Način pojavljivanja mineralaNačin pojavljivanja minerala

Samostalni kristaliSamostalni kristali

KRISTALNI AGREGATIKRISTALNI AGREGATIKristalne grupe – skup više kristala koji su sferno raspoređeniKristalne grupe – skup više kristala koji su sferno raspoređeni

- monomineralne- polimineralne

Kristalne druze – skup više kristala na podloziKristalne druze – skup više kristala na podlozi

KRISTALNI AGREGATIKRISTALNI AGREGATI

- homogene- heterogene

GeodeGeode

Kristalasti agregati kao način pojavljivanja Kristalasti agregati kao način pojavljivanja mineralaminerala

Zrnasti agregatiZrnasti agregati

Kriptokristalasti agregatiKriptokristalasti agregati

VlaknastiVlaknasti agregati agregati

Pritkasti agregatiPritkasti agregati

Igličasti agregatiIgličasti agregati

Radijalno - zrakasti Radijalno - zrakasti agregatiagregati

Pločasti agregatiPločasti agregati

Listasti agregatiListasti agregati

Ljuspasti agregatiLjuspasti agregati

Oolitni agregatiOolitni agregati

Bubrežasti agregatiBubrežasti agregati

Dendritični agregatiDendritični agregati

FIZIČKE OSOBINE MINERALA

* OPTIČKE OSOBINE

* boja minerala

* ogreb minerala

* sjaj minerala

* MEHANIČKE OSOBINE

* gustina minerala

* tvrdina minerala

* cepljivost i prelom

* MAGNETNE OSOBINE

Kada svetlost dospe do površine minerala, jedan deo svetlosti se apsorbuje, jedan deo prolazi kroz mineral, a ostatak svetlosti može biti reflektovan. Naša čula (vid) će u zavisnosti od udela svakog ovog efekata doživeti boju, sjaj, providnost.

Boja minerala je važna dijagnostička osobina. Pri prolasku bele svetlosti kroz mineral svetlost se ponaša prema opisanim efektima, a naše oko vidi samo deo svetlosti određene talasne dužine, odnosno onaj deo svetlosti koju mineral nije apsorbovao.

Boja minerala može biti:

- idiohromatska- alohromatska i- pseudohromatska

Boja minerala

Mineral nije apsorbovaozeleni deo spektra

Idiohromatska ili sopstvena boja minerala zavisi od hemijskog sastava i strukture minerala. Najčešće idiohromatsku boju mineralu daju prelazni elementi (Fe, Cr, Ti, Mn, Cu...).Ako posmatramo dva minerala sličnog hemijskog sastava:Malahit (CuCO3 * Cu(OH)2) i Azurit (2CuCO3 * Cu(OH)2)videćemo da se jasno razlikuju po boji. U ovom slučaju direktno različita količina Cu i položaj u strukturi u ovim mineralima utiče na boju.

Malahit (zelen) Azurit (plav)

Alohromatska boja se javlja kod minerala u kojima se inkluzije nekog drugog minerala (na primer fino dispergovane čestice hematita u mineralu kvarcu – tako kvarc koji je najčešće bezbojan ili beo zadobija crvenu alohromatsku boju).

Alohromatska boja(kvarc sa inkluzijama hematita)

Pleudohromatska ili lažna boja se javlja kod minerala koji su po površini pretrpeli neke hemijske promene (npr. oksidacija) pa se umesto idiohromatske boje javlja pseudohromatska boja.

Kovelin (idiohromatski obojen - indigo plave boje)

Kovelin (pseudohromatski obojen – ljubičasto-plave boje)

Ogreb minerala je takođe značajna dijagnostička osobina (kod nesilikatnih minerala) i predstavlja boju fino sprašenog minerala. Boja ogreba se određuje na osnovu traga koji mineral ostavlja na neglaziranoj keramičkoj pločici).Najčešće je boja ogreba ista kao i idiohromatska boja. Kod velikog broja minerala kao što su na primer silikati boja ogreba nije značajna, jer ove mineralne vrste bez obzira na idiohromatsku boju imaju beli ogreb ili samo zaparaju pločicu.

Pirit-Zlato (oba minerala imaju zlatno-žutu boju), pirit ima crn ogreb, a zlato zlatno-žutArsenopirit – Srebro (srebrno-bele boje), arsenopirit ima crn ogreb, a srebro srebrno-beoMagnetit-Hromit (boja crna), ogreb magnetita crn, a ogreb hromita žuto-mrkGrafit-Molibdenit (boja siva do crna), ogreb grafita sivo-crn, a molibdenita siv sa maslinasto-zelenom nijansom

Boja ogreba je značajna karakteristika u slučajevima kada minerali imaju istu idiohromatsku boju, ali različit ogreb.Neki od parova minerala gde je ogreb značajna karakteristika su:

boja ogrebacinabarita

Staklast sjaj (n = 1.3-1.7) (kvarc, feldspati, kalcit, pirokseni, amfiboli…)Poludijamantski sjaj (n = 1.7-1.9)Dijamantski sjaj (n = 1.9-2.6) (dijamant, kasiterit...)Polumetalični sjaj (n = 2.6-3.0) (cinabarit, hematit...)Metalični sjaj (n > 3.0) (galenit, arsenopirit, pirit, antimonit, molibdenit...)

Sjaj minerala odnosi se na količinu svetlosti koja se reflektuje sa površine minerala. Ona je u direktnoj je vezi sa indeksom prelamanja minerala.

Na osnovu indeksa prelamanja minerala razlikujemo:

Golim okom najčešće se razlikuju samo krajnje sjajnosti.

staklastasjajnost

metaličnasjajnost

Pojedini agregati imaju specifičan sjaj

Mat sjaj (praktično bez sjaja) – sitnozrni agregati (minerali iz grupe glina - kaolinit)Svilast sjaj – vlaknasti agregati (hrizotil azbest)Sedefast sjaj – listasti agregati (minerali iz grupe liskuna – muskovit, biotit...)

vlaknasti agregati –svilast sjaj

listasti agregati –sedefast sjaj

sitnozrni agregati –mat sjaj

GUSTINAGustina minerala zavisi od strukture i hemijskog sastava minerala i pokazuje odnos mase minerala i mase iste zapremine vode na temperaturi od 4oC. Uticaj hemijskog sastava na gustinu minerala može se uočiti na primeru minerala anhidrita i minerala barita. Oba minerala predstavljaju sulfate i oba imaju istu strukturu, a gustina im se značajno razlikuje zbog atomske težine katjona. U anhidritu (CaSO4, gustine 2.98 g/cm3) katjon je kalcijum čija je atomska masa 40.08, dok je u baritu (BaSO4, gustine 4.50 g/cm3) katjon barijum, čija je atomska masa 137.36.Struktura minerala takođe ima veliki uticaj na gustinu minerala. Primer za to su minerali istog hemijskog sastava, a različite strukture. Dijamant 3.52 g/cm3 i grafit 2.23 g/cm3 su po hemijskom sastavu čist ugljenik (C). Dijamant kristališe teseralno, a grafit heksagonalno.

TVRDINA MINERALATvrdina predstavlja otpor minerala pri nekom mehaničkom dejstvu (paranju, utiskivanju). Ona zavisi od tipa i jačine hemijskih veza među atomima, valentnosti katjona, strukture… Postoji apsolutna tvrdina koja se meri aparatima – sklerometrima i relativna tvrdina koja se određuju pomoću Mosove skale.

1. talk 3. kalcit2. gips 4. fluorit

8. topaz6. feldspat 7. kvarc 9. korund

5. apatit

10. dijamant

Mosova skala relativne tvrdine

1, 2 – paraju se noktom 6 i 7 – paraju staklo3, 4 i 5 – paraju se metalnim predmetom 8, 9 i 10 – seku staklo

CEPLJIVOST I PRELOM MINERALA

Pri razbijanju minerala čekićem ili pri drobljenju pod pritiskom, na mineralu se mogu javiti ravne, glatke površine cepljivosti ili neravne površine preloma.Pravci cepljivosti u kristalu poklapaju se sa pravcima najslabijih hemijskih veza i uvek paralelni postojećim ili mogućim pljosnioma na kristalu.

Vrlo savršena cepljivost – kristal se sa lakoćom cepa na tanke listove (muskovit, biotit). Savršena cepljivost – lagani udar je dovoljan da se kristal pocepa na niz sitnijih delova koji su po izgledu isti sa početnom kristalnom individuom. (kalcit, galenit).

Jasna cepljivost. Pored površina cepljivosti zapažaju se i prelomne površine (feldspati).Nesavršena. Cepljivost se teško zapaža, dominiraju prelomne površine (apatit, samorodni S).Nejasna – bez cepljivosti (kvarc, korund).

Prelom može biti: školjkast (magnezit), iverast...

Podela cepljivosti

MAGNETNE OSOBINE MINERALA

• Feromagnetični – prirodno magnetični (magnetit, pirotin)

• Paramagnetični – privlači ih jako elektromagnetno polje (granati, biotit...).

• Dijamagnetični – magnetno polje ih ne privlači (kvarc, kalcit…)

magnetit

Fiziološke osobine: miris, ukus (halit – slan)