Karin Vitenberg

NA KRILIMA LJUBAVI Naslov originala:Karen Whittenburg WINDS OF HEAVEN 1. Ruka koja ju je na trenutak zaustavila bila je snaţna, muţevna. Kili Ričards se

okrenula i njene pretpostavke su se obistinile. Prsti na njenoj mišici odavali su snagu. Začuđena, ona pomeri pogled malo naviše i ugleda lepo preplanulu mušku mišicu u košulji s kratkim rukavima. Ispod košulje su se isticala snaţna ramena i grudi.

— Izvinite — začu se dubok i prijatan glas, koji je uspešno nadjačavao buku na aerodromu Santa Fe. — Mogu li da vam pomognem oko prtljaga?

Muškarac koga je Kili ugledala imao je snaţnu bradu, a na usnama mu je lebdeo prijatan smešak. Prav nos i sive oči, u kojima se ogledao smisao za humor delovali su joj arogantno.

Iznenada se setila. Prepoznala je muškarca koji je u avionu sedeo nekoliko redova ispred nje. Setila se još nekih karakterističnih detalja. Pozdravio je jednog člana posade, a ovaj mu je uzvratio pozdrav tako da joj je bilo jasno da je reč o čestom i cenjenom putniku. Karakterističan je bio i način na koji je prišao jednom od preostalih praznih mesta i otvorio koţni neseser. Gledala je u njegov zatiljak dok se koncentrisao nad nekim tekstom. Pramenovi crne kovrčave kose spuštali su mu se sve do okovratnika košulje. Nijednom nije pogledao u njenom pravcu, sećala se Kili. Ili bar ona to nije primetila. A sada ju je veoma paţljivo posmatrao i po pogledima njegovih tamosivih očiju znala je da ju je primetio i u avionu. Trebalo je to da zna, da oseti dodir njegovog pogleda.

— Molim, mene pitate — rekla je, pokušavajući da prikrije malu nesigurnost iza prividno mirnog izgleda.

— Da li vam je potrebna pomoć da ponesete prtljag? — Način na koji je galantno nudio pomoć bio je privlačan.

— Nadala sam se da ću privući paţnju kapetana posade, ali ovde ih očigledno malo ima rekla je — gledajući u njega sa veselim izrazom na licu. — Niste valjda

vi... Smešak na njegovom licu pređe u smeh. — Na ţalost, ja sam samo bivši skaut. Ali onaj koji je osvojio medalju za nošenje

prtljaga. Njegov odgovor izazvao je kod nje spontan smeh od koga su se pojavile rupice na

njenim obrazima. — A da li, takođe, pomaţete starijim bakicama da pređu ulicu? — Pa, naravno. — Očigledno i njega je ovaj razgovor mnogo zabavljao. — Ja

nikada ne pravim razliku kada su u pitanju godine, a vi izgledate upravo tako kao da vam je potrebna pomoć.

Pogled joj zabrinuto pade na gomilu kofera pored nogu i shvati zbog čega je izgledala bespomoćno. Ipak, nije uspela da povrati samopouzdanje. Pogledala ga je i po izrazu lica videlo se da mu daje za pravo. — Da, treba mi pomoć i bilo bi mi drago ako biste mi pomogli, to jest ako vam nije suviše teško.

On odmahnu rukom s namerom da odagna njene sumnje. — Molim vas, ni reči više. Biće mi zadovoljstvo. — Gospodin Nik Breden — Kili ne izdrţa a da ne naglasi reč ,,gospodin" kako bi

mu dala do znanja da ona nije dobila dovoljno informacija koje se odnose na nje-govo bračno stanje.

— Gospodin Breden kao gospođica Ričards — objasni on. — Ali, moţete me zvati Nik. Ponekad zaboravim da se odazovem na ono gospodin.

— U redu, Nik, drago mi je što sam vas upoznala. Iznenada, ona ga uhvati pod ruku. Taj prisni, kratki dodir učinio i je da se oseti

veoma ţenstveno. — I meni je drago što sam vas upoznao Kili — izgovori on njeno ime kao da u

ustima isprobava neki novi ukus. Njoj se svidelo kako je i to izgovorio. Takođe joj se svidelo kako se 1 osmehuje i sviđala joj se njegova rupica na bradi.

Sviđao joj se smeh koji se nazirao u njegovim očima. Kad se ispravio sa po jednim koferom u svakoj ruci i sa još po jednim ispod

svake ruke jedva je uspela da prikrije smeh. — Kuda? — pitao je Nik. Kili tek tada shvati da nema pojma šta da mu kaţe. Htede nešto da promuca ali

se odluči i reče: — Do taksija. Nik polako spusti kofere na pod. — Jeste li prvi put u Santa Feu? — Pa, u neku ruku... da, ali... — Ja idem da proverim da li su stigla kola i da stavim vaše kofere u prtljaţnik i

onda ćemo biti spremni da krenemo. Da li biste ţelei i da negde svratimo na večeru?

Bilo je to čisto retoričko pitanje i Kili je imala utisak da je već podlegla njegovom autoritativnom ponašanju. Htela je da stavi primedbu, da kaţe da ne prihvata pozive posle tako kratkog poznanstva, ali iznenada odluči da ništa ne kaţe. Ona zapravo i nije bila sigurna šta traţi dok joj je pogled klizio po njegovoj visokoj, vitkoj prilici. Pogled joj se za trenutak zadrţao na njegovom licu izrazito muških crta. Sitne bore oko očiju i oblik usana odraţavali su ponosan, postojan karakter i dobru narav. Oblik brade odavao je prikrivenu odlučnost. Kili je osećala da bi on bio strašan protivnik, ali isto tako i jak saveznik. Bilo je očigledno da Nik Breden nije navikao da mu se ljudi protive, makar i u mislima.

— Kili? — Glas mu je zvučao pomalo nestrpljivo jer je uočio da ona ileva. Nju je sve to zabavljalo, ali se pazila da on to ne vidi. Bilo je, takođe, očito da Nik

Breden nije bio navikao da dugo čeka na odgovor. — Jeste li me to maločas pozvali na večeru? — upita ga, a u sebi se pitala šta bi lepo vaspitana devojka uradila u ovakvoj situaciji.

— Da. Prvo večera a posle ću vas predati tamo gde vas očekuju. Glas mu je zvučao ubedljivo i istovremeno ju je hrabrio da pristane.

— Biću srećan da vam pokaţem moju vozačku dozvolu i člansku kartu kluba u kome obično večera-vam. — I, kao da je bio svestan njenog oklevanja on podiţe ruku kao da, toboţ, hoće da se zakune.

— Tako mi skautske časti neću ni pomenuti odlazak u moj stan radi razgledanja mojih crteţa.

lako to nije ţelela Kili je prihvatila njegovu šalu. Nije mogla da odoli čudnom osmehu koji je stalno lebdeo na njegovim usnama. Njegov pogled delovao je na nju kao prijateljski stisak ruke, što joj je pruţalo sigurnost i odbacivalo sve njene sumnje.

— Hvala — čula je sebe kako kaţe. — Rado ću poći na večeru. — Odlično. — Okrenuo se naglo kao da nije ţeleo da joj pruţi priliku da se

predomisli. Brzo je pokupio sav njen prtljag, a Kili je gledala za njim oklevajući, još uvek nesigurna. Njegove sive oči, u kojima se čitalo poštenje, odnele su pobedu nad njenom nepoverljivom prirodom. Poziv na večeru nije ništa loše a išao je na ruku njenom praznom stomaku.

On je pošao prema izlazu. Onda je zastao na trenutak i okrenuo se prema njoj. — Idem da vidim šta je s kolima. Ĉekajte tu, odmah se vraćam.

— Nik — reče brzo Kili pre nego što je ponovo krenuo — ja ću telefonirati dok vi sređujete ostalo.

— U redu. U stvari i ja bih trebalo da se javim rođacima. Ali, vi telefonirajte, a ja ću se pobrinuti da nađem auto, da telefoniram rođacima i da se nađem ovde sa vama kroz petnaest minuta.

— Učiniću to, Nik — reče ona pokušavajući da prikrije svoju veselost. Poţelela je da se suprotstavi njegovom ponašanju koje nije trpelo pogovor, ako ni zbog čega drugog a ono da bi videla njegovu zbunjenost. Mogla je da se kladi da je malo onih koji su se usuđivali da se suprotstave autoritetu Ni ka Bredena.

— Onda, kroz petnaest minuta. — Njegov pogled je bio prodoran kao da ţeli da zaviri iza Kilinih očiju boje bele kafe, traţeći trag nestašnog protivljenja koji je mora biti osetio u njenom glasu. — Ne zaboravite, Kili.

— Neću. — Nije mogla da kaţe ni jednu reč više makar da joj je ţivot bio u pitanju. Da bi se oslobodila njegovog ispitivačkog pogleda, odlučno se okrenula i pošla prema najbliţoj telefonskoj govornici, a Nik je sigurnim korakom otišao sa njenim prtljagom u rukama.

— Aleks? Ovde Kili Ričards. — Kili! Kakvo iznenađenje! — Njegov glas, kao nekom čarolijom, postade veoma

ljubazan. — Nisam te očekivao pre sutrašnjeg dana. Da nisi moţda promenila planove?

Kili se namršti. Izgledalo je da je Aleks opet zaboravio svoje obaveze. Tipično za njega. — Nisam ja promenila planove Aleks. Pitam se da ih ti nisi promenio. Poslao si mi avionsku kartu i ja sam samo postupila u skladu sa uputstvima iz tvog pisma...

— Gospode boţe, nisam valjda pobrkao datum. — Aleks je bio iskreno zapanjen. — Trebalo je da te jutros sačekam na aerodromu, jel' da?

- Mislila sam da će me neko sačekati, ali... - Izvini, Kili — zamoli je on. — Bio sam odsutan ceo dan i nisam se toga setio ...

Nasta kratka pauza. Samo se, kao u daljini, čuo neki ţenski glas. — Oh, Kili! Trebaće mi dosta vremena dok dođem tamo i pokupim te. Kad malo bolje razmislim moţda ćeš moći da uhvatiš...

— Sada ne treba niko da dođe po mene, Aleks. Ja ... Ona zastade, jer nije ţelela da mu objašnjava okolnosti pod kojima je srela Nika.

— Neću imati problema da dođem u grad. Ako bi mi samo dao adresu stana onda više ne bi morao da brinoš o meni. — Međutim, ona je znala da on ionako ne brine o njoj.

— Oh, pa to je fino — reče on s neskrivenom olakšanjem — sada sam upravo zauzet.

Kili uspe da priguši uzdah, jer je znala da je besmisleno uznemiravati ga. Koliko se sećala, Aleksu su se dopadale male plavuše krupnih očiju, jednostavnog ukusa i odgovarajućeg intelekta. — Sigurna sam da si sada u strašnom poslu— reče ona naglašavajući reč „strašnom" da bi ga malo zadirkivala.

On se nasmeja. Videlo se da mu je neprijatno. — Pa,,znaš kako je, Kili. — Da, znam. — Nije joj bilo teško da se seti kako je bio ,,zauzet" kad su proletos

bili na onom I poslovnom skupu. Uspešno se takmičio u udvaranju zgodnim plavušama izrazitih oblina. Kada je najzad dobila ugovor pitala se nije li moţda tačno kao što se priča da se i plavuše bolje zabavljaju. — Hoćeš li da mi daš adresu?

Dok je Aleks dbaveštavao njenog stanodavca o njenom dolasku, ona je uspela da pribeleţi adresu sitnim slovima ispod njegovog telefona na podsetnici. — Ključ će biti ispod saksije sa palmom na tremu. Lako ćeš ga pronaći. Ako bude nekih problema pozovi me, ali mislim da ćeš tamo naći sve što ti je potrebno. Taj nam je stan uvek spreman za posetioce zato što naša uprava uvek šalje nekoga da proveri da li je sve u redu, da bi meni pravili probleme. — Iz telefonske slušalice čuo se njegov uzdah.— Misliš da mi veruju iako je to porodični biznis...

Kili opet ču neki ţenski glas. — Dobro, javiću ti se kasnije. — Njegov glas je ponovo zvučao poslovno. — Obavezno mi se javi ukoliko ti nešto bude trebalo. — U redu — poče Kili ali je veza već bila prekinuta. Klimnuvši glavom ona strpa

karticu u tašnu i pođe prema izlaznim vratima aerodroma, gde je trebalo da se nađe s Nikom.

Kili pomisli da je prava sreća što je naletela na Nika i što je prihvatila njegovu ponudu da je prebaci sa aerodroma. Inače, čekala bi ko zna koliko dugo. Ĉak i da nije bilo teško dobiti taksi, taj izdatak bi sigurno znatno opteretio njen tanak budţet.

Na tu pomisao ona duboko uzdahnu. Zar je toliko postala račundţija da sve stvari posmatra u svetlu troškova. Kili prebaci sebi zbog ovakvog negativnog stava. Taj novi posao oko koga se borila bio je skup ali ona nije imala gubitke. Bar ne do sada. Pogotovu nije imala razloga da smatra da posao sa firmom „Sautvest tekstajlz" neće biti uspešan.

„Moraš da misliš na pozitivan način, da dejstvuješ isto tako, da budeš pozitivna ličnost", seti se ona reči iz jednog udţbenika. Pitala se da li je Nik Breden posećivao kurs za sticanje samopouzdanja.

Nik ugleda Kili baš kada je ustajala i mahnula mu. Njegov pogled skliznu s divljenjem niz gracioznu liniju njenog vrata i ramena da bi obuhvatio i zanosnu figuru, koja se nazirala ispod lepršave haljine. A onda mu se pogled zaustavi na njenoj kestenjastoj kosi, koja je u uvojci ma uokvirivala lice, na obrve koje su se izvijale u skladnom luku iznad tamnih očiju zasenčenim zlatastim trepavicama. Posmatrao je kako joj osmeh postaje sve širi da bi se završio rupicom na obrazu koja mu se dopadala. Zatim mu pogled ponovo pade na senzualni oblik njenih gruci i oseti blago uzbuđenje.

Ona više nije ličina na ono izgubljeno ţensko čeljade. Sada ga je zainteresovao njen izraz koji je odavao poverenje. Po nečemu se razlikovala od drugih. Način na koji je drţala glavu popravio je njegov utisak o njoj kao o nesigurnoj osobi. Sada je bila opuštena i sigurna u sebe. Bila je to ţena sposobna da obuzda i sebe ali i nekog neopreznog muškarca, pomisli Nik prilazeći joj.

— Zdravo — smeškala se Kili sa izrazom iskrene dobrodošlice. — Spremna? — upita je on, odvraćajući joj osmeh dok su polazili ka izlazu. —

Jeste li uspeli da stupite u vezu sa svojim prijateljima?

Ona pomisli da mu kaţe da je Aleks njen poslovni prijatelj, ali se predomisli u poslednjem trenutku. — Da — reče. — Jeste li vi telefonirali vašim rođacima?

Nik otvori vrata i pusti je da prođe. — Linija je bila zauzeta, ali nije vaţno. Videće ih sutra.

Kili je pokušavala da ide ukorak s njim i bila se zadihala dok su stigli do kola. On joj otvori vrata.

— Hvala — promrmlja ona i sede na prednje sedište. Kad je zatvorio vrata s njene strane i pošao da i sam uđe u kola, bila je sasvim sigurna da do sada nije srela takvog muškarca, koji bi joj se fizički toliko dopao. Iznenada, imala je osećaj da se nije zadihala samo od hodanja.

— Spremni smo da pođemo — reče Nik i upali motor. — Hvala vam što ste se postarali za moj prtljag — reče ona. Nadala se da joj glas

zvuči sigurno. Njegovo prisustvo pored nje i miris kolonjske vode nisu joj pomogli da se povrati. — I, hvala za voţnju u grad — nastavi ona. Htela je da izgleda kao da je taj treptaj u njenom glasu uobičajen.

— Nema na čemu. Njegov osmeh bio je pun razumevahja i iskrenosti. Trudeći se da nađe neku temu za razgovor ona se skoncentrisa na poslednje

zrake sunca na horizontu. — Lep zalazak sunca — prokomentarisa ona nenametljivo — Ĉula sam da nema ničeg lepšeg od zalaska sunca u Novom Meksiku.

— Zaćutala je ali joj je to pomoglo da nekako prebrodi pauzu u razgovoru, bez oozira, što to sto je rekla nije bilo bogzna kako originalno. Ni nov pokušaj nije bio uspešniji. — Zaista prekrasne boje.

— U sebi je zgraţajući se mislila da se sve više zapliće. Boje su, u stvari, već sasvim bile nestale i ustupile mesto sumraku.

— Ja lično više volim izlazak i sunca. Ali većina u metni ka koje | poznajem ne slaţu se sa mnom. Za razliku od nje Nik je preterano sentimentalnu konverzaciju pretvarao u interesantan razgovor i ona mu je zavidela na toj veštini. — Ja sam ustanovio da se umetničke prirode razvijaju upravo na neslaganju tako da sam se trudio da njihovo mišljenje ne uzimam suviše k srcu. Naročito u ovo doba godine, kada je letnji festival umetnosti u punom jeku. Niste valjda i i vi neko od umetnika? — Pitanje je bilo oprezno postavljeno.

— Nešto u stilu bojenja označeno polja. Klimnuo je glavom odobravajući. — Znao sam da smo srodne duše. Jedini moj

izlet u sferu slikarstva okačen je u svoj svojoj grozomornosti u spavaćoj sobi moje majke.

— I, najverovatnije, pod nazivom: „izlazak sunca u Santa Feu".

On simpatično sleţe ramenima. — Pa, znate, svako ima svoj ukus. Kad smo već kod ukusa i večere liieo bih da vas nešto pitam. Volite li meksikanska jela?

— Naravno — reče Kili uz osmeh, koji je odavao njeno ushićenje i koji se cele večeri nazirao na njenom licu.

— Dobro, reče Nik dok je ulazio na parking. — Ja obično telefonom izvršim rezervaciju, ali večeras za to nije bilo vremena. Nadajmo se da ima mesta.

Glas mu je zvučao sigurno i Kili pomisli da on nije navikao da mu se protive. Uopste, cela njegova , pojava odisala je „uspešnošću" i Kili je bila gotovo sigurna da će biti mesta za njega.

Njene pretpostavke su se obistinile kad ih je ljubazni glavni kelner poveo iz dela gde je bio smešten I bar. Ona je jedva uspela da otpije gutljaj pića koje joj je Nik naručio i kad im je rečeno da mogu da pređu u restoran. Svetle boje i tradicionalni španski stil davali su prostoriji svečan izgled. Mirisi začina mešali su se sa neţnim zvucima gitare.

— E, ovo je zaista prava atmosfera. Podseća me na stari grad u San Dijegu. Jeste li bili tamo? — Dok je sa interesovanjem gledala oko sebe u jednom momentu pri-

metila je da iz njegovih očiju zrači prijateljstvo. — Sva moja putovanja završavala su se u Los Anđelesu. Da sam znao da ste

udaljeni svega nekoliko milja odatle, put bi me svaki put naneo u San Dijego? — Sluţbeni put? — upita Kili praveći se da nije razumela kompliment. — Mora

da imate posao vezan za česta siuţbena putovanja? — Pa ne baš česta. Većinu radnog vremena provodim u centrali firme, mada,

kada ima nekih problema u ostalim fabrikama, mene: uvek biraju da izgladim stvari.

Kili napravi začuđeno tuţni izraz lica na taj Nikov opis posla i on se glasno nasmeja. — Ne, nije baš tako strašno kao što zvuči. Problemi se obično rešavaju tako što se zaposleni ubede da su adekvatno nagrađeni. Povremeno treba da dam neku novu ideju direktoru fabrike, koja bi po njegovom mišljenju povećala produktivnost.

Na te reči ona se uozbilji i zainteresova. — Jeste li zbog toga ovde? — Hm, nije loše — reče Nik otpivši gutljaj iz svoje čaše. Njegov pogled zaustavio

se na njenim usnama i Kili je imala problema da se skoncentrise na ono o čemu je on maločas govorio. Prstom je prelazila po ivici svoje čaše.

— Volela bih da vidim neku korporaciju koja se ne boji inovacija. Veoma često se u praksi događa da izvršni direktori imaju neki paranoidni strah od bilo kog novog metoda, koji bi mogao da poremeti status quo i natera ih na potrebne promene. — Primetivši izraz zainteresovanosti na njegovom licu Kili nastavi da priča o toj temi sa oduševljenjem. — U stvari, nadam se da će u skoroj budućnosti kompanije smeniti ljude konzervativnih shvatanja koji samo zauzimaju kancelarije i protive se svakoj novoj, sveţoj teoriji. Već je vreme da prosečni sluţbenik moţe da predlaţe... Ona zastade kada opazi iskrice smeha u njegovim očima.

Svako trebalđa veruje u određenu stvar i da brani svoje mišljenje. — Pa, nije baš tako. Ja radim na unapređenju svog posla i stalno nailazim na zid

ćutanja kada ţelim da pridobijem ljude da me saslušaju. Veoma je neprijatno i obeshrabrujuće kada čak nemate ni prilike da iznesete svoje ideje. Ali to treba sada da se izmeni. Ja sam... — Zastala je kada je kelner prišao njihovom stolu.

Trgnuvši se iz misli shvati da joj se obraća. — šta? — Samo sam pitao ţelite li još jedno piće. — Videlo se da ga sve to zabavlja. — Ne hvala. Ovo mi je prijalo. — Koliko planirate da ostanete u ovom gradu, Kili? Nekako je uspela da povrati glas. — Pa, mislim, oko šest nedelja. A vi? — Mislim da bi to moglo da zavisi od vas. — Te njegove reči izgovorene

prigušenim glasom prosto su je milovale. — I od toga da li će vaši prijatelji pristati da vas dele sa mnom.

— Oh. — Za trenutak je zastala ne mogavši da produţi dalje, jer joj je glas prosto prešao u šapat. — Ja, u stvari, nisam u poseti prijateljima.

On je imao u očima zavodnički osmeh. Pruţio je ruku preko stola i stavio je na njenu ruku. — Dobro. Onda vas neću deliti ni sa kim.

Kili je osetila kako ţiia kucavica pri dnu njenog vrata nekontrolisano podrhtava. Bilo je već vreme da zavlada sobom. Bez obzira što je zgodan, tek ga je upoznala. Kad je povratila ravnoteţu uspela je da se osmehne. — I ja sam ovde sluţbeno.

Izgleda da je shvatio smisao tona kojim je izgovorila poslednju rečenicu. Povukao je ruku. — Hteo bih opet da vas vidim, Kili. Hoćete li opet da pođete sutra na večeru sa mnom?

Ona se nasmeja. — Nismo još ni večeras dobili večeru. — Dobro, onda da ručamo sutra. — Ne. — Kili odbi odlučno zavrtevši glavom. — Mislim da bi mi odgovarala

večera. — Na svu sreću stigao je kelner s večerom i ona uzdahnu s olakšanjem. Sa smišljenom mirnoćom zamakala je čips od tortilja u ljuti sos i jela, nadajući se da neće previše opeci jezik, što bi je opet nateralo da bude indiskretna.

Kad je utolila glad ukusnim jelom ravnoteţa joj se povratila. — Ovo je vrlo dobro — prokomentarisala je. On je samo klimnuo glavom. — Hoćete li da se nađemo sutra uveče ovde ili da

dođem po vas? Kili mu dade adresu, ali se onda seti da ne zna svoje sutrašnje obaveze. —

Moraću da vam javim, Nik. Nisam sigurna kakav mi je raspored predviđen za sutra. Kako da zstupim u vezu s vama sutra pre podne?

Nik je prinosio kafu ustima ali zastade na pola puta. — Celog dana ću biti u fabrici. Moţete me nazvati tamo. Broj telefona je u imeniku „Sautvest tekstajlz".

— „Sautvest tekstajlz"? — ponovi Kili za njim. — Ali, pa i ja lamo treba da radim. Nastala je pauza u kojoj je čula zvuk naglo spuštene šolje na tacnu. Negde u

podsvesti čula je znak za uzbunu kada je videla izraz zaprepašćenja na njegovom licu.

— Pa vi ste ta firma „Pokretač uprava"? — „Motivacija uprave" — popravi ga ona automatski — je ime moje kompanije.

Mi drţimo seminare o razvoju upravljanja za kompanije. U stvari, trenutno to samo ja radim, ali sada razmišljam da uzmem pomoćnika. „Sautvest tekstajlz" je prva velika firma koja će imati koristi od ove vrste obuke, ali... — ona zastade za trenutak vi već verovatno sve znate o tome? Vi ste verovatno i bili taj koji je svojim potpisom verifikovao ugovor.

Nik je izbegavao da je pogleda dok je otpijao jedan poveći gutljaj iz čaše. — Ne, Aleks Dţejmison je za to zasluţan.

— O, Aleks — Kili je to rekla veselo nadajući se bezrazloţno da je pogrešno razumela Nikovu reakciju. — Pretpostavljam da je on bio taj rođak koga ste zvali sa aerodroma.

— Da, on je i za to zasluţan. Zloslutan ton njegovog glasa preneo se na njeno raspoloţenje, ali je ona ipak uspela da se osmehne. — Svet je mali, zar ne? — Videvši njegov skeptičan izraz S osmeh joj nestade sa lica, ali ona ipak nastavi da govori. — Ko bi mislio da ćemo se sresti na tako neobičan način? Ja sam ovde da vodim seminar za vašu kompaniju a vi ste ovde...

— Kili — prekide je Nik gledajući je pogledom u kome se videlo ţaljenje, ali i nepokolebljivost. — Ja sam ovde da vas otpustim.

Njoj zastade dah, a u glavi joj je bio pravi haos od, misli koje su navirale bez reda. Šok i ljutnja su je terali da se brani, ali ona zastade da razmisli o svemu. Nije smela da mu dozvoli da je zaplaši. — Vi to ne moţete da učinite — rekla je ponosna što njene reči zvuče hladnokrvno i autoritativno.

— Mislim da mogu i to sam već učinio. — U njegovim očima više nije bilo saţaljenja. — Zao mi je što ste to baš vi, ali tako mora da bude.

Tako mora da bude, mislila je. Ali, upravo, te njegove reči ponovo su uspostavile red u njenim mislima. Znači tako. Bez ikakvih pitanja bez objašnjenja. Samo jedna rečenica „tako mora da bude". Obrazi su joj bili zaţareni od besa koji je ključao u njoj, ali Kili samo dotače usne salvetom i vrati je na krilo. Uspela je da svom licu da smiren izraz, čak i da se osmehne Niku pre no što je počela da mu se suprotstavlja. Potreba da se suprotstavi njegovom apsolutnom autoritetu više nije imala veze sa impulsom da bude nevaljala. Ovog puta je mnogo toga bilo u opasnosti.

— Mislim da ne shvatate uslove ugovora, gospodine Breden. Moj advokat je bio veoma pedantan. Otkazivanje se moţe izvršiti samo sa rokom od mesec dana. — Zastala je kada je videla po njegovom izrazu lica da se ne slaţe s njom. Obuzdavajući svoje strepnje, gledala ga je sa istom čvrstinom kao i on nju. — Na kraju krajeva, seminar u trajanju od šest nedelja biće daleko jeftiniji od dvogodišnjeg ili čak trogodišnjeg povlačenja po sudovima.

— Je li to vrsta obuke koju ţelite da prenesete mojim nameštenicima, Kili? — Njegov glas je bio dubok i zvonko je odjekivao u njenim ušima. — Da li ih poduča-vate da se izvešte da preduzimaju pravne akcije protiv svoje uprave? Recite mi da li

posle seminara ostajete da nadgledate pobunu ili ţurite kući u sigurnost? Ove nepravedne optuţbe samo su ponovo izazvale bes u njoj. — Ja nikada ne

predvodim pobunu. Naravno, nikada ranije nisam imala posla sa takvim oholim... — Autokratskim idiotom? — dopuni je Nik spremno. — Mislim da je to vaš izraz

za sve one koji se ne slaţu s vama. — Ne. To je izraz za sve one koji ne ţele da gube vreme da bi videli o čemu je reč

pre nego što donesu sud o tome. — I vi tako gledate na moju odluku da otkaţem ugovor? — Kako ste samo pronicljivi — reče ona kroz zube — ali, trebalo je da to i

očekujem. Najzad, mora da postoji neki „kvalitet" koji vas je i doveo do tapacirane stolice sa koje moţete donositi tako proizvoljne odluke, umesto da se borite da zaradite za hleb. — Kili je znala da za sobom spaljuje sve mostove, koje neće moći lako da podigne ponovo, ali nije mogla mirno da posmatra kako joj oduzima šansu da se dokaţe. Ona je verovala u principe onoga što je predavala i kada bi Nik bar hteo da je sasluša ona bi ga ubedila u vrednost seminara.

On je veoma brzo uspeo da potisne bes koji ga je na trenutak obuzeo na ove njene reči. — Slušajte, Kili, stvarno mi je ţao. Znam da ste razočarani, ali sam sigu-ran da shvatate moj poloţaj.

— Pa naravno — rekla je prezrivo — kao što sam i ja sigurna da vi moţete razumeti moj poloţaj. — Kili drhtavim rukama sloţi salvetu i stavi je pored tanjira, dohvati svoju torbicu i stavi je na rame. — Hvala na večeri.

Nikovi prsti stegoše čvrsto zglob njene ruke pre nego što je uspela da ustane. — Sedi — naredio je. — Mogli bismo odmah da raspravimo stvari. Nemam

nameru da te pustim odavde samu. Grad je prepun turista i učesnika umetničkog festivala. Nije za devojku da bude sama. Sedi sada i smiri se da porazgovaramo kao dva razumna bića.

— Neko od nas dvoje nije racionalan — reče Kili ljutito — a to ste vi gospodine Breden.

— Sedi — ponovi Nik glasom u kome se nazirala pretnja. Ona se spusti na ivicu stolice gledajući ga besno. Ţelela je da mu presedne taj

izraz preterane sigurnosti. A toliko joj se dopao! Gospode boţe! Skoro da je podlegla njegovom šarmu! — Pustite me — prosiktala je.

— A ako pustim ruku? Na usnama joj je titrao ciničan osmeh. Pa, šta mislite? — Mislim da suviše ozbiljno shvataš te kurseve. — Njegov stisak je popustio, ali

još uvek nije g sklanjao ruku s njene. — A vi ih ne shvatate dovoljno ozbiljno. Ako svojim nameštenicima pruţite

priliku da više cene sebe i svoj posao onda od toga moţete imati mnogo koristi za

firmu. Koncept je nov, ali je delotvoran. U roku od dva meseca videćete značajno povećanje proizvodnje.

Zar? Zaista? — U očima mu se videlo da ne veruje u ono što je mu rekla. — Ako se zakuneš ţivotom moţda bih i poverovao.

Kili je uvidela da je bismisleno da odgovori na to. Pokušala je da sakrije razočarenje koje su izazvale njngove poslednje reči. — Još uvek se bojite pobune?

On pruţi ruku prema čaši. Gledao je ispitivački za trenutak pre nego što je odgovorio. — Trenutno, tu mogućnost ne mogu da isključim.

— Znate — reče ona provokativno — ako ste toliko nesigurni na poslu koji obavljate moţda bi trebalo i vi da posećujete kurseve za sticanje samopouzdanja. — Ona ustade i pogleda ga pravo u oči. — Izvinite. Moram da telefoniram Aleksu i da mu kaţem da postoji Izvestan problem.

— Učini to, Kili. — Nik je, takođe, ustao. Gledao ju je izazivački. Takođe ga upitaj da li ima nekih problema sa tvojim smeštajem. Kili oseti kako joj kolena klecalu, ali je uspela da sačuva prisebnost. — Tu nema

problema — reče ona dok ju je sve više obuzimala nesigurnost — treba da stanujem

u kući kom... — A onda je shvatila svu strahotu. — Ne mislite valjda da i vi treba, tamo da...

— Tačno to. — Pa onda je to razlog više da pozovem Aleksa i raspravim s njim i stvari.

2. Kancelarija u „Sautvest tekstajlzu" bila je velika i udobno nameštena. Kili ispravi suknju napravljenu od nekog pamučnog materijala poput satena.

Nadala se da će joj marinsko plava bluza dopunjena prslukom strogog kroja dati pribran, sluţbeni izgled. Ali, njeno samopouzdanje gotovo je nestalo. Zvuk Nikovog glasa kojim je rekao da je otpuštena još uvek joj je grmeo u ušima. A sada je sedela ovde da bi ponovo doţivela tu poniţavajuću scenu.

Iz sumornih misli trglo ju je Aleksovo zviţdukanje. Stisnutih usana i sastavljenih dlanova posmatrala je kako Aleks petlja sa mašinom za pravljenje kafe. Bilo je očigledno da to nije umeo da radi i Kili je imala osećaj da će je on, povrh svega, zamoliti da ona napravi kafu.

Iznervirana, Kili je došla do zaključka da je za sve kriv Aleks. Mogao je bar da je opomene da će biti i takvih koji će se u firmi protiviti odrţavanju seminara. Kad mu je to sinoć prebacila, jednostavno je rekao da ne razmišlja o tome. — Prepusti sve meni — rekao je — ja ću se pobrinuti za Nika.

Kili je ţelela da mu poveruje, ali zdrav razum joj je govorio da Aleks nije dorastao svom rođaku. Ako je Nik naumio da raskine ugovor onda je bilo izvesno da tu Aleks ne moţe ništa da učini. Ako bi trebalo neko ubeđivanje onda se to ticalo samo nje, a ona od Aleksa nije očekivala bogzna kakvu podršku.

Aleks se ispravi i uputi Kili bespomoćan pogled — Da li bi moţda mogla... — Ne. — Ovo odbijanje joj je došlo kao izvesno olakšanje, ali nije moglo da

smanji njenu napetost. Aleks se namršti i crte lica izo-bličiše mu se u ruţnu grimasu. Ipak je uspeo da se savlada i da njegovo lice ponovo poprimi ljubaznu masku

koja je Kili išla na ţivce. Šta je bilo uţasnije od toga da je neko uverava da nema zbog čega da se brine kada je ona znala da je katastrofa na pomolu.

— Gospodine Dţejmison? Vrata kancelarije su se otvorila i na njima se pojavila mlada crnka. U pogledu njenih plavih očiju, kojima je odmerila Kili, videlo se da je radoznala. Ali, na Aleksov glas njeno lice poprimi zabrinut izraz.

— Zeko! Gde si dosad? Rumenilo obli njene obraze dok se okretala prema njemu. — Oh, gospodine Dţejmison, molim vas oprostite što kasnim. Na autoputu je bila jedna saobraćajna nesreća što je dovelo do zastoja u saobraćaju.

— Nije strašno. Zeko, molim te da nam skuvaš kafu? Izgleda da se ne snalazim. Prvo sam skuvao previše gustu kafu, a kada sam hteo da je razredim onda sam sve prosuo okolo. — Kao dokaz Aleks joj pokaza peškir umazan kafom. U tom momentu ličio je Kili na nevaljalo dete koje se pravda majci.

Zeka poţuri da prihvati peskir iz njegovih ruku. — Gospodine Dţejmison, zaista mi je ţao. Nije trebalo to da radite. Dajte mi, ja ću sve obrisati i odmah ću vam skuvati kafu.

Aleksis se skloni s izrazom zadovoljstva što još više smanji njegov ugled u Kilinim očima. Dok je on prilazio pisaćem stolu Zeka je brisala stocić i pod nakvašen vodom.

— Tvoja sekretarica? — upita Kili, jer je očekivala da će je Aleks upoznati s njom. — Da. Ovo je Zeki. — On sede za sto i prekrsti ruke. — Dobro, Kili, mogli bismo

da započnemo sa pripremama za seminar? Iznenađena što je preskočio uobičajenu učtivost da je predstavi na očima pokaza

na ţenu. — Skuvaće kafu za nekoliko minuta — reče Aleks koji nije razumeo Kili. — Zeka

je vrlo vredna. On je taj kompliment izgovorio takvim tonom da je Kili poţelela da mu Zeka

vredno prospe ibrik kafe na glavu. — Dobro, a čemu ćemo prvo da se dogovorimo? — upita on.

— Mislim da bi trebalo prvo... — Kili slegnu ramenima, jer je uvidela da je bolje da se skoncentriše na svoje

probleme umesto da ispravlja njegovo nevaspitanje. — Prvo bi trebalo da vidimo šta ćemo sa mojim stanom, to jest gde ću stanovati ovih nekoliko nedelja.

— Ja te pozivam da budeš kod mene — ponudio joj je oklevajući. — Ako bi prihvatila tvoj poziv morao bi mnogo što šta da objašnjavaš. Ne, hvala,

Aleks. Tamo kod tebe nema dovoljno mesta za sve nas. On se osmehnu. — Mislio sam da je prošle noći bilo prijatno. — E, pa, onda si ti jedini koji je tako mislio. — reče Kili Ijutito. — Tvoja cimerka

nije rado prihvatila ideju da i za tu jednu noć delimo apartman. — U pravu si. Nije, zaista. — Videlo se da ga ta činjenica nimalo ne uzbuđuje.

Naprotiv, po očima mu se videlo da ga sve to zabavlja. — Ponekad je vrlo posesivna — _ rekao je zamišljeno. Nervirala se što sam te

sinoć doveo kući, ali ako večeras treba da me tako dočeka onda je bolje da se pomirim s njom. — On se okrete svojoj sekretarici. — Zeko, pozovi cvećaru i naruči za gospođicu Vandermer i tuce... ne, bolje dva tuceta crvenih ruţa.

— Gospođica Vandermer više voli roze ruţe. — lako je nastojala da to prikrije u njenom glasu se, za nenutak, osećala izvesna osornost.

Uvek šaljete roze ruţe, gospođino Dţejmison. — U pravu si, Zeko. Kao i obično. Neka bude! Dva tuceta roze ruţa. — Okrenuo

se prema Kili sa nokim omaloţavajućim izrazom lica, što nju strašno naljuti. — To će moju cimerku malo umiriti. A sada, šta da radim s tobom?

Ona je znala da on misli na njen smeštaj, ali nije mogla da mu se ne naruga zbog njegovog stava prema ţenama. — Ja, lično, najviše volim ţute ruţe.

Aleks poče da se smeje, ali mu osmeh zastade u grlu kad vide njen izraz lica. — Ţute? — upita je najzad s bledim smeškom na licu. Videlo se da pokušava da povrati svoje samopouzdanje. Kili se jedva uzdrţa da se ne nasmeje.

— Aleks, tako si paţljiv. Puno ti hvala!

— Nema na čemu. Bilo mi je drago. Zeko, da li bi... — Pobrinuću se za to, gospodine Dţejmison. — Zeka stavi na sto pred Aleksa

ibrik kafe koja se pušila — Da li biste i vi ţeleli malo kafe gospođice...? — Ričards — dopuni Kili koju je, kao i Zeku, sve to zabavljalo. — Ali, molim vas,

zovite me Kili. Vi ste... Zeka? — Stefani — rekla je Zeka oklevajući za trenutak. — Stefani Skot. Samo me

gospodin Dţejmison zove Zeka. — Pocrvenela je, jer se videlo da joj je neprijatno. — Pre nekoliko godina zaposlila sam se kod njega.

Kili gotovo zinu od čuda. Ona pogleda Aleksa koji je svu paţnju bio usmerio na ispijanje kafe. Onda ponovo pogleda u njegovu sekretaricu. Uzdrţala se od bilo kakvih komentara.

— Drago mi je što smo se upoznale, Stefani — reče Kili iskreno se trudeći da joj pomogne da povrati samopouzdanje. — Sada ne bih htela kafu, ali kad budem poţelela solju kafe onda ću se sama posluţiti — dodala je osmehujući se.

— Stefani klimnu glavom i pođe prema vratima. Onda zastade. — Ţelite li još nešto, gospodine Dţejmison?

— Ne. — Onda kao da se nečeg setio dodade: — Zeko, pazi, Nik je u gradu! Aleks i njegova sekretarica izmenjaše poglede iz kojih se videlo da su se

sporazumeli. Onda je otišla. Kili podiţe obrve u čudu. — To je jako sumnjivo, Aleks. Trebalo bi više da paziš.

Moţda sam ja neki špijun. — Skoro da bih to i ţeleo. — Njegov glas je zvučao ozbiljno i nije imao veze sa

načinom na koji bi on odgovorio. — Moram da priznam da tu nema ništa da se krije. Voleo bih da vidim Nikovo lice... — Aleks zastade slegnuvši ramenima. — Nema tu ničeg sumnjivog. Kad moj rođak dođe u posetu, Zeka se ispreči na putu i drţi ga podalje od mene.

— Ĉini mi se da si rekao da moţeš da ga središ. — I mogu — reče on mršteći se — a i hoću. Moţeš da zanemariš Nikove pretnje i da počneš da sprovodiš svoj

plan seminara. Ja sam te unajmio i on ne moţe da stavi veto na moju odluku, pa makar zbog toga morao da idem na komitet direktora.

Kili ga je slušala s blagim interesovanjem, ali je u njoj počela da se javlja ljutnja. To je počelo da dobija neţeljeni tok. Kao da Aleks ţeli da je upotrebi da bi nad Nikom stekao izvesnu prednost u firmi. Njoj se ta ideja nije nimalo dopadala. Na pomisao da bi njena novoosnovana kompanija mogla da postane zaloga u igri izvršne politike bes proključa u njoj. E, pa, kakav god bio razlog ovom nadmetanju ona nije ţelela da bude umešana. Ona je došla ovde da završi posao i to je nameravala i da učini. A kada završi i Aleks Dţejmison i Nik Breden zavideće joj na uspehu.

Ona se savlada da ne pokaţe o čemu je upravo razmišljala. — U redu, Aleks, spremna sam da počnem s radom odmah. Prvo bih volela da se malo upoznam sa sredinom u kojoj ću raditi, pa bi mi bilo potrebno neko prevozno sredstvo. Biće mi verovatno potrebno dva do tri dana da prikupim potrebne informacija, tako da prvi sastanak moţemo da zakazemo kroz nedelju dana. Za vreme sastanka biće mi potrebna dva pomoćnika i spisak svih zaposlenih, i to što pre. Takođe, i opis poslova, i to ne samo naziv poslova već opis onoga što se zaista radi.

— To je malo više rada nego što sam mislio — rekao je Aleks na to. — Trebalo je da mi kaţeš da pribeleţim to što si rekla.

— Ja ne bih trebalo da ti kaţem, Aleks. Kao izvršni direktor trebalo bi da učiniš toliko za svoju kompaniju i da se trudiš da radiš efikasno. Ako se oslanjaš samo na svoje pamćenje onda si primoran da ponavljaš stvari, a ponavljanje je gubljenje vremena. Sa malo napora moţeš da se navikneš da praviš kratke beleške, što će ti doneti velike uštede u vremenu.

— Izvini.

Ona se nasmeja kad vide njegov pomirljivi izraz lica. — Videćeš, Aleks, ovaj seminar će ti se zaista isplatiti. — Hoće, sigurno. Ţeleo to ti ili ne, pomisli u sebi.

— To nije loše, ako se uzme u obzir koliko će ga koštati ova mala, smešna diverzija — reče Nik s vrata.

Aleks skoči od stola kao oparen, a Kili srce zakuca udvostručenim tempom kad ga ugleda na vratima. Njegova korpulentna pojava je potpuno ispunjavala prostor između ragastova. Učinio joj se višim nego što ga se sećala i, čak, mnogo zgodnijim. Kosu je terao unazad pa su do izraţaja dolazile njegove sive oči koje su ih posmatrale s blagim interesovanjem. U svom lakom svetloplavom odelu, štraftastoj košulji i tamnoj kravati delovao je veoma muţevno. Kili oseti kako, i protiv svoje volje, reaguje na njegovo prisustvo.

— Dobro jutro, Kili, Alekse! — Nik uđe u sobu kao da je on gospodar situacije. Aleks popravi svoju kravatu i ispravi revere i preklope na dţepovima svog sportskog sakoa. Onda se diţe od stola dozvolivši na taj način da Nik zauzme njegovo mesto.

— Najzad — nastavi ona da se obraća Niku tonom u kome se osećala blaga optuţba — ne dešava se svakog dana da se pokvari tako uspela večera time što se

da otkaz pozvanom gostu na tu večeru i prisvajanjem njegovog kreveta za svoju upotrebu. To je skoro neoprostivo.

— Bio sam spreman da ga deli-mo, ali ti si odabrala ipak Aleksov stan. Zato nije pravedno što me optuţuješ za noć provedenu na sofi. — U Nikovom glasu bilo je izazivačkih tonova. — I, kad smo već kod toga, ja smatram da je bilo neoprostivo da me onako ostaviš sinoć. Bar si mogla da mi kaţeš da odlaziš s Aleksom.

— Znala sam da ćeš ti to već i sam zapaziti i shvatiti. Nisam htela da ti pravim još neprijatniju scenu dajući kelneru ceduljicu sa objašnjenjem.

lako se pretvarao da je ljut, Kili je videla da se on u stvari, zabavlja. — U pravu si. To je daleko manje neprijatno od gledanja čitavih pola sata u

praznu stolicu. — Tamo gore ljudi su najčešće usamljeni. — Rekla je to uz blago, saučesničko

šleganje ramenima. Njegov pogled zadrţao se na njoj jos samo delić sekunde kao da je ţeleo da utvrdi

koliko je hrabra, izazivajući je pri tom da bude još drskija. A onda, zatresavši glavom reče nešto sebi u bradu i ponovo usmeri paţnju na papire u svojoj ruci. A ona, ona je ponovo bila u istoj poziciji kao pre razgovora.

— Izvini — rekla je učtivo — nisam čula šta si rekao? Da li je bilo nešto vaţno? Umesto pređašnjeg raspoloţenja sada mu se na licu videla ozbiljnost. — Rekao

sam „prokletstvo". Znaš, Kili, nije nikakvo čudo što do sada nisi radila sa velikim firmama, ako si uvek tako drska sa svojim budućim poslodavcima.

Ova njegova primedba učinila je da iz njenog glasa nestane blagosti. Videlo se da je iznervirana.— Ali, ti nisi moj poslodavac, Nik. Ĉak ni u perspektivi. Moj ugovor potpisao je predsednik „Sautvest tekstajlza" i ja odgovaram njemu i samo njemu. Zar nije tako, Aleks?

— Bez i malo grize savesti Kili je postavila to pitanje Aleksu. Sačekala je da vidi hoće li isplivati ili potonuti.

— Nik, ona je u pravu. Ja sam je angaţovao da odrţi skraćeni kurs o veštini upravljanja i ona neće, otići dok to ne obavi. — U Aleksovom glasu bilo je više odlučnosti nego sto je Kili verovala da je poseduje. Međutim, nije joj se sviđao način na koji je govorio o njenom seminaru.

Nik je gledao iznenađeno u svog rođaka a onda podiţe rukav od sakoa da bi pogledao u sat. — Da vidimo — reče podiţući pogled prema Kili. — Imam tačno pet minuta vremena. To treba da ti bude dovoljno da me podučiš veštinama upravljanja preduzećem.

Kili i ne trepnu na njegovo podrugivanje. — Izvini, Nik, — ali više volim da podučavam tome nekoga ko ima sposobnosti za to.

On se naţe preko stola. Po sklopljenim šakama i isturenoj bradi videlo se da je iznerviran onim što je rekla. Kili se čvrsto drţala za naslon stolice. I nesvesno njeni prsti su čvrsto stezali ručke naslonjače.

— Gospođice Ričards — poče Nik upadljivo mirnim glasom — imali vi ugovor ili ne vi ste...

I tu se Aleks umeša. — Slušaj, Nik. Ovo je moja odluka i ti ćeš morati... * U tom momentu zazvoni inter-fon i Aleks sa dubokim uzdahom, koji je odavao

njegovu zabrinutost, mada mu se na licu videlo neobično olakšanje ode do aparata. — Da, Zeko? Da, u redu. Reci mu da ću doći čim budem mogao. — On spusti slušalicu i izvinjavajući se pogleda Kili. — Izvini, ali u robnoj kući je iskrsao neki problem. Bojim se da ću biti odsutan celo prepodne. Sve oko seminara moraćeš da dogovoriš sa Nikom. — A onda odlučno pogleda svog rođaka. — I očekujem da se sve sredi bez daljih komplikacija.

Dok je gledala kako izlazi onako siguran u sebe Kili je morala da se napregne da se ne nasmeje glasno. Bila je potcenila Aleksa. Očigledno, umeo je da bude vrlo siguran u sebe kada je mogao da se povuče u zaklon.

— Ovo je prilično lukav aranţman, zar ne? — Bilo je očigledno da u Nikovom glasu nije bilo više Ijutine i da je opet gledao na stvari sa smešne strane.

— Aranţman — reče Kili okrećući se prema njemu. — Misliš način kako te je bacio meni u krilo. Da, to je to na neki čin — sloţi se ona uz šarmantan osmeh.

Nik se zavali u stolicu. — Samo, čudi me da uvek kada ja uđem u ovu kancelariju u roku od desetak minuta pojavi se neki problem.

— Zar ti to ne govori nešto? — Da, da Aleks ima dobru sekretaricu. — Ako je tako onda sam iznenađena što nisi pokušao da je otpustiš. — Kili

prekrsti noge i kad primeti Nikov pogled kojim je pro-pratio njen gest u njoj se javi ţenska sujeta.

— Ja nisam takav tiranin, Kili, za kakvog me ti smatraš. Ja ne osporavam svaku Aleksovu odluku, bez obzira šta ti je on napričao. Sem toga, Stefani je ovde potreb-na. Ponekad imam utisak da je ona ovde najbolji sluţbenik.

— Onda bi moţda trebalo da je postaviš za predsednika „Sautvest tekstajlza" — reče Kili u nadi da kod njega ponovo izazove ljutnju koja mu je tako lepo pristajala — Ili si suviše veliki šovinista da bi verovao da ţena moţe obavljati odgovornu rukovodeću funkciju.

Na Nikovom licu videlo se nestrpljenje, ali se uzdrţao da ne prasne. — Da li si uvek ovako nezgodna za saradnju?

— Za saradnju? Ne. — Kili zavrte glavom i nasmeja se blago. Onda se odlučnim pokretom podiţe iz stolice i priđe prozoru. Prolazeći rukom kroz gustu kestenjastu kosu radoznalo je gledala u fabričku zgradu koja se videla kao na dlanu. — Koliko imate zaposlenih ovde? — Kili je ovim pitanjem ţelela da pokaţe da moţe i učtivo da razgovara. — Aleks procenjuje da se taj broj kreće između četiri i pet stotina ljudi.

— Šest stotina trideset dvoje, uključujući i kancelarijsko osoblje. Ova vrsta seminara koju ti predla-ţeš mogla bi da izazove poprilične nemire. Sada moţda moţeš da shvatiš moju opreznost ako ti kaţem da odnosi između uprave i radnika u „Sautvest tekstajlzu" nisu baš najbolji. S tim smo u prošlosti imali problema i ne mogu da rizikujem da se to opet dogodi.

Kili glasno uzdahnu i okrete se prema njemu. — Obuka koju ja nudim treba da smanji, a ne da poveća taj rizik. Kako to ne moţeš da shvatiš? Ako stvorite puteve komuniciranja sa svojim nameštenicima onda oni neće tako lako moći da okrivljuju upravu za sve što nije u redu. Dajte im razne mogućnosti. Od toga će kompanija imati samo koristi.

— To je moţda sjajna teorija, Kili, ali nije primenljiva na biznis. — Jeste, jeste, Nik. Daj mi priliku i ja ću to dokazati. — Tebi je teško odbiti bilo šta — reče on igrajući se olovkom.

— Onda me ne odbijaj. Ja shvatam da je zavisilo od tebe, ja uopšte ne bih bila ovde, ali sada sam tu. Imam i ugovor. Ja verujem u sposobnost pozitivnog mišljenja i individualnu obuku za primenu tih sposobnosti u radu.

— Ja ne sumnjam u tvoju iskrenost, Kili. Samo ne verujem da moţeš da postigneš ono o čemu govorimo.

— Ti si sigurno pročitao preporuke iz ponude koju sam poslala Aleksu poštom. Nik prestade da se igra olovkom. — Preporuke od firmi sa tri puta manjim

brojem zaposlenih i bez radnih sporova. — Nik — poče ona, ali zastade, jer joj se nije dopao molećivi ton u svom glasu. —

Ne vidim zbog čega bi ovaj seminar doprineo ponovnom javljanju problema koje ste imali. Ja sigurno neću uticati na pojavu rasprava među radnicima. Ako smo već kod rizika onda ja daleko više rizi kujem. Ako bilo šta pođe loše za vreme ili posle obuke onda moja kompanija i sve ono što sam u nju uloţila neće više vredeti ni prebijene pare.

— To nije ista vrsta rizika. Kili uzdahnu svesna da polako gubi bitku. — Napredak uvek po-drazumeva

izvestan rizik. — Vraćaš se na filozofsku argumentaciju, Kili. — Kad bih znala da bi promenio mišljenje rado bih vodila takvu raspravu do

uveče. — Ona se opet okrete prozoru, ali više nije zapari zala fabriku. — Znaš, Nik, zaista si | me razočarao. Očekivala sam od tebe veću spremnost da prihvatiš nove ideje. Sinoć si izgledao zainteresovan ... — I bio sam. A i sada sam još.

Njegov glas, u kome se osećalo i podrhtavanje, čuo se tik uz njene uši. Pitala se kako je mogao tako tiho da joj priđe. Kad se okrenula našla se licem u lice s njim.

— Šta? — Namrštila se, zbunjena onim što je čula. — Ti me interesuješ, Kili. Interesuje ga kao ţena ne kao stručnjak. Bio je to

kompliment, ali ona ga je doţivela kao najobičniju uvredu. To ju je uţasno iznerviralo.

— Oh, tako. — Kili je krila svoje neraspoloţenje iza izveštačenog osmeha. — Moţda bih trebalo da se pribliţim ovom problemu iz drugog ugla. Nik, da li bi više voleo da te nagovorim da poštuješ moj ugovor pomoću ţenskih trikova?

— Kili — započe on neuobičajeno mirnim glasom — ti znaš da to nije ono što sam hteo da...

— Ĉekaj — reče ona umiljato usiljeno ne trudeći se da sakrije svoju ljutnju — predloţiću ti nešto što nećeš moći da odbiješ. Trebalo je moţda ranije da promenim svoju taktiku, ali sam verovala da imaš više smisla za poslove od Aleksa. Bilo je to glupo od mene, je'l da? Da sam znala da je potrebno samo da polaskam tvom egu i...

— Šta je to s tobom, Nik? Zar je uvek tako teško raditi sa tobom? — To malo začikivanje nije bilo poţeljno, Kili. Ali, ako insistiraš na tome da ti

pokaţem kako mogu da budem neprijatan ... — Dok je to govorio čvrsto ju je stegao za ramena.

Kucanje na vratima prekinulo je Nika u pola rečenice, ali nije bilo teško odgonetnuti smisao onoga što je hteo da joj kaţe. Njena nervoza iščeze kao da je nije ni bilo. Moţda je pogrešila.

— Gospođice Ričards? Kili je čula kako se vrata otvaraju i prepoznala je Stefani po glasu, ali nije mogla

da odvoji oči od Nika. — Šta ima novo, Stefani? — upita Nik ne okrećući se. — Gospodin Dţejmison mi je rekao da dam ovo gospođici Ričards. Kili iznenadi odlučnost sa kojom je Stefani to rekla. Uspela je da se oslobodi

Nikovog stiska i pošla prema Stefani koja je imala neki ratoboran izgled. Neprijateljsko raspoloţenje bilo je upućeno Niku, Kili je to videla po njenom osmehu

dok joj je predavala ključeve. — Ovo su ključevi od sluţbenih kola koja vam je gospodin Dţejmison stavio na raspolaganje. A ovo su ključevi od stana koji pripada firmi. — Za trenutak ona izazivački pogleda u Nika, a onda se opet okrete Kili. — Gospodin Dţejmison je rekao da ne očekuje da će biti bilo kakvih problema, ali u slučaju da ih bude vi moţete kasnije da mu se javite.

Kili uze ključeve i nesvesno pogleda u Nika kao da traţi njegov pristanak. On je video kako je stegla ključeve i shvatio je značenje toga. Zatim se okrenuo prema Stefani s ljubaznim osmehom. — Hvala vam. Da li je Aleks telefonirao iz robne kuće? Je li sredio stvari?

— Nije telefonirao — reče ona upućujući mu nešto ljubazniji pogled — ali ja znam da je gospodin ţejmison kao i obično uspešno sredio stvari. Nema potrebe brinuti o tome.

Pošto je očekivala da će Nik i ovoga puta nastojati da pokaţe ovoj autoritet Kili je bila začuđena kada je videla da je on samo klimnuo glavom. Stefani se ugrize za usnu i uz jedva čujan uzdah napusti sobu.

— Hmmm — promrmlja Kili pogledavši prvo u vrata koja su se zatvarala pa u

Nikovo bezizraţajno lice. — Rekla bih onako od oka da ti zauzimaš prilično nisko mesto na listi omiljenih poslodavaca. Zar si pokušavao da i nju zaplašiš?

Nik namršteno pogleda Kili, priđe stolu i sede na ugao prebacivši jednu nogu nemarno preko stola.

— Ja ne pokušavam da zaplašim nikoga. — Znam, to je u tvojoj prirodi, zar ne? On se namršti i ona je očekivala da će se na njegovom licu pojaviti ona

karakteristična linija oko brade. Ali, ništa se nije dogodilo. — Jednom sam napravio grešku i naljutio se na Aleksa kad je Stefani bila prisutna. Nikada mi nije oprostila što sam ga nazvao nesposobnim idiotom. Moţda nisi primetila ali ona smatra da je on savršen. Već godina je beznadeţno zaljubljena u njega.

— Zašto beznadeţno? — Kili je najzad uspela da odvoji pogled sa njegovih usana. — Nije plavuša. — Oh, Nik — reče Kili nasme-javši se — pa to nema nikakve veze! — Za mene nema veze, u svakom slučaju. — On sklopi ruke na svoje snaţne,

muţevne grudi i sle-ţe ramenima. — Ali, moj rođak ima svoj ţivot i ne tiče me se šta radi. Međutim, ono što radi sa fabrikom i te kako me se tiče.

— A nas ponovo vraća na razgovor o ... — Tebi — dopuni Nik — i otome da li ćeš otići ili ostati.

— Nisam znala da imam izbora. — Ona zastade u nadi da se još nešto moţe učiniti. — Da li to znači da bi mogao

da ponovo razmisliš...? Nik ju je posmatrao i sasvim je dobro shvatio taj blesak u njenim tamnim očima.

Moţda će zbog toga morati da prolazi kroz pakao, ali sada nije mogao da je pusti da se vrati u San Dijego. Bar zasad ne.

Izgleda da sam u manjini —-roče on — ako tu računam tebe, Aleksa i Stefani. Svi ste se udruţili protiv mene. Osećam da vršite pritisak na mene da vam pruţim ftansu.

Kili nije verovala svojim ušima. Da li bi hteo da ponoviš to što si maločas rekao? — Ĉula si me. Moţeš da drţiš svoj seminar, ali... — Hvala ti, Nik. To mi puno znači... — Kili — prekide je njegov glas odlučno — ima tu nekoliko uslova. Prvo, ţeleo

bih da se sloţiš da, ako li ja kaţem da ima problema, bilo kakvog problema, momentalno: prestaneš sa časovima.

— Neće biti nikakvih prob... — Dogovoreno? Ona klimnu glavom. — Ali, neće biti...

— Drugo — reče on ignorišući njenu primedbu — mogu da ti dam samo tri nedelje.

— Za obuku je potrebno punih iest nedelja, Nik. Ne moţeš da očekuješ... — Tri nedelje. Uzmi ili ostavi... — Ti ne razumeš, Nik. Ja mo-» ram da upoznam i fabriku i okolinu. To je

nemoguće uraditi za tri nedelje zajedno sa predavanjima. — Ja ću ti pomoći uveče. Mogu ti dati sva obaveštenja o poslovima, a i Santa Fe

mi je poznat tako da tu neće biti problema. Kili usmeri svu svoju paţnju na prvu rečenicu. Oči joj se suziše. —Ne radim

uveče, Nik. On podiţe obrve kao u čuđenju spreman da se, toboţ, ubeđuje s njom. — Bolje je

i uveče nego nikako. — Ako misliš da imam namere da… — poče ona ljutito. — Ništa ja ne mislim. Pokušaj da saslušaš šta ti govorim. I, zadrţi za sebe taj

izraz uvređene nevinosti. Nisam rekao ništa što bi moglo da izazove takvu tvoju reakciju. U pitanju je način na koji ti interpretiraš moje reči i daješ im neţeljeni

smisao. — Stvarno? E, pa, ja ne gledam tako na stvari. Ti... — Kili zaćuta, iznenada

svesna da preteruje. Nik joj je dao posao a ona se sada svađa s njim. I, makoliko joj se ta ideja nije sviđala, osećala je da bi trebalo da se izvini.

— Hajde da prestanemo s tim i dogovorimo se o svemu — rekao je on. — Šta ti je potrebno od materijala i kada?

Ona proguta izvinjenje i rezignirano poče da nabraja u detalje sve što joj je potrebno. I, naravno, on je sve precizno i saţeto beleţio, baš kako treba. To je još više oneraspoloţi.

— Ima li još nešto? — upita je kad je završila. — A šta je sa subverzivnom literaturom? Moţda bi trebao i arsenal. Jesi li sigurna da ne treba da naručim za tebe i crni piratski povez za oko?

Ona se nasmeši pokušavajući da popravi raspoloţenje. — To neće biti potrebno, Nik. Ali, zar ne bi mogao da produţiš seminar za još tri nedelje?

— Ţao mi je ali ne mogu da ostanem duţe od tri nedelje u Santa Feu, a ne mogu te ovde ostaviti samu. — Onda pucnu prstima. — Sad sam se setio nečega.

Ţena koja kuva i čisti u stanu sada ima odmor. Za večeras ću se ja pobrinuti za večeru, ali sutra je tvoj red.

— Moj red? — Kili se trţe na te reči, neprijatno iznenađena. — Mislila sam da sa stanovanjem neće biti problema.

— Znači li to da ti ne odgovara da delimo duţnosti u kuhinji? — I, da znaš, neću da kuvam! — reče gotovo šapatom. — Do đavola, Kili, zar nikad ne zatvaraš usta? — On se naţe i ponovo, s neţnom

posesivnošću, zarobi njene usne. Ali ovoga puta ona čak nije ni pokušala da mu se odupre. Kao da ju je bila napustila ţelja za tim. Zato podiţe ruke i obavi ih oko njegovog vrata. Nestale su sve njene dobre namere da joj se suprotstavi.

Kad je podigao glavu i odvojio svoje usne od njenih ona oseti da je sva malaksala. Trebalo joj je dosta vremena da opet otvori oči.

— Nemaš šta da kaţeš? — pitao je on. — Moţda je trebalo ranije da primenim ovu metodu. Izgleda da ima poraţavajući uticaj na tvoje glasne ţice.

— Na sreću, to je samo privremeno — reče Kili. Glas joj je zvučao slabašno ali ona ipak nastavi. — Biće mi potreban glas kad budem traţila stan za sebe.

On se nasmeja i zanimljiva rupica pojavi mu se na bradi. Obgrli je oko ramena i pođe s njom do vrata.

— Pa, srećno! Bolje da odmah kreneš. — On otvori vrata a onda je za trenutak zadrţa uhvativši je za ruku. — Ĉekaj!

Posmatrala ga je dok se vratio da dohvati ključeve koji su joj bili ispali, za trenutak je pustio da ključevi zveckaju iznad njenog otvorenog dlana. — Hoću li te

videti večeras? — pitao je prigušenim glasom. — Ne znam. — Znaš ti to Kili vrlo dobro, do đavola! Sa njenih usana dopre neutralno izgovoreni odgovor. — Tu reč upotrebljavaš

odviše često. y Na licu mu se videlo čuđenje. — Šta? — Do đavola — odgovori ona. — Suviše često je upotrebljavaš. To je loša navika, znaš. Naročito za direktora. On se namršti. Ĉinilo se da ne veruje svojim ušima. — Neka ide do...! — onda

zastade u pola reči. — Jel' je i to deo obuke. Moţda bi mi dobrodošli privatni časovi. Sta misliš?

— Mislim da bi to bio čist gubitak vremena. Ja sam to samo kon-statovala a nisam nudila svoje usluge nastavnika.

— Moţemo da diskutujemo o tome posle večere dok budeš prala sudove. Njena ruka je bila već na kvaki. — Ni slučajno. Sam ćeš jesti. — Pošto nije mogla da otrpi onu poslednju opasku

okrete se i reče ] mu preko ramena. —- Pripazi, Nik, moţe ti se dogoditi da ti to

pređe u naviku da večeraš sam. — Ne verujem. Bar ne za večeras. — Neću doći. On se osmehnu. Osmeh je odavao strahovitu sigurnost. — Bićeš ti tamo, Kili. Smatrajući da je razgovor završen Kili izađe. Bilo joj je ţao što njena reč nije bila

poslednja. Ali, dok je zatvarala vrata za sobom osetila je radoznali pogled, koji joj je uputila Stefani. Shvatila je da ionako ničega više nije mogla da se seti što bi mu rekla.

Imala je osećaj da je Nik u pravu. Večeras će se pojaviti u stanu, verovatno sa mnogo izgovora i izvinjenja, ali ipak će se pojaviti.

- Da li nešto nije u redu? — upita je Stefani učtivo. — Gospodin Dţejmison me je zamolio da vam pomognem ako je potrebno.

Hvala, Stefani. Bojim se da je za to sada suviše kasno. — I odmahnuvši rukom Kili izađe ostavivši za sobom zbunjenu sekretaricu.

Prvo da se obavi najvaţnije odluči Kili dok je izlazila na ulicu obasjanu suncem. Prvo će se pozabaviti nastavnim planom i podsetiti se na principe pouzdanosti. Sa Nikom i sa tvrdoglavim recepcionarima hotela sa kojima će najverovatnije morati da ima posla biće joj potrebna sva vera koju je imala u sebi.

3. Tako mu i treba, mislila je. Nije mu bilo dovoljno što je vreme odrţavanja

seminara skratio na tri nodelje već je zbog njega provela, odnosno izgubila jedan ceo dan. Kili se namršti kad se seti svih onih recepcionera koji su je odbili, ljubazno ali odlučno. Svaki put je obrazloţenje bilo da je u gradu festival umetnosti. I, svaki put kad bi to čula bila je sve ljuća na Nika. Znala je dapn nije bio tako siguran da neće moći da nađe smeštaj. Kruţila je i kruţila po gradu i upoznala tako i one delove Santa Fea koje ni njegovi stanovnici moţda nisu znali. I sve uzalud. Jedino je u najskupljim hotelima mogla da nade sobu, ali to je bilo zaista iznad njenih mogućnosti.

Ova kućica bila je daleko podesnija, morala je da prizna. Bila je prostrana i tiha i Kili je bilo drago što je ipak mogla da dođe ovde posle jednog dana koji joj je doneo mnogo razočarenja. I, mada se Nik nervirao zbog njenog kasnog dolaska ona je za trenutak osetila potajno zadovoljstvo što je najzad došla do krova nad glavom, ali je

brzo uspela to da prikrije iza svog odbrambenog stava. A kuća je bila veoma prijatna. Bila je to hacijenda u malom. Nudila je luksuz koji hotelska soba nije mogla da pruţi. Imala je oblik latiničnog glasa ,,u", sa dvorištem u kome je ona sada sedela sa uţivanjem. Unutra se ulazilo pravo u veliku dnevnu sobu, koja je sluţila i kao trpezarija. Jedina spavaća soba u koju je ušla bila je prekrasna, sva u ruţičastim i krem tonovima. Izgledala je veoma udobno. Kupatilo, odmah pored njene sobe imalo je prostranu kadu i kabinu za tuširanje, a bilo je u crnim i srebrnim tonovima. Radovala se što će pre spavanja moći da se okupa u kadi punoj tople vode. Od same pomisli na to ona oseti pospanost. Pruţila se lenjo po klupi. Morala je da prizna da joj je ova kuća bila privlačna. Bez obzira na loše raspoloţenje, takođe je morala da prizna i da je Nik privlači, iako je predstavljao potencijalni rizik, pomisli ona slušajući lupu ta-njira. Onda se sve utiša. On je bio siguran i u sebe i u nju. Nije bio nimalo iznenađen kad je maločas ušla na vrata. — Večera ti je u kuhinji — rekao je dokazavši da je bio u pravu da će ona doći. — Ja ću da ostavim na mesto tvoj prtljag, a ti sipaj i meni i tebi po jednu solju mleka.

— Ja ne volim mleko — rekla je da bi potvrdila svoju netrpeljivost prema načinu

na koji je upravljao ljudima. Međutim, takva jedna izvojevana nezavisnost samo je izazvala smešak kod njega što je nju nateralo da prestane da ga izaziva u svakoj prilici.

— Nešto smišljaš protiv mene? reče Nik kad je iz senke izašao na mesto obasjano mesečinom.

— Kako si to samo pogodio? — Kili se ne okrete prema njemu, jer je znala da na licu ima onaj neobičan smešak koji ju je dekoncentrisao. — Nisi valjda gotov sa sudovima?

— Da, i to bez tvoje pomoći. Mogla si bar da ih obrišeš, ili si moţda alergična i na kuhinjsku krpu?

Ona se tiho nasmeha. — Mislim da sam mogla da pomognem, ali rekao si da ćemo deliti kuhinjske poslove pa nisam ţelela da se mešam kad je tvoj red.

— I maču to na umu sutra kad na tebe bude red, bez obzira na alergiju. — — Do sutra će mašina za pranje posuđa već biti popravljena. — Onda se diţe i

spusti noge na zemlju. — A kako to misliš da postigneš? Ne misliš valjda da se pozitivan pristup

stvarima moţe primeniti i na mašine kao na ljude? Ona zabaci glavu da prikrije smeh. — Nik, to je mnogo jednostavnije nego što ti

misliš. Zamoliću Stefani da se pobrine za to umesto mene. Njegov kikot poremeti tišinu koja je bila svuda oko njih. — Bio ti je dovoljan

samo jedan dan u kancelariji pa da se upoznaš sa protokolom na koji se obavljaju stvari.

— To i nije bilo tako teško. Po tebi se videlo da je Aleks predsednik firme „Sautvest tekstajlz" samo na papiru.

— Po meni? — upita je Nik sa nevericom. — Naravno. Po tebi. Aleks se boji da pred tobom izgovori i svoje ime da ga ne bi

promenio. — Ne budi smešna! Da se ja pitam Aleks bi mogao da uradi s fabrikom šta god

ga je volja i on to zna. — Ah, to je stari trik s plivanjem — reče Kili pola u šali pola ozbiljno. — Aleks

potone, a ti uplivaš na njegovo mesto predsednika. Nik je Ijutito pogleda. — Pa, nije baš tako. Firma „Sautvest" je omiljena

investicija moje tetke i pošto je Aleks njen jedinac — eto ti boţanske sprege. Kili je pokušala da u njegovom glasu otkrije netrpeljivost ili sarkazam, ali toga

nije bilo. — A ko te je postavio za anđela čuvara? On sleţe ramenima. — Ja imam striktno naređenje od dede da se staram o

solventnosti firme. Na taj način moja tetka je srećna, a moj rođak ne zapada u nevolje. I, veruj mi, da se sve to postigne treba puno rada.

— Mora da je divno raditi u porodici. Vrlo zanimljivo. — Vrlo naporno, uglavnom. — Onda se osmehnuo. — U stvari, ja to volim da

radim. Mi se svi volimo i nemamo mnogo problema da prevaziđemo razlike u mišljenju. Naravno, svaki razgovor o poslu striktno se zabranjuje prilikom po-rodičnih skupova.

— Ali čak i na tim skupovima, kladim se ti sediš u čelo stola. — Kakve to ima veze? — Nik izvuče iz dţepa paklo cigareta i izvadi jednu. Za

trenutak, dok je pripaljivao cigaretu ona ugleda njegovo lice. Videlo se da je izner-viran. Istog trenutka on je pogleda.

— Ne moraš da mi kaţeš — reče on tonom koji ne trpi pogovor. —- Ja znam i sam da je pušenjeloša navika pa nema potrebe da me na to podsećaš.

— Ti si baš nesiguran u sebe. Vidiš, takva misao mi uopšte nije bila ni na kraj pameti. Gak i da jeste ne bih bila tako nepristojna da ti to kaţem — mirno odgovori Kili.

— Oh, razumem! Sada kada sam tvoj poslodavac ti moraš da paziš šta mi govoriš.

— Tačno. Od sada imam namere da izigravam pravog zarobljenika. Mislim sluţbenika. Izvini, omaklo mi se.

— Hm, verujem. — Nik ju je zamišljeno posmatrao. — Kili, mogu li da te pitam nešto lično?

Njoj srce brţe zakuca. Njegov glas je zvučao vrlo sugestivno. Eto, počinje, pomislila je u sebi. Ovo mesto bilo je kao stvoreno za zavođenje devojaka. Pun mesec prosto se nudio da bude deo romantične scene.

— Moţeš, zašto ne? — odgovorila je osećajući se kao muva koja samo što nije ušla u paukovu mreţu. Kili ustade i načini nekoliko koraka po dvorištu.

— Zašto si raskinula veridbu? Kili nije očekivala ovo pitanje i bila je vrlo iznenađena. Bila se spremila na odbranu. Otkud je on to samo

saznao? — Veridbu? — pokušavala je da sredi misli. — To ne treba da te iznenađuje, Kili. Bilo je relativno lako da se raspitamo o

tvojoj firmi i o tebi. To, uostalom spada u normalni poslovni ni postupak. — To je loš poslovni potez, Nik. Naročito kad to prevazilazi poslovnu stranu i

zadire u privatne stvari. — Ti si u poloţaju da moţeš da širiš svoj uticaj na moje sluţbenike, Kili. Ja sam

samo ţeleo da znam nešto više o ljudima koji su izvršili uticaj na tebe. — Ja sam dala podatke o sebi — reče ona besno. Osetila je kako joj se nokti

zarivaju u dlan. — To je bilo sve... sve što je trebalo da te interesuje. Bio je iznenađen načinom na koji je reagovala, ali je ostao miran. — Ţao mi je, ali ja se ne slaţem s tim. Ona nije mogla da ignoriše takvu uobraţenost i nadmenost. —-Ako tako stvarno

osećaš onda bi i ja moţda trebalo da ispitam tvoju prošlost. Najzad, tvoj uticaj na tvoje hameštenike je daleko veći od moga. Moţda bi za „Sautvest" i moj seminar bilo najbolje da ja ispitam ko je na tebe imao uticaja.

— Kili zastade da mu da malo vremena da razmisli o onome što je upravo rekla kako bi iznudila uzvinjenje. — Jesi li bio oţenjen, Nik? Razveden? Ko je bila ona? Kakva je bila i jeli bila plava, brineta ili crvenokosa? Da li je imala plave oči ili...

— To je dovoljno. Razumeo sam. Izvini što sam te uvredio. Ali imao sam razloga da postavim takvo pitanje. — Zastao je, jer nije znao kakva će biti njena reakcija.

— Da li bi ti bilo lakše ako bih ti rekao da je moj razlog bio više lične nego sluţbene prirode? Hteo sam da saznam nešto višeo tebi, Kili?

— Ne mogu da te zamislim kako bez borbe puštaš da druga ţena zauzme tvoje mesto.

— Ja u to vreme nisam baš bila neki fajter. — Sećanja na to vreme zamagliše joj pogled. Gledala je u daleku zvezdu na nebu i prisećala se. Onda nije ni imala

potrebe da to bude, niti je ikada morala da donosi odluke. Umesto nje to je činio Kolin i ona je poslušno prih-

vatala njegovo pravo da bude njen učitelj. A onda je on izabrao Suzan za svoju ţenu. Po njegovim recima ona je bila ţena s „duhom", ţena koja je znala šta hoće.

Bio je to šamar za nju i Kili se osećala prevarenom i povređenom, prestravljena što nije imala na koga da se osloni. Ali, u mesecima koji su sledili ona je uspela da pobedi svoj strah. Otkrila je da voli da donosi sama odluke i naučila je da bude pozitivna ličnost puna samopouzdanja.

— Kili? Nikov blagi glas vrati je u stvarnost i sećanja isčezoše. — Izvini, ja ne govorim

tako često o prošlosti. — To je prošlo, Kili. — Ĉinilo se da je Nik za trenutak oklevao pre nego je opet

progovorio. — Ili ga moţda još uvek voliš? — Ne. — To je sada mogla mirno da kaţe, a da joj srce ne zadrhti. — Ljubav

prema Kolinu nije bila u pitanju koliko navika. — Zašto me to primorava da se osmehujem? — upita Nik i vazduh oko nje

odjednom bio je pun elektriciteta. Dok je gledala kako stoji na malom odstojanju bila je svesna tog ambijenta

punog intimnosti. Nije mogla dobro da vidi izraz njegovog lica, ali je osećala uzaja-mno razumevanje. Gledajući u zaţareni vrh njegove cigarete koja je svetlela u noći ona oseti duboko u sebi prvu iskru ţelje.

Primorala je sebe da diše ravnomerno. Produţila je da mu priča ne gledajući ga. — To je bilo davno, ada više i ne pomislim na Kolina. Ima trenutaka kada mi nedostaje prijateljstvo sa Suzan. Poţelim ponekad da joj telefoniram, ali znam da je to nemoguće. Bilo bi neprijatno i meni i njoj.

— Gospodine Breden — rekla je ne mogavši da prikrije osećanje razočarenja — ja sam došla da odrţim šestonedeljni seminar, koji ste vi skratili na tri nedelje. Nemam vremena za romantično čavrljanje. — Kili odlučno pođe prema kući i s dubokim uzdahom otvori vrata i uđe unutra.

Nik je namršteno posmatrao kako se vrata za njom zatvaraju. Izvadi još jednu cigaretu, koju je zamišljeno vrteo među prstima. Romantično čavrljanje. Te reči su pogodile teško njegovu mušku sujetu i on odbaci cigaretu s gađenjem. Prokletstvo! Zašto ga je ona toliko privlačila? On je sretao mnoge ţene koje su ga fizički privlačile, ali nijedna od njih nije imala tako nestalan temperament.

Kili Ričards je umela da upotrebi argumente, ponašala se mimo svake logike i bila je totalno frustrirana. Nik zamišljeno gurnu ruke u zadnje dţepove svojih farmerica dok je posmatrao tamne obrise planina Sangre de Cristo. Frustrirana ili ne, Nik je morao da prizna da ga je kod Kili nešto posebno privlačilo; neki neuhvatljivi kvalitet koji je uočavao u retkim trenucima iza izazivačkih pogleda njenih crnih očiju. Osećao je neţnost i ranjivost skrivenu duboko u njoj i znao je da neće biti zadovoljan sve dok ne otkrije tajnu njene privlačnosti.

Mislio je o njenom vereniku i svemu onom što Kili nije rekla. Bila je veoma uvređena zbog prekinute veridbe i Nik poţele da tom čoveku u oči kaţe kakva je nepromišljena budala...

Shvativši jačinu svojih osećanja Nik se zaustavi. Nije ţeleo da u sve to unosi suviše emocija. Analitički je razmotrio tu nelogičnu, iznenadnu mrţnju prema nepoznatom čoveku. Morao je da prizna da tu, zapravo, nema nikakve logike, kao ni u njegovoj ţelji da je u to vreme bio pored Kiii kako bi mogao da je zaštiti od onoga što je moglo da je tako povredi. Nik nervozno prođe rukom kroz kosu. Mora da je polu-deo! Pa Kili to ne bi ni dozvolila jer je mrzela zaštitnički stav muškaraca. I to bi mu, najverovatnije, rekla, bez oklevanja.

Gledajući prema kući doneo je odluku. Odluku koja je bila prisutna u njegovim mislima još od one večeri kad ga je onako hladnokrvo izazivala u restoranu. Kili će biti njegova, bez obzira na njenu samo uverenost. On će sačekati svojih pet minuta,

ali će uspeti da savlada njenu tvrdoglavost. Ĉak i onda ako bude morao da joj da još tri nedelje za taj njen besmisleni seminar.

Kili je bila ljuta na sebe što je nervira Nikov šarm, ali nije mogla da pobedi to osećanje. U stvari, više je volela da se ne ophodi prema njoj tako preterano obazri-vo. Sta je on to pokušavao da postigne s njom? Da slomi njen otpor pomoću blagih pogleda i osmeha? Aleks, znači, nije bio jedina osoba koja je trebalo da oseti moć rukovođenja, mislila je ona. Ali on je to zaista umeo bolje od drugih.

Kili poče da crta cvetiće po svom bloku. Pitala se dokono da li je Nik sličan svom rođaku i u nekim drugim stvarima. Ona je pretpostavljala da i Nik u San Francisku ima neku plavušu s kojom ţivi, kao i Aleks. Nije bila baš uverena u to, mada je tako nešto bilo moguće. Moţda samo traţi promenu ili ţeli zabavu za vreme svog boravka u Novom Meksiku. Ona na bloku napisa Nikovo ime, a onda ga precrta i napisa Aleks. Dok je mislila o Aleksu pogled joj pade na buket ţutih ruţa na stočiću ispred nje. Buket od dva tuceta ruţa izgledao je prekrasno. Ona primeti da je jedna ruţa malo uvenula i pruţi ruku prema njoj.

— Spreman sam da prekinemo s radom kad ti ţeliš — reče joj Nik i prekide njeno

razmišljanje. Ona se ubode u prst i pogleda ga namršteno. — Treba da paziš sa poklonima nepoznatih darodavaca. Kad muškarac pošalje

toliki broj ruţa onda je to siguran znak da nešto smera— reče Nik smeškajući se. Kili je izgledala naivno kad se okrenula prema Niku. — Zaista? Reci mi, Nik, kad

ti pošalješ ruţe da li i ti smeraš nešto? — Uvek. Uzdrţavajući se da se ne nasme-je ona okrete glavu u stranu. — Pa, mislim da

sam u stanju da obuzdam tvog rođaka, i to bez mnogo muke. — Aleksa? — upita Nik oštro. — Zar ih je Aleks poslao? Zašto bi on tebi slao cveće? Ona je izgledala iskreno začuđena. — Iz uobičajenih razloga, naravno. Očigledno

smera nešto loše. Nik zastade u nedoumici kako sada da se izvuče iz ovakvog razgovora. Pomisao

na Aleksa i Kili zajedno bile mu je neprijatna, ali je znao da on to sigurno uobraţava. Aleks je sigurno poslao ruţe zato što... Nik nije mogao da se seti nijednog platonskog razloga za takvu ekstravagancioju i najzad odluči da više ne razmišlja o tome. Verovatno sve uobraţava. Kili nikad ne bi pala na Aleksovu taktiku zaluđivanja.

— Ne planiraš valjda da promeniš boju kose? — upita je on ljubazno se osmehujući.

— Šta ti pada na pamet, Nik? Aleks misli da mu se dopadaju plavuše ali meni ne bi trebalo mnogo vremena da ga ubedim u suprotno, samo ako to poţelim.

— Ali ti to, naravno, ne ţeliš? Kili paţljivo izvuče uvenulu ruţu iz vaze. — To nisam rekla. To bi moglo čak da bude zanimljivo. Da li bi ţeleo da

sklopimo malu opkladu da će do kraja seminara Aleks da se čudi šta li je nalazio kod priglupih plavuša?

Za trenutak je izgledalo kao da će joj Nik istrgnuti ruţu iz ruke, ali kad je progovorio glas mu je zvučao mirno. — Ne mogu da prihvatim tvoju ponudu za opkladu, Kili. Značilo bi da sam u prednosti nad tobom. Veruj mi, on se neće pro-meniti a ne bi vredelo ni pokušavati išla s njim samo da bi se dobila opklada.

Nik je imao pravo, mislila je Kili gledajući somotske latice ruţe. Aleks nije bio vredan tog napora. — Pa, dobro, videćemo šta će se dogoditi — rekla je zamišljeno. — Mislim da je za danas dosta rada. Laku noć, Nik — Ona izađe, radujući se mogućnosti da se u kadi opusti od ove naporne večeri.

Nik je otprati pogledom dok je izlazila a onda spazi blok na kome je bilo napisano njegovo ime, a potom precrtano više puta. Obiđe stočić da bi malo paţljivije pogle-

dao blok. Nije se varao. Njegovo ime je bilo najpre napisano, a zatim precrtano snaţnim potezima. I to ne jednom nego više puta.

Zapazio je, takođe, da je Aleksovo ime napisano, ali ne tako kao njegovo. Aleksovo ime bilo je okruţeno cvetićima. To izazva kod njega neku ludu, neobjašnjivu ljubomoru. Zatim mu pogled opet pade

na buket ruţa. Ako Kili misli da ona i Aleks... I pre nego je uopšte bio svestan svoje namere već je stajao pred vratima njene

spavaće sobe. Brţo je zakucao na vrata i ušao. Kili ga je zapanjeno gledala. Jednom rukom je uzaludno pokušavala da pokrije -

grudi dok je drugom u panici traţila bluzu koju je upravo bila skinula. — Nik, šta to radiš? — Uspela je da dohvati bluzu i da je stavi preko grudi. U

stvari, u brzini dograbila je prekrivač sa kreveta ali, bilo je suviše kasno. Dok je pokušavala da se uvije u glomazni satenski prekrivač obuze je nemoćan bes od čega joj krv jurnu u lice. Kad je pogledala Nika bilo joj je još neprijatnije, zbog njegovog zadivljenog pogleda kojim ju je posmatrao. Skupivši preostali ponos i trudeći se da deluje pribrano ona podiţe ponosno glavu.

— Bolje mi brzo reci zbog čega si ovako banuo u moju sobu? Kakav je to vaţan razlog bio? — Trudila se da pokaţe koliko je ljuta.

— Imao sam dobar razlog da ovako upadnem, ali sam ga sada zaboravio. — Pogled mu je skliznuo na njena gola ramena i vitki vrat. Gledao je njene usne. — Znaš, Kili, divno izgledaš u tom pokrivaču.

To je samo još više razljuti. — Hvala. To je po poslednjoj modi za posetioce koji nepozvani uleću u tuđu sobu. — A kakva je moda za pozvane posetioce?

— Ako to ne znaš, Nik onda pitaj Aleksa. On će ti reći. Nik se smesta uozbilji. Išao je nestrpljivo po sobi. Prolazeći pored komode uze ruţu koju je ona tu spustila. Onda se okrenu ka njoj.

— Eto, to je bio razlog što sam upao u sobu nepozvan. — Njegov glas je bio neobično odlučan. Prišao je korpi za otpatke i bacio ruţu u nju. — Mogla bi već sada da shvatiš, Kili, da se između tebe i mog rođaka neće ništa desiti. Nema opklade, nema nikave veze — ništa neće biti s tobom i Aleksom? Jesi li me razumela?

— Potpuno — odgovori ona besno. — Ţelela bih samo da znam zašto ti je bilo toliko stalo da pokaţeš svoj autoritet? Da li se moţda bojiš da bi Aleks mogao uz moju pomoć da stekne i sam malo autoriteta? Da ugrozi čak i tvoju poziciju?

— Moju poziciju? — Nik je izgledao potpuno zbunjen. — Kakve to veze ima s mojom pozicijom?

— Aleks mi je dovoljno toga rekao da zaključim kako se vas dvojica neprestano borite za prevlast u izvršnoj vlasti u firmi. Ali ako si i za trenutak pomislio ...

— Kili, ovo nema nikakve veze sa mojim i Aleksovim poslom. Ţelim da budem siguran da nemaš nikakvih planova da menjaš njegovu predstavu o ţenama, posebno o plavušama. — Njegov pogled odavao je odlučnost. — To neću dozvoliti.

Ona se uzjoguni. Nik bi isto tako morao da shvati da ona neće trpeti da joj iko izdaje naredbe, pa ni on. — Ako to ţelim da učinim onda me ti, Nik, ne moţeš sprečiti.

On glasno udahnu vazduh. — Kili, ti i ja ćemo biti ljubavnici i B kada se to desi onda nećeš imati vremena ni potrebe da misliš o Aleksu ili bilo kojem muškarcu.

Kili je bila zaprepašćena njegovim rečima. — Mi — rekla je šapatom — misliš ti i ja?

— Mi — potvrdio je Nik —mislim ti i ja. Mi ćemo biti ljubavnici. Ona zinu od čuda. — Mora da si poludeo. — Misli su joj bile u haosu, ali već je

mislila o tome. Nik njen ljubavnik? Nešto u njoj je odbacivalo tu pomisao kao čistu glupost, ali jedan deo njenog bića prihvatao je činjenicu da je on ţeli. — Ti mora da si potpuno lud — ponovila je.

— Videćemo šta će se dogoditi? — Na licu mu je titrao osmeh pun samouverenosti. — Biće bolje da odem odavde pre nego što budem primoran da dokazujem da sam potpuno zdrav. — On pođe prema vratima, ali zastade i okrete se. — Kad malo bolje razmislim sve se dogodilo prilično iznenada. Moţda nam oboma treba neki dokaz. On se uputi prema njoj s jasnom namerom.

Kili uzmače jedan korak i čvršće steţe prekrivač. To je malo vredelo kad je Nik spustio ruke na njena gola ramena i privukao je k sebi. Ona pokuša da mu se odupre, da se odupre ţmarcima koji su joj se lagano peli uz kičmu: Sada treba pruţiti otpor, mislila je dok su njegove usne neţno dodirivale njene. Njene usne kao da su imale neku svoju volju, nezavisnu od njene. One nisu ţelele da budu oprezne već su spremno odgovorile na njegov dodir.

Njegove ruke su neţno prelazile preko njenih leđa. Kad je i protiv svoje volje podigla glavu prema njemu on se odmače od nje. — Ubrzo, Kili, ubrzo — promrmljao je i ponovo pošao prema vratima.

Ona je uspela da povrati prisebnost, mada nije uspela sasvim da prikri je da je izi riti rana njegovim ponašanjem. — Nisam baš mnogo impresionirana ovom

taktikom pećinskih ljudi, Nik. Ta primedba ga je samo oraspoloţila. — Znači, moraću da pokušam da ti se

pribliţim na drugačiji način, zar ne? Laku noć, Kili. Pokušaj da me ne sanjaš. — Vrata su se zatvorila bešumno za njim.

Njegove reči uporno su joj odzvanjale u ušima. Pokušaj da me ne sanjaš. Znala je da će se upravo to i dogoditi.

Dok je puštala vodu u kadu stalno su joj se vraćale reči „bićemo ljubavnici". Ljubavnici. Zamišljala je Nikovo čvrsto, snaţno telo u ljubavnom zagrljaju. Pitala se kako bi izgledao dodir njihovih nagih tela, jer i ovako obučeni osećali su dobro jedno drugo. Njegova koţa je sigurno glatka i to će je uzbuditi još više, a njegove usne će ispitati svaki deo njenog tela, otkrivače je na hiljadu senzualnih načina. Nik će biti neţan, osetljiv ljubavnik a ona...

Kili je pevušila neku tihu melodiju da bi odagnala te vizije. Mora da je i ona potpuno poludela kad o tome uopšte i razmišlja. Bez obzira koliko joj je Nik bio privlačan ne srne da zaboravi da je on opasan čovek. On je navikao da ima pod kontrolom i događaje i ljude. Ako dozvoli sebi da se upusti s njim onda će on pokušati da je potčini svojoj volji, da uređuje njen ţivot. I ponoviće se sve ono što je htela da izbegne po svaku cenu. Trebalo joj je suviše vremena da stekne samo-pouzdanje koje sada ima; neće dozvoliti Niku da ugrozi tu njenu teško srečenu nezavisnost, lako nije znala na koji način bi bilo najbolje da se odupre njegovom osmehu, bila je sigurna da taj način postoji.

Zatvorivši oči ona dublje skliznuu vodu, čija joj je toplota prijala. Znala je, biće to veoma duga noć.

4. Sledećih dana Kili je uveravala sebe da se scena u njenoj spavaćoj sobi nije ni

dogodila, da je to bio samo neki neverovatan san, smešna maštarija. Prošlo je desetak dana a Nik nije ništa preduzeo da opovrgne tu njenu teoriju. U stvari, dokazao joj je samo kako moţe biti neverovatno šarmantan.

Za vreme časova seminara i za vreme ručka, on je bio vrlo učtiv, paţljiv i ponašao se prijateljski. Uveče je bio poslovan i na veoma profesionalan način pruţao joj je sve potrebne informacije o fabrici i o zaposlenima. Ali te večeri su se uvek završavale kad bi stari zidni sat otkucao jedanaest. Završavale bi se ljubaznim

„laku noć", što bi umirilo i najsumnjičaviju majku. Nik je dokazao da ume da se ponaša kao dţentlmen i Kili nije znala šta da misli. Ĉas je osećala olakšanje čas ju je sve to vređalo.

Dok je tog četvrtka ujutro slušala ţamor glasova iz restorana pretvorenog u salu za seminar, umesto da se koncentriše na predavanje koje tog jutra treba da odrţi i mnoge druge vaţne stvari, Kili je neprestano razmišljala o Niku.

— Evo podataka koje ste ţeleli — reče Stefani pruţajući joj list papira. Odagnavši misli o Niku Kili je pregledala ispisani papir i klimnula glavom. —

Moţemo li do sutra ujutru da napravimo kopije. — Nema problema. — Stefani je gledala okupljene u sali. U njenim plavim očima

nazirala se nada. — On će danas biti prisutan, Kili. Rekao mi je da ga podsetim. Kili je znala da za nju postoji samo jedan ko bi bio „on" i od koga je Stefanin glas

postajao pun čeţnje. Aleks je do sada slabo prisustvovao seminaru, ali njegova sekretarica je verovala da će se ovog puta zaista pojaviti.

To zaista nije fer, razmišljala je Kili. Stefani je ţelela da Aleks bude ovde a njega

nije bilo, a ona nije ţelela da Nik prisustvuje a on je sedeo među slušaocima. Stavljajući svoje beleške na sto ona pogleda po sali. On je, kao i obično, sedeo u poslednjem redu.

I, kao i obično, sedeo je u istom uglu, čak u istoj stolici, besprekor-no odeven i veoma zgodan. Pod veštačkim osveti jenjem njegova kosa je imala sjaj starog, uglačanog drveta, a tamne obrve su još više potencirale nedokučivi izraz njegovih očiju. Zbog udaljenosti nisu se jasno videle crte njegovog lica, ali je ona znala napamet te crte kao isklesane. Znala je da im odlučnost daje čvrstinu, a osmeh blagost. On uhvati njen pogled i nasmeši se.

Ljubavnici, Kili, i to uskoro, ponovo joj padoše na um njegove reči. Uvek ih se sećala kad bi joj se nasmešio ili je slučajno dodirnuo. Ti njegovi slučajni dodir, u stvari, uopšte nisu ni bili slučajni.

Ona usmeri paţnju na slušaoce predavanja. — Dobro jutro. Vreme je da počnemo.

Kili potisnu Nika iz svojih misli kako bi dobila malo samopouzdanja. Bar je ovde znala šta treba da radi i ko je gazda. Uprkos Niku, uprkos Aleksu seminar se odvijao uspešno i to je za nju predstavljalo dobru utehu.

— Danas ţelim da iznesem neke ideje o postavljanju realističnih ciljeva i preduzimanju koraka kako da ih ostvarite. Onda ćemo se podeliti na grupe za diskusiju. Ima li pitanja? Da počnemo onda.

Po završetku prepodnevnog programa, otišla je da pojede nešto na brzinu i popije neko bezalkoholno piće. Popodne je iskoristila da pregleda nastavni materijal. Već je bilo prošlo tri sata kad je Kili u pratnji Stafani ušla u svoju malenu kancelariju i spustila se na jedinu stolicu.

— Ţao mi je što te ne mogu ponuditi da sedneš — reče Kili dok je skidala svoje sportske cipele i masirala noge. — Traţila sam još jednu stolicu, ali taj moj zahtev izgubio se negde na putu do tvoje kancelarije.

— Verovatno je negde zatrpan na Aleksovom stolu. Pogledaću pre nego što odem, mada nemam nimalo volje da gledam gomilu neurađenih stvari. — Stefani se namršti. — Lepo je to što sam mu potrebna, ali ja zbilja ne znam šta bi on bez mene. Bar što se tiče kancelarije.

— Verujem da ti Aleksu znatno olakšavaš ţivot. — Oh, pa ja mu dosta pomaţem u svemu. Međutim, najčešće iz pogrešnih

razloga. Kad sam počela da radim kod njega bilo je drugačije. Sada me smatra delom nameštaja u svojoj kancelariji. Nešto što je za njegovu upotrebu. Ipak me on iskorišćava, znate.

Kili je to odmah primetila, ali samo je klimnula glavom jer joj Stefani nije dala da dođe do reči.

— Uvek sam se nadala da će jednog dana shvatiti... — Tu Stefani zastade zamišljeno. Videlo se da joj je neprijatno. — Imate li nešto protiv da ponesem vaše beleške sa današnjeg predavanja? Volela bih da ih pregledam kod kuće, ako vam to ne smeta?

— Svakako, uzmite ih, ali pazite da vam ne oduzmu celo veče čitajući ih. — Kili joj pruţi beleške preko stola, iznenađena brzom promenom teme.

— Ali ja ţelim da ih malo bolje proučim. Htela bih što više da saznam o principima sticanja samopouzdanja. — Stefani zastade za trenutak. — Kili, da li i vi verujete u postavljanje ciljeva i aktivnosti da se ti ciljevi ostvare.

— Naravno. To je jedini način da čovek postigne ono što ţeli. Stefani je gledala u beleške koje je drţala u ruci s takvim izrazom lica kao da je

saznala neku vrednu tajnu. — Verujem da vi postavljate sebi i lične ciljeve. Mislim, ono što vi lično ţelite. Kao što su, na primer, nova kola ili novi posao.

Kili spazi neki blesak u njenim plavim očima koji je natera da reaguje. — Gotovo sve, lično ili ne, zahteva planiranje i stalan napor pomoću koga bi se ti planovi ostvarili.

— Znači, ova pravila vaţe za sve ciljeve? Kili je malo oklevala. — Uglavno da, ali... Na vratima se čulo kucanje. Nik uđe u kancelariju. U njegovom prisustvu

kancelarija je izgledala još manja. U deliću sekunde Kili je bila svesna cele njegove pojave. Zapazila je dugačke noge kojima se kretao elegantnim korakom; primetila je da mu sako besprekorno stoji i ističe široka ramena i ruke; kako je začešljao kosu koju je povremeno mrsio dok je prolazio kroz nju prstima; obrve koje su njegovom pozdravu davale posebno značenje, sive oči i onaj osmeh koji je potencirao rupicu na bradi koja je na nju delovala hipnotički.

Osetila je njegov miris i stoga se sigurnije namesti na stolici. — Zdravo — reče ona ignorišući svesno drhtaj u svom glasu. — Dobar dan, dame. — Nik se smesti na ugao stola i to bliţe Kili. Ona za

trenutak oseti kako se njihove noge dodiruju i oseti neko prijatno golicanje po ćelom telu. I protiv svoje volje ona ga pogleda. On je primetio njen pogled i na-smešio se. — Je li to neka privatna sedeljka — pitao je — ili mogu i ja da se pridruţim? ...

— S obzirom da si se već prilično dobro smestio samo izvoli. — Kili se napravi kao da namešta čarapu na mestu gde ju je dotakao pre nego ga pogleda. — Skini cipele i osećaj se kao kod kuće. Stefani i ja smo baš diskutovale o tome kako je lepo opremljena moja kancelarija.

Nik radoznalo pogleda oko sebe. — Fino. Ti zaista imaš smisla za ono što je najvaţnije, Kili. Jedan sto, jedna stolica i olovke. Stvarno, učinila si čudo od ove prostorije.

— Oh, hvala, gospodine Breden. Pomislite samo šta bih mogla da uradim kad bih imala još tri nedelje na raspolaganju? — Taj produţetak seminara bio je bezna-deţan slučaj, ali Kili je volela da ga povremeno podseti na to da nije bio fer prema njoj.

Nik sumnjičavo zavrte glavom. — Ne znam kako se to moţe popraviti? Šta vi mislite o tome, Stefani?

— Mislim da bi trebalo da se pozovem na peti amandman — reče ona veselo — pre nego što odlučite da i ja treba drugačije da namestim svoju kancelariju.

Stefani se pomeri i to joj pomoţe da povrati ravnoteţu. — Hvala vam što ste mi pozajmili ovo —reče Stefani pokazujući na beleške koje je drţala u ruci. — Biće bolje da proverim...

— Najzad — ču se Aleksov glas sa vrata. To je bilo dovoljno da privuče njihovu paţnju. Delovao je nevino od glave do pete. — Znaš li da te traţim po celoj fabrici? — Gledao je prekorno u Stefani. — Ĉasovi su završeni još pre pola sata a na mom

stolu su neka pisma koje treba odmah poslati. Misliš li da to moţeš da uradiš pre ponoći?

Kili je u sebi već bila smislila hiljadu oštrih odgovora, ali Stefani je ostala savršeno mirna, mada je samo malo podigla bradu.

— Zdravo, Aleks — reče Nik naglašavajući reči. — Drago mi je što te vidim. — Zdravo, rođače — reče Aleks klimnuvši glavom u znak pozdrava. A onda prođe

pored Nika i stade uz Kili. Uze je za ruku i prinese je galantno usnama. — Zdravo, Kili.

— Zdravo Aleks. — Ona naglo izvuče svoju ruku iz njegove. — Jesi li došao ovamo da traţiš Stefani ili da me impresioniraš svojim ponašanjem?

On čak nije ni primetio taj sarkastičan ton koliko je bio samouveren. — Došao sam da zamolim za tvoje društvo na jednom vaţnom prijemu sutra uveče. Jesi li slobodna?

Kakav uobraţenko! Nije je čak ni pitao da li ona to ţeli kao da to uopšte i ne dovodi u sumnju. Kili je već smišljala kako će ga odbiti.

— Izvini, rođače, Kili sa mnom ide na taj prijem. Malo si zakasnio. — Stvarno?

Aleks je iznenađeno gledao u Nika. A šta ću ja da radim? Svako zna da na prijeme koje priređuje Glinis Klejbruk ne moţe da se dođe bez partnerke. Kili odluči da prihvati Nikovu ponudu kao izlaz iz te neugodne situacije i nije komentarisala njegov poziv već je to ostavila za kasnije. Bilo joj je zabavno da posmatra Aleksa u neprilici. — Šta se dogodilo sa tvojom cimerkom? Kako se ono zvaše?

— Odselila se u Las Vegas. — Slegnuo je ravnodušno ramenima. — Ionako nismo imali mnogo toga zajedničkog. Meni se dopadaju ţene koje

imaju duha, kao ti, Kili. Hajde da nađemo Niku neku drugu partnerku tako da ti budeš slobodna za mene. — Aleks pogleda po prostoriji kao da traţi takvu osobu. Njegov pogled pređe preko Stefani ne primećujući je. — Siguran sam da mu moţemo naći nekoga.

Nik se osmehivao, ali to nije umanjilo njegovu odlučnost. — Ja imam s kim da idem, Aleks. Bolje je da ti potraţiš nekog.

— Oh, budi drug, Nik — pokušavao je Aleks da ga pridobije laskanjem. — Ko bi tako pristao da pođe u poslednjem trenutku? Ne moţeš da očekuješ od mene da idem bilo s kim, znaš. — Zastao je kao da u sebi nabraja moguće kandidatkinje. — Dobro, smisliću već ja nešto. — Onda se okrete s uzdahom prema svojoj sekretarici.

— Pa, Zeko, setio sam se. Mislio sam tebe da pozovem. Da li bi... — Oh, hvala vam Aleks — reče Stefani upućujući mu hladan pogled. — Bilo bi

mi drago da sa vama pođem sutra uveče na taj prijem. — Zatim joj pogled pade na beleške koje je drţala u ruci. — A što se tiče posla, ja ću večeras uraditi ono što budem stigla do pet sati. Neću raditi posle pet, Aleks.

— Ona se okrete i izađe. Kili je jedva uspela da se uzdrţi da se ne nasmeje, dok je posma-trala Aleksovo

lice. On nije mogao da prikrije svoje zaprepašćenje. — Jesam li ja to pozvao Zeku na prijem? — Ĉestitam ti — reče Nik spremno — i ne samo da si je pozvao nego je ona i

prihvatila tvoj poziv. — To prosto ne mogu da verujem — reče Aleks tiho još uvek čudeći se. — I

oslovila me je sa Aleks. Ne znam koji joj je đavo. Kili pokuša da izgleda i sama začuđeno da ne kvari tu atmosferu. I Nik je

očigledno imao istu ideju. Videlo se to po njegovim očima. — Da — rekao je kratko — stvarno, šta joj bi?

Kad se Nik pomerio da promeni poloţaj Kili pritaji dah u očekivanju da je njegova noga opet dodirne. Nije došlo do tog dodira, ali ona je opet imala isti onaj osećaj

bliskosti kao da ju je dodirnuo. Ona se pomeri i stavi svoje noge malo podalje od njegovog stvarnog ili zamišljenog dodira.

Aleks je mahnuo rukom u znak pozdrava i izašao. — Šta misliš, koliko će trajati njegov poziv pre nego se predomisli? — Ne verujem da će imati prilike da to učini. Izgleda da Stefani sada vodi igru i

sa malo uveţbavanja sa tvojestrane ima izgleda da napravi pravi dţumbus u Alekso-vom ţivotu.

— S moje strane? — ponovi Kili njegove reči. Bila je iznervirana malo onim što je rekao, malo smeškom koji mu je titrao na usnama. — Stefani sluša ista predavanja kao i ostali zaposleni u fabrici, ni manje ni više. Ona samo ume da sluša što nije slučaj s tobom, Nik.

— Ja slušam sve što kaţeš, Kili. — I ništa ne shvataš ozbiljno. — Shvatam te vrlo ozbiljno. Hoćeš li da ti dokaţem? — On je ustao i nagao se.

Pogledi su im se sreli. Uzeo ju je neţno za ruku. Kili se još više zavali u stolicu pre nego što je odgovorila na to njegovo izazivanje.

— Ako misliš da me poljubiš u ruku onda da ti unapred kaţem da me takve stvari nimalo ne impresioniraju.

— Zbilja? — Obema rukama je drţao njenu ruku. Polako ju je podigao do svojih usana. Ali baš kad je očekivala da će spustiti usne on zastade. A onda, polako, vrlo polako okrete je dlanom nagort. Disao je sasvim uz njen dlan. Kili je drhtala kao list na jesenjem vetru očekujući njegov dodir. Kad je najzad spustio usne na njen dlan ona ih oseti cei im telom.

Lak dodir njegovog jezika izbrisa i poslednju ozbiljnu misao iz njene glave. Zatim je podigao pogled prema njenom licu. Ona je znala da se na njoj vidi koliko joj je značio taj poljubac. Ali, tu nije ništa mogla da učini. Nik ponovo spusti njenu ruku naglašeno paţljivo. — Aleks nikada nije bio dobar u tim stvarima.

Ona uspe da savlada prepreku u grlu i povrati glas. — Ponekad je teško poverovati da ste vas dvojica u srodstvu.

— Mislim da je to najlepša stvar koju si mi ikada rekla. Malo zastade kao da razmišlja. — Ne pokušavaš valjda da izvrdaš spremanje večere?

— A, ne, nipošto. Šta bi voleo da spremim? Nastala je pauza. Veoma kratka ali dovoljna, da uz osmeh koji se pojavio na

njegovim usnama, pogodi odgovor. Ţeleo je nju. To saznanje je bilo tako očigledno da ju je samo učvrstilo u nameri da mu še ipak odupre. —Zadovoljiću se šniclom i salatom.

— Verujem. Za trenutak, na licu mu se videlo iznenađenje a onda se glasno nasmeja. — Uvek

si jedan korak ispred mene. — Uvek — šlaga ga ona. — Treba to uvek da imaš na umu. Sa zagonetnim izrazom lica Nik ustade, obiđe sto i pođe ka vratima. — Videćemo

se večeras, Kili. — Rekao je to tonom punim obećanja. Kili nije gledala za njim kad je izašao. Okretala se po sobi koja joj se iznenada

učinila sasvim pristojnom. Sada je bila nekako drugačija. U njoj je još lebdeo Ni kov osmeh, njegovo prisustvo se osećalo i kada je otišao.

Bilo je sada jasno da će biti nečega između nje i Nika Bredena. Svi simptomi su bili tu. Ona je više puta bila zaljubljena i više puta je prestajala da voli. Sve joj je to bilo poznato. I sanjarenje i neki neobjašnjivi osmesi. Samo je sa Kolinom bilo drugačije. On je bio zgodan, zreo muškarac koji je čekao na ivici njenog ţivota da ga ona zavoli. Kontrolisao je njene planove i snove a onda je za sobom ostavio pustoš kada se odlučio za ţenu sa ,,više duha". Još uvek bi osećala bol kada bi se toga setila.

Sada je bila pred novom vezom. Vezom koja je pretila da ugrozi njenu samostalnost, koju je stekla posle toliko muka. Naravno, Nik je bio drugačiji. Bio je

zreliji od Kolina i imao je više razumevanja. Ali, morala je da prizna da je i Nik pokazivao istu rešenost, isto usmerenje ka cilju kao i Kolin.

Kili skide češljeve i kosa joj se rasu po ramenima. Cela igra bila je jasna. Kao na šahovskoj tabli u sebi je povlačila poteze. Pogledala je u svoj dlan na kome se još osećala toplina njegovih usana. Zavodio ju je a da uopšte nije prešao na njen deo terena. Zapravo, Nik je imao nameru da je zavede. Ipak, ostalo je sve bilo do nje.

Ali, Kili je uspela da se trgne i da započne sa pripremama za sutrašnji dan. Nije imala vremena da sanjari o Niku. Ipak radovala se što će doći to veče o kome je Nik maločas govorio.

Kada je čula glasove ljudi koji su odlazili s posla Kili pogleda na svoj ručni sat. Bilo je već prošlo šest sati. Ona bi trebalo da poţuri i pospremi sto. Nik će pomisliti... Zastala je zaprepašćena takvim tokom svojih misli. Šta joj se tiče šta će Nik misliti. U njenom ugovoru o seminaru nije bilo ni reči o kuvanju, ali bilo je reči o kvalitetu predavanja.

Zato, Kili natenane završi sa radom. Polako se odvezla kući. Samo neka kaţe jednu reč ona će već umeti da se odbrani, mislila je dok je ulazila u kuću.

Bila je silno iznenađena kad je videla postavljen sto, svece. Prostorijom se širio prijatan miris od koga je osetila glad. Sto je bio postavljen za dvoje i sve je delovalo intimno. U tom času se pojavio i Nik na vratima kuhinje. Bio je ode-ven u farmerice i sportsku košulju. Njegov izgled i ponašanje bili su isti kao i prethodnih večeri, a ona je ipak osećala da se promenio.

Sve je to Kili zapazila u trenu i shvatila da večeras nema govora o diskusijama u vezi sa seminarom. Imala je neki nepogrešivi osećaj da se na šahovskoj tabli povlači sudbonosni potez.

5. Kili je uspela da prikrije svoju zbunjenost. Prkosno ga je gledala. — Zakasnila sam — rekla je. On je zamišljeno trljao bradu rukom. —To se ne moţe osporavati, ali ti,

verovatno to očekuješ od mene. — Ne budi lud. Ja nemam običaj da.se raspravljam pre večere. — Dobro je, jer sam i ja gladan. — On je pošao prema stolu i paţljivo izvukao njenu stolicu. — Nemoj da misliš

da sam zaboravio da je bio tvoj red da spremaš večeru. Duguješrvni jedno veče i nemam nameri da ti ga oprostim.

Ona se okrete na pola puta od stolice na koju se spremala da sedne. Htela je da ga pogleda pre nego što mu odgovori. Ori je pridrţa, uhvativši je oko struka. Njegova ruka se, toboţ nenamerno, očešala o njene grudi. Bilo je očigledno da joj se nije učinilo bezrazloţno da u njegovom glasu oseća neko dublje značenje od onog što je upravo čula. — Ti si opsedriut hranom, Nik — rekla je stavljajući salvet na krilo. i

On je i dalje bio sasvim blizu nje kad je odgovorio. Njegov dah je osećala na slepoočnici. — To mi pomaţe da ne mislim na mnogo lepša zadovoljstva.

— Da li to znači dasi napravio i neki slatkiš? — Bio je to slab pokušaj da promeni temu. Pretvarala se da umire od gladi. — Oho, šnicla i salata. Izgleda fino. Nik, mora da si proveo sate...

Nik sede za sto. Bio je dovoljan jedan njegov pogled da je ućutka. Taj njegov pogled je značio: „Kili, jedi i ćuti".

Ona je bila prilično odmakla s jelom kad je primetila da vlada neprijatna tišina. — Jesi li bio kod Aleksa u kancelariji pred kraj rada? Da li je Stefani zaista otišla u pet sati?

— Tačno u pet. Trebalo je da Vidiš Aleksovo lice. — Odlično. Aleks to odavno traţi. Stefani je bilo potrebno samo malo

samopouzdanja i samopošto-vanja, — Moţda bi trebalo da nađe drugo zaposlenje. Kili razrogači oči. — Neće se usuditi da je otpusti. — Nik je ćutke pio kafu. Kili

nešto drugo pade na pamet.— Ti je valjda ne bi otpustio? — Moţda i bih. — Rukom je zaustavio njene proteste. — Ovde u ovim krajevima

Amerike mora se znati ko je autoritet. Bar kad je u pitanju izvršni direktor. — Autoritet? Pa to i nije u pitanju. Stefani je samo shvatila svoja prava. — Postoji veoma tanka linija između shvatanja svojih prava i buntovništva. I ja

nisam ni rekao da bi nju otpustio. Samo sam.... — Zar nisi slušao moja predavanja na ovom seminaru? Stefani je upravo otkrila

da nije automat koji moţe da se uključi ili isključi, po Aleksovoj ţelji. Nameštenici

zasluţuju da se prema njima ponaša kao prema vaţnom deJu u sklopu samog biznisa.

— U principu se slaţem, Kili ali... — Ti si tako zagriţen što se tiče te tvoje teorije upravljanja koja se bazira na

odnosu gospodar-sluga da... — Gospodar i sluga? — Oči su mu opasno sevnule. — Preteruješ. -Bolje bi bilo

da pričamo o nečemu drugom. Večeras ne ţelim da se svađamo. — Mi se ne svađamo. Samo i hoću da ti stavim do znanja šta znači imati udela u odlukama koje te se tiču. Ti nikada ne bi dozvolio da o tebi uvek drugi odlučuje.

— A ti bi dozvolila? — Da. Kolin je imao običaj... — Kili je iznenada shvatila da razgovor postaje ličan i potrudila se da promeni

temu. — Ja razumem Stefanina osećanja, Nik. Bilo je trenutaka kada sam činila ono što mi se naredi zato što nisam verovala u svoje sposobnosti da mislim svojom glavom. Naravno, reda mora biti na poslu. Ovaj kurs za sticanje samopouzdanja ne uči ljude da narušavaju pravila. Jednostavno, podučava čoveka da poštuje prava drugih i da očekuje od drugih uvaţavanje svojih prava.

— Ti si vrlo ubedljiva, Kili. — Rekao je to, nagnuo se preko stola i pokrio njenu ruku svojom.

Ona je osetila da je to rekao skeptično. — Ali tebe nisam uspela da ubedim, Nik, zar ne?

— Ne — priznade on uz uzdah. — Zar ne bismo mogli da se sloţimo oko toga da se he slaţemo? Najzad, šta

znači malo neslaganje među nama, među prijateljima? — Baš ništa. — Ona oslobodi svoju ruku i povuče je sa stola. — Ja ću oprati

sudove. Ti moţeš da veţbaš pucketanje bičem. Dok je ona skupljala sudove i pribor on je ćutao. A onda je odlučio da progovori.

— Kili, ja... — Zastao je. — Šta misliš o partiji slagalica? — Slagalica? — ponovi ona mehanički gledajući ga da vidi da se moţda ne šali.

— Bolje nemoj. Pobediću te. — Pa zar te to ne privlači? — Smeškao se, a ona se nervirala zbog njegove samouverenosti. — Dobro, Nik, ali igramo pošteno.

On je podigao ruku kao da ţeli da da svečanu zakletvu. — Rečnik i ja te čekamo.

Kad je raspremila sto Kili ode u spavaću sobu da se presvuče. Umesto haljine košuljice obukla je farmerice i kariranu košulju, začešljala kosu ali je ipak smesta ponovo rasturila. Nije imala namere da ide na ruku Nikovim ljubavnim planovima,

ako ih je uopšte imao. Ako su prethodne večeri imale nekog značaja onda će ovo veče iskoristiti da ispiše neku reč s posebnim značenjem na tabli za slagalicu.

lako je obećala sebi da će biti obazriva s njim morala je da prizna da je izgledao lepo dok je sedeo skrštenih nogu na podu naspram nje. Između njih je stajala tabla. Ona je odabrala nekoliko slova. On takođe. Ali, najčešće se na tabli pojavljivala reč: poljubac, dodir, maţenje, krevet. Svaku njenu smicalicu on je okretao u svoju korist. Njen pokušaj da izvrda, Nik je brzo otkrio. Na kraju u igri nije bilo pobednika. Oboje su bili zadovoljni. Kili se opruzi na podu u nameri da se odmori od neudobnog poloţaja. Ĉim je to učinila setila se da je zauzela izazivačku pozu. Međutim, znala je da bi učinila još gore ako bi zauzela prethodnu pozu. Zato odluči da ostane na podu sklopljenih očiju. Nadala se da Nik neće primetiti njenu nedoumicu.

Nik je dobro zapazio taj njen pokret iako je sve bilo urađeno delikatno i suzdrţano. Kad je Kili bila u pitanju onda je dobro pratio svaki njen pokret. Posmatrao je kako joj se grudi diţu i spuštaju i osetio poznati bol koji izaziva ţud-nja. I protiv svoje volje on pruţi ruku prema njoj ali zastade na pola puta. Drhtanje

ruke bi ga svakako odalo. Stoga samo leţe i sam prikrivajući uzdah. Leţali su jedno pored drugog. Ţeleo je da odbaci sve razumne misli i da je voli. To ne bi bilo tako teško postići

jer i ona je ţelela isto to. Ĉak i tišina koja ih je okruţivala imala je posebno značenje. Sve što je trebalo da uradi bilo je da se okrene prema njoj i da počne da je ljubi onako kako je to danima priţeljkivao.

Osećao je grč u stomaku izazvan nezadovoljstvom zbog svoje slabosti. Nije bilo baš tako jednostavno. Ţeleo je da doţivi zadovoljstvo koje bi mu pruţilo njeno telo ali više od toga ţeleo je da oseti neţnost njenog zagrljaja i njeno predavanje. Ţeleo je da u njenim očima vidi osmeh umesto prkosa, osmeh koji bi bio upućen samo njemu.

Znao je da će mu prići ako joj da malo vremena. Do sada je uspevala njegova strategija „ruke k sebi". Osećao je da među njima postoji privlačnost i ona nije činila ništa da ga obeshrabri. Za sada mu je to pruţalo samo neznatno zadovolj-stvo, ali on je obećao sebi da je neće poţurivati.

— Kili, šta najviše ţeliš u ţivotu? — Ĉim je postavio ovo pitanje shvatio je da zvuči ofucano, ali i to je bilo bolje nego da je dodirne.

— Hmmm. Moj neposredni cilj jeste da priznaš da nisi bio. u pravu što se tiče mog seminara. Ţelim da čujem kako klečeći kaţeš: „Kili, nisam bio u pravu. Izvinjavam se što sam bio tako svojeglav, pun predrasuda i …

— Mislio sam da veruješ u realistične ciljeve. Ona se slatko nasmeja, a on je pokušavao da ne misli na taj njen smeh. — Kad

tebe ubedim i završim sa predavanjima ovde, onda ću potraţiti nekoga ko je spreman da sasluša i da pruţi priliku mojoj kompaniji „Upravljanje s motivacijom". Moţda će jednoga dana kompanije čekati u redu za moje seminare.

— Verujem da ćeš uspeti imajući u vidu tvoju upornost. — Zaista misliš tako? Prosto si me uplašio. — Ona se osloni na lakat i okrete se

k njemu. — Pretpostavljam da to nije trebalo da priznam pred tobom. — Zašto da ne? Valjda i ja mogu imati razumevanja. Ako postigneš ono čemu si

teţila moţe da se dogodi da osetiš strah, jer je potrebno da sebi postavljaš nove ciljeve.

Nastala je pauza. U vazduhu oko njih lebdele su razne misli i snovi za koje nije trebalo traţiti reči. Iznenada, on na svojoj bradi oseti njen prst i više nije bio siguran da će se drţati svojih namera prema njoj. Njegova ruka sklopila se oko njenog zglavka na ruci. Dok ju je privlačio k sebi mislio je da će, moţda, poţaliti zbog ove greške ali, morao je da oseti ukus njenih usana. Za trenutak su oboje bili neodlučni. Kili je mogla da vidi samo dubinu njegovih sivih očiju. Mada je nenamerno izazvala taj njegov pokret znala je da ne bi trebalo da ga izaziva svojim

odbijanjem. Ona zapravo nije ni ţelela da mu se odupire. Niti da ga izaziva. Sa Nikom se nije osećala sigurno. Ĉak je bila nesigurna. Samo u jedno je bila sigurna. Zelela je da oseti Nikov poljubac. Njene sumnje ustupile su mesto radoznalosti. S uzdahom je spustila svoje usne na njegove. Najpre je to bio samo lagani dodir usana, a zatim sve jači i jači. Bio je to divan, neţan susret usana. Bila je srećna što je ţena i što moţe da otkrije zadovoljstvo u njegovom poljupcu, snagu njegovog tela pod svojim prstima. To je bio osećaj nadmoći i, u isto vreme, opomena na njenu slabost. Davanje i uzimanje značilo je predaju ali je istovremeno obećavalo hiljade ushićenja.

On je neţno, ali uporno pokušavao da razdvoji njene usne. Drhtaj zadovoljstva prostrujao jekroz njeno telo. Ona se, kao odgovor, još čvršće privi uz njega ţeleći da oseti prethodnu uvertiru zadovoljstva. Odgovorila je na njegov poljubac još strasnijim poljupcem. Ipak, pitala se kako moţe da se ponaša tako neoprezno. Ali, dok je jezikom neţno prelazio preko njenog obraza svaka predostroţnost s njene strane bila je iščezla. Osećanja koja su čas strujala čas besnela kroz njeno telo bila su suviše divna da bi ih analizirala. Jednostavno, uţivala je u njegovom mirisu, u

njegovom dahu. Podizanje i spuštanje njegovih grudi pod njenim dojkama samo je izazvalo nepodnošljivu napetost u njoj.

— Kili. — Ĉula je njegov šapat. Njegov jezik nije mirovao. Uporno je traţio osetljiva mesta. Najzad je vrhom jezika dotakao ţilu kucavicu na njenom vratu. Njoj se oteo uzdah zadovoljstva koji je mnogo obećavao.

— Nik? — To je bilo sve što je uspela da kaţe od ţudnje koja je polako rasla u njoj.

— Ništa. Rekao sam samo Kili. — Ljubio ju je iza uha a onda je spretno okrete polako na leđa i leţe pored nje. Spustio je svoje usne na njen vrat, na ţilu kucavicu g koja ju je odavala. Prolazila je prstima kroz njegovu gustu, crnu kosu. Ipak, razum joj je govorio da se čuva i ona je skoro bila spremna da posluša taj glas. Ali, u tom času njene ruke su baš počele da otkrivaju splet leđnih mišića pod tkaninom košulje. Prosto je morala dalje da klizi rukom po njima. Samo još malo, govorila je u sebi.

Minuti su prolazili, jer se Nik ponovo vratio da još jednom oseti sladak ukus njenih usana. Napetost koju je osećala u sebi prosto ju je mrvila. Osećala je strahovitu potrebu da se privije čvrsto uz njega. Onda pod leđima oseti tablu slagalice. Ona pokuša da se izmakne. — Nik — promrmlja ona između dva poljupca tabla za slagalicu je pod mojim leđima. Boli...

On je lagano podiţe, a jednom rukom odbaci dasku. Pločice sa slovima se rasuše po podu. Tako se raspao i njen sistem kontrole. Znala je da bi sada trebalo da ga zaustavi i da ga tako spreči da je zavede. Ako to odmah ne bude uradila posle neće imati snage.

Ona oseti kako se okovratnik njene košulje otvara pod njegovim spretnim prstima i podiţe ruku da ga zaustavi. Izgleda da je Nik taj njen pokret shvatio kao simbol davanja otpora a ne kao stvarni otpor. Već je otkopčavao sledeće dugme. Njena ruka se kretala u istom pravcu ne pruţajući pomoć, ali i ne praveći smetnje. Osećala je kako se košulja otvara sve dublje. Njegove ruke su skliznule između njenih dojki i ona iznenada oseti kako je obuzima toplina i slabost. Nik je poljubi između dojki a onda podiţe glavu i pogleda je pravo u oči. Ona nije imala kud da okrene glavu bila je primorana da uzvrati pogled. On se podupre na lakat jednom rukom da bi je bolje posmatrao dok ju je drugom rukom i dalje milovao. Sada su njegovi vreli prsti bili već ispod njenog brushaltera.

Misli su se rojile u njenoj glavi. Pitanja. Odgovori. Ostali su joj samo delići svesti, a i oni bez ikakvog smisla. Ona nije nikada doţivela tako nešto. Nik je bio drugačiji i prvi put ona nije ţelela da se kontroliše. Ţelela je da se izgubi u njegovom zagrljaju, da se otvori prema ovom mnoštvu novih osećanja. Ali...

Njegov blagi osmeh ju je umirivao. Jedino se po njegovom zamagljenom pogledu videlo koliko je uzbuđen.

— Kili, imam utisak da ćeš traţiti odlaganje predstave. On ju je i dalje ljubio. — Da li bi mi ti dozvolio to? — Samo ako bi insistirala, a ti to nećeš. — Zar? — reče ona slabim glasom. — Nemaš nikakve šanse, znaš. I ja pohađam časove za sticanje samopouzdanja. Ona je pokušala da uzdrma njegovo samopouzdanje, ali je glas nije slušao. Zvuk

njegovog prigušenog glasa bio je čaroban. — To ne vaţi za... za ovakve stvari. — Oh, shvatam. Moraću da kaţem to svom učitelju, kasnije. — Mnogo kasnije — sloţi se ona a onda shvati šta je rekla i bi joj neprijatno.

Oseti la je kako joj je krv jurnula u obraze i druga osetljiva mesta. Delova je nesigurno. — Verovatno nije trebalo to da kaţem,

On ju je milovao najpre po vratu a onda su njegovi prsti pratili konture njenog lica i najzad se zadrţali u gustoj kosi na potiljku. Prolazio je rukom kroz pramenove

koji su se gubili u njegovoj velikoj šaci. Kili je posmatrala kako se bora oko njegovih usta pojavljuje i opet nestaje. Pomulovala ga je neţno po obrazu. Nik? — pozva ga.

On okrete glavu prema njoj. Njegove oči bile su tako blizu njenih, kada je videla da u njima nema podsmeha i izrugivanja. U njima se videla samo beskrajna čeţnja koja je odgovarala onome što je i ona osećala duboko u sebi.

— Poţurujem te, Kili — rekao je dubpkim glasom — a to nisam hteo. Zeleo sam da ti dam puno vremena, Puno. — Njegova ruka, činilo se i protiv njegove volje, skliznu niz njeno rame i skide bretelu brushaltera. Bluza joj spade, ali ona ne učini nijedan pokret da je zaustavi. Polako, Nikova ruka podiţe čipkastu materiju koja je prekrivala njene pune grudi. Njegov pogled je počivao na njima, a onda je prstima počeo da miluje dokaz njene ţudnje. Gledao ju je pravo u oči da vidi da li će pristati ili će ga odbiti. — Hoću da vodim ljubav s tobom, Kili.

Da, govorilo je njeno srce iako je to bilo suprotno svakoj logici, razumu uopšte. U njenim snovima on je već bio njen ljubavnik, koji je osvajao slatkim obećanjima i zanosnim milovanjima. Preko dana on je bio stalno prisutan u njenim mislima. Iskušenje kome nije mogla da odoli. Ni sada nije mogla da mu odoli.

— Nik — njegovo ime bilo je samo skup skladnih glasova, ali je zvonko odjekivalo u tišini sobe. Dok ju je gledao u očima mu se pojavi senka sumnje i ona je znala da on misli da će ga ona odbiti.

— Nik, ja... — Pssst — njegov dlan je već bio na njenim usnama. — Znam da je to suviše

brzo za tebe. U redu je. Ĉekanje će samo pojačati strast. — Ĉekanje? On se skloni od nje, jer više nije mogao da podnese da bude tako blizu nje a da

je ne dodiruje. — Nisam se predomislio, Kili. Nas dvoje ćemo biti ljubavnici. Ne no-ćas, ali uskoro.

Ona podiţe ruke i stavi ih na njegova ramena u ţelji da ga zadrţi kraj sebe. — Prvi princip u sticanju sigurnosti jeste — ne odlazi stvari.

— Šta? Njen osmeh značio je poziv. — Rekla sam da ništa ne treba odlagati za sutra ono

što se moţe uraditi danas. Nastala je tišina u kojoj je on shvatio značenje njenih reči. Milovao ju je

pogledom po licu, očima i, najzad mu čeţnjiv pogled zastade na grudima. Onda se saţe i poljubi je veoma neţno. Usne su mu drhtale i odavale njegova osećanja i to uzbudi i nju. Stegla ga je čvrsto u zagrljaj.

Kili je prolazila prstima kroz njegovu kosu i privlačila ga još snaţnije sebi produţavajući njegov poljubac. Usudila se da ga izaziva jezikom. Ţudno je udisala njegov ubrzani dah. Usne su im se sretale strasno, razdvajale a onda ponovo

sretaie. Strast je buktala u njoj svom ţestinom, izazivajući u njoj nezadovoljstvo i nepodnošljivu vrelinu. Ona je mnogo puta zamišljala ovakvo iskustvo, zamišljala je moćan zanos koji je donosio takav posednički zagrljaj. Ni pribliţno nije uspela da zamisli ovakvu čeţnju , gija je vatra sada gorela u njoj. Ţelja se širila po njenoj utrobi, a telo se izvijalo prema njemu da se vatreno spoji s njegovim telom.

Polako, ne prekidajući poljubac Nik sede i povuče je za sobom. Onda nesnosno polako završi sa otkopčavanjem preostalih dugmadi s na njenoj košulji. I, neprestano, njegove usne su bile po njenom vratu, iza uha, na osetljivim mesti-ma. Kili nasloni glavu na njegovo rame da bi mogao nesmetano da je ljubi po vratu.

Nik je pronalazio sva ta osetljiva mesta na vratu dok je otkopčavao njen brushalter i oslobađao njene dojke. Ona je osećala prekrasnu slobodu, osećala je da je ţeljena. Videla je to u njegovom zadivljenom pogledu pred njenom otkrivenom lepotom. Do tada Kili nikada nije mislila da je njeno telo lepo, a sada je potvrdu svoje lepote videla u njegovim očima.

Drhtavim rukama posegla je za njim gonjena ţeljom da ga vidi i dodirne. On joj pomoţe da skine njegovu košulju. Kili je odbaci u stranu gledajući fascinirano u

njegove snaţne, maljave grudi. Prstima je blago prošla preko grudi ţeleći da i ona otkrije njega. Nik se sagao prema njenim grudima i neţno ih ljubio. Ţmarci slasti strujali su joj kroz telo dok je jezikom čas blago dodirivao vrh dojke čas snaţnije pritiskao usne upijajući je. U vazduhu se osećalo prisustvo nekog melodičnog ritma. Postepeno, shvatila je da su to pomešani otkucaji njihovih srca. Ta melodija ju je prosto hipnotisala. Gubila svaki osećaj za vreme i kretanje.

U polusnu, Kili je postala svesna da je oko nje suviše praznog prostora od čega joj je bilo hladno. Ona obujmi Nikovu glavu dlanovima i stada da miluje neţno uglove njegovih usana dok je on spuštao poljubac na njeno telo. Kad je uzeo njen palac u svoja usta ona zatovi oči predajući se slatkom ushićenju čula. Neţno ga je privlačila sebi i primoravala da podigne glavu kako bi se smestila u njegov zagrljaj. I, najzad, kada se našla u sigurnom zaklonu njegovog zagrljaja pokušala je da uţiva u nebrojenom mnoštvu oseta koje je primalo njeno telo. Svaki njegov pokret svedo-čio je o njegovom prisustvu koje je vrelina njene ţelje pretvaralo u vatru.

Kroz njegove grudi prostrujao je uzdah koji je izazvao erotsko podizanje i spuštanje njegovih grudi. Ĉinilo joj se da je dotiču dlačice neke baršunaste tkanine. Ti njegovi pokreti delovali su na nju stimulativno i pruţali joj neizrecivo za-dovoljstvo. Nik je ponovo otkrivao ukus njenih usana. Istovremeno, ruke su mu skliznule do pojasa njenih farmerica. Ĉvrsto platno zarobilo je njegove dlanove pa su oni pritiskali njene kukove. Kili otkopča dugme i otvori rajsferšlus na farmericama i uzdahnu tiho kad je on poloţi na tepih. Njegovi prsti prelazili su preko vrelog stomaka, klizeći sve dalje traţeći tajnu njene ţenstvenosti.

Kao u magnovenju Kili oseti da joj on skida farmerice i ona mu u tome pomoţe. Takođe je bila svesna da ga gleda kako odbacuje svoju odeću i da ga miluje svojim pogledima. Ali ta trenutna odvojenost činila joj se potpuno nepotrebnom, jer je prekidala njihovu intimnost. Ona je ţelela Nika pored sebe, oko sebe i u sebi i to saznanje samo još više raspali njenu ţudnju. On kleče pored nje milujući je neţno. Rukama je otkrivao duţinu njenih nogu biagtm dodirom po noţnim prstima pa sve do snaţnijeg milovanja butina. Njegova ruka zadrţala se na njenom vitkom stegnu a onda se on saţe da poljubi mali beleg koji je spazio. Kad se uspravio da nastavi sa upoznavanjem njenog tela Kili je mislila da će prosto nestati pod vatrom njegovih pogleda. Bez ţurbe, milovao je njen stomak, kukove a onda je rukama obuhvatio njen tanak struk. Njoj zastade dah kad joj rukama obuhvati bujne dojke. Pa ipak, on još nije bio zadovoljan. Nastavio je da miluje njena ramena i vrat dok najzad nije obujmio njeno lice dlanovima. Polako nagnuo se nad njom da na njene usne spusti poljubac pun nestalnog obećanja.

Trajalo je čitavu večnost dok je najzad nije pokrio svojim telom, pre nego je svojim usnama stavio uţareni pečat na njenu dušu. A onda je večnost za nju izgubila svako značenje kad su se njihova tela sjedinila.

U njenoj svesti plamtele su jarke boje letnjeg zalaska sunca i ona se kovitlala u njihovom središtu. Osećala je vatru njihovog sjaja, koja se ogledala u blesku oko nje i uhvatila se čvrsto za Nika, koji je bio suština ove noći.

Doţiveli su divlju eksploziju osećanja i onda su osetili malaksalost. Sklupčana pored Nika, Kili je zapala u lak dremeţ. Zvuk njegovog disanja uspavljivao ju je ali stvarnost se vratila sa otkucajima starog sata. Jedanaest sati. Bilo je vreme za odlazak na spavanje u odvojenim sobama.

Nik je čvršće privuče k sebi uzdahnuvši zadovoljno. Kili i sama oseti kako joj se ote uzdah, jer je shvatila da su sve njihove dotadašnje večernje navike potpuno poremećene, zauvek. Kao što je i sve među njima nepovratno izmenjeno. Bilo da je izmenjeno nabolje ili nagore, više nije bilo povratka.

A ona ne bi ni ţelela da vrati događaje unazad i da je mogla. Kako bi uopšte mogla da zaţali što se sve ono dogodilo. Moţda je bilo glupo što je dozvolila da joj

srce nadvlada razum. Moţda je trebalo više da razmisli o argumentima svog logičkog mišljenja. Mogla bi da nabraja hiljadu „moţda", ali ni jedno od njih ne bi moglo da umanji smirena osećanja otkrića u njoj.

Oluja strasti zbrisala je njene iluzije i omogućila joj uvid u dublja osećanja. Ona je Niku značila mnogo i on je njoj značio mnogo na neki neuhvatljiv, neobjašnjiv način. Noćas je rizi kovala, donela svesno odluku i tu nije bilo mesta ţaljenju.

Njegov dah milovao ju je po obrazu i Kili zatvori oči pred tim divnim čudom. Ljubavnici. Nije mogla ni da nasluti da bi moglo da bude tako lepo. Kad je podigla usne prema njenu da bi mu izmamila poljubac pitala se da li je uopšte i trebalo donositi bilo kakvu odluku.

6. Bio je to osmeh. Sasvim sigurno. Kili se pribliţi pločicama u kojima se ogledao

njen lik. Ta ţena potonula u penušavu vodu koja se pušila i koja ju je gledala, bila je ona. Nasmejana. Osmeh je bio spokojan, senzualan i odraţavao zadovoljstvo u isti mah.

Da, pomisli Kili. To je osmeh koji ju je odavao. Moţda je i mogla da ignoriše misteriozan sjaj svojih crnih očiju, čak ni uporno rumenilo na njenim obrazima ne bi nikome suviše padalo u oči. Bilo je teško objasniti taj osmeh. Toga dana dobila je kompliment za haljinu, frizuru čak i za nijasnu karmina na usnama. Ona se svakom, ozbiljna, zahvalila iako je u sebi osećala prikriveni smeh, jer je haljina bila stara, frizura ista kao i prethodnog dana a na usnama je imala samo providan karmin koji je davao sjaj. Ona je bila drugačija zbog Nika, zbog noći koju je provela.u njegovom naručju. I to se ogledalo u zadovoljnom osmehu koji je stalno titrao na njenim usnama.

Celog dana ponašala se kao Pepeljuga na balu. Lice joj je bilo ozbiljno a u sebi je prikrivala uzbuđenje. Niko nije mogao da pokvari njeno predavanje o samodisciplini koje je drţala tog prepodneva. Niko nije ni slutio kakva je samodisciplina bila njoj potrebna da se uzdrţi od osmehivanja, kad god bi pogledala prema uglu slušanice. A gledala je često da se ohrabri njegovim prisustvom, da pročita podršku iz njegovih očiju. Pogledala bi u Nika a onda bi odvratila pogled. Zatim bi ga opet pogledala da s njim izmenja kriomice pogled u kome je bilo neodoljivo obećanje ljubavnika.

Kili pokuša da mokrim prstima obriše svoj osmeh u odrazu. Ali nasmejani lik bio je i dalje tamo još veseliji. Ona se namršti i kliznu dublje u vodu. Bilo joj je prijatno i nije joj se izlazilo iz kade. Ĉak je pomišljala da zovne Nika da joj se pridruţi, ali je znala da je on već obučen i da je čeka.

Pomišljala je da ga nagovori da ne idu na prijem koji je davala Glinis Klejbruk i da umesto toga provesu veče udvoje. Ali obećala je Stefani. Zapravo, i nije dala nikakvo obećanje zato što Stefani od nje nije ni traţila bilo kakvu podršku.

— Hoćete li biti na prijamu večeras — pitala je Stefani. Kili je razumela molbu koja se videla u njenim plavim očima i nije joj promakao uzdah olakšanja kada je odgovorila potvrdno.

Ipak, Nik nije pokazivao ni najmanje sklonosti da propusti taj prijem. Kili je znala da bi u suprotnom vrlo lako zaboravila i na Stefani, Aleksa i Glinis Klejbruk, kao i na ceo svet. Ali, Niku su se sviđali njihovi planovi za to veče. Posle posla odveo ju je na ručak. Kad su se vratili poljubio je i rekao da ima na raspolaganju jedan sat da se spremi za prijem. A ona je sve vreme bila u kadi. Voda je polako počinjala da se hladi, a ona je i dalje uporno čekala. Ĉekala je Nika da dođe da je

potraţi. Bila je sigurna da bi Nik zaboravio na svoje planove kad bi je našao u kadi. Ona bi se za to već postarala.

Uzdahnuvši Kili odlučno ustade iz kade prebacujući sebi takvo ponašanje. Pred njom i Nikom je bilo dovoljno vremena i tih nekoliko sati nije značilo mnogo. Imali su časove posle prijema. Zapravo, ćelu nedelju, vikend. Ona je trebalo da ostane još nedelju i po dana u Santa Feu. A posle...

Njene misli se tu prekinuše. Kad se obrisala otišla je u spavaću sobu da se obuče. Celog dana uspešno je izbegavala da misli na to „posle". Nije ţelela da razmišlja o budućnosti. Ne sada.

Ona nije ţelela da pokvari ovo vreme upoznavanja, vreme opuštanja i uţivanja u novoj vezi s slikom. Diskusije o budućnosti u ovom trenutku bi samo komplikovale stvari. To bi pred njih oboje stavilo zahteva za koje nisu bili spremni. Bilo je bolje da se stvari razvijaju svojim prirodnim tokom.

Oblačeći se Kili je razmišljala da je i za osećanja potrebno vreme i da bi svako ubrzavanje bilo pogrešno. Bila je ponosna na sebe. Ĉestitala je sebi na pozitivnom pristupu ţivotu. Ali, odjednom je nestalo njenog optimizma. To o pozitivnom stavu je čista glupost, priznala je. Ona je očajnički ţelela da pita Nika šta misli o budućnosti uopšte, a šta o njima. No za takva pitanja bilo je suviše rano. Suviše rano da bi se mislilo na neku stalnu vezu.

Njene misli su se stalno vraćale na reči „stalna veza". Kili pogleda svoju figuru u ogledalu. Od glave do pete njena pojava je odavala harmoniju i smirenost. Plava haljina samo je dopunjavala njenu ţenstvenost. Kili se nasmeši spokojnim, senzualnim osmehom punim zadovoljstva. Misli su joj se i dalje vraćale na reči „veza" i „stalna" pa je verovala u hepiend, mada je bilo suviše rano razmišljati o bilo kakvom završteku.

Na tiho kucanje na vratima ona se okrete u tom pravcu. Nik otvori vrata i uđe. Njegov izraz lica je u potpunosti odgovarao njenom euforičnom raspoloţenju. Bio je odeven u tamne pantalone i košulju. Oko vrata mu je bila mašna koju još nije vezao.

Zaţelela je da prstima pomrsi njegovu začešljanu kosu i dotakne njegove usne tamo gde se završavao osmeh. — Zdravo — reče ona gotovo šapatom u kome se nazirao drhtaj.

— Zdravo — odgovori on prihvatajući šalu, jer su gotovo sve vreme bili zajedno. — Mislim da ćemo zakasniti mojom krivicom — reče ona. — Tačno si to zapazila. — Uputio joj je zadivljen pogled. — Došao sam da vidim

treba li ti pomoć? — Da se obučem? Mislim da mi pri takvim poslovima teško moţeš pomoći —

začikivala ga je ona.

— Priznajem da mi to ne leţi, ali uvek su mi bile interesantne one scene u filmovima kada glavnejunakinje traţe pomoć da zatvore izrez na haljini rajsferšlusom ili nekom nedostupnom kukicom. Uvek sam mislio da je lepo imati ţenu koja bi mi zakopčavala dugmad na rukavima košulje ili ispravljala kravatu. Ali, ta vremena su prošla. Ja čak više i ne nosim dugmad za košulju.

Kili sa ţaljenjem zavrte glavom. — A ja, opet, nemam pojma kako se vezuje muška mašna.

— Moţda bih ja mogao da ti zatvorim rajsferšlus na haljini? — Na ţalost, ova haljina nema rajsferšlus — reče ona i okrete mu leđa da mu

pokaţe. — Šteta! U ova moderna vremena nikome nisu potrebni, izgleda, ni rajsferšlusi

ni dugmad za manţetne. Teško je sada naći neki dobar izgovor za zakašnjenje. Šte-ta, a ja sam već javio da ćemo malo zakasniti.

Kili mu priđe i stavi dlanove na svilenkastu tkaninu njegove košulje. Onda podiţe ruke i otkopča prvo dugme. — Moţda bih i mogla da nađem neku haljinu s rajsferšlusom.

— Nemoj da traţiš. Samo bi tracila vreme i energiju. Ja sam smislio nešto bolje. —- A šta to? On še nasmeja zavodnički: Polako je spustio glavu da joj objasni šta je mislio.

Kili malo rastavi usne da primi poljubac. Uzdrhtala od onoga što je slutila da će se dogoditi ona se podiţe na prste i nađe se u njegovom zagrljaju. Rukama je polako prelazila preko mišića na njegovim leđima. Dodir njegovih ruku bio je neţan i pun značenja. Nije se ţurio, a opet, ona je slutila da mu se ţuri. Privijala se uz njega i na njegovom telu nalazila odgovarajuća udubljenja i ispupčenja.

Potpuno u njegovom naručjiji, ona je otkrivala nove senzacije, nove radosti koje su se u talasima razlivale po njenom telu.

Kili je bila zadivljena zadovostvom od koga su im se tela grčila i neverovatnim osećanjem pripadanja koje ju je obuzelo. Pitala se da li i Nik oseća isto, da li se i u njemu kovitlaju ista osećanja, neodoljive ţelje. To je u stvari bilo nešto što ih je privlačilo snaţno i sada ih vezivalo tankim nitima strasti. I, sudeći po njenom uzbuđenom reagovanju, te niti su bile predodređene da stvore tkaninu izuzetne snage.

Na njegovo nemo traţenje usta im se spojiše. Njeno telo se već podavalo. Znala je nikada joj neće biti dosta njegovog milovanja. Osećala je njegove ruke kako klize niz kičmu glatkim ali snaţnim pokretima sve do struka. Privlačio ju je snaţno uz sebe. Osećala je njegove dlanove na svojim bujnim dojkama, na struku. Kao preko volje, on odvoji svoje usne od njenih. Toplim poljupcima prekrio je njen vrat, mesto iza uha.

— Ako ova stvar nema rajsferšlus kako da te izvučem iz nje — pitao je uzbuđenim glasom misleći pri tom na haljinu.

Nasmejavši se kratko Kili se odmače malo i jednim pokretom skide haljinu preko glave, kao što ju je malo pre obukla. Ruke joj pođoše ka grudnjaku, ali je Nik zaustavi. Očiglednč, ţeleo je da sam skine to svilenkasto parče odeće. Kili ga pogleda s obešenjačkim osmehom na licu. — Znaš, ni ovo nema rajsferšlus.

— Snaći ću se nekako — reče i ubrzo pokaza da je bio u pravu. Njegov pogled ju je milovao sve dok nije osetila kako je ţelja obuzima kao snaţan talas. Ona uhvati krajeve njegove kravate i privuče ga k sebi. Prsti su joj bili pomalo nesigurni dok je otkopčavala preostalu dugmad na njegovoj košulji.

Mesto gde su je drţale njegove ruke oko struka bilo je vrelo, a njegove grudi su se uzbuđeno dizale i spuštale pod milovanjem njenih prstiju. Kili se pitala da li i on čuje ritmično udaranje njenog srca. Radoznala, ona stavi svoj dlan na njegove grudi osluškujući odgovarajući ritam njegovog srca. Podigavši glavu pogledala ga je pravo u oči zadivljena kucanjem njihovih srca u istom ritmu ţelje. Nik stavi svoju ruku da osi usne njeno srce, a onda je pomeri niţe i pokri dojku rukom.

Polako, slabost obuze celo njeno telo i ona uzmače jedan korak drţeći rukama krajeve njegove kravate ne bi li ga povukla za sobom. Kad je dodirnula ivicu kreveta on je gurnu blago i ona se nađe na prekrivaču. Njegova kravata ostade joj u rukama. Nik je i dalje stajao i posmatrao je pogledom punim iščekivanja. Ona mu uzvrati pogled prkosno podigavši glavu i, onda, razuzdano rukom oslobodi se i poslednjeg dela odeće. Bila je potpuno naga.

Ĉula je kako je duboko udahnuo vazduh i odjednom je obuze stid pa poseţe rukom za pokrivačem. Međutim u trenutku je promenila mišljenje i pruţila ruku prema njemu. Nik obujmi njene prste šakom, čvrsto i neţno, istovremeno. Kao i uvek, njegov dodir bio je snaţan, neţan i ohrabrujući. Neizrecivo neţan. I kao da je razumeo bolje od nje emocije koje su harale u njoj i koje su odavale njenu ţudnju, on skide sa sebe sve što je imao i spusti se na krevet pored nje da je uzme u zagrljaj.

Brzo je ućutkao njen uzdah zadovoljstva strasnim poljupcem kome nije bilo kraja. Onda pojača stisak pa opet se odmače od nje da je draţi i muči pre nego je ponovo uzme u zagrljaj da je miluje i ljubi. Njena ţelja je bila sve jača dok je Nik

najzad nije doveo do usijanja. Njegove ruke bile su vesnici strasti koji su je dovodili do ludila svojom veštinom milovanja. Kili je razumela njihovu poruku i prenela im je ţelju, koja je rasla u njoj neţnim pokretima ruku niz njegovo vitko telo.

Niz drhtaja slasti pretresao je njeno telo kad je osetila njegovo telo na svome. On je polako pokretao njeno telo da bi zadovoljio gotovo bolnu ţelju koju je izazvao. Zadovoljavao ju je neţnim pokretima, bez ţurbe sve dok je nije doveo do vrhunca slasti koja je prešla u lepo i potpuno spokojstvo. Umiljato i podatno Kili je neţno dodirivala njegove oznojene grudi sa ţeljom da ostane tako u njegovom naručju cele noći.

Nik je sanjivo gladio njeno rame kao da ne ţeli da napusti udobno gnezdo njenog zagrljaja. — Mislim da smo dobro zakasnili na taj prijem — rekao je glasom u kome se naziralo ţaljenje. — Ne znam — proterstvovala je Kili. — Moţda bi trebalo da zakasnimo još malo.

On se tiho nasmeja. — Ako se zadrţimo još malo stići ćemo u svanuće. Ako uopšte i stignemo.

Ona uzdahnu. Bio je u pravu i zato se odlučno izvuče iz njegovog zagrljaja. — U redu. Bolje je da se onda obučemo ponovo. — Ona poče da traţi svoju odeću po sobi a zatim se okrete prema njemu. — Stvarno, Nik. Ovo smo mogli bolje da uradimo dok ja još nisam bila obučena.

— Mislio sam ja i na to. Ali, danas sam slušao jedno predavanje o samodisciplini pa sam pokušavao ...

— Da to postigneš u praksi. — Na neki način. Odnosno, pokušavao sam da nađem neku grešku u tvojoj

teoriji o tome. Ona mu uputi ljubazan osmeh. — Očigledno, našao si je. Jer da nisi, odavno

bismo već bili na tom prijemu, da znaš. — Jesi li sigurna u to, Kili? Ja ni kod tebe nisam primetio neku posebnu

samodisciplinu. — To nije isto. Ja sam uveţbavala pozitivan pristup. Pozitivan pristup? Ĉemu? — Kad je pošla da izađe iz sobe u kupatilo on joj

prepreci put. Stajao je pred njom, pravo oličenje zgodnog muškarca. — Pa, ja sam mislila da je taj prijem pravi promašaj, kad imamo da radimo pametnije stvari.

— Pametnije stvari? Zar ima još toga? — pitao je izazivački. — Ja znam da ima a tvoje je da to otkriješ kasnije — rekla je i ušla u kupatilo i

zatvorla vrata za sobom. — Da znaš da hoću. Budi sigurna. — Ona je jasno čula njegov glas i osećala je

da je veoma raspoloţen za šalu. Na njenom licu javi se onaj osmeh.

— Sigurna sam, Nik — prošaputa ona za sebe, ali je imala osećaj da je i on čuo njenu opasku.

*

Kad su stigli prijem je bio u punom jeku, Kili i Nik su se neopaţeno izmešali sa

gomilom. Bilo je tu oko četrdesetak gostiju raznoliko odevenih. Neki su nosili farmerice, a neki dijamante. Svi su govorili u isti mah. Hrana je bila dobra a razgovaralo se o različitim stvarima. Jedan gitarista prebirao je spretno po ţicama posvećujući po neku svoju pesmu svakome ko pogleda u njegovom pravcu.

Kili je bila impresionirana tamnoputom lepotom Glinis Klejbruk koja ih je primila veoma srdačno. Manje joj se dopadao način na koji ju je Nik predstavio ostalim gostima. On nije, doduše, rekao ništa loše. Ali ni jednom rečju nije po-menuo zbog čega se ona našla u Santa Feu. 0 njenom seminaru nije bilo pomena. To je bio dokaz da je Nik u njoj prvenstveno gledao ţenu. Njena profesja nije imala značaja za njega. Tako se ponašao i Kolin prema njoj dok su bili zajedno i ona se

tome nije usprotivila. Ali sada, sada je znala da to Niku neće dozvoliti. — Kili! Ona se prenu s olakšanjem iz tih turobnih misli i okrete se prema ţeni koja ju je

pozvala. Stefani je jedva poznala. Sa kosom u uvojci-ma i osmehom na licu ona je malo ličila na onu uštogljenu sekretaricu. Na Zeku. Na sebi je imala dugu, crvenu haljinu sa riševima koji su se gubili prema njenom tankom struku. — Stefani! Baš sam se pitala šta je s tobom? — reče Kili ljubazno.

— Aleks mi je pokazivao vrt. Kili se zamisli nad tim stidljivim priznanjem. Nije bilo mnogo verovatno da je Aleks tako naglo pro-menio svoj

stav, ali blago rumenilo na Stefaninim obrazima bilo je dokaz da se nešto ipak promenilo. — Jesi li pokazala Aleksu da brinete mogu biti daleko privlačnije od plavuša?

Crvenilo na njenim obrazima se pojača. Njene plave oči su zadovoljno sjale. — Ne znam o privlačnosti, Kili ali on je razgovarao sa mnom. Stvarno razgovarao. I nije više od dva puta pomenuo kancelariju. Za početak, to je već nešto, zar ne?

Kili joj uputi osmeh ohrabren ja, pitajući se kako Aleks postiţe da ga ljudi tako vole. — Uzgred, gde je Aleks — upita ona.

— Otišao je da mi donese piće — pokaza Stefani glavom prema baru gde je stajao Aleks razgovarajući sa Nikom. — Ja ga volim, znate — reče Stefani jednostavno i obori oči. — Volim ga već duţe vremena ali nikada nisam ni pomislila da ću imati prilike.

Kili je bilo neugodno, jer nije ţelela da diskutuje sa Stefani o njenim šansama što se tiče Aleksa. Laknu joj kad vide da Nik ide prema njoj.

— Nisam ni pomislila — nastavi Stefani — da će Aleks ikada u meni videti ţenu a ne samo sekretaricu.Sve dok nisam počela da pohađam vaš seminar, Kili. Jer on me je video upravo onako kako sam ja verovala da me vidi. Bila sam suviše revnosna u kancelariji, suviše spremna da primam na sebe odgovornost, koja nije bila moja. Sada će se nešto promeniti na tom polju i moţda se to Aleksu neće svideti. Ali ja se neću bojati da mu se oduprem bilo u kancelariji ili van nje. Moţda će mi biti potrebno malo više vremena ali naučiću ga da me poštuje.

— Stefani, mnogo je vaţnije da naučiš da ceniš sebe, da shvatiš svoju vrednost. — I hoću, zahvaljujući vama. Kili zavrte glavom odrečno. — Ne. Motivacija treba

da bude u čoveku. Ako se to dogodi biće to tvoja zasluga, ne moja. — Ali, šta bih ja bez vas? — Kakve su to tajne? —upita Nik i pruţi Kili čašu smeškajući se šarmanto

Stefani. — Da li se dogovarate da malo oţivite ovaj prijem? — Naravno, — reče Kili. — čekamo te da nam se pridruţiš. — I jedva ste me dočekale? — šalio se Nik.

— Jedva, zaista — reče Stefani prihvatajući šalu. — Oho — rekao je obešenjački — najzad jedna ţena priznaje da sam šarmantan.

Vi ste ţena moga srca, Stefani. — U redu, rođače — umeša se Aleks koji je takođe došao — sada moţeš da

prestaneš da flertuješ s mojom sekretaricom. — On je posednički obgrli oko otkrivenih ramena. — Sledeći put ćeš pokušati da mi preotmeš Zeku i da je una-prediš na neki viši poloţaj u centrali.

Na te njegove reči Stefani se ukoči. Po očima joj se videlo da je razočarana. Polako se oslobodila Aleksovog zagrljaja. — Ako se pojavi neko mesto u centrali, gospodine Breden nećete morati da me preotmete. Samo me pozovite. Mislim da bi mi se svidelo da ţivim u San Francisku.

— Ne pričaj, Zeko. Ne bi valjda napustila „Sautvest" i mene. Potrebna si nam. — Aleks je pokušavao da bude ljubazan, ali Stefani ga samo hladno odmeri.

— Aleks, gde je moje piće? Zar si zaboravio? — S tim recima koje su zvučale odmereno Stefani se uputi prema baru.

— Prokletstvo! — reče Aleks gledajući kako se crvena suknja vijori prema baru.

— Šta joj bi odjednom? — Onda se okrete prema Kili. — Šta si joj rekla? Bilo nam je lepo dok nije razgovarala s tobom. Sada ću morati da se izvinim.

— Što ne pokušaš s jednim velikim buketom ruţa? — predloţi mu Kili sa cinizmom u glasu.

— S ruţama? Za Zeku? Mora da se šališ. — Njeno ime je Stefani— primeti Kili odsečno. Ali, Aleks je već odlazio. Kili, sada

već prilično ljuta, pogleda u Nika. — Mogao si i ti da kaţeš nešto — prebaci mu ona kad spazi smešak na njegovom licu.

— A, ne. Ne ţelim da budem umešan u taj mali trougao. To me se uopšte ne tiče... sve dotle dok me se ne bude ticalo zbog posla. Razumeš? — Nastavio je da pije svoje piće potpno nezainteresovano i hladno.

— Da, razumem, sasvim. Ti dozvoljavaš da se tako nešto događa između tvoja dva sluţbenika, čak te to i zabavlja. Ali kada to moţe da smeta tebi...

— Ej, šta to treba da znači? — prekide je Nik. — Ja sam samo posmatrač u toj stvari. Aleks i Stefani mogu da se gloţe do mile volje van kancelarije. Mada, nije mi jasno, kako čovek uopšte moţe da se svađa sa nekim ko ima tako krupne, nevine plave oči i haljinu u stilu Skarlet o'Hara.

Bio je to tipičan muški komentar, koji je nervirao Kili. — To je vrlo uobraţena, šovinistička primedba.

— Zašto? — Tako. Mogao si kod Stefani da primetiš nešto daleko vaţnije. Kao, na primer,

njeno samopouzdanje dok je razgovarala s tobom i Aleksom. To je ta promena. Stekla je malo samopouzdanja. Mogao bi, najzad, da joj priznaš da ima duha.

— Dobro, divim se njenom duhu — reče Nik i podiţe čašu namignuvši — ali se takođe divim i njenoj lepoj haljini.

— Muškarci! — promrmlja Kili sebu u bradu — Svi su isti. Da bi prekratila raspravu Kili se okrete i pođe. — Izvini, idem da nađem nekog

partnera za razgovor koji će umeti da pogleda i u ličnost ispod haljine. Kili tek tada primeti da je ne-šrećno izabrala reči, ali Nik samo podiţe obrve, bez

komentara. — Moţeš — rekao je mirnim glasom koji ju je dovodio do ludila — naći ću te

kada bude vreme da se pođe. Ona klimnu glavom i uputi se prema drugom kraju prostorije. Iz daleka, Kili je

gledala njegov zamišljeni profil. Pitala se zbog čega joj je toliko vaţno njegovo mišljenje. Primetivši njen pogled, Nik joj se osmehnu. Taj osmeh je značio „sloţili smo se da se ne slaţemo". Naravno, to je bila razumna stvar, ali ipak nije htela da mu se vrati, bar zasad.

Kili je uzela još jednu čašu vina. Ponovo je srela jednog gosta koga je upoznala čim je došla. Slučajno je otkrila da ima firmu u Albukerku i da se interesuje za jedan takav program obuke. Objasnila mu je svoje ideje i glavne principe njenog seminara. On se, čini se, zainteresovao i čak ju je zamolio da mu se javi kroz nekoliko nedelja, kad završi sa seminarom u „Sautvest' To joj je izgledalo kao dobra prilika i ona se, zadovoljna, osmehnu kad je Nik dotače za ruku.

— Jesi li spremna da kreneš? — pitao je. Kili klimnu glavom. — Javiću vam se g. Senders. Proćelav čovek pogleda Nika. — Gospođica Ričards mi je pričala o svom

seminaru. Iznenadio sam se kada sam čuo da ga drţi u „Sautvestu". VT obično ne činite takve stvari za obrazovanje svojih radnika.

— Ne. — Nik obujmi rukom Kili i pođe. Ali g. Senders je išao za njim. — Ali, ovog puta ste odstupili od toga, Breden. — Da. Kilj pogleda Nika iznenađena njegovim kratkim odgovorima. — Gospođica Ričards mora da drţi vrlo uspeli seminar onda — nastavi g.

Senders, očigledno očekujući neki odgovor od Nika.— Da li moţete da ga preporučite, Breden?

Kili oseti kako se Nik zaustavlja, kao preko volje. Njegova ruka je zaštitnički stajala na njenom ramenu, a onda skliznu niz ruku. Okrenuo se prema Dţonatanu Sendersu. On udahnu vazduh i napravi malu pauzu. — Gospođica Ričards je... vrlo sposobna.

Kili nije mogla da poveruje svojim ušima. Sposobna? Bilo je to gore nego da nije ništa rekao. Sposobna! Ţelela je da na Niku isproba neke od svojih sposobnosti, ali se ipak uzdrţa. Uspela je da se osmehne g. Sendersu. — Pozvaću vas.

Sendersov pogled se zaustavio na Nikovoj ruci, koja je i dalje bila poloţena preko njenog ramena, zaštitnički i posesivno. Onda skrenu pogled, jer se videlo da mu je neprijatno. Bilo je očigledno da o svemu ima svoje mišljenje. — U redu je, gospođice Ričards. Bolje će biti da vas ja pozovem.

Kili se ne seća da li je domaćici rekla laku noć i nije znala kako je došla do kola. Ali te voţnje kući sećaće se uvek. Bila je to najhladnija letnja noć u njenom ţivotu. Tišina je bila nepodnošljiva, ali ona

bi radije umrla nego da progovori s Nikom i jednu reč. — Izvini, Kili — reče Nik kad su ušli u kuću. — Ja znam da ti je teško, ali nisam

mogao da laţem čoveka. Ona se besno okrete prema njemu. — Naravno, kako bi i mogao! I, naravno, nisi

mogao da kaţeš ništa lepo. Morao si da budeš pošten. Pošten! Smešno! Ona je sposobna, rekao si i stajao sigladeći moju ruku. Znaš li šta je čovek pomislio, Nik? Da sam sposobna za... za... Ti si pustio. da on tako razume.

— Ja ne odgovaram za ono što je on mislio, Kili. Znaš i sama da nisam imao namere da...

— Da načinim jednu ... nečasnu insinuaciju? Bora mu se pojavila oko usana. Videlo se da je i on iznerviran. — Već sam se

izvinio. Ako misliš da će to popraviti tvoje raspoloţenje ja. ću da nazovem Sendersa i da mu objasnim da je po sredi nesporazum.

— Ne, hvala. Nije mi potrebna tvoja pomoć. Kad završim seminar u „Sautvestu" izveštaj o proizvodnji biće dovoljno objašnjenje. Gospodin Senders će onda razumeti sve i bez pojašnjavanja ...s tvoje strane.

— Još nisi završila seminar, Kili. Kili se još više razbesne na taj nedostatak poverenja u nju. — Ali završiću ga, da

znaš. I onda ću pokazati tebi kako sam sposobna. On se osmehivao ali po njegovim očima se ne bi reklo da ga sve to zabavlja. —

Divim se tvom duhu, Kili. Ako i dođe taj dan pozajmi haljinu od Stefani. Voleo bih da odem na ručak sa ţenom koja je bar ţenstvena.

— A ja više volim da ne razgovaram s čovekom koji se oseća ugroţenim zbog ţene koja je profesionalna. — Kili se okrete i pođe.

— Kili, čekaj... dozvoli mi... — Bolje nemoj, sačuvaj svoja objašnjenja za klub muških šovinista — dobaci mu

ona preko ramena. — Verujem da će oni shvatiti tvoja osećanja. — Pre nego što je mogao da odgovori ona uspe da se uzdrţi da ne izleti iz sobe, već izađe dostojanstveno. Kad se našla u spavaćoj sobi dozvolila je sebi zadovoljstvo da zalupi snaţno vrata za sobom.

Kad se svukla bacila je na pod svoju odeću i za trenutak osetila olakšanje. Ali, kad ju je ljutina prošla, Kili je znala da tu, u stvari, nema pomoći. Nije trebalo da se vezuje za Nika. Obećala je sebi da ne načini takvu grešku, a ipak je to uradila, zaslepljena njegovim laskanjem iako je celo vreme znala da se to neće završiti hepiendom.

Dok je leţala budna u postelji osećala je strašnu usamljenost. Pokušala je sebi da odrţi lekciju o pozitivnom pristupu stvarima, ali to je samo pogoršalo stvari. Bar nije zaljubljena u njega. Ako i jeste, onda samo delom svog srca. A taj deo, verovala

je, moţe da urazumi. Mala uteha, ali bolje išta nego ništa. 7. Kili je sanjivo pila kafu i čitala novine. Međutim, nije mogla da se koncentriše na

značenje onoga što čita, i pored naprezanja. Napolju je sunce sijalo punim sjajem. Na nebu su se videli beli oblačići. Razmišljala je da se sve zaverilo protiv nje. I Nik koji je spokojno spavao kad je prošla pored namerno otvorenih vrata njegove spavaće sobe i ovo prekrasno vreme. Njenom raspoloţenju bi daleko više odgovarao neki kišni, ruţan dan. Ali tu nije bilo pomoći. Dan je zaista bio lep i ona donese odluku da ne priušti Niku zadovoljstvo da je nađe tu kad se probudi. Uzeće svoj fotografski aparat i poći će da obilazi Santa Fe kao najobičniji turista. Moţda će kupiti i neki suvenir na kome će pisati „Uspomena iz Santa Fea, Novi Meksiko".

U kuhinji, Kili napravi sebi sendvič i uze jednu pomorandţu. Preturala je po ormanu dok nije našla kesu. Kad je sve spakovala taj njen ručak izgledao je jadno.

— Entuzijazam je stanje svesti — rekla je glasno — A stanje svesti je stvar samokontrole. — Ipak, i dalje je bila nezadovoljna. Zatvorila je kesu s uzdahom.

— Ne znam koga imaš tu, ali mogu da ti kaţem da sam to predavanje već slušao. — Na zvuk Nikovog glasa ona se još više namršti. — Razgovarala sam sama sa

sobom — rekla je hladno. — Pa, izgleda nije taj razgovor imao neki pozitivan uticaj na tebe. Kili nije htela da odgovori. Samo je slegnula ramenima. Pogledala ga je preko

ramena kada je pošao prema friţideru. Bio je odeven u kratke pantalone i pletenu majicu. Na nogama je imao sportske cipele.

— Jesi li gladna? — pitao je on. — Nisam — reče ona Ijutito. A onda dodade mekšim glasom — Nisam. Nik se uspravi sa bocom soka od pomorandţe u ruci. Zatvorio je friţider i

pogledao u njenom pravcu. Ali, ona pogleda u stranu. — Prespavao sam doručak, izgleda.

— Jesi. — Kili je drţala pred sobom kesu sa sendvičem kao štit. On uze či§tu čašu iz kredenca i nasu sok. Ţelela je više no išta da moţe da izađe iz kuhinje i da ga ostavi da se pita šta smera ona. Ali htela je da mu pokaţe da ju je baš briga za njegov doručak, ručak ili uţinu. To joj je pruţalo kakvo-takvo zadovoljstvo. Bilo joj je stalo da mu pokaţe da je njegovi planovi uopšte ne interesuju.

— Odlazim — rekla je. On je odmerio kesu, koju je drţala u ruci, svojim sivim očima. — Mislio sam da

beţiš od kuće. — Ovo nije moja kuća i ne beţim. Idem da razgledam znamenitosti grada. On klimnu glavom i otpi gutljaj soka. — Šta ideš da vidiš? — Ne znam. Šta predlaţeš? — Kili se namršti. Nije imala nameru da traţi njegovo

mišljenje a, eto, ipak je to učinila. — Predlaţem ti da uzmeš vodiča. Nekog ko poznaje mesto i moţe sve da ti

pokaţe. Naravno, teško je naći tako iskusnu osobu ... — Ja mislim da ih ima tusta i trna. — Oh, ne. Mi smo mala, odabrana grupa. — Mi? Nik je toboţ bio začuđen. — Zar ti nisam rekao. Ja, kad imam vremena, vodim

grupe na ovom području. Samo one sastavljene od odabranih i vaţnih osoba. — Šteta — reče ona bajagi razočarano — sigurna sam da sam čula udaljenu

grmljavinu. Moţda drugi put...

— U redu — rekao je on podiţući ruku — napraviću izuzetak kad si ti u pitanju, Kili. Samo, moraš mi obećati da nećeš pričati okolo da sam slabić.

— Ne brini, Nik. Neću ništa reći što bi podstaklo ruţna ogovaranja. Zato te i ne zovem da ideš sa mnom. — Da li bi ti bilo bolje ako bih rekao svoju cenu? — Gledao je zainteresovano

prema njenoj kesi. — Mogao bih da razmislim. Ona privuče kesu k sebi. — Oh, ne. Ovo je moj ručak, a ti sebi napravi drugi. On pomirljivo sleţe ramenima. — U redu. Ja ću napraviti nešto za jelo i biću spreman za pet minuta pa moţemo

da krenemo. Da li ti to odgovara? — Da. To jest, ne! Mislila sam da danas budem malo sama. On joj se malo pribliţi. — A ja mislim da treba danas da budemo zajedno. Prišao

joj je sasvim blizu. — Da li bi htela da prestanemo sa svađom. Njegov dah probudio je kod nje uspomene od kojih je zadrhtala. Nervozno je

ovlaţila usne. — Ne postoji među nama nikakva svađa. — Onda još bolje, Kili. Zato ţelim da budem s tobom. Ona se odobrovolji kad u njegovim očima spazi čeţnjiv pogled. Kako se njegov

osmeh širio tako se ona sve manje opirala. A kada je spazila onu karakterističnu rupicu na njegovoj bradi, predala se svom zabludelom srcu.

— Samo pet minuta — reče ona toboţ oštro. Znala je da će povući svoj poziv ako ugleda i najmanji znak likovanja u njegovim očima. Ali, Nik nije ni pokušao da sakrije osećaj olakšanja koji se video na njegovom licu. Kili ga je posmatrala kako prilazi friţideru i bilo joj je drago saznanje da on ţeli da provede dan s njom. Moţda je trebalo da ostane čvrsta u svojoj odluci da bude toga dana sama, ali srce joj je drugačije kazivalo. I, izgledalo je, da više nije u stanju da u potpunosti kontroliše svoja osećanja.

Kili se uputi prema vratima kuhinje s kiselim osmehom na licu. Koga li ona to pokušava da zavara? Od prvog dana kada su se sreli ona je imala veoma malo kontrole nad događajima u njenom ţivotu. Zašto bi današnji dan bio izuzetak?

Ipak, morala je da prizna, da je Nik ulagao ozbiljan napor da sazna njene ţelje dok su obilazili Santa Fe. Kao iskusni vodič, on je sa strpljivim smeškom na licu, išao kroz prazničnu guţvu na glavnom trgu. Kili je bila gotovo bolno sve-sna njegovog prisustva kad bi je slučajno dodirnuo obuhvatajući je oko struka. I usred guţve koja se polako kretala duţ glavne ulice Kili je bila svesna Nika, njegovog du-bokog muškog glasa, potencijalne veselosti u njegovim očima, njegovog privlačnog muškog mirisa. Ĉas je bila srećna sto nisu sami a čas je ţudela da se osami s njim.

Ako je i primetio ta njena oprečna osećanja Nik to nije ničim pokazivao. On je bio raspoloţen, paţljiv i duhovit i pokazivao je prilično poznavanje istorije i kulture Novog Meksika i njegovog stanovništva. Takođe, mora mu se priznati da se nije iznenadio kada je od svih izloţenih suvenira, kao što su srebrni nakit sa tirkiznim kamenjem i slično, odabrala baš komplet za biber i so u obliku kaktusa. Kili je neumorno pravila snimke u nastojanju da uhvati nešto od atmosfere starih zgrada od ćerpiča, a uspevalo joj je da više puta no što je to bilo potrebno uhvati Nika.

Kad je Nik počeo da se ţali da j će umreti od gladi ako negde ne stanu da ručaju Kili je najzad imala povoda da se okane istorije. Bila je radosna zbog toga. Njoj je postalo već suviše teško da se koncentriše na stvari koje su je okruţivale, bez obzira na njihovu atraktivnost kad je Nik bio tako blizu. Imala je mnogo toga da otkriva u vezi s njim da je bilo besmisleno da provodi vreme otkrivajući grad koji je postojao vekovima i koji će postojati i ubuduće, dugi niz godina.

Iz Santa Fea odvezli su se u nacionalni park. Posle guţvi u gradu tamo ih je dočekala neobična ali prijatna tišina. Mogla je da odahne, iako je sada trebalo da se privikne na tišinu u prirodi punu prigušenih ţamora. Posle spretne voţnje u kojoj je

Kili uţivala po-smatrajući ga kako vozi, Nik je odabrao mesto pored potočića i prostro je ćebe. Svako od njih uzelo je kesu sa svojim ručkom. Kili je uzela od Nika konzervu sode vode a Nik je za to dobio pola pomorandţe. Kad je razmena bila završena Nik se poţalio da u njoj nije najbolje prošao.

— Hmmm — promrmljala je Kili — imam osećaj da će ova soda prilično da me košta. Verovatno očekuješ od mene da ti večno budem zahvalna.

— Baš i ne očekujem. Kili je znala da je sada red na nju da pita, ali je cútala i koncentri-sala se na svoj

ručak. — Pa — pitao je on najzad — zar nećeš da čuješ šta očekujem? — Ne. U interesu tvoje budućnosti kao turističkog vodiča bolje je da ja to ne

znam. Bojim se da bi nas to dovelo do lične i neprofesionalne diskusije. Nik se ispruţi naslonivši glavu na ruku. Gledao ju je obešenjački. — Vidim da si ovde već bila na pikniku. — Recimo da imam osećaj za takvu vrstu razgovora. On se nasmeja očigledno zadovoljan njenim odgovorom. — Gde si bila Kili do

sada? Ĉekala sam tebe, bio je njen nemi odgovor. Odgovor zaljubljenog srca. Pogledala

je pravo svojim smeđim očima u njegove sive oči osmehnula se. — Učila sam da izlazim na kraj sa drskim vodičima.

— Sa mnom uvek moţeš da izađeš na kraj kako te je volja — smešio se Nik dok je dohvatao svoju kesu čipsa. — Samo, bilo bi lepo od tebe da pričekaš dok ne završim s ručkom. Ali, ako ti je baš stalo...

— Nekako ću se već uzdrţati — reče Kili kroz smeh. — Ali samo dok ne završim s ručkom. Ona mu je prebacila da taj njegov ručak predugo traje. Nik ju je šaleći se

uveravao da će taj ručak moţda trajati do zalaska sunca a moţda će biti vremena da joj pokaţe noćnu prirodu.

— Naravno — napomenuo je on značajno — za noćne ture se dodatno plaća. Ona zavrte glavom u neverici. — Bojim se da ne mogu da pokrijem te troškove.

Vidiš, moj poslodavac nije tako široke ruke. Nik se nasmejao dosetki, ali Kili je videla da mu nije bilo do smeha. Zato ona

ponovo usmeri svu svoju paţnju na sendvič. Bolje da nije pomenula njihove poslovne odnose. Celog dana Nik je vesto izbegavao tu temu kako bi bio siguran da će im vreme koje provode zajedno biti prijatno i veselo.

I, zaista. Bilo je. Ona je uţivala u svakoj minuti, u svakom njegovom osmehu. Bilo je tako prijatno opustiti se pored Nika i ona nije ţelela da to pokvari.

Bacila je praznu kesu u korpu za otpatke. Nik je bio zamišljen i, prema njegovom izrazu lica, ona nije mogla da dokuči o čemu on to razmišlja. Podelila je pomorandţu i ponudila mu jednu polovinu. Znala je da je to samo izgovor. Ţelela je da njegovu paţnju opet usmeri na sebe.

— Ne, hvala. Nisam više gladan. — Mislila sam da imaš apetiti dečaka u razvoju. Nik se ispruţi na leđa i stavi ruke pod glavu. — Dečak? — ponovio je zamišljeno

tu reč. — Nisam bio dečak od svoje osme godine. Na samrti, otac mi je rekao da je porodica moja briga i da ja treba da se staram o majci.

— I, ti si se starao — reče Kili gotovo šapatom. — Šta mi je drugo preostalo. U tom uzrastu se obećanja shvataju veoma ozbiljno. — Mislim da to nije stvar uzrasta. — Moţda i nije. Moţda je to samo pouka da se ne preuzimaju obećanja koja se

ne mogu ispuniti. Ili ne ţele. Kili je pokušala da zamisli Nika kao dete, ali bez uspeha. — Jesi li poţalio što si

odrţao to obećanje?

— Kako da ti odgovorim na to pitanje, Kili? Ja ne ţalim, ali ima momenata kada se pitam kako li je odrasti bez obaveza ili sa malo odgovornosti.

Ona je grickala svoju pomorandţu. — Verovatno ti kao izraziti primer neodogovornosti sluţi baš Aleks.

Nik se nasmejao. — Ako se ikada budeš upoznala sa tetka Rozmari onda ćeš razumeti Aleksovo verovanje da je svet stvoren radi njega. Ja ne ţelim da ga pravdam.

Mislim samo da je odavno trebalo da se otkači od njene suknje. Ali moja tetka moţe biti vrlo uporna i nikada mu nije dala priliku da sam donosi odluke.

— Sve do mog seminara — dodade Kili. Oklevala je da li da nastavi kad je primetila da je Nik zastao. — Pa sam si rekao da će Aleks sam da snosi odgovornost za njega.

— Aleks je moţda i doneo sam odluku ali budi sigurna da je računao na podršku svoje majke u slučaju nekih posledica.

— Kojih, u stvari, nije ni bilo. — Ja ne bih govorio o tome ni ako bi mi neko obećao dvonedeljni odmor na

Tahitima. Kili je shvatila da je krajnje vreme da promeni temu. Umesto da priča o njima

bilo je bolje da pita Nika o manje vaţnim stvarima kao, na primer, ko je Aleksov otac. Nik je spremno odgovorio da se ne zna šta je s njegovim ocem. Rekao je da veruje da je Aleksov otac napustio njegovu majku, jer ona nije bila ţena s kojom je lako ţiveti. Uprkos tome, on ju je smatrao izuzetno šarmantnom osobom i osim svoje majke njoj se najviše divio od svih ţena.

Mada je to bilo glupo, Kili je na trenutak osetila kako je njena sujeta pogođena tom Nikovom izjavom. Zelela je da ona bude ţena kojoj se on najviše divi, iako je znala da su to detinjasta razmišljanja.

— Da li i tvoja majka radi u centrali vaše firme? — Ne. Moja majka je zadovoljna što ja zastupam njene interese u korporaciji.

Ona smatra da nema smisla za poslove i da se muškarci bolje snalaze sa finansijskim izveštajima. U stvari, ona voli što ima nekoga da se brine o stvarima za koje smatra da su muška briga. Njoj je potreban neko ko moţe da donosi odluke umesto nje kako bi mogla da se konceritriše na ulepšavanje svog ţivota.

— I ti si taj neko Nik, zar ne? — Da. Do pre godinu dana nije imala nikoga u koga bi imala pove-renja, osim

mene. A onda se preudala. Našla je nekog juţnjaka koji se ponaša prema njoj kao prema neţnom mangolijinom pupoljku. Ona je zbog toga veoma srećna.

— A jesi li ti srećan?

On se okrete prema njoj i vide njen obešenjački pogled. — Samo subotom, kad ne pada kiša.

— Pa, danas ne pada kiša — reče ona izazivački. — Ne, zaista ne pada. — Njegov osmeh je značio poziv još pre nego ga je usnama

uobličio. — Dođi ovamo, Kili! Ona oseti kako je obuzima silno uzbuđenje. Njeno telo je bilo spremno da ga

posluša. Ipak, oklevala je. — Prsti su mi lepljivi od pomorandţe, Nik. On je pogleda u ruke a onda mu pogled pade na usne. — Ja sam uvek voleo

ukus pomorandţe. Uspravivši se na noge Kili ga pogleda odozgo. — Samo da operem ruke i eto me

nazad — rekla je glasom koji je podrhtavao i u kome nije bilo sigurnosti. Dok je odlazila prema potoku pitala se zašto je oklevala da popusti svojoj čeţnji za njegovim zagrljajem. Da nije moţda u svakom predavanju videla opasnost, makoliko bila ona mala. Da nije slutila da je svaka neţna reč i blagi dodir pribliţavaju trenutku kada će njeno srce zauvek biti izgubljeno? Voda je klizila kroz njene prste i delovala umirujuće na nju. Osetila je Nikovo prisustvo pre nego što je

stavio ruke na njena ramena. Sa uzdahom olakšanja prihvatila je da on donese odluku umesto nje.

— Daj, pusti da ti ja pomognem. — rekao je saginjajući se pored nje. Njene ruke bile su zarobljene u njegovim velikim dlanovima ispod površine vode i ţmarci zadovoljstva su se polako peli ka njoj.

— Dobro je Nik, mogu i sama. — Izgubila je ravnoteţu opasno se nagnuvši nad potokom. — Pazi — viknu Nik i ispruţi ruke da je uhvati. Ali pritom samo pljesnu po vodi

isprskavši ih. Kad je povratila ravnoteţu Nik je uhvati oko struka i ostavi dva mokra otiska svojih šaka na njenoj košulji.

— Mislio sam da ti hoćeš da opereš samo ruke ali ti si, izgleda, htela da se okupaš. Onda ću morati da te odvedem na neko usamljenije mesto.

Kili toboţ zamišljeno podiţe obrvu na njegovu šalu. — Svakom se moţe dogoditi da izgubi ravnoteţu. Ĉak i vama, gospodine Breden. — Dok je to govorila ona uze malo vode i baci mu u lice.

Nik prvo zatrepta na ovu neočekivanu osvetu pa tek onda pokuša da se odbrani. — Trebalo bi da doţivim popriličan udarac pa da izgubim ravnoteţu. Ali ako baš ţe-lite da probate, gospođice Ričards

Kili se smejala dok je i sama brisala kapi sa svog lica. — Ne bih htela da te skroz pokvasim.

Nik je uhvati za ramena i nasmeja se vragolasto. — A ja, ja bih baš voleo da se ti skroz nakvasiš pa da budeš primorana da se presvučeš u nešto mnogo zgodnije, zar ne?

Nju obuze sumnja. — Nik, ne misliš valjda... stvarno...? Ali, on je ozbiljno mislio i ona se uskoro našla usred potoka. Jedina joj je uteha

bila što je tom prilikom i Nik izgubio ravnoteţu tako da je on bio skroz mokar. Nameravala je da se dobro naljuti na njega zbog ovoga, ali je u tom začula kako se on slatko smeje svojim dubokim glasom.

Onda se nagla ka njemu pruţajući mu svoje usne. Zelela je da oseti kapi vode na njegovim usnama. Kada su im se usne srele Kili je znala da će je taj jedinstveni ukus uvek podsećati na Nika. Poljubac je bio i neţan i grub u isti mah, pun neke neţne snage koja je bila tako karakteristična za njega.

Prislonio je njene dlanove na svoje lice dok se ona oslanjala na njega. Poljubac je postajao sve strasniji. On se malo pomeri da bi je bolje prihvatio. Kili se sasvim opusti u njegovom naručju i dopusti da ţelja ovlada njome. Ĉinilo joj se da sedi u nekom bazenu u tropima iako je znala da je to hladna voda planinskog potoka. Kili nije mogla da zamisli da postoje takva senzualna osećanja.

Njegove ruke skliznule su pod njenu košulju nestrpljivo traţeći osetljiva mesta na njenom telu. Njene grudi su prosto same stremile ka njegovom milovanju. Bile su napete pod njegovim rukama. Osetila je kako se pod njegovim neodoljivim milovanjem njen dah ubrzava.

Bilo je nećeg bezvremenog u tom poljupcu usred prirode. U njemu je bila sva mešavina boja i mirisa dopunjena sjedinjavanjem muškarca i ţene. Duboko u sebi Kili je bila svesna toga, svesna svečane lepote planina i drveća, neba i ţuboravog potoka. I, takođe je znala da je sve to bilo beznačajno u poređenju sa ţudnjom koju je osećala prema ovom muškarcu, vrednom strahopoštovanja.

Kada se odmakao od nje ona prekorno uzdahnu. — Hmmm — mrmljala je — zar ne bismo to mogli da ponovima? Znaš, još me niko nije ljubio usre potoka. Hoću da budem sigurna da sam sve dobro ukapirala.

— Ţao mi je — reče Nik i povuče je da ustane. — Ja ne odajem poslovne tajne. Sledeće što ćeš učiniti to je da i sama dovodiš grupe na ovo mesto.

Kili mu se izazivački obesi oko vrata. — Zar ne smatraš da bi malo pozitivnog napora s moje strane učinilo da promeniš mišljenje?

On je pustio da njegovi prsti skliznu niz njenu kičmu. Zaustavio ih je na kukovima. — To je učena, Kili!

— Samo prijateljsko ubeđivanje, Nik — reče ona pojačavši pritisak na njegov zatiljak dok se istovremeno podizala na prste da ga poljubi. On nije odmah reago-vao. Pustio ju je da ga ona uvede u poljubac. Vrhom svog jezika ona je prelazila preko uglova njegovih usana a zatim je sve upornije istraţivala njegova usta, sve dok on nije podlegao njenoj privlačnosti i stegao je još čvršće u naručje. Njihova tela su bila pripijena, vlaţna i topla od strujanja ţelja u njima koje su postajale sve nesnosni je, dok se Nik nije zaustavio.

— Kili — rekao je on glasom , punim uzbuđenja — da li te je 3 ikada neko voleo usred potoka?

Ona zavrte glavom i privi se jače uz njega. — Mislim da bi to bilo malo neudobno. — To i ja mislim — rekao je odlučno. — Hajde da ostavimo prijateljsko

ubeđivanje za neku bolju priliku. — Tvoje ţelje su za mene naredba. On je imao izraz skepse na licu dok ju je odvodio odatle. — Bolje da te odvedem

kući. Nešto nije u redu s tobom. Verovatno si suviše dugo bila na sveţem vazduhu i u prirodi.

Da, mislila je Kili. Suviše dugo sam pored Ni ka, to je to. Pokupili su svoje stvari i uputili se u Sante Fe. Sve što je previše nije dobro za tebe, govorila je njena majka. Co-veku nikada nije dovoljna da uţiva u dobrim stvarima, govorio je njen otac. Kili pogleda u Ni ka i shvati da joj se ova izreka njenog oca daleko vise dopada.

Nik se okrete uhvati njen pogled. — Izgledaš zadovoljna sobom. U čemu je tajna? — Tu nema tajni. Sećam se kako je moja majka imala mudru izreku u svakoj

prilici. Moj otac isto tako je imao izreku ali potpuno suprotnu po svom značenju. Znači imala sam prilike da biram.

— Znao sam da si nasledila svađalačku prirodu od nekog od roditelja. Ona se namršti. — U stvari, ja to nisam nasledila. Tata je sve drţao za sebe.

Sigurna sam da je mama ţelela da nasledim baš njegove osobine. Ili da ih primim od nekog drugog.

— Nisu baš imali idealan brak. — Pa ne bih to rekla. Oni se često nisu slagali u mišljenju. — Kao ovo mi sada? — Njegov glas je sada bio potpuno ozbiljan. — Izgleda da se

i mi redovno ne slaţemo u mišljenju. Kili je gledala preda se. — Nik, to se ne moţe porediti. Moji roditelji su u braku

već trideset godina. Njihovo neslaganje je samo prividno. — A naše misliš nije?

— Ne znam, Nik. Ja mislim da smo mi različiti u vaţnim stvarima. — Pa to ne mora da bude tako loše, znaš. — Njegov glas bio je blag. Pokušavao je

da je uteši. Videla je kako je njegove oči gledaju s ljubavlju. — Kao što je jednom Spenser Trasi rekao Ketrin Hepbern „Ţivele razlike!".

Njen osmeh je bio malo usiljen. Ona nije mogla da smatra smešnim nešto što je smatrala tako vaţnim. Ona i Nik bili su zaista različiti i mada to nije moralo da znači ništa loše nije značilo ni dobro.

— Znaš — počeo je Nik konvencionalnim tonom — ja nisam nikada video dvoje ljudi tako različitih kao što su Stefani i Aleks a opet, čudno, tako dobro odgovaraju jedno drugom.

— Ĉudno? — upita Kili ne iz nekog interesovanja za Stefani i Aleksa koliko da izbegne diskusiju o sebi i Niku za koju ipak nije bila spremna.

— Pa, eto, oni se veoma razlikuju po temperamentu, ali baš te njihove razlike se dobro dopunjuju. Zar nije tako?

— Malo je rano govoriti o tome. Mislim da je Aleksu potreban neko na koga moţe da se osloni. A i Stefani je zbog nečega potreban Aleks.

— Ili joj je bio potreban dok nije pošla na taj seminar. — Biti siguran u sebe nije u suprotnosti sa sposobnostima muškaraca i ţena da

uspostavljaju dobre odnose. Stefani je upravo shvatila da Aleks treba da je poštuje kao ličnost pre nego što pokaţe svoja psećanja prema njoj kao prema ţeni.

Nik očigledno nije imao namere tek tako da se preda što je pokazivao njegov ironičan izraz lica. — Kako je to čudno? U potpunosti se slaţem s tobom, Kili. Zar ne misliš da je to dobar znak?

— Za šta? — Za buduće diskusije o stvarima koje su suštinske. Ona pritaji dah. Pitala se nije li ovo početak takve diskusije. Ipak joj se činilo da

je suviše rano za to zbog čega oseti strah. — Mislim da je to neko lukavo pitanje — rekla je što je mogla veselije.

— Nema tu ničeg lukavog. Hoćeš li da ti objasnim? Kili je oklevala jer se bojala da će je pitati šta misli o odanosti ili da je uopšte

neće pitati. — Ne. Bar ne... sada. Nik je poštovao njenu ţelju i više nije komentarisao. Tišina koja je vladala

prilikom njihovog povratka kući nije bila tako prijatna kao kad su dolazili ovamo. Bila je ispunjena osećanjima, mislima i emocijama koje Kili nije umela da izrazi. Predeo koji joj se pre toga tako dopadao sada je prolazio mimo njih kao besmislena mrlja boja. Umesto da gleda u predele gledala je u budućnost s Nikom. Budućnost koja ju je mamila da pokuša da je ostvari. Ali, da li se dna uopšte usuđuje da dovede u pitanje svoje tako paţljivo sastavljene planove u nadi da će je Nik prihvatiti kao ravnopravnog partnera? Moţda će on ţeleti da odlučuje o svemu, da bude odgovoran za nju, baš kao što je bio sa svojom majkom. Da li on očekuje da ona pokorno prihvati ulogu koju joj je bio namenio?

Kili se u sebi osmehivala. Ne, znala je da nikada neće biti pokorna, a bila je sigurna da ni on baš to ne bi traţio od nje. Moţda se bezrazloţno brine? Moţda je brine njena sopstvena nesigurnost? Da li se usuđivala da prizna svoju ţelju da se osloni na nekog, svoju potrebu za muškarcem koji je dovoljno jak da je podrţi u njenim nastojanjima da postane ono što ţeli?

Nik je čuo kako Kili tiho uzdiše. Znao je da je nesigurna a toliko je ţeleo da zna o čemu misli. On jače steţe volan. Do đavola! Ţeleo je da joj postavi tako mnogo pitanja.

Hteo je da zna šta ona misli o odanosti, o udaji za... njega. Ali, bilo je suviše rano za to. Bila je nesigurna i on je to znao. Ipak, dolazilo mu je da je primora da donese odluku o budućnosti, njihovoj budućnosti. Ali, ako je Kili potrebno više vremena za to, onda je on neće poţurivati.

Kad je Nik uterao kola na parking ispred kuće Kili ga pogleda pogledom koji je značio: „Volim te, Nik". Ova misao bila joj je u glavi kao početak neke pesme koju je uvek znala a koje se setila ovog trenutka. Bilo je to neţno buđenje pred donošenje odluke.

Ona i Nik trebalo je da govore o budućnosti, o nadama i planovima. Ali, šta ako to Nik nije ţeleo?

8. Njihova kola su se zaustavila pored crnog „poršea" koji je bio parkiran malo

ukoso. Kili se uspravi na sedištu i pogleda Nika. — Nik, zar nisu to Aleksova kola? Nik je imao zabrinut izraz lica.

— Da, ali ne shvatam zašto bi on došao čak ovamo, i to u subotu. Za vreme

vikenda Aleks obično izbegava sve što ima i najmanje veze sa kompanijom. — Moţda je došao da mene vidi— reče Kili i otvori vrata od kola, ne čekajući da

joj ih Nik otvori. — i Moraš da priznaš da sam mnogo privlačnija od tebe. — Ništa ja neću da priznam — reče on dok je zaobilazio kola da joj se pridruţi. —

Ima tako mnogo raznih privlačnosti,, gospođice Ričards. Verovatno Aleks ţeli da po-zajmi moju kravatu na tufne ili moju hromiranu iglu za kravate ili tako nešto.

— On sigurno ne ţeli da pozajmi tvoj ukus ako je to primer diskriminacije. Nik je uhvati za ruku i povede ka ulazu. — Pa, ne znam. Izgleda da mu se

dopada moj diskriminirajući ukus što se tiče ţena. Ali, ne brini, ja skoro nikada ne pozajmljujem ţene.

Kili se nasmeja. — Ne brinem. Mogu da izađem ja na kraj i sa Aleksom i sa njegovim rođakom.

— Prilično si sigurna u sebe, a? Da li bi htela da tu svoju izjavu, kad se odbije ono o Aleksu, naravno, i isprobaš? Ja bih rado, znaš... Nik zastade u pola reči kad ugleda usamljenu figuru na tremu.

Stefani pogleda najpre Nika a onda Kili. — Zdravo — reče ona. — Vratili ste se. — Zdravo, Stefani — reče Kili dok se pela prema ulaznim vratima. Ĉudila se

ovom dočeku. — Jesmo li propustili neki sastanak ili je nešto drugo u pitanju? — Ĉekali ste nas? — upita je Nik ozbiljno. Njegov pogled je bio uprt u vrata iza

njenih ramena. — Je li Aleks unutra? — Ne. Aleks je tu, u stvari, u fabrici. — Njen osmeh je sada bio pomalo nervozan.

Kili je primetila kako Stefani nervozno lomi prste. — Šta se desilo? — Odjednom, upita Nik. Bio je zainteresovan da čuje i ostalo. —

Nešto nije u redu? — Ne, — reče Stefani brzo — ništa se nije dogodilo samo je Aleks ţeleo da vam

kaţem da ne brinete. Nik duboko uzdahnu i izmeni pogled sa Kili pre nego što joj se ponovo obrati. —

Slušajte, Stefani — rekao je mirno — Aleks je u fabrici, u subotu, a vas je poslao ovamo u svom poršeu samo zato da mi kaţete,da se ništa nije dogodilo i da ne brinem. Je li tako?

Stefani je bila tako bleda da su njene oči izgledale još plavlje no što su bile. Gledala je odlučno u Nika. — Ne. Ne gospodine Breden. Nije tako. To je Aleks rekao da vam kaţem, ali ja mislim da bi bilo bolje da i vi odete tamo. — Videlo se da je lojalnost prema „Sautvest tekstajlz" ipak preovladala.

— Da odem u fabriku? Je li neko stradao? Kili je morala da se divi njegovom miru i strpljenju. Stefani je odgovarala

nepovezano na njegova pitanja.

— Oh, ne, ništa slično se nije desilo. — Stefani zavrte glavom da potvrdi ono što je rekla. — Samo... pa... eto, Aleks će vam reći

Nik klimnu glavom i izmenja pogled sa Kili. Onda se smesta uputi prema kolima. Kili ga je po-smatrala kako odlazi a kad je otišao okrete se prema Stefani i osmehnu se. — Kako bi bilo da nešto popiješ?

— Rado, hvala. — I Stefani je neuobičajeno dugo gledala za Nikom. — Nadam se... — Okrenula se prema Kili. — Moţemo li da razgovaramo? — U njenim plavim očima Kili je pročitala nemu molbu.

— Naravno, hajdemo unutra. — Kili je uspela da obuzda svoju radoznalost da bi mladoj ţeni dala priliku da povrati mir koji joj je bio

potreban. Ali kad su jednom već sedele unutra sa čašama punim ledenog čaja tišina koja je vladala među njima bila je još gora. Najzad, kad je Kili već mislila da više neće moći da izdrţi, Stefani se ote uzdah.

— Nikada mi neće oprostiti što sam tamo poslala Nika. — Stefani se nasloni na jastuk na sofi kao da se predaje. — Ali ja sam to morala da učinim. Vi to razumete, zar ne, Kili?

— Sigurno ću razumeti ako mi budeš ispričala sve od početka. — Vaţi! Ali ni ja ne znam detalje. Aleks me je pozvao pre nekoliko sati i rekao mi

da dođem u kancelariju. Ja sam mu rekla da ne radim za vreme vikenda i da će morati da sačeka do ponedeljka ako ţeli da nešto uradim za njega. Onda mi je rekao da sam mu potrebna. Rekao je još: „Stefani, molim te dođi!" — Ona ponovo duboko uzdahnu. — Bilo je to prvi put da me je oslovio imenom. I, zna se, morala sam to da uradim kad me je zamolio.

— To shvatam. Ali, reci, šta se dogodilo u fabrici? — Vatra. Aleks me nije pustio da uđem u zgradu, ali mi je rekao da je poţar

manjeg obima i da šteta nije velika. Tamo je već bio vatrogasni auto i nekoliko naših vatrogasaca i niko od njih nije bio posebno uzbuđen. Aleks je bio siguran da bi Nik to mogao saznati na neki način, preko radija ili nekako drugačije pa me je zato poslao da mu ja to javim.

Stefani je nezadovoljno kršila ruke. — Ja nisam baš dobro obavila svoj posao? Ne zbog onoga što je Nik rekao, već zbog toga što mi je Aleks rekao da Nika drţim podalje odatle. Nije ţeleo da Nik ode tamo u fabriku već da čeka na njegov telefonski poziv.

Kili se namršti. Bila je potpuno zbunjena. — Zašto ti je Aleks to rekao? Mali poţar nije velika katastrofa, ali Nik to svejedno treba da zna. I treba da se sam uveri u to, da bi bio potpuno siguran. Mislim, takve stvari se događaju...

— To nije bilo slučajno, Kili — prekide je Stefani. — Aleks je rekao da mu to liči na podmetnuti poţar i on, on... nije ţeleo da to Nik sazna. Eto zato me je poslao ovamo. Mislio je da moţe da zataška tragove. Ja sam mu rekla da to nije moguće, bilo je okolo mnogo ljudi. Ali Aleks je ipak mislio da to sakrije od Nika kako ga on ne bi okrivio za to.

— Nik to ne bi uradio. Aleks ne moţe da bude odgovoran za sve što se loše dogodi u „Sautvestu".

— Ali Aleks se stvarno oseća odgovornim za sve šta nije u redu. On bi zaista mogao da bude odličan rukovodilac, znate, ako bi mu to dozvolila njegova porodica. Ali izgleda da oni uţivaju u tome da kritikuju svaku njegovu ideju, svaku odluku.

— Stefani, ako je prikrivanje uzroka poţara za njega dobra ideja i primer sposobnosti da donosi odluke onda on zasluţuje ništo više od kritike.

— Vama je lako da to kaţete, Kili. — Zauzela je odbrambeni stav. — Vas niko neće okriviti za današnji poţar. I nikome ne morate da š objašnjavate kako i zašto se dogo-te dila takva stvar. — On je predsednik kompanije — rekla je Kili pokušavajući da urazumi Stefani, čija je argumentacija bivala sve grublja. — Kao predsednik kompanije čovek mora da ispita i objasni...

— Aleks bi to mogao da uradi — prekide je Stefani ţustro — kad ne bi imao Nika na vratu. Aleks bi mogao da sprovede istragu i za kratko vreme otkrio bi uzroke. — Zastala je. Njene su oči blistale, pune odlučnosti. — Njemu je samo potrebna šansa da dokaţe da je sposoban da podnese odgovornost svog poloţaja, da oseti ponos zbog onoga što je uradio i da uči na sopstvenim greškama. Sigurno, svako ima pravo na to. To ste rekli na svom prvom času, zar ne, Kili?

Suočena sa vatrom sopstvene mudrosti — Kili nije imala šta da kaţe. Samo je mogla da se divi nelogičnosti ljudske prirode. Ono što su drugi videli kao slabost kod Aleksa Dţejmisona Stafanine zaljubijene oči smatrale su za potencijalnu snagu. Nik je bio u pravu, mislila je Kili. Razlike između dvoje ljudi ne moraju da znače ništa loše. U ovom slučaju bile su dobro i vrlo pozitivne. Aleksu je bio potreban neko ko bi mu verovao, a Stefani je bilo potrebno da veruje u nekog. Iznenada, Kili shvati da je budućnost nalik na kaleidoskop obećanja.

— Vi takođe smatrate da Aleks ne moţe da obavi posao — reče Stefani, koja je Kilino ćutanje shvatila kao negativan odgovor. — Ali, niste u pravu, Kili. Kad bi ga Nik samo ostavio na miru...

— Ne krivi Nika! — reče Kili svesna da joj je glas suviše oštar. — Ako neko moţe da obavlja posao onda on to moţe i sa nekim na vratu. Nik

samo obavlja svoj posao. — Trebalo je da znam da ćete imati takav stav. Uvek su svi protiv Aleksa. Kili uzdahnu i uzdrţa se od odgovora da za to ima sigurno dosta razloga.

Pokušala je da ohrabri Stefani jednim osmehom, ali to je bilo usiljeno. — S tobom pored sebe njemu i nije potreban bilo ko drugi. — Zatim je nastala tišina. Kili je videla da od razgovora nema ništa. Zatoje ustala i pošla da se presvuče. Zelela je da se ispruţi u kadi, ali se odlučila za tuširanje.

Mislila je samo o Niku i o svom otkriću da ga voli. Sve će biti dobro. Ĉim završi seminar. Obuze je zabrinutost. Taj incident s poţarom mogao bi imati negativnu po-sledicu na njen seminar! Ali, ne, bilo je glupo i misliti o tome. Nik ne bi... Naravno da ne bi, mislila je Kili i odlučno odbacivala čak i pomisao na to. Ali, njene sumnje su ostale u podsvesti još dugo posle toga. Bile su tu i kad je Nik ušao na vrata. Bio je umoran, ali joj je uputio jedan umirujući osmeh.

Aleksovo uvek dobro raspoloţenje bilo je nestalo. Kad je ušao za Nikom u sobu osmehivao se, ali je to bio neuspeo pokušaj da prikrije brige koje su mu se videle na licu. Ne čekajući da išta kaţe Stefani stade pored njega i uhvati ga pod ruku. Aleks pogleda u čudu svoju sekrataricu.

— Sve je u redu, zar ne? — pitala je Stefani blagim glasom. Aleks klimnu glavom. Svu paţnju usmerio je na ţenu koja ga je gledala s takvim

nepokolebljivim poverenjem na licu. Kili odjednom bi neprijatno što ih posmatra i potraţi očima Nika da vidi da li i on oseća isto. Ali, ako je Nik i imao sličan osećaj on to ničim nije pokazivao. Zapazio je nedirnutu čašu čaja na stočiću. Kili mu dade znak glavom, uze čašu i pođe u kuhinju zajedno s njim.

— Je li sve u redu? — pitala je kad je bila sigurna da je oni ne čuju. — Pa, zavisi kako gledaš na stvari. Sve u fabrici je pod kontrolom. Protiv poţarna

zaštita je funk-cionisala izvrsno i štete su veoma male. Potrebno je samo nekoliko časova čišćenja i neke manje popravke i to je sve. Ali, neki drugi problemi, bojim še, he mogu se tako lako otkloniti.

Kili nasu čaj u čašu i pruţi mu je. — Skoro se bojim da pitam kakvi su ti problemi.

Nik je gledao u piće koje je drţao u ruci. Pre nego što je odgovorio oteo mu se duboki uzdah. — Ovog puta Aleks je napravio veliku grešku, Kili. Deda će pobesneti i ja ne verujem da će tetka Rozmari poći za rukom da ga umiri.

— Stefani mi je rekla da je pokušala da odgovori Aleksa od prikrivanja dokaza, ali je on nije slušao. Ne shvatam kako je uopšte mogao da pomisli da moţe da se prikrije nešto kao što je podmetnuti poţar?

— Podmetnuti poţar? — upita Nik oštro. — Znači, to je on njoj rekao. To nije bila paljevina, Kili. U pitanju je nemarnost. Aleksova nemarnost. On odgovora za usklađi-štenje i izdavanje hemikalija, koje se upotrebljavaju u „Sautvestu" i to su verovatno najvaţniji propisi o bezbednosti u celoj fabrici. Hemikalije su bile na pogrešnom mestu. Na pogrešnom mestu, Kili. Znaš li šta je moglo da se desi da je vatra izbila u radni dan kad je u fabrici mnogo ljudi, a ne samo nekoliko deţurnih.

— Katastrofa. Kili je to rekla gotovo šapatom, kao da je zbog Stefani ţelela da ne bude u pravu.

— Siguran si da je to bila njegova s greška? Nikove sive oči su rekle sve što je trebalo da se kaţe. — Siguran sam. Da je Aleks izvršio kontrolu bar jednom u toku nedelje do ovoga ne bi došlo, jer bi odmah otkrio grešku.

— Verujem da se to ranije nije dešavalo. — Koliko ja znam, nije. — rekao je Nik i stavio čašu na radnu površinu. — Ali,

Stefani nikada ranije nije ostavljala Aleksa pre... — Pre mog seminara — završi Kili rečenicu namrštena lica. — Jadna Stefani, i to

baš onda kada su stvari počele da se odvijaju kako treba.

— Ako imaš namere da prosipaš svoje saţeljenje ostavi nešto i za mene. Ja sam taj koji je između dve vatre. S jedne strane porodične veze, a s druge poslovna etika. — Nik ispruţi ruku prema njoj i zagrli je neţno.

— Nik nismo sami — reče Kili pruţajući izvestan otpor, iako su se njene ruke već sklapale oko njegovog vrata.

— To je vrlo domaćinski od tebe Kili, ali ja nisam raspoloţen da zabavljam druge. U tom času začuo se zvuk zatvaranja vrata na kolima, a uskoro brujanje motora

„poršea". Nik se osmehnu. — Verovatno ni našem društvu nije bilo do zabave. — Baš fino — promrmlja Kili i pruţi mu usne očekujući da je poljubi. On je prihvatio njenu ponudu s takvom ţestinom da je to skoro , prelazilo u

grubost. Njegove usne su bile hladne od čaja, koji je maločas pio, i Kili pripi svoje usne da ih zagreje. Poljubac je bio dubok i strastan. Ţudnja za njim postala je uobičajena kod nje. Bio je dovoljan samo jedan dodir, reč, J pogled, pa da dobije od nje odgovor na svoju ljubav. Ali, ovoga puta, Kili je to osećala, bilo mu je potrebno nešto više od njene ljubavi. Instinktivno je znala da on traţi utehu u njenom zagrljaju, pribeţište da se skloni od odgovornosti, koja mu je bila kao teret na leđima. Na tu pomisao ona oseti neizmerno zadovoljstvo tako da se sva predade njegovom poljupcu.

Nik ju je milovao s glavom zagnjurenom u njenu meku, gustu kosu. — Divno mirišeš. Nedostajaće mi taj parfem koji nosiš.

—- Nedostajaće ti — upita ona odustno — zar ideš negde? — Rano ujutru idem za San Francisko. Moram da idem do Albukerka da uzmem

direktni avion. Zato moram da ustanem rano. Ako se večeras spakuješ i pođeš sa mnom onda ćemo biti zajedno još nekoliko sati. A ti češ uhvatiti direktan let za San Dijego.

— Meni ne treba nikakav let za San Dijego direktan ili sa presedanjem. — Kili ga je gledala pravo u oči. — Ali me moţda moţeš nagovoriti da ustanem rano i doručkujem zajedno s tobom.

On je uhvati čvrsto za ramena. — Kili, ti se sutra vraćaš kući. Bez pogovora. — Zašto? — Ona se od mače jedan korak nazad. — Ideš kući zato što je to kaţem. Zato, jer ja to ţelim. Ona nije skrivala svoje nezadovoljstvo. — A šta ako ja to ne ţelim, Nik? — Kili, nemoj da mi oteţavaš situaciju. — Pa kako ţeliš da se ponašam? Da budem ponizna i poslušna? E, pa, ja nisam

takva. — Znam, — On je pusti. — Ti si sigurna u sebe i nezavisna. Takođe, voliš da se

raspravljaš i ponekad si nerazumna.

— Nerazumna? Samo zato što ne slušam tvoje naredbe? Nik, ja moram da završim seminar i ne vidim razloga da ga prekidam.

Njegove usne su bile čvrsto stisnute pre nego što je resio da ih ponovo otvori. — Znači, nije dovoljan razlog što ja to ţelim?

— Ne — reče ona i odmače se još više od njega, kao da povlači nevidljivu granicu između njih. — I, molim te, nemoj da me stavljaš pred izbor između ličnih osećanja i profesionalnih obaveza.

— Bojim se da to mora biti, Kili. Moţeš da izabereš da napustiš Santa Fe ili zbog toga da meni lično učiniš uslugu ili zbog toga što ću te ja razrešiti tvojih sluţbenih obaveza. Ali ćeš ići, ovako ili onako.

Ona učini uzaludan napor da kontroliše svoju ljutnju. — Mislim da smo ovakvu diskusiju već imali, Nik. Ja imam ugovor i imam nameru da te primoram da ga ispuniš.

— Kili — rekao je pomirljivo — molim te, pokušaj da me razumeš. Ja ti nikada ne bih ni dozvolio da započneš taj tvoj seminar pre svega, ali sada ...

Zastao je, jer više nije bio siguran šta da kaţe. — A sada šta, Nik? Ne veruješ

moţda u to da kurs „Kako steći sigurnost" ima neke veze sa izbijanjem tog poţara? — Ona zastade u očekivanju da on to pobije. Tišina je bila nepodnošljiva. — A, to ti misliš, znači? Ti stvarno misliš da sam ja odgovorna... — glas ju je potpuno izdao kad je srela njegov pogled.

— Ne! Prestani, Kili. Ti znaš da to nije tačno. Ali seminar je moţda uticao na... — Ti kriviš seminar — reče ona naglašavajući reč „kriviš" Okrenula se da pođe,

ali je on uhvati za ruku i primora je da se okrene prema njemu. — To nisam rekao, do đavola! Saslušaj me! Tvoja prokleta predavanja su kriva za

sve što se promenilo u „Sautvestu" — To su promene nabolje, Nik — prekide ga ona. — To ostaje da se vidi. U svakom slučaju, da Stefani nije pose-ćivala tvoja

predavanja i da nije propustila da uzvrši kontrolu, što je obično činila umesto Aleksa, onda se to moţda — zaista mislim moţda — ne bi ni desilo. — On je pusti i prstima prođe kroz kosu. — Dobro, znam, sada ja pokušavam da opravdam Aleksa. Ne ţelim da se svađam s tobom Kili, ali ne mogu ti dozvoliti da ostaneš.

— Ja ostajem. Mišići na njegovom licu su se zategli, mada se naprezao da ostane miran. —

Posledice ovog incidenta tek će se osetiti. Ne zna se šta se sve moţe dogoditi. — To „zvuči fatalistički zloslutno, Nik. Šta moţe da se desi? — Do ponedeljka ujutru svi u fabrici će znati da se dogodio poţar. Pojaviće se

zahtevi da se smeni uprava. Incident prouzrokovan nepaţnjom, koji moţe da ugrozi zaposlene, moţe delovati kao eksploziv. Zaposleni imaju pravo na objašnjenje, a sa svim tim blesavim principima samopouzdanja kojim ih ti kljukaš moţe doći do priličnih guţvi...

— Blesavim principima — reče Kili glasom koji je podrhtavao od besa. Za trenutak je zamišljeno prelazio preko slepoočnice svojim dugim prstima. —

Pa, znaš, nisam baš mislio... moţda i jesam. Ponekad mislim da si luda što veruješ u te smešne principe. Ali, sada, uopšte nemam vremena da razmišljam o tvojim teorijama. Kako sada stvari stoje imaću vraški mnogo muka da objasnim dedi što te odmah na početku nisam otpustio. A tetka Rozmari ću još teţe uspeti da ubedim da tvoj seminar nije direktno kriv za Aleksovu katastrofalnu grešku.

— Ako si ti moj jedini branilac onda mislim da je slučaj unapred izgubljen. — Njen glas bio je pun sarkazma. — Najbolji argument u korist mog seminara biće izveštaj o proizvodnji krajem tromesečja. A zar ti nije palo na pamet da ako nastavim sa seminarom da to moţe sprečiti eksploziju o kojoj govoriš? Dozvoli mi da završim seminar, Nik. Dokazaću njegovu vrednost tako da čak i ti budeš zadovoljan.

— Ja to ne mogu da dozvolim. Ne posle onoga što se danas desilo. Baš sada će tvoj seminar postati platforma za nezadovoljne bučne sluţbenike, koji ţele da ih i ostali čuju. U najgorem slučaju, moţe da prouzrokuje otvorenu pobunu. Znam za takve događaje, i posle mnogo bezazlenijih incidenata nego što je ovaj.

— Zar nisi čuo šta sam ti maločas rekla, Nik. Upravo je to razlog da nastavim sa seminarom. Ja drţim predavanja o načinu mišljenja, koji moţe negativnu situaciju da pretvori u pozitivnu. Tvoji radnici treba da znaju da se njihovo mišljenje sluša, a moji časovi treba da ih upute na pozitivne načine izraţavanja tog mišljenja. Najbolje što moţeš da učiniš u ovom trenutku jeste da pustiš da se seminar odvija kao i obično. Neće biti prekida u navikama. Biće to u tvoju korist, Nik. Ja znam da će biti. Samo mi dozvoli...

— Bez obzira šta ti misliš Kili, i ja sam stekao neko obrazovanje na području obuke u cilju sticanja samopouzdanja. Ti kursevi mogu izmaći kontroli. U ovim uslovima, vidiš, ne ţelim da se tebi išta desi.

— Neće se ništa dogoditi, Nik. Videćeš... — Neću ništa videti pošto više neće biti seminara. Suviše je rizično. Ja ne mogu

biti ovde da nadgledam te časove koje drţiš i ne mogu da brinem šta se moţe desiti kad budem odsutan. Nemam vremena za tako nešto. Ti ideš kući.

Nadgledanje? Kili nije mogla da poveruje svojim ušima. Sve vreme je mislila da njegovo prisustvo znači da se interesuje za njena predavanja. A, u stvari, on je nadgledao reakciju slušalaca, spreman da je spasi u slučaju nečeg nepredviđenog.

— Nije mi potrebna tvoja zaštita, Nik — rekla je hladno. — I nisu mi potrebne tvoje komande kojim me vraćaš kući kao neko bezobrazno dete. Ja ne snosim nikakvu odgovornost zbog onoga što se dogodilo u „Sautvestu" i ti se ne moţeš ponašati prema meni kao da sam ja kriva. Moţda i moţeš svojim autoritetom da otkaţeš predavanja i svakako mi moţeš narediti da napustim ovu kuću, tvoju kuću. Ali, ne moţeš me primorati da napustim Santa Fe. Ostajem ovde, sviđalo se to tebi ili ne.

— Uradićeš ono što ti ja kaţem. — rekao je kratko i odmah shvatio da je to bila najgora stvar koju je mogao da joj kaţe. Ali, šta je to ona očekivala, do đavola! On je celo to grozno popodne pokušavao da raščisti guţvu koju je Aleks napravio. A kroz nekoliko sati moraće da se suoči sa porodicom koja će besneti danima. Sada mu je najmanje trebala ta neposlušnost koju je Kili pokazivala prema njegovim argumentima.

Zar neće prestati da se svađa? Video je kako njene tamne oči postaju još tamnije. Gledao je kako prkosno podiţe bradu i ponovio je svoju naredbu. — Učinićeš ono što samnti rekao. — Jedva se uzdrţao da ne doda: „molim te".

Kili se prkosno ispravi i stade pred njega. Ovako ljuta izgledala je mnogo viša no što je bila. — Ja odavno nisam radila ono što mi se naredi, Nik. Ne primam komande ni od koga i zaista mi niko nije potreban da umesto mene donosi odluke. Ponaj manje su mi za to potreban ti.

Moţda se varala da je ugledala treptaj u njegovim očima, ali se nije prevarila oko promena u izrazu. Njegov pogled postao je zapanjujuće hladan.

— Očigledno, Kili, nisam ja tebi potreban. A sada, izvini, moram da se spremam. — Prošao je pred nje očigledno pazeći da je slučajno ne dodirne u prolazu.

Ĉekala je u nadi da će čuti vrata kako se zatvaraju s treskom. Nešto što bi ukazivalo na emocije kod njega i što bi ublaţilo otrov njegove poslednje primedbe. Ali u kući je vladala potpuna tišina. I, činilo joj se da je sve svršeno.

Sve je njegova greška, mislila je dok je zamišljeno prala čašu. Bilo je neoprostivo od njega što nju krivi za Aleksove greške. I ceo Nikov stav prema njenom seminaru bio je unapred odbojan. Kad bi samo jednom saslušao šta ima da mu kaţe, ali bez predrasuda...

Kili je pokušavala da sagleda situaciju objektivno. Nik je zaista bio u neugodnom poloţaju što se tiče preteranih zahteva njegove ćele porodice. Ali, ona je ipak bila u

pravu. Ta misao da je u pravu nije joj donela nikakvo olakšanje. Mučila ju je pomisao da Nik odlazi, da će dugo biti odsutan pre nego što joj se vrati, ako se uopšte vrati. Ona mu nije dala mnogo povoda da misli kako jedva čeka da ga vidi. Nije ţelela da ode a da zaista pomisli da joj nije potreban. Bilo bi to strašno. Svi dani bez njega biće strašni, nepodnošljivi... Morala je da mu pokaţe da joj je stalo do njega, uprkos svim razlikama u mišljenju.

— Nik? — Kili je bila pred njegovom spavaćom sobom. — Nik? — ponovila je ali se nije čuo odgovor. Polako je pritisla kvaku na vratima i ušla. Soba je bila prazna. Na krevetu je bio otvoren kofer. Samoća se već nadvijala nad kućom i nad njom.

— Šta ti treba? pitao je Nik bez i malo topline u glasu. Pogled joj pade na vrata koja su vodila u kupatilo. On je stajao tamo bez čarapa,

pantalona i košulje. Kosa mu je bila zamršena kao u dečaka, a njegovi mišići su delovali na nju kao magnet. Kili stavi ruke na leđa bojeći se da bi mogla da ih pruţi prema njemu. Prema njegovom zagrljaju što je najviše od svega ţelela u ovom momentu.

— Ja... ja... mislila sam da... bismo mogli da razgovaramo. — Nije bilo potrebno

da joj odgovori. Odgovor je bio na njegovom licu pre nego što je zatvorio vrata za sobom. Kili je gledala u zatvorena vrata a onda je učinila jedan, pa još jedan korak prema njima. „Misli smireno, pozitivno" ... govorila je sebi. Ali misliti je jedno a otvoriti zatvorena vrata između Nika i sebe bilo je nešto sasvim drugo. Kad je najzad uspela da ih otvori, trebalo joj je dostanapora da ih ne zatvori ponovo. Nik je stajao pred njom potpuno nag, a ona nije mogla da odvoji oči od njegovog prekrasnog, muţevnog, tela. Osetila je kako joj rumen obliva obraze.

Potpuno nesvestan da ga ona gleda Nik se napola okrete prema njoj. — Ako ţeliš da se tuširaš, Kili, moraćeš da pričekaš svoj red.

— Ja... ja ne umem da čekam — pokušala je da se našali nonšalantno — Sem toga, ja ne ţelim tuširanje već... tebe.

Njegove oči se suziše. — A ja, ja ţelim — i tu njegov glas pređe u šapat — tuširanje.

Trebalo joj je nekoliko trenutaka da shvati ono što je čula i da to nije ono što je očekivala da će čuti. Uskoro se čuo samo šum vode koja je prskala vrata kabine. Gotovo je osećala kako joj kapi svom silinom udaraju u lice. On je baš bio drzak...

Kad je otvorila vrata kabine i osetila vodu na svom licu Kili je bila zadovoljna što je sledila svoje nagone. Ali jedan pogled sivih, hladnih očiju bio joj je dovoljan da shvati da je sada kasno za bilo kakvu akciju s njene strane. Takođe, bilo je kasno i za časno povlačenje. — Rekla sam ti da ne umem da... čekam — ponovila je slabim glasom.

— Onda mi se svakako pridruţi — rekao je uz jedan galantan pokret rukom. Oh, ne, nisam ... — ona zastade kad je on čvrsto uhvati za ruku, uz kratki trzaj

povuče k sebi i ona se nađe pod tušem, onako odevena. — Nik, ja sam ... obučena i... — nije uspela da završi misao, jer su joj usta uskoro bila puna vode. Za tren oka kaftan koji je nosila slepilo joj se uz telo tako da se isticala svaka oblina.

Pa, moţda ovo i nije bilo uzalud, pomislila je kad je primetila da se Nik promenio. Sklanjajući mokru kosu s očiju pokušala je da joj pogled izgleda zavodnički. — Nik, htela sam samo da razgovaramo.

— Ja te slušam vrlo paţljivo — reče on ispruţivši ruku da dohvati sapun. Tom prilikom njegova ruka je kao nenamerno očešala njene bradavice. Ona uzdahnu tiho ali je on ipak čuo taj uzdah. Videla je po njegovom smešku. Odgurno ju je u stranu i stao direktno pod tuš. — Evo ti — rekao je pruţajući joj sapun — kad si već tu da razgovaraš budi od koristi. Istrljaj mi leđa. — Onda se okrete leđima prema njoj kako bi mogla da posluša njegovu naredbu.

Kili je pomislila da mu se usprotivi, ali nije htela da propusti priliku koja joj se ukazala. Bila je potpuno zaboravila šta je htela da kaţe. Mazala je ruke sapunom

sve dok joj se na dlanovima nije napravila obilna pena. Zatim stade da ga trlja po leđima i po vratu prelazeći spretno palčevima preko mišića. Znala je da mu njena masaţa prija po načinu na koji su se zategli svi mišići na njegovom telu. Videvši njegovu reakciju poţele da vidi granicu njegove izdrţljivosti.

Polako je sapunjala dlanovima njegova ramena i leđa. Bockavi mlazevi su gotovo istog trenutka odnosili sapunicu koju je nanosila i ostavljali za sobom čistu meku koţu. Spirala je dlanovima sapunicu spuštajući ruke sve niţe i niţe do ispod struka. Ne mogavši da izdrţi Kili priđe bliţe i poljubi mesto na leđima između lopatica. Kada je pokušala da se skloni tkanina na njenim grudima bila je slepljena uz Nikova leđa. Pomislila je da je bolje da se i ne odmiče od njega. Prigrlila je čvrsto njegovo telo i pustila je da joj ruke skliznu niz njegove kukove. Ovoga puta Kili nije znala da li drhtaji zadovoljstva potiču od nje ili od Nika. Obrazi su joj goreli, osećala je topao, vlaţan ukus njegove koţe. Voda je padala po njima dok su stajali tako zagrljeni a njihova srca su udarala istim, brzim tempom. Nekoliko dugih trenutaka on nije uopšte reagovao, a onda se okrenuo i uzeo je u naručje.

Njene usne su u vlaţnim dlačicama na njegovim grudima otkrile najpre jednu a

onda drugu, sitnu bradavicu. Ona je čula njegov ubrzani dah i uskoro mu se pridruţila kada je njegov dlan počeo neţno da je miluje. Nije mu smetala tkanina. Kili je za to vreme milovala njegova stegna, a zatim joj ruke skliznuše prema unutrašnjoj osetljivoj strani njegovih butina. Pri tom ga je gledala pravo u oči.

— Mislio sam da ţeliš da razgovaraš? — rekao je glasom punim uzbuđenja. — Mislim da se dobro sporazumevam s tobom — odgovorila je Kili uz osmeh,

pokazujući da zna da je ţeli. — Nik, da li si ikada vodio ljubav pod tušem. Kad bolje razmislim više volim da mi ne odgovoriš na to pitanje.

On je ispravljao jedan njen mokri uvojak. — Mislio sam da me nikada neće zavoditi vodena vila u mokrom plastu. Mislio sam da nose šuve ogrtače.

— U stvari, vodene vile ne nose ništa. — Aha, hajde onda da uklonimo taj ogrtač koji te skriva. Poslušno njene ruke pođoše prema ogrtaču, ali materijal je bio mokar i čvrsto

slepljen uz njenu koţu. Nik se nasmeja i njegovi prsti skliznuše pod mokru tkaninu. On otvori spretno haljinu i skinu je preko njenih ramena. Neţno je do-dirivao njene bradavice sve dok nije uzdrhtala od ţelje. Sada joj se haljina već motala oko nogu. Ona je pokušavala da se oslobodi dosadne tkanine, ali nije uspevala. Nik se saţe i ona oseti kako je hvata za članak noge i polako je diţe. A zatim je to isto učinio i sa drugim stopalom. Onda je polako počeo da ispituje delić bo delić njenog tela. Nju obuze vatra dok je stavljao svoje dlanove na njene dojke odmeravajući neţnp njihovu punoću. Istovremeno je ljubio uglove njenih usana.

— Kili, pa ti nisi imala ništa ispod — rekao je uzbuđenim glasom. — Znači da si sa predumišljajem došla ovamo. Sada ti niko neće verovati da si došlla radi raz-govora.

Ţudela je za njegovirm poljupcima i zato podiţe glavu prema njemu. — Hoćeš li da ućutiš jednom, Nik?

On je odgovorio vatrenim poljupcem traţeći odgovor. I ona mu ga je dala ljubeći ga isto tako strasno. Njihova mokra tela odgovarala su jedno drugom. Njene ţenske obline išle su ijz snaţno građeno muško telo. Njijhova intimnost bila je potpuna.

Strast je izmenila ono što ih je okruţivalo i Kili je pomislila da ta vlaţna vrelina mora da potiče od njihovih tela. Kad se Nik pomerio pomerila se i ona i tek kad je osetila hladan vazduh oko svojih golih prstiju na nogama slhvatila je da je Nik zatvorio vodu i poneo je s napolje.

Para je počela da izlazi iz svake pore na njenom telu i ona se pripi uz njega traţeći toplotu. On je poljubi tamo gde se sastaju vrat i rame i jezikom pokupi preostale kapi vode. Ona mu uzvrati dugim poljupcem u vrat i sama uzbuđena. Pod usnama je osećala kako mu srce pulsira u ţili kucavici. Taj ritam prodirao je duboko u nju i vraćao mu se u vidu njenih drhtaja od čeţnje. Bilo je tako lepo da se

pitala kako je do tada ţivela bez Nikovih milovanja. Njegov zagrljaj bio je stvoren za nju, njeno srce kucalo je u ritmu njegovog.

Stegla ga je jače oko vrata kad su stigli do kreveta i kad ju je on polako spustio. On se oslobodio njenog zagrljaja samo toliko da skloni kofer sa kreveta. Ona zatvori oči setivši se da će se uskoro morati rastati. Nije ţelela da misli na te prazne dane i noći. Podigla je ruke prema njemu i nemo ga zagrlila.

I, on je uskoro bio pored nje, na krevetu. Njegovo telo predstavljalo je pravo utočište njenoj nesigurnosti. Njegove usne su joj donosile ţeljeni zaborav. Osećala je samo da ga silno ţeli. Njeni prsti su se upijali u njegova ramena.

Kad je spustio usne na ruţičaste bradavice, Kili zadrhta. Dok je pomerala glavu po satinskom prekrivaču njena mokra kosa se rasu ostavljajući trag po njemu. Ona za trenutak pomisli kako Nik i ona nisu ni pomislili da se prvo obrisu.

— Nik — jedva je uspela da mu , kaţe dišući teško — prekrivač će se iskvasiti. Nikove usne pokrenule su bujicu slatkih trzaja u njoj, dok je usnama prelazio

do njenog vrata. Onda se sagao da zaustavi njen dah poljupcem. — Pretvaraj se da si usred potoka... sa mnom. Tu sliku je zapečatio poljupcem, ali Kili je znala da

nije morala da se pretvara. Stvarnost je bila suviše lepa, prekrasna. Nije bilo potrebe za pretvaranjem. Ona se potpuno prepusti vihoru blaţenstva koji ju je poneo. Njeno telo činilo je ono što je on od njega traţio, kao što je i njeno srce zauvek bilo u njegovoj vlasti. Bez obzira na svu svoju tešku stečenu nezavisnost njoj je bio potreban Nik i uvek će joj biti potreban.

Uz poslednji uzdah ona mu se sva predade. Bez sumnje, ušla je u predeo gde počinje nada.

9. Kili je uţivala u laganom buđenju u Nikovom zagrljaju upijajući ţudno njegov

miris i uzbudljivu grubost njegovog tela svijenog oko nje. Putni budilnik pored kreveta bezdušno je otkucavao minute.

Uzdah je već bio u njenim grudima, ali ona se poboja da će, ako uzdahne, probuditi Nika. Nije ţelela da ga uznemiri ni najmanjom pramenom svog disanja. Kroz jedan sat on će biti na putu za San Francisko i ona je ţelela da još uţiva u njegovom prisustvu.

Ţelela je da ga zapamti ovakvog kakav je sada bio, tu pored nje. Njegova kosa bila je rasuta po jastuku, a njegove inače oštre crte bile su blage. Osetila je ţelju da prstima dodirne bore oko njegovih očiju, koje su se pojavljivale kad se smejao. Ipak, odrekla se zadovoljstva tog dodira i pustila je da joj samo pogled sklizne po boricama, kako bi ih zauvek urezala u svoje pamćenje. Ţelela je da se seća njegove blizine, da po ţelji dozove uspomene na slatku opijenost svojih čula koja su i sada bila obuzeta čeţnjom. Teško će podneti ovu

praznu kuću posle njegovog odlaska kad će ih razdvajati kilometri i nerešena pitanja.

Bilo bi lepo da je pozove da pođe s njim, da se upozna s njegovom porodicom. Kili se osmehnu na tu staromodnu misao. Ali, i kad bi je pozvao, ona ne bi mogla da pođe. Morala je da završi seminar.

Tišinu je narušio budilnik, koji se oglasio upornom zvonjavom, i Kili je posmatrala kako se Nik bori da se, otrgne od sna. On dohvati rukom sat i opet zavlada tišina. — Do đavola, pa već je jutro — promrmljao je pospano.

— Da, vrlo lepo jutro — rekla je spuštajući na njegove usne blagi poljupac. Njegova ruka je obgrli oko vrata i privuče k sebi. Zeleo je još jedan, pravi

poljubac. — Razumem šta misliš — rekao je kad je odvojio usne od njenih.

— Dobro jutro! — Kili je posmatrala s osmehom njegove sive oči u kojima su bili tragovi sna.

— Mmmm. Dobro jutro! — Te reči zapečatio je još jednim poljupcem, mnogo strasnijim koji je delovao na sva njena čula. Ona se pri bi uz njega u nadi da će odloţiti njegov odlazak. Njegova ruka kojom ju je stezao počela je da drhti. A onda, Nik se sa ţaljenjem odma-če od nje. — Već se sada bojim sutrašnjice bez tebe, da me budiš ujutru.

— Imam jednostavno rešenje. Svakog jutra ću ti telefonirati — reče Kili spremno, a onda dodade — naravno, na tvoj račun.

On duboko uzdahnu. Videlo se da nije baš oduševljen njenom idejom. — Nekako, mislim da to ne moţe biti zadovoljavajuća zamena za tebe, ali ako je to jedini izbor onda u redu. — On se okrete da pogleda sat i iznenadi se. — Jesam li ja navio taj blesavi sat ili ti.

Kili je bila sklupčana u njegovom naručju i ţeljna još nekoliko trenutaka njegove paţnje samo za sebe. — Da — reče.

— Da, šta?

— Da, ti si ga navio a ja sam ga pomerila. Mislila sam da je bolje da spavaš jedan sat duţe nego da doručkuješ.

— To je drskost s tvoje strane, Kili. Naročito zbog toga što mi je taj sat s tobom bio potrebniji i od odmora i od doručka.

— Pošto jutros nisi baš raspoloţen bilo bi dobro da se istuširaš hladnom vodom. — Samo ako mi ti budeš zagre-vala vodu kao sinoć. — Spustio je usne najpre u

koren njenih obrva a zatim je celo njeno lice prekrio sitnim poljupcima, dok nije došao do usana.

Iznenada, Nik se promenio. Kili podiţe ruke i zagrli ga da mu vrati milovanje kako samo zaljubljena ţena moţe. Nikada nije ni pomislila da je moţe toliko boleti rastanak od neke osobe.

Njegove ruke su prelazile ćelom duţinom njenog teia kao da su ţelela da ublaţe ţestinu tog zagrljaja. Osetila je da se bori sam sa sobom da povrati kontrolu i poku-šala je da potisne svoju ţelju, da pobegne.

— Kili — prošaputa on najzad. Glas mu je uzbuđeno podrhtavao. — Ne volim što odlazim. Ţelim ... — On se otrţe iz njenog zagrljaja i ustade. Stajao je pred njom napregnutih

mišića. — Kili, ne smem da propustim onaj avion. — Njegov pogled izraţavao je svu njegovu čeţnju i strahoviti napor da ostane podalje od nje i da je ne dodirne.

— Moţda bi ipak trebalo da se istuširam hladnom vodom. Gledala je za njim dok je izlazio iz sobe. Ćula je kako se vrata kupatila zatvaraju.

I njoj bi, takođe, prijao hladan tuš, pomisli ona s uzdahom. Što li je pomerila budil-nik? Zar joj je stvarno bilo sinoć dosta ljubavi da nije mogla da predvidi da će zora doneti novu ţelju. Moţda je podsvesno ţelela da njihov prvi rastanak bude kratak i da ne pruţa razloga za nadanje i tako ubrza njegov povratak. Sada je bilo kasno za ţaljenje. Jednostavno, nije bilo vremena.

U kupatilu, Nik je sa gađenjem gledao svoj odraz u ogledalu. Ponašao se kao zaljubljeni dečko koji odlazi u koledţ i ostavlja svoju draganu iz srednje škole. Takav fijasko nije doţiveo već godinama. Namršteno je gledao u ogledalo. — Ne moţeš je povesti sa sobom, Bredene — rekao je glasno — znaš i sam da je ne moţeš povesti sa sobom.

Znao je da je to tačno. Sledećih nekoliko dana ne bi imao vremena za nju. Biće zauzet borbom koja je verovatno već počela. To nije zgodno vreme da predstavi Kili porodici. Šta će misliti o autoritativnom dedinom stavu prema bilo kakvim argumentima, pitao se. I da li će biti impresionirana njegovom tetkom.

Nik je dozvolio sebi taj luksuz da zamisli Kili kako izlaţe svoje principe sigurnosti i progresivne teorije, , koja bi izazvale daleko veću reakciju od one koju bi on mogao da smiri. Bio je potpuno siguran da ni njegov deda ni njegova tetka u ovom

trenutku nisu spremni da prihvate bez predrasuda Kili kao ličnost. S majkom bi verovatno bilo drugačije. Ona bi je sigurno prihvatila. Ali kako će Kili reagovati u susretu sa tom neţnom, u sebe nesigurnom ţenom, to nije mogao da predvidi. Ne. Ovo je zaista bilo nepodesno vreme da povede Kili kući. Sem toga, on je znao da ona neće otići iz Santa Fea, a još uvek nisu raspravili pitanje njenog seminara.

Kad se obukao i završio s pakovanjem Nik je nekako ubedio sebe u ispravnost svoje odluke. Ili, bar je mislio da je tako sve dok nije stavio kofere u kola i okrenuo se da se oprosti. Kili ga zagrli. — Ne zaboravi da pišeš.

— Nadam se da ću doći pre poni ekspresa da ti uručim to pismo. — Glas mu je bio usiljeno veseo kao i njen. — Molim te ne stvaraj neprilike dok sam ja odsutan, vaţi?

— Je li to naredba ili zahtev? — To je ţelja srca mog — reče Nik i privuče je čvršće u zagrljaj. — Kili — poče on

nesigurno — odloţi za sada malo seminar... molim te. Ja znam da imaš namere da ostaneš ovde. Ali šetaj se i razgledaj grad. Uzmi odmor... na moj račun. Opusti se i provedi se malo. Ĉim se ova guţva s Aleksom stiša razgovaraćemo.

— Nik, ja znam da se brineš zbog nastale situacije ali to je nepotrebno. Ja mogu zbilja da pomognem. Ako nastavim da drţim seminar pomoćiću da zaposleni komuniciraju sa upravom fabrike. Ne moraš da se boriš na dva fronta. Ti sređuj stvari u centrali, a meni dozvoli da se pozabavim situacijom ovde. Ne traţi od mene da sada prekidam seminar. — Kili je upotrebila svu svoju moć ubeđivanja i ţelela je da se on sloţi s njom, ali je po njegovom pogledu znala da joj on još uvek ne veruje.

Milovao je palcem njen obraz. Gledao ju je sada molećivo. — Kili, ja to upravo traţim. Molim te da me ne

odbiješ. Nije se slagala s njim, jer joj je razum govorio drugačije. S druge Strane, nije

nalazila reči kojim bi ga odbila. Najzad u njoj preovlada ţelja da se rastanu kako treba. — U redu, Nik. Ali samo privremeno.

On je prihvatio ovo kompromisno rešenje. Njegov oproštajni poljubac bio je pun neţnosti a njegovo „do viđenja" odzvanjaće još veoma dugo u njenim ušima. Gledala je za njim sve dok kola nisu iščezla sa vidika. Zatim se neraspo-loţeno vrati u kuću.

Sledećih dana Kili je razgledala Santa Fe i videla je i više nego što je ţelela. Ručala je sa Stefani i slušala o Aleksu više nego što je bila voljna. A onda, kad bi ručala sa Aleksom morala je da sluša o njegovom iznenadnom interesovanju za brinete.

lako je nastojala da nešto radi, Kili je celo vreme bila u nekom iščekivanju. Ĉekala je da je Nik pozove, ali to nije mnogo umanjilo njeno osećanje usamljenosti. Pri kraju nedelje Kili je već bilo dosta odmaranja. Dok je prelazila pogledom preko svojih beleţaka u kancelariji u „Sautvestu", osećala je da je Nik pogrešio što je od nje traţio da prekine seminar. Napetost među zaposlenima je rasla i osećala se na svakom koraku. Hteo to Nik ili ne po fabrici su se širile razne priče i Kili je bilo strašno krivo, jer je znala da bi sigurno mogla da utiče da se atmosfera u fabrici poboljša.

Aleks je samo doprinosio njenom lošem raspoloţenju. Bio je rezigniran od kako se dogodilo ono s vatrom. Izgledao je kao da čeka na presudu. Kili je jedva mogla da ga prepozna. U njemu nije bilo više ni traga od one arogancije. Upoznala je neke njegove pozitivne crte za koje je znala samo Stefani. Sada je Aleksu više no išta bilo potrebno da povrati svoje samopouzdanje, a to je mogao da je ona nastavila sa seminarom. On, kao da je to slutio, nije mogao da se pomiri sa prekidom seminara. Kako su dani prolazili ona je dolazila u iskušenje da popusti pred Aleksovim navaljivanjem da nastavi predavanje. Znala je da će u tom slučaju prekršiti svoje obećanje koje je dala Niku, iako je to trebalo da traje samo privremeno. Svakim danom, osećala je to, opadao je entuzijazam zaposlenih za njene časove. Kad joj je Aleks već nestrpljivo rekao da od nedelje svakako ponovo krene sa seminarom, a da

će on preuzeti na sebe odgovornost ona je ipak odlučila da s tom odlukom lično upozna Nika. Moţda je on imao vremena da razmisli na miru o njenim argumentima za nastavak seminara. Nik, nije najavljivao svoj povratak. Prvo je telefonirao svakog dana, a poslednja dva dana nije se javljao. Kili nije videla razloga da ga ona ne pozove. Odlučila je da to učini.

Vikend je bio već odmakao, a ona je stalno odlagala poziv. Najzad, u nedelju, nije imala kud. Skupila je hrabrost i podigla slušalicu.

Nik je zatvarao ulazna vrata za sobom kad je čuo kako zvoni telefon. Telefon je updrno zvonio i on za trenutak poţele da se ne javi. To je sigurno tetka Rozmari. Verovatno ţeli da nastavi sa svojom paljbom koju je započela još juče po podne. Tokom cele nedelje morao je da sluša sva moguća objašnjenja Aleksove nebrige, što je za nju biodokaz da njih dvojica treba još bolje da se slaţu i pomaţu jedan drugom. Ako se ne javi onda će ona moţda okrenuti dedin broj telefona i prouzrokovati još veću guţvu. Nik se spusti na sofu, prođe zamišljeno rukom kroz kosu i podiţe slušalicu. Pri tom je mislio da je rad u porodičnoj firmi gorak hleb.

— Da?

— Nik? — To je bila Kili. Odmah je poznao njen prigušeni, pomalo nesiguran glas. Njegov umor bio je kao rukom odnesen. — Kili— rekao je uţivajući u samom pomenu njenog imena — Kili — rekao je ponovo. — Zdravo!— zdravo. Kako si?

— Usamljeno. A kako si ti? — Preplanula od sunca i prezasićena razgledanjem znamenitosti. — I usamljena? — insistirao je on. — Da, usamljena. Nika preplaviše snaţna osećanja. Ĉeznuo je za njenim dodirom. — Šta si radila danas? — pitao je pokušavajući da se seti njenih tamnosmeđih

očiju. — Oprala sam kosu i onda sam je sušila na suncu i dremuckala. Posle sam

pročitala novine i pedeset strana nekog dosadnog romana i priručnik za drţanje časova o sticanju samopouzdanja. Gricnula sam onda neke ostatke koje si tako zlobno sakrio. — Ĉuo se njen smeh. — Ovo je dovoljno, dosadno zar ne?

— Ljubomoran sam, a nije mi dosadno. Mora da je lepo provesti dan tako neobavezno. Menjao bih se rado s tobom.

— Zar nešto nije u redu? — Videlo se da je zabrinuta. — Iz faze tvrdoglavosti prešli smo u fazu upornog ćutanja. Mislim da će do

konačnog rešenja proteći još nekoliko dana. — Oh — njen glas je zvučao razočarano. — Kako si Nik, stvarno? — Naglasila je

poslednju reč. Dopadalo mu se što se ona brine za njega. Bilo mu je potrebno tako nešto posle

tog rata nerava. — Dobro sam, zaista. Pomalo umoran. Srediće se sve to. Uostalom ja sam već

navikao na ovo natezanje s porodicom. Samo, ipak bih više voleo da sam s tobom. Da idemo u šetnju, da se sunčamo i... tako dalje.

— Naročito ,,i tako dalje". — Njen smeh je bio pomalo usiljen. — U stvari, ova neaktivnost me strašno nervira. Razmišljam... Nik, razmišljam ...

Aleks je predloţio da... mislim da ja nastavim sa seminarom ... što pre... sutra, u stvari.

Pauza je potrajala dovoljno dugo da Nik duboko i tiho udahne vazduh. — Slušaj, ne prekidaj me dok ne čuješ do kraja — nastavi ona brzo. — Zaposleni

se raspituju o nastavku seminara, a Aleks smatra da smo ga dovoljno dugo odlagali. Ja sam morala da se sloţim s tim. Ništa se neće desiti, Nik, videćeš. Sada će biti mnogo korisnije za kompaniju da završim seminar nego da to učinim kasnije.

On je slušao kao da se to njega uopšte ne tiče, što je čudilo i njega samog. Onda je ona zastala očigledno nesigurna u ono što će on reći. On je ćuteći gledao kroz prozor.

— Nik? — pitala je ona molećivim glasom — šta misliš? — Znaš ti šta ja mislim, Kili. Zašto se uopšte trudiš da saznaš? — Ali, ti ne shvataš, Nik. Situacija u „Sautvestu" je... — Mislim da odlično shvatam. — Glas je zvučao hladno i zloslutno čak i njemu samom. — Situacija u

„Sautvestu" je onakva kakvu sam je ostavio — nerešena. Ti i Aleks ste se napregli da smislite neku bezveznu logiku, koja tebi dozvoljava da ne poštuješ moja naređenja i da se ponašaš kako tebi odgovara.

Ĉuo je kako je oštro udahnula vazduh, ali ga to nije zaustavilo da nastavi svađu. — To nije fer, Nik. Ja pokušavam da budem od pomoći. Da si video ... da si bio

ovde... — Ti bi uradila istu stvar. Pokušala bi da promeniš moju odluku sredstvima koja

ti stoje na raspolaganju. Tu bi moţda spadalo i ono što se odvija u kući. Jel' tako,

Kili? — Ne, nije tako. Ti znaš da ja... Rečenica se prekide, jer se zakašljala i Nik je hladnokrvno čekao da povrati

kontrolu nad svojim glasom. Do đavola! Kad bi je sad dohvatio zaboravila bi ona brzo na taj prokleti seminar. Ali bila je van njegovog domašaja. Nije čak mogao ni da je vidi, što je, moţda, i bolje. Ona ga je upotrebila da ostvari svoje ciljeve. Kad je samo pomislio na to osetio je mučninu u stomaku. Kili ga nije volela. Nije ga zvala zato što je ţelela da razgovara s njim, što je ţelela da zna kako je, stvarno. Naravno, ona je rekla da hoće da pomogne, ali on u to nije ni malo verdvao. Nije nju bilo briga ni za šta osim za taj njen dragoceni seminar.

— Nik, molim te ne budi tako odbojan. Ovo je vaţno i ja hoću da shvatiš kako se ja osećam.

,,A šta je sa mojim osećanjima", Kili? pomislio je ali ništa nije rekao. Nije ţeleo da zna da je povre-đen do srţi i da se ruše njegove

nade u budućnost. Ĉvršće je stegao slušalicu. — U redu, Kili. Shvatam. Jesi li to htela da čuješ?

Zelela si ga čuješ da verujem kako ţeliš da pomogneš. Završi svoj seminar. Sprovodi svoj plan. Siguran sam da ćete ti i Aleks imati nezapamćeni uspeh. Najzad, svima je poznato da moj rođak Aleks ima odličnu moć rasuđivanja i da zna da pruţi dobar savet, jel' tako? Potpuno mogu da razumem što ţeliš da poslušaš njegov savet, a ne moj.

-- Oh, prestani — rekla je tiho. — Ti znaš da ja tako ne mislim. — Ali, htela si da čuješ moje mišljenje, Kili. Traţila si priliku da mi kaţeš da

nisam u pravu. Jedini razlog što si me danas zvala je što ti je bilo dosadno, pa si htela s nekim da se raspravljaš. A bila je to sjajna prilika da isprobaš principe o sticanju samopouzdanja. Znači, sutra moţeš početi opet sa svojim seminarom pošto si na meni primenila sve te principe u pokušaju da me urazumiš.

— Do đavola, Nik. Saslušaj me!

— Nema potrebe. Već sam čuo ono što si imala da mi kaţeš. Ne moramo da ponavljamo. Drţi svoj seminar, Kili, uz moj blagoslov... makoliko to tebi bilo nevaţno. Samo, ne očekuj da ću da doletim da spašavam stvari kad sve ode do đavola u fabrici. Moraćeš da se obratiš Aleksu.

— Odlično. Aleksu i nije potrebna tvoja pomoć. A što se mene tiče... ja ću eto, ipak, pokušati da smirim odnose između uprave i zaposlenih u „Sautvestu", samo da bih ti dokazala da to mogu. Videćeš da mi nije niko potreban da me spašava iz ove ili bilo koje situacije.

— Naravno da ti nije potreban, izvini što sam izvalio takvu glupost. Ţelim ti sreću Kili, ali sam siguran da ti ni ona nije potrebna. Sem toga, sa sudbinom se ne moţe raspravljati.

Začu se zujanje iz slušalice. Kili je prekinula vezu. Nik takođe spusti slušalicu i zavali se na sofu ophrvan ponovo umorom.

Kili je bila zaprepašćena. Ruke su joj nekontrolisano drhtale, a grudni koš joj je bio tesan za suludo udaranje srca. Bila je i ljuta i povređena. Bez obzira šta je ona osećala prema njemu on nije imao prava da razgovara s njom na takav način. Kako je samo mogao da joj kaţe onakve stvari? Nije bio u pravu, ali on to nikada ne bi priznao. U ovom trenutku, znala je, malo moţe da učini da ponovo pridobije njegovu ljubav. Ali, bar će mu dokazati da nije u pravu što se tiče seminara. Sada joj je preostalo samo da napregne sve svoje snage da taj seminar zaista uspe. Osećala je da je cilj koji je postavila sebi, za razliku od ranijih, razuman i da joj je, za sada, dovoljan. Potpuno dovoljan.

10. Zadovoljstvo je relativan pojam, mislila je Kili sledećih nedelja. Kraj seminara

doneo joj je izvesno zadovljstvo i ojačao veru u sebe, što joj je bilo preko potrebno. Uprkos Nikovom uverenju da će sve otići do đavola, poslednje predavanje na seminaru potpuno je smanjilo napetost i mir je ponovo bio uspostavljen u „Sautvestu".

Zadovoljstvo joj je pričinjavalo i to što je odmah po svom povratku u San Dijego započela sa kursom o razvoju odnosa u upravljanju u jednoj robnoj kući. Bez sumnje, s izvor njenog zadovoljstva bio je i tromesečni izveštaj o proizvodnji u „Sautvestu", uz koji je bila priloţena i pozivnica za svadbu.

Aleks i Stefani su uspešno pre-vazišli sva svoja neslaganja i, kao rezultat seminara, otkrili su jedno drugo. Aleks je uspeo da se suoči sa problemima u „Sautvestu" i da izađe na kraj sa njima. Otputovao je u centralu firme da zatraţi da mu ukazu još jednom poverenje. Očigledno je da je u tome i uspeo. I to je bilo nešto zbog čega je mogla da bude zadovoljna.

Kili je namršteno gledala kroz prozor svoje kancelarije. Pacifik je ispunjavao horizont velikim veličanstvenim talasima, doklegod je dopirao njen pogled. Tamo daleko, takođe, se vidi lepi zaliv San Dijego. Doduše samo njegov delić, jer je zgrada od cigala, u kojoj su bile smeštene kancelarije, zaklanjala njen vidik. I ona nije mogla da uţiva u zasluţenom osećanju zadovoljstva i ispunjenosti zbog nekog unutrašnjeg nezadovoljstva.

Tvrdoglav je, zaključi ona neraspoloţeno. Samo kad Nik ne bi bio tako tvdoglav ona bi bila sada potpuno zadovoljna sobom. I ne bi sada provodila toliko vremena

buljeći u taj sumoran pejsaţ. Kili ponovo upravi pogled na fasciklu ispunjenu paţljivo izrezanim isečcima, koja

je nosila natpis „Sautvest tekstajlz ink". Izveštaj o proizvodnji pokazivao je nesumnjivo poboljšanje koje čak ni Nik, makoliko bio tvrdoglav, ne bi mogao da opovrgne. Najzad, verovala je da to ne bi ni učinio... ako ga ikada bude videla. Ta mogućnost je u ovom trenutku bila krajnje neverovatna.

Kili se ponovo vrati za sto i ponovo pređe prstom po izveštaju. Rasplet je prošao bez velikih aplauza, pomislila je nezadovoljno. Nik je odavno mogao da prostudira cifre. Mogao je da joj se zahvali kratkim pismom zato što je tako uspešno smirila duhove u fabrici. Mogao je i da joj napiše da mu je ţao i da nije bio u pravu. Mogao

je jednostavno da kaţe: „Ĉestitam", ili „Drago mi je što si se javila", ili „Hajde da se sloţimo da se ne moţemo sloţiti". Bilo je više nego očigledno da nema nameru da joj piše bilo o čemu. On nije cenio njen način razmišljanja, nije cenio nju samu. Ĉak joj nije rekao ni zbogom.

Lupkala je nervozno po stolu. To nije bilo fer. Nik joj je dugovao priznanje za dobro obavljeni posao. Bar to. I posle svega što se dogodilo zasluţila je da sebi priušti to zadovoljstvo da mu pobednički baci izveštaj u lice. To bi bio melem na njene rane... i jedino opravdanje da ga poseti. To joj je tog trenutka palo na pamet.

Mada je Kili bilo mrsko da prizna da joj je potreban povod nije mogla da porekne da ţeli da ga vidi.

Da se ne bi pokolebala, ona je odmah telefonski rezervisala mesto u prvom avionu za San Francisko. Telefonirala je još dva puta da otkaţe ostale sastanke toga dana. Trebalo joj je nešto više od sata da spakuje svoj mali kofer.

Kad se najzad spustila na svoje mesto u avionu i kad su mašine zabrujale pred poletanje, Kili se pitala da nije moţda sišla s uma. Ipak, ni drmanje aviona nije moglo da je odvrati od njene ideje. Bilo kako bilo, ona putuje za San Francisko i

kad se već nađe u tom gradu onda moţe i da svrati kod Nika. Za vreme leta Kili je pokušavala da smisli ponašanje koje bi odavalo

neusiljenost, ali je znala unapred da samo traci vreme. Nik će je smesta prozreti, bilo šta da mu kaţe, bilo koji razlog svoje posete da navede. Znaće i zašto je došla i to je moţda baš bilo dobro, jer ona u stvari i nije znala šta će dobiti time što će ga videti. Šta bi... šta bi mogla da mu kaţe?

Ona je paţljivo pripremila dostojanstven govor i ponovila ga u sebi dok se vozila taksijem sa aerodroma. Kad je ušla u zgradu centrale taj govor je zvučao gotovo prirodno. Ali, kad je ugledala sekretaricu u Nikovoj sobi, koja se učtivo smeškala, Kili je znala da neće pomoći ni hiljadu proba.

Bila je svesna poslepodnevnog sunca koje je ulazilo kroz prozore i koje je obećavalo prekrasan pogled. Videla je police od tamnog drveta pune knjiga, zapazila moderan nameštaj, osetila pod nogama mekani tepih. Ĉak je registrovala čudne poglede dveju ţena koje su stajale pored Nika.

Međutim, glavni predmet njene paţnje bio je Nik. Izgledao je viši, zgodniji nego što se sećala. Kosa mu je bila tamija, i duţa a njegove crte licapdavale su umor i napregnutost. Ona zgodna rupica na njegovoj bradi nije se videla. Na usnama mu nije lebdeo osmeh. Samo se videlo da je radoznao.

Jedan delić sekunde bila je izgubljena u njegovom pogledu koji je uzbudio sva njena čula. Sve drugo bilo je nevaţno i ona, iznenada, shvati da je ispunjena zadovoljstvom. — Zdravo, Nik — rekla je prirodnim glasom, iako joj je srce s divlje udaralo. — Kako si? Bila sam u blizini pa sam svratila da porazgovaramo o onom izveštaju iz „Sautvesta". Sigurno se sećaš moje prognoze da će se povećati. ..

— Zdravo, Kili — prekide je on ne pokazujući ni najmanje uzbuđenje. — Mogu li da te upoznam s majkom i tetka Rozmari?

Potisnuvši svoju impulsivnu potrebu da govori, Kili se upristoji i priđe im. Ona se ljubazno nasmeja dok se upoznavala, svesna da je Nik netremice posmatra. Moţda je mislio da će učiniti nešto nezgrapno i nevaspitano?

— Drago mi je što sam vas upoznala — rekla je s učtivom Ijubaznošću, koja je u tren oka bila stvarna. Pred njom su bile sive oči, iste kao Nikove i izraţavale su dobrodošlicu. Dţejn Breden Mak Kej ličila je po mnogo čemu na sina. Njena crna kosa bila je prošarana sedim vlasima i stalna veselost u očima i pogledu bila je blaţa. I pored toga, podsećala ju je na Nika. Njen sarm je bio nenametljiv.

I tetka Rozmari posedovala je šarm koji je zahtevao od ljudi da na njega reaguju. Bila je plava, ţivih pokreta. Dominirala je ljudima. Njene plave oči su je procenjivele, odmeravale, pretraţivale. Ipak, da je Nik ranije nije upozorio na to ona ne bi ništa primetila.

— Molim vas sedite, Kili — rekla je gospođa Mak Kej. Uzela je na sebe ulogu domaćice. Pokazala je na jednu koţnu fotelju. — Nik je bio tajanstven kad ste vi bili u pitanju. Nije ništa pričao o vama pa je ovo prilika da vas upoznamo, g Kili pogleda prema Niku koji je sedeo na ivici stola s rukama skrštenim na grudima. Bilo je očigledno da nije imao nameru da se umeša.

— Da — rekla je u nadi da će s se nekako snaći. Dok je sedala u koţnu fotelju uputila je tetka Rozmari nonšalantan osmeh. Ona sede naspram nje.

— Dakle, ti si Kili — reče ona zainteresovano, ali sa toliko naglašavanja da se Kili pitala koliko je Nik u stvari drţao jezik za zubima. — Ti si, Kili — ponovila je opet kao da sumnja u to. — Ti si zaista ostavila jak utisak na mog sina Aleksa. Ali, očigledno, napravila bi takav utisak na gotovo... svakog.

Kili pogleda u pravcu „svakog" koji ju je i dalje posmatrao iz prikrajka ne baš mnogo zaintere-sovan. — Mislim da je to malo preterano — rekla je odlučno. — Bilo je izuzetaka i kada je seminar završen. Neki ljudi naprosto ne mogu da uoče pozitivne strane ţivota.

— Tvrdoglavi, bez sumnje — ubaci Nikova majka spremno.

Kili je bila iznenađena tim dobroćudnim humorom. Jedva se uzdrţala da se ne sloţi s njom glasno. Umesto toga samo šleţe" ramenima. — Ĉula sam da razlike u mišljenju samo čine ţivot uzbudljivijim.

— Samo ako pod tim podrazumevaš prepirku, cepidlačenje i opšte stanje razmirica — primeti Rozmari i ponovo na sebe privuče Kilinu paţnju. — Ja, lično, ne mogu da shvatim zašto bi se nečije mišljenje razlikovalo od moga?

Mada je bila sigurna da se Rozmari samo šali Kili nije znala šta da odgovori. Onda joj iznenada sinu odgovarajući odgovor. — I ja često mislim isto, ali na sreću često nisam u pravu tako da me to čini skromnom.

— Ali, često si u pravu da bi imala vere u sebe — doda Dţejn Mak Kej s izvesnim divljenjem u glasu. — Ĉujem da umete da budete prilično sigurni u svoje mišljenje.

Kili se uzdrţa da ne proverava kako Nik na sve to reaguje. — Volim da mislim da sam u stanju da reagujem kako treba, pa bilo da situacija zahteva slaganje ili neslaganje s nečijim mišljenjem.

Rozmari se okrete ka njoj zamišljeno. — Pričaj nam o tim seminarima koje drţiš, Kili.

Ovog puta Kili nije mogla da odvoji oči od Nika. Zar neće ništa reći? Šta li misli dok ona sedi ovde i priča bez nekog cilja. Njegov izraz joj nije ništa govorio, a ipak je mogla da oseti njegove misli, da nasluti njegova osećanja prema njoj.

Ruke su joj se tresle od ţelje da ga dodirne, da podeli s njim svoju nesigurnost i da joj on povrati poverenje u sebe. Ona je bila ovde u njegovoj kancelariji zato što ga voli i uvek će ga voleti. Nije mogla da sedi ovako i da priča o seminaru. Ne sada. Osećala je na sebi radoznale poglede dveju ţena, ali nije skidala s njega oči pune čeţnje. I Nikov pogled je bio prikovan za njeno lice. Ţelela je da ga dotakne, ali se nije usuđivala da se pomeri i da mu priđe.

Nik zatvori oči i za trenutak Kili pomisli da ima nameru da napusti prostoriju. Ali, njegovi kapci se opet podigoše i ona je u njegovim očima videla sve one emocije koje su bile u njoj.

— Majko, tetka Rozmari — rekao je kad je ustao i prišao do fotelje na kojoj je sedela. Pruţio je ruku i povukao je da ustane. — Izvinite, ali Kili i ja treba da... porazgovaramo o nekim stvarima.

Nik ju je vukao prema izlazu. Bili su već na pola sobe kad je Kili za sobom čula glas gospođe Mek Kej:

— Drago mi je što sam vas upoznala. — Bili su već prešli prijemnu kancelariju kad je Kili odustala od uzaludnog napora da kroz stisnuto grlo da neki pristojan odgovor.

Pitala se kuda je to Nik vodi i kada će najzad nešto da joj kaţe, bilo šta. Ali i kad su ušli u lift on je ćutao.

Kili se drţala na nastojanju, koje je među njima odredio Nik. Gledala ga je nesigurno. — Tvoja majka je bila u pravu kad je rekla da si bio tajanstven.

On se okrete prema njoj i ona opet spazi rupicu na bradi. — Kili upravo razmišljam da li da ti zavrnem šiju ili da te ugušim poljupcem.

Ona je oklevala samo nekoliko trenutaka. — Uvek sam smatrala da je pozitivan pristup najbolji.

— Stvarno? A koji je pristup za tebe pozitivan? Zavrtanje šije ili poljubac koji guši?

Ona je primoravala sebe da svom licu da što ljući izraz. — Ako misliš da je to način...

On podiţe njenu bradu dok nije bila sasvim blizu njegovog lica. — Ovako bih ja voleo da to bude...

— Osetila je njegov dah na obrazima pre nego što je spustio svoje usne na njene. Kili se nasloni na njega izgubljena, najzad, u njegovom zagrljaju. Ali, baš u trenutku kad su se njegove ruke sklapale oko nje, lift stade i Nik se odmače.

— Ja još uvek dišem — rekla je uz smešak.

— Moraš mi pruţiti još jednu priliku, Kili. — On pruţi ruku prema njoj i izvede je iz lifta. — Ovo nije baš idealno mesto za pravu demonstraciju.

— Da li ti znaš za neko bolje mesto? — Mnogo bolje. Gledala je u njega dok su izlazili iz zgrade. Sunce je bilo na zalasku. — Je li dovoljno intimno? — pitala ga je provokativno. — Mislim da nemaš

moţda neku plavušu s kojom deliš stan, ili nešto slično? — Samo ako računaš psa koker španijela koji stanuje pored mene. Kili je ţelela da se nasmeje glasno sva omamljena od čudesne ljubavi prema

njemu. Sada je opet bila s Nikom i sve će biti dobro. Kad je bez reči otvorio vrata taksija da uđe, i sedne do nje ona se iznenada seti.

— Nik! Moja tašna... Ostavila sam je u tvojoj kancelariji. On zalupi vrata i klimnu glavom vozaču. — Neće ti biti potrebna. Uzećemo je

kasnije. — Ali tamo su mi stvari i neseser s izveštajem o proizvodnji... — Ni to ti neće biti potrebno. — Moţda će mi trebati, ipak. — U njenom glasu nije bilo ne zabir-nutosti ni

ubedljivost. Pogledala ga je i srela njegov izazivački pogled. — Znam da ćeš hteti da diskutuješ o izveštaju. Njegova ruka skliznu niz njen potiljak. — Predomislio sam se. Imam nameru da

te ljubim dok ne ostaneš bez reči. Ona mu uputi umiljat osmeh. — Ako misliš da moţeš... Nik je prihvatio ovaj izazov bez oklevanja i dok je taksi stigao na odredište ona je

već davno priznala da je poraţena. Nije imala više ni , ţelje ni volje da govori dok je ulazila za Nikom u dvospratnicu od cigala. Njegov stan bio je na poslednjem spratu i do njega je vodilo lepo uređeno stepenište. Kili zamisli sebe kako preko ovih stepenica svakog dana lebdi ka njemu, do kraja svog ţivota. Njegov apartman je bio čist, moderan i vrlo strogo namešten. Ali ona nije imala vremena za razgledanje. Nik zatvori vrata za njima i zaključa bravu. A onda je privuče k sebi. Njegove ruke su je provokativno i snaţno prigrlile. — Sada, kada smo sami, zašto mi ne kaţeš zašto si došla?

Kili nije imala nameru da ga drţi niti da izigrava stidljivu devojku, niti da čeka na njegovu ljubavnu izjavu pa da mu kaţe da joj je stalo do njega. Htela je da kaţe sve ono što oseća, jer se već odavno nije bojala da će njena ljubav biti odbačena. Znala je svim svojim srcem da je on voli. Ali zarobljena u pogledu njegovih sivih očiju i slatkih ţelja, koje su bile obuzele celo njeno biće, ona nije mogla da govori. Reči ljubavi su je ispunjavale i bilo ih je sve teţe izgovoriti, kako je rasla njena potreba da ih saopšti. Bile su to tako jednostavne reči, tako bolno i tako lepo

sloţene kada se povezu, sa emocijama koje su im davale glas. A ipak je stajala cerna i puštala da joj se reči čitaju"riočiju. Na njegove usne stavila je svoj kaţiprst kako bi na taj način prenela poruku o veličini svoje ljubavi. Onda zbaci sandale s nogu i podiţe se na prste da bude bliţe njegovom licu. Dotakla je usnama ugao njegovih usana nagoveštavajući poljubac.

— Nik, oh Nik, — šaputala je njegovo ime sve dotle dok osećanja nisu provalila iz nje. — Volim te. — Sada joj je bilo lakše. Osećala se divno tako da je morala ponovo da izgovori ove reči. — Oh, Nik, koliko te volim.

On je čvrsto steţe u zagrljaj i oklevanje, koje je i sama iskusila, pojavilo se u njegovom pogledu. Ali, Kili je čekala, jer je znala da će kad progovori njegove reči biti pune osećanja.

— Volim te — promrmljao je uzbuđeno, a onda ju je podigao sa poda. Privijajući je na grudi Nik ju je neprestano gledao. — Mislio sam da imam halucinaciju kad sam te video da ulaziš u kancelariju. A onda mi je palo na pernate da si došla da bi me mučila s tim izveštajem o proizvodnji.

— Pa, vidiš — poče Kili obazrivo — bio je to dobar povod da dođem. I, ţelela bih

da znam da si bar bacio pogled na njega i šta misliš o njemu. Ĉak i ako nećeš da priznaš da sam bila u prvu i da sam ti pomogla.

Njegov pogled izraţavao je tiho kajanje. — Pogledao sam izveštaj. Pomislio sam da je to zaista uverljiv argumenat. Priznajem da si bila u pravu što se tiče situacije u „Sautvestu". I, zaista si pomogla. Preći ćemo ceo taj izveštaj vrlo paţljivo ako ţeliš, ali kasnije. Sada imamo da radimo nešto pametnije. — Pošao je prema spavaćoj sobi drţeći je čvrsto, ali paţljivo u rukama. — Do danas nisam mogao da shvatim zašto sam se zaljubio u tebe tako brzo i tako beznadeţno. Od prvog trenutka, kada sam te ugledao na aerodromu znao sam da u tebi ima nečeg posebnog. Po nečemu si se izdvajala. Ali danas, dok sam te gledao kako razgovaraš s majkom i tetka Rozmari shvatio sam da imaš kvalitete kojima se kod ljudi najviše divim. Jaka si i nezavisna, a ipak si osetljiva i ranjiva. Nikada pre nisam sreo ţenu s takvom kombinacijom osobina.

Dok ju je spuštao na krevet Nik je nadlanicom milovao njene obraze. — A sada si sa mnom. — Uzdahnuo je, po čemu se videlo da su ga sve ovo vreme mučile su-mnje. — Mislio sam da ti nije stalo do mene. Izgledalo je da se namerno svađaš sa mnom oko svega. Onog dana na telefonu stalno si ponavljala Aleksovo ime. Govorila si mi šta je rekao, kako se osećao...

— Samo sam ţelela da shvatiš, Nik! — A ja sve shvatio pogrešno. Jednostavno, nisam mogao da verujem u taj tvoj

seminar i njegove pozitivne efekte. Međutim, ti si dokazala suprotno i zasluţila si da ti se oda priznanje za svu pomoć koju si pruţila. — Skinuo je sako i bacio ga u stranu, a onda je legao pored nje. — Da samo znaš koliko si mi nedostajala. Nemaš pojma...

— Pokaţi mi — prošaputala je ona obgrlivši ga oko vrata — molim te, Nik, pokaţi mi.

To je bila scena koju je ona zamišljala veoma često za vreme svih tih praznih noći bez njega. Momenat za koji se bojala da ga neće doţiveti. A, sada, kada je ovde, njeno telo primalo je toplotu od njegovog, a njegovo srce tuklo je u ritmu njenog. Jedva je mogla da poveruje da se to stvarno događa. Bilo je suviše savršeno da bi bilo istinito.

Nik ju je otkrivao na hiljade načina: dodirima, milovanjima, pokrivajući celo njeno telo sitnim poljupcima. Kad je spustio usne na njene dojke ona oseti ogromno zadovoljstvo. Sećala se kako on voli da ga ona miluje. Usne su ima se srele mnogo puta dajući i primajući poljupce s takvom ţestinom i čeţnjom da su zaboravili na stvarnost. Talasi strasti su im obuzimali tela. I pored sve ţurbe da se spoje, Kili je osetila kako ga polako oseća s svim čulima i znala je da pripada samo Niku. *

Dugo, pošto je oluja njene ţelje prošla, Kili je leţala zadovoljna u njegovom zagrljaju.

— Sada kada si već ovde Kili imam namere da te zadrţim. — Njegov dah zagrevao joj je slepoočnicu. Ona zatvori oči da bi uţivala u tom blagom dašku. — Ti to znaš, jel' tako? Ne ţelim da se svađamo oko toga. Plani raćemo venčanje za kasnije, pa ćeš imati dovoljno vremena da prebaciš...

— Stani, Nik — prekide ga ona — jesam li ja dobro čula da si spomenuo venčanje?

— Da, mislim da treba da budemo dugo vereni. Ti valjda ţeliš da se udas za mene.?

— Da, Nik. Ţelim. Ali nije u tome stvar. — Pa biće nam potrebno malo više vremena da prebacimo tvoju kompaniju u

San Francisko. Ovde ćeš imati dobre šanse za posao. — Nik, da i i ti je moţda paio ha pamet da me pitaš šta ja misi im o svemu tome?

Moţda nije moguće prebaciti firmu ovamo. Moţda ne ţelim da čekam tako dugo na venčanje. Moţda i ja imam neke planove i obaveze o kojima treba razmisliti. Zar ne

moţeš da pitaš, kad praviš planove koji se tiču oboje? On zaustavi dah. Osećala je da je oprezan i da razmišlja o tome šta da joj

odgovori. Osetila je kako je čvršće steţe u zagrljaj. — Kili, mislim da se bojim da pitam.

Iako je njegov glas zvučao , čvrsto osetila je da je nesiguran. Shvatila je da mu je potrebno da ga ohrabri. — Nik, ja te volim. Potreban si mi. Sada si deo mog ţivota. Ĉak, ako bi to i htela, ne bih više mogla da pravim planove u kojima ne bi bio i ti. Samo ţelim, u insistiram na tome da budem tvoj ravnopravni partner. Ne pristajem ni na šta drugo.

— I ja to ţelim — sloţio se on — samo nisam siguran kako da postignemo tu jednakost. Znam da sam ponekad ... tvrdoglav. — Zastao je i pogledao je s osmehom. — ne tako tvrdoglav kao ti, ali ipak tvrdoglav. Ţeleo bih da ti pruţim mnogo toga, Kilj. Ţelim da te štitim i da te volim. Ţelim da ti budem potreban. — Uzdahnuo je duboko.

— Mi smo oboje osobe jake volje. Misliš li da će naš brak uspeti? Ţelim dugu i zdravu vezu, Kili.

Kili se okrenu nastranu i poljubi ga pravo u usta. — Uvek sam čvrsto verovala u pozitivan način mišljenja. Bilo bi mi drago ako bih mogla da ti dajem privatne časove.

— Zaboravi da sam pitao bilo šta. Samo ovaj put moraćeš da prihvatiš moju odluku bez pogovora. — Završio je rečenicu poljupcem.

Kili ga nasmejana pogleda pravo u oči koje su bile tamne od strasti. —- Ne znam da li ću dozvoliti da ti to pređe u naviku, ali ovoga puta ću se s ljubavlju povinovati tvojim ţeljama.

— Već sam mislio da ćeš se raspravljati. — Ja te volim, Nik. Kako moguj da se raspravljam oko toga?' — Oboţavam ţene koje znaju šta hoće. — A mene fasciniraju muškarci puni samopouzdanja. Zar nije sreća što smo se

sreli? — Sreća nema s tim nikakve veze — rekao je polako ljubeći joj vrat. — U pitanju

je moć pozitivnog načina mišljenja. — Da, sloţila se ona sanjalački — to i ništa drugo. — kraj — By Voki