3Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

Stanovi u kompleksuStepa Stepanovi} uskorou prodaji

KROV ZA 20 000GRA\ANA

Strana 17

U poseti Gerontolo{komcentru u Novom Sadu

KAD SE SAMO]APODELI

Strana 18

Iz Udru`ewa vojnihpenzionera u RepubliciSrpskoj

KO ZARA\UJE NAPENZIONERSKOJCRKAVICI

Strana 23

Simo Matavuq

SVE^EV LIJEK

Strane 28-29

Opasnost na putevima odpijanih voza~a

POROK SA STRA[NIMPOSLEDICAMA

Strana 32

Sa Druge sednice Glavnogodbora UVPS

ODLUKE U INTERESU^LANSTVA

Strane 8-11

Odugovla~ewe isplateduga vojnim penzionerima

STRAZBUR – JEDINIIZLAZ

Strana 12

Posledwi ~in u reformiVojske

RE[EWA S PUNONEPOZNANICA

Strana 13

S Bo`idarom Babi}em ovojni~kom putu i statusuvojnih penzionera

SAMO SLO@NIMO@EMO ZA[TITITISTATUS

Strana 14

Odjeci jedne presude uStrazburu

^EKA SE EPILOG

Strana 16

CIP –Katalogizacijau publikacijiNarodnabibliotekaSrbijeVojni veteranISSN 1452-3809

Interno glasilovojnih veterana

NASLOVNASTRANA

SnimioJovo Mamula

IZDAVA^

Udru`ewe vojnih penzionera SrbijeBeograd, Bra}e Jugovi}a 19

ZA IZDAVA^A

Qubomir Dragawac

Godina VIII.Broj 79-80.Jul-Avgust 2010.

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKMiladin Petrovi}

LIKOVNO-GRAFI^KI UREDNIKMilen ^uqi}

STALNI SARADNICIDr ^aslav Anti}, Krsman Milo{evi} i mr Aleksandar Simonovski

DOPISNICIDobrosav Aleksi} (Aleksinac), Ranko Babi} (Ni{), Predrag Dobi}(Sremska Mitrovica), RadivojeZdravkovi} (Podgorica), Du{an Krwaji}(^a~ak), Petar Kne`evi} (Beograd),Budimir M. Popadi} (Novi Sad), mrAleksandar Simonovski (Kru{evac), Stevan Stojanovi} ([abac)Dragoslav \or|evi} (Kragujevac)

FOTOGRAFIJE U BROJUM. ^uqi}, M. Petrovi}, B. Popadi},dopisnici i saradnici

UNOS TEKSTOVARedakcija

DISTRIBUCIJAPavle Lu~i}

List izlazi mese~no.Tira`: 3. 000 primerakaTelefon-faks: 011/322-8076

[TAMPAPan-plast, Beograd

Adresa, Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

El. po{ta: logosmil@yahoo.com

U OVOM BROJU

Udru`ewe vojnih penzionera Srbijeprošlog meseca uputilo je dopis pot-predsedniku Vlade dr Jovanu Krkoba-

bi}u, ministrima pravde, finansija i od-brane u Vladi RS, predsedniku Višeg su-da u Beogradu, predsedniku Prvog osnov-nog suda u Beogradu i direktoru FondaSOVO, sa zahtevom da se vojnim penzione-rima, na zakonit na~in, izmiri dug.

U dokumentu Udru`ewa, koji je potpi-sao predsednik Qubomir Dragawac, se ka-`e: „Prema raspolo`ivim podacima, vojnipenzioneri su od polovine 2007. do 30. ju-na 2010. godine protiv Fonda SOVO pod-neli oko 30.000 tu`bi radi naplate neis-pla}enog dela pripadaju}ih penzija u pe-riodu od 1. avgusta 2004. do 30. novembra2007. godine. Parnice po tim tu`bama vo-de se kod svih nadle`nih sudova na teri-toriji Republike Srbije, a najviše kod su-dova u Beogradu.

Iako je re~ o sporovima male vredno-sti, pravno jednostavnim, parnice trajuveoma dugo. Do 30. marta 2010. donete su irealizovane odluke u samo 14 odsto par-nica. Godišwe se u proseku pravosna`nookon~a oko 1.450 parnica, a trajawe par-nica je u proseku oko dve godine u okon~a-nim predmetima, a u onim koji još nisurešeni i du`e.

Ukoliko bi se predmetne parnice vo-dile do sada ispoqenom „a`urnoš}u“ su-dova, postupci po svim tu`bama bili biokon~ani tek za oko 17 godina, pa ve}inaošte}enih vojnih penzionera - tu`ilacane bi ni do`ivela naplatu zakinutog delapenzija.

Razlozi za ovako nedopustivo dugotrajawe predmetnih parnica su u nasto-jawu tu`enog - Fonda SOVO da odugovla-~i postupak i u nea`urnosti sudova, po-sebno sudova u Beogradu“.

Fond SOVO, kako se isti~e u dopisu,„nastoji da odugovla~i postupke koriste-}i sva procesnom regulativom dopuštenasredstva, ali i ona koja nisu dopuštena,ve} predstavqaju zloupotrebu procesneregulative: odgovorima na tu`bu i `alba-ma na presude osporava se osnov i visinatu`benog zahteva iako je to tu`eni pri-znao rešewima o uskla|ivawu donetimkrajem 2007. godine; pravosna`no dosu|e-ni iznosi se ne ispla}uju, pa tu`ioci mo-raju i}i na prinudnu naplatu; po pravilu,zastupnik tu`enog ne pristupa na zakaza-no ro~ište, pa se ona odla`u; dostavniceo uru~ewu akata suda vezanih za procesnerokove se antidatiraju i neuredno vra}ajusudu i sli~no.

Nea`urno postupawe sudova je posle-dica optere}enosti brojem predmeta u ra-du i zastoja u rešavawu predmeta uzroko-

vanog reorganizacijom sudova, ali, dobrimdelom, i svesnog nastojawa pojedinih sudo-va i sudija na odugovla~ewu postupka. Naovakav zakqu~ak upu}uje više ~iwenica.

Prema informaciji stru~ne slu`beFonda SOVO, podnetoj na sednici Uprav-nog odbora Fonda, 9. jula 2010. godine, di-rektor Fonda SOVO i v. d. predsednikaPrvog osnovnog suda u Beogradu, na sastan-ku odr`anom 15. juna 2010, dogovorili suse da sud u predmetnim postupcima, radi„uskla|ivawa dinamike okon~awa postu-paka sa finansijskim mogu}nostima Fon-da za SOVO“, preduzme slede}e mere:ograni~i broj tu`bi koje }e se mese~noprocesuirati; pri dostavqawu tu`bi naodgovor Fondu SOVO i zakazivawu ro-~išta ostavi „dovoqan rok za odgovor natu`bu i izjašwavawe tu`ioca po istom“;obra~un visine duga koji dostavi tu`eniprihvatiti kao validan za presu|ivawe iizvršne presude dostavqa „sukcesivnoprema mogu}nosti Fonda za SOVO za is-platu po istom“.

Napred izneti dogovor suda i tu`e-nog kao jedne od stranaka u parnici, sampo sebi, a pogotovu po svojoj sadr`ini,predstavqa flagrantno kršewe osnovnogprincipa rada pravosu|a - zakonitosti,nepristrasnosti i nezavisnosti u vršewupravosudnih funkcija. Dosledno sprove-den, mogao bi imati za posledicu da Prviosnovni sud u Beogradu više ne donese nijednu izvršnu odluku po predmetnim tu-`bama ako mu tu`eni Fond dojavi da nemafinansijskih sredstava za isplatu.

Sud je du`an postupati po procesnojregulativi bez obzira na to ko su strankeu sporu, a citirani dogovor je u svim svo-jim elementima nesaglasan sa tom regula-tivom. Predmeti se moraju rešavati po re-du pristizawa u sud, rokovi propisani zaprocesne aktivnosti stranaka se morajupoštovati i primewivati, klauzule iz-vršnosti se moraju davati kada se za tosteknu propisani uslovi, vešta~ewe semora vršiti ako tu`eni osporava visinutu`benog zahteva ili o tome nema sagla-snosti stranaka.

^ak i da je takav dogovor dopušten,a nije, postavqa se pitawe ho}e li i kakosud utvr|ivati ima li tu`eni novca za is-platu po presudi ili nema ili }e tu`enomverovati na re~.

Ukoliko sud bude postupao po citira-nom dogovoru, to }e predstavqati evi-dentnu zloupotrebu, podlo`nu odgovorno-sti, ukqu~uju}i i krivi~nu“.

„Prema podacima koji su nam dostup-ni“, kako se isti~e u dopisu Udru`ewa, „uVišem sudu u Beogradu je preko 1.500 pred-meta po `albama Fonda SOVO na prvoste-

pene presude, od kojih su neki po `albamaizjavqenim još 2008. godine. Po ovimpredmetima Viši sud skoro da i ne postu-pa, sude}i po zanemarqivom broju odlukaprispelih strankama. Umesto meritornogodlu~ivawa, pojedine sudije (ve}a) vra}a-ju predmete prvostepenom sudu radi prib-avqawa u suštini nepotrebnih podatakai provera (npr. da li je potpisnik `albeFonda imao ovlaš}ewe direktora, iako upredmetu ve} postoji ovlaš}ewe direkto-ra za postupawe u konkretnom predmetu isli~no) ili presude ukidaju bez stvarnih~iweni~nih ili pravnih razloga. Sve to,objektivno ceweno, zna~i dodatno odugov-la~ewe postupka.

Tu`eni Fond SOVO je donošewemrešewa o uskla|ivawu penzija krajem2007. godine priznao tu`iocima pravo naisplatu zakinutog dela penzije, a to pravoje verifikovano u svim do sada donetimpresudama, pa opredeqewe Fonda navo|ewe parnice umesto isplate bez sporadeluje iracionalno, pogotovu što separni~ewem dug uve}ava za iznos troško-va postupka i kamate. Me|utim, takvo pos-tupawe Fonda SOVO je prouzrokovano iiznu|eno ponašawem Vlade RepublikeSrbije, koja nije obezbedila sredstva zaisplatu duga vojnim penzionerima ni dodanas iako je to bila du`na u~initi do 31.marta 2008. godine (~lan 193. stav 2. ZVS).

Ovo Udru`ewe je kroz ~itav periodod 1. avgusta 2004. godine na ovamo svimraspolo`ivim sredstvima nastojalo kodnadle`nih organa da se dug isplati bezspora, ali bez uspeha, pa je podnošewe tu-`bi bilo neizbe`no. Sem što im ni poslešest godina nije ispla}en zakinuti deopenzije, ošte}eni vojni penzioneri trpe idruge negativne posledice: od ionakoskromnih penzija pla}aju sudske takse,troškove vešta~ewa i deo naknade za an-ga`ovawe punomo}nika; realna vrednostdosu|enih i prinudno napla}enih iznosaje protekom vremena sve mawa zbog padavrednosti dinara i rasta cena; višekrat-ni odlasci na ro~ište u sudove van mestastanovawa i sli~no. Sve to rezultira ne-gativnim politi~kim tenzijama me|u voj-nim penzionerima, sa realnom pretwom dawihovo nezadovoqstvo eskalira u javneproteste i druge oblike vaninstitucio-nalne borbe za ostvarivawe zakonitihprava.

Sa svih napred iznetih razloga, a uime 50.000 svojih ~lanova i drugih kori-snika vojne penzije, tra`imo:

- da Vlada Republike Srbije obezbe-di sredstva za isplatu predmetnog dugaošte}enim vojnim penzionerima, ukqu-~uju}i i pripadaju}e kamate i troškoveparni~nog postupka, rebalansom buyeta za2010. godinu, a najkasnije u buyetu za na-rednu godinu, ukoliko se rebalansom nemogu obezbediti sredstva u celini, i

-da u predmetnim parnicama sudovipostupaju a`urno, zakonito i nepristra-sno, bez favorizovawa bilo koje strankei sporu.

O~ekujemo hitan odgovor po naprednavedenom.“

AKTUELNO

4Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

Udru`ewe VPS tra`i od Vlade Srbije daizmiri dug vojnim penzionerima

VREME JE DA SE ISPRAVINEPRAVDA

Ukoliko bi se parnice vodile do sada ispoqenom „a`urnoš}u“sudova, postupci po svim tu`bama bili bi okon~ani tek za oko

17 godina, pa ve}ina ošte}enih vojnih penzionera - tu`ilaca nebi ni do`ivela naplatu zakinutog dela penzija.

Narodni poslanik u Skupštini Sr-bije i predsednik novobeograd-ske organizacije vojnih penzione-

ra gospodin Konstantin Arsenovi}qubazno me je primio i odgovarao napitawa o sadašwem i budu}em statu-su vojnih penzionera. Naravno, dota-kli smo i pitawe da li je gospodinArsenovi}, kao narodni poslanik,pomagao Udru`ewu onoliko kolikoje mogao.

Vojni veteran: Sada je izvesnoda }e vojni penzioneri pre}i u jedin-stveni sistem PIO Srbije. Zalagalisu se da Fond SOVO ostane pri Mini-starstvu odbrane, pravili su višestudija, obra}ali se svim nadle`nimdr`avnim organima i institucijama,uzdali su se u vas i u potpredsednikaVlade, ali ništa nije pomoglo. Ho}eli im biti gore ili boqe?

Arsenovi}: Ja sam bio ~vrstogstava da smo mi trebali da ostanemopo rešewu koje je va`ilo do sada, toje bilo neko moje li~no opredeqewe.Me|utim i ranije su ~iweni koracida se svi ti fondovi penzionog si-stema objedine. Ministarstvo odbra-ne u tom smislu bilo je ~vrstog stavai ja tu, prakti~no, kao individua utom celom sistemu, nisam mogao neš-to bitnije da u~inim da bi se sve topromenilo, da bi Vlada donela novuodluku. E sad, kad je re~ o našem sta-tusu, kakav }e biti, boqi ili gori,sve to zavisi od mnogo faktora. Tre-balo bi da imamo u vidu da najve}ideo sredstava koje vojni i civilnipenzioneri primaju sada se finansi-raju iz buxeta. To je onaj kamen spot-icawa, jer priliv sredstava po osno-vu doprinosa nedovoqan je za svepenzije. Uslovno re~eno, dva su raz-loga zbog ~ega je to tako. Prvo, što jeodnos broja zaposlenih i broj penzi-onera znatno narušen. Zna se, još jeBizmark o tome govorio, kada broj za-poslenih prema broju penzionera do-|e do odnosa 3:1 i po~ne padati, on-da sistem postaje kriti~an. A to jesada kod nas; koliko ja znam, 1,5 :1,ili tu negde, a ako bismo uzimali od-nos zaposlenih u Vojsci i vojnih pen-zionera, onda je taj odnos još nepovo-

qniji. To je jedan razlog, a drugi je utome što mnogi privredni subjekti,mislim uglavnom na privatni sek-tor, zloupotrebqavaju zakonske od-redbe u pogledu prijavqivawa zara-da zaposlenih. Uglavnom ih pri-javquju kao minimalce, što je, ustvari, iskreno re~eno, zlo~in pre-ma tim qudima; mnogi od wih sadaprimaju ve}e plate ali je zvani~naprijava na minimalcu. I oni }e su-tra, kad odu u penziju, imati bednepenzije. Oni sada mogu, recimo, daprimaju i 100.000 dinara, a ako im jeminimalac 20.000, wihova penzijamo`e da bude negde oko petnaest-šesnaest hiqada dinara i kako }eoni od toga da `ive; to nije nipre`ivqavawe, to je pitawe opstan-ka tih qudi. Mislim da se dr`avamora time pozabaviti i ima nago-veštaja da }e to razrešiti, ali nijere~ samo o tome. Mnoge firme neupla}uju doprinos ni na ono što sudu`ne. Mi smo još u prošloj godini,samo po osnovu kamata, otpisali ne-gde oko 120 milijardi dinara sciqem da se ovi koji duguju FonduPIO stimulišu, da uplate to. Me|u-

tim, ne znam ta~no da li je tu neštopoboqšano ili nije.

Vojni veteran: A gde su tu vojnipenzioneri?

Arsenovi}: Kad je konkretno re~o vojnim penzionerima, moglo bi sedesiti da sutra iz Vlade ka`u: Go-spodo, to što dobijete po osnovu do-prinosa iz Vojske, mo`ete da deli-te, pa izvolite delite – koliko vamje, toliko vam je! To bi tek moglo dabude izuzetno opasno po vojne penzi-onere, pa nisam hteo da insistiramna tome. Jer, ovako }emo deliti sud-binu svih penzionera pa }e se staweodra`avati i na nas. Ostaje problemneuskla|enosti sadašwih penzija ionih koji }e i}i u penziju. Kad se bu-de primewivao novi zakon, ne znamta~no u kojem }e se polo`aju na}i bu-du}i vojni penzioneri, ali ~iweni-ca je da ovi sadašwi, dok ne stupinovi zakon na snagu, idu pod veomapovoqnim uslovima, po uslovima ko-ji nikada nisu bili tako povoqni. Zaone koji su odlazili u penziju pre2000. godine, deo plate je ulazio upenzionu osnovicu a deo nije. Tako suqudi sa punim sta`om odlazili upenziju sa oko 62 do 65 posto od pla-te. Ja mislim da je to bio jedan do-bar, stabilan sistem i nije ga treba-lo narušavati. Sad vidim da se oko22 milijarde odvaja za vojne penzio-nere. U Ministarstvu su smatrali dawih to optere}uje a, u stvari, to susredstva koja }e se odvajati bez ob-zira ko je nadle`an za vojne penzio-nere.

Bez obzira gde mi bili, ovamoili onamo, mislim da }e penzioneridugo godina biti u izuzetno teškompolo`aju; sve dok se ekonomska situ-acija ne popravi mi mo`emo da pri-~amo šta god ho}emo, ali iz suvedrenovine se ne mo`e ništa iscedi-ti. Na nama je da se maksimalno bo-rimo i zaštitimo svoje interese. Do-bro je što se ovim zakonom, ako to ta-ko ostane, rast penzija uskla|uje sarastom zarada u javnom sektoru. Dali }e to sve tako da bude vide}emo;to }e sve zavisiti i od drugih zako-na. Na kraju krajeva, naša sudbina jeobjektivno vezana za sudbinu1,600.000 penzionera.

Vojni veteran: Zbog specifi-~nosti vojne profesije, vojni penzio-neri su dosad imali neke dodatke,uve}awa i naknade. Da li }e se tespecifi~nosti i daqe poštovati?

Arsenovi}: Mislim da ho}e. Tespecifi~nosti su ostale u Zakonu oVojsci a one se uva`avaju i ovim za-konom; zna~i ti razni dodaci,uve}awa po osnovu trupnog i benefi-ciranog sta`a }e ostati. S tim, kadje re~ o beneficiranom sta`u, kakosam ja razumeo, ovaj zakon }e jedinopraviti neke restrikcije kako bi topravo dobili qudi koji to stvarno

INTERVJU

5Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

S Konstantinom Arsenovi}em o statusu vojnih penzionera

NOVI ZAKON NOVANEIZVESNOST

Bez obzira gde mi bili, ovamo ili onamo, mislim da }epenzioneri dugo biti u izuzetno teškom polo`aju. Svedok se ekonomska situacija ne popravi, mi mo`emo dapri~amo šta god ho}emo, ali iz suve drenovine se nemo`e ništa iscediti. Na nama je da se maksimalno

borimo i zaštitimo svoje interese.

zaslu`uju. S obzirom na neka novijaiskustva, bojim se da }e to qudizloupotrebqavati. Me|utim, to jestvar primene zakona. Mislim da }ete specifi~nosti ostati, a i pitaweje šta je specifi~nost uopšte. Mi-slim da se mnogo barata oko toga. Jaimam ozbiqan problem kad razgova-ram sa qudima. Ka`u: vi imate veli-ke privilegije!? Ja ih pitam: a kojesu to privilegije? Ka`i mi baremjednu privilegiju koju su vojna licaimala u odnosu na druge gra|ane? Toje jedna fama koja se jednostavno unarodu lansira, narod to prihvati imisli da mi imamo neke posebne pri-vilegije. A VMA je zgodan primer ko-ji govori suprotno. Imamo u toj usta-novi doktore nauka, profesore,stru~wake svetskog glasa, pa su wi-hove plate duplo mawe od plata wi-hovih kolega u Klini~kom centru uBeogradu. Po ~emu je to vojno liceprivilegovano? Što mora biti u uni-formi, što mora da bude discipli-novano!? Zar to ne govori da je tajoficir, u stvari, ka`wen. Zar suprekomande, odvojeni `ivot, lo-gorovawa i nepla}eno de`urstvoprivilegije? Zar je privilegija štonisi mogao da putuješ u inostran-stvo? Ka`u, dobijali ste stanove, ato je privilegija. Pa stanove su do-bijali i drugi, i obi~ni radnici, jersistem je bio takav.

Dugo je stvarana ta fama da suvojne plate i penzije visoke. A nikomi u ovoj zemqi sada ne mo`e da iz-ra~una, da odgovori na pitawe: koli-ka je prose~na penzija civila sa vi-sokom, višom i sredwom stru~nomspremom. Da dobijemo te podatke pada uporedimo civilne i vojne penzi-je prema stru~noj spremi. Mi u vojsciimamo visoku, višu i sredwu stru~-nu spremu, pri ~emu je visoka stru~-na sprema dominantna. Naš prosekpenzija ne mo`e se porediti sa pro-sekom penzija u civilstvu, jer odukupnog broja penzionera 900.000 jenekvalifikovana radna snaga. Nemo`e isti prosek da ima nekvalifi-kovani radnik i oficir sa visokomstru~nom spremom. A kad sam ja takvepodatke tra`io u Fondu PIO, nisumi ih dali. Nisu mogli da izvedu ta-kve podatke, ili nisu hteli? Neznam. U svakom slu~aju, nije normal-no da takvih podataka nema i da nemo`emo da napravimo pore|ewe iz-me|u vojnih i civilnih penzija naosnovu stru~ne spreme.

Bio sam veoma iznena|en i sa po-datkom da je prosek penzijskog sta`akod civila 25 godina, kod nas je sko-ro 40 godina penzijskog sta`a. I tepodatke trebalo bi uporediti, jernije isto da li neko radi 25, 35, ilipunih 40 godina. Ja sam otišao sa 45godina penzijskog sta`a; imao samefektivno nešto mawe od 40 godina.Mnogo toga trebalo bi uporediti,ali nadle`ni nisu imali voqe da to~ine. Pre svega, mislim da naše Mi-nistarstvo odbrane nije bilo sprem-

no da adekvatno brani i zaštiti in-terese sadašwih vojnih penzionera.To je neka moja procena, wima vojnipenzioneri uopšte nisu bili pred-met interesovawa. Oni su pokušalisebe da zaštite ne shvataju}i da }ejednog dana do}i u našu poziciju. Ni-su shvatili da }e štite}i sadašwegpenzionera štititi i budu}eg.

Istina, izmene ovog zakona ra-|ene su u veoma nepovoqnom trenut-ku, kada se zemqa nalazi u teškojekonomskoj situaciji. Jer kad si ukrizi onda više nemaš ni moralnopravo da insistiraš na ne~emu štobi ina~e bilo normalno u nekoj nor-malno razvijenoj zemqi.

Vojni veteran: A da li je normal-no da dr`ava toliko duguje vojnimpenzionerima? Re~ je o tzv. velikomi malom dugu.

Arsenovi}: Mislim da je to, presvega, nekorektan odnos Ministar-stva odbrane i Ministarstva finan-sija pa i Ministarstva rada. Znalisu za taj dug i imali su vremena da gareše bezbolno, da ne do|e do tih tu-`bi; mogli smo se dogovoriti da sedug isplati u tri, ~etiri ili pet ra-ta. Me|utim, našto su oni ra~unalija ne znam; da li su mislili da }e qu-di }utati i trpeti i da ne}e reagova-ti. Ako su na to ra~unali onda su po-grešno ra~unali, a kad su videli dapenzioneri podnose tu`be nisu sme-li dozvoliti da dug naraste, da seduplo uve}a, jer sad su kamate i sud-ski troškovi ve}i od osnovnog duga.To je moglo i trebalo da se reši po-gotovo zato što je to bila zakonskaodredba. Nekoliko puta sam topostavqao kao poslani~ko pitawe inikad mi nisu odgovorili. A trebalobi da znamo zašto nadle`no mini-starstvo nije izvršilo zakonskuobavezu po osnovu ~lana 193 Zakonao Vojsci kojim je re~eno da je vladadu`na da u roku od tri meseca done-se odluku o na~inu rešavawa dugaprema vojnim penzionerima. Ja to nemogu nikako druga~ije da definišem

nego kao izbegavawe zakonske obave-ze; oni su to morali da urade.

Vojni veteran: Pojedini zvani~-nici pokušavaju i da uplaše vojnepenzionere. Ka`u: ako budete i daqetu`ili i tra`ili da vam se isplatidug, ne}e biti dovoqno para za pen-zije. O ~emu je tu re~?

Arsenovi}: Ti pokušaji unošewapanike i zastrašivawa vojnih penzi-onera - da se zbog tih velikih pri-nudnih naplata ne}e mo}i ispla}i-vati penzije - mislim da nisu ni ko-rektni ni pošteni. Vlada mora na}irešewe i još se mo`e dogovoriti sapenzionerima, ali taj odnos mora dabude korektan. Ne mo`e da se prika-zuje samo osnovni dug, a da se ne pri-kazuje dug na osnovu kamate i sudskitroškovi. To mora realno da se pri-ka`e Vladi i da se ka`e to je to. Ne-ma ni jednog razloga da se ti dugovii daqe gomilaju, to se mo`e zausta-viti, ali potrebna je samo dobra vo-qa da se to reši. Ja mislim da to ni-su toliko zna~ajna sredstva. Jesmo uteškoj situaciji, ali ako se na|u pa-re da se ispla}uje po pet hiqada za-poslenima u javnom sektoru i jednombroju penzionera, mogle bi se na}i imnogo mawe pare za vra}awe duga voj-nim penzionerima, ako ne za jednuonda za dve godine, deo u ovoj a deo uidu}oj godini.

Vojni veteran: Da li je dobrošto zdravstveno i stambeno obe-zbe|ewe ostaju pod Ministarstvomodbrane? Ko }e to da finansira?

Arsenovi}: Sada bi trebalo do-punskim aktom da se reši, da se našdoprinos, koji se ina~e od našihpenzija izdvaja za zdravstvenoobezbe|ewe, pretpostavqam, usmerika zdravstvu u Vojsci i po tom osno-vu mi }emo nastaviti da koristimozdravstvene ustanove Vojske s timšto mo`emo da koristimo i drugezdravstvene ustanove. U ovoj situa-

6Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

INTERVJU

S MINIMALCEM U BUDU]NOST

Nismo mi qudi koji mislimosamo na sebe i gledamo kako darešimo samo svoje penzije. To jepogrešna slika koja se šaqe itome se mi moramo ozbiqno su-protstaviti. Penzioneri jednakobrinu i za mlade. Objektivno re-~eno, mi smo više zabrinuti zawihovu sudbinu. I ja se ne brinemmnogo o mojoj sudbini, mene mnogoviše brine to što se prikazujula`na primawa, pa }e taj sa-dašwi mladi ~ovek sutra oti}i upenziju sa nekim minimalcem i`ive}e u bedi a mo`da }e uzemqi tada biti visok standard.

ciji, kad je smawena vojska, mislimda je to dobro rešewe. Zakonski je tojasno i ne vidim uopšte da }e tu dabude problema, ali problem mo`e daiskrsne ako qudi ne}e da poštuju za-kon i propise kao što je i ranije bi-lo. U vreme kad sam još radio u Voj-sci, se}am se da je Ministarstvozdravqa Srbije dugovalo Vojnomedi-cinskoj akademiji 20 miliona dina-ra po osnovu usluga...

E sad kad je re~ o stambenomobezbe|ewu, pravo da vam ka`em tumeni nije jasna situacija i ja to sadane mogu komentarisati. ^iwenica jeda je Ministarstvo odbrane preuze-lo tu svoju obavezu da rešava. Ako juje preuzelo, ako bude radilo, onda jeto korektno i u redu. Ali najgora va-rijanta bi bila ako bi Ministarstvosutra reklo: znate, vi više niste unašem sistemu i mi više nemamo po-trebe da o vama razmišqamo!? Ali,ra~unam da dr`ava mora da funkci-oniše kao pravna dr`ava.

Vojni veteran: Qudi tu`iliFond SOVO a taj fond se gasi. Mo`eli se na}i neko ko }e re}i: onoga kogaste tu`ili više nema?

Arsenovi}: Ne mo`e. Pravnisledbenik uvek postoji i to ne mo`eda se desi. Ja sam pitao neke qude,na~elno je to nemogu}e - mi smo dr-`avni ~inovnici i ako niko ne stojiiza nas, dr`ava je ta koja stoji. Ko-liko sam ja obavešten, pravno jeneizvodqivo da se na taj na~in eli-miniše dug prema nama. Oni samo mo-gu da nam zagor~avaju `ivot na taj na-~in. Iako nisam pravnik, mislim daje ta varijanta nemogu}a.

Vojni veteran: Dosad su izdvaja-na sredstva za stambeno obezbe|ewei jednokratnu nov~anu pomo}. Postojili mogu}nost da se ta sredstva idaqe izdvajaju?

Arsenovi}: E to je sada jedno in-teresantno pitawe, ja ne znam da lito mo`e sad da ostane to je sad stvardogovora. Mislim da bi to bilo dobroi da bi bilo kolegijalno od stranepenzionera i pogotovo onih qudi kojiimaju stanove - da to izdvajawe zastambenu izgradwu ostane, ali da ideu organ koji rešava stambenu proble-matiku - u Ministarstvo odbrane; dase te pare tamo slivaju - da to budenaš doprinos za stambeno. Mislim dabi to bila dobra varijanta, a ako ta-ko ne bude rešeno onda mislim da bito izdvajawe trebalo ukinuti. Alikada se bude razmatrao prenos nadle-`nosti, to mora da bude poseban do-govor. Mislim da budu}i Fond PIOne mo`e preuzeti tu obavezu, nego dase to rešava kako je bilo dosad, da torešava onaj ko rešava stambenu pro-blematiku. E što se ti~e te jedno-kratne pomo}i, znam da tu pomo} imai sadašwi fond i da }e to verovatnoostati, da se na to mo`e ra~unati. Na

kraju krajeva, to se od naših sredsta-va izdvaja

Vojni veteran: ^itaoci Vetera-na, s vremena na vreme, „prozivaju“vas i lidera vaše stranke, zbog togašto smatraju da PUPS nedovoqno po-ma`e vojnim penzionerima?

Arsenovi}: Veoma interesantnopitawe i ja to znam. Naši qudi, na-`alost, ne mogu da shvate da smo i mi~esto u procepu, stešweni izme|uonih opštih interesa i pojedina~nihinteresa koje zastupamo. Jedno je kadkao obi~an gra|anin posmatraš pro-bleme iz nekog ugla. Gledaš prekotelevizije, oslikavaju se odre|eniproblemi u dr`avi i sad ti ~uješrazli~ita mišqewa o tome. Tada re-aguješ emotivno, i onako i ovako, ipsuješ i kritikuješ. Ali drugo je kadse na|eš u poziciji kada snosiš od-govornost za nešto što se ~ini. Kadse na|eš u poziciji u vlasti ti jed-nostavno ne mo`eš da gledaš samoli~ne interese; vlast nije sas-tavqena od jedne partije to je stvardogovora i ti moraš da poštuješ ne-ke principe i ne mo`eš iskqu~ivoda ra~unaš da }e se svi tvoji zahte-

}i izbor qudi, pa onda mo`eš da bi-raš kvalitetnije i sposobnije qude.Ponekad su nam naravi ~udne. Ne gla-samo za PUPS, nego za neku drugu par-tiju, a qutimo se na Arsenovi}a štonas nedovoqno energi~no zastupa uSkupštini.

Vojni veteran: Imate veliko is-kustvo u radu Udru`ewa i u Skušti-ni. Da li Udru`ewe VPS mo`e dazaštiti status i interese vojnih pen-zionera bez tzv. strateškog partne-ra i zaštitnika u Skupštini i nadrugim mestima u institucijama si-stema?

Arsenovi}: Ne. Budite sigurni uto. Prvo, mislim da je naše udru-`ewe dobro udru`ewe uz sve slabo-sti koje ima i veoma je jako. Mislimda Udru`ewe ~ini mnogo toga da po-mogne qudima i uvek }e postojati po-treba za wegovo postojawe. Nikodrugi ne mo`e tako stru~no, odgovor-no i sa toliko voqe zastupati inte-rese vojnih penzionera. Me|utim, ka-da je u pitawu strateški interes,ili `ivotni interesi koji serešavaju kroz odre|ene zakone ipropise, ako Udru`ewe nema legi-timnog zastupnika u parlamentu i uVladi, ono ne mo`e o~ekivati nekiuspeh. Pogotovo u ovakvoj politi~kojkonstelaciji i u ovakvoj ekonomskojsituaciji.

Svaka dr`avna struktura, svakakategorija, bilo socijalna iliesnafska, mora imati nekoga u vla-sti ko }e je podr`avati. Mi nemamosindikat. Na`alost, sindikat je tajkoji bi trebalo da bude zaštitnikobi~nih qudi a on ne funkcioniše,radni~ke klase nema, rasturena je.Ostaju ova udru`ewa i tu je sadanešto u~iweno, ali ja ovaj konceptzakona o udru`ewima li~no ne podr-`avam iz prostog razloga što jesmišqeno ure|en tako da tri licamogu formirati udru`ewe. U stvari,svrha je da se stvori što više sit-nih udru`ewa i na taj na~in da se iz-gubi snaga tog udru`ewa. Nije isto dali jedno udru`ewe ima 100. 000 ~la-nova ili deset ~lanova. Veoma jebitno da udru`ewa budu brojno štoja~a, onda je i wihov uticaj sa togaspekta ve}i. Pa i kad nema svogpredstavnika u vlasti, a iza wegastoji pedeset ili sto hiqadanezadovoqnih glasa~a, takvoudru`ewe mo`e da bude veoma jako iuticajno. Mislim da to našim qudi-ma, penzionerima i ~lanovima poro-dice, treba da bude jasno. Moraju daimaju jako udru`ewe, što brojnije. Imoraju da tra`e oslonac u jednoj par-tiji da štiti wihov interes, da šti-ti interes te kategorije gra|ana zbog~ega su se zajedno i udru`ili. Sveostalo je, da se narodski izrazim,mla}ewe prazne slame. Naravno,ovim ne agitujem ni za PUPS ni za bi-lo koju drugu stranku. Najboqe je davojni penzioneri sami prepoznajusvoj interes.

Razgovarao: Miladin Petrovi}

INTERVJU

7Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

USLOV MINISTRU FINANSIJA

^ujem da je sada formiranaradna grupa koja treba to daraš~isti. Šta ima radna grupada raš~iš}ava sem da definišekoliki je taj dug, a on se zna. To jestvar Vlade, ali meni je potpred-sednik Vlade dr Jovan Krkobabi}rekao da je on postavio uslov mi-nistru finansija, i da je s timeupoznao i predsednika dr`ave,da taj dug treba da se reši u ovoji idu}oj godini. E, sad, kako }e onbiti rešen, teško je to re}i.

vi realizovati. Postoji jednostavnonagodba u interesu gra|ana do koje do-|u koalicioni partneri. Tako se po-stignu odre|eni dogovori i idu tomlinijom da dr`e osnovni pravac. E,sad, da li je PUPS mogao više? Pa mo-gao je da su penzioneri bili jedin-stveniji. Mislim da smo mi, penzione-ri, mogli imati bar dvadeset posla-nika u Skupštini a ne pet. E onda bito bila druga pri~a. Mi sad imamo ne-ki uticaj zahvaquju}i tome što smotrenutno neki tas, iako i nismo jerimaju oni i rezervnu varijantu.

Jasno, mo`e da se postavipitawe da li je Arsenovi} dovoqnouporan u svojim stavovima, da li jemogao više, da li je dovoqno umeoitd. Ali to opet nije problem Arse-novi}a nego glasa~a. Nisam morao jada do|em na ovo mesto, mo`da je tre-bao neko boqi, sposobniji da do|eumesto mene. S druge strane, kadimaš jednu ve}u masu onda imaš i ve-

Druga redovna sednica Glavnog odboraSkupštine UVPS odr`ana je, 30. jula2010, u Centralnom domu Vojske u Be-

ogradu. Sednicu, kojoj je prisustvovalo28 od ukupno 33 ~lana Glavnog odbora,otvorio je i wome predsedavao predsed-nik UVPS Qubomir Dragawac.

Sednici su prisustvovali i vrši-lac du`nosti predsednika Nadzornogodbora Ne|o Krajnovi}, ~lan Nadzornogodbora Skupštine Fonda SOVO, pred-sednik prvostepene komisije Mile Glu-mac, iz komisije za oporavak Dr. ^aslavAnti}, glavni i odgovorni urednik lista„Vojni Veteran“ Miladin Petrovi},predstavnici opštinskih organizacijaUVPS grada Beograda i tri ~lana Nad-zornog odbora Skupštine UVPS: Milu-tin Panteli}, Miloš Popovi} i ZvonkoMihailovi}.

Osim usvajawa zapisnika sa 1. sed-nice Glavnog odbora, Izveštaja o radu iPoslovnika o radu na sednici Glavnogodbora razmatrani su problemi koji sunastali po tu`bama protiv Fonda SOVOradi naplate zakinutog dela penzija zaperiod od 1. avgusta 2004. do 30. novem-bra 2007. godine. S tim u vezi na dnevnomredu je bilo i donošewe odluke u vezi sapostupawem ~lanova UVPS u organimaFonda za SOVO.

Tako|e, na dnevnom redu bilo je idonošewe odluka: o Fondu solidarnostiza nov~anu pomo} opštinskim-gradskimorganizacijama UVPS; o pla}awutroškova putovawa ~lanovima Glavnog iNadzornog odbora UVPS za vreme dola-ska na sednice i druge oblikeanga`ovawa ovih odbora i donošewe od-luke o organizovawu centralne prosla-ve sedamneste godišwice UVPS.

Pod ta~kom razno raspravqalo se odvema informacijama: o konstituisawuNadzornog odbora UVPS i o predlogu Za-kona za izmenu Zakona o PIO.

Za predlo`eni dnevni red glasaloje svih 27 prisutnih ~lanova Glavnog od-bora (Vid Šarac došao posle tre}e ta~-ke dnevnog reda). Jednoglasno, bez ras-prave, usvojeni su Zapisnik sa 1. sedniceGlavnog odbora, Izveštaj o radu izme|udve sednice i Poslovnik o radu Glavnogodbora.

Glavni zadaci izme|u dve sedniceGlavnog odbora, kako je istaknuto u Iz-vešetaju o radu, bili su: sprovo|ewe od-luka koje je Glavni odbor usvojio na 1.

sednici, prou~avawe i davawe predlogaza nova zakonska rešewa o socijalnomosigurawu vojnih osiguranika, rešavawestatusnih problema vojnih penzionera.

U ovom periodu predsednik UVPSprisustvovao je Skupštini Udru`ewavojnih penzionera Crne Gore i uru~io implaketu UVPS koju im je dodelio Glavniodbor UVPS. Tako|e, predsednik UVPSu~estvovao je na Izbornoj skupštiniFonda SOVO i 1. sednici Upravnog odbo-ra Fonda.

Dogovor iza le|a vojnih penzionera

Izme|u dve sednice sa~iwen je do-kument povodom dogovora Fonda SOVO iPrvog okru`nog suda u Beogradu u vezirešavawa duga po tu`bama korisnikavojne penzije, koji mo`e da bude štetanpo vojne penzionere. Dokument jedostavqen nadle`nim dr`avnim organi-ma posle rasprave na 2. sednici Glavnogodbora.

Organi Udru`ewa u ovom perioduprou~avali su Zakon o izmeni ZakonaPIO radi davawa predloga za nova za-konska rešewa o socijalnom osigurawuvojnih osiguranika. Zatra`ili sumišqewe od predstavnika Vlade o mo-

gu}nosti obra~una i isplate penzija ponovim odredbama Zakona ako su povo-qniji od prethodnog. Ciq je da se utvrdikojoj populaciji vojnih penzionera (s ob-zirom na vreme odlaska u penziju) jepovoqniji novi na~in obra~una penzija,da bi se ~lanovima UVPS predlo`ilo dapodnesu zahteve za novi obra~un penzija.

U izveštaju se navodi da Ministar-stvo odbrane nije uspelo da realizujeobe}awe oko izrade i izdavawa novihzdravstvenih kwi`ica, pa }e se overapostoje}ih zdravstvenih kwi`ica vrši-ti na dosadašwi na~in do 30. 3. 2011. Dokraja 2010. godine vrši}e se a`urirawepodataka vojnih osiguranika preko Fon-da SOVO i komandi garnizona, pa su voj-ni osiguranici obavezni da se odazovupozivu ovih organa i daju potrebne po-datke.

Ministarstvu odbrane upu}ena je ur-gencija da se dopuni Pravilnik oupu}ivawu vojnih osiguranika na rehabi-litaciju kao i da se regulišu druga pra-va iz oblasti zdravstvene zaštite kojaimaju civili a vojni penzioneri nemaju.A Upravi za vojno zdravstvo i Fondu SO-VO dostavqen je zahtev da se hitno sklo-pe ugovori sa apotekama za izdavawe le-kova vojnim osiguranicima.

U periodu izme|u dve sednice, stam-

NA[A TEMA

8Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

Sa Druge sednice Glavnog odbora UVPS

ODLUKE U INTERESU ^LANSTVAGlavni odbor je na posledwoj sednici doneo vi{e odluka kojima se {tite interesi

vojnih penzionera. Sve ~iwenice govore da su vojni penzioneri pred velikimisku{ewima. Iza wihovih le|a se posti`u nedopustivi dogovori. Oni koji bi, po slovuzakona, trebalo da ih za{tite rade protiv wih. ^lanovi Glavnog odbora tra`e da seUdru`ewe vojnih penzionera Srbije energi~no, na zakonit na~in, tome suprotstavi.

Predsednik UVPS Qubomir Dragawac: Nema opravdawa za podr{ku jednomnedopustivom ,,dogovoru’’

beni organ MO izvršio je podelu stano-va, 18. juna 2010, kada je podeqeno ukup-no 22 stana, a 9. jula podeqeno je još 15.Od ukupnog broja dodeqenih stanova ko-risnicima vojne penzije dodeqeno je 14,ili 37,8 odsto.

Po saznawu Direkcije za imovinsko-pravne poslove RS, u septembru se o~e-kuje po~etak izgradwe oko 5.000 stanovana lokaciji kasarne Vojvoda Stepa na Vo-`dovcu, gde }e Ministarstvu odbranepripasti 21 odsto ili oko 1.000 stanova,~iji se završetak o~ekuje u 2012. godini.Tako|e, postoje indicije da }e se i uNišu po istom principu izvršiti iz-gradwa stanova na lokaciji kasarne Vik-tor Bubaw, ~ime }e se bar donekle ubla-`iti problem rešavawa stambenih pro-blema KVP.

U periodu 1. 1. do 8.7. 2010. godineprimqeno je 912 zahteva za jednokratnunov~anu pomo}. Odr`ano je 38 sednicakomisija u Fondu SOVO na kojima jerešavano 1132 zahteva za dodelu pomo-}i. Od toga: pozitivno je rešeno 793 anegativno 99 zahteva. Po `albi jerešavano 26 zahteva od kojih je osam pri-hva}eno a 18 odbijeno. Zatra`ena je do-puna za 313 nepotpunih zahteva.

U okviru tre}e ta~ke dnevnog reda,razmatrani su problemi koji su nastalipo tu`bama protiv Fonda SOVO radi na-plate zakinutog dela penzija za periodod 1. 8. 2004. do 30.11. 2007. godine.

Potpredsednik Udru`ewa SvetomirObren~evi} upoznao je ~lanove Glavnogodbora o sastanku Radne grupe Vlade Re-publike Srbije koja treba da predlo`ina~in izmirewa duga vojnim penzioneri-ma koji je nastao u periodu od 1.8. 2004.do 30.11.2007. godine. Taj sastanak, kakoje istakao Obren~evi}, imao je priprem-ni karakter. „Bila je tendencija da sevratimo na po~etak i da se utvr|uje da liuopšte imamo pravo na razliku u penzijiza navedeni period. Mi smo ovo ospori-li ~iwenicama da smo dobili rešewa danam razlika pripada a i sudovi presu|u-ju u našu korist pa ovde nema dileme dali nam razlika pripada ili ne. Dogovo-reno je da svi ~lanovi radne grupe dosta-ve svoje mišqewe i predloge zarešavawe duga i da }e se radna grupa sa-stati 18. 8. 2010. godine kako bi donelastav po ovom pitawu“.

Do 30.11.2010. zastareva dug!

Obren~evi} je posebno istakao da,30.11. 2010, zastareva dug od 1. 8. 2004. iko ne tu`i do tada, kasnije mu mo`e bitiodbijena tu`ba ako du`nik ospori tu`bupo osnovu zastarelosti.

Marko Negovanovi} ocenio je da sustavovi Udru`ewa za Radnu grupu VladeSrbije korektni i obuhvataju materiju ucelini. On je rekao da je to pravnopitawe a predstavqa se kao politi~kiproblem. Pošto sud presu|uje u koristvojnih penzionera, postavio je pitawe:

da li su sredstva obezbe|ena? „Ovo pi-tam jer ako sredstva nisu obezbe|ena on-da je jasno da nas neko namerno zaobila-zi. Umesto da se tra`i ko je dr`avuoštetio, problem je preba~en na odnosnas i dr`ave. Predmet bi trebalo da sevrati dr`avi da ona tamo tra`i krivca.Arsenovi} je naš predstavnik uSkupštini i on bi o ovome trebalo daprogovori. Mi kao baza obavezujemo Ko-stu da ovo iznese“, zakqu~io je Negova-novi}. Slavka Veškovi} je podsetilaprisutne da je ministar odbrane nedavnorekao da je za naš dug 2004.godine bilopara a zašto nije ispla}en on ne zna.

Predsedavaju}i je upoznao ~lanoveGlavnog odbora da se „dug pla}a iz dru-gih sredstava (doprinos, oporavak, odpenzija namewenih qudima koji su umr-li). Nismo sedeli skrštenih ruku, ani-mirali smo Arsenovi}a i upoznali drKrkobabi}a koji je razgovarao sa pred-sednikom Tadi}em. Mi smo istakli daovaj dug ne mo`e da se prenese u PIO ida se mora isplatiti pre prelaska uPIO 2011. godine. Usmerimo se na reše-wa, jer mi o ovome odgovaramo pred ~lan-stvom. Od prvog dana ovo osporava Mini-starstvo finasija koje i daqe zastupaove stavove a wihov ~lan je predsednikradne grupe Vlade Srbije“.

Dušan Dragi~evi} je istakao da sevojnim penzionerima permanentno reak-tivira ovo pitawe. A Svetomir Obren~e-vi} je rekao da je prisutna i opstrukcijasuda i da je ovo pitawe aktuelno za sve:i one koji nisu tu`ili, i koji su tu`ili ione koji imaju presude a nisu naplatili.

Obrad Milenkovi} je primetio da seu dokumentima ne spomiwu lica koja ni-su tu`ila. „Sud u Nišu je do pre dva me-seca bio operativan. Ali sada Fond SO-VO vrši opstrukciju. Imamo jednog sta-rijeg ~lana koji je izgubio rešewe aFond ne}e da mu izda drugo. Sla`em sesa Negovanovi}em da se pokrene odgovor-nost lica koja su odgovorna za štetu kojaje u~iwena dr`avi“, rekao je Milenko-vi}.

Opstrukcija Fonda SOVO

„Intervenisali smo kod Fonda SO-VO za opstrukciju a obrati}emo se i MO.Mo`emo tra`iti odgovornost, ali to bitrebalo da rade dr`avni organi. Razo-~aran sam sa ponašawem aktivnih vojnihlica u forumima, ponašaju se kao da ni-kada ne}e biti penzioneri. Vrši se re-vizija rešewa o bolesti-dijagnozama,imamo jako bolesnih qudi kojima je pro-blem da ponovo idu na preglede i pretra-ge. Da li smo mi problem dr`avi? Qudi-ma u dr`avnoj slu`bi i sa platom od50.000 mese~no daje se pomo} a nama seosporava i ono što nas sleduje. Nisamsiguran da }emo na legalan na~in ovoobezbediti.

Milovan Lali} se zalo`io za to dase razgovara sa Upravom koja je pret-postavqena Fondu SOVO, pa sa Sekto-

rom a zatim sa ministrom odbrane. „Nebih mogao podr`ati `estok nastup premainstitucijama ve} da imamo fleksibi-lan stav“, istakao je Lali}.

Miloje Cvetkovi} je napomenuo daakt koji su dobile opštinske organiza-cije UVPS u vezi sa ovim problemom nijedobro ura|en. Zbog toga, kako je rekao,nisu svi podneli tu`be. Napomenuo je dadug (povišica) od 11,06 odsto zastareva1. 1. 2011. „Mislim da smo sa protestimazakasnili. Ako se Fond SOVO tako po-naša zašto bi se Dinki} druga~ije po-našao“, rekao je Cvetkovi}.

Potpredsednik UVPS SvetomirObren~evi} objasnio je „da se ob-jašwewe koje je dostavqeno opštinskimorganizacijama UVPS odnosilo na poje-dina~na mese~na zastarevawa duga doknismo imali rešewa, ali sada kada ima-mo rešewa koja su doneta novembra 2007.zastarevawe se ra~una od tada. Mi mo-`emo tu`iti sve i svašta ali to ne zna-~i da }emo dobiti, 11,06 odsto nije pri-znat dug“.

Pro~itaj „Veteran“ i daj ga kom{iji!

Boro Gaji} je istakao da je ovopitawe veoma va`no i da treba do}i dosvih ~lanova i KVP koji nisu tu`ili.Predlo`io je da se slede}i broj lista„Vojni Veteran“ odštampa u više prime-raka i podeli ~lanovima. Tako|e je pred-lo`io da se list, kada se pro~ita, dadrugom licu-komšiji kako bi što ve}ibroj lica bio obavešten o aktuelnimpitawima. A takvu napomenu, rekao je Ga-ji}, trebalo bi ista}i na vidnom mestu u„Veteranu“.

„Ja u Somboru nemam ovaj problemjer su svi tu`ili i ve}ina ih je i napla-tila. Sve to smo uradili na osnovu uput-stva UVPS koje smo dobili i koje je biloodli~no. Imamo pojedinaca kojeskupqamo da to urade. Mora svaki naškolega da sazna za ovo. Mo`e da se ide ipreko novina i da platimo novinare iz~asopisa sa visokim tira`ima koji }e toda objave i tako }e to brzo do}i do našihqudi. Ja sam to uradio na lokalu u Som-boru. Dokument koji je ponu|en jako je do-bar i predla`em da ga usvojimo“, rekaoje Savo Drini}.

Vid Šarac je izneo podatak da je uwegovoj (Prokupqe) organizaciji 76 od-sto qudi tu`ilo.Ali, posle reizbora,sudije se proglašavaju nenadle`nim uvezi tu`bi vojnih penzionera. U wegovojorganizaciji 40 odsto lica podnelo jezahtev Fondu SOVO za uskla|ivawe pen-zija (11,06 odsto) a wih 10 odsto je tu`i-lo.

Bo`idar Babi} je primetio da su~lanovi Glavnog odbora malo proširilitemu. Podr`ao je sve stavove koji su upu-}eni dr`avnim organima i Fondu SOVO.

Posle toga jednoglasno je usvojenaOdluka o prihvatawu stavova koji su upu-}eni dr`avnim organima i Fondu SOVO

NA[A TEMA

9Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

u vezi dogovora direktora Fonda SOVOi predsednika Prvog osnovnog suda u Be-ogradu. Jednoglasno je usvojena i Odlukao prihvatawu stavova koji }e se uputitiRadnoj grupi Vlade Srbije u vezirešavawa duga od 1. 8. 2004 do30.11.2007. godine.

Epilog jednog „{arolikog“ glasawa

^etvrta ta~ka - donošewe odluke uvezi sa postupawem ~lanova UVPS u or-ganima Fonda SOVO izazvala je opse-`niju raspravu. O ~emu se tu, zapravo, ra-dilo? Prema zvani~nom objašwewuUdru`ewa, ~lanovi Glavnog odbora upo-znati su bili sa Informacijom o odr`a-nom sastanku Upravnog odbora Fonda SO-VO 9. jula 2010. Na dnevnom redu su bilapitawa: razmatrawe i usvajawe zapisni-ka 25. redovne sednice Fonda SOVO odr-`ane 15. juna 2010; donošewe Odluke oodobravawu sredstava za stambeno zbri-wavawe i 3. ta~ka „razno“.

Materijal za 2. i 3. ta~ku dnevnog re-da ~lanovi Upravnog odbora dobili supre po~etka sednice. To je bio sadr`ajpoziva za sednicu.

Pre po~etka rada po dnevnom redupro~itana je odluka Skupštine FondaSOVO o imenovawu ~lanova, predsedni-ka i zamenika predsednika Upravnog od-bora. Iz UVPS imenovani su: Bo`idarBabi} – zamenik predsednika, Ostoja Po-povi} i Dragiša Stevanovi} za ~lanove.Sednici je prisustvovao i predsednikUVPS Qubomir Dragawac.

Razmatrawe prve i druge ta~kednevnog reda bilo je bez zna~ajnijih pri-medaba.

Na iznena|ewe svih prisutnih, ~la-novi Upravnog odbora su na po~etku sed-nice dobili pet materijala o kojimaUpravni odbor treba da se izjasni i od-lu~uje.

Prvi materijal odnosio se na sasta-nak direktora Fonda SOVO i predsedni-ka Prvog osnovnog suda u Beogradu. Tokomrasprave predsednik UVPS QubomirDragawac oštro je kritikovao sadr`ajizveštaja smatraju}i ga neprihvatqivimjer bi to imalo dalekose`ne posledicena vojne penzionere. Sli~nu reakciju iz-neo je i Bo`idar Babi}. Ipak, predsed-nik Upravnog odbora, na kraju rasprave,bez obzira na oštro protivqewe usva-jawu ovog akta (Dragawac, Babi}) odlu-~io je da Upravni odbor glasa za wegovousvajawe. Od trojice ~lanova Upravnogodbora iz UVPS, Babi} je bio „protiv“ aPopovi} i Stevanovi} su glasali „za“.

Na sednici Glavnog odbora, u~estvu-ju}i u raspravi o ovom pitawu, DragišaStevanovi} je, pre svega, istakao svoj us-pešan rad u Opštinskoj organizacijiUVPS ^a~ak za koji je dobio mnogobrojnapriznawa. Uspeo je, kako je rekao, da senametne gradskim organizacijama i do-prineo je da UVPS bude veoma ceweno ugradu ^a~ak.

„U materijalu koji mi je dostavqen“,istakao je Stevanovi}, „ne vidi se da lisam diskutovao na sednici Upravnog od-bora a jesam. Rekao sam da zameram di-rektoru Fonda što nas je stavio predsvršen ~in i što moj predlog iz 2008. go-dine, da se prestane sa opstrukcijom, ni-je prihva}en. Tada sam dobio odgovor oddirektora: da ako prestane sa opstruk-cijom ne}e imati novca za isplatu redov-nih penzija i na Skupštini Fonda nijeprihva}en moj predlog. Tra`io sam tadada predsednik Skupštine Fonda podne-se krivi~nu prijavu protiv odgovornihlica. U martu ove godine tra`io sam dase preko Kasacionog suda utvrdi da liimamo pravo na pove}awe od 11,06 odsto.Nakon diskusije predednika UVPS i za-menika predsednika UO, Stru~na slu`baFonda je objasnila da }e se dug ispla}i-

vati u roku do 90 dana od donetih reše-wa i da }e biti sredstava za isplatupenzija. Data je garancija da }e se sred-stva obezbediti za dug i penzije. Kada jedošlo glasawe uzeo sam u obzir da je uzadwe vreme izjavqivano da je sa Fon-dom SOVO uspostavqena dobra saradwa,da ona ide uzlaznom linijom, da je mini-star odbrane došao u UVPS... Cenio samda je direktor Fonda dobio saglasnostUO da ide na ovaj sastanak.

Mislim da je problem što mi nismona vreme izgra|ivali naše stavove. Uprethodnom GlOd više puta smo razgova-rali o ovom problemu i doneli odluku,da na sve sastanke treba da idemopripremqeni a ovoga puta nije bio slu-~aj. Delom prihvatam odgovornost ali tuodgovornost treba da podele i drugi. Unarednom periodu na sve sednice treba-mo i}i pripremqeni i da nam se ovoviše nikada ne desi. Moji motivi su bi-li ti i što su moji predlozi od ranijeprihva}eni“.

„Meni je `ao što }u morati neštoda ka`em.Ovo izlagawe me je uspavalo.Pitawe je bilo da objasni zašto je gla-sao. Ako se nije dobio materijal kako seuopšte razmatralo. Ovo moramo na star-tu raš~istiti i GlOd mora da se izjasnida li i daqe mogu da budu u UO. Svojimobjašwewem ne deluje mi ubedqivo“, re-kao je izme|u ostalog Miloje Cvetkovi}osvr}u}i se na Stevanovi}evo izlagawe.

„Materijale za sednicu“, objasnio jeOstoja Popovi}, jedan od trojice ~lanovaUO iz UVPS, „dobili smo sedam dana presednice, ali samo za prve dve ta~kednevnog reda. Pod 3. ta~kom dnevnog re-da razno bilo je ovo pitawe. Nismo se sa-stali jer po prve dve ta~ke se nije imalošta usaglašavati. Za ta~ku razno mate-rijal je podeqen na sednici. Nisam sti-gao sve da pro~itam. Prihvatam odgovor-nost za svoje glasawe i prihvati}u vašuodluku“.

„Kada smo dobili materijal tra`iosam da se ne raspravqa o ovom materija-lu i naša je greška što nismo otišli.Glasao sam protiv prihvatawa ove in-formacije. Ubudu}e moramo usaglašava-ti stavove sa interesima UVPS i jedin-stveno nastupati“, izneo je svoje vi|eweBo`idar Babi}, zamenik predsednikaUO, koji je na pomenutoj sednici glasaoprotiv.

Predsednik Izvršnog odbora ZoranVu~kovi} objasnio je da je na sastanku UObio i predsednik UVPS koji je u diskusi-ji naglasio da je za UVPS pomenutorešewe neprihvatqivo. Zamenik pred-sednika UO, koji je iz redova UVPS, ta-ko|e je izrazio neslagawe sa ovim doku-mentom. Ostali ~lanovi UO iz redovaUVPS su morali slediti ove stavove i tunema dileme i izgovora. Mi na IzOd smoosudili ovo ponašawe i na sedniciIzOd Popovi} je podneo ostavku na ~lan-stvo u UO. Na sastanku sa predsednikomUVPS usmenu ostavku su podneli i Dra-giša Stevanovi} i Ostoja Popovi}. Sadaje u diskusijama nisu pomenuli. Moj je

NA[A TEMA

10Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

DNEVNICE I NADOKNADE

Glavni odbor UVPS doneo je iodluku da se ~lanovima SkupštineUVPS i Glavnog odbora, kada na sed-nice ovih organa putuju van mestaprebivališta, ispla}uje dnevnica.Odlu~eno je tako|e da se ~lanovimaNadzornog odbora Skupštine UVPS i~lanovima Izdava~kog saveta lista„Vojni veteran“ ispla}uje dnevnicaza vreme anga`ovawa ovih organa akoanga`ovawe traje du`e od 10 ~asovadnevno.

^lanovima Skupštine UVPS,Glavnog i Nadzornog odbora Sku-pštine UVPS sleduje naknadatroškova javnog prevoza pri dolaskui povratku sa sednica Skupštine od-nosno Glavnog odbora a ~lanovimaNadzornog odbora Skupštine UVPSsleduju stvarni troškovi dolaskajavnim prevozom, smeštaja u mestu ra-da i povratka u mesto prebivališta.

Nadoknadu troškova ~lanovimaGlavnog odbora vrši}e opštinske-gradske organizacije UVPS koje su ihpredlo`ile za ~lana Glavnog odboraUVPS i ~ije interese zastupaju uGlavnom odboru.

Izvršni odbor Glavnog odbora}e vršiti refundaciju ovih troško-va opštinskim organizacijama UVPSkoje na ime ~lanarine imaju mese~niprihod u iznosu do 800 bodova povrednosti boda po kojem se vrši ob-ra~un penzija.

Nadoknadu ~lanovima Skupšti-ne UVPS, Nadzornog odbora Skupšti-ne UVPS i Izdava~kog saveta lista„Vojni veteran“ vrši}e Izvršni od-bor.

Iznos dnevnice je 1.500,00 dina-ra. Stavqena je se van snage ranijaodluka broj 149-5 od 25. 6. 2009. godi-ne.

Ekipa „Vojnog veterana“

stav da se stavovi predsednika UVPS izamenika predsednika UO moraju uva`a-vati jer oni zastupaju interese UVPS“.

Obrad Milenkovi} je izrazio sumwuda je tu, mo`da, umešana politika.Predla`io je da se ova dvojica ~lanovaUO „povuku“ i da se izaberu drugi ~lano-vi UO. Predlo`io je da jedan bude izGradske organizacije UVPS Niš.

Borivoje Gaji} je upitao: ako su Ste-vanovi} i Popovi} dali ostavke, zaštoto ne ponove i u toku rasprave? Na to jereagovao Dragiša Stevanovi} rekavši:„Ostavku sam podneo u sitaciji kada jepredsednik UVPS rekao da jedan od nasdvojice treba da podnese ostavku“.

„Jesu pogrešili, ali imamo dva~lana koji su dobro radili pa da ih opo-menemo i neka ostane na ovoj kritici“,predlo`io je Svetomir Obren~evi}, pot-predsednik UVPS. A nakon toga predse-davaju}i je rekao: „Mi smo u ta~ki 3.dnevnog reda usvojili dokument u kojemsmo napisali da je dogovor neprih-vatqiv i da je to krivi~no delo. Javiosam se za re~ na sednici UO Fonda zaSOVO da bih istakao šta je za UVPS pri-hvatqivo a šta ne. Nisu diskutovali pasam sa wihovim glasawem bio iznena|en.Ja ne osporavam ni jednu vrednost ovihqudi. Ovde su stvari potpuno jasne i oovome se nije trebalo glasati. Po meninema opravdawa za ovo. Jedno je rešeweda podnesu ostavke a drugo da ih opome-nemo“. Za re~ se zatim javio Dr ^aslavAnti} predlo`ivši i tre}e rešewe –opoziv.

Glavni odbor je, posle rasprave, do-neo odluku o opozivu Dragiše Stevano-vi} sa du`nosti ~lana UO Fonda SOVO.U obrazlo`ewu odluke stoji da je gospo-din Dragiša Stevanovi}, kao ~lanUpravnog odbora Fonda za SOVO izUVPS, 9. 7. 2010, na sednici UO FondaSOVO glasao za usvajawe Izveštaja sasastanka direktora Fonda SOVO i VDpredsednika Prvog osnovnog suda u Beo-gradu na kome je dogovoreno uskla|ivawedinamike okon~awa sudskih postupakapo tu`bama KVP sa finansijskim mogu}-nostima Fonda SOVO. Za prihvataweovog izveštaja gospodin Dragiša Steva-novi} je glasao i pored stavova koje je iz-neo predsednik UVPS - da su rešewapredvi|ena izveštajem neprihvatqivaza KVP koji su pokrenuli sudski spor ida nije primereno da se tu`eni dogovara

sa sudom o na~inu rešavawa sudskog spo-ra bez saglasnosti tu`ioca.

U obrazlo`ewu se, tako|e, isti~e daje Glavni odbor Skupštine UVPS višeputa donosio odluke da ~lanovi UVPS uorganima Fonda SOVO moraju glasati zastavove i mišqewa KVP jer wih zastu-paju u organima Fonda SOVO, što u ovomslu~aju nije ispoštovano.

Jedan opoziv i jedna ostavka

Sa 16 glasova „za“ i 10 glasova „pro-tiv“ odlu~eno je da se Dragiša Stevano-vi} opozove sa du`nosti ~lana UOSkupštine Fonda SOVO. Tako|e, ve}i-nom glasova odlu~eno je da se usvojiostavka Ostoje Popovi}a na du`nost ~la-na UO Skupštine Fonda SOVO.

Glavni odbor doneo je i nacrt odlu-ke o fondu solidarnosti za nov~anu po-mo} opštinskim i gradskim organizaci-jama UVPS.

Sredstva Fonda se, prema ovom na-crtu, obezbe|uju izdvajawem pet odsto odnapla}ene ~lanarine. Wima rukuje i ras-pola`e Izvršni odbor u skladu sa od-redbama ove odluke.Predvi|ena suiskqu~ivo za nov~anu pomo} opštinskimorganizacijama, i to u slede}im slu~aje-vima:

-Za podmirewe vanrednih troškovanastalih elementarnim nepogodama ilidoga|ajima koji se nisu mogli spre~iti(viša sila);

-Ako su troškovi opštinske - grad-ske organizacije UVPS za zakupninu pro-storija, grejawe, elektri~nu energiju iPTT ve}i od 70 odsto prihoda te organi-zacije,

-Ako opštinska - gradska organiza-cija UVPS, zbog malog broja ~lanova (is-pod 150) ne mo`e iz pripadaju}e ~lana-rine podmirivati troškove svojih re-dovnih aktivnosti.

Iznos dodeqene pomo}i, kako stojiu odluci, ne mo`e biti ve}i od razlikeukupnih godišwih rashoda i redovnihprihoda.

Nov~ana pomo} se dodequje jednom utoku godine, a ispla}uje kvartalno, izu-zev u slu~ajevima više sile, kako je toregulisano ovom odlukom.

Opštinska organizacija koja smatrada ispuwava uslove za dodelu nov~anepomo}i dostavqa Izvršnom odboruGlavnog odbora protokolisan zahtev, sadokazima za ~iwenice na kojima se zah-tev zasniva. Izvršni odbor zahteve zadodelu nov~ane pomo}i rešava po redupristizawa, obrazlo`enom pisanom od-lukom.

Podnosilac zahteva koji nijezadovoqan odlukom mo`e podneti prigo-vor Glavnom odboru Skupštine UVPS uroku od 8 dana. Odluka Glavnog odborapo prigovoru je kona~na.

Dodeqena nov~ana pomo} je bespo-vratna.

Ve}inom glasova odlu~eno da se na-crt ove Odluke o formirawu fonda so-lidarnosti uputi opštinskim organiza-cijama UVPS na davawe mišqewa ipredloga.

Jednoglasno je usvojen predlog da seobave konsultacije za izbor dva ~lanaUO Skupštine Fonda SOVO.

Ne|o Krajnovi} obavestio je Glavniodbor da je izvršeno konstituisaweNadzornog odbora Skupštine UVPS i daje on izabran za predsednika Nadzornogodbora. A potpredsednik Udru`ewa Sve-tomir Obren~evi} informisao je ~lano-ve Glavnog odbora sa novinama predvi-|enim predlogom Zakona o izmenama Za-kona o PIO.

NA[A TEMA

11Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

NOVI PRAVILNIK O DODELI STANOVA

Na informisawu u VVPŠ mini-star odbrane gospodin Šutanovac iz-neo je podatak da je u izradi noviPravilnik o dodeli stanova koji }epo wegovoj odluci biti završen useptembru a bi}e, kako je rekao, povo-qniji za kona~no rešewe stambenogpitawa vojnih penzionera.

CENTRALNA SVE^ANOST U NI[U

Na osnovu Statuta UVPS, a uciqu blagovremenog organizovawaobele`avawa sedamnaeste godi-šwice od osnivawa UVPS, Glavniodbor Skupštine UVPS doneo je od-luku da se centralna sve~anost odr-`i, 16. septembra 2010, u Domu VojskeSrbije u Nišu sa po~etkom u 12.30 ~a-sova.

Predvi|eno je da se sve~anostorganizuje po posebnom programu ko-jeg }e sa~initi Izvršni odbor Glav-nog odbora i Gradski odbor UVPSNiš. Tim povodom odr`a}e se sve~a-na akademija. Pre akademije odr`a}ese 3. sednica Glavnog odbora na kojoj}e biti doneta odluka o dodeli priz-nawa.

Predvi|eno je da sve~anostiprisustvuju svi ~lanovi Glavnog i Iz-vršnog odbora, predsednik Skupšti-ne Fonda SOVO, predsednici opšti-nskih – gradskih organizacija UVPS,predstavnici Vojske Srbije i MO,predstavnici organa gradske vlastiNiša, predstavnici udru`ewa sa ko-jima se uspešno sara|uje i masovno~lanovi UVPS iz Niša, Prokupqa,Aleksinca, Kwa`evca i Leskovca.

Za izvo|ewe kulturno-umetni~-kog programa predvi|eno je da se an-ga`uju naši poznati umetnici.

Troškove sve~anosti za svoje~lanove snose opštinske – gradskeorganizacije UVPS. Izvršni odbororganizova}e centralizovano pre-vo`ewe za u~esnike proslave iz Beo-grada i drugih gradova koji graviti-raju prema Beogradu.

Obele`avawe 17. godišwiceUVPS u opštinskim i gradskim orga-nizacijama organizova}e se posleove proslave.

Ministarstvo finansija, poziva-ju}i se na zakqu~ak Vlade Srbi-je od 9. maja 2008. godine, koji se

odnosi na na~in rešavawa dugovakorisnicima vojne penzije, pred-lo`ilo je 10. juna ove godine UVP daodredi tri ~lana koji }e, u okviruodgovaraju}e radne grupe, u~estvo-vati u pripremi propisa o „na~inu,postupku i dinamici isplateobaveza prema vojnim penzioneri-ma“. Trebalo je, dakle, da protekneviše od dve godine da bi se pris-tupilo organizovawu radne grupe,mada je to, posle zakqu~ka Vlade,moglo da se obavi za samo nekolikodana. Koincidencija ili ne, više oddve godine proteklo je i od dana ka-da je UVP podnelo Ustavnom sudu Sr-bije inicijativu za pokretawe ocenezakonitosti nezakonite Odluke ouskla}ivawu vojne penzije, ~iji je au-tor Ministarstvo odbrane. I u jed-nom i u drugom slu~aju, re~ je,o~igledno, o nedopustivom prolongi-rawu sprovo}ewa u `ivot pravi~nogrešewa, ~ime se grubo narušavajunesporna prava korisnika vojne pen-zije.

Podse}awa radi neophodno jeista}i da ovaj predlog Ministarst-va finansija o formirawu radnegrupe ne predstavqa nikakvu novinuu vezi sa donošewem rešewa ona~inu isplate duga vojnim pen-zionerima. Maja meseca 2008. godine,naime, kako stoji u gore navedenom

dopisu Ministarstva finansija,tako}e je planirano formiraweradne grupe na ~ijem je ~elu bio ta-da{wi ministar finansija,današwi premijer, MirkoCvetkovi}. Vojni penzioneri, ne bezrazloga, opravdano strahuju da i ovo-godišwa novoformirana grupa nedo`ivi sudbinu svoje prethodnice iz2008. godine.

Ministarstvu finansija i Us-tavnom sudu Srbije, pridru`ili suse, na`alost, i pravosudni organikoji godinama ote`u sa donošewempresuda u vezi sa tu`bama koje su ko-risnici vojne penzije pojedina~nopodnosili, zahtevaju}i da im se is-plate zakonom pripadaju}e prina-dle`nosti. Istine radi, me}utim,vaqa re}i da je donesen jedan brojpresuda u korist vojnih penzionera,ali da je, u stvari, re~ o zanemar-qivom broju koji opravdano vodi napomisao da se radi o svesnom i plan-skom odugovla~ewu isplata. Izves-no je, s tim u vezi, da ve}ina penzion-era, nastave li sudovi dosadawimtempom sa donošewem rešewa, ne}edo~ekati da na svojim teku}imra~unima ugledaju cifru sume koju imdr`ava Srbija duguje. A cifra togduga, koji se prilikom nastajawakretao u podnošqivim granicama zadr`avni buxet, danas zaista delujezastrašuju}e.

Procena, nezvani~na doduše,

ukazuje da je oko 30.000 vojnih pen-zionera presavilo tabak podnose}itu`bu protiv sopstvene dr`ave kojana sve mogu}e na~ine nastoji da pro-tok vremena „pojede“ dugove. Vaqa,naime, imati u vidu da supotra`ivawa vojnih penzionera kojasu u prvo vreme iznosila nešto višeod 4 milijarde dinara, narasladanas na blizu 9 milijardi. Po onojnarodnoj „pojeo vuk magarca“, niko zataj uludo ba~en novac ne}e bitisankcionisan, mada se svuda u svetukrivci za sli~na nedela pozivaju nakrivi~nu odgovornost. Narastaju}arazlika od blizu pet milijardi, i tovaqa re}i, proizvod je kamata, sud-skih i drugih administrativnihtroškova, nastalih „zaslugom“ qudiu prošloj i aktuelnoj vladi.

Imaju}i sve to u vidu, vojni pen-zioneri koji su naivno verovalila`nim obe}awima, opravdano snevericom gledaju na najnoviji pozivMinistarstva finansija za obrazo-vawe radne grupe ~iji }e zadatakbiti da izna}e rešewe za isplatuzaostalog duga vojnim penzinerima.Dr`ava time, kako rezonuje znatanbroj penzionera, ne samo da kupujevreme kako bi nastupila za-starelost, ve} i da na neki na~inopravda zastoje u vezi sa podnetimtu`bama. Takvim rezonovawima ideu prilog i (ne)reagovawe Ustavnogsuda Srbije koji nikako da pred svo-jim ve}em razastre više od dve go-dine inicijativu UVP. Kako u nave-denim uslovima treba da se postaveošte}eni vojni penzioneri?

Slu~aj majora JNA Branimira\oki}a, koji je zaštitu za ostvarewesvojih prava zatra`io od Suda zaqudska prava u Strazburu, pravi jeodgovor na ovo pitawe. Navedenisud, kome se major \oki} obratio,utvrdio je da je optu`ena Federaci-ja BiH prekršila Konvenciju o qud-skim pravima i na osnovu toga doneopresudu da majoru isplati 65.000evra. Federacija se, posle presude,našla u nebranom gro`}u jer pretiopasnost da sli~nu tu`bu uStrazbur uputi još 20.000 ošte}enihvojnih penzionera. Pozdravqaju}iovu odluku suda, brojni vojni pen-zioneri Srbije smatraju da trebaslediti primer majora \oki}a. Po-mo} se u tom smislu o~ekuje odrukovodstva UVP koje je u višenavrata, na izbornim skupštinama idrugim skupovima, nagoveštavalotakvu mogu}nost. Krajwe je vreme, ipogodan trenutak, da ~elni qudiudru`ewa otvoreno pred nadle`nimdr`avnim organima nastupe sa za-htevom da se pitawe isplate dugovapod hitno izmiri, ili, ako je to izbilo kojih razloga nemogu}e, tako|epod hitno, „presavije tabak“ i uputiga na adresu Suda za qudska prava uStrazburu.

R. R.

PERISKOP

12Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

Odugovla~ewe isplate duga vojnim penzionerima

STRAZBUR – JEDINI IZLAZ

Od 1. januara 2011. godine sus-penduje se opšta vojna obaveza uSrbiji, prvi put u posledwih 200

godina, a najdubqa reforma od vre-mena kraqa Milana privodi se kra-ju. Sa prvim danom naredne godineVojska Srbije ima}e 30 000 pripad-nika, od toga 11 000 profesionalnihvojnika i 2000 mladi}a na dobrovo-qnom odslu`ewu vojnog roka. Uslu~aju rata, ili u nekoj drugojkriznoj situaciji, poziva}e se Aktiv-na rezerva koja broji 35 000 qudi.Ukupan vojni potencijal Srbije, dak-le, iznosi}e 65 000 pripadnika Vo-jske, plus jedinice policije i `an-darmerije. Pored toga, u krajwemslu~aju, mogu biti pozvani i ostaligra|ani na ispuwavawe vojneobaveze u odbrani zemqe.

Reforma je deo reorganizacije iprofesionalizacije, a time ismawewa, vojski na Balkanu pod pre-sudnim uticajem NATO pakta, a Srbi-ja je posledwa u ovom delu Evropekoja uvodi profesionalnu vojsku.Istina u Evropi postoje primeriozbiqnih armija koje su zadr`aleopštu vojnu obavezu, poput Nema~kei Rusije, ali na Balkanu su gotovosve dr`ave pošle putem profesion-alizacije.

Proces je zapo~et odmah posle2000. godine kada su odlukom Naro-dne skupštine amnestirani odkrivi~ne odgovornosti svi oni kojisu do tada izbegli vojnu obavezu.Usledila su potom dva skra}ewa vo-jnog roka, prvo sa 12 na 9 meseci, apotom sa 9 na 6 meseci. Istovremenoje uvedena i mogu}nost civilnogslu`ewa, odnosno besplatnog rada ucivilnoj ustanovi u mestustanovawa, 8 sati dnevno, ali trimeseca du`e od slu`ewa regularnogvojnog roka. Civilno slu`ewe jeuglavnom bilo slabo kontrolisano i~esto se pretvaralo u farsu. Uz to,još dva puta su amnestirani oni kojisu izbegli i ovakvu vojnu obavezu,posledwi put po~etkom 2010. godine.Takvim merama slu`ewe vojnog rokaprakti~no je bilo dobrovoqno ve}

10 godina i sada je to stawe formal-izovano i dodatno ograni~eno na2000 vojnika.

Me|utim, ovakvo rešewe ima~itav niz mana i nepoznanica. Prvo,koliko je ovako malobrojna Vojskasposobna da garantuje bezbednostgra|ana, pogotovo kada se ima u vidukarakter ratova koji su vo|eni naBalkanu posledwih decenija i nesig-urnost granica vezanih za statusKosova i Metohije. Drugo, nije jasnoni da li je ovakav sistem dugoro~noodr`iv. Aktivna rezerva, koja jepredvi|ena do broja od 35 000 vojni-ka sada se lako mo`e popuniti jer jeogromna ve}ina stanovništvaodslu`ila vojni rok, ali za 10 do 15godina taj broj }e morati da se pop-uni samo iz onih 2000 dobrovoqacakoji u dve klase daju 4000 regrutagodišwe. Tako|e, šta }e tadazna~iti mogu}nost poziva na oru`jesvih ostalih gra|ana, u slu~aju naj-

gore opasnosti, kada gotovo niko odwih ne}e imati nikakvo vojnoiskustvo.

Tre}e, kakav }e ugled takva Vojs-ka imati u narodu. Do sada je opštavojna obaveza izjedna~avala ova dvapojma, narod je bio Vojska, a Vojska jebila deo naroda. Iz ovoga je prois-ticalo visoko poverewe stanovniš-ta u Vojsku koja se u svimistra`ivawima javnog mwewanalazila na prvom ili drugom mestu.Sada vojnik postaje zanimawe, poputslu`be policajca, ili vatrogasca inaredne godine i decenije pokaza}eda li }e uspeti da se odr`i još uvekpozitivan stav gra|ana Srbije.O~ekivani pad ugleda Vojske u naro-du delimi~no }e usporiti navika izprošlosti da se Vojska do`ivqavakao ~uvar dr`ave a policija kao~uvar vlasti. U dosadašwimpolemikama ukazivalo se da profe-sionalna armija mo`e postati novapretorijanska garda, otu|ena od nar-oda.

Kona~no, zanimqiv je ipoliti~ki momenat u kome se posled-wi ~in reforme sprovodi. Iz vrhovavlasti uporno je naglašavano da }epitawe Kosova i Metohije bitirešavano svim diplomatskim sred-stvima, dok vojno rešewe ne dolaziu obzir. Samim tim, posledwa kartadiplomatije, vojna pretwa, jeiskqu~ena. Suspenzija opšte vojneobaveze, u trenutku zaoštravawakosovskog pitawa, jasan je signal daSrbija ne napušta politiku odri-cawa od upotrebe sile. Koliko je todobar izbor u predstoje}em diplo-matskom natezawu, tema je za poseb-nu diskusiju. M. Pejovi}, “GR”

REFORME

13Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

Posledwi ~in u reformi Vojske Srbije

RE[EWAS PUNO

NEPOZNANICAKako }e vojna reforma u Srbiji uticati na borbenu

sposobnost dr`ave, da li }e pomo}i u borbi za o~uvaweKosova i Metohije, na kraju krajeva, kako }e se odraziti

na status vojnika u srpskom društvu?

Na{a vojska je uvek bila narodna vojska: detaq sa slave grada Beograda

@ivotni put general-pukovnika upenziji Bo`idara Babi}a nerazlikuje se mnogo od puta we-

govih vršwaka, posebno onih koji surešili da jedu vojni~ki hleb i do`i-ve sve lepote i teško}e vojni~kog`ivota. „Putevi odrastawa, obrazo-vawa, vaspitawa i izgradwe li~no-sti“, pri~a general, „jesu bili raz-li~iti, ali naša opredeqewa, kadaje u pitawu poziv oficira, bila suista; radili smo jedan od naj~asnijihposlova u slu`bi dr`ave koju smomnogo voleli. Ja sam samo jedan odwih, nipo~emu boqi ni zna~ajniji oddrugih.“

Babi} je ro|en u predve~erjeDrugog svetskog rata, u malom ali pomnogo ~emu velikom selu Gostiqu, uopštini Danilovgrad (Crna Gora) oduglednih roditeqa @ivka i Jelice,u brojnoj porodici. Od malih nogu su-o~io se sa teškim `ivotom i ne-maštinom ali nikad ga, ka`e, nijenapuštala nada u boqe sutra. U Dru-gom svetskom ratu, Bo`idarov otac isestra bili su u partizanima, a maj-ka sa ~etvoro male dece do`i-vqavala je torturu italijanskih oku-patora i ~etnika. Sre}om, pre`ive-li su rat a onda su kolonizirali uVojvodinu (Ba~ka, Crvenka). Porodi-ca je tada, zbog školovawa i selid-be, rasuta na sve strane.

Prva saznawa o `ivotnom opre-deqewu, Bo`idar je dobio od brataod strica Rada koji je tada bio u voj-noj akademiji. Blistavu vojni~ku ka-rijeru po~eo je od sredwe vojne ško-le, nastavio u Akademiji KoV a zatimje, kroz rad, završio školu usa-vršavawa, komandno-štabnu akade-miju i školu narodne odbrane.

U toku oficirske karijere Ba-bi} je prošao du`nosti komandira,komandanta bataqona, nastavnika uvojnim školama svih nivoa, koman-danta brigade, i razne du`nosti uGeneralštabu. U posledwoj decenijidvadesetog veka, svakako i najte`oj,bio je ministar odbrane RepublikeCrne Gore i dugo godina komandantDruge armije Vojske Jugoslavije. Du-gi, ~etrdeset dvogodišwi Bo`ida-rov radni vek obele`en je velikomradom i zalagawem a taj rad je i na-gra|en. Tri puta je vanredno unapre-|ivan stigavši do ~ina general-pu-kovnika a u karijeri je dobio mnogonagrada i odlikovawa.

Babi} ka`e da se u svojoj vojni~-koj karijeri uvek trudio da zaštitiqudsko dostojanstvo svakog pojedin-ca i da, što je mogu}e objektivnije,vrednuje wihov rad. Veli da je pono-san što je `iveo i radio u jednoj le-poj zemqi i jakoj i organizovanoj voj-sci. A najve}e mu je zadovoqstvo„što svakome mo`e qudski pogleda-ti u o~i“.

General je penziju do~ekao kaojednu normalnu `ivotnu fazu u qud-skom veku. Sa suprugom je, veli, po-magao deci da stanu na noge i buduqudi, i zadovoqan je s onim što supostigli. A posle je najve}u pa`wuposve}ivao unucima.

U Udru`ewe vojnih penzioneraSrbije Babi} se, kako ka`e, ukqu~ioda bi sa kolegama, makar malo, do-prineo zajedni~kim naporima - da sepoboqša ni malo zavidan status voj-nih penzionera.

Prema wegovim re~ima, „Udru-`ewe vojnih penzionera Srbije izra-slo je u veoma jaku organizaciju, for-mirano je po zakonu o udru`ivawu,ima svoj statut i druga akta potreb-na za rad i organe po ~itavoj dubiniorganizacije u celoj Srbiji. Ima vr-lo intenzivnu saradwu saudru`ewima vojnih penzionera Re-

publike Srpske i Crne Gore.“Babi} ka`e „da je predsednik

Udru`ewa, gospodin Qubomir Dra-gawac, u posledwih nekoliko godi-na, dao ogroman doprinos afirmaci-ji Udru`ewa. Naro~ito je doprineopoboqšawu komunikacije izme|uUdru`ewa i institucija sistema“.

Udru`ewe je, ka`e Babi}, vodi-lo veoma ozbiqnu politiku da sezaštite interesi vojnih penzionera;radilo je odgovaraju}e studije sapredlozima i upu}ivalo ih nadle-`nim dr`avnim organima, ali, na`a-lost, to kod wih nije naišlo narazumevawe.

„Meni je neshvatqivo da Vladakao nadle`ni dr`avni organ, nepoštuje i dve godine ne rešava onošto je sama napisala u Zakonu o Voj-sci Srbije. Ne rešava taj famoznidug koji je nastao zbog toga što Mini-starstvo odbrane sa Vladom nijenašlo rešewe da se isplati na vre-me. A bilo je mnogo na~ina da se toreši, kako je to u~iweno sa civil-nim penzionerima pre nekoliko go-dina. Ovako, dr`avi je natovaren ve-liki broj tu`bi a dugovi se sa zate-znim kamatama pove}avaju. Najnovijipotezi organa koji moraju da reali-zuju ovaj dug, izgleda vode ka tome daviše pogoršaju rešavawe ovog pro-blema (prolongirawe)“.

Mišqewa da se to ne mo`e brzoisplatiti, jer nema nov~anih sred-stava, ka`e Babi}, krajwe su neko-rektna prema vojnim penzionerima.„Izbacili su nas iz Ministarstvaodbrane, ali ništa nisu u~inili danas smeste tamo gde su zacrtali. Popropisima naše vlade, nismo ni nanebu ni na zemqi! Posebna je pri~a otome da su naši mudraci (vojni) biliglasni zagovornici da se penzioneriizmeste iz Ministarstva odbrane,iako znaju da su u preko 90 odsto ze-maqa sveta vojni penzioneri pri mi-nistarstvu odbrane“, isti~e Babi}.

On smatra da Ministarstvo od-brane snosi punu odgovornost što sei daqe produbqava jaz me|u vojnimpenzionerima. Ka`e da su svojim„stru~nim“ radom doveli do toga daima ~etiri kategorije vojnih penzio-nera! A tu su i mnoga druga nerešenapitawa.

Babi} misli da bi bilo veomadobro da se vojni penzioneri, premazdravstvenim mogu}nostima, u štove}em broju ukqu~e u rad Udru`ewai da ne ~ekaju da im wihove proble-me rešava neko drugi. “Ti drugi smomi i bez naše muke i velikog zala-gawa, naši problemi ne}e bitirešeni. Za naš status moramo samida se izborimo. Ukqu~ivawe novihqudi, koji }e biti nosioci rada uUdru`ewu i wegovim organima, si-gurno }e dovesti do br`eg i kvali-tetnijeg rešavawa brojnih proble-ma. I još jedno: Udru`ewe je do-brovoqna organizacija i ne bi tre-balo me|usobne odnose ure|ivati povojnim na~elima. Svi qudi su isti,bez ~inova, bez polo`aja, sve sa is-tim ciqem da se borimo za pobo-qšawe našeg statusa”, ka`e Babi}.

M. Petrovi}

PORTRETI

14Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

S Bo`idarom Babi}em o vojni~komputu i sada{wem polo`aju vojnih

penzionera

SAMO SLO@NI MO@EMOZA[TITITI STATUS

Babi} smatra da bi bilo veoma dobro da se vojnipenzioneri, prema zdravstvenim mogu}nostima, u što

ve}em broju ukqu~e u rad Udru`ewa i da ne ~ekaju da imwihove probleme rešava neko drugi.

Dogovorom izme|u Ministarstva odbrane i lokalnesamouprave u Nišu, grad Niš }e dobiti na koriš}ewe175 hektara površine bivšeg vojnog aerodroma i 15,5

hektara povr{ine na kome se sada nalazi kasarna „Bubaws-ki heroji“. Za uzvrat, grade Niš se obavezao da Min-istarstvu odbrane ustupi 21 odsto bruto površineizgra|enih stanova na lokaciji pomenute kasarne u roku odpet godina.

Grad Niš se tako|e obavezao da avansno prenese 32stana u vlasništvo Ministarstva odbrane. Ovo re{ewe orazmeni nepokretnosti sa Ministarstvom odbrane, usvojiloje Gradsko ve}e, a potvrdila ga i Skupština grada Niša.

Nema sumwe u to da }e ovaj sporazum obradovati oko 300besku}nika, a u prvom redu vojnih penzionera, koji `ive ugradu na Nišavi, a nemaju krov nad glavom. Tako|e, ovaj spo-razum }e doprineti da se ve}em broju profesionalnih vo-jnih lica reši stambeno pitawe koje im sleduje prema broju~lanova porodice.

Gradona~elnik Niša Miloš Simonovi}, rekao je nov-inarima da se Gradska uprava obavezala da u roku od 10 god-ina reši pitawe eksproprijacije zemqišta na periferijigrada, na kome }e biti proširena sadašwa kasarna „Kom-ren“.

Kako smo saznali, predstavnici Ministarstva odbranei Grada Niša, vode pregovore o zajedni~kom ulagawu sred-stava u rekonstrukciju Doma vojske u centru Niša, koji bitrebao da postane kongresni centar - jedini na teritorijiJugoisto~ne Srbije.

Kako je rekao gradona~enik Niša Miloš Simonovi}, us-tupawem zemqišta na aerodromu, otvara se mogu}nost zapo~etak izgradwe najve}eg kargo centra u ovom delu Evrope,što }e doprineti zapošqavawu ve}eg broja Nišlija, kao idobijawe prihoda za poboqšawe materijalnog polo`ajagra|ana Niša, koji se sada nalaze na najni`oj lestvici popitawu prijema plata od svih gradova u Republici Srbiji.

Ranko Babi}

STANOVI ZAPISI

15Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

Uorganizaciji Opštinskogodbora UVP Sremske Mitro-vice, 17. jula ove godine, vo-

jni penzioneri su, u saradwi sacivilnim penzionerima, pri-likom jednodnevnog izleta,posetili grob nedavno preminu-log Patrijarha Pavla, manastirRakovicu, Avalski toraw, HramSvetog Save i Muzej vazduho-plovstva na Sur~inskom aerodro-mu.

Po lepom i sun~anom danukrenuli smo iz Sremske Mitro-vice u pravcu Rakovice. Oko de-vet ~asova, stigli smo ispredmanastira, te se uputili u obi-lazak groba Patrijarha Pavla,poklonili se wegovoj veli~ini ipotom obišli unutrašwost man-astira, ostavši zadivqeni we-govom lepotom i sre|enoš}u.

Uz obaveznu vo`wu liftom,u`ivali smo desetak minuta u

predivnim pogledima sa vrhaAvalskog torwa. Puni zadovo-qstva vi|enim, krenuli smo saAvale na Vra~ar, gde smo obišlitako|e velelepni objekat HramSvetog Save, koji pleni lepotomi veli~inom. Posle razgledawaokoline i unutrašwosti, uputilismo se na aerodrom „Nikola Tes-la“, gde nas je na ulazu u Muzejvazduhoplovstva do~ekala kus-tos muzeja gospo|a Mirjana No-vakovi}, te nas detaqno in-formisala o postavki muzeja kaoi wegovim eksponatima.

Po obilasku muzeja sre}ni izadovoqni organizacijom izleta,puni utisaka vi|enog ido`ivqenog, tog dana vratismose u Sremsku Mitrovicu, uzdovi|ewa i hvala ~lanovimaodbora, do idu}eg izleta.

Predrag Dobi}

Na osnovu raspisanog Konkur-sa marta 2010. godine odstrane Skupštine opštine

Kruševac za finansirawe pro-jekata društvenih i nevladinihorganizacija, Opštinski odbor jeizradom projekta „Pomo} decipalih boraca i ratnih vojnih in-valida“ obezbedio pravo na do-delu nov~ane pomo}i od 90.000dinara za te svrhe.

Sa~iwen je Ugovor u kom jeprecizirano da se nazna~eniiznos iskoristi za finansirawenavedenog projekta, kupovinomkwiga i školskog pribora zatrideset dvoje dece.

Povodom po~etka školske2010/2011 godine, a shodno Planurada za 2010. godinu, Opštinskiodbor UVP Kruševac, u prostori-jama Udru`ewa starosnih pen-zionera u Kruševcu, priredio jeprijem deci palih boraca i rat-nih vojnih invalida.

Ovaj sve~ani skup svojim

prisustvom uveli~ali su pred-stavnik SO Kruševac gospodinGoran Radomirovi}, i skoro svi~lanovi Opštinskog odbora.

Na samom po~etku sve~anos-ti, u~enike i roditeqe poz-dravio je predsednik Udru`ewa\ur|e Radmanovac, po`elevšideci sre}an polazak u školu,puno uspeha u u~ewu i dobrozdravqe, a predstavniku SOKruševac se zahvalio što jenašao vremena da se odazove ovojsve~anosti, a posebno što jeli~nim anga`ovawem uticao dase Opštinskom odboru UVPKruševac dodele sredstva uiznosu od 90.000 dinara.

Decu i roditeqe, tako|e jepozdravio i po`eleo im sve na-jlepše i gospodin GoranRadomirovi}, obe}avši im da }eSkupština opštine Kruševac idaqe ulagati u budu}nost.

A. Simonovski

Dogovor Ministarstva odbranei grada Niša

GRADU KASARNE, VOJSCI STANOVISporazum }e obradovati i oko 300

besku}nika, a u prvom redu vojnih pen-zionera, koji `ive u gradu na Nišavi, a

nemaju krov nad glavom

MITROV^ANI U BEOGRADU

POMO] DECI

Da li je presudaEvropskog sudaza qudska pra-

va u Strazburu uslu~aju penzioni-sanog oficira ne-kadašwe JNA Bra-nimira \oki}ašamar pravosu|uBosne i Hercego-vine i da li }e poosnovu te presudemnogi obespra-vqeni povratitisvoju imovinu, pi-tawe je koje }e vr-lo brzo dobitipravni epilog."\oki} je, naime,posle šest godinavo|ewa postupka uStrazburu, dobioprvostepenu pre-sudu protiv BiH,prema kojoj je dr-`ava du`na da mu isplati odštetuza vlasništvo nad stanom u Sarajevuu kojem je nekada `iveo.

To je prva presuda suda u Stra-zburu protiv neke od dr`ava nasta-lih na prostoru bivše SFRJ u koristgra|anina koji je, podnošewem pred-stavke, tra`io zaštitu prava garan-tovanog Evropskom konvencijom zazaštitu qudskih prava.

Delotvornost i zna~aj presude sudugoro~ni. Wenom pravosna`noš}uona postaje deo ukupnih odluka kojeje doneo Evropski sud u Strazburu.Poznato je da se na tom sudu odlukedonose na osnovu Evropske konven-cije za zaštitu qudskih prava i sud-ske prakse nastale u wenoj primeni.To zna~i da ova presuda postaje deomaterijalnog prava, ne citira se~lan nekog zakona kao što se to radiu kontinentalnom pravu, ve} se usli~nim slu~ajevima poziva na odre-}enu presudu, kojom je odlu~eno u od-nosu na sli~no ~iweni~no stawe.

U slu~aju pravosna`nosti presu-de, ona mo`e da bude presedan ne sa-mo za odluke koje su bile predmetovog odlu~ivawa, nego i za neke bu-du}e odnose koji mogu da nastanu ubilo kojoj dr`avi u nadle`nosti

Evropskog suda u Strazburu. Da li }ei ostali, pre svega bivši pripadni-ci Vojske, koji su imali stanove utim dr`avama do raspada Jugoslavi-je, ostvariti svoje pravo, zavisi odtoga da li su prethodno iskoristilisva pravna sredstva koja su im prav-ni sistemi tih dr`ava ostavili kaomogu}nost pri rešavawu osporenogprava na svojinu - isti~e advokat Ne-bojša Stankovi}.

Pred sudom u Strazburu se vodijoš sedam sli~nih postupaka, dok„ulaznicu" za Strazbur ~eka još 228qudi koji su icrpeli sva pravnasredstva svoje dr`ave i trenutno ~e-kaju odluku Ustavnog suda BiH. Re~je, uglavnom, o sudskim procesima ko-je bivši pripadnici Vojske vodeprotiv te dr`ave tra`e}i da im sevrati vlasništvo nad stanovima ukojima su `iveli do po~etka rata uBiH.

Branimir \oki}, nekadašwioficir JNA i kasnije RepublikeSrpske, stan u Sarajevu napustio je uprole}e 1992. godine kada je po~eorat u Bosni i Hercegovini. Nakonpotpisivawa Dejtonskog sporazumaneuspešno je pokušavao da povrati

svoju nepokretnu imovinu.Nakon što je i najviša sudska in-

stanca u BiH odbila wegov zahtev,odnosno kada je iskoristio i posled-wu pravnu mogu}nost da pravo nastan ostvari u BiH, preostalo mu jesamo još da se obrati sudu u Strazbu-ru. Tako je 2004. godine podneo pred-stavku i pokrenuo postupak predEvropskim sudom za qudska pravakoji je trajao u prvom stepenu sve do27. maja 2010. godine.

Posle šest godina vo|ewa po-stupka Evropski sud odlu~io je dadr`ava BiH mora u roku od tri mese-ca od dana pravosna`nosti da ispla-ti Branimiru \oki}u na ime povredeprava na imovinu 60.000 evra mate-rijalne štete, zatim 5.000 evra naime nematerijalne štete i 200 evrana ime troškova vo|ewa postupka.Tako|e, sud jednoglasno nala`e da}e se, ako novac ne bude ispla}en unavedenom roku, kamatna stopa pove-}ati. Presudu je donelo sedmo~lanosudsko ve}e sastavqeno od sudija izVelike Britanije, Malte, Bosne iHercegovine, Islanda, Albanije,Slova~ke i Moldavije.

- Kao osnov predstavke sudu uStrazburu isticali smo povreduprava na imovinu, zatim povreduprava na fer i pravi~no su|ewe,imaju}i u vidu rokove u kojima se po-stupak vodio u Bosni i Hercegovini,ali i povredu prava na delotvornipravni lek i prava na mirnou`ivawe stana i imovine, imaju}i uvidu ~lan 14. Konvencije, kao i ~lan1. Protokola 1. Evropske konvencijeo zaštiti qudskih prava - isti~eadvokat Nebojša Stankovi} iz Niša,koji je zastupao Branimira \oki}aprotiv BiH pred sudom u Strazburu.

Da bi se slu~aj kona~no završioneophodna je presuda drugostepeneinstance. S pravne ta~ke gledištaza o~ekivati je da BiH podnese for-malnu `albu bez obzira na to štonadle`ni u toj dr`avi isti~u da Bo-sna i Hercegovina mora da poštujeodluke Evropskog suda u Strazburu.

Uskoro }e se pokazati da li }epravosna`na presuda u ovom slu~ajupostati presedan na osnovu kog }e serazrešiti sli~ni slu~ajevi i mnogihdrugih lica kojima se nakon raspadanekadašwe Jugoslavije osporavapravo na vlasništvo nad nekretni-nama. Mo`e se o~ekivati da }e ve}i-na od 228 predmeta koji se vode predUstavnim sudom BiH dobiti sli~anepilog. Prema saznawima advokataStankovi}a, oko 30 odsto slu~ajevavode bivša vojna lica koja sada `i-ve u Srbiji.

Ne treba zanemariti ni~iwenicu da je broj ošte}enih dale-ko ve}i. Naime, u sudovima BiH u po-stupku je oko 12.000 slu~ajeva za ost-varivawe prava vlasništva, koji setrenutno vode u drugostepenom po-stupku i ~ekaju epilog. Sli~na je si-tuacija i u susednoj Hrvatskoj, gde setrenutno vodi oko 3.000 postupaka zapovra}aj imovine wenih dr`avqana,uglavnom srpske nacionalnosti.

(Vladica KRSTI], “Odbrana”)

STANOVI

16Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

Odjeci jedne presude u Strazburu

^EKA SE EPILOGPosle šest godina su|ewa u Strazburu, a pre toga još sko-ro deset godina pred sudovima u BiH, Evropski sud za qud-ska prava odlu~io da dr`ava BiH mora u roku od tri mese-ca da isplati Branimiru \oki}u na ime diskriminacijezbog povrede prava na imovinu 60.000 evra materijalneštete, zatim 5.000 evra na ime nematerijalne štete i 200evra na ime troškova vo|ewa postupka. Presudu je donelosedmo~lano sudsko ve}e sastavqeno od sudija iz VelikeBritanije, Malte, Bosne i Hercegovine, Islanda, Albani-je, Slova~ke i Moldavije.

Evropski sud za qudska prava u Stazburu

Prodaja stanova na lokaciji neka-dašwe kasarne Stepa Stepano-vi} (bivši „4. juli”) na Vo`dovcu

kod Trošarine po~e}e do kraja godi-ne, a cena kvadrata sigurno ne}e bi-ti ve}a od 1.290 evra (bez PDV-a)...Kako su za „24 sata“ potvrdili uMinistarstvu `ivotne sredine iprostornog planirawa, vrlo je mogu-}e da }e cena kvadrata biti i ni`aod 1.290 evra.

Gradilište }e biti otvoreno dokraja avgusta, a do kraja ovog mesecatreba da dobijemo lokacijsku dozvo-lu. Naš dinami~ki plan je da izgrad-wa traje godinu i po do dve. Prodajastanova po~e}e do kraja ove godine,a mo}i }e da ih kupi svako ko to bude`eleo, a prodava}e ih Gra|evinskadirekcija Srbije - ka`e za „24 sata“Nemawa Komazec, dr`avni sekretaru Ministarstvu `ivotne sredine iprostornog planirawa.

Svi zainteresovani gra|ani mo-}i }e da kupe stanove kreditom svihvrsta, ukqu~uju}i i subvencionisa-ne, gotovinom, ali ne}e mo}i da sekupe na lizing. U ponudi }e biti sta-novi svih struktura, od garsowerado najviše 70 kvadratnih metara, aplan je da se prvi stanari usele u de-cembru idu}e godine.

Gra|ani koji su zainteresovanida pogledaju urbanisti~ki projekatovog stambeno-poslovnog kompleksato mogu da urade u zgradi Gradskeuprave (27. marta 43-45 u suterenu)svakog radnog dana od 9 do 15 sati.

S obzirom na to da }e biti izgra-|eno 526.000 kvadratnih metara, iz-

gradwa stanova obavqa}e se fazno,a ovaj veliki posao bi}e organizovanpo novom Zakonu o pomo}i gra|evin-skoj industriji, što zna~i da }e do-ma}a preduze}a mo}i da dobiju po-sao. Za gra|evinski materijal bi}ekoriš}eno minimum 70 odsto mate-rijala proizvedenog u Srbiji.

Procena je da }e u kompleksukrov nad glavom na}i oko 20.000 gra-|ana. Kompleks je podeqen na sedamstambenih blokova, a skoro svakuzgradu od druge deli zelenilo. Kom-pleks }e imati i dve škole, dva vr-ti}a, poslovni prostor, ambulantu,tr`ni centar, rekreativni centar, abi}e ure|ena i peša~ka zona, kao iigrališta za najmla|e. Grad je obez-bedio infrastrukturu, a Vojska Sr-bije }e na ime ustupqenog zemqištadobiti odre|eni broj stanova.

(“24sata”, M.Bulatovi}, 15. juli 2010)

STANOVI

17Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

Kopleks u brojkama

526.000 kvadrata20.720 kvadrata poslovni prostor5.367 stanova70 kvadrata najve}i stanovi27 stambenih zgrada16 meseci za izgradwu

Kalkulacija kredita za stan od 50 kvadrata

- Cena po metru kvadratnom: 1.290 evra- Kupoprodajna cena: 64.500 evra- Sopstveno u~eš}e (5%): 3.225 evra- Rok otplate: 30 godina- Rata kredita do oktobra 2012: do 90 evra- Rata kredita posle oktobra 2012: 300 evra- Rata kredita u posledwih 5 godina: 220 evra

PODELA STANOVA

Na osnovu objave Vojnogra|evinske direkcije o slobodnimstanovima za raspodelu, Odeqewe za stambene poslove,10. avgusta 2010, izvršilo je podelu 34 stana u slede}im

garnizonima: u Beogradu 15; Vaqevu 3; Vrawu i Kruševcu po2; ^a~ku 6; Kragujevcu, Leskovcu, Priboju, Somboru, Šapcu iNišu po 1.

Od ukupnog broja podeqenih stanova korisnicima vojnepenzije podeqeno je 12, ili 35 odsto.

Dodelu preostalih stanova (21- po odluci o raspodeli br.97-2/10 od 31. 3. 2010. i 18 stanova - po odluci o raspodeli br.97-7/10 od 4. 6. 2010) izvrši}e stambena komisija po okon~awupostupka provere stambenog statusa (pravo na povrat stana uotcepqenim republikama, priznavawe bolesti po naloguVVLK, prebivalište za nosioca stanarskog prava i ~lanoveporodi~nog doma}instva).

O~ekuje se da ovi stanovi budu podeqeni najkasnije dokraja 2010. godine.

Z. Vu~kovi}

Stanovi u kompleksu StepaStepanovi} uskoro u prodaji

KROV ZA 20.000 GRA\ANA

Kompleks }e imati i dve škole, dva vrti}a, poslovni prostor, ambulantu, tr`ni centar, rekreativni centar, a

bi}e ure|ena i peša~ka zona, kao i igrališta za najmla|e.Grad je obezbedio infrastrukturu, a Vojska Srbije }e na ime

ustupqenog zemqišta dobiti odre|eni broj stanova.

Gerontolo{ki ce-ntar u Novom Sa-du raspola`e sa

tri savremena ob-jekta za sme{taj ukojima se korisni-cima poklawa dva-deset ~etvoro~a-sovna puna pa`wa.Od sme{taja, ishra-ne, primarne zdrav-stvene za{tite doraznih radnih, kul-turnih i zabavnihsadr`aja.

Po re~ima NadeVujinovi} upravni-ka Doma “Liman”koji se nalazi naatraktivnoj loka-ciji uz Dunav i naj-poznatiju novosadsku pla`u “[tra-nd”, pod okriqem ove ustanove sme-{teno je petnaest korisnika vojnepenzije dok je u domovima na NovomNasequ i Futogu, na ni{ta mawe kva-litetnim lokacijama, sme{teno tri-naest odnosno devet korisnika vojnepenzije.

Informisawe iz prve ruke

Susretu delegacije Gradskog od-bora UVP Novog Sada koju su ~iniliMilosav Milenkovi}, potpredsed-nik, i ~lanovi \uro Pavlovi} i Rat-ko Tutori}, uprili~enom u Domu “Li-man”, prisustvovalo je desetak voj-nih penzionera uglavnom dugogo-di{wih korisnika usluga kao iupravnik Nada Vujinovi}.

Problema ima, obostrana je kon-statacija sagovornika, od godina ko-je su pritisle do nere{enih statu-snih pitawa i nov~anih primawa.Upravo su iz tog razloga predstavni-ci UVP upoznali prisutne sa glav-nim crtama informisawa koje je, sasvojim saradnicima, krajem maja uNovom Sadu, odr`ao Qubomir Dra-gawac predsednik UVP Srbije.

Korisnici vojne penzije upozna-ti su i sa postupkom prilikomzanavqawa starih zdravstvenihkwi`ica novim kao i zaostalim po-tra`ivawima kada su u pitawu me-se~na primawa.

Iako je jedanput u dva mesecaobezbe|en prevoz korisnika uslugaDoma vojnih osiguranika na pregledeu novosadski Vojnomedicinski cen-tar, korisnici isti~u i daqe posto-jawe tog problema jer ih je dobar deonepokretan. Ovo se odnosi i na odla-ske lekaru op{te prakse radi prepi-sivawa recepata kao i podizawe le-kova pa u Domu, kad god je to mogu}e,za to anga`uju vojnike na civilnomslu`ewu vojnog roka.

Zajedni~ki zakqu~ak ovog ali iovakvih susreta odr`anih prethod-nih dana u domovima na Novom Nase-

qu i u Futogu jeste, izme|u ostalog,i taj da se jedino zajedni~kim napo-rima i novosadske Organizacije UVPi uprave domova i wihovih korisni-ka mogu re{iti uo~eni problemi iolak{ati `ivot vojnim penzioneri-ma sme{tenim u novosadski Geronto-lo{ki centar.

I iz ovog razloga ovakvo anga-`ovawe ~lanova GO UVP Novog Sadazaslu`uje u najmawu ruku pohvale.

Zastavnik Peter

Kao zastavnik prve klase fina-sijske slu`be osamdeset sedmogo-di{wi Peter Na| penzionisan je uOsijeku {ezdeset devete godine. Ro-|eni Somborac se pre trideset i trigodine vratio rodnoj grudi, u Vojvo-dinu. Sticajem `ivotnih okolnostiostao je bez porodice i ve} {est go-dina koristi usluge Doma “Liman”.

Pozvao nas je da pogledamo we-govu garsoweru i, pravo doma}inski,ponudio ~a{icom doma}e rakije izzavi~aja, sa severa Ba~ke.

U sobi zati~emo sprema~icu ka-ko donosi ~istu posteqinu. Peter jenudi keksom.

Nije ni lako ni idealno ali mo-`e se, bez suvi{nog kukawa. Televi-zor, ~ajna kuhiwa, foteqa. Pogledna park i pa`wa osobqa. Na stoluukr{tenica, olovka i lupa. Oslabioje vid Peteru pa ne mo`e nikako bezwe. Na polici stoli}a sa telefonompriru~ni alat za sitne opravke,{rafcigeri, kombinirke, ~eki}, is-pitiva~. Nije Peteru te{ko da pri-sko~i u pomo} svojim “kom{ijama”,kad zatreba a zatreba, pa ni da onimnepokretnim ode do kioska po novi-ne, do pijace ili prodavnice i, kakou {ali ka`e, bez nadoknade.

Jedino da se na pregled specija-lista VMA ne mora toliko ~ekati,ka`e Peter. Pitao ih jednom i toopet u {ali, prilikom zakazivawapregleda - kada mu reko{e da se javiza dva meseca, a {ta ako bolest nepri~eka, da vam onda po{aqem svojudu{u.

Od cele porodice preostala muje jedino unuka koja sada `ivi u Rije-ci i ~ije fotografije krase ceo je-dan zid sama~ke garsowere. Ipak, nepredaje se Peter ni godinama, ni bo-lesti, ni seti, kao i onda kada je sponosom nosio uniformu zastavnikaJNA.

Iako besprekorno uredni, dom-ska garsowera, sme{taj u dvosobnojsobi ili dvokrevetnim garsoweramane mogu pru`iti lagodnost vlastitogdoma ali kada ~ovek ostane sam, ve-lika je stvar hteti i mo}i svoju samo-}u podeliti sa sebi sli~nima i sanadasve qubaznim osobqem novo-sadskog Gerontolo{kog centra.

Tako podeqena sa prijateqima,samo}a se lak{e do`ivqava i pod-nosi.

Budimir M. POPADI]

QUDI I DOGA\AJI

18Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

U poseti korisnicima novosadskogGerontolo{kog centra

KAD SE SAMO]A PODELIPo~etkom jula delegacija GO UVP Novog Sada uprili~ila

je posetu vojnim penzionerima koji koriste uslugenovosadskog Gerontolo{kog centra, informisala ih o

teku}im pitawima, saslu{ala wihove probleme i, {to jenajva`nije, pokazala im da nisu zaboravqeni.

Peter Na|

Opštinski odbor UVPSVrawe u saradwi sa Koman-dom garnizona Vrawe orga-

nizovao je 30. 6. 2010.godine in-formisawe korisnika vojnepenzije.

Informisawu su prisu-stvovali i uzeli u~eš}a u we-mu komandant garnizona bri-gadni general Milosav Simo-vi} sa saradnicima i predstav-nicima Bujanova~ke bawe.

Skup je pratila ekipa regi-onalne RT Vrawe.

U uvodnoj re~i predsednikorganizacije informisao jeKVP o aktivnosti Op{tinskogodbora od izborne skupštinedo sada kao i o planiranim ak-tivnostima u narednom perio-du.

Obra}aju}i se skupu gene-ral Simovi} je informisaoKVP o stawu u garnizonu, ostambenoj problematici i radu

na renovirawu Kluba Vojske.Tako|e je izrazio sprem-

nost Komande garnizona da na-stavi saradwu sa organizaci-jom vojnih penzionera i u skla-du sa mogu}nostima pru`i po-trebnu pomo}.

U obra}awu skupu direktormarketinga Bujanova~ke BaweGordana Jovanovi} je govorilao uslovima koriš}ewa uslugakao i pogodnostima za vojnepenzionere kod koriš}ewa tihusluga. Kao što su ni`e cene za10 odsto i mogu}nost pla}awa uviše rata.

Kroz diskusiju pojedinihu~esnika izra`eno je nezadovo-qstvo odnosom dr`avnog i voj-nog vrha prema vojno-penzio-nerskoj populaciji i istaknut jezahtev za energi~nijim nastu-pawem rukovodstva UVPS u od-brani statusa KVP. M. M.

QUDI I DOGA\AJI

19Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

Tre}a redovna sednica UVPOp{tinskog odbora Proku-pqe odr`ana je 6.avgusta

2010. Te`ište je bilo na usva-jawu Poslovnika o radu Op-{tinskog odbora u duhu novogStatuta Udru`ewa i informi-sawe o sednici Glavnog odbo-ra, o problemima koji su nasta-li po tu`bama protiv Fonda zaSOVO radi naplate zakinutogdela penzije za period od 1. 8.2004. godine do 30.11.2007. go-dine i postupawe ~lanovaUVPS u organima Fonda za SO-VO.

Na sastanku je usvojen Po-slovnik o radu i podr`ani sustavovi Glavnog odboraUdru`ewa o rešavawu proble-ma i o postupku dvojice ~lano-va UO Fonda za SOVO.

Podr`an je predlog da sedonese odluka o Fondu soli-darnosti za nov~anu pomo}opštinskim-gradskim organi-zacijama UVPS. U vreme izborau mesnim organizacijama Bla-ce, Kuršumlija i @itora|apredlo`eno je da se ~lanarinapove}a za 20 posto tj. da bude0,12 posto od iznosa penzije itaj predlog je jednoglasno pri-hva}en.

^lanovi Op{tinskog odbo-ra su informisani i o naplatitu`bi iz naše Op{tinske orga-nizacije a za period 1.8. 2004.do 30.11. 2007. godine, i to da jedo 6. 8. 2010. godine napla}eno:tu`be u Beogradu 80 posto, tu-`be u Nišu 80 posto, tu`be uProkupqu 58 posto).

U Prokupqu, od prvih 60tu`bi, koje su podnete od 18.02.2008. do 29. 5. 2009, napla}enoje 55 a pet su u toku. Najkra}irok za naplatu je bio 5 meseciod dana podnošewa tu`be i tou više slu~ajeva.

U Op{tinskoj organizacijiUVP više od 40 posto KVP pod-nelo je zahtev za vanrednouskla|ivawe vojne penzije od11,06 posto od 1. januara 2008.godine, jer su mišqewa da imto pripada, shodno Odluci oobavezama dr`avnih organa Re-publike Srbije u ostvarivawunadle`nosti Republike Srbijekao sledbenika dr`avne zajed-nice Srbije i Crne Gore ("Slu-`beni glasnik RS", broj 48 od05. juna 2006. godine), što zna-~i da od 5. juna 2006. godine miKVP pripadamo Republici Sr-biji.

Vid Šarac

NEZABORAVNODRU@EWE

Iove godine su se okupili vojni penzioneri RegijeBawa Luka pred Spomenikom palih boraca NOR i de-vetnaest bista narodnih heroja NOR-a Bawa Luke.

Tom prilikom delegacija VP Bawa Luke i KomandeTre}eg pješadijskog puka (Republika Srpska) Oru`anihsnaga BiH polo`ila je vijenac na spomen-obiqe`je.

Prisutnima se kratko obratio predsjednikUdru`ewa VP Regije Bawa Luka Dragomir Vejnovi},pod-sje}aju}i prisutne na šesnaest godina postojawa i radaUdru`ewa.

Centralna proslava, odnosno obiqe`avawe DanaUdru`ewa VP Republike Srpske organizovana je u BawaLuci jer je više od polovine VP Republike Srpske uRegiji Bawa Luka, dok su taj dan skromnije obiqe`iliu drugim mjestima.

Ono što je nezaboravno i ugodno, jeste drugarskove~e što ga svake godine VP Regije Bawa Luka prire|ujuu restoranu (nekadašweg) „Rudi ^ajaveca“, a bilo je tozaista ve~e rijetkog raspolo`ewa, makar i u svoj brizii krajwoj neizvjesnosti polo`aja i budu}eg statusa vo-jnih penzionera u ukupnom sistemu socijalnog izdravstvenog osigurawa u Srbiji, odakle nam i sti`esve dobro ili kakvo-takvo, sadašwe i budu}e stawe.Istina, na`alost sve to nije ohrabruju}e i brige su sveve}e,a penzije mawe, iz mjeseca u mjesec.

Ipak, orila se pjesma sve starijih veterana,ali isve ih je mawe, a sve više sijedih glava korisnika pen-zije, supruga umrlih vojnih penzionera, pa }e mo`dajednoga dana postojati i Udru`ewe korisnika vojnepenzije, a ne penzionera(?!)

Vidno je bilo i raspolo`ewe nekoliko veterana ko-ji su krenuli u devetu deceniju `ivota, ali nema višenekih od utemeqiteqa Udru`ewa – Sava Kajteza, JovaPrtewaka, Nikole Damjanovi}a, Arse-nija Jovi}a ...

Najaktivniji u radu Udru`ewa su te ve~eri stali ured primalaca zaslu`enih pismenih priznawa što suim uru~ili predsjednik Udru`ewa regije Bawa Luka,Dra gomir Vejnovi} i predsjednik Udru`ewa MiloradKutle{i}.

Od mnogih društvenih aktivnosti u Klubu UVPBawa Luke, šah je najpopularniji, pa i takmi~ewa neizostaju.Tako je povodom ovogodišweg Dana Udru`ewaorganizovan turnir,te su najuspješniji primilizaslu`ena priznawa. Prvo mjesto je osvojio \or|eDanilovi}, drugo Zoran Divqak, a tre}e Nikola]etkovi}.

Izgleda da je za ovogodišwe drugarsko ve~e bilonešto više interesovawa nego prošle godine. Ko je mo-gao podnijeti koju ~ašicu više i koji masniji zalogajtaj je i ostao du`e, plešu}i i igraju}i kako je ko znao iumio,a mnogi se hvale da su ostali do iza pono}i.

Mitar Peji}

Iz Op{tinskog odbora UVP Prokupqe

VISOK PROCENAT NAPLATE DUGA

Informisawe u Op{tinskoj organizaciji UVP Vrawe

ENERGI^NIJA ODBRANA STATUSA

Opštinski odbor UVP Kruševac,sa predsednikom \ur|em Radma-novcem na ~elu, organizovao je

26. juna ove godine jednodnevni iz-let - posetu znamenitostima Jagodi-ne i Despotovca.

Izlet je organizovan sa Udru-`ewem civilnih penzionera i Dru-štvom za negovawe slobodarskihtradicija, jer je na izletu bilo i wi-hovih ~lanova.

U ranim jutarwim satima 26. juna,krenuli smo put Jagodine.

Posle popijene jutarwe kafe urestoranu parka „\ur|evo brdo“ ~la-novi Udru`ewa posetili su Muzejvoštanih figura i Zoološki vrt.

Kustos muzeja je u kratkim crta-ma obrazlo`io svaki od ukupno 28eksponata, posebno naglasivši da jeto prvi Muzej voštanih figura u Sr-biji, šesti u Evropi i 121. u svetu.

Slede}a destinacija bio je mana-stir Ravanica. Zadu`bina kneza La-zara.Manastir Ravanica sa crkvomposve}enom Svetom Vaznesewu Go-spodwem, sazidao je sveti knez La-zar 1381. godine.

Samo osam godina posle do-vršewa Ravanice, dogodila se Ko-sovska bitka (1389) kada je svetiknez Lazar pogubqen. Telo svetogKneza bilo je prvo sahraweno u cr-kvi u Prištini, posle dve godinepreneto je u Ravanicu i u woj po~iva-lo ~itavih 300 godina.

Posle Kosovske bitke, Turci suviše puta plenili celu srpskuzemqu. Tada su pojedina utvr|enamesta bila `rtve wihovog pu-stošewa, a me|u wima se spomiwe itvr|ava manastira Ravanice. Zabe-le`eno je da je Ravanica paqena ipustošena 1398, 1427. i 1436. godine.

Posle kona~ne propasti srpske

dr`ave (1459), Turci su podvrgliopštem pustošewu sve manastire.Tada su ponovo opustošili i Ravani-cu i iz crkve odneli sve srebro i

zlato koje su našli. Samu crkvu nisudirali.

Mošti svetog kneza Lazara done-te su prvi put u manastir Ravanicu1390. godine iz crkve Svetog Vazne-sewa u Prištini a kasnije su višeputa prenošene.

Arhijerejski sabor Srpske pra-voslavne crkve 1954. godine donosiodluku da se mošti svetog Kneza vra-te u wegovu zadu`binu.

Nakon kupovine brošura i cr-kvenih relikvija, koje proizvodisveštenstvo manastira, dru`ina jekrenula da poseti i manastir Mana-siju, zadu`binu despota Stefana La-zarevi}a.

Manasija (Resava) je jedan od naj-zna~ajnijih spomenika srpske sred-wovekovne kulture i pripada „Mo-ravskoj školi“. Podigao ga je despotStefan Lazarevi} Visoki izme|u1407. i 1418. godine. Odmah posle os-nivawa, Manasija je postala kultur-ni centar despotovine. Wena „Re-savska škola“ bila je po svojim pre-vodima i prepisima ~uvena i poslepada despotovine.

Sa `eqom da ovakvih dru`ewabude što više, vratili smo se uKruševac sa puno nesvakidašwihutisaka, novoste~enih prijateqsta-va i širom otvorenog srca, za novadru`ewa i još zanimqivija puto-vawa. Aleksandar Simonovski

SUSRETI

20Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

OBELE@ENA 35. GODI[WICAMATURE HH KLASE SV[ KoV

Dana 17. 7. 2010. godine u Beogradu, u hotelu “Bristol”, obele`ena je 35. go-dišwica završetka školovawa i mature HH klase SVŠ KoV iz Sarajeva.Uzimaju}i u obzir sve objektivne i subjektivne okolnosti današweg vreme-

na, na dru`ewe se odazvao znatan broj klasi}a iz Republike Srbije i Repu-blike Srpske. Kao gosti, dru`ewu su prisustvovali komandiri iz SVŠ i pro-fesor matematike.

Na po~etku skupa odata je du`na pošta poginulim i umrlim klasi}ima, a utoku susreta predlo`eno je da se pokuša napraviti monografija HH klase.

Dru`ewe je završeno uz muziku i pesmu, sa dogovorom da se obele`i 40.godišwica i pokuša sve da se izda monografija klase.

Petar Qubi~i}

Kru{evqani na izletu

LEPO I KORISNO PUTOVAWE

Juli je mesec u kome obele`avamo istorijske datume iznaše burne istorije. Udru`ewe vojnih penzionera izLoznice i ove godine se ukqu~ilo u obele`avawe 4. ju-

la, Dana borca, kada je doneta odluka da se narod dignena ustanak protiv nema~kog okupatora koji je bez objaverata, 6. aprila 1941, napao Beograd i Jugoslaviju. Ove go-dine delegacija UVPS iz Loznice je u~estvovala u pola-gawu venaca na Partizanskom grobqu u Loznici i kod spo-menika Vladi Ze~evi}u, odanom patrioti ovog kraja i Ge-orgiju Jakši}u, obešenom na lozni~koj pijaci od stranefašista. Delegaciju je predvodio predsednik Opštin-skog odbora Miloš Dejanovi} sa saradnicima.

Obele`en je i drugi zna~ajan datum Republike Srbi-je, 7. juli, Dan ustanka Srbije protiv okupatora. Prethod-nog dana i na sam dan praznika dr`avna televizija obja-vila je da }e centralna proslava i obele`avawe 7. julabiti tradicionalno odr`ana u Beloj Crkvi. Me|utim,jedna druga televizijska ku}a objavila je tu informacijuuz svoj komentar „da je narod ogor~en na ovoobele`avawe“, iako je skup bio veoma pose}en i dosto-janstven. Tako se sti~e utisak da neko namerno `eli deminimizira ulogu narodnooslobodila~ke borbe protivfašizma i da falsifikuje istorijske ~iwenice.

Sve~anosti je prisustvovalo više hiqada gra|anaiz svih krajeva Srbije. Prisustvovala je i delegacijaUVPS grada Loznice koju su sa~iwavali: Miloš Dejano-vi}, Nikola Mladenovi}, Dragoqub Kuzmanovi}, @ivkoMitrovi}, Simo Stanki} i Milosav Vujadinovi}.

Na spomenik @ikice Jovanovi}a Španca polo`en jeveliki broj venaca. Prvi venac je polo`ila predsednicaSkupštine Republike Srbije Slavica ]uki} Dejanovi}dobivši veliki aplauz prisutnih. Vence su polo`ili ipredstavnici SUBNOR-a Srbije, Kluba generala i admi-rala Srbije i drugih udru`ewa, organizacija i stranaka.

Predsednica Skupštine je u kratkoj besedi istaklada Srbija ne trpi ni jedan oblik fašizma ili neo-fašizma. Istakla je da se nalazimo uz one koji ove godi-ne obele`avaju 65. godišwicu pobede nad fašizmom. Ta-ko|e je istakla veliku zahvalnost borcima koji su spasi-li svoj narod od fašizma.

Simo Stanki}

Prigodnim skupom, u pri-sustvu predstavnikaVojske Srbije, gradskih

struktura vlasti i pripad-nika 240. srd PVO novosad-ski vazduhoplovci vetera-ni su obele`ili 2. avgustDan avijacije Vojske Srbi-je.

Tom prilikom polo`e-ni su venci na spomen obe-le`je vazduhoplovcimaKraqevine Jugoslavije po-ginulim u izvr{avawu bor-benih letova i obuke kao iu novosadskoj kasarni “Ju-govi}evo”, na spomen obe-le`je poginulim vazduho-plovcima lova~kih i juri-{nih pukova avijacije, pa-dobrancima 63. padobran-ske brigade i pripadnici-ma 240. samohodnog raket-nog diviziona PVO.

Vence su na spomenobele`ja polo`ile dele-gacije Vojske Srbije, Skup-{tine grada Novog Sada,Udru`ewa penzionisanihpilota i padobranaca i po-krajinskog SUBNOR-a.

^estitaju}i vazduho-plovcima praznik DejanKne`evi} potpredsednikSkup{tine grada Novog Sa-da je istakao kako je novo-sadska kasarna “Jugovi}e-vo” veoma bogata vazduho-plovnom tradicijom pa }e iGrad u~initi sve da se tatradicija i odr`i. Zah-

vaquju}i se novosadskomogranku Udru`ewa penzio-nisanih pilota i padobra-naca na nesebi~noj istraj-nosti u obele`avawu zna-~ajnog datuma Srpske avija-cije, potpukovnik Mom~iloBojani} komandant 240.srdPVO je naglasio kako sudana{wi pripadnici V iPVO Vojske Srbije garanci-ja bezbednog neba nad Sr-bijom.

Prisutnima se obratioi Zlatomir Gruji} predsed-nik IO republi~kog Udru-`ewa penzionisanih pilo-ta i padobranaca

isti~u}i kako spomeni-ci vazduhoplovcima, qudi-ma koji su stvarali na{uistoriju, pored izrazapo{tovawa onima koji suna oltar Otaxbine polo`i-li svoje `ivote, pred-stavqaju i trajnu poruku ge-neracijama koje dolaze.

Na sve~anom skupu ko-me je, izme|u ostalih, pri-sustvovao i brigadni gene-ral \okica Petrovi} ko-mandant Prve brigade Kop-nene vojske, Zlatomir Gri-ju} je, u ime Organizacije,potpukovniku Bojani}u, ma-joru Zoranu Lukovcu i neko-licini ~lanova Udru`ewauru~io prigodna priznawa.

Budimir M. POPADI]

POVODI

21Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

Obele`avawe Dana borcai Dana ustanka

ZAHVALNOST BORCIMA

PROTIV FA[IZMA

Novosadski veterani obele`ilizna~ajne datume Srpske avijacije

DA SE]AWA NE IZBLEDE

Krajem juna Op{tinski odbor UVP^a~ak, sa predsednikom \urom Jo-vanovi}em na ~elu, u saradwi sa

Gradskim odborom UVP Niša organi-zovao je jednodnevni izlet u Niš. Tomprilikom posetili su Nišku bawu,arheološko nalazište Medijana,spomenik ]ele-kulu i Nišku tvr|avu.Izletni~ki sastav ~inili su ~lanoviUVP ^a~ak, civilnih penzionera ^a-~ak kao i Mesne zajednice Prijevor ublizini ^a~ka.

Ranojutarwi prevoz dolinom Za-padne i Ju`ne Morave završen je u ~u-venoj Niškoj bawi podno brda Korit-nika, završnog obronka gorostasneSuve planine, gde su izletnike sr-da~no do~ekali doma}ini ToplicaIliji} i Zoran Jašovi}, potpredsed-nici Gradskog odbora UVP Niš. Krozjednoipo~asovno zadr`avawe doma-}ini su gostima pokazali bogatu in-frastrukturu i kulturno-istorijskubaštinu prirodnog le~ilišta NiškeBawe poznatog još iz doba Rimskogcarstva.

Od qubaznih doma}ina izletnicisu saznali da se lekovitost ov-dašwih voda odnosi na le~ewe i re-habilitaciju reumatskih i kardiova-skularnih bolesti a pored toga ovdeje prisutan gas radon, jedinstven usvetu po sastavu i koristi se za inha-lacije. Ovog dana izletnici su slu-~ajno imali priliku da prisustvujudelu proslave desetogodišwice ve-terana 63. padobranske brigade.

Po završetku posete Niškojbawi izletnici su u Nišu kroz tro~a-sovno vreme uz pomo} doma}ina i ku-stosa organizovano posetili ~uvene

istorijske lokalitete: Medijanu, ]e-le-kulu i Nišku tvr|avu. Bilo je topodse}awe na deo brojnih i zna~ajnihistorijskih doga|aja koji su se odigra-li na prostoru Niške kotline u koji-ma je grad Niš, jedan od najstarijihgradova na Balkanu, uvek bio u sre-dištu zbivawa. To nije slu~ajno jer senalazi na izuzetnom geografskom po-lo`aju gde se ukrštaju putevi koji po-vezuju sredwu i zapadnu Evropu,Vlašku niziju i Pomoravqe sa Ja-dranskim, Egejskim i Crnim morem,zbog ~ega nosi epitet „ kapije istokai zapada“. Naravno, Niš je poznat ipo ~iwenici da se u wemu 26.februa-ra 280. godine naše ere rodio rimskiimperator i vojskovo|a poznatiji kaocar Konstantin Veliki ( Flavije Va-lerije Konstantin). On je poznat potome što je Milanskim ediktom 313.godine priznao hriš}anstvo za zva-ni~nu religiju izjedna~uju}i je saostalim religijama u velikom car-stvu. Pri obilasku ovih lokalitetaizletnicima se pridru`io Dejan Ran-|elovi}, bivši sekretar Op{tinskeorganizacije UVP ^a~ak, sada na-stawen u Nišu.

Veoma sadr`ajna poseta za-vršena je zajedni~kim dvo~asovnimdru`ewem na ru~ku u centru grada urestoranu „Lira“, propra}eno dobrommuzikom , pesmom i igrom uz dogovore-nu uzvratnu posetu i nastavakdru`ewa u Ov~arsko-kablarskoj kli-suri. Treba ista}i da je ovaj veoma us-peo izlet ~a~anskih penzionera fi-nansijski pomogla Turisti~ka organi-zacija Grada ^a~ka.

Dušan KRWAJI]

SUSRETI

22Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

Iz Udru`ewa vojnih

penzionera Crne Gore

PO STO EVRA ZANAJUGRO@ENIJE

Usadašwoj ekonomskoj krizitalas nemaštne zapqusnuo jemnoge porodice korisnika

vojne penzije, te se malo wih mo-`e pohvaliti da bezbri`no `i-vi i da mo`e od penzije zadovo-qiti svoje `ivotne i društvenepotrebe.

Tre}inu vojnih penzionera~ine porodi~ni penzioneri, ~ijesu penzije umawene, a porodi~nepenzije podoficira su ispodprosjeka penzija u Crnoj Gori.

Posebno su pogo|ene porodi-ce sa ni`im primawima, koje subez stana, školuju djecu, imajuteško oboqele ~lanove porodi-ce ili su pogo|ene smrtnim slu-~ajem.

Opštinski odbori Udru`e-wa vode evidenciju ovih porodi-ca, prikupqaju zahtjeve za jedno-kratnu nov~anu pomo} i sa pred-logom ih dostavqaju komisijiGlavnog odbora, koja raspola`esa 30 posto ~lanarine radi do-djele jednokratne nov~ane pomo-}i.

Ovih dana, komisija je zasje-dala, razmatrala pristigle za-htjeve sa predlozima iz opštin-skih oraganizacija dodijelila25 jednokratnih nov~anih pomo-}i u iznosu od po 100 eura.

Pomo} koju dodijequjemo,naglasili su u Glavnom odboru,nije velika, ali je brigaUdru`ewa koja dose`e do srcaovih qudi bitna da se ne osje}a-ju zaboravqenim u ovom teškomkriznom vremenu.

Ve} ustaqena praksa opšti-nskih odbora za obilazak ugro-`enih i teško oboqelih nasta-vi}e se, a do kraja godine bi}edodijeqena jednokratna nov~anapomo} još za tridesetak porodi-ca.

Ako su nas zaboravile in-stitucije koje bi trebalo da vo-de brigu o nama, izmorenim ra-tom, progonstvom, prekomandamai neda}ama koje prate vojni~kipoziv, pomozimo barem mi samisebi, ~ulo se od nekih ~lanova uKlubu vojnih penzionera Podori-ce.

Radivoje Zdravkovi}

^a~ani posetili Ni{

SRDA^AN DO^EK

Opštinski od-bor UVP Za-je~ar veomaje aktivan u

obele`avawu zna-~ajnih datuma

NOB-e.^etvrtog jula

na Belom bregu uorganizaciji SUB-

NOR-a obele`en je30. juni - dan do-

nošewa odluke odizawu ustanka uIsto~noj Srbiji.

Venac je polo-`io potpredsed-nik Op{tinskog

odbora Jovan Ben-cun.

Uz sve dosadašwe strepwe vojnihpenzionera u Republici Srpskoj -što im se svakoga mjeseca tope

penzije, najnovije i najneugodnije pi-smo Fonda SOVO izazvalo je oprav-dan revolt svih, a naro~ito onih saminimalnim penzijama.

Fond SOVO odlu~io je da "istra-`uje" slu~ajeve kršewa zakona opravima na penzije misle}i da ima ionih koji primaju i civilne penzije(?!), pa onda tra`i dokaze o ro|ewui mjestu boravka, da bi tako "stao ukraj" nekim špekulacijama. A qudise pitaju: kakve veze ima adresa bo-ravka, jer adresa za penzije je u ban-ci. To se vaqda zna, a ako neko pri-ma penziju i direktno u Fondu ilipoštom, to je wegova stvar. Daqe,šta se to druga~ije mo`e na}i u rod-nom listu zna~ajno za pravo na pen-ziju, jer svako normalan zna da je po-datak o mjestu i godini ro|ewa ne-promjenqiva kategorija, a ako je ne-ko i umro, onda se zna obaveza ~la-nova porodice da prijave tu promje-nu. Ako to ne u~ine, oni su prekršio-ci odredbe, a ne svi da ispaštamo naovaj na~in.

Prima li neko i civilnu penzi-ju?! Pa, zar se ne zna - da bi nekoostvario to pravo mora Fondu PIORepublike Srpske donijeti sve po-datke: o radnom sta`u, o doprinosi-ma iz osnove rada, a to ni jedan vojni

penzioner ne mo`e dokazati. S dru-ge strane, ako je neko i prevarioFond PIO Republike Srpske, nijetime oštetio Fond SOVO, nego FondPIO Republike Srpske. Mo`emo sei slo`iti sa time da dostavimouvjerewe da ne primamo penzije uFondu PIO RS, ali zašto bi to do-kazivali dvaput godišwe?! Zami-slite mene, u 77. godini `ivota, dapored vojne penzije tra`im „hlebapreko poga~e“ i pokušavam da ostva-rim penziju i u Fondu PIO RS!? Zarbi na takav na~in mogao neko da po-gazi vojni~ku zakletvu i oficirsku~ast koja mu jedino preostaje ako iz-gubi sve ostalo.

Molim lijepo, ako Fond SOVO iima pretpostavke i eventualnu"ciqnu grupu" qudi za koje se mislida su mogli nešto nedopustivo u~i-niti, onda neka se ide prema wima, ane "frontalno", prema svima. Sve semoglo druga~ije uraditi, elektron-ski sravniti spiskove vojnih i ci-vilnih penzionera.

Zamislite kakvu korist FondSOVO pravi Fondu PIO RepublikeSrpske koji }e na taj na~in imati go-dišwi prihod od oko 80.000 KM, štoje preko 250 prosje~nih penzija u RS.Da li je to slu~ajno ili nije!? Kojuhiqadu KM ima}e i banke, a pošta iopštinska administracija tako|ene}e ostati bez svog dela „kola~a“.

Sve re~eno je "uqe na vatru" voj-nim penzionerima koji ne znaju do-kle }e im se topiti primawa, uz du-gogodišwe uskra}ivawe dela penzi-je, pa tu`bama nema kraja, a sve to ne-kome puni xepove a penzionerimaprazni!

Zbog toga je, 6. jula ove godine,predsjednik Udru`ewa vojnih penzi-onera Republike Srpske MiloradKutleši} sazvao zbor vojnih penzio-nera. Skupu se, izme|u ostalih, obra-tio predsjednik UVP Regije Bawa Lu-ka Dragomir Vejinovi}, objašwa-vaju}i ono što se i nije moglo obja-sniti nezadovoqnim vojnim penzio-nerima. On je objasnio da jedostavqawe tra`enih dokumenatanu`no i donekle razumqivo, jer imaprimjera neregularnosti u primawupenzija, dosta špekulacija prilikommijewawa ranijih prebivališta udrugim republikama... Ima primjerada su ovlaš}eni primaoci penzija, inakon smrti nosioca, pre}utali i na-stavili da primaju penziju preminu-log (?!) Ono što se mo`e o~ekivati,prema rije~ima gospodina Vejinovi-}a, to je razumjevawe u Fondu SOVOkako se neki dokumenti ne bi moralidostavqati i ubudu}e. Mnogo šta jerazjašweno u pogledu teško}a sapribavqawem rodnih listova, teprijave mjesta boravišta, u ~emu jebilo "lutawa", jer nije se dobro ra-zumjelo to u propratnom pismu.

Me|utim, predsjednik Udru`ewavojnih penzionera RS gospodin Mi-lorad Kutleši} obavestio je prisut-ne o mnogo ozbiqnijim problemimakoji su vezani za reformu penzionogsistema u Srbiji a odnose se i na voj-ne penzionere. Još je neizvesno ka-kva }e biti sudbina vojnih penzione-ra u penzionom sistemu Srbije, kakav}e biti wihov polo`aj ako o wi-hovim penzijama budu odlu~ivalioni koji ne razumeju specifi~nostvojne profesije ili ako, zbog ideo-loških ili nekih drugih predrasu-da, ne `ele i ne}e da shvate polo`ajvojnih penzionera. Ne mogu u istompolo`aju da budu obi~ni šalterskiradnik i oficir sa 12 prekomandi isa slu`bom opasnom po `ivot izdravqe.

Kutleši} se svaki dan budi savelim brojem problema, slo`enihpitawa na koja nema odgovore, naro-~ito kad su u pitawu brojni sporovioko vra}awa vojnih stanova što u Hr-vatskoj, što u Federaciji. Jedan“slu~aj” dobijen je u Strazburu, na-kon višegodišweg obijawa pragovapo dr`avnim institucijama i sudovi-ma, na`alost, ne}e automatski reši-ti sve ostale slu~ajeve, nego svakomora da tra`i svoju pravdu prekoStrazbura, a kako to da u~ine oni ko-jima su xepovi ve} ispra`weni?

Skup u Bawoj Luci bio je i prili-ka da Kutleši} obrazlo`i i poslo-vawe Udru`ewa, prihode i rashode,stavku po stavku; ne zbog onih što u`utoj štampi blate Udu`ewe, negozbog ~lanstva kome je potrebna objek-tivna i blagovremena informacija.

Mitar PEJI]

DIJASPORA

23Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

Iz Udru`ewa vojnih penzionera uRepublici Srpskoj

KO ZARA\UJE NAPENZIONERSKOJ

CRKAVICIZamislite mene, u 77. godini `ivota, da pored vojne

penzije tra`im „hqeba preko poga~e“ i pokušavam daostvarim penziju i u Fondu PIO Republike Srpske!? Zar

bi na takav na~in mogao neko da pogazi vojni~ku zakletvui oficirsku ~ast koja nam jedino preostaje ako izgubimo

sve ostalo.

Zaslu`enapriznawa: izUdru`ewa vojnih penzionera u RepubliciSrpskoj

^esto me pitaju poznanici, prijateqii rodbina: kako to da nikad nisambez novaca a oni su ~esto, i na-

glašavaju da ne trošim mawe nego oni, azara|ujem samo koliko i oni?! Ve} šestdecenija slušam sli~ne pri~e. Svi odgo-vori vode u jednu lijepu daleku-dalekuve~e, koje se prisje}am po prvoj štedwi,ali i po mlije~noj mjese~ini i lahoru samirisom Neretve.

Kad me je otac, Boško iz Lakiševi-na, doveo i ostavio u mostarskog gazdeSvetozara ]orovi}a, nije mi znao mnogore}i šta }e me tamo ~ekati – {ta }u ra-diti, koje su mi obaveze i prava. Bio jekratak:

"Danilo, u gazde ]orovi}a }eš bititrgova~ki šegrt. Budi pametan, strpqivi poslušan. Ne smiješ nas osramotiti!"

Prve godine sam dane provodio u ma-gazi i du}anu: istovarao, utovarao, izno-sio, unosio, ~istio, odnosio sme}e, dono-sio vodu, pomagao u kuhiwi... Tek u drugojgodini po~eo sam da se kre}em i po gra-du, ali na kratko, kad je trebalo što ne-

gdje odnijeti ili od kud donijeti. Prvetakve obaveze povjeravao mi je gospodinAleksa, ~ovjek koji je `ivio na spratu ga-zdinog doma, i koji je rijetko izlazio izku}e, i koji mi je bio veoma zagonetan go-spodin. Nikako nisam mogao shvatitišta radi po ~itav dan u ku}i, kako ne po-blesavi od dosade. On je brat gazdine`ene, gospo|e Perse, koja ga je mnogo uva-`avala, pa ga uva`avaju i svi drugi, jerje gospo|a bila mnogo cijewena `ena umostarskoj ~aršiji. Tek do dvije-tri go-dine shvatio sam da su gazda Svetozar]orovi} i wegov šurjak Aleksa [anti}qudi koji su vješti na perima, i da svaš-ta znaju pisati, da pišu i za novine: sa-rajevskim, beogradskim, zagreba~kim, pa~ak i be~kim. Imaju i svoje štampanekwige. Mnogo su cijeweni u ~aršiji, jergdje sam god došao pa rekao da me poslaogospodin, jedan ili drugi, qudi su me od-mah tretirali mnogo ozbiqno, i osje}aosam se kao da sam i ja va`an.

Pisce su posje}ivali znameniti qu-di iz svih austrougarskih zemaqa, a sve

~eš}e i iz Srbije. Prve posjete iz Beo-grada grani~ile su sa ~udom, ali i kasni-je, svaka posjeta iz Srbije, u ~aršiji biodjeknula sna`no, uz odobravawe ili ne-godovawe, ali se o woj znalo i pri~alo.O jednoj posjeti govorilo se mjesecima.Mislim da je povod gostima bila prosla-va jednog od srpskih društava, da li "Gu-sle", da li "Prosvjeta"... Bio sam jedanod rijetkih dje~aka koji je o ovome saznaoprvi.

Jednog predve~erja ~uo sam korakegospodina Alekse niz drvene stepenice,pa sam po`urio da mu se uklonim, jer senikome nisam smio zate}i na putu.

"Perso!" Oglasio se sa sredine ste-peništa, dok sam ja tek po~eo da seudaqavam.

"Ovdje sam", odazvala se gospo|a."Pošaqi mi malog Danila", rekao je

i vratio se na sprat."Ve~eras }e biti kod mene na ve~eri

neki va`ni gosti iz Srbije", ~im sam sepojavio zasko~io me je gospodin Aleksa,koji me je, kao i u svakom dotadašwemkontaktu, uva`avao kao sebi ravnog ~o-vjeka, što me posti|ivalo, ali i obave-zivalo da mu uzvra}am najboqe kako samumio. Nastavio je nakon predaha: "Upam-ti imena: Jovana Skerli}a i BranislavaNuši}a, o wima }eš slušati dok god bu-

@IVOT

24Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

Momo Kapor

PREU^IODogodilo se da su me, potpuno slu~ajno, prijateqi iz varošice

N. odveli u jednu trošnu prizemqušu, oko koje kqucaju pili-}i, kod starije sestre poznatog evropskog intelektualca, ko-

jeg godinama sre}em u Wujorku, Parizu i @enevi.Zapawih se kad videh rodnu ku}u ovog znamenitog ~oveka i

postariju `enu koja ga je odgojila i podigla posle smrti rodite-qa. Pomislih kako bi bilo dobro i pošteno napisati veliku do-bru kwigu o starijim sestrama, tim mu~enicama bez mladosti, ko-je su se odrekle svega samo da izvedu mla|u bra}u na put. Ve~ito ucrnom, pre vremena ostarele, nikada ništa ni od koga nisu tra-`ile; samo su davale i davale...

U `ivotu svake neudate starije sestre postoji uvek neki div-ni, ve} zaboravqeni ~ovek (~iju fotografiju ~uva u staroj praznojbomboweri), neka raskinuta veridba ili, jednostavno, ose}aweda se nema prava na sre}u i sopstvenu familiju dok brat ne odra-ste, a tada ve} biva kasno za bilo šta. Te blagoslovene neudatebaba-devojke, kako ih zovu u Srbiji, mnogo starije od svojih godi-na, borile su se za bra}u do posledweg daha, sve dok ne ostadošebez i~ega, u memqivim prizemnim sobi~cima, gordo kriju}i ne-pravdu od sveta i komšiluka, koju su im nanele gospodske snaješto su im pootimale ro|enu bra}u.

Ispucali linoleum na patosu, nacepkana drva ispod špore-ta, škiqava sijalica od dvadeset pet sve}a i treperavi crno-be-li televizor bez tona, umesto kojeg se ~uje samo tiktakawe lime-nog budilnika...

Poslu`eni slatkom od duwa (koje ne mogu da prestanem jesti),sedimo u toj skromnoj kuhiwi, dobro poznatoj iz detiwstva svihprovincijalaca, dok se skupqaju komšije, `eqne razgovora.

Godinama pratim karijeru wenog brata, još od onih dana kadaje kao seqa~e stigao u glavni grad. Se}am se svih wegovih xem-pera pletenih od raznobojne seqa~ke vune i gotovo svih qubavi ibitki za stipendije koje }e ga, jedna po jedna, odvesti daleko usvet. ^udim se kako to da ništa od ovog predela, ni ovog ku}erkapod sasušenim orahom, ništa od ovih mirisa i akcenata, nije pro-drlo u wegovu prozu o~iš}enu od svega ovdašweg, punu pritajenogga|ewa nad kišama, blatom i letwom prašinom; zgra`awa nadvarvarskim klawem i šurewem sviwa u decembru (~varke je, ipak,jeo u svoj vreme), dok se naherena pala~inka kr~ma "Evropa" nakraju wegove ulice, u kojoj su mu sedeli i deda i otac, vremenompretvorila u najcrwu metaforu balkanskog kala. ^itam pa`qivowegove intervjue u novinama, u kojima smo mu neprestano za nešto

krivi. Izgleda kao da nam je, pošavši u svet, ostavio na ~uvaweneku idealnu zemqu, a mi je, prostaci i nezahvalnici, upropasti-li. Prevodilac engleske poezije, pisac eseja u kojima je tek svakapeta re~ srpska (ne ra~unaju}i veznike), potpisnik mirovnih pro-glasa i ~lan me|unarodnih foruma, od mladosti je preskakao ve-kove be`e}i od svog skromnog porekla. Najve}a pohvala koju je do-bio bila je ona da uopšte ne li~i na Srbina i da strane jezike go-vori savršeno, bez akcenta!

Godinama ne mogu da definšem tu vrstu izdaje, jer je ga|ewenad svojim narodom, tako|e, izdaja; godinama pokušavam da pro-na|em razloge ili neku davnu povredu koja ga je na kraju dovela doizjave da su "Srbi zapo~eli ovaj prqavi rat" i nikako ne uspevamda prona|em tu tananu nijansu i da je preto~im u re~i i slog... Ali,evo, dok sedimo u polumra~noj kuhiwi wegove starije sestre, pi-jemo preslatku kafu (koju nije on poslao iz belog sveta) i pri~a-mo, zbog we, sve najlepše o wemu, moj mudri narod, koji tako nepo-grešivo ume lako i prosto da objasni i najslo`enije stvari, pro-govara kroz usta komšije, penzionisanog poštara, jednu jedinure~ koja zamewuje tone ispisane hartije. On, koji ga poznaje od ma-lih nogu, zavijaju}i otvrdlim prstima cigaru, ka`e mi u poverewu,mrmqaju}i sebi u bradu da ostali ne ~uju:

"Preu~io!"U toj mudroj re~i ima i sa`aqewa i praštawa... Preu~io!

Vredelo je putovati pet-šest sati autobusom po to, kako jedno-stavno, pomalo razo~aravaju}e "preu~io", izre~eno kroz dubokuzdah, blago i bez ikakvog gneva, zavisti i zlopam}ewa.

Danilo Mari}

ALEKSIN [TEDI[A

deš `iv. S wima }e biti i naš vla-dika. Tvoje je da ih ~ekaš iza ula-znih vrata sa fewerom u ruci, daim otvoriš ~im kucnu alkom, te daim osvjetqavaš uz stepenice. Osv-jetqava}eš im i u odlasku."

Ve~e je protekla kako je i za-mišqena. Gosti i doma}ini su segostili do duboko u no}, a ja sam saupaqenim i uvijenim fewerom sje-dio u podno`ju drvenih stepenica iiš~ekivao pokretawe gostiju. Mi-nula je bila pono}, ve} sam nekoli-ko puta bio i dremnuo, kada su seotvorila vrata kroz koja su se ~uliraspojasani glasovi. Izvio sam fi-tiq, popeo se na sredinu stepeni-ca, i tu iš~ekivao prvog gosta - damu posvjetlim.

Prvi bijaše nevelik brkajlija,~iji nos je dominirao sjenom na zi-du, koja se pojavila prije wega. Udolasku ga je gospodin Aleksa pre-stavio gospo|i Persi sa BranislavNuši}. Kad sam mu pred noge priniofewer, potapšao me je po ramenu irekao:

"Tako, tako delijo, posvijetli.Ih, koliko ih je koji bi volili daovdje polomim noge. Bili bi sre}nii da izgubim glavu..."

Kad je sišao sa zadwe stepeni-ce i ja pošao sa fewerom prema Jo-vanu Skerli}u, sqede}em gostu, go-spodin Nuši} mi je u ruku ugurao me-talnu nov~anicu, koju sam napipaokao - peticu. Gospodin Skerli} mije na sli~an na~in dao - deseticu, apreosvešteni ~ak - dvadeseticu.

Nakon što je gospodin Aleksaispratio goste, ispred kapije joškratko popri~ao s wima, te se po-vratio u ku}u, presreo sam ga, te saispru`enim nov~anicama rekao:

"Gospodine Aleksa, ovo su midali vaši gosti, i ovo pripada va-ma. Izvolite!"

"Koliko su ti dali?" osmjeh-nuvši se upitao je gospodin.

"Nuši} peticu, Skerli} dese-ticu i vladika dvadeseticu", odgo-vorio sam.

"To je mnogo novaca!" uzvratioje.

"Da, mnogo je!" potvrdio sam."To je tvoj novac...""A ne, ne mogu..." prekinuo sam

ga."Tvoj je novac!" prekinuo je i on

mene", a onda uzeo nov~anice iz mo-jih ruku, stavio ih u moj xep, po-tapšao me po ramenu i rekao: "Uju-tru sa novcem oti|i na banku, javise gospodinu Risti Galanosu, po-zdravi ga od mene, i reci mu da tiotvori štedwu na banci, i na wustavi te tri nov~anice."

"Ho}u! Hvala vam gospodineAleksa."

"I upamti!" nastavio je gospo-din Aleksa prije nego se po~eo petiuz stepenice: "Ovaj novac nikad nesmiješ podi}i i potrošiti! Ople-mewuj ga dodavaju}i mu sve novu inovu štedwu, pa }eš biti bogat ~o-vjek, po onoj narodnoj:

´U radiše svega bješe, a u šte-diše i još više.´"

UTematskoj celini najnovijeg broja „Do-brovoqa~kog glasnika“, upravo izašlogiz štampe, najve}a pa`wa posve}ena je

se}awima na više zna~ajnih godišwica izistorije srpskog naroda. U ovom delu ~asopi-sa re~ je o Boju kod Varvarina 1810. godine,odbrani Kosova i Metohije 1915, srpskim do-brovoqcima u Drugom svetskom ratu i dopri-nosu Srbije pobedi nad fašizmom. O ~uvenomBoju kod Varvarina iscrpno piše dr Slobo-dan Miki}. O brojnim, do sada nepoznatim,detaqima o ovoj istorijskoj bici u Prvom srp-skom ustanku, on je, posle višegodišwih is-tra`ivawa, gotovo u celini rasvetlio svazbivawa i likove qudi koji su je obele`ili.Jedna od posebnih vrednosti je, nesumwivo,pri~a o qudima, u~esnicima borbi, koji sunajviše doprineli uspešnom ishodu jedne odlegendarnih bitaka u Prvom srpskom ustan-ku. O tome svedo~e mnoga poznata imena togvremena, me|u kojima su Stanoje Glavaš, Haj-duk Veqko, Jovan Kursula, ruski grof JosifKornilovi~ Orurk, Lazar Mutap, ^olak Anta,Arsenije Lomo, Milan Obrenovi}, Radi~ Pe-trovi}, Miloš Obrenovi}...

U okviru tematske celine zna~ajno mestozauzimaju tekstovi prof. dr Gojka Miqani}akoji se odnose na doprinos srpskog naroda uborbi protiv fašizma u Drugom svetskom ra-tu. U prilozima naslovqenim sa „Srpski do-brovoqci u borbi protiv fašizma“ i „Dopri-nos Srbije u borbi protiv fašizma“, profe-sor Miqani} putem nepobitnih istorijskih~iwenica, zasnovanim na strogo nau~noj osno-vi, pru`a objektivnu sliku o u~eš}u Srba uborbi protiv fašisti~kih okupatora na pro-storima bivše Jugoslavije. Bez ikakvih po-liti~kih i ideoloških predrasuda, u nave-denim naslovima govori, pored ostalog, o ma-sovnom u~eš}u Srba - partizana i Srba-~et-nika Dra`e Mihailovi}a u brojnim zajedni~-kim borbenim dejstvima protiv Nemaca u pr-voj ratnoj godini. Veoma studiozno autorobrazla`e i motive dobrovoqaštva u Drugomsvetskom ratu, naglašavaju}i da su slobodar-ske tradicije srpskog naroda najsna`nije uti-cale na odluke qudi da dobrovoqno stupaweu jedinice koje su do kraja rata u~estvovale uborbi protiv okupatora i kvislinških for-macija.

Povodom obele`avawa 95. godišwiceodbrane Kosova i Metohije 1915. godine, voj-ni istori~ar Predrag Pavlovi} opisujepovla~ewe srpske vojske na Kosovo i Metohi-ju. Pored podataka koji se odnose nastradawa i gubitaka srpske vojske tokompovla~ewa, autor objašwava zbog ~ega je izo-stala o~ekivana pomo} saveznika ~ije su sna-ge trebale da dolinom Vardara, prema Ov~empoqu, priteknu u pomo} delu srpske vojskekoja se povla~ila na tom pravcu.

U okviru Tematske celne objavqen je iistra`iva~ki prilog dr Vidoja Golubovi}a,nau~nog saradnika Instituta za me|unarodnupolitiku i privredu, u kome su navedeni po-daci iz arhivske gra|e Vojnog arhiva o do-brovoqcima. Navedeni tekst je, u stvari, na-stavak Tematske celine iz prošlog broja

„Dobrovoqa~kog glasnika“ u kome je ob-ra|ena bibliote~ka gra|a o dobrovoqci-ma. Posebno, pri tome, vaqa naglasitida je, kako iznosi dr Golubovi},Udru`ewe ratnih dobrovoqaca tokomistra`ivawa došlo u posed više od 800dokumenata iz arhiva grada Ontarija uKanadi. Došlo se, uz to, do saznawa daMinistarstvo kulture Francuske pose-duje 746 fotografija sa proboja Solun-skog Fronta. Sve to ukazuje na potrebudaqih istra`ivawa.

Aktuelna tema, jedna od vode}ih re-dovnih rubrika „Dobrovoqa~kog glasni-ka“, posve}ena je obele`avawu 11. go-dišwice NATO bombardovawa SR Jugo-slavije, o ~emu piše general u penziji drVidoje Panteli}. U izuzetno serioznomprilogu „Vojska Jugoslavije u odbrani odagresije 1999“, autor posebno isti~e vi-sok moral i profesionalne kvalitetenaših starešina i vojnika koji su se go-tovo tri meseca uspešno suprot-stavqali alijansi 19 vojni~ki i ekonom-ski najmo}nijih dr`ava sveta. Otporagresoru je, ina~e, kako navodi dr Pante-li}, dobio opštenarodni karakter. Jugo-slavija je, i pored toga, bila prinu|enana prihvatawe sporazuma za prekidneprijateqstva. Agresivnom svetskominformativnom propagandom, me|utim,sporazum je tretiran kao kapitulacija,što su, na`alost, ulaguju}i se agresori-ma, podr`avali i neki doma}i krugovi.

U tako|e udarnoj redovnoj rubrici„Srbi, šta i kako daqe“, dobrovoqa~ki~asopis prenosi iz „Pravoslavqa“, gla-sila Srpske Patrijaršije, mnoštvo od-govora patrijarha Irineja koji se odnosena prošlost, sadašwost i budu}nostsrpskog naroda u matici i dijaspori. Re-~i patrijarha odišu mudroš}u, iskre-noš}u i porukama upu}enih vaskolikomsrpstvu. Posebno upe~atqivo deluju ka-da govori o Kosmetu – vekovnoj srpskojzemqi, i wegovom zna~aju za srpski na-rod i Srpsku pravoslavnu crkvu. Jer, ka-ko re~e patrijarh „Kosovo je naša isto-rijska stvarnost, u kojoj je formirana ikultura i dr`ava i Crkva“.

Za razliku od prethodnih, dodajmoi to na kraju, ovaj broj „Dobrovoqa~kogglasnika“ je u pogledu obima ostalih re-dovnih rubrika nešto siromašniji, štoje uslovqeno postoje}im finansijskimteško}ama. Tridesestpeti je broj, naime,„tawi“ za blizu 100 stranica. Umesto uo-bi~ajenih blizu 300, ovog puta nije dose-gao ni do dvestote stranice.

Radisav RISTI}

TRADICIJE

25Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

U 35. broju „Dobrovoqa~kog glasnika“

GODI[WICE SRPSKIH VOJEVAWA

(NE) USKLA\ENISTAVOVI

Pismo “Vojnom veteranu” o povi{i-ci, tira`u i jednom stambenom problemu

Poštovani gospodine Petrovi}u,

Polovinom ove godine preko Opštinskeorganizacije UVP Vo`dovac-Savskivenac poslao sam vam dopis pod nazi-

vom „(ne) uskla|eni stavovi, put u nepo-znato ili igre bez granice“ povodom raz-li~itih stavova Glavnog odbora UVPS iwegovog Izvršnog odbora o „pravu“ napove}awe penzije od 11,06 odsto koji su,umesto da saopšte decidan stav uznavo|ewe pravnog osnova što im je i oba-veza, proizveli konfuziju.

Qudi podnose zahteve, na koje mo`danemaju pravo, nepotrebno optere}uju Fondza SOVO a neki }e verovatno krenuti i usudski spor. Moj dopis nije imao samo zaciq da uka`e na neodgovoran rad, nego jehteo da izazove reakciju da Glavni odborUVPS ili wegov Izvršni odbor, polaze}iod svoje obaveze, iznesu jasan stav da li,ili ne, postoji pravni osnov za pove}awepenzije od 11,06 odsto. Oni nemaju pravoda saopštavaju da „ako neko smatra da imapravo neka podnese zahtev“.

Vojni penzioneri nešto mogu znati,ali ne moraju, da li postoji pravni osnovili ne. Nadle`ni organi UVPS to morajuznati i jasno saopštiti. Ako to treba dautvr|uju „neki korisnici vojne penzije“postavqa se pitawe da li im je uopšte po-trebno udru`ewe i wegovi organi.Dostavqawe obrasca za podnošewe zahte-va za uskla|ivawe penzije, a da prethodnonije utvr|eno da za to postoji pravni os-nov, je najbla`e re~eno neozbiqno. Mo`dataj moj dopis nije ispunio kriterijume zaobjavqivawe. Vi kao glavni i odgovorniurednik ili predstavnik izdava~a imateopravdawe za donetu odluku da se to neobjavi i ja to poštujem, ali kao ~ovek kojise nikad nije bavio uzaludnim poslom od-lu~io sam da više ne pišem jer sam shva-tio da u glasilu vojnih penzionera Srbije„Vojni veteran“ nije po`eqno pisati kri-ti~ki o radu organa Udru`ewa VPS. Akose piše afirmativno, a i to treba, to }esigurno biti objavqeno. Problem je u tomešto takav prilaz ima tira` od samo 2600primeraka i treba ozbiqno razmisliti opredlozima gospodina Ranka Babi}a izNiša a posebno o uvo|ewu novih rubrika idrugih aktuelnih pitawa koja interesujuvojne penzionere.

Ja bih dodao da }e se tira` pove}atikada Glavni odbor UVPS i wegov Izvršniodbor poka`u više upornosti u rešavawuva`nih pitawa a da to sve „Vojni veteran“na svoj na~in proprati. Organi UVPS i„Vojni veteran“ nemaju zadatak da nekapitawa pokrenu a pogotovo ne samo da kon-statuju. Oni moraju „pri~u“ dovesti do kra-ja.

Povod za ovakvo razmišqawe je ~la-nak objavqen u broju 76 pod naslovom„Slu~aj pukovnika Radivojevi}a“. Sigurnoje da }e se na tome sve završiti, što je ne-dopustivo. On se obratio udru`ewu i onomora utvrditi ko je kriv, a krivica jevidqiva, za sve ono što je ~iweno ali iono što nije ~iweno pri rešavawu stam-benog problema potpukovnika Radivojevi-}a. Vaqda se samo kod nas, bez ikakvih po-

sledica, mo`e odgovoriti:-Ministarstvo odbrane nije odustalo

od nastavka izgradwe na Be`anijskoj ko-si;

-rok za izgradwu objekata je neizve-stan, zavisi od obezbe|ewa finasijskihsredstava, a to sve mo`e trajati godinamadok neko ne donese odluku da se tamo višene}e graditi iz ovih ili onih razloga.

Šta takav odgovor zna~i gospodinuRadivojevi}u? Za one koji odlu~uju, i onekoji ih kontrolišu ili ne kontrolišu, sveje rešeno, sve je po zakonu, a to što ~oveknema stan samo je wegov problem i trebada bude zadovoqan jer on ima rešewe amnogi nemaju ni to.

Umesto da mu se dodeli useqiv stanili stan ~ija je izgradwa u završnoj fazipotpukovniku Radivojevi}u je dodeqenonešto što ne postoji.

Wemu ništa ne zna~i lokacija, nitibroj objekta koji je neko planirao da gra-di. Taj plan nije realizovan, ali rešewedoneto na osnovu wega ima trajnu va`nost.Ono se ne mo`e mewati.

Potpukovnik Radivojevi} sigurno ni-je jedini i zbog toga se to ne mo`e za-vršiti na jednom malom ~lanku.

To više nije slu~aj potpukovnika Ra-divojevi}a to je problem koji mora rešitigospodin Dragawac predsednik UVPS, pri~emu ne treba polaziti od godina i zdrav-stvenog stawa gospodina Radivojevi}a.Wemu ne treba ni~ija milostiwa ilisa`aqewe. On tra`i da se poštuju propi-si dr`ave koja je bila wegov poslodavac ikoji je postupao po propisima te dr`ave.

O takvim i sli~nim problemima morada piše „Vojni veteran“ i za to se mora na-}i prostor a kada se razreše goru}i pro-blemi rado }emo gledati fotografije qu-di koji se objavquju u svakom broju, rado}emo ~itati šta je kwaz Miloš slušao uBe~u i šta je presudio predsjednik dr`av-nog savjeta Marko ]ukanovi} i šta je re-kao Marko Radulovi} dr`avni savjetnik.

S poštovawem\or|e Simi}

Poštovani gospodine Simi}u, budu}ida po drugi put upu}ujete pismo „Vetera-nu“ o razli~itim stavovima Glavnog i Iz-vršnog odbora u vezi prava na pove}awepenzije od 11, 06 odsto, potra`ili smo od-govor od nadle`nih u Udru`ewu vojnihpenzionera Srbije. Evo tog odgovora:

„Meritorni odgovor na pitawe da li ikorisnici vojne penzije imaju pravo na po-višicu od 11,06 odsto, mo`e dati nadle-`ni sud u zakonom propisanom postupku.Radi toga je u Vojnom veteranu dato odgova-raju}e uputstvo onima koji smatraju da imto pravo pripada. Mišqewa pravnika poovom pitawu su podeqena. Udru`ewe nemo`e da preuzima nadle`nosti suda i dapresu|uje. Uostalom, šta bi se dogodiloako bi „decidno“ mišqewe Udru`ewa bi-lo obesmišqeno pravosna`nom sudskomodlukom? Da li bi 50.000 vojnih penzione-ra krivili Udru`ewe zbog toga što su uza-ludno pla}ali sudske troškove u postupkukoji su izgubili.“

Osim toga, nadle`ni u Udru`ewu ka-`u da stoje iza dosadašwih saopštewa opravu na povišicu od 11,06 odsto i da sustavovi Glavnog i Izvršnog odbora po tompitawu istovetni.

Gospodine Simi}u, kada je re~ o dru-

gom delu Vašeg pisma koji se odnosi natekst Ranka Babi}a i tekst „Slu~aj potpu-kovnika Radivojevi}a“, hvala Vam na pri-medbama, mada bi za ~itaoce „Veterana“bilo mnogo korisnije da ste se, kao gene-ral-potpukovnik u penziji, kriti~ki osvr-nuli na goru}a pitawa sistema socijalnogosigurawa vojnih osiguranika.

Gospodine Simi}u, gde je tu logika:kritikujete „Vojni veteran“ što je objaviotekst o „slu~aju potpukovnika Radivojevi-}a“, tekst koji upire prstom u bolesnodruštveno tkivo i apeluje na svest i sa-vest qudi u Ministarstvu odbrane da po-mognu ~oveku, a ne kritikujete one koji sudirektno odgovorni za slu~aj potpukovni-ka Radivojevi}a. Po kojoj logici smatrateda to „više nije slu~aj potpukovnika Ra-divojevi}a ve} problem koji mora rešitigospodin Dragawac predsednik UVPS“? Viste general-potpukovnik u penziji i treba-lo bi da znate ko je du`an da reši Radi-vojevi}ev stambeni problem. To je Mini-starstvo odbrane, ili nadle`ni sud, a neUdru`ewe, predsednik Udru`ewa ili ne-ko tre}i. Udru`ewe je zahtevalo od nad-le`nih da se “slu~aj potpukovnika Radi-vojevi}a” {to hitnije i pravi~no re{i, a“Veteran” je javno apelovao da se pomogne~oveku, ali kqu~eve od stana Radivojevi-}u mo`e dati jedino Ministarstvo odbra-ne. Za{to to i Vi, gospodine Simi}u, neka`ete otvoreno?

Gospodine Simi}u, nedavno smo Vamobjavili tekst na više strana, gde Vam jeomogu}eno da javno kritikujete sve {to nevaqa u Udru`ewu i u dru{tvu, pa nas ~udi{to sada tvrdite da objavqujemo samo„afirmativne tekstove“. O ~emu je re~?Da se niste mo`da naqutili {to Va{ pri-log nismo objavili u pro{lom broju?

„Vojni veteran“ mo`e da bude boqi i~itaniji, ali ne stoji da se u wemu pi{esamo afirmativno ili „jednoobrazno“,kao što se nekad pisalo u vojnoj štampi.Da je kojim slu~ajem tako, “Veteran” bi os-tao bez ~italaca, jer tira` se vi{e ne po-ve}ava „nare|ewem“, nego ozbiqnim i str-pqivim radom, kvalitetom lista, i sa od-govaraju}im sredstvima.

Gl. i od. urednikMiladin Petrovi}

KRITI^AR SE BAVI

KRITIZERSTVOMPovodom reagovawa Petra Kne`evi-}a na tekst „NATO i društveno-eko-nomski razvoj Srbije“ (Vojni Veteranbroj 74)

Poštujem svako razlo`no mišqewekoje se razlikuje od moga, ali se zgra-`avam nad tendecioznim polemikama

kada su u pitawu disonantna mišqewaintelektualaca o nekom problemu kao io bla}ewu tih polemika u malicioznuodoru, kao što je to u~inio Petar Kne`e-vi} sa naslovom „Pri~e za malu decu.“No po|imo redom da vidimo da li je tovalidno, i zašto je to kriti~ar uradio.

PISMA

26Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

1. Ja u radu ka`em: „Dragiši} tvrdida u~lawewem u NATO Srbija sti~e mo}-nu zaštitu svojih nacionalnih interesa,posebno u uslovima pretwi i onih za kojeje pitawe dana kada }e postati ozbiqanproblem bezbednosti“, i konstatujem daje ova tvrdwa krajwe zabriwavaju}a.Postavqam pitawe „ko Srbiji danas pre-ti“. Nešto ni`e ka`em: “zaista je treba-lo odre|enije nazna~iti, koji su danaspotencijalni agresori Srbije i sa ka-kvim bi motivima intervenisali, da bitrebalo ~im pre da stane pod kišobranNATO“. Šta ovde ima nejasno? PetarKne`evi} je iz cele logisti~ke kon-strukcije pasusa istrgao re~enicu „kodanas Srbiji preti“ i na toj osnovi raz-vio elaboraciju o mogu}nostima izbijawa

rata, ~ime navra}a vodu na mlin Dra-giši}a. Daqe Kne`evi} konstatuje da iz-me|u pitawa: „ko danas Srbiji preti“ iteksta „u svetu su još prisutne aspiraci-je teritorijalnog.....“, postoji kontradik-tornost. Ali je svesno izostavio polovi-nu teksta - u tim procesima ne bi Srbijada u~estvuje itd. Izme|u ova dva pitawanema nikakvog sinergizma, jer je drugi ci-tirani stav definisan u konotaciji NA-TO- funkcija, a da li ratna opasnost odNATO postoji, to neka ka`u Dragiši} iKne`evi}.

2. Kne`evi} mi pripisuje da stavomo izbegavawu referenduma, omogu}avamNarodnoj skupštini Srbije da donese od-luku o u~lawewu u NATO-savez. Gospodi-ne Kne`evi}u, ako umne glave Srbije na-

|u da nije celishodno u~lawewe u NATOa istovremeno je to raspolo`ewe stanov-ništva, zašto predsednik Srbije ne biodlo`io ovo pitawe. Zašto da se trošinovac kojeg dr`ava nema da prehranigladne i opravi jednu }upriju. Šta u to-me ima loše? Bez ikakve osnove izvodi-te svoje konstrukcije samo da bi ocrnilimoj rad.

3. Primenom deduktivne metode jaizvodim zakqu~ak, da u sadašwem tre-nutku, Srbiji nije potrebno ni vojnoja~awe ni u~lawewe u NATO-savez. To ja-sno podrazumeva da vojno ja~awe prois-ti~e iz u~lawewa. I daqe... zašto biSrbija onda bila ~lan jednog besperspek-tivnog vojnog saveza i izdvajala za vojskubasnoslovna sredstva. Šta ovde ima ne-jasno? Kne`evi}, iz celog teksta logi~-ke konstrukcije konstatuje: "na `alostMrvi} tvrdi da Srbiji nije potrebno voj-no ja~awe". I daqe obrazla`e svoju tezuhipoteti~ki, da ko mo`e tvrditi da nekavelika sila pre svega SAD zbog geopoli-ti~kih interesa ne}e napasti Srbiju. Za-ista smela prognoza. Ali ja bih upoznaoKne`evi}a ako mu to nije poznato, da suSAD na prostoru Srbije prisutne geopo-liti~ki, vojno i ekonomski sa pravom dakoriste wen prostor u tranzitne svrhe,pa se postavqa pitawe, koji bi još odstrategijskih interesa SAD bio da vojnointerveniše u Srbiji.

Gospodine Kne`evi}u, ja na `alostostajem pri tome da Srbija treba da gra-di svoj odbrambeni sistem srazmernosvojim materijalnim mogu}nostima iukupnoj konstelaciji me|udr`avnih od-nosa pre svega na prostoru Evrope.

4. Kne`evi} se doti~e va`nog teo-rijsko-strategijskog pitawa, faktora ra-ta. Potrebno je da se pojasni prvi fak-tor rata - ̀ iva sila. ̂ ovek sa svojim psi-ho-fizi~kim sposobnostima, moralom,stru~nom osposobqenosti i motivacijomda da svoj `ivot za odbranu otaxbine,bio je i ostao najzna~ajniji faktor rata.Naravno nikom `ivom ne pada na pamet,da bi on goloruk išao u oru`anu borbu.Ima}e oru`je kakvo mu omogu}ava ekono-mija zemqe, strategijske procene o obi-mu i intezitetu oru`ane agresije i fizi-onomije oru`ane borbe. Ali su brojniprimeri u ratnoj istoriji, kako ~ovek mo-`e izvršiti ratni zadatak, kao u ratu uVijetnamu i Avganistanu. Podse}am Vas,da je ruski major sko~io na nema~ki rov isvojim grudima zatvorio cev mitraqezašto je omogu}ilo proboj celoj brigadi.Naši momci su u borbama na Kosovu o Bo-`i}u gaze}i potoke do pasa prišli Al-bancima na 50 metara i proterali ih zaAlbaniju. Naši komandiri i komandantisu virtuoznim komandovawem u strašnomborbenom konfliktu izvršavali borbe-ne zadatke i sa~uvali mladost Srbije.Zar to nisu herojska dela? Boj bije ioru`je ali i srce u junaka. Nemojte bitipovršni, to ne prili~i predstavnikuvojnog novinarstva.

Kakvi zakqu~ci slede iz sprovede-ne analize?

1. Kriti~ar nije upu}en u nau~ne me-tode koje se primewuju u istra`ivawimau društvenim naukama. Na jednoj istrgnu-toj re~enici ili par re~i iz teksta kon-struiše svoje kriti~ke opservacije. Toje zloupotreba istine.

NASTAVAK NA SLEDE]OJ STRANI

PISMA

27Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

Kako do rasta tira`a?

POTREBE I MOGU]NOSTI

Kako pove}ati tira` „Vojnog veterana“, glasila vojnih penzionera Srbije, jednoje od aktuelnih pitawa koja se odnose na kvalitet informisawa svih korisni-ka vojne penzije. Umesne i, stim u vezi, veoma korisne predloge izneo je u

prošlom broju kolega Ranko Babi} iz Niša, naglašavaju}i pored ostalog da, imaju-}i u vidu tira` od 2.600 primeraka, „Veteran“ ~ita svaki trinaesti ~lan UVP. Me-|utim, polaze}i od ~iwenice da je vojnopenzionersko glasilo nameweno svim ko-risnicima vojne penzije, ne samo ~lanovima UVP dakle, prostom se ra~unicom do-lazi do podatka da jedan primerak dolazi na svakog dvadesetjednog potencijalnog~itaoca. Vaqa pri tome imati u vidu i pretpostavku da se deo tira`a mo`e da pla-sira i u drugim sredinama, kao na primer u jedinicama i ustanovama Vojske Srbije– me|u aktivnim starešinama, vojnicima po ugovoru, budu}im profesionalnim voj-nicima, bibliotekama, ~itaonicama... Sve to ukazuje da bi tira` ovog glasila, uzodgovaraju}e organizacione poteze, mogao da bude znatno ve}i od ustaqenih 2.600primeraka. A organizacione mere koje su naj~eš}e uslovqene ulagawem odgovaraju-}ih finansijskih sredstava i neophodnim kadrovskim rešewima, predstavqaju je-dan od najpresudnijih faktora za uve}awe tira`a svakog štampanog glasila.

U okviru organizacionih postupaka posebno mesto pripada obaveštavawu po-stoje}ih i potencijalnih ~italaca o sadr`ajima koje to glasilo nudi ~itala~koj pu-blici. To, naravno, va`i i za „Vojni veteran“ koji, na`alost, zbog materijalnih ikadrovskih realnosti, nije u stawu da primewuje taj oblik obaveštavawa, odnosnopopularizacije lista. Nemogu}a je danas, to je opštepoznato, primena navedenihmera bez oglašavawa u tira`nim štampanim i elektronskim medijima. Postavqase s tim u vezi pitawe: šta je u postoje}im uslovima mogu}e u~initi da se „Vete-ran“ pribli`i široj ~itala~koj publici?

Neposredno pre odgovora na ovo pitawe neophodno je ista}i pora`avaju}u~iwenicu da znatan broj korisnika vojne penzije ne zna za postojawe vojnopenzio-nerskog glasila. Nu`no je, stoga, krenuti najpre sa kampawom kojom bi se, preko me-snih i opštinskih organizacija, potencijalni ~itaoci upoznali sa postojawem iudarnim sadr`ajima koje objavquje „Vojni veteran“. To je posebno zna~ajno kada seima u vidu ~iwenica da trenutno, objektivno, ne postoje drugi uticajniji oblici po-pularizacije vojnopenzionerskog glasila. Ipak, i pored svega, uz dobru voqu i ve-}e anga`ovawe mesnih organizacija, redakcije lista i dopisni~ke mre`e, mogu}eje, u znatnoj meri, prevazi}i probleme koje name}u finansijska i kadrovska pro-blematika. Zašto, na primer, UVP, opštinske i mesne organizacije, izdvajawemdela svojih sredstava, ne organizuju štampawe odgovaraju}ih propagandnih letakakoji bi bili dostupni svakom korisniku vojne penzije. Poznato je da svaki piqar,pekar i trgovac propagiraju na taj na}in svoje firme i proizvode, ~ija obaveštewasvakodnevno nalazimo u našim poštanskim sandu~i}ima. Mada to nije jedini, ne-sumwivo je najdelotvorniji oblik u postoje}im uslovima, posebno kada se zna daiziskuje minimalna finansijska ulagawa.

Jedan od problema nepovoqnog postoje}eg tira`a „Vojnog veterana“ svakako jei nedopustivo loša distribucija na adrese pretplatnika, što u dobroj meri od-vra}a na pretplatu i one vojne penzionere koji bi pretplatu prihvatili uz garan-ciju da }e im list biti blagovremeno dostavqan na ku}ne adrese. To, zasad, kolikoje bar autoru ovih redova poznato, odvra}a znatan broj vojnih penzionera da se uvr-ste u red pretplatnika „Vojnog veterana“.

Bilo je ovo samo jedno od dobronamernih mišqewa za pove}awe tira`a našegglasila, uz istovremeni poziv ostalim ~itaocima da iznesu svoje vi|ewe ove pro-blematike i time doprinesu da se „Vojni veteran“ na|e u rukama znatno ve}eg broja~italaca nego što je to do sada bio slu~aj.

R. RISTI]

Unekom selu u novopazarskom Sanx-aku ̀ ivio je ~ovjek po imenu JovanŠibrak, znatan po imovini, viso-

ko cijewen po pameti, ~estitosti i do-bro~instvima. Da ste zapitali ma kogaod wegovih seqaka ima li Šibrak ka-kav nedostatak, svako bi vam odgovo-rio: "Nema! Naš je Šibrak pravahriš}anska duša! Boqega ~ovjeka ne-ma u cijelom Sanxaku! Zbog qudi kaošto je on i sunce sja!..."

Šibrak je oduvijek bio zdrav i na-o~it. Imao je svega dosta: i zemqe ora-}e i pašwaka i stoke i šume i novaca,zaštje|enih od suviška roda rodnihgodina. Rano se o`eni djevojkom u sve-mu prema sebi. Zadugo nijesu imali po-roda, pa im se rodi muško dijete, zakoje se ve} od pete-šeste godine moglore}i da se uvrglo na roditeqe. Nadje-nuše mu ime Milenko. Dijete je po liculi~ilo na mater, a po ostalim osobi-nama na oca. Rastao je kao cvijet quds-ki, stasit i lijep, a uz to krotak,uqudan, milostiv.

Zaista, sre}nijeg ~ovjeka od Jova-na Šibraka nije bilo na daleko. A ka-ko je bio i vrlo pobo`an i vršio zakonBo`iji što je boqe mogao, seoskisveštenik, ~ovjek neuk i priprost, alipun straha Bo`ijega, pou~avaše narodda se ugleda na Šibraka kojega je Bognagradio.

Ali je sre}a ~ovjekova, }udqiva iprevrtqiva, te se i Jovanova pokaza-la takva - odjednom ga ostavi, a wu za-mijeni wezina sestra - nesre}a. We-govog sina Milenka obuze zlo nev-idqivo: na jedan mah obori ga nagla iteška bolest, i to baš onda kad stasaza `enidbu!

Spo~etka su se roditeqi nadalida }e on bolest savladati, ali kad seza pola godine nad bolesnikom izre-|aše i vra~are i hoxe sa zapisima, pai u~eni qekari iz Mitrovice, onda Jo-vana i Staniju obuze o~ajawe i po~ešese miriti sa mišqu da }e im smrt ugra-biti sina jedinca. A i nesre}ni mla-di}, koji nije imao bolova, nego je ~i-lio i venuo, po~e da `eli smrt.

I tako sre}ni ~ovjek komu su mnogizavidjeli, posta tako jadan da se nikone bi mijewao sa wegovim udesom! Mo-`e li za ~ovjeka biti zla nesre}nijegod takvoga? Da je Šibraku odjednompropalo sve imawe, da mu je naprije~acumrla wegova vjerna i dobra Stanija,da se sam po~eo raspadati od kakve

strašne bolesti - zacijelo bi sve tolakše podnosio nego to što imašegledati gdje mu dijete polako umire! Toje Jovan javno govorio, a ponekad bi do-dao:

"Bog Sam zna radi ~ega je to! Mo`ebiti da sam nešto teško zgriješio kadme, eto, kazni najte`om kaznom!"

A sveštenik govoraše Jovanu: "Kozna, brate, mo`e biti da te Gospod sa-mo kuša, kao ono pravednoga Jova, pada }e se sve dobro svršiti!"

Tako je vrijeme proticalo i takose navrši druga polovina godine. Mi-lenko je jednako ~ilio. Jednom }e sta-ri sveštenik, koji je ~eš}e svra}ao uoja|enu ku}u, re}i doma}inu: "De, Jova-ne, sine poslušaj jedan moj savjet! Idiu Crnu Goru, u manastir Ostrog, da sezavjetuješ i pomoliš velikom ^udo-tvorcu, Svetom Vasiliju! Ti znaš daonamo idu i Latini i Turci i da je sil-nom svijetu Svetac pomogao. PostiSvecu neko vrijeme, pa idi s vjerom ismjernoš}u!..."

Jovan posluša sveštenika i oti-de, ali ni od toga ne bi boqitka bole-sniku. Tako pro|e još šest mjeseci.

Jednom, predve~e, bijaše pret-pošqedwe nedjeqe Velikoga posta,Šibrak se uputi od ku}e da obi|e usje-ve. Kao vazda, uputi se u strahu, jer sejednako bojao da }e za~uti kukwavu uku}i. Vrijeme je bilo meko, nebo nao-bla~eno, vazduh je mirisao od pro-qetweg daha, ptice su cvrkutale,wive se zelewele od mladih bujnihusjeva. Šibrak, i pored svoga jada,u`ivaše u tolikoj prirodnoj qepotite, onako, u mislima i u dokolici, nogega odnesoše mnogo daqe nego što je na-mjeravao.

Cio onaj kraj na domaku wegove ku-}e ravan je kao dlan, gotovo bez ijed-nog drveta, jer je tu zemqa veoma rod-na i svugdje obra|ena. Ali, na kraju do-line, gdje Šibrak sti`e, po~iwao jezašumqeni brijeg, i baš Šibrak sta-de da posmatra sunce na smiraju, kadiznenada nad wim zagrmje i prosu seplahi da`d.

On potje~e da se skloni pod jednuveliku bukvu pri dnu brijega, gdje bi-jaše wegov kraj. Kako li se za~udi kadpod drvetom zatje~e nekog sveštenika!

Pješa~ki put iz obli`weg selaišao je ivicom doline, pa se pewaopreko brijega i vodio ka Mitrovici.

IZ DUHOVNE RIZNICE

28Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

Simo Matavuq

SVE^EV LIJEKBezimeni letopisac Gorweg manastira ostroškog i ~uvar

Svetog ]ivota Sve~evog, u arhivsku zbirku ~uda SvetogVasilija uvrstio je i pripovetku Sime Matavuqa "Sve~ev

lijek", cene}i da ju je pisac napisao na osnovu istinite`ivotne pri~e koju je mogao ~uti li~no od svedoka ili kao

mesno predawe, koje je on samo umetni~ki obradio, ne do-daju}i i ne oduzimaju}i ništa od istine.

2. Kriti~ar moga rada bavi se kriti-zerstvom, da bi pokazao svoju vojno-stru~nu i novinarsko-doajensku superi-ornost, `rtvuju}i istinu i mene kao au-tora. Dodaje mome radu svoje opise pred-meta rada, ~ime iska~e iz zadate temekritike.

3. Maliciozna odora opusa kriti-ke:“pri~a za malu decu“, je omalo-va`avawe mene i moga rada pred ~itao-cima Veterana.

4. Gospodo Kne`evi}u i Uredni~e,ova nesuvisla kritika moga rada je veli-ki skandal.To nije smelo da se desi, po-gotovu što su vrsni vojni stru~waci voj-ni penzioneri visoko ocenili moj rad,po`eleli da takvih bude što više. Ti-me je naneta šteta Veteranu i wegovim~itaocima, jer su krivo informisani.

Gospodine Kne`evi}u, ~ovek pre ne-go se zaleti postavqa letvicu na visinukoju mo`e presko~iti.

Molim urednika da ovu analizu ob-javi. Sa pozdravom,

Dr Vojin Mrvi}

Pismo iz Zaje~ara

OD SRCA SE ZAHVAQUJEM

UDRU@EWU

Moj pokojni suprug Radosav Simovi],ro|en je 1923. godine. Ja sam mu dru-ga supruga, sklopili smo brak pre tri

i po godine.Radosava sam negovala i pazila, da-

na 9. 7. 2010. godine preminuo je u Grad-skoj bolnici Zaje~ar.

Nisam znala šta da radim, ovo je bi-la nepoznanica za mene. Otišla sam uUdru`ewe vojnih penzionera u Domu Voj-ske Srbije i obratila se Radetu Jovano-vi}u, sekretaru Udru`ewa.

Odveo me je u preduze}e za pogrebnuopremu, pokojnog supruga su obukli, sta-vili u hladwa~u, našao je mesto za sa-hranu na gradskom grobqu, izvestio Ko-mandu garnizona da Vojska da po~ast momsuprugu.

Dana 10. 7. 2010. godine, organizovaoje i samu sahranu sa starešinom iz gar-nizona.

Sutradan sam otišla kod Radeta uUdru`ewe, napisao mi je šta sve trebada pripremim od dokumentacije za ost-varivawe svojih prava kod naplate, ~akmi je sredio da platim pogrebnom predu-ze}u u više rata.

Za ovakvu uslugu i pru`enu pomo} odsrca se zahvaqujem Udru`ewu vojnih pen-zionera u Zaje~aru, a posebno Radetu Jo-vanovi}u - sekretaru Udru`ewa.

U razgovoru sa ostalim vojnim pen-zionerima svi su mi rekli da je Rade ta-kav i od velike pomo}i kada treba pomo-}i. To se videlo na dan sahrane gde je jošjedan penzioner sahrawen istog dana,sve ovo je uradio i za drugu sahranu.

Još jednom se zahvaqujem gospodinuRadetu i `elim mu dug `ivot. Šta bi jabez wegove pomo}i. Udovica

Vesna Simovi}

PISMA

Dakle, sveštenik je bio neki namjer-nik, koji se tu sklonio od kiše i ina~eda se odmori.

Šibrak nazva Boga, pa pošto sje-de, zapodjenu razgovor o vremenu: "EvoBo`ijeg dara!"

"Jest", potvrdi sveštenik, "pro-qetna je kišica - Bo`iji dar!"

Šibraku se u~ini da glas nepozna-tog ~oveka ne izlazi iz wegova grla,nego da dopire odnekud sa strane, izdaqine. Pogleda boqe sveštenika iopazi da su mu obrazi utonuli, da mu jeko`a na licu crna, da su mu o~i bez sja-ja, da mu je bradica crna, rijetka i bezsjaja - sa~uvaj Bo`e, kao u kakva pokoj-nika, nakon nekoliko nedjeqa, poštoje sahrawen.

"Putnik li si?", zapita Šibrakmalo u strahu.

"Putnik sam", odgovori onim ~ud-nim glasom ~ovjek i duboko uzdahnu.

"U Mitrovicu ?", upita opet. "U Mitrovicu", potvrdi onaj. "Ako miluješ, mo`eš svratiti k

meni, u moju ku}u na ve~eru i na no-}ište. Nije daleko odavde"

"Ne mogu, brate, jer moram odmahdaqe, a tebi hvala kao bratu!"

Kiša naglo popusti, kao što naglobijaše udarila. Sumra~je po~iwaše.Šibrak htjede postaviti putnikupitawe ko je, šta je, odakle je, kudaide, kao što je ve} obi~aj kod našihqudi, ali razumjede da putniku nije dorazgovora, da nosi nekakvo velikobreme na srcu. Zato uze govoriti o se-bi, o svom zlom udesu, ispri~a namjer-niku kako mu se sin razbolio i kako jehodio k ^udotvorcu Vasiliju Os-

troškom, ali uzalud!I završi: "Bio je si-lan svijet, jer kaošto znaš ide mu nazavjet ne samo našavjera, nego i Turci iLatini. Svijet se pre-pade da Svetac višene}e ~initi ~uda..."

Nakon du`eg}utawa, namjernik }eJovanu:

"Sveci ne mogupomo}i što ne}e ioni izmoliti od Sve-mogu}ega, a zašto Onne}e uvijek da uslišimolbe, to ne mogu nioni znati. Wegovi surazlozi neposti`ni.Nego, reci ti meni -dijeliš li ti kolikomo`eš sirotiwi ?"

"Dijelim, zaistakoliko mogu", odgovo-ri Šibrak.

"Daješ li tolikoda i sam osjetiš ilidaješ od svog su-viška", pita daqesveštenik."Pravo daka`em, dajem od su-viška", re~e Jovan.

"To je ono, vidiš,što sam slutio i štone vaqa", nastavi

sveštenik, kao iz još ve}e daqine."Od sjutra radi druk~ije, namjewuj, aline kao do sada, nego kako }u te ja savje-tovati, ako }eš me poslušati!"

"Ho}u, zaista ho}u! Sluša}u te kaosvog oca. Samo govori", ubrza Šibrak,ustaju}i. Noge su mu klecale, a svešte-nik iz mraka postupno, udaquju}i se,zapo~e:

"Ti si imu}an i ti znaš sve nevo-qe u svom selu. Znaš šta je kome odtvojih seqaka najpre~e. Dakle, ve} sju-tra izaberi onog za kog misliš da imanajve}u potrebu i tu potrebu odmah na-miri. Ali, zapamti dobro, da niko nedozna za tvoje dobro djelo. Niko. Nitvoja `ena. Radi kao što je Hristos za-povjedio: "Da ne zna qevica tvoja šta~ini desnica tvoja!"Izazovi nasamoonoga kome si to dobro djelo namije-nio, pa ga zakuni da to nikom ne kazuje,a da se moli za tvoga sina. I ta prvamolitva za bolesnika, neslu}ena, neo-~ekivana, do nepoznate duše, za nepo-znato dobro~instvo, po~e}e pomagati."

"Ho}u, u~ini}u tako!", re~e skru-šeno Jovan.

"Pa onda", nastavi ve} nevidqivii ne~ujni ~ovjek, "takva ista djela, ta-kvim istim na~inom, nastavqaj što~eš}e, da što prije po~neš osje}atikako se tvoja imovina krwi. A Bogu semoli da ti da jako srce da ne za`ališ,jer srce ~ovje~ije suviše priawa za ze-maqska blaga."

"Ho}u, sve }u tako uraditi!" "Još nešto. Tvoj mladi} le`i u ku-

}i ?" "U ku}i!" "Od sjutra iznesi ga napoqe. Dawu

i no}u neka le`i napoqu. ^uvajte ga od

vlage, pripeke, vjetra, ali neka ganapoqu. Ne nudite ga `estokim pi}em,nego ga napajajte mlijekom i nudite gamedom. Rekao sam sve. Dogodine, kad senavrši godina od današweg dana, po-hodi}u te i nadam se, zate}i }u te ve-sela, ako poslušaš moje savjete. Zbo-gom!"

I ~udni putnik - iš~eznu. Kad se Šibrak vratio ku}i, nije ni

sam znao. Bio je kao u nekom bunilu,ali, za~udo, ~im pre|e prag svoje ku}e,obuze ga neka neiskazana radost, tewegovi vidješe ~ovjeka koji kao da jeotkrio neku veliku tajnu, koja ga ~inisre}nim a o kojoj ne govori.

Sjutradan, zorom, ustade Šibrak,uze pove}u sumu novca i otide nekomMilošu Gavri}u, kome bijaše uginuovo. Izazva ga nasamo i od prve mu re~e:

"Evo ti da kupiš vola, ali teprekliwem svijem što ti je najsvetijeda o tome nikom ne govoriš. Ne bilo tiblagosloveno, ako me odaš. Jer, znaj daje ovo namjena. Moli se Bogu za mog Mi-lenka!"

Pa se Šibrak vrati ku}i i odmahudesi da se krevet i na wemu bolesnikiznesu u dvorište, pod veliku lipu, dapored wega uvijek bude jakošweg mli-jeka. Tu ostade cijeli dan, zabavqaju}ibolesnika lijepim pri~ama, šalama ipobo`nim mislima.

To isto u~ini i drugog dana: otidenekoj udovici i dade joj znatnu pomo},mole}i je da to ne razglasi.

I tako nastavi Jovan Šibrak. Isvakoga dana ~iwaše mu se da se we-gov mili bolesnik pomalo sna`i.

Ali, istom, kad dobro osjeti da ve}ne daje od svoga suviška, kad vidje dalice wegove Stanije posta sve bri`ni-je i da ona odga|a neka pitawa koja jemu~e, istom se onda uvjeri da je wegovujedincu znatno boqe.

Nakon tri mjeseca Milenko se ta-ko oporavio, da je mogao sjedjeti i po-malo hodati, a nakon još toliko vreme-na, ustade i po~e raditi, te se otac imati ozbiqno dogovarahu da ga o`ene.

Navrši se godina. Jovan Šibrak~uvao je tajnu. Domišqao se da li je on-aj neobi~ni sveštenik Bo`iji ~ovjekkoji je u `ivotu ili to bijaše Bo`iji~ovjek, koji je naro~ito došao sa onogasvijeta, da mu pomogne.

Kad do|e red na onaj `eqno o~eki-vani i dobro zapam}eni dan, Šibraknaredi gozbu. Re~e svojima da }e uve~esti}i wegov mili prijateq koga oni neznaju.

Ali, ne do|e niko. Te no}i Šibrak usni istog svešte-

nika, na istom mjestu, ali sveštenikbijaše u zlatotkanim ode`dama, a šu-ma je blistala u ~udesnoj, neobi~nojsvjetlosti.

Utvara re~e Šibraku blago: "Pristupi, sinko! Ja sam Sveti Va-

silije Ostroški!" I iš~eznu, kao i prvoga puta.

29Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

IZ DUHOVNE RIZNICE

Po~etkom 1810. Rusi su pokazali mno-go ve}e interesovawe i anga`ovaweu pru`awu pomo}i ustani~koj Srbiji.

Obnavqaju}i ratne operacije protivTurske, nakon prekinutih mirovnih pre-govora u Sloboziji, Rusi su nastojali dao`ive srpsko-rusku vojnu saradwu, presvega u Krajini i na Dunavu. Ciq je bioda se Turci potisnu iz tog dela Srbije ivojne operacije prenesu na Vidin kako bise dobila „slobodna srpsko-ruska komu-nikacija na Dunavu". Spletom okolnosti,proširuju}i svoja dejstva u Srbiji, Ruskavojska }e u~estvovati i u Varvarinskojbici. Vremenski posmatrano, Rusi }e uSrbiji, sa mawim prekidima, boravitiod marta do novembra 1810, a sa delomsnaga i do 1812. godine.

Posle kra}e „ekspedicije" generalaIsajeva u martu, na prostoru oko Klado-va i u Krajini, glavnokomanduju}i ruskikomandant general Kamenski poslao je ujunu u Srbiju grofa Cukata sa 4.500 peša-ka, kowanika i artiqeraca. Kao i wegovprethodnik Prozorovski (1807), Kamen-ski se srda~no obratio srpskim ustani~-kim starešinama jednom proklamacijom(11. jun), kojom ih poziva da zajedni~ki išto pre po|u u rat protiv Turaka: „Pohi-tajte i vi hrabri Srbi, naša verna bra}oi saveznici!"3ahvaquju}i spajawu Srp-ske i Ruske vojske, krajem juna vo|ene suzajedni~ke borbe za Kladovo, Prahovo iBrzu Palanku. Sem ruskih snaga, u borba-ma je u~estvovalo 4.500 ustani~kih peša-ka i 1.500 kowanika pod komandom PetraDobrwca.

Pod Prahovom se 2. avgusta odvijalavelika bitka u kojoj su Turci bili pora-`eni (oko 500 mrtvih i 600 rawenih).Srpsko-ruski gubici iznosili su 47 pogi-nulih i 72 rawena borca. Narednog dana,u ponovqenoj bici, Rusi i Srbi su ponovoodneli pobedu, ali im je ona donela no-ve gubitke (37 poginulih i 64 rawena bor-ca). Time je turska ofanzivna nadmo}-nost na Dunavu, u delu Krajine, bila su-zbijena, pa su Turci morali pre}i u de-fanzivu. Za to vreme vodile su se borbepod Kladovom, koje se predalo 2. avgusta.Vuk bele`i kako je Petar Dobrwac, po-stavši „upraviteq" u Kladovu, bio izu-zetno gostoqubiv prema ruskim ofici-

rima. Oni su „kod wega jednako i ru~ava-li i ve~eravali i ~aj pili". Hrabrostsrpskih ustanika, posebno u borbama kodPrahova, zadivila je ruskog komandantaCukata, koji se oduševqavao junaštvomHajduk Veqka. Wega je ruski komandantodlikovao Zlatnom medaqom i pokloniomu sabqu sa pozla}enim bal~akom, na ko-joj su bile ugravirane re~i: „Za hra-brost".

Na Kara|or|ev poziv da Rusi pomog-nu u suzbijawu rumelijskog valije i seva-skera Huršid-paše, koji je krenuo uofanzivu na Srbiju, jedan odred Rusa saoko 1.500 pešaka i 300 kozaka i ulanastigao je u Deligrad pod komandom gene-rala Orurka (4. septembra). Nakon sve~a-nog i srda~nog susreta Kara|or|a i Orur-ka, nije bilo vremena za slavqe i odma-rawe. Ve} sutradan su vo`d i Orurkobišli Varvarinsko poqe, na kome seo~ekivao sna`an turski udar. Ruski ge-neral je „profesionalno i znala~ki"procenio situaciju i zakqu~io da je „ve-zirova situacija boqa od ustani~ke", paje predlo`io vo`du da se vrate na Jasi-ku, mesto koje je nudilo povoqniji od-brambeni polo`aj. Srbi i Rusi su tokomno}i 6. na 7. septembar obnovili šanackoji su nešto ranije razrušili. Planomsu predvideli da vo`d „komanduje usta-

nicima u šancu", a Orurk „kowicom u ne-posrednoj blizini utvr|ewa". Ne znaju}ida me|u ustanicima ima i Rusa, a da je zatu priliku promewena i taktika,Huršid-paša je naredio „muwevit ju-riš", koji su odbili srpsko-ruskikowanici. Ni kasnije uvo|ewe rezervinije pomoglo Ismail-begu da stabilizujesvoje snage, koje su se „dale u pani~nobekstvo preko Morave, pla}aju}i i wojsvoj danak". Tu sjajnu srpsko-rusku pobedupomutila je pogibija sestri}a generalaOrurka. Taj mladi kowi~ki oficir pogi-nuo je u jurišu „pose~en na bojnom poqu,a Hajduk-Veqko je rawen u ruku", kazujeistori~ar Batalaka.

Nalaze}i se na opustošenom prosto-ru, koji je bio izlo`en turskim napadimai od Kruševca i od Varvarina, sa vrlooskudnim manevarskim mogu}nostima,Kara|or|e i Orurk su odlu~ili da srp-sko-ruske jedinice odmah premeste naVarvarinsko poqe. Time su „izazvali"Huršid-pašu da ih napadne, pošto su senašli iza wegovih le|a. Iz logora u Var-varinu vo`d je uspeo da „izmoli od Cu-kata produ`etak boravka Orurka", a Do-brwcu naredio da napusti Kladovo i „po-hita sa ustani~kim snagama u Varvarin-sko poqe". Zbog situacije na tom prosto-ru, Dobrwac je ostao u Kladovu, a na Var-varin uputio 2.000 Po`arevqana. Nakondogovora sa ustani~kim vo|ama i Orur-kom, Kara|or|e je krenuo u Šumadiju po„novu vojsku". U manastiru Vra}evšnici

ISTORIJA

30Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

Dvesta godina odVarvarinske bitke

NEPOBEDIVI SRPSKO-RUSKI

USTANICIHrabrost srpskih ustanika, posebno u

borbama kod Prahova, zadivila je ruskogkomandanta Cukata, koji se oduševqavao

junaštvom Hajduk Veqka. Wega je ruskikomandant odlikovao Zlatnom medaqom i

poklonio mu sabqu sa pozla}enimbal~akom, na kojoj su bile ugravirane re~i:

„Za hrabrost".

Hajduk Veqko Petrovi}

Stanoje Glava{

Jovan Kursula

Pi{e: Krsman

Milo{evi}

odmah se sastao sa Milanom Obrenovi-}em, Dositejem i arhimandritom Filipo-vi}em (17 septembra). Milana i arhiman-drita uputio je Kamenskom da „tamo našunu`du poka`u". Ina~e, pre odlaska izVarvarina, vo`d je za zamenika ostavioMladena Milovanovi}a, a tu su još biliHajduk Veqko, Stanoje Glavaš, IlijaBarjaktarevi}, Kara-Steva i drugi. Po-sle silnih muka, vo`d je uspeo da sakupipet stotina vojnika i stigne u varvarin-ski šanac dan posle prve bitke.

Huršid-paša i Ismail-paša Sere-zlija napali su udru`ene srpsko-ruskesnage u varvarinskom šancu 18. septem-bra. Celodnevna bitka vo|ena je ispredšanca. Turci su samo u po~etku imaliuspeha, dok nisu „naseli" na streqa~kui artiqerijsku vatru. Ruski generalOrurk, ,,u sredini stoje}i i samo jedanpruti} u rukama dr`e}i, hladnokrvno jekomandovao i svoje vojnike kao i srbskena bodro stojawe protivu neprijateqaoduševqavao". A onda, kada su turskinapadi „splasnuli", Orurk je krenuo u na-pad i „tukao neprijateqa" koji se u nere-du povla~io, ostavqaju}i više odhiqadu mrtvih.

Drugi deo Varvarinske bitke odvi-jao se 22. septembra. Dabome, opet je Tur-ke predvodio Huršid-paša, ali je i ge-neral Orurk opet promenio taktiku. Tur-ke je ~ekao u šan~evima. Posle tro~asov-ne topovske kanonade, „srpska kowicapredvo|ena Glavašem, izletela je izšanca, tukla se s neprijateqem, a zatim,povla~e}i se, navukla tursku kowicu nastreqa~ku, topovsku i karte~ku vatru",piše R. Quši}. Do tada, Rusi su redovnohvalili borbu ustanika u šan~evima, pasu tog puta bili iznena|eni efika-snoš}u ustani~ke kowice. I tako, tokomprve bitke Orurk je Srbe i Ruse „posta-vio" ispred šanca, što je veoma iznena-dilo Turke, pa se vezir obratio svojojvojsci: „Svi ka`ete da Srbin ne smije upoqe, nego se krije po šumi ili se po br-dima zakopava u zemqu kao sviwa; sadeto poqa, a eto Srbina; sad da vidimo kocarev hqeb jede!"

Pora`eni, Huršid-paša povukao seu svoj logor. Turci su se povukli iza Ja-strepca, ka Prokupqu, Nišu i Leskovcu.U znak odmazde, spalili su više od ~e-trdeset sela u Kruševa~koj nahiji. Kara-|or|e je za taj drugi napad saznao u Topo-li. Prema kazivawu Batalake, on je sti-gao „da oda posledwu po~ast hrabrimborcima koje su tog dana sahrawivali".U vreme Varvarinske bitke stigla je vestda je u blizini Ruš~uka, u borbama s Ru-sima, poginuo Alija Gušanac, velikineprijateq Srba. Tu „povoqnu vest", na-`alost, pratilo je tu`no saznawe da su`ivot izgubila dva srpska velika i pre-dana prijateqa – ruski generali Cukatoi Isajev. Vra}aju}i se u svoju komandu,Orurk je uzgred oslobodio Gurgusovac.Posle svega, Kara|or|e više nije bio za-brinut za niško i dunavsko ratište, papošto je odahnuo, krenuo je s ustani~komvojskom prema drinskom ratištu. Najzad,posle uspešnog ishoda borbi na drin-skom ratištu, na kraju te prelomne godi-ne, srpske grani~ne stra`e stajale su naDrini, Tari, Zlatiboru, Javoru, Goliji,iznad Novog Pazara, na ju`nim padinamaKopaonika i Jastrepca, na re~ici Topo-nici kraj Niša, na Gramadi i izvorištu

Timoka, Staroj planini od }iprova~kogBalkana do iznad Velikog Izvora, dopi-ru}i do Timoka. Na polo`ajima su bilerazmeštene stra`e u oko sedamdeset do-bro utvr|enih šan~eva i šarampova.

Privremeno oslobo|en od ratovawa i

straha od turskih upada, vo`d je mogao da

se posveti ure|ewu dr`ave i ponovnom

obra~unu s opozicijom.

ISTORIJA

31Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

Srpsko-ruska saradwa pre i posle Varvarinske bitke

POKU[AJ BE^KOG KONZULA

Rusi su u jesen 1809. godine svojom ofanzivom na Dunavu oslobodili Srbijuturskoga pritiska u moravskoj dolini i dali joj mogu}nosti da odahne u zimu tegodine. Wihova pomo} bila je jedina stvarna, najbr`a i najdelotvornija.

Razumqivo je stoga što je najve}i deo naših qudi bio za to da se veze sa wima štopre nastave i svi nesporazumi izglade, a da se napuste sve kombinacije sa Fran-cuzima i Austrijancima. Na narodnoj skupštini u Hasan-pašinoj Palanci, dr`anojkrajem novembra 1809, bi rešeno da jedna srpska deputacija ode u ruski glavni stani izradi sve što mo`e za Srbiju, a da kod ruske vlade oglasi za neva`e}a sva pis-ma kojima su se Srbi nudili drugima. Tako je Kara|or|eva akcija u Austriji i Fran-cuskoj bila demantovana, a pripisivana je ne toliko wegovoj li~noj inicijativi,koliko sugestijama drugih qudi. U ruskom glavnom stanu vodilo se ra~una o srp-skome nezadovoqstvu i o potrebi da im se pomogne, i stoga je, za nove borbe, u 1810.godini, upu}ena u leto u Srbiju jedna ruska vojska od 2500 qudi. Ona je sa Srbimaoperisala, uglavnom, u Negotinskoj Krajini i povratila veru u qude. Kada jeKuršid-paša krenuo sa juga novu tursku ofanzivu, ujediwena srpska i ruska vojska,koja beše dobila znatna poja~awa, odnese lepu pobedu kod Varvarina, 6. septem-bra godine 1810. Posle te pobede po`urio je Kara|or|e sa nešto kozaka na Drinu,da i tamo suzbije Turke i raš~isti situaciju. Poraz Turaka kod Loznice 5-6. okto-bra u~inio je i na toj strani kraj wihovim agresivnim te`wama. Samo, mada je ne-sumwiv uspeh bio tu, Kara|or|e ipak nema vere da Srbi sami mogu odoleti Turci-ma; lawski poraz na Moravi beše oslabio wegovo staro pouzdawe, koje, istina, ni-je nikad bilo ~isto samopouzdawe duga roka. On stoga stalno tra`i rusku vojsku zaSrbiju kao neku vrstu jemstva da je srpska stvar vezana za Rusiju.

Rusko-srpska saradwa i opasnost da se ruski garnizoni uvedu u Srbiju i tuodr`e, kako su Srbi tra`ili, opredelile su be~ku vladu da u Beogradu osnuje svojkonzulat i da pokuša odvojiti Kara|or|a od Rusa. Ta wihova odluka došla je unezgodan ~as, baš pred varvarinsku bitku, u vreme kada je Srbima ruska pomo} pro-tiv opasnoga Kuršid-paše bila preko potrebna. Šta }e im Austrija sada, sa konzu-lom bez vojske, i kad je o~evidno da ona ho}e da brani Srbe ne od Turaka nego odRusa? Kara|or|e stoga, u dogovoru sa nekoliko starešina, odbi tu ponudu i ostapotpuno veran Rusiji, mada }e uskoro sam car Aleksandar, da bi razbio francusko-austriski savez, ponuditi Austriji okupaciju Vlaške, Moldavske i Srbije. Srbi su,idu}i do kraja u svojoj rusofilskoj politici, a i da preseku opasna austrijskarovarewa, molili Ruse da u wihove gradove uvedu svoje stalne garnizone. I,doista, po~etkom god. 1811. u|oše ruski vojnici u Beograd, Šabac i Deligrad.

To je sve poja~alo unutarwe vrewe u Srbiji. Dolazak ruske vojske smatrala jeKara|or|eva opozicija kao svoj uspeh i jedva je ~ekala da je pozdravi. Kara|or|evastranka htela je opet da u~vrsti svoju vlast pre dolaska Rusa. Po savetu svojihprijateqa, a naro~ito spletkama sklonoga Mladena Milovanovi}a, Kara|or|e jerešio da svoje glavne protivnike uvede u vladu, u »pope~iteqstva«, da ih zadr`iu Beogradu i odvoji od naroda. Kako su oni, kao Jakov Nenadovi} i Milenko Sto-jkovi}, imali pod sobom velike oblasti sa po tri ~etiri nahije, on je mislio da }ewihovu mo} slomiti najlakše time što }e ih napraviti ~lanovima vlade bez wi-hove nahijske snage, a wihove oblasti razdeliti u više jedinica i na ~elo tih je-dinica di}i nove vojvode-skorojevi}e, istaknute u ratovima i wemu li~no odane.Te nove vojvode imale su biti u svemu ravne starima. Vrhovna vlast ostala bi takou Kara|or|evoj ruci, bez opasnih takmaca, a podr`avali bi je ti novi nahijskigospodari, „Vidim ja da svi vi po~ti, svaki v svojem okrugu, po~eli ste bitidespotami“, govorio je Kara|or|e starim velikim vojvodama, tu`e}i se da mu neštuju vlast. Novim ustavom, donesenim u Beogradu, na skupštini od 8-11. januaragodine 1811, znatno je poja~ana vlast vo`dova. Od wega se tra`ilo kao najva`nije,i on je na to pristao: da ~uva savez sa Rusijom kao srpskim pokroviteqem. Tra`ilose i da ništa ne preduzima ni u zemqi ni van we bez sporazuma sa Savetom; ali, tose dalo lako izigrati pogodnim sastavom Saveta, koji nije dolazio iz nekih slo-bodnijih narodnih izbora. Posle te skupštine, 29. januara, došao je ruski garnizonu Beograd. Milenko Stojkovi} i Dobrwac ne htedoše ostati u vladi, u kojoj su bilidobili mesta, i biše stoga prognani iz zemqe; Srbija sa wima izgubi dvojicu odwenih najboqih vojvoda. Stojan Novakovi}, prikazuju}i taj sukob, kao izvinu zatakav postupak naglašava wegov nacionalni zna~aj: „Kara|or|eva borba ima bartu dobru stranu što se wegovom centralizacijom li~ne vlasti osnivalamonarhiska ~vrsta vlast, koja je, oko jednog li~nog sto`era, ujediwavala sve ras-turene oblasti otaxbine. U toj li~noj vlasti jedinstvo se boqe videlo nego u au-tonomnoj pocepanosti“. Koliko se u ono vreme `alilo što je stvar ispala tako, vi-di se najboqe po re~ima Vuka Karaxi}a, koji ka`e ni mawe ni više nego da seKara|or|e, istina, oprostio protivnika, „ali tijem okr~i i Turcima put, te lakšezemqom obladaju“. (Vladimir ]orovi}, Istorija Jugoslavije)

Alkohol se lako meša sa vodom usvim srazmerama, a pošto su mumembrane }elija qudskog tkiva

lako propustqive za alkohol re-sorbcija (prodirawa alkohola u krv)po principu difuzije se brzo odigra-va u digestivnom (probavnom) traktu.Resorbcija alkohola po~iwe ve} usluzoko`i usta, nešto više u `e-ludcu a dominantno se obavqa u tan-kom crevu. Iz digestivnog trakta al-kohol prvo prodire u vensku krv paarterijsku a zatim u sva tkiva orga-nizma. Koncentracija alkohola usvim tkivima nije jednaka. Ve}a jetamo gde je prokrvavqenost (vasku-larizacija) ve}a i gde ima više te~-nosti (mozak, srce, jetra, slezina,testisi) za razliku od kostiju i ma-snog tkiva gde je mnogo mawa.

Uneti alkohol u tkiva organizmadovodi do poreme}aja strukture li~-nosti. U prvoj fazi, kada koncentra-cija ne prelazi 0,5 promila nastupaeuforija i dobro raspolo`ewe. Svepromene koje se dešavju pod dejstvomalkohola kod ove koncentracijeteško mogu da se primete. U daqemporastu koncentracije alkohola ukrvi od 0,5 do 1, 5 promila dolazi

postepeno ali sve intenzivnijedo narušewa funkcije mozga. Naj-pre se pojavquje opadawe objek-tivnosti dok ose}awe li~nih spo-sobnosti sve više raste. Premanekim autorima, kod koncentraci-je alkohola u krvi od 0,6 do 0,8promila nastupa opadawepam}ewa i zapa`awa kao ipra}ewa kontinuiteta misli. Sa-mokritika i samokontrolapo~iwu da se gube. Poja~ava se su-bjektivnost i emocionalna labil-nost. Govorqivost i razdra-`qivost su sve izra`enije zbog~ega su uvrede, banalnosti i sva-|e dosta ~este. Zbog subjektivnogose}awa izvanrednih li~nih spo-sobnosti i poja~ane sugestibilno-sti naj~eš}e se prebrzo vozi, ~e-sto uz izvo|ewe raznih bravura.Intelektualne funkcije su jakosu`ene. Gubi se svaka samokriti-ka i samokontrola. Brutalnosti ibanalnosti dolaze do punog izra-`aja a shvatawe ipasnosti je sve-deno na minimum. Dobronamerneprimedbe stavqene od stranedrugih lica naj~eš}e se pogrešnoshvataju. Saobra}ajne nesre}e senaj~eš}e dešavaju zbog opšte ne-sposobnosti upravqawa vozilomgde odre|enu ulogu mo`e imatirelativno izra`ena pospanost.Kod koncentracije alkohola od 2,5 do 3, 5 promila dolazi do sve~eš}eg i du`eg prekida svesti,~ulna zapa`awa, se ne prera|uju apri kraju nastupa potpuna inte-lektualna oduzetost. ^ulna za-pa`awa pod dejstvom alkohola su~esto pogrešna u smislu stva-rawa iluzija, naro~ito no}u što~esto dovodi do opasnosti u sao-bra}aju. Tako se od raznih bezopa-snih predmeta, mawih `ivotiwa,senki i sli~no mo`e stvoritiiluzija da se radi o nepremosti-voj prepreci na putu zbog ~ega do-lazi do naglog i nepotrebnogko~ewa ili zaobila`ewa, što na-ro~ito pri brzoj vo`wi pred-stavqa veliki rizik.

SAVETI LEKARA

32Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

Hipertenzija+ alkohol

= smrtOsobe s krvnim pritiskom

višim od 168h100 koje u kratkomrazdobqu konzumiraju ve}e ko-li~ine alkohola imaju znatnove}i rizik za smrt…

Hipertenzija i opijawe dovo-de do utrostru~ewa rizika za sm-rt od bolesti kardiovaskularnogsistema, a u slu~ajevima konzumi-rawa izrazito velikih koli~inaalkohola (12 ili više jedinica)do ~ak 12 puta ve}eg rizika za sm-rt, pokazuje istra`ivawe prove-deno u Republici Koreji.

Podaci su prikupqeni od 6100 ispitanika starijih od 55 go-dina, prenose mediji. Nau~nicinapomiwu da se ti nalazi odnosesamo na muškarce zbog premalogbroja `ena ukqu~enih u wihovoistra`ivawe.

Neizdr`iv polo`ajvojnih osiguranika

Ba~ke Palanke,Obrenovca, Rume,Oxaka, Apatina…

RECEPTI BEZ LEKOVA

Udru`ewe vojnih penzionera Sr-bije, na`alost, ponovo je prinu-|eno da upu}uje dopise nadle`ni-

ma u Ministarstvu odbrane u vezisnabdevawa lekovima vojnih osigu-ranika, iako se o~ekivalo da }e todosad biti rešeno. U dopisu koji jepredsednik UVPS Qubomir Dra-gawac uputio Upravi za vojno zdrav-stvo i na druge adrese, izme|u osta-log se ka`e:

Du`e vremena, od septembra2009. godine, postoje problemi usnabdevawu lekovima vojnih osigu-ranika u nekim gradovima gde su voj-ni osiguranci osloweni na civilnezdravstvene ustanove, kao što su:Ba~ka Palanka, Obrenovac, Ruma,Oxaci i Apatin. Vojni osiguraniciiz navedenih mesta primorani su daputuju do grada gde su locirane voj-ne zdravstvene ustanove i više od30 kilometara.

Kao razlog obustave izdavawalekova vojnim osiguranicima naj-~eš}e se navodi neobnavqawe ra-nije sa~iwenih ugovora. Me|utim,kako se radi o dr`avnim ustanova-ma, apotekama Domova zdravqa, gdeza sklapawe ugovora nije potrebantender nejasno je kako je došlo dopropusta da se ugovori ne obnove navreme.

Udru`ewe je više puta interve-nisalo u pisanoj formi ali do sadabez pozitivnih rezultata. Obratilismo se Upravi za vojno zdravstvo do-pisima br. 173-3 od 4. 11. 2009. godi-ne, 173-4 od 7.12. 2009. godine; 86-2od 29. 1. 2010. godine i 162-1 od 29.4. 2010. godine i Fondu za SOVO ak-tom br. 186-1 od 24. 5.2010. godine iaktom br. 197-1 od 2. 6.2010. godine.

Ne razumemo ovakav odnos kojine doprinosi unapre|ewu zdravqa,ve} naprotiv usled problema u puto-vawu, stresova, izlagawa dodatnimtroškovima putovawa i ishrane ko-ji se ne mogu refundirati samo šte-ti zdravqu, zbog ~ega su KVP ogor~e-ni na vojno rukovodstvo smatraju}ida im se uskra}uje pravo na le~ewedostojno ~oveka.

Nejasno je zašto je problem ola-ko shva}en, jer lekarski pregled idobijeni recepti bez podignutog iupotrebqenog leka ne vredi ništa.Zato predla`emo da se pod hitno iz-na|e rešewe i problem reši di-rektnim ugovarawem bez tendera.“

Opasnost na putevima od pijanih voza~a

POROK SA STRA[NIM POSLEDICAMAPi{e:

mr sc. dr^aslav Anti}

Advokatske usluge

POVOQNIJE ZA KVP

Na osnovu ugovora o poslovnojsaradwi na pru`awu pravne po-mo}i vojnim penzionerima, izme-

|u UVPS i QIQANE JAKOVQEVI],advokata iz Beograda, ulica ^ubur-ska br 2 - Zanatski centar „Pejton",i STANOJKA MIHAJLOVI]A, advo-kata iz Beograda, Bulevar Zorana\in|i}a br. 76/28, ovi advokati }eza potrebe vojnih penzionera Srbijeobavqati slede}e pravne poslove:

1.najmawe jednom sedmi~no, i toadvokat Qiqana Jakovqevi} sre-dom, a advokat Stanojko Mihajlovi}petkom, od 17 do 19 ~asova, u svojadvokatskoj kancelariji dava}e voj-nim penzionerima besplatne pravnesavete.

2. u postupku pred sudovima i dr-`avnim organima Republike Srbijeradi ostvarivawa propisima us-tanovqenih prava, naro~ito u obla-sti penzijsko-invalidskog i zdrav-stvenog osigurawa i stambenogobezbe|ewa, vojnim penzionerimapru`a}e sve pravne usluge, kao štosu: sastavqawe tu`bi odnosno zah-teva i prijava u gra|anskim, krivi~-nim i upravnim stvarima i podnesa-ka u vezi toga; zastupawe na raspra-vama -ro~ištima i glavnim pretre-sima; ulagawe redovnih i vanrednihpravnih lekova; sastavqawe za-veštavawa i ugovora o do`ivotnomizdr`avawu; sa~iwavawe odgovora,kao i obavqawe drugih pravnih po-slova.

Advokati }e poslove navedenepod rednim brojem 2. napla}ivati odvojnog penzionera - korisnika uslugeprilikom preuzimawa pravne radwei po ceni od 80 odsto (osamdeset od-sto), va`e}e advokatske tarife zaodnosnu pravnu uslugu - radwu.

INFORMATOR

33Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

PRODAJEM KU]U U PIROTU

U centru Pirota povo-qno prodajem 1/2 ku}e sa po-sebnim ulazom koja se sasto-ji od trosobnog konfornogstana na spratu sa dvori-{tem i pomo}nim prostori-jama. Zvati od 16 do 20 ~aso-va.

Tel.011/164-464

MEWAM STANMewam troiposoban stan uBawaluci za odgovaraju}i u

Beogradu-Zemunu.Telefon: 011/216-9651

PRODAJEMpovoqno doma}u rakiju

šqivovicu, lozova~u i kaj-sijeva~u, stare do

15 godina, i kvalitetanmed. Naru~ivawe na

telefon 062/265-275;018/531-581, ili poštom :ul. Milunke Savi} 6/38,

18.000 Niš.

OBAVE[TEWE

U Domu penzionera u Somboru,Prvomajski bulevar bb, 2. 10.2010. godine sa po~etkom u 12,00~asova odr`a}e se 3. dru`eweveterana nekada{we 12. mehani-zovane brigade.

Svi zainteresovani uplatuod 1.200 dinara, po osobi, najka-snije do 25. septembra. mogu upla-titi li~no u Klubu UVP Somborsredom i ~etvrtkom od 10,00 do12,00 ~asova ili na ra~un

"INTESA-banke"broj 160-2400100021370-62,

primalac: Seferovi} Mari-ja, svrha uplate: dru`ewe. Kon-takt telefoni: Marija Sefero-vi} 062/323-330 ili 011/3433-028i Savo Drini} 063/2645-705.

USLUGE VEZANE ZA SAHRANU

PREKO UDRU@EWAUkoliko koristite usluge u vezi sahra-

ne preko Udru`ewa vojnih penzionera Srbi-je trebalo bi da znate da usluge mogu kori-stiti ~lanovi UVPS, ~lanovi wihovih poro-dica, kao i svi ostali vojni osiguranici.

Preko Udru`ewa mogu se dobiti kom-pletne usluge vezane za sahranu:

-organizacija i zakazivawe termina zasahranu ili kremaciju,

-upis u mati~nu kwigu umrlih,-sprovodnica za prenos pokojnika,-{tampawe posmrtnih plakata,-prodaja pogrebne opreme,-prevoz pokojnika,-organizacija vojnih po~asti,-pomo} oko sre|ivawa dokumenata pre i

posle sahrane radi regulisawa prava ~la-nova porodice posle smrti vojnog osigurani-ka,

-besplatan dolazak u stan porodicepreminulog radi dogovora.

Sve dodatne informacije mogu se dobi-ti u mesnim i op{tinskim organizacijamaUVPS ili direktno na tel. 011/3181-812 ilina mob. 064/1660-423

OBAVE[TEWE

Dana 25. septembra 2010. go-dine, u krugu Vojne akademije uBeogradu, na Bawici, u 11.00~asova, organizova}e se susret 9.klase Vojnotehni~ke akademijepovodom 45. godi{wice od za-vr{etka {kolovawa.

Slavko Mini}Predsednik GO UVP Kragujevac

OBAVE[TEWE

Pozivamo sve pripadnike 21.Klase Va KoV da se jave radi or-ganizacije dru`ewa povodom 42.Godi{wice od zavr{etka {kolo-vawa.

Susret }e se odr`ati 11. sep-tembra 2010. Godine u Ni{u. Zadetaqnije informacije obratitese:

Bogoqub Palibrk, 011/3240-870 ili 063/199-04-95 (Beograd) i

Nikola Anti}, 018/550-711ili 063/75-75-416 (Ni{).

OBAVE[TEWE

Peta klasa [APO, poznatijakao kineska, 23. oktobra 2010. go-dine, u hotelu “Bristol”, obele-`i}e 60 godina po~etka {kolo-vawa.

Okupqawe je u 12, 00 sati.Do|ite, ~ekamo vas!

Za Organizacioni odborBranko Baki}

Kwigu

TAJNADOBROVOQA^KE

ULICE, autora

Miladina Petrovi}a,svedoka doga|aja,

mo`ete kupiti u kwi`ari Vojna kwiga,

Vase ^arapi}a 22, u centru Beograda.

34Vojni veteran Jul - Avgust 2010.

DIMITRIJE I PRATWA

Jednom Dimitrije Davidovi}, sekre-tar kneza Miloša, pošavši po slobod-nom poslu iz Kragujevca, povede uza semnogo oru`anih pratilaca.

Gledaju}i ga sa doksata svoga kona-ka, knez Miloš }e re}i:

- Kad je tra`io mesto u Srbiji, nudioje i vojni~ke usluge svoje, a sada eno gašta ~ini: ne sme sam da po|e ni do Mati-na Brda!

Po tom, setivši se šta mu vrediDavidovi}, brzo dodade:

- Ako, ako! Boqe se~e perom negono`em. A to i jeste dobro!

LUD DO POLA

Sima Milutinovi} zamolio je iz Lajp-ciga Vuka Karaxi}a da mu na|e nešto po-mo}i i kakav posao. Vuk se zauzme teSimu knez Miloš nazna~i za svoga sekre-tara i da mu novaca koliko mu je trebaloza dolazak.

Sima primi novce, po|e u Kragujevaci ode – na Cetiwe, te mesto knezuMilošu postane sekretar vladici PetruI. ^uvši sve to, Vuk se zaprepasti, pare~e, malo posle:

- O, majn got! Znao sam da je Simo luddo pola! Ali kad mu prije polu|e i drugapolovina.

EVROPSKI STANDARDI

Došli kod mene u selo nekifi}firi}i. Sva trojica u parnim odeli-ma ko za svadbu. Iz nekog ministarstvaništa mawe.

Ka`u da imaju protiv mene ozbiqnuprijavu. Maltretirawe `iv-otiwa! Ja se zabezeknuo. Pa jabrinem o stoci i `ivini kao dasu mi rod ro|eni!

Oni se smeškaju, vidi seda mi ne veruju. Pitaju da limogu da vide moje sviwe. Mo`ešto da ne mo`e.

Stoje oni pored sviwca isamo se zgra`avaju. Kao, u`as-no je prqavo. Pa normalno da jeprqavo kad je to sviwac! Ka`ufi}firi}i, jadne sviwe `iveu nehumanim uslovima. Ama qu-di, pa sviwe su uvek `ivele usviwcu, wima je to normalno!

Oni se opet smeškaju, a tone ide na dobro. Sviwe morajuda se uzgajaju po evropskimstandardima, ka`u. I sadmoraju da spasavaju `ivotiwe.Kako bre da ih spasavate,pitam ja. Sviwe }e vam bitikonfiskovane, presudiše oni.Ama qudi, šta }e biti sa mojimsviwama, zavapim ja.

Na}i }emo im hraniteqskuporodicu, obavestiše mefi}firi}i. I odneše mi svi-we.

Posle sam dobio pismo iztog ministarstva.

Sa `aqewem javqaju da uSrbiji niko nije imao adek-vatne uslove. Pa da se ne bi

mu~ile uspavali su sviwe nekom iwek-cijom. Po evropskim standardima.

U pismu je još bila kazna za maltre-tirawe `ivotiwa. I ra~un za te iwekci-je...

Slobodan Simi}

ZASLUGE

'Ajde budi pošten pa reci jesam li jabio uzdanica bivšeg re`ima ili nisam!Jesam, nego šta sam! Jesam li se kleo ubivšeg predsednika, premijera i ostalevisoke funkcionere? Ja šta sam! Višesam voleo predsednika nego ro|enu decu,to su svi znali.

Jesam li od prvog dana finansiraoPartiju, jesam! Jesam li se i sam kandi-dovao i na pravdi Boga u izbornoj kam-pawi ispquvao prvog komšiju opozi-cionara i pride mu sredio otkaz ufabrici? Zna se da jesam!

Ko je u našem mestu na onim izbori-ma pokrao najviše glasova opozicije? Ja!Ko je policiji dostavqao spiskovedemonstranata za hapšewe? Opet ja! Koje sredio da se zabrane one opozicionenovine? Ja, zna se!

Ka`i, `ivota ti, ko je pozvao narodda brani naše svete zemqe, ako nisam ja!Ajde reci slobodno! A ko je prvi u našemkraju otkupio fabriku za šaku dinara?Seti se, pa ka`i.

Stavi prst na ~elo pa razmisli ko jemogao da sredi da sve one pare koje smodrugovi i ja zaradili na švercu buduoprane. Ko, ako ne ja? Ko je }utao dok suqude prebijali, otimali i ubijali. Nikoboqe od mene!

Pa što se onda prijatequ ~udiš štosam danas ja ministar, a ne neko drugi!

Bojan Qubenovi}

SATIRIKON

• Demokratija je prodrla u sve zdrave}elije društva. I uništila ih!

• Poštewe ovde ima najve}u cenu. Jošjedino wim se trguje u Srbiji.

• Kada vidim za šta sam `ivot dao, do|emi da se obesim!

Ninus Nestorovi}

• Još uvijek dovoqan broj Srba nije zaulazak u NATO. Me|utim, ako bi nas jošjednom bombardovali...

• To što ne znamo u kojim granicama }emou}i u Evropu uopšte nije bitno. ZnaEvropa šta kupuje.

Miladin Beri}

• Sumwiva mi je Evropska unija. Imamutisak da pokušava u}i u Srbiju na malavrata!

• Decenijama nismo ništa radili... A onda smo se setili štrajkova!

• Program Nacionalne televizije: tri dnevnika, dva pade`a!

Rade Jovanovi}

• Najviše nas koštaju oni koji nemaju cenu.

• Pravosu|e je bolesno.A kriminalci pucaju od zdravqa!

Slobodan Simi}

• Kod nas su bankarski zajmovi najskupqiu Evropi. Koštaju `ivota.

• Štrajka~i gla|u ispunili su svoj ciq.Smršali su.

• O Kosovu vodimo jednoobraznupolitiku. Drugi obraz smo ve} ukaqali.

• Ponovite izbore. Nismo ih ozbiqnoshvatili.

Marko Taskovi}

• Srbija je na dobrom putu samo ne zna ukom pravcu da krene.

• Ko o~ekuje boqe sutra od onih koji suvas opqa~kali ju~e, treba da ide kodlekara još danas.

Miša Pavkovi}

• Dr`ava se izdaje bez recepta.

• Ni ova pobeda nas ne}e pokolebati.

Stevan Koji}

• Nije mi `ao torbe koju izgubih, `ao mi je glave u woj!

• Naš narod se na izborima prevari samojednom – i to svaki put!

Radmilo Risti}

• Svaki dan tra`im posao. To mi je zanimawe.

Nenad ]orili}

• Narod je nezahvalan.Jedino ga interesuje kako da pre`ivi.

• Posledwe rije~i Velikog Re`isera:"Sa~uvajte mi kadrove!"

Bo`o Mari}