EVIDENCIJA NABAVKE I TROENJA MATERIJALA Materijal je stvar koja se u procesu proizvodnje troi kao predmet rada. Podela se se u najirem smislu vri na proizvodni materijal (u koji spadaju sirovine i osnovni i pomoni proizvodni materijal) i neproizvodni materijal. Pod materijalom se podrazumevaju jo i pomoni neproizvodni materijal, gorivo i mazivo, sitan inventar, ambalaa, autogume, otpaci itd. Sirovine su proizvod primarne industrije i u proizvodnju dolaze nepreradjene (stablo drveta). Osnovni materijal je proizvod preradjivake industrije (namestaj) i zajedno sa sirovinama ini osnovni sadraj proizvoda. Pomoni proizvodni materijal takodje ulazi u sastav proizvoda ali nije njegova osnovna sadrina (boja, lak i lepak u industriji nametaja). Pri tome jedan isti materijal u proizvodnji jednog proizvoda ce biti osnovni, a u proizvodnji drugog pomoni proizvodni materijal. Pomoni neproizvodni materijal ne ulazi u sastav proizvoda ali omoguava neometano funkcionisanje proizvodnje (materijali za odravanje maina, istoe itd.) Sitan inventar ine sredstva za rad iji je rok trajanja manji od godinu dana ili im je vrednost manja od propisanog limita za osnovna sredstva. Ambalau ine raznovrsni materijali i stvari koji slue za ouvanje kvaliteta i kvantiteta proizvoda. Prema funkciji ambalaa se moe podeliti na onu koja ima karakter osnovnih sredstava i onu koja ima karakter obrtnog sredstva. Prema vezanosti za proizvod ambalaa moe da bude neodvojiva i odvojiva. Neodvojiva ambalaa ini sa proizvodom jednu funkcionalnu celinu, a odvojiva u zavisnosti od vrednosti moe da bude povratna i nepovratna. DOKUMENTACIJA U VEZI SA MATERIJALOM U preduzeu se prijemom materijala bave komisije, koje utvrdjuju kvalitativnu i kvantitativnu ispravnost poiljke, pa ukoliko je sve u redu i u skladu sa zakljunicom, sastavlja se prijemnica materijala koja se pripaja fakturi dobavljaa (kao dokaz da je materijal preuzet) i na osnovu toga vri knjienje. Ukoliko komisija utvrdi da poiljka nije ispravna, sastavlja se komisijski zapisnik i prosledjuje dobavljau zajedno sa reklamacijom, a materijal se ne preuzima sve dok se ne ree odstupanja. Dokumentacija u vezi sa nabavkom materijala : 1. Ugovor ili Zakljunica 2. Faktura/Otpremnica 3. Prijemnica 4. Komisijski zapisnik o viku/manjku 5. Knjino pismo o odobrenju ili zaduenju. KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA MATERIJAL Evidencija o materijalu, sitnom inventaru, ambalai itd se vodi u: 1) Finansijskom knjigovodstvu, gde se vodi sintetika evidencija materijala po vrednosti. To znai da raun Materijal pokazuje stanje i kretanje vrednosti ukupnih zaliha materijala. Sintetiki konto materijala datum Temeljnica vrednost duguje potrauje saldo 2) Materijalnom knjigovodstvu (pomonoj knjizi materijala, analitikom knjigovodstvu materijala). U materijalnom knjigovodstvu se vodi analitika evidencija o materijalu po vrsti, koliini i vrednosti.Pojavljuje se onoliko analitikih rauna koliko ima vrsta materijala, a rauni pokazuju i koliinsko i vrednosno kretanje zaliha konkretnog materijala. Analitiki konto materijala datum Temeljnica koliina cena vrednost ulaz izlaz sta nje duguje potrauje saldo Nataa Nikolovski Fa lekcije 3 3) Magacinskom knjigovodstvu, koje je takoe analitika evidencija, gde se prati kretanje zaliha pojedinanih vrsta materijala samo u naturalnim pokazateljima (dakle po vrsti i koliini). Smatra se da su za potrebe kontrole rada magacionera dovoljni ovakvi pokazatelji. Magacinska kartica materijala datum Temeljnica koliina ulaz izlaz stanje Nakon prijema materijala i sastavljanja prijemnice a pre knjigovodstvene evidencije materijala sastavlja se KALKULACIJA NABAVNE CENE MATERIJALA. Ovo je raunski postupak utvrivanja cene materijala. Cena po kojoj se u knjigovodstvu evidentira materijal moe biti : 1. PLANSKA NABAVNA CENA 2. KOMBINOVANA NABAVNA CENA I 3. STVARNA NABAVNA CENA NABAVNA VREDNOST MATERIJALA sastoji se iz : 1. neto fakturne vrednosti dobavljaa (fakturna vrednost bez pdv-a minus odobreni popusti) 2. zavisni trokovi nabavke (trokovi prevoza, istovara, utovara, osiguranja iskazani u fakturi tj raunima) Za sva preduzea koja su obveznici PDV-a Nabavna cena materijala ne sadri pdv-e iz faktura dok preduzea koja nisu obveznici pdv-a pa zato nemaju pravo na njegov odbitak i vrednost pdva iz fakture dobavljaa (pod uslovom da je dobavlja obveznik pdv-a) moraju ukljuiti u nabavnu vrednost materijala. KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA NABAVKE MATERIJALA KADA SE ZALIHE VODE PO PLANSKIM NABAVNIM CENAMA Uvoenje planskih (obraunskih) nabavnih cena se vri sa ciljem: - ubrzanja knjienja nabavke i utroka materijala, jer planske cene eliminiu potrebu ekanja dokumenta na osnovu kojih se utvruje stvarna nabavna cena - omoguavanja kontrole rada nabavne slube putem uporeenja stvarnih i planskih fakturnih cena. Plansku nabavnu cenu ine planirana fakturna cena i planirani ZTN. Planiranje nabavnih cena se vri na kraju jedne za narednu poslovnu godinu, i to za svaku vrstu materijala posebno. Planiranje se vri na osnovu postojeih cena i oekivanog trenda kretanja cena za narednu godinu. Obzirom da se ovako utvrene planske vrednosti ne menjaju tokom godine, obraun i knjienje nabavke, kao i utroka materijala se u toku godine vri po unapred utvrenim stalnim cenama. Meutim, poto se zalihe na kraju godine u bilansu iskazuju po stvarnim nabavnim vrednostima neophodno je da se nakon prikupljanja dokumentacije paralelno utvruje i stvarna nabavna vrednost. Razlike izmeu stvarne i planske nabavne vrednosti se vode na raunu Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala. Nataa Nikolovski Fa lekcije 4 Knjienje nabavke se vri zaduivanjem rauna Materijal po planskoj nabavnoj vrednosti i odobravanjem raunima Dobavljai ili Tekui raun (Blagajna) za stvarnu fakturnu vrednost i stvarne ZTN. Ukoliko je stvarna nabavna vrednost nia od planske ostvareno je snienje ili pozitivno odstupanje (manje smo potroili nego to je planirano). Snienje se knjii na potranoj strani rauna Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala. Nasuprot tome, ako je materijal nabavljen po stvarnim cenama koje su vie od planiranih, razlika predstavlja negativno odstupanje (prekoraenje) i knjii se na dugovnoj strani rauna Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala. Primer 1. : 1. Od dobavljaa je primljena faktura za kupljeni materijal na iznos od 10.620 dinara sa pdv-om (120 kg eera po 75 dinara bez pdv-a), prema priznanici br.4 plaeni su u gotovu trokovi prevoza i istovara u iznosu od 600 dinara. Prema prijemnici br.2 primljeno je materijala po planskoj vrednosti od 8.160 dinara. Planske nabavne cene su odreene na poetku godine i u ovom sluaju one iznose: za eer 68 din/kg (ukljuuju i planiranu fakturnu cenu i planirane ZTN). Kalkulacija cene materijala : r.br. elementi za 1 kg za 120 kg 1. fakturna cena, vrednost 75 9000 2. zavisni trokovi - prevoz, istovar 5 600 I Stvarna nabavna cena 80 9.600 II Planska nabavna cena 68 8.160 III Odstupanje od PNC - negativno, prekoraenje 12 1.440 pdv u fakturi dobavljaa 1.620 dinara Stvarna nabavna vrednost se utvruje nakon kompletiranja dokumentacije i ona iznosi 9.600 dinara: - 9.000 fakturna cena po fakturi dobavljaa, - 600 dinara trokovi prevoza i istovara prema priznanici br.4 i Planska nabavna vrednost materijala je 8.160 dinara, a stvarna 9.600, to znai da je dolo do prekoraenja ili negativnog odstupanja od 1.440 dinara. Drugim reima materijal smo nabavili po 12 dinara skupljoj ceni nego to je planirano. Ukupno prekoraenje potie od prekoraenja cena eera 120 kg x (80 - 68) = 1.440 dinara. Saldo rauna Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala je u ovom sluaju dugovni i pokazivae za koliko je stvarna nabavna vrednost materijala bila vea od planirane (1.440 dinara). Nataa Nikolovski Fa lekcije 5 Raun Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala je korektivni raun rauna Materijal, jer posredno svodi njegovu plansku nabavnu vrednost na stvarnu. On pokazuje za koliko se planska nabavna cena materijala razlikuje od stvarne. Dugovni saldo se javlja kada su stvarne nabavne cene vie od planskih i pokazuje za koliko je planska vrednost zaliha materijala nia od njihove stvarne vrednosti. Zato se pri izradi bilansa stanja tj pri bilansiranju zaliha materijala dugovni saldo rauna Odstupanja dodaje saldu rauna Materijal (koji iskazuje planske vrednosti) kako bi se dobila stvarna vrednost zaliha koja e se iskazati u bilansu. Potrani saldo rauna Odstupanja se javlja kada su stvarne nabavne cene nie od planskih i pokazuje za koliko je planska vrednost zaliha materijala via od njihove stvarne vrednosti. Stoga se potrani saldo ovog rauna oduzima od salda rauna Materijal kako bi se dobila stvarna (bilansna) vrednost zaliha. VANO : Zalihe materijala se evidentiraju po Planskoj nabasvnoj ceni ali se u bilasu vrednuju ili bilansiraju po Stvarnoj nabavnoj ceni Knjienje 101. materijal 1) 8.160 1019. odstupanje od PNC 1) 1.440 270. pdv sa ulaznih fa po op.stopi 1) 1620 433. dobavljai u zemlji 10.620 (1 243. blagajna S 600 (1 Dnevnik : r.br. br. konta OPIS DUGUJE POTRAUJE 1. 101. 1019. 270. 433. 243. Materijal Odstupanje od PNC materijala pdv sa ul. faktura Dobavljai u zemlji Blagajna -prijemnica materijala 8.160 1.440 1.620 10.620 600 Primer br.2. Po fakturi 56 kupljeno je od dobavljaa "Dunav promet" N.Sad 500 kg materijala za izradu "A" za iznos od 37.760,00 din. sa pdv-om. Za trokove transporta primljena je od prevoznika ATP"Transport" faktura broj 29 na iznos od 3.540,00 din Materijal se vodi po planskoj nabavnoj vrednosti 36.000. STVARNA NABAVNA VREDNOST = 9.600 Nataa Nikolovski Fa lekcije 6 Kalkulacija cene materijala : r.br. elementi iznos 1. fakturna cena, vrednost 32.000 2. zavisni trokovi - prevoz 3.000 I Stvarna nabavna cena 35.000 II Planska nabavna cena 36.000 III Odstupanje od PNC - pozitivno, snienje 1.000 pdv u fakturi dobavljaa za materijal 5.760 pdv u raunu za prevoz - 540 Knjienje 101. materijal 1) 36.000 1019. odstupanje od PNC 1.000 (1 270. pdv sa ulaznih fa po op.stopi 1) 6.300 433. dobavljai u zemlji 41.300 (1 Dnevnik : r.br. br. konta OPIS DUGUJE POTRAUJE 1. 101. 270. 1019. 433. Materijal pdv sa ul. faktura Odstupanje od PNC materijala Dobavljai u zemlji -prijemnica materijala 36.000 6.300 1.000 41.300 OBRAUN I KNJIENJE TROKOVA MATERIJALA PO PLANSKIM NABAVNIM CENAMA Visina trokova materijala se odreuje mnoenjem stvarno utroene koliine sa planskom nabavnom cenom po jedinici, koja je stalna, unapred utvrena za period od godinu dana. Meutim, poto se i vrednost zaliha i visina trokova materijala u bilansu moraju iskazivati po stvarnim nabavnim vrednostima, neophodno je izvriti svoenje planske nabavne vrednosti utroenog materijala na stvarnu. Razlika izmeu stvarnih i planskih nabavnih cena materijala se obuhvata preko rauna Odstupanje od PNC materijala. STVARNA NABAVNA VREDNOST = 35.000 Nataa Nikolovski Fa lekcije 7 Dugovni saldo ovog rauna pokazuje za koliko je stvarna nabavna vrednost zaliha via od planske, to znai da je dolo do prekoraenja ili negativnog odstupanja (nabavljeno je po vioj vrednosti nego to je planirano). Obrnuto, potrani saldo ovog rauna pokazuje za koliko je stvarna nabavna vrednost materijala nia od planske, to znai da je ostvareno snienje ili pozitivno odstupanje (materijal je nabavljen po niim cenama i vrednosti od planiranih). Poto se u praksi obino ne utroi odjednom cela koliina materijala sa zaliha, ve samo deo, neophodno je utvrditi srazmerni deo odstupanja od planskih nabavnih cena (koji se odnosi na troeni materijal) kako bi se dolo do stvarne nabavne vrednosti utroenog materijala. 101. Materijal PNC trok. materijala po PNC 1019. odstupanje od pnc srazmerni deo odstupanja za utroeni materijal Izraunavanje srazmernog dela odstupanja koji se odnosi na utroeni materijal 1. procenat utroenog materijala = vrednost utroenog materijala po PNC x 100 vrednost zaliha materijala po PNC srazmerni deo odstupanja = Saldo konta 1019. x procenat utroenog materijala 2. procenat odstupanja od PNC = Saldo konta 1019 x 100 vrednost zaliha materijala po PNC srazmerni deo odstupanja = vrednost utroenog materijala po PNC x procenat odstupanja 3. Direktan nain = vrednost utroenog materijala po PNC x Saldo konta 1019 vrednost zaliha materijala po PNC ili potr.101 x 1019 dug.101 (snienje) Nataa Nikolovski Fa lekcije 8 Knjienje srazmernog dela odstupanja od PNC za utroeni materijal: Troenje materijala ije se zalihe vode po PNC knjiimo tako to za PNC utroenog materijala duguje konto 511. Trokovi materijala a potrauje konto 101. Materijal. Kod obraunatog srazmernog dela odstupanja vodiemo rauna o tome da e se knjienje razlikovati u zavisnosti od toga da li je prilikom nabavke materijala odstupanje od PNC bilo prekoraenje ili snienje. Ako je prilikom nabavke materijala po PNC Odstupanje od PNC bilo pozitivno tj snienje (knjieno na stranu potrauje) srazmerni deo odstupanja za utroeni materijal knjiiemo na stranu duguje ovoga konta to e umanjiti vrednost konta trokovi materijala knjienjem na ovom kontu na potrauje ili u storno stavu na duguje. 511. trokovi materijala trokovi po PNC srazmerni deo odstupanja 101. materijal 1019. odstupanje od PNC Ako je prilikom nabavke materijala po PNC Odstupanje od PNC bilo negativno tj poveanje (knjieno na stranu duguje) srazmerni deo odstupanja za utroeni materijal knjiiemo na stranu potrauje ovoga konta to e poveati vrednost konta trokovi materijala knjienjem na ovom kontu na stranu duguje 511. trokovi materijala trokovi po PNC srazmerni deo odstupanja 101. materijal 1019. odstupanje od PNC PNC trokovi po PNC srazmerni deo odstupanja snienje PNC trokovi po PNC poveanje srazmerni deo odstupanja Nataa Nikolovski Fa lekcije 9 Korigovanje planske nabavne vrednosti utroenog materijala radi njenog svoenja na stvarnu nabavnu vrednost utroenog materijala se vri: a) Planska nabavna vrednost utroenog materijala Srazmerni deo pozitivnog odstupanja od PNC = Stvarna nabavna vrednost utroenog materijala b) Planska nabavna vrednost utroenog materijala + Srazmerni deo negativnog odstupanja od PNC = Stvarna nabavna vrednost utroenog materijala Ovim se planski troak materijala svodi na STVARNI TROAK materijala. Primer: Na zalihama se nalazi 6.000 kg eera planske nabavne cene od 49 din / kg i planske nabavne vrednosti od 294.000 dinara. Stvarna nabavna vrednost zaliha je 266.000. 1.) Prema trebovanju izdato je u proizvodnju 1.300 kg eera. Obraunati i proknjiiti srazmerni deo odstupanja od PNC materijala. Planska nabavna vrednost utroenog materijala = 1.300kg x 49 din / kg = 63.700 511. trokovi materijala 1) 63.700 2) 6.067 101. materijal 0) 294.000 63.700 (1 1019. odstupanje od PNC 2) 6.067 28.000 (0 1. procenat utroenog materijala = 63.700 x100 = 21,67 % 294.000 srazmerni deo odstupanja = 28.000 x 21,67% = 6.067 2. procenat odstupanja od PNC = 28.000 x 100 = 9,52% 294.000 srazmerni deo odstupanja = 63.700 x 9,52% = 6.067 3. Direktan nain = 63.700 x 28.000 = 6.067 294.000 U praksi se esto obraun i knjienje srazmernog dela odstupanja od PNC materijala ne vri nakon svakog izdavanja materijala u proizvodnju, ve na kraju obraunskog perioda (meseca, kvartala). Do tada se raun Trokovi materijala zaduuju sa planskom nabavnom vrednou utroenog materijala, a tek na kraju se ova vrednost koriguje dodavanjem srazmernog dela prekoraenja ili oduzimanjem srazmernog dela snienja Nataa Nikolovski Fa lekcije 10 Zadaci za vebu : 1. zadatak 4. Prema prijemnici primljen je materijal a faktura jo nije, prema zakljunici oekivani iznos fakture je 74.000, faktura za prevoz glasi na 6000 bez pdv-a, isplaeno je u gotovu na ime istovara i utovara 1300 dinara, sastavi kalkulaciju i knjii prenos na zalihe po pnc 79.000 5. Stigla je faktura za nabavljeni materijal na 88.500 sa pdv-om 6. Prema prijemnici primljen je materijal a faktura glasi na 33.000 bez pdv-a faktura za prevoz glasi na 2360 sa pdv-om sastavi kalkulaciju i knjii prenos na zalihe po pnc 35.400 7. Prema trebovanju utroeno je materijala za 100.000 obraunaj i knjii odstupanje od pnc za utroeni materijal. Kalkulacija br. 1 cene materijala : r.br. elementi iznos 1. fakturna cena, vrednost 74.000 2. zavisni trokovi - prevoz, istovar 6.000 1.300 I Stvarna nabavna cena 81.300 II Planska nabavna cena 79.000 III Odstupanje od PNC - negativno, poveanje 2.300 pdv u raunu za prevoz - 1.080 Kalkulacija br. 2 cene materijala : r.br. elementi iznos 1. fakturna cena, vrednost 33.000 2. zavisni trokovi - prevoz, istovar 2.000 I Stvarna nabavna cena 35.000 II Planska nabavna cena 35.400 III Odstupanje od PNC - pozitivno, snienje 400 pdv u fakturi dobavljaa za materijal 5.940 pdv u raunu za prevoz - 360 Nataa Nikolovski Fa lekcije 11 Dnevnik : r.br. br. konta OPIS duguje potrauje dug potr 1. 2. 3. 4. 4a. 101. 270. 1019. 4338. 270. 1019. 101. 270. 511. 511. 4338. 433. 243. 433. 433. 1019. 101. 1019. Materijal pdv sa ul. faktura Odstupanje od PNC materijala Dobavljai za nefakt. obaveze Dobavljai u zemlji Blagajna -prijemnica materijala 79.000 1.080 2.300 74.000 13.500 1.000 35.400 6.300 100.000 2.535 74.000 7.080 1.300 88.500 41.300 400 100.000 2.535 Dobavljai za nefakt. obaveze pdv sa ulaznih faktura Odstupanje od PNC materijala Dobavljao u zemlji - po fakturi Materijal pdv sa ul. faktura Dobavljai u zemlji Odstupanje od PNC materijala - prijemnica materijala Trokovi materijala Materijal - trebovanje Trokovi materijala Odstupanje od PNC materijala - obraun srazm.dela odstupanja 511. trokovi materijala 4) 100.000 4a) 2.535 101. materijal 1) 79.000 3) 35.400 100.000 (4 1019. odstupanje od PNC 1) 2.300 2) 1.000 400 (3 2.535 (4a Obraun srazmernog dela odstupanja = 100.000 x 2.900 = 2.535 114.400 Nataa Nikolovski Fa lekcije 12 Na kraju perioda moemo odgovoriti na sledea pitanja : 1. Kolika je planska nabavna vrednost materijala ? 114.400 100.000 = 14.400 2. Koliko i kakvo je odstupanje od PNC ? 3.300 400 2.535 = 365 negativno, poveanje 3. Kolika je stvarna nabavna vrednost materijala ? (kolika je vrednost materijala u bilansu ?) 14.400 + 365 = 14.765 4. Koliki je planski troak materijala ? 100.000 5. Koliki je stvarni troak materijala ? 100.000 + 2.535 = 102.535 2. Zadatak 1. Kupljeno je materijala po fakturi br.200/11 za 105.000 bez pdv-a, trokovi prevoza su obraunati na 5.000, prenos materijala na zalihe po PNC od 120.000 2. Primljen je raun br. 17 za prevoz materijala na 5.192 sa pdv-om 3. Kupljeno je materijala po fakturi br.200/11 za 103.000 bez pdv-a, trokovi prevoza po raunu 13 iznose 3.540 sa pdv-om, prenos materijala na zalihe po PNC od 105.000 4. Prema trebovanju utroeno je materijala za 115.000, obraunaj srazmerni deo odstupanja koji se odnosi na utroeni materijal ( procentom utroenog materijala) Kalkulacija br. 1 cene materijala : r.br. elementi iznos 1. fakturna cena, vrednost 105.000 2. zavisni trokovi - prevoz, 5.000 I Stvarna nabavna cena 110.000 II Planska nabavna cena 120.000 III Odstupanje od PNC - pozitivno, snienje 10.000 pdv u fakturi dobavljaa za materijal 18.900 Nataa Nikolovski Fa lekcije 13 Kalkulacija br. 2 cene materijala : r.br. elementi iznos 1. fakturna cena, vrednost 103.000 2. zavisni trokovi - prevoz, 3.000 I Stvarna nabavna cena 106.000 II Planska nabavna cena 105.000 III Odstupanje od PNC - negativno, poveanje 1.000 pdv u fakturi dobavljaa za materijal 18.540 pdv u raunu za prevoz - 540 Dnevnik : r.br. br. konta OPIS duguje potrauje dug potr 1. 2. 3. 4. 4a. 101. 270. . 439. 270. 101. 270. 1019 511. 511. 439. 433. 1019 433. 1019. 433. . 101. 1019. Materijal pdv sa ul. faktura Razgranieni ZTN Dobavljai u zemlji Odstupanje od PNC materijala -prijemnica materijala 120.000 18.900 5.000 792 105.000 19.080 1.000 115.000 5.000 123.900 10.000 5.192 600 125.080 115.000 Razgranileni ZTN pdv sa ulaznih faktura Dobavljao u zemlji Odstupanje od PNC materijala - po fakturi Materijal pdv sa ul. faktura Odstupanje od PNC materijala Dobavljai u zemlji - prijemnica materijala Trokovi materijala Materijal - trebovanje Trokovi materijala Odstupanje od PNC materijala - obraun srazm.dela odstupanja 511. trokovi materijala 4) 115.000 4a) 4.907 101. materijal 1) 120.000 3) 105.000 115.000 (4 Nataa Nikolovski Fa lekcije 14 1019. odstupanje od PNC 3) 1.000 4a) 4.907 10.000 (1 600 (2 Obraun srazmernog dela odstupanja procenat utroenog materijala = 115.000 x 100 = 51,11% 225.000 srazmerni deo odstupanja = 9.600 x 51,11% = 4.907 Na kraju perioda moemo odgovoriti na sledea pitanja : 1. Kolika je planska nabavna vrednost materijala ? 225.000 115.000 = 110.000 2. Koliko i kakvo je odstupanje od PNC ? 10.600 5.907 = 4.693 pozitivno, snienje 3. Kolika je stvarna nabavna vrednost materijala ? (kolika je vrednost materijala u bilansu ?) 110.000 4.693 = 105.307 4. Koliki je planski troak materijala ? 115.000 5. Koliki je stvarni troak materijala ? 115.000 4.907 = 110.093 KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA NABAVKE MATERIJALA KADA SE ZALIHE VODE PO STVARNIM NABAVNIM CENAMA Na dugovnoj strani rauna Materijal se kompletira nabavna vrednost materijala obuhvatanjem fakturne vrednosti i svih zavisnih trokova nabavke, dok se odobrava raunu Dobavljai (ukoliko je primljena faktura) ili Tekuem raunu/Blagajni (ukoliko je plaanje izvreno odmah). Dakle, stvarnu nabavnu vrednost materijala ine stvarna fakturna cena i stvarni ZTN. Knjienju prijema materijala obavezno prethodi izrada kalkulacije nabavne cene po jedinici i zbirne kalkulacije nabavne vrednosti koja se vri na prijemnici materijala. Dakle kalkulacija moe da bude zbirna i jedinina a njen sadraj je sledei: fakturna vrednost komercijalni popusti + zavisni trokovi nabavke = nabavna vrednost Nataa Nikolovski Fa lekcije 15 Primer: Prema prijemnici br.2 i fakturi dobavljaa primljeno je materijala ukupne fakturne vrednosti 9.000 dinara bez pdv-a, i to: - 10 kg kakao praha ija je fakturna cena 600 din/kg to iznosi 6.000 dinara - 50 kg eera ija je fakturna cena 60 din/kg, to iznosi 3.000 dinara. Na ime trokova prevoza primljena je faktura na 600 dinara.bez pdv-a Na ime trokova istovara plaeno je u gotovini 300 dinara. Uraditi zbirnu i pojedinanu kalkulaciju nabavne vrednosti/cene i proknjiiti prijem materijala. Magacin br.1 Beograd, 15.3.2010. PRIJEMNICA MATERIJALA BR.2 sa jedininom kalkulacijom Naziv materijala Jed.mere Koliina Stvarna nabav. cena Stvarna nab.vrednost 1. Kakao prah 2. eder kg. kg. 10 50 60 615 75 6.150 3.750 9.900 Pojedinana nabavna vrednost je utvrena kao zbir pojedinane fakturne vrednosti i pripadajueg dela ZTN. Za raspodelu trokova prevoza i istovara kao klju je koriena teina. Kljuevi za alokaciju ZTN 1. Trokovi prevoza: 600 60kg=10 din po kg za kakao prah 10 din x 10 kg. = 100 dinara za eer 10 din 50 kg. = 500 dinara 2. Trokovi istovara : 300 60kg= 5 din po kg. za kakao prah 5 din 10 kg. = 50 dinara za eer 5 din 50 kg. = 250 dinara Pojedinane i zbirna kalkulacija nabavke materijala r.br Elementi kakao prah eer ukupno 1 kg 10 kg 1 kg 50 kg 1. Fakturna vrenost 600 6.000 60 3.000 9.000 2. ZTN - prevoz 10 100 10 500 600 -istovar 5 50 5 250 300 I Stvarna nabavna cena 615 6.150 75 3.750 9.900 pdv u fakturi dobavljaa za materijal 1.620 pdv u raunu za prevoz - 108 Nataa Nikolovski Fa lekcije 16 Podaci o pojedinanim nabavnim cenama (zbir pojednane fakturne cene i pojedinanih ZTN) i nabavnim vrednostima za svaki materijal zasebno neophodni su za knjienja na analitikim raunima materijala. Pojedinana nabavna cena se koristi i pri obraunu trokova materijala i uporeivanju knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem zaliha. Podaci o nabavnoj vrednosti primljenog materijala iz zbirne kalkulacije osnova su za knjienje na raunima glavne knjige 101, materijal 433. dobavljai u zemlji 11.328 (1 270. pdv sa ul. faktura 243. blagajna Knjienje na analitikim raunima : 101-1 Kakao prah 1) 10 kg x 615 = 6150 9.900 101-2 eer 1) 50 kg x 75 = 3.750 KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA NABAVKE MATERIJALA KADA SE ZALIHE VODE PO KOMBINOVANIM NABAVNIM CENAMA Knjienje prijema materijala po stvarnoj nabavnoj vrednosti se vri tek nakon to se na osnovu primljene dokumentacije izvri kalkulacija pojedinane i zbirne nabavne vrednosti. Fakturna cena i vrednost su obino unapred poznate iz ugovora sa dobavljaima, ali nabavnu vrednost nije mogue kompletirati bez ZTN. Prikupljanje dokumentacije o visini ZTN moe da potraje, pa se pristupa njihovom planiranju kako bi se poveala aurnost. Kombinovana nabavna cena predstavlja zbir stvarne fakturne cene i planiranih ZTN. ZTN se planiraju na osnovu tekuih tarifa i oekivanog kretanja cena i mogu se iskazivati u apsolutnim iznosima (na primer, planirani ZTN su 2 din po kg.) ili procentualno (na primer, 5% na fakturnu vrednost). Planirani ZTN se knjie na potranoj strani rauna Razgranienje ZTN i na njemu se u toku godine knjie svi planirani ZTN, ime se omoguava aurnije knjienje i obraun periodinih rezultata (mesenih, estomesenih). Po prijemu faktura za stvarne ZTN vri se njihovo knjienje na dugovnoj strani rauna Razgranienje ZTN . Ovaj raun se na kraju godine (uoi bilansa) zakljuuje prenosom salda na raun Trokovi materijala ili, ee, na raun Ostali rashodi/rashodi. Saldo ovog rauna predstavlja razliku izmeu stvarnih i planiranih ZTN, odnosno stvarne i kombinovane vrednosti zaliha materijala. 1) 9.900 1)1.728 S 300 (1 Nataa Nikolovski Fa lekcije 17 Ako su stvarni ZTN vei od planiranih zaduuju se rauni rashoda (poveavaju se), a ako su nii onda se knjienja vre u storno stavu na dugovnoj strani rashoda, ime se rashodi smanjuju. Polazi se iz razloga racionalnosti od pretpostavke da je sav nabavljani materijal i utroen, jer bi u suprotnom trebalo korigovati vrednost zaliha. Primer: 1) Prema prijemnici br.2 i fakturi dobavljaa primljeno je materijala u vrednosti od 9.000 dinara baz pdv-a, i to: - 10 kg kakao praha ija je fakturna cena bez pdv-a 600 din/kg to iznosi 6.000 dinara - 50 kg eera ija je fakturna cena bez pdv-a 60 din/kg, to iznosi 3.000 dinara. Planirani ZTN nabavke su 14 din/kg. 2) Za trokove prevoza je prispela faktura dobavljaa na iznos od 600 dinara bez pdv-a, a plaeno je u gotovini 300 dinara na ime trokova istovara. 3) Zakljuiti raun Razgranienje ZTN. Magacin br.1 Beograd, 15.3.2010. PRIJEMNICA MATERIJALA BR.2 sa jedininom kalkulacijom Naziv materijala Jed.mere Kolii-na Kombinovana nabav. cena Kombinovana nab.vrednost 1. Kakao prah 2. eder kg. kg. 10 50 60 614 74 6.140 3.700 9.840 Pojedinana kombinovana nabavna vrednost je utvrena tako to su na pojedinane fakturne cene dodati planirani ZTN (za Kakao prah 600 din/kg + 14 din/kg = 614 din/kg; za eer 60+14=74 din/kg) Zbirna kalkulacija 1. Materijal po fakturi dob 2. Planirani ZTN (60 kg 14 din.) 9.000 840 Svega 9.840 Izradom pojedinane i zbirne kalkulacije stvorene su pretpostavke za knjienje na raunima glavne knjige i u materijalnom knjigovodstvu: Nataa Nikolovski Fa lekcije 18 101, materijal 433. dobavljai u zemlji 270. pdv sa ul. faktura 439. Razgranieni ZTN 243. blagajna 511. Trokovi materijala OBRAUN I KNJIENJE TROKOVA MATERIJALA PO STVARNIM NABAVNIM CENAMA U trenutku kada se na osnovu trebovanja materijal sa zaliha izda u upotrebu (proizvodnju) polazi se od pretpostavke da je on i utroen, pa se knjii porast trokova (duguje raun Trokovi materijala) i smanjenje zaliha (potrauje raun Materijal). Utroak (koliina potroenog materijala) se moe utvrditi pomou metode stalnog inventara ili metode umetnutog inventara METODA STALNOG INVENTARA prilikom obrauna utroka materijala polazi od pretpostavke da se nakon svakog izdavanja materijala u upotrebu knjii smanjenje zaliha (skontiranje). U zavisnosti od naina organizacije analitike i magacinske evidencije utroak se moe obraunavati: a) po partijama; b) po vrstama materijala. A) Obraun utroka po partijama zahteva da se materijal u magacinskoj i analitikoj evidenciji obuhvata po nabavkama (partijama). To znai da se za jednu vrstu materijala otvara onoliko analitikih kartica koliko se puta taj materijal nabavlja. Takoe, potrebno je da zalihe u magacinu budu fiziki odvojene i oznaene po partijama. Izdavanje materijala se vri po partijama, pa se u svako trebovanje unosi broj partije, a trokovi se utvruju mnoenjem izdate koliine sa nabavnom cenom odnosne partije. Primer: eer u kristalu je nabavljen tri puta u toku obraunskog perioda, i to: 1.3. 2.000 kg po nabavnoj ceni od 42 din/kg; 3.5. 1.000 kg po ceni od 44 din/kg i 8.6. 3.000 kg po ceni od 46 din/kg. Prema trebovanju u upotrebu je izdato 1.300 kg materijala nabavljenog u prvoj partiji. eer u kristalu Partija 1 1.3: 2.000x42=84.000 1.300x42=54.600 eer u kristalu Partija 2 3.5: 1.000x44=44.000 10.620 (1 708 (2 1)9.840 1)1.620 2)108 2) 900 840 (1 60 (3 3) 60 S 300 (2 Nataa Nikolovski Fa lekcije 19 eer u kristalu Partija 3 Ovakav nain obrauna utroka materijala je racionalno koristiti samo u preduzeima koja nemaju veliki broj vrsta materijala i gde nabavke nisu este. B) Obraun utroka po vrstama podrazumeva da se svaka vrsta materijala ima svoj analitiki raun na kome se vode sve nabavke tog materijala u toku perioda. eer u kristalu Kod ovog naina evidencije zalihe materijala se ne moraju fiziki deliti po partijama, ve se sve nabavke istog materijala meaju, to je velika prednost. Meutim, nedostatak ove metode je u tome to se stvarne nabavne cene materijala razlikuju od partije do partije, pa se postavlja problem odabira cene koju treba pomnoiti sa utroenom koliinom da bi se dobili trokovi materijala. ak i u sluaju mirovanja trinih cena, nabavne cene se razlikuju od partije do partije zbog razliitih ZTN. Svaka od nabavnih cena je realna i prava. U konkretnom primeru, neophodno je odabrati jednu od 3 nabavne cene eera (42, 44 i 46 din/kg) koju treba pomnoiti sa utrokom od 1.300 kg kako bi se dobili trokovi materijala. Metode koje se koriste za razreenje ovog problema su: a) metoda prosene nabavne cene, b) FIFO metoda i v) LIFO metoda. A) METODA PROSENE NABAVNE CENE podrazumeva da se trokovi materijala dobijaju mnoenjem utroene koliine sa prosenom nabavnom cenom svih nabavki za datu vrstu materijala. Prosena nabavna cena = ukupna nabavna vrednost zaliha konkretnog materijala/ukupna koliina. Prosene nabavne cene se moraju utvrivati nakon svake nove nabavke jer svaka nova nabavka sa svojom cenom obino odstupa od prethodno obraunate prosene cene. 8.6: 3.000x46=138.000 1) 1.3: 2.000x42=84.000 2) 3.5: 1.000x44=44.000 3) 8.6: 3.000x46=138.000 6.000 266.000 Nataa Nikolovski Fa lekcije 20 eer u kristalu Prosena nabavna cena neophodna za utvrivanje trokova materijala je 266.000/6.000=44,33, a trokovi su 1.300x44,33=57.630 dinara. Samo u sluaju da cena nove nabavke odgovara prosenoj ceni od 44,33 dinara preduzee nee morati da ponovo obraunava prosenu cenu. B) METODA PRVA ULAZNA = PRVOJ IZLAZNOJ CENI (FIFO METODA FIRST IN = FIRST OUT) Pretpostavka da se materijal troi onim redosledom kojim se pribavlja, dok na zalihama ostaje materijal iz poslednjih nabavki. Ovo se odnosi samo na odabir partije ije se cene uzimaju za obraun trokova, a ne na stvarno troenje, zato to su sve nabavljene partije izmeane na zalihama. Dakle relevantna za obraun trokova je nabavna cena prve nabavke (first in) prvo se uzima cena partije koja je prva ula. eer u kristalu Relevantna je stvarna nabavna cena prve ulazne partije od 42 din/kg, a trokovi su 1.300x42=54.600 dinara. Cena od 42 dinara e se koristiti sve dok se ne utroi materijal iz prve partije od 2.000 kg, nakon ega e se kao cena za obraun trokova koristiti cena druge nabavke od 44 din/kg . V) METODA POSLEDNJA ULAZNA = PRVOJ IZLAZNOJ CENI (LIFO LAST IN = FIRST OUT) polazi od pretpostavke da se kao cena za obraun trokova materijala prvo koristi cena poslednje nabavke, dok na zalihama ostaje materijal iz najstarijih nabavki. 1) 1.3: 2.000x42=84.000 2) 3.5: 1.000x44=44.000 3) 8.6: 3.000x46=138.000 6.000 266.000 1.300x44,33=57.630 (4) 1) 1.3: 2.000x42=84.000 2) 3.5: 1.000x44=44.000 3) 8.6: 3.000x46=138.000 6.000 266.000 1.300x42=54.600 (4) Nataa Nikolovski Fa lekcije 21 eer u kristalu Relevantna je stvarna nabavna cena poslednje nabavke od 46 din/kg, a trokovi su 1.300x46=59.800 dinara. Ova cena e se koristiti sve dok se ne izda u proizvodnju i utroi 3.000 kg materijala iz poslednje partije, nakon ega e se kao cena za obraun trokova koristiti cena druge nabavke od 44 din/kg, i tako redom, sve dok se ne izvri nova nabavka. METODA UMETNUTOG INVENTARA podrazumeva da se visina utroaka materijala utvruje kao razlika izmeu poetnih zaliha uveanih za sve nabavke izvrene u toku obraunskog perioda i krajnjih zaliha. Visina krajnjih zaliha se utvruje inventarisanjem, pa otud ova metoda i nosi svoj naziv. Nedostaci ove metode su: 1. Onemoguena je kontrola rada odgovornih lica/raunopolagaa (u ovom sluaju magacionera) 2. Dobijeni trokovi materijala se ne mogu kao kod metode stalnog inventara alocirati na mesta i nosioce trokova (na radne naloge preko trebovanja), jer se trokovi utvruju samo ukupnoj visini na kraju obraunskog perioda. Stoga se ova metoda koristi samo u takozvanim procesnim industrijama. .................o odabiru metoda za obraun troenja U prethodnim primerima su koriene razliite stvarne nabavne cene zbog ega se trokovi materijala razlikuju iako je utroak u svim primerima isti. Takoe, kao posledica se javljaju i razliite vrednosti preostalog materijala na zalihama. Ovaj problem posebno dolazi do izraaja uslovima inflacije ili deflacije. Ukoliko cene u toku perioda miruju, ne postavlja se problem njihovog izbora, a trokovi materijala e biti isti nezavisno od koriene metode. Meutim, u uslovima inflacije/deflacije, razliite metode imaju za rezultat razliite trokove materijala i razliitu vrednost zaliha. Ukoliko se zavreni proizvodi (za koje je materijal potroen) u toku istog obraunskog perioda prodaju, javie se i razliiti periodini rezultati, to znai da se izborom metode moe uticati na rezultat. 1) 1.3: 2.000x42=84.000 2) 3.5: 1.000x44=44.000 3) 8.6: 3.000x46=138.000 6.000 266.000 1.300x46=59.800 (4) Nataa Nikolovski Fa lekcije 22 KOMPARACIJA TROKOVA I VREDNOSTI ZALIHA MATERIJALA Metoda obrauna trokova Zalihe 4.700 kg Troak za 1.300 kg utroka Rezultat (za prihod od 100.000) Prosena nabavna cena 208.370 57.630 (1.300x44,33) 42.370 Fifo metoda 211.400 54.600 (1.300x42) 45.400 Lifo metoda 206.200 59.800 (1.300x46 40.200 Polazi se od pojednostavljenih pretpostavki: da je celokupna proizvodnja zavrena i realizovana (prihod je 100.000), da nema drugih trokova osim trokova materijala i da postoji inflacija produeni rast cena Krajnja vrednost zaliha kod Fifo metode: 700x42 + 1.000x44 + 3.000x46 = 211.400 Krajnja vrednost zaliha kod Lifo metode: 2.000x42 + 1.000x44 + 1.700x46 = 206.200 Krajnja vrednost zaliha kod metode prosene cene: 4.700x44,33 = 208.370 Kod Fifo metode krajnje zalihe sadre materijal iz poslednjih (najnovijih) nabavki, kod Lifo metode krajnje zalihe sadre poetne zalihe i materijal iz prvih (najstarijih) isporuka, dok kod prosene cene krajnje zalihe sadre podjednako i poetne zalihe i naredne nabavke. Kod Fifo metode utroeni materijal potie iz poetnog stanja i prvih nabavki, kod Lifo metode potie iz poslednjih nabavki, dok su kod metode prosene cene utroene iste koliine materijala iz poetnog stanja i kasnijih nabavki. Najvii rezultat je ostvaren kod Fifo metode, jer su trokovi utvreni na osnovu najstarijih i najniih nabavnih cena. Ovaj rezultat u sebi sadri i inflatorne efekte, jer su sueljeni prihodi koji su obraunati po tekuim prodajnim cenama sa trokovima obraunatim po ranijim (niim) nabavnim cenama. Stoga, kako se vidi iz primera, odabir metode za obraun trokova materijala odreuje ne samo visinu trokova, ve i vrednost zaliha. Iako se u primeru na zalihama nalazi 4.700 kg eera, vrednost tih zaliha se razlikuje u zavisnosti od primenjene metode. Realnoj tekuoj vrednosti zaliha je najblii iznos od 211.400 dinara, koji je utvren Fifo metodom, koja podrazumeva da se na zalihama nalazi materijal iz poslednjih nabavki, obzirom da se prvo troi onaj iz prvih nabavki. Meutim, iako daje najrealniju vrednost zaliha Fifo metoda daje i najpotcenjenije trokove i, samim tim, najprecenjeniji rezultat. Stoga je u inflatornim uslovima bolje pridravati se Lifo metode, koja daje najrealniji rezultat iako, sa druge strane, daje i najpotcenjeniju vrednost zaliha (206.200) polazei od fikcije da se na zalihama nalazi materijal iz najstarijih nabavki izvrenih po najniim cenama OPASNOST OD POTCENJIVANJA AKTIVE JE MNOGO MANJA OD OPASNOSTI PRECENJIVANJA REZULTATA Obzirom da primena razliitih metoda rezultira razliitim periodinim rezultatima, neophodno je da se raunovodstvenim politikama odabere jedna metoda koja e se konzistentno primenjivati. Nataa Nikolovski Fa lekcije 23 Zadaci za vebu : 1. zadatak Poetno stanje u materijalnom i finansijskom knjigovodstvu: Materijal ( brano tip 400 = 200 kg po 25 din, tip 500 = 350 kg po 30 din) 1. Po fakturi 33. kupljeno je brana tip 400. 55 kg po 23 din, i brana tip 500. 25 kg po 26 din, (cene su bez pdv-a, obraun pdv-a po optoj stopi). Trokovi prevoza materijala po raunu iznose 708 din sa pdv-om, (ztn se rasporeuju srazmerno nabavljenim koliinama) sastavi kalkulaciju materijala i knjii prenos materijala na zalihe po SNC 2. Prema rekapitulaciji trebovanja utroeno je 212 kg brana tip 400 i 355 kg brana tip 500 knjii troenje materijala uz primenu FIFO, LIFO metode i metode prosene nabavne cene i utvrdi koja metoda obrauna troenja je najjeftinija za preduzee 2. zadatak Materijal 120.000 (materijal X 150 l po snc 350 din; materijal Y 360 kom po snc 15 din i materijal Z 621 m po snc100 din) 1. Kupljeno je po fakturi 20 materijala i to : materijala Z 200m po ceni 102.6 din sa pdvom po posebnoj stopi i materijala X 25 l po ceni od 354 din sa pdv-om po optoj stopi Franco magacin kupca. Materijal je primljen i uskladiten po SNC 2. Prema rekapitualaciji trebovanja ovog meseca utroeno je materijala i to ( Z 650 m X 140 l i Y 280 kom. Knjii troenje materijala uz primenu FIFO, LIFO metode i metode prosene nabavne cene i utvrdi koja metoda obrauna troenja je najjeftinija za preduzee 3. zadatak Materijal 46.354 ( jabuke = 712 kg po 25 din, jagode = 230kg po 75 din, kruka = 314 kg po 36 din) 1. Po fakturi 39. kupljeno je jabuka : 850 kg po ceni od 28.32 sa obr. pdv-om, kruaka: 300 kg po ceni od 41.3 sa obr. pdv-om, jagoda : 418 kg po ceni od 82.6 din sa obr. pdv-om. Trokovi prevoza materijala iznose 2.360 sa obr.pdv-om (ztn se rasporeuju srazmerno fakturnim vrednostima) sastavi kalkulaciju materijala i knjii prenos materijala na zalihe po SNC 2. Prema rekapitulaciji trebovanja utroeno je : 1000 kg jabuka, 620 kg jagoda i 600 kg kruaka. Knjii troenje materijala uz primenu FIFO, LIFO metode i metode prosene nabavne cene i utvrdi koja metoda obrauna troenja je najjeftinija za preduzee Nataa Nikolovski Fa lekcije 24 NJ NJ Osnovna razlika u odnosu na obraun i knjienje trokova materijala lei u razliitom roku trajanja ovih oblika obrtnih sredstava. Kada se materijal izda u upotrebu polazi se od fikcije da je odmah i utroen, to je najee tano, jer i ukoliko se ne utroi odmah to e se desiti u toku obra.perioda Sitan inventar i ambalaa obuhvataju irok spektar stvari koji se troe trenutno ili im vek trajanja odgovara jednom obraunskom periodu (mesec, godina) ali taj vek moe da se protegne i na vie obraunskih perioda. Stoga se i obraun i knjienje trokova vri na jedan od sledea 2 naina: a) Otpisivanjem u potpunosti (jednokratno) b) Kalkulativnim otpisom Autogume, kao oblik materijala, obzirom na dui vek trajanja uvek treba otpisivati kalkulativno. Za SI i ambalau koji se troe jednokratno ili u okviru jednog obraunskog perioda obraun i knjienje trokova se vri otpisivanjem u potpunosti (kao i kod materijala). Ukupna vrednost izdatog SI i ambalae se priznaje kao troak na raunu Trokovi materijala, a smanjuje se vrednost zaliha. Primer: Stanje na raunu SI na zalihi je 6.000 dinara. Po trebovanju izdato je u upotrebu SI, koji se troi u toku obraunskog perioda u vrednosti od 4.000 dinara. Knjienje 103. Sitan inventar 0) 6.000 4.000 (1 511. Trokovi materijala 1) 4.000 Troenje SI i ambalae sa duim vekom trajanja od jednog obraunskog perioda (meseca) evidentira se metodom kalkulativnog otpisa. To znai da se kompletna vrednost izdatog SI obuhvata na raunu SI u upotrebi. Nakon toga se polazei od pretpostavke o njegovom ravnomernom troenju vri obraun mesenih trokova deljenjem nabavne vrednosti izdatog SI sa procenjenim vekom trajanja u mesecima. Izraunati meseni iznos trokova se knjii zaduivanjem rauna Trokovi materijala, dok potrauje korektivni raun Ispravka vrednosti SI (ambalae) u upotrebi. Kada se SI (ambalaa) u potpunosti utroi, kompletna njegova vrednost je kroz mesene otpise preneta sa rauna Ispravka vrednosti SI (ambalae) u upotrebi na Trokove materijala. Na kraju se vri rashodovanje SI u upotrebi tako to se zaduuje raun Ispravka vrednosti SI u upotrebi, a potrauje raun SI u upotrebi, ime se oba ova rauna gase. Metoda kalkulativnog otpisivanja dovodi do ravnomernog tereenja obraunskih perioda trokovima SI i ambalae. Nataa Nikolovski Fa lekcije 25 Primer: Stanje na raunu SI na zalihi je 50.000 dinara, na raunu SI u upotrebi 8.000 dinara, a na raunu Ispravka vrednosti SI u upotrebi 5.000 dinara. 1) Na osnovu trebovanja izdato je u upotrebu SI u vrednosti od 1.800 dinara. Procenjeni vek trajanja izdatog inventara je 9 meseci. 2) Knjiiti meseni iznos trokova prethodno izdatog SI u upotrebu. 3) Rashodovan je SI u upotrebi u vrednosti od 3.000 dinara. 103. Sitan inventar 0) 50.000 1.800 (1) 1031. Sitan inv. u upotrebi 0) 8.000 1) 1.800 3.000 (3) 1039 Ispravka vrednosti sitnog inventara 3) 3.000 5.000 (0 200 (2 511. Trokovi materijala 2) 200