1. Kada je i u okviru koje nauke nastala nauka o bezbednosti ?-Nauka o bezbednosti je nastala između dva svetska rata u okviru nauke o međunarodnim odnosima.

2. Od kada se nacionalna bezbednost izučava na civilnim fakultetima u Srbiji ?-Krajem 20. veka i početkom 21. u na civilnim fakultetima u Srbiji počnje da se izučava predmet Državna bezbednost kao nastavna ili nastavno-naučna disciplina. Poslednjih nekoliko godina umesto naziva Državna bezbednost ovaj predmet nosi naziv Nacionalna bezbednost.

3. Na koje političke i pravne nauke se najviše oslanja nauka o nacionalnoj bezbednosti ?-Nauka o nacionalnoj bezbednosti se najviše oslanja na sledeće političke nauke: Politički sistem, zatim Spoljnu politiku, Međunarodne odnose, Diplomatiju i Međunarodne organizacije. Dok se od pravnih nauka najviše oslanja na: Ustavno pravo, Upravno pravo, Krivično pravo, Međunarodno javno pravo i Kriminalistiku.

4. Koji su najpoznatiji autori u srpskoj nauci o nacionalnoj bezbednosti ?-Nenad Đorđević, Vojin Dimitrijević, Obren Đorđević, Ljubomir Stajić, Predrag Ilić, Mladen Bajagić, Saša Mialković, Dragan Simić i Andreja Savić

5. Da li su termini „bezbednost“ i „sigurnost“ sinonimi ?-Izraz „bezbednost“ i „sigunost“ u našem jeziku i jesu i nisu sinonimi. Naime, termin bezbednost je kovanica od reči bez i beda. Što bi trebalo da znači da je bezbednost zapravo izraz koji označava osobinu određenog subjekta kome ne preti nikakva opasnost, nevolja, odnosno da njegova egzistencija i opstanak nisu ugroženi nekim opasnostima. Dok, termin sigurnost, koji etimološki vodi poreklo od latinske reši securitas, označava odsustvo opasnosti, izvesnost, samopouzdanje, neustrašivsot, zaštićenost itd. Na osnovu čega možemo zaključiti da termin sigurnost ima znatno šire značenje od izraza bezbednost. Naime, dok se pod bezbednošću podrazumeva odsustvo nekih opasnosti, odnosno pretnji po određeni subjekt, izraz sigurnost može imati dva značenja. U prvom značenju termin sigurnost se poistovećuje sa značenjem izraza bezbednost, dok se u drugom značenju sigurnost može upotrebiti za osobinu određenog lica koje je pouzdano, može mu se verovati, odnosno čije je ponašanje izvesno bez obzira na okolnosti situacije.Na osnovu čega možemo zaključiti da izraze „bezbednost“ i „sigurnost“ poistovećujemo i smatramo ih sinonimima samo u ovom prvom značenju izraza sigurnost.

6. Koji su sve termini bliski terminu „bezbednost“ ?-Terminu „bezbednost“ bliski su sledeći termini: sigurnost i osiguranost, obezbeđenost, bezbrižnost, bezopasnost, spokojstvo, spokojnost , zaklonjenost, zaštićenost i dr.

7. Kako se označavca bezbednost u velikim svetskim jezicima ?-Engleski - security i safety;Nemački – sicherheit Francuski - sécurité i sûreté Ruski - bezopasniyi i bezopasnost Italijanski – sigurezza Španski - seguridad

8. Šta proučava socijalna psihologija?-Socijalna psihologija proučava odnos između psihe čoveka i njegovih društvenih okvira, tj. odnos između psihe i društva, između pojedinca i društva, kao i uticaj pojedinca na društvo i obrnuto.

9. Ko je prvi započeo sa razmatranjem sigurnosti u socijalnoj psihologiji ?-Američki sociolog William Isaac Thomas je 1917 prvi započeo sa razmatranjem sigurnosti u socialnoj psihologiji.

1

10. Kako predstavnici dubinske psihologije gledaju na sigurnost?-Predstavnici dubinske psihologije gledaju na sigurnost kroz razmatranje pitanja nesigurnosti (Zašto se čovek oseća nesigurnim? Kada se oseća nesigurnim i u kojim uslovima? Da li je ta nesigurnost koja je primetna kod savremenog čoveka, bila karakteristična i za čoveka iz nekih ranijih, mirnijih vremena?).Raniji predstavnici ove škole pod nesigurnim čovekom smatraju neurotičara čije je ponašanje vođeno potrebom da se odbrani od opasnosti koje leže van njega, pri čemu siguran nije onaj koji je van opasnosti, već onaj koji ima povjerenje u sebe. Sigurnost vodi ponašanju prema cilju, a nesigurnost ponašanju prema opasnosti.

11. Kako neoanalitičari gledaju na sigurnost?-Neoanaliticari, priznaju potrebu za bezbjednoscu kao jedan od osnovnih nagona normalnog čoveka, pored težnje ka rašćenju i sazrevanju. Ovu tvrdnju zasnivaju na stanovištu da su razlike između “normalnog” i “neurotičnog” kulturne prirode i da se ne mogu uopšteno ustanoviti. Prma neoanalitičarima, nagon za sigurnošću pomaže svakom čoveku da stvori “integrisano ja”, dok bi se neurotičnim mogao nazvati onaj čovek kome to ne uspeva na u njegovoj okolini uobičajen način te su njegove mere obezbeđenja preterane, a ne podobne da mu uliju samopouzdanje.

12. Ko tvrdi da je nesigurnost pretežno obeležje čoveka kapitalističke epohe?-Erih From

13. Koja pitanja pokreću razmatranja sigurnosti u socijalnoj psihologiji?- Kako se prirodna potreba ljudi (pojedinaca, čoveka) za sigurnošću menja i pretvara u potrebu za

sigurnošću društvene grupe ili političke zajednice kojoj pripadaju pojedinci?- Kakvu ulogu ima politička zajednica u zadovoljavanju lične ili individualne potrebe za sigurnošću?- Kako se individualni stavovi političara i državnika odražavaju na vođenje spoljne politike i bezbednosne

politike konkretne države?

14. Kako je izgledalo oličenje sigurnosti u Rimskom carstvu?-Oličenje situsnosti u vidu ženske figure sa žezlom, vencem i rogom izobilja, koji se nalazi na kovanom novcu rimskih careva govori nam da je držvava oduvek preuzimala na sebe deo staranja o pojedinačnoj sigurnosti, ili su se bar režimi i vladari predstavljali da to čine. Naime, u Rimskom carstvu država je bila samo garant nekih opštih uslova i garant neke izvesnosti i predvidljivosti, u tom smislu da nema naglih promena, nereda i trzavica unutar nje, tj. da postoji relativno shvaćena stabilnost ukupnog političkog okruženja, ali država tada još uvek nije prihvatala obaveze da jemči privatnu bezbednost svojih stanovnika.

15. Šta znači sintagma „Securitas Augusti“ i na čemu počiva?-Securitas Augusti znači političku stabilnost, odnosno postojano ponašanje vlasti, a počiva na uvjerenju u dogovečnost jednog bliže određenog političkog sistema.

16. Šta se podrazumeva pod pravnom sigurnošću?-Pravna siguranost predstavlja garanciju predvidljivosti i izvesnosti unutar jedne države što se ostvaruje postojanjem takvog sistema pravnih pravila, u kome pravila moraju da budu poznata, jasna, postojana i primenljiva. To zatim znači da ta pravila ne mogu da budu zamenjena nekom i nečijom samovoljom, već da ona mogu da budu zamenjena jedino nekim drugim sličnim pravilima (jasnim, postojanim, primenljivim), čime se pruža veliku pravnu sigurnost svim pojedincima u toj državi. Pravne sigurnosti nema jedino u vreme revolucionarnih događanja u bilo kojoj državi, jer revolucionari ne priznaju važeći društveno politički poredak i žele da ga promene, što znači da ne priznaju ni pravna pravila koja važe u tom ustavnom, odnosno društvenom uređenju.

2

17. Šta znači postojanje javne bezbednosti?-Postojanje javne bezbednosti znači da država u redovnom slučaju preuzima na sebe dužnost zaštite života pojedinaca i njihovog telesnog integriteta, kao i imovine i drugih prava ljudi na svojoj teritoriji, bilo da su njeni državljani ili stranci.

18. Koji su razlozi za ostvarivanje lične bezbednosti u manjim grupama?-Razlozi za ostvarivanje lične bezbednosti u manjim grupama su:

- Nerazvijenost državnog aparata, tj. njegova nesposobnost da pruži zaštitu,- Sukob određenih grupa sa vladom (npr. organizovane kriminalne grupe), - Nepostojanje volje države da pruži zaštitu nekim društvenim grupama (diskriminacija).

19. Kakav je bio uobičajeni mehanizam desničarskih prevrata u XX veku?-Uobičajeni mehanizam desničarskog prevrata u dvadesetom vijeku po pravilu ogledao se najpre u izazivanjem nereda i demagoškim nastupima harizmatičnih vođa kojima se tražilo premeštanje vlasti iz „slabih“ u „jake“ ruke. Zatim, kada je dobijena podrška za to, „jaka“ ruka se nije pokretala radi zaštite javne bezbjednosti nego se sručivala na političke protivnike. Stvaranjem totalne nesigurnosti, čak i u najbližoj okolini, „vođe“ su postizali apsolutni strah i apsolutnu polsušnost.

20. Kada se može izjednačiti bezbednost režima i bezbednost države?-U situacijama u kojima rad protiv određenog režima može da bude zaista protivdržavni rad, npr., kada protivnici neke nacionalističke ili kakve druge grupacije žele da u značajnoj meri izmene politički sistem, da zapravo radikalno izmene taj politički sistem, ili da reciomo odvoje deo teritorije države i da ga pripoje nekoj drugoj državi u tom slučaju se može poistovetiti bezbednost države sa bezbednošću režima. Jer ovde se ne radi samo o napadu samo na režim, nego i o napadu i nešto što je jako bitno za sve stanovnike države.

21. Koja je zloupotreba česta kod izjednačavanja bezbednosti režima i države?-Česta je zloupotreba od strane vladajućih struktura koja se ogleda u proglašavanju protivnika svoje vlasti za državne neprijatelje, odnosno u proglašavaju protivnika režima za protivnike države, izdajnice, i pod tim opravdanjem prema njema preduzmanjz različite političkih a i pravnih mera progona. 22. Kako se može pravno izraziti suština državne bezbednosti?-Suština državne bezbednosti se pravno može izraziti potrebom za političkom stabilnošću u smislu pouzdanosti i predvidljivosti političkog procesa, tj. formiranja i promene vlasti, nadležnosti za donošenje političkih odluka, sadržaja takvih odluka itd., ali ne i za bezuslovno održavanje garnitura na vlasti.Vladina bezbednost ne bi trebalo da bude uzeta u obzir kao nacionalna brednost ne samo zato što se protivi minimalnim demokratskim shvtanjima nego upravo zato što je u sukobu s osnovnim pojmom bezbednosti. Održavanje jedne grupe na vlasti bez obzira na program, odluke i postupke upravo je suprotno svakoj predvidljivosti i izvesnosti.

23. Zašto nije dobar izraz državna bezbednost?-Izraz državna bezbednost nije dobar zato što nije jasno da li se njime označava samo bezbednost državnog aparata, ili režima, odnosno klase koja se nalazi na vlasti, ili se njime označva bezbednost jednog većinskog naroda u državi, ili se misli samo na bezbednost državljana, ili svih stanovinka jedne države bili oni državljani ili stranci. Dakle, zato što postoji mogućnost da različiti ljudi različito shvate pojam državne bezbednosti on se smatra nedovoljno dobrim i prevaziđenim, te se stoga predlaže upotreba nekih drugih izraza, kao što je izraz nacionalna bezbednost.

24. U kojoj oblasti čovek najlakše poima državu kao „ličnost“?-Čovjek državu kao ličnost najlakše poima u međunarodnim odnosima i da u tom pogledu oseća bar minumim solidarnosti sa svim svojim sudržavljanima,

3

sa kojima dieli bojazan da mu egzistencija i tekovine ne budu ugrožene time što bi nestala politička zajednica na čijem je on postojanju zasnovao svoja životna predviđanja.

25. Kako Dž. Kenan određuje nacionalnu bezbednost?-Nacionalna bezbednost je fizičku netaknutost nacionalnog života.

26. Koje su osnovne vrednosti nacionalne bezbednosti u većini država?- opstanak - teritorijalni integritet (teritorijalna celovitost)- politička samostalnost (suverenitet)- kvalitet života

27. Koje značenje ima opstanak u sklopu bezbednosti?-Pod opstankom u sklopu bezbednosti podrazumevaju se prirodni nagon pojedinca i društvenih grupa i potrebi države da prežive, održe svoj identitet i razviju se. Tako opstanak u sklopu bezbednost ima tri dimenzije, odnosno tri vrste opstanka. Najpre opstanak države kao celine, kao subjeka međunarodnog javnog prava, zatim, nacionalni opstanak i fizičko samoodržanje grupa ljudi i pojedinaca.

28. Koji su primeri zainteresovanosti inostranstva za opstanak nekih država?-Primer zainteresovanosti inostranstva za opstanak nekih država je Austrougarska, jedne velike, glomazne carevina u kojoj su sem Austrijanaca, Nemaca i Mađara kao glavnih stanovnika te države bili i Česi, Slovaci, Poljaci, Hrvati, Srbi, Slovenci, Italijani itd. Za opstanak takve jedne glomazne carevine, uz to nedemokratske, centralizovane koja nije poštovala ni elementarna prava nacionalnih manjina, skoro svi narodi su bili protiv tog opstanka ali je s druge strane Austrougarska trebala Englezima, Francuzima i nekim drugim velikim silama kao protivteža Rusiji i Turskoj u to vreme. Pa se pojavio jedan paradoks, da je za održanje Austrougarske bio više zainteresovan nekakav strani element nego njeni stanovnici. Onog trenutka kada se taj strani element nije više mogao dogovoriti, onda je došlo do raspada Austrije.

29. Zašto je važno razlikovati nacionalni i državni opstanak?-Važno je razlikovati zato što nacionalni opstanak može da bude u suprotnosti sa opstankom države koja u potpunosti ne zadovoljava taj zahtev, kai i zbog toga što mnogi stanovnici pod opstankom podrazumevaju pre svega, nacionalni opstanak, tj. opstanak svoje nacije, pošto je veliki broj država više nacionalan zbog čega se često dešava da pripadnici jedne nacije, pre svega vode računa o tome, hoće li njihova nacija opstati kao nacija, hoće li sačuvati svoj identitet ili neće. Pa su onda dosta često ravnodušni prema pitanju opstanka države, i smatraju da taj opstanak nije nužan, da je važno da nacija ostane sačuvana, a to da li će pripadati današnjoj državi ili nekoj drugoj državi koja već postoji u okruženju (po pravilu se misli na državu u kojoj žive sunarodnici u nekom većinskom smislu) ili će pripasti nekoj novoj samostalnoj državi, to je manje važno pitanje. Stoga, svaka država mora da ima na umu to i da reguliše međusobne odnose pripadnika različitih nacija, kao i pripadnicka različitih etničkih grupa, odnosno vera, na takav način da svi oni osećaju takvu višenacionalnu državu kao svoju, tj. kao zajedničku i da onda vode više računa o opstanku države. Da budu bar podjednako zainteresovani za opstanak države kao i za opstanak sopstvene nacije.

30. Koji su primeri za sklonost gubljenju nacionalne svesti?-Primeri sklonosti ka gubljenju nacionalne svesti su „ponemčivanje“ i „mađarizacija“ južnih Slovena i drugih nacija u nekadašnjoj Austrougarskoj. Radi se o

4

situaciji u kojoj se zaboravlja svoje nacionalno poreklo, i ulazi u redove vladajuće klase da bi sačuvali neki svoji interesi. Zatim, ima i takvih slučajeva gde se pripadnici nacionalnih manjina ne smatraju da je pripadnost i opstanak u toj manjini ili u određenoj naciji toliko važna i daju prednost nekim materijalnim momentima, zapostavljajući naravno pitanje nacionalnog identiteta, ali to su redovno pojave koje ne obuhvataju većinski deo stanovništva. Ima slučajeva da dolazi i do nacionalne dezintegracije i do toga da jedan broj ljudi da prevagu verskom momentu u odnosu na nacionalni. Kao najbolji primer treba napomenuti slučaj izdvajanja Belgije od Holandije, nekad je to bila jedna država i onda su katolički Valonci odlučili da se izdvoje iz protestantske Holandije. Interesantno je da je tada sa njima došao u Belgiju i jedan deo protestantskih Flamanaca koji su etnički i jezički srodni Holanđanima. Znači oni su smatrali da im je važnije versko opredeljenje nego nacionalno, pridružili su se katolicima Valoncima i napravili su Belgisku državu.

31. Od kada je opasnost ugrožavanja opstanka prisutna u svesti ljudi?-Opasnost od ugrožavanja opstanka prisutna je u ljudskoj svesti još od vremena kada su se ratovivodili radi eliminisanja ili porobljavanja pobeđenih (kao konkurenata u borbi za opstanak), preko kolonijalnih zavojevanja (koje nije značilo samo negaciju državnosti i nacionalnosti) pa do sprovođenja Hitlerovih planova, koji su podrazumevali masovno i sistematsko čišćenje osvojenih prostranstava, ubijanjem, sterilizacijom i spuštanjem ljudskih bića na životinjski status.

32. Zašto je teritorijalni integritet važan za definisanje nacionalne bezbednosti?-Zato što je teritorijalni integritet druga vrednost koja se štiti sistemom nacionalne bezbednosti. Naime, teritorija predstavlja bitan elemenat državnosti, stoga je teritorijalna celovitost jako važna za definisanje nacionalne bezbednosti iz razloga što svaki atak na teritoriju, tj. na teritorijalnu celovitost je nešto što ozbiljno ugrožava svaku državu.

33. Koji je paradoks vezan za članstvo države u vojnim paktovima?-Paradoks da se u ime bezbednosti, samostalnotst država najbitnije ograničavala stupanjem u paktove sa integrisanim vojnim snagama i zajedničkim komandama. Čime se pojačava se bezbednost prema protivniku koji se smatra verovatnim, ali se s druge strane, smanjuje nezavisnost odlučivanja države.

34. Kako se utvrđuje kada je jedna država postala nesamostalna?-Jedna država je postaje nesamostalna onog trenutka kada njena vlada uopšte ne odlučuje o nečemu nego samo sprovodi u delo odluku neke druge zemlje, međunarodne organizacije ili sila dominantnih u njima.

35. Šta je to kvalitet života i kome je on najvažnija vrednost?-Kvalitet života je vrednost koja se štiti sistemom nacionalne bezbednosti, a ogleda se u standardu života, postignutom stepenu ekonomskog razvoja i mogućnošću za unapređenje takvog razvoja. Kvalitet života je vrednost koja je najvažnija stanovnicima razvijenih zemalja.

36. Zašto se govori o otvorenosti definicije nacionalne bezbednosti?-Zato što se pored četiri osnovne vrednosti (opstanak, teritorijalni integritet, politička samostalnost i kvalitet života) koje se gotovo sve države štite sistemom nacionale bezbednosti od zemlje do zemlje javljaju i neke druge vrednosti koje se štite sistemon nacionalne bezbednosti. Stoga se kaže da definicija nacionalne bezbednosti, odnosno spisk vrednosti koje se štite sistemom nacionalne bezbednosti nije zatvoren već da je otvorena i za druge vrednosti, odnosno nacionalne interese čiji bi gubitak ili smanjenje predstavljo nepodnošljivu štetu za konkretnu društvenu zajednicu.

5

37. Šta je po Madarijagi nesigurnost?-Osjećanje opasnosti koje potiče od utiska da je poredak stvari u kome živimo nestabilan.

38. Kako R. Aron gleda na pojam nacionalnog interesa i na bezbednost?-Smatra da je pojam nacionalnog interesa koristan „u ograničenoj meri“ jer ukazuje na dugoročne ciljeve države i građane podseća da su privremeni članovi jedne trajne političke zajednice. Dok bezbednost smatra jednim od glavnih (nadistorijskih) interesa svih država, uz slavu i ideju.

39. Zašto je V. Britanija predvodila trojnu agresiju na Egipat, 1956?-Da bi sprečila nacionalizaciju Sueckog kanala, zato što smatra Suecki kanal za jednu od osnovnih vrednosti koja se štiti britanskim sistemom nacionalne bezbednosti, te da je njegova nacionalizacija od strane Egipta napad na britanske vitalne interese, odnosno nacionalnu bezbednost Velike Brtianije. Stoga je nacionalizaciju Sueckog kanala proglasila za udar po osnovnim britanskim vrednostima, o kome se ne može raspravljati pred međunarodnim forumima već se mora odbijati oružanom silom.

40. Šta je to percepcija nacionalne bezbednosti?-Percepcija nacionalne bezbednosti obuhvata gledanje ili poglede na nacionalnu bezbednost unutar stanovništva jedne države.

41. Na čemu počivaju tzv. „bezbednosne zajednice“?-Na uvjerenju država da im iz bliskog okruženja ne prijeti nikakva opasnost, kao i na međusobnoj saradnji država radi predupređenja eventualne moguće opasnosti izvan tog okruženja.

42. Kako se određuje bezbednost u „Maloj političkoj enciklopediji“?-Bezbjednost u najširem pravno-političkom smislu obuhvata mere i aktivnosti čuvanja i zaštite od ugrožavanja nezavisnosti i integriteta jedne zemlje (države, nacije) i unutrašnjeg ustavnog i pravnog poretka.

43. Kako na bezbednost gledaju Garnet i Burkvin?-Garnet kaža da nacionalna bezbjednost nije objektivna činjenica nego subjektivno osjećanje, osjećanje pouzdanja, dok Burkvin bezbjednost definiše kao stanje jedne osobe koja je zaklonjena od opasnosti ili vjeruje da je tako.

44. Zašto pojam bezbednosti dobija normativnu vrednost ideala?-Zato što retko postoji opšta uverenost da je stanje potpune bezbjednosti postignuto, ona se najčešće formuliše kao cilj, kao staranje da se stekne sigurnost da će osnovne vrijednosti političke zajednice ostati očuvane. Naime, bezbednost se kao ni zdravlje, nemože gomilati, akomulirati, povećavati ili uskladištavati za budućnost. Stoga, ovaj problem dobija normativnu vrijednost ideala, stalno bar za pedalj pomaknutog ispred stvarnosti.

45. Pojam bezbednosti uopšte?-Pod bezbednošću uopšte podrazumevamo sveukupnost objektivnih i subjektivnih činilaca (okolnosti, odnosa, procesa, organizacija, institucija i aktivnosti), od kojih zavisi opstanak i život ljudi, ljudskih grupa, organizacija, institucija i zajednica, tj. od kojih zaisi postojanje ili nepostojanje opasnosti po opstanak, razvoj i druge bitne vrednosti pojedinaca, ljudskih grupa i zajednica.

46. Koja su osnovna pitanja u vezi sa bezbednošću uopšte?-Osnovna pitanja u vezi sa bezbednošću uopšte su:

- Ko se štiti od mogućih opasnosti , tj. ko je referentni objekat bezbednosti)?- Od čega se štiti taj referentni objekat bezbednosti, tj. kakva je priroda opasnosti koje ga urgožavaju?

6

- Ko štiti referentni objekat bezbednosti ili ko je subjekat bezbednosti?- Kako se štiti taj referentni objekat bezbednosti (kojim sredstvima, metodama i postupcima)?

47. Kako nacionalnu bezbednost definiše E. Hevedi?-Nacionalna bezbednost je delatnost nacionalnih država kojom one, u skladu sa svojim društvenim mogućnostima, u sadašnjosti i budućnosti, uzimajući u obzir globalne promene i razvoj, štite vlastiti identitet, opstanak i interes.

48. Kako nacionalnu bezbednost definiše M. Louv?-Naconalna bezbednost uključuje tradicionalnu politiku odbrane i, takođe, nevojne akcije države u cilju zaštite svojih ukupnih potencijala da bi opstala kao politički entitet u očuvanju uticaja na društveni poredak i brinula se za svoje unutrašnje i međunarodne ciljeve.

49. Kako nacionalnu bezbednost definišu Č. Kegli i J. Vitkof?-Psihološka oslobođenost jedne zemlje od straha da će država biti nesposobna da se odupre pretnjama koje se odnose na njen opstanak i nacionalne vrednosti, a koje potiču iz inostranstva ili iz same zemlje.

50. Kako nacionalnu bezbednost definiše R. Vukadinović?-Nacionalna bezbednost je fizički opstanak jedne države i njezina stanovništva zajedno sa osnovnim atributima neovisnosti i stalnim materijalnim prosperitetom države.

51. Kako nacionalnu bezbednost definiše P. Ilić?-Kao sveukupnost objektivnih i subjektivnih činilaca (okolnosti, odnosa i procesa, institucija i aktivnosti) od kojih zavise opstanak, stabilnost i normalno funkcionisanje jedne države (njen ustavno pravni poredak, teriteritorijalna celovitost, nezavisnost i suverenost, ljudska prava i slobode pojedinaca i društvenih grupa i druge bitne vrednosti stanovnika jedne države).

52. Elementi definicije nacionalne bezbednosti?

- Zaštitu jedne države od svih vojnih i nevojnih opasnosti koje dolaze izvan njenih granica, iz međunarodnog okruženja;

- Zaštitu ustavno-pravnog poretka od oružanih pobuna, separatističkih i drugih subverzivnih aktivnosti unutrašnjih ekstremista;

- Zaštitu ljudskih prava i imovine građana;- Zaštitu identiteta i razvoja pojedinih društvenih grupa;- Zaštitu ekonomskog poretka i životnog standarda ljudi;- Zaštitu ljudi i objekata od požara, poplava, zemljotresa, oluja i drugih elementarnih nepogoda;- Zaštita zdravlja ljudi;- Zaštita životne sredine.

53. Koje oblasti se pominju u vezi sa bezbednošću države?-Spoljna bezbednost, Unutrašnja bezbednost (državna i javna bezbednost), Individualna bezbednost, Socijetalna bezbednost, Ekonomska bezbednost, Civilna zaštita, Zdravstvena bezbednost i Ekološka bezbednost.

54. Od kada se govori o pojedinačnoj bezbednosti i ko je najzaslužniji za to?-O individualnoj bezbjednosti govori u teoriji međunarodnih odnosa i u teoriji bezbednosti tek u novije vrijeme, s kraja 20 i s početka 21-og veka, zahvaljujući promenama u svetu koje su se desile u ovom periodu.

7

55. Koje vrednosti pojedinca se štite?- Fizički i biološki opstanak (život pojedinca),- Zdravlje,- Imovina,- Životni standard,- Ljudska prava i slobode.

56. Od čega treba zaštititi pojedinca?- Od nasilja svake vrste, bilo od koga da ono dolazi, a može doći od strane države, od stane nekih

organizovanih grupa, pre svega kriminalnih kao i od strane drugih pojedinaca;- Od raznih oblika ugrožavanja zdravlja;- Od političke, ekonomske i socijalne marginalizacije, manipulacije i ugnjetavanja.

57. Koji odnos je najznačajniji za anlizu bezbednosti pojedinca?-Odnos između pojedinca i države, odnosno odnos pojedinačne i nacionalne bezbednosti.

58. Ko je uveo termin „socijetalna bezbednost“?-Kopenhagenška škola čiji je jedan od najpoznatijih predstavnika teoretičar Ole Viver.

59. Šta obuhvata „socijetalna bezbednost“ po O. Viveru?-Pod socijelatnom bezbednošću podrazumeva se sposobnost društva da opstane i zadrži svoj suštinski karakter pod izmenjenim uslovima i mogućim ili stvarnim pretnjama. To je pitanje održivosti tradicionalnih obrazaca jezika, kulture, udruženja, religisjkih i nacionalnih običaja i identiteta, u okviru prihvatljivih uslova za razvoj.

60. Kakvo je bilo tradicionalno shvatanje međunarodne bezbednosti?-Tradicionalno shvatanje međunarodne bezbednosti odnosilo se pre svega na uspostavljanje mehanizama za kontrolu sile u međunarodnim odnosima. Tako da se prema tradicionalnom shvatanju međunarodna bezbednost najčešće definisala kao određeno poželjno stanje u međunarodnim odnosima u kome su sporazumi o prijateljskim i dobrosusedskim odnosima garancija da države neće biti napadnute od drugih članica međunarodne zajednice ili međunarodnog sistema.

61. Kako je na međunarodnu bezbednost gledao E. Beneš?-Eduard Beneš na međunarodnu bezbednost kao na jednu normalnu i večitu želju svih naroda i država da budu osigurani od bilo kakve agresije, s jedne strane, ili da mogu da računaju na brzu i efikasnu pomoć drugih država ukoliko budu podvrgnuti, odnosno izloženi agresiji. Stog Beneš, međunarodnu bezbednost izjednačava sa običnim zbirom sih nacionalnih bezbednosti država koje čine tu zajednicu.

62. Šta je to ravnoteža snaga i kako funkcioniše?-Sistem za kontrolu sile u međunarodnim odnosima koji se mnogo puta praktikovan i još uvek se pratkiruje. Smatra se da je upotrebljavan jo šu starom veku pre svega na Azijskom kontinentu u Indiji, Kini i na Bliskom istoku, a naročito se upotrebljava u Evropi od takozvanog Vestfalskog mira iz 1648. godine, tj. od polivine sedamnaestog veka. Radi se o tipu sistema za kontrolu sile u međunarodnim odnosima koji se zasniva na ideji da se moć jedne države ili grupe država može ograničiti ili obuzdati isto takvom ili tolikom moći druge države ili drugih država. Dakle, da se odnos moći ako su dve države u pitanju kreće kao tasovi na vagi. Ako u jednom trenutku jedan tas ili jedna strana prevagne tj. poveća se

8

moć države, onda država na drugom tasu ili drugoj strani mora da poveća svoju moć da bi uspostavila ravnotežu, odnosno balans.

63. Koji su osnovni preduslovi za funkcionisanje ravnoteže snaga?- Da postoji veći broj država (velikih sila) između kojih se uspostavlja ravnoteža;- Da postoje određene sličnosti ili bliskost između država koje učestvuju u stvaranju ravnoteže snaga,- Da vođe tih bar glavnih sila svesno teže uspostavljanju ravnoteže snaga,- Da rat nije zabranjen, tj. da su mogući ograničeni ratovi.

64. Šta je to kolektivna bezbednost i koji su njeni primeri?-Sistem kolektivne bezbednosti predstavlja jedan oblik, odnosno model uređenja međunarodnih odnosa, radi kontrole političke sile i radi zaštite nekih zajedničkih vrednosti svih tih država. U najužem smislu reči sistem kolektivne bezbednosti možemo definisati kao savez svih protiv svakog, što se obezbeđuje na sledeći načina. Sve države članice sistema kolektivne bezbednost se ugovorom obavezuju da će priteći u pomoć svakoj zemlji koja bude napadnuta od strane neke države unutar tog sistema. Pti tome se računa, na to da će bez obzira na moć agresora, moć svih ostalih država biti veća i da će zaustaviti agresora i odbraniti teritorijalnu nezavisnot i teritorijalni integritet države koja bude napadnuta. Primeri sistema kolektivne bezbednosti su sistem kolektivne bezbednosti u vreme Društva naroda (1919-1939) i sistem kolektivne bezbednosti u vreme Ujedinjenih nacija (od 1945. pa na ovamo). 65. Koji su osnovni preduslovi za funkcionisanje kolektivne bezbednosti?

- Da postoji dogovor između država da će svi reagovati protiv eventualnog agresora i odbraniti bilo koju članicu sistema,

- Da postoji međunarodna organizacija koja će se brinuti od delovanju tog sistema,- Da je rat zabranjen kao sredstvo, odnosno kao metod za ostvarivanje nacionalnih interesaa pojedinih

zemalja.

66. Šta je to globalna bezbednost i od kada se o njoj govori?-Globalna bezbednost predstavlja bezbednost čovečanstva od destruktivnih izazova, rizika i prenji planetarnih dimenzija kojima su neprekidno izloženi, a koji se mogu prevazić samo konstruktivnom saradnjom država koje će nacionalne interese podrediti čovečanskim, odnosno planetarnim. O globalnoj bezbednosti počinje da se govori od kraja XX i početka XXI veka.

67. Šta je to privatna bezbednost i ko je organizuje?-Privatna bezbednost predstavlja jedan od sektora bezbednosti koji učestvuje u zaštiti pojedinačne, društvene, nacionalne pa i međunarodne i globalne bezbednosti. Radi se zaprovo o sistemu profitnih i nprofitnih subjekata (privatne bezbednosne kompanije, agencije i preduzeća) osnovanim od stane nedržavnih aktera koji po princima tržišne ekonomije, pružaju bezbednosne usluge u domenu individualne, javne, ljudske, pa i međunarodne bezbednosti, kao i u sferi energetske, informacione, ekološke i vojne bezbednosti.

68. Ko su glavni predstavnici klasičnog realzima u nauci o bezbednosti?-Hans Morgentau, Džordž Švarcenberger, Aleksandar Hamilton, Rejnold Mikul, Vilkem Bareto, Gaetano Moska , Rejmon Aron i drugi.

69. Koje su glavne teze klasičnog realizma?-Da je osnovni interes svake države dostizanje što većeg stepena moći.

Predstavnici klasičnog realizma tvrde da je čovek u suštini egositično, sebično biće koje se u ostvarivanju svojih interesa i ciljeva ne obazire na interese drugih, niti na bilo kakve moralne i druge norme, te da se na

9

slučaj način ponašaju države u međunarodnoj zajednici. Oni smatraju da za razliku od države u kojoj je moguće uspostaviti neki red, pravdu i poredak oni smatraju da u međunarodnom sistemu u odnosima među državama vlada anarhija, pošto nema nikakvog vrhovnog autoriteta koji bi zavodio red, dakle da je struktura međunarodnog sistema anarhična, te da se države mogu ponašati onako kako nađu za shodno da bi ostvarile osvoje osnovne nacionalne interese, stoga je važno koliku moćž ima koja država i otuda značaj koncepta moći za realističku teoriju.Nacionalni interes se definiše kao moć.Države mnoraju stalno da vode računa o pretnjama drugih država i njihovih saveza pa moraju da se naurožuvaju da jačaju svoju moć, što onda dovodi do naoružavanja drugih država i tako u nedogled. Po njima države moraju stalno da budu u takozvanom „borbenom stavu“, ili se stalno nalaze u takozvanom „egzistencijonalnom grču“.

70. Koje su glavne teze strukturalnog neorelaizma?-Po pristalicama ovog pravca anarhičnost je i dalje glavna odlika međunarodnog sistema. Znači nepostojanje nikakvog utvrđenog reda, poretka i vrhovnog autoriteta nad državama. Zbog toga, je neizvesnot u odnosima među državama normalna pojava, a to dovodi do nepoverenja među državama i potrebe zauzimanja jednog borbenog stava. Po predstavnicima ovog pravca, nacionalna bezbednost je proizvod karakteristika strukture međunarodnog sistema, pa je stoga krajna politika sile neizbežna.

71. Koje su glavne teze kontigentnog realizma?-Da je bezbednost država u međunarodnim odnosima pretežno zavisna od konkretnih okolnosti koje preovlađuju u tim odnosima u određenom trenutku. Da se postizanje nacionalnih interesa i nacionalne bezbednosti ne mora uvek realizovati kroz vojno nadmetanje država i kroz politiku sile, već se mogu postići i politikom saradnje.

72. Ko su glavni predstavnici klasičnog liberalizma?-Preteče libralnog institucionalizma su Gtfrit Lajtvic, Gotlib Fihte i Imanuel Kant, dok su u dvadesetom veku najpoznatiji predstavnici Inis Klov i Kris Rajt. 73. Koje su glavne teze klasičnog liberalizma?-Teoretičari u okviru ovog pravca, namenjuju institucijama glavnu ulogu u očuvanju međunarodne bezbednosti, propagiraju račvanje bezbendosti, uvažavajući više nivoa bezbjednosti (pojedinac, društvo, država, međunarodna zajednica, planeta), zatim subjekte bezbendosti koji postoje i djeluju van državnog sektora i međunarodnu saradnju u bezbjednosti zasnovanu na nekim načelima međunarodnog prava, međunarodnog morala i demokratskih principa.

74. Ko su glavni predstavnici neoliberalizma i koje su njihove glavne teze?-Majkl Dojl, Brus Raset, Robert Džervis i Kil Hejn. Predstavnci ovog pravca smatraju da demokratske države nisu sklone vođenju ratova u međunarodnim odnosima, pa će uvođenje demokratije u što veći broj država dopirneti smanjivanju ili čak nestanku ratova. Takođe, predstavnici ovog pravca prihavataju stavove realista i neorealista o krajnjem zanačaju vojne moeći u međunarodnim odnocima, ali su ipak uvereni da su institucije u međunarodnim odnosima ključ za očuvanje međunarodnog mira i bezbednsoti, a time i za očuvanje nacionalne bezbednsoti svake pojedine države. Verujući u ulogu međunarodnih institucija, oni tvrde da su i te institucije u stanju da stvoe povoljan okvir za međunarodnu saradnji i da tako ottklone opasnosti od bebenosnog nadmetanja država, tj. od njihove težnje da stalno uvećavaju svoju silu i moć i da tako čuvaju svoju nacionalnu bezbednost.

75. Koji su glavni pravci kritičkih teorija bezbednosti?-Socijalni konstruktivizam,- Postmodernizam,- Globalizam,- Feminizam,

10

- Neomarksizam.

76. Koje su zajedničke karakteristike kritičkih teorija?-Zajedničke karakteristike kritičkih teorija su odbacivanje stavova i ralizma i liberalizma, odnosno neorealizma i neoliberalizma. Pobornici kritičkih teorija odbacuju tvrdnju da je anarhija bitna karakteristika međunarodnog sistema i međunarodnih odnosa a referentnim objektima bezbednosti umesto države, smatraju društvene grupe i pojedince. Uz to, naglašavaju značaj nedržavnih subjekata bezbednosti, kao i nevojne vidove bezbjednosti.

77. Kom pravcu pripada A. Vend i koje su njegove osnovne teze?-Socijalnom konstruktivizmu, a njegove osnovne teze su da je država i dalje ključni referentni objekt bezbednosti, i ključni subjekt međunarodnih odnosa, kao i da je međunarodni sistem anarhičan po svojoj prirodi i da države presudno utiču na odluke tog sistema, ali za razlku od neorealista smatra da na taj sistem ili na strukturu međunarodnih odnosa pored sile utiču i ideje, predstave, neke zajedničke predstave, zajednička znanja, zajednička značenj. Dakle, prema A. Vendu sila je i dalje centalni faktor u strukturi međunarodnih odnosa i međunarodnog sistama, ali je svakako značajan i uticaj ideja, prestava i zajedničkih očekivanja država. 78. Šta je uzrok međunarodne nesigurnosti po postmodernistima?-Prema predstavnicima postmodernizma „Energetsko isijavanje jezika“ tj. govor relaizma, odnosno rečnik realista koji je zapravo govor moći koji insistira na sili, moći, nadmetanju i naoružavanju dovodi do sukova i predstavlja uzrok međunarodne nesigurnosti.

79. Koje su glavne teze pripadnika globalističke teorije?-Da više ne postoji klasičan međtunarodni sistem država, već da je nastala globalna zajednica, odnosno globalno društvo. Da osnovni elementi togk glaobalnog društva ili globalne zajednice nisu više samo države ili nisu pre svega države, nego je to zajednica pojedinaca, koja nastaje deovanjem mešunarodnog javnog prava, merđunarodnog morala i nekih drugih činjenica. Dakle, globalno društvo nastaje kao posledica globalizacije, procesa koji seodvija u svetu na kraju dvadesetog i na početkui dvadeset prvog veka i da je to globalno društvo suočeno sa globalnim bezbenosnim izazovima, rizicima i pretnjama.

80. Šta su to faktori nacionalne bezbednosti i kako se mogu podeliti?-Pod faktorima nacionalne bezbednosti se podrazumevaju neke objektivne činjenice, okolnosti, odnosi i procesi, koji utiču na nacionalnu bezbednost. To su takvi činioci koji ne poseduju svest o sebi i o svom okruženju odnosno o uticaju na to okruženje. Faktori nacionalne bezbednosti se mogu podeliti po nekoliko kriterijuma. U zavisnosti od prirode i karaktera faktore nacionalne bezbednosti možemo podeliti na prirodne, društvene i tehničko-tehnološke. Sve prirodne, društvene i tehničko-tehnološke faktore možemo podeliti na spoljašnje i unutrašnje.

81. Koji su glavni prirodni faktori?- Površina teritoerije,- Kvalitet tla, - Reljef tla,- Klima.

82. Šta se podrazumeva pod izazovima nacionalne bezbednosti?-Izazovi nacionalne bezbednosti su objektivni činioci ugrožavanja nacionalne bezbednosti, tj. pojave čiji su štetnost i izvesnost nastupanja realni, ali najmanje verovatni. To su prirodne pojave, društveni odnosi i tehničko-tehnološki procesi čije je postojanje (samo po sebi) destruktivno, u granicama je tolerantne prihvatljivosti jer ne ugrožava ozbilljno vitalne

11

vrednosti, alije verovatnod a bi u budućnosti moglo da proizvede (uzrokuje ili doprinese) pojave ugrožavanja nacionalne bezbesnoti za snatno obziljnijim i težim posledicama. Reč je o ugrožavajućim fenonmenima sa najvežim stepenom opštosi i najnižim intenzitetom neposredne destruktivnosti.

83. Šta se podrazumeva pod nebezbednošću?-Pod nebezbednošću se podrazumeva stanje jednog referentnog objekta bezbednosti (pojedinca, društvene grupe, države, međunarodne zajednice) koje se karakteriše postojanjem ozbiljnih nevolja ili ozbiljnih opasnosti po taj referentni objekt bezbednosti.

84. Šta su to rizici nacionalne bezbednosti?-Rizici nacionalne bezbednosti su objektivni činioci ugrožavanja nacionalne bezbednosti, tj. konkretni bezbenosti fenomeni čija je realnost i izvesnot nastupanja veća. Radi se o skupu prirodnih, društvenih i/ili tehničko tehnoloških činioca, okolnosti, procesa i donosa koji, samoslatlno ili u interakciji mogu ali i ne moraju da dovedu do procesa i posledice ugrožavanja nacionalne bezbednosti. To su ugrožavajuće pojave sa nižim stepenom opštosti i večom dozom destruktivnosti nego bezbednostni izazovi.

85. Šta su to pretnje nacionalnoj bezbednosti?-Pretnje nacionalnoj su subjektivni činioci ugrožavanja nacionalne bezbednosti, tj. konkretne pojave čije je nastupanje najmanje neizvesno, a štetni efekti nesporni. Reč je o širokom spektru pojava koje su realnost savremene svakondnevice, u kojima konkretan nosilac ugožavanja bezbednosti napada vrednost objekta ugrožavanja, u ovom slučaju nacionalnu bezbednost. U pretnje nacionalnoj bezbednosti spadaju oružana agresija, vojna intervencije, oružana pobuna, ekonoske sankcije, subverzivna dejstva, terorizam i sl.

86. Koje su konvencionalne pretnje nacionalnoj bezbednosti?- Oružana agresija,- Oružana intervencija,- Vojni pritisci,- Oružana pobuna, - Građanski rat,- Diverzija, - Sabotaža,- Subverzivna dejstva.

87. Koje su nekonvencionalne pretnje nacionalnoj bezbednosti?- Globalni terorizam,- Transnacionalni organizovani kriminal,- Širenje oružja za masovno uništenje.

88. Šta su to i koje su to vojne pretnje nacionalnoj bezbednosti?- Oružana Agresija, - Oružana intervencija,- Oružani pritisci,- Oružana pobuna, - Građanski rat.

12

89. Koje je osnovno značenje reči rat, a koje je šire značenje?-U osnovnom značenju rat znači oružani sukob između dveju ili više država, radi nasilnog ostvarenja određenopg političkog ili drugog interesa (uništenja protivnika, nametanja određenog društvenog uređenja ili oblika vladavine, zauzimanja teritorije, otmice nekog važnog dobra itd). U širem značenju, pojam rata obuhvata i razne ozbiljnije oružane sukobe unutar granica jedne države (narodnooslobodilački odnosno antikolonijalni rat, građanski rat, i sl.), naroćito ako su u njih na neki način uključene strane sile.

90. Kada je i kojim aktom zabranjen rat?-25.06.1945. godine Poveljom Ujedinjenih nacija.

91. Koje su osnovne vrste rata?Prema prostornom delovanju: unutrašnji i međunarodni (lokalni, regionalni i svetski);U zavisnosti od cilja i idejno političke orjentacije: oslobodilački, odbrambeni, napadački (agresorski) kontrarevolucionarni, verski isl.U zavisnosti od organizacionih formacija vojne sile: frontalne i partizanske;U zavisnosti od rofa vojske i mesta izvođnja operacije: suvozemne, pomorske, vazdušne;

92. Šta je to agresija po međunarodnom pravu?-Protivpravna nasilna akcija jedne ili više država protiv suvereniteta, teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti nekek države, vođena sa namerom da se ospori njeno pravno na popstanak, izmeni njen društveno-ekonomski poredak, otcepi deo njenje teritorije i sl.

Prema Rezoluciji Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija broj 3314 (XXIX) akte agresije pradstavlja:a) Invazija ili napad oružanih snaga na jedne države na teritoriju druge države ili svaka vojna okupacija

proizašla iz toga, ili svaka aneksija teritorije druge države upotrebom sile; b) bombardovanje teritorije jedne države od strane oružanih snaga druge države ili upotreba bilo kakvog

oružja od jedne države protiv teritorije druge države;c) blokada luka ili obala jedne države od oružanih snaga druge države; d) napad oružanih snaga jedne države na kopnene, pomorske ili vazduhoplovne snage, pomorsku ili

vazdušnu flotu druge države;e) upotreba oružanih snaga jeden države koje se nalaze na teritoriji druge države, s pristankom države

prijema, protivno uslovima predviđenim u sporazumu, ioli produženje njihovog prisustva na toj teritoriji posle isteka sporazuma,

f) akcija jedne države koja svoju teritoriju stavi na raspolaganje drugoj državi radi korišćenja za izvrđenje akta agreesije protiv treće države;

g) upućivanje od jedne države ili u ime nje oružanih bandi, grupa, neregularnih vojnika i najamnika, koji protiv druge države vrše akte oružane sile tako ozbiljno, da se izjednačuju sa već pomenutim aktima, ili pak značajno učešće u tome.

93. U kom dokumentu se nalazi definicija agresije?-U Rezoluciji Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija broj 3314 (XXIX) od 14.12.1974. godine.

94. Ko je ovlašćen da utvrdi postojanje agresije?-Savet bezbjednosti Ujedinjenih Nacija na osnovu glave 7 povelje UN je ovlašćen da utvrdi postojanje agresije, te da odluči koje će se mere preduzeti da bi se održali ili uspostavili međunarodni mir i bezbednost.

95. Pojam i vrste unutrašnjeg ekstremizma?-Unutrašnji ekstremizam – jedan od dva moguća ispoljavanja ekstremizma uz spoljni, odnosno međunarodni. U širem smislu reči pod unutrašnjim ekstremizmom se

13

podrazumevaju sva ona politička shvatanja (pojedinaca, grupa i organizacija) koja drastično odstupaju od prihvatljivog i zakonitog u političkim odnosima i borbama unutar jednog demokratskog društva U užem smislu – pod tim ponašanjem se podrazumevaju ona shvatanja i ponašanja koja karakteriše neumerenost i isključivost u postavljanju političkih ciljeva i spremnost na upotrebu nasilja i uopšte najgrubljih metoda i sredstva radi ostvarivanja sopstvenih ciljeva. Unutrašnji ekstremizam se u praksi pojavljuje u raznim vidovima. Sa stanovišta zašite ustavnog poretka, oni se mogu klasifikovati na sledeći način: Totalitarizam, Nacional-šovinizam i separatizam, Klerošovinizam i verski fanatizam, Ideološko stranački šovinizam, Regionalni partikularizam i šovinizam i Mafijaško-gangsterski ekstremizam

96. Pojam totalitarizma i njegove osnovne manifestacije?-Njime označava ideologija širokog, najčešće nasilnog mešanja države ili neke druge organizacije u društvene odnose, koje ima za cilj totalno podređivanje svih činilaca društvenog života državnom aparatu, počev od pojedinca, preko porodice, do svih oblika društvenog povezivanja u svim oblastima društvenog života, od privrede i politike, do kulture, umetnosti i religije. Ogleda se u na potpunu dominaciju države nad društvom, diktaturu jednog čovjeka ili grupe ljudi. U njima ne važe principi demokratije, nema ni najosnovnijih uslova za normalan, demokratski politički život i odnose. Gaze de najelementarnija ljudska prava i slobode, od prava na život i dostojanstvo do klasinčnih političkih prava i sloboda (misli, opredeljenja, slobode govora, zbora, političkog udruživanja itd)Osnovne manifestacije totalitarizma su: fašistički, nacistički i staljinistički pokreti i režimi u Italiji, Njemačkoj, Japanu, bivšem SSSR-u i drugim državama između dvs svetska rata i sredine XX vijeka. Danas se, s obzirom na promenjene okolnosti i taktiku ovih snaga, govori o neofašizmu, neonacizmu, neostaljinizmu i sl.

97. Pojam i vrste nacionalizma?-Pod nacionalizmom se kod nas i svetu podrzumevaju dve skoro sasvim različite pojave, iako su obe vezane za naciju. Prva je prirodna ljubav, briga, vezanost, patriotizam, rodoljublje i druga, preterana i neobjektivna ljubav prema svojoj naciji koju prati omaložavanje i vređanje drugih nacija, napadi na njih i ostvarivanje interesa svoje nacije na račun druge. U prvom slučaju se govori o nacionalizmu u pozitivnom smislu (rodoljublje), a u drugom o nacionalizmu u negativnom smislu za koji se koriste izrazi nacionalšovinizam, agresivni nacionalizam, radikalni, militantni, ekstremni nacionalizam ili ultranacionalizam.

Kad su u pitanje pojave nacional šovinizma u jugoslovenskim okvirima, ispoljavao u dva svoja osnovna oblika: separatizam i unitarizam

98. Pojam separatizma i secesionizma?-Sepaparatizam potiče od latinske reči separation, što znači cepan, razbijan, razdvajan. Stoga se pod separatizmom podrazumevaju sva ona shvatanja i ponašanja koja su usmerena na razbijanje neke složene društvene celine. Separatizma ima i u međurasnim, u međuverskim, u međunacionalnim i u nekim drugim odnosima, ali je najznačajnij za međunacionalne odnose i označava prvo ona shvatanja i ona ponašanja koja su usmerena na izdvajanje jednog dela neke države i na razbijanje te države. Za separatizam se još koristi i sinonim secesionizam koji vodi poreklo iz građanskog rata u Americi (1862-1865), kada se jug odcepio od severa, tada se za pokušaj odvajanja nekih južnih saveznih država od severnih koristio izraz secesija, odnosno secesionizam.

99. Pojam iredentizma?-Oblik separatizma koji je usmeren na izdvajanje jednog dela neke države radi njegovog pripajanja nekoj drugoj (već postojećoj) državi. Po pravilu, riječ je o izdvajanju teritorije na kojoj živi određena nacionalna manjina, radi njenog pripajanja susednoj, tzv. matičnoj državi.

100. Šta je to klerošovinizam?-Klerošovinizam je nastao spajanjem pojmova klerikalizam i šovinizam. Klerikalizam podrazumijeva aktivnosti klera, profesionalnog svešteničkog staleža usmjerene na otvoreno ili

14

prikriveno miješanje u političke odnose i borbe, mogao bi se izjednačiti s politizacijom religije, odnosno, zloupotreba vere i crkve u političke svrhe.

101. Šta je to prozelitizam?-Prozelitizam predstavlja aktivnosti usmerene na preotimanje, odnosno preobraćanje vernika jedne religije ili verske zajednice od strane druge verske zajednice nedozvoljenim sredstvima.

102. Šta je to verski fanatizam?-Vjerski fanatizam predstavlja negativnu pojavu iz redova verskih zajednica koja se ogleda u „slepom“ verovanju vernika u sve ono što im njihove verske vođe govore. Verski fanatizam se ogleda u vršenju teških zločina usled zaslepljenosti destruktivnom (pseudo) verskom idelologijom i šovinizmom.

103. Šta su to destruktivne sekte?-Verske zajednice koje karakteriše manipulacija usmerena na psihološku destabilizaciju svojih sledbenika s ciljem da se od njih izvuče potpuna potčinjenost, smanjenje kritičkog duha, prekid sa opšteusvojenim moralnim i društvenim normama i koje sa sobom povlače opasnost ugrožavanja individualne slobode, zdravlja, obrazovanja i demokratije. Radi se od verskim grupama koje koriste filozofske, religiozne i terapetuske maske kako bi sakrile svoj cilj koji se ogleda u dobijanju vlasti, moći i sticanja sledbenika.

104. Šta je ideološko stranački šovinizam?-Oblik šovinizma koji se ogleda u raspirivanju netrpeljivosti između građana jeden zemlje na ideološkoj i stranačkoj (partijskoj) osnovi.

105. Šta je to regionalni partikularizam?*Regionalni partikularizam predstavlja sinonim za regionalni separatizam, ovim izrazom se označavaju pojave izdvajanja pojednih regiona (područja) jedne države u zasebne celine, što je moguće nezavisnije od središta države i drugih regiona.

106. Koji su politički aspekti mafijaškog ekstremizma?-Politički aspekti mafijaškog ekstremizma ogledaju se u uspostavljanju veza organizovanih kriminalih grupa sa pojedincima iz državnih organa vlasti na svim nivoima (iz vlade, ministarstava, policije, sudstva, tužilaštva, privrednih strukutr) koji za protivusluge i novac pomažu kriminalnim grupama i pružaju iz zaštitu. Kriminalizacijom pojedinih, pa i većine članova vlade može rezultirati donošenjem političkih odluka u korist organizovanog kriminala, što utušava demokratske institucije i vladavinu prava,a kod građana izaziva nepoverenje u vlast. Osim toga mafijaško-ganksterski ekstremizam naročito ugrožava ekonomsku bezbednost vešenjem krivčnih dela pranja novca i utaje poreza, što dovodi do stvaranja socijalne napetosti i nezadovoljstva, političke nestabvilnosti, budžetskog deficita i sl. Takođe, organizovani kriminal je često oslonac i logistika domaćim i stranim obaveštajnim službama u izvršavanju zadataka i „prljavih“ poslova. Na spoljno-političkom planu, organizovani kriminal može indirektno da podstakne dezintegraciju, onemogužavanja ili otežavanje integracije države u određene međunarodne institucije i organizacije, uvođenje određenih oblika sankcija, intervencije međunarodne zajednice ili velikih sila kojima se ugrožava integritet zemlje kao i osudu međunarodne zajednice zbog toga što je vlada nesposobna dam u se suprotstavi, ne želi to da učini ili ga podržava.

107. Huliganstvo i ekstremizam?-Huliganstvo je termin kojim se označava oblik ekstremnog ponašanje kojim se krše pravila društvenih normi, bontona, zakona i uopšte destruktivno ponašanje.Sam termin huliganstva dolazi po irskom prezimenu Hooligan a pojavio se u Velikoj Britaniji krajem 19. veka a opisuje

15

devijantno ponašanje i način življenja uličnih bandi i pojedinaca koji su ih sačinjavali. Takođe, danas taj termin je opšteprihvaćen i opisuje ponašanje kod pojedinaca ili grupa ljudi koji se svojim destruktivnim ponašanjem ne uklapaju u društvene norme i zakone utičući negativno na svoju okolinu.Ovakva vrsta ponašanja pripisuje se obično navijačkim grupama iz različitih sportova najčešće ekipnih kao što su fudbal, košarka i sl.Zakoni koje krše huligani su opšti zakoni te se njihovo kršenje ogleda u:

- vređanju po raznim diskriminacijskim osnovama pojedinaca ili grupa ljudi,- fizičkim napadima sa nanošenjem lakših, težih ili čak smtronosnih povreda,- uništavanju javne i privatne imovine,- uznemiravanju javnog reda i mira,- ugrožavanju opšte sigurnosti (uglavnom pirotehničkim sredstvima),- zloupotrebi zabranjenih sredstava poput alkoholnih pića, narkotika, pirotehničkih sredstava i sl.,- ometanje odvijanja sportskih i drugih društvenih događaja.

Različite države su različito okarakterisale i zakonski regulisale huligansko ponašanje pa tako postoje različite kazne za takvo ponašanje u obliku:

- društveno korisnog rada,- novčanih kazni,- zatvorskih kazni u trajanju od nekoliko dana do čak nekoliko godina,- ograničenja kretanja za vreme odvijanja određenih društvenih događaja,- izgon i progon za strane državljane i sl.

108. Pojam i vrste terorizma?-Terorizam je metod ostvarivanja političkih ciljeva, za koji je karekteristično sistematsko primjenjvanje nasilja radi zastrašivanja protivnika, slamanja njegovog otpora i korišćenje takve atmosfere za postizanje ciljeva. Terorizam može biti: unutrašnji (nedržavni, antidržavni i državni) i međunarodni, revolucionarni i kontrarevolucionarni, individualni i grupni.

109. Koja su posebna dela međunarodnog terorizma?- otmica vazduhoplova,- nezakoniti akti upereni protiv bezbednosti civilnog vazdušnog saobraćaja, - nasilje prema licima koja uživaju međunarodnu zaštitu, - otmica lica pod međunarodnom zaštitom, - organizovanje terorističkih udruženja za vršenje navedenih krivičnih djela.

110. U kakvom su odnosu unutrašnji i međunarodni terorizam?- O unutrašnjem terorizmu se radi kada se teroristička akcija odvija na teritoriji samo jedne zemlje i kad su svi njeni učesnici državljani iste zemlje. I suprotno, o međunarodnom terorizmu je riječ kad se terorističa akcija odvija na teritorijama dvije ili više zemalja, kad su njihovi državljani više od jedne države ili kada su dobra, tj. objekti obuhvaćeni tom akcijom vlasništvo dveju ili više država. Ako neka država učestvuje u pripremanju terorističkih akcija prema drugoj državi ili samo zažmuri pred tim pripremama to je takođe međunarodni terorizam.Kada je reč o međunarodnom terorizmu uopšte, zablua je da se on tiče samo spoljne bezbednosti jedne zemlje i samo njenih kontraobaveštajnih službi. Naime, istorija jugoslovenske države pokazuje da se taj terorozma odražavao i odražava i na njenu unutrašnju bezbednost. Refleski međunarodnog terorizma na unutrašnju bezbednost Jugoslavije su se do sada manifestovali na sledeće načine:

16

- Pomaganja i podsticanje, od strane drugih država, terorističke aktivnosti emigrantskih političkih organizacija protiv Jugoslavije;

- Organizovanje ili podsticanje i pomaganje terorističke aktivnosti pojedinih nacionalnih manjina osd strane susednih država;

- Obračunavanje stranih službi bezbednosti sa svojim političkim protivniima na teritoriji Jugoslavije;

- Proširivanje terorističke aktivnosti inostranih terorističkih organizacija na teritoriju Jugoslavije;- Na kraju, može se govoriti o svojevresnom terorizmu tzv. međunarodne zajednice, ili nekih

međunarodnih organizacija protiv Jugoslaije.

111. Šta je to zavera, a šta prevrat?-Pod zaverom podrazumjevamo tajno dogovaranje ili pripremanje grupe lica ili članova neke organizacije, usmereno na obaranje nekog političkog režima, ubistvo neke ličnosti ili izvođenje neke sistemske promene koja se ne može ostvariti legalnim putem.Prevrat predstavlja nagle promjene ili naglri preokrete u političkim i društvenim odnosima.

112. Koje su osnovne vrste zavereničko-prevratničkog delovanja?- Osnovne vrste zaverničko-prevratničkog djelovanja su: pobune, ustanci, državni udari, pučevi, revolucije i kontrarevolucije.

113. Šta je to pobuna uopšte, a šta oružana pobuna?-Pobune predstavljaju relativno masovne aktivnosti određenih društvenih grupa, usmerene na suprostavljanje postojećem poretku ili nekom postupku njegovih organa ili predstavnika. Pobune počinu kao spontana reakcija određenih društvenih grupa na neko nezadovoljavajuće stanje, na neku odluku ili meru, na osujećivanje nekih interesa

Oružane pobune s stanovišta ustavnog poretka su najopasnije. Ako ih organizuju zavereničke, odnosno ilegalne organizacije i pokreti, lako mogu da prerastu u ustanke, državne udare, revolucije i kontrarevolucije

114. Koje su osnovne karakteristike ustanka?-Ustanak predstavlja oblik otvorene oružane borbe (klasa, nacija, rasa), usmeren na zauzimanje vlasti, radi ostvarivanja dubokih društvenih promena. Oblik radikalnih političkih prevrata, masovan po broju učesnika, skoro uviek dugotrajan. Može da počne spontano, međutim perspektivu ima, ako, bar, naknadno bude vođen od određenih organizovanih snaga.Kroz istoriju čovečanstva se pokazao kao efikasan metod ostvarivanje nekih krupnih političkih promena i ciljeva.

115. Šta su to državni udari i pučevi? Ko ih vrši?-Državni udar je oblik političkog prevrata, ispoljava kao nasilno i naglo preuzimanje vlasti, najčešće vrše vojne ili političke snage ili određeni politički krugovi uz njihovu pomoćPuč je iznenadna, nasilna i nezakonita promena nosilaca najviše državne vlasti, po istom scenariju (kao kod državnog udara). Od državnog udara, razlikuje samo socijalni i politički status njegovih izvršilacaNejčešće državne udare vrše generali, viši oficiri vojske ili policije, ministri, visoki političari, dok pučeve izvode – niži oficiri, poručnici, kapetani, anonimni političari itd.

116. Šta je to revolucija, a šta kontra-revolucija?-Revolucije predstavljaju najdublje, korenite promjene u jednom društvu, dovode do radikalnih promena, ako uspeju dovode do kvalitativnog menjanja političkog sistema, stvaranja novog društvenog uređenja, ukidanja postojećeg oblika svojine nad sredstvima za proizvodnju i do promena skoro svih značajnih društvenih odnosaKontrarevolucije se takođe ostvaruju primenom nasilja, za razliku od revolucija koje su progresivne, kontrarevolucije vode unazad (regresivne su i konzervativne)

17

117. Koje su najpoznatije revolucije u istoriji i kada su počele?-Francuska buržoska revolucija (1789)-Oktobarska - Ruska boljševička revolucija (1918)

118. Šta je to odmetništvo i kakvo može da bude?-Odmetništvo predstavlja javno i trajno suprostavljanje zakonitimi vlastima od strane pojedinaca ili manjih grupa. To suprostavljanje je usmjereno na vršenje teških krivičnih dela, uz upotrebu nasilja i oružja. Odmetništvo može da bude političko i klasično, i jedna i druga vrsta ima bogatu tradiciju na našim prostorima. Popularni izraz za tu vrstu je hajdučija.

119. Ko je formirao odmetničke formacije 1945. u Jugoslaviji?-Albanske nacionalna manjina (tzv.kačaci), ustaše, četnici, domobrani, balisti, belogardejci, križari, muslimanska milicija, vančomihajlovisti).

120. Šta je to subverzija?-Subverzija predstavlja skup delatnosti koji treba da destabilizuju određenu državu i da dovedu do promene njenog ustrojstva, odnosno društveno-političkog i ustavnog poretka ili bar vlade.U širem smislu, to je organizovana podrivačka djelatnost iz inostranstva protiv političkog i društvenog uređenja države i njenih političkih, ekonomskih i pravnih ustanova. Može da bude otvorena ili tajna, neposredna ili posredna, a krajnji cilj joj je promena nosilaca vlasti ili tukovodećih lica u državi, ustavnog ili društvenog sistema. Oblici subverzije mogu da budu različiti, od psihološko-propagadnih do terorističkih i pobunjeničkih aktivnosti.

121. Šta je građanski rat u užem, a šta u širem smislu reči?-Pod građanskim ratom u užem smislu se podrazumijeva samo ona oružana borba u kojoj su suparničke strane priznate za zaraćene strane, po pravilima međunarodnog javnog prava, što znači da su obe strane organizovane kao suverena državna vlast na određenoj teritoriji.Pod građanskim ratom u širem smislu podrazumievamo svaki oblik trajnije oružane borbe između građana iste države.

122. Na kojim osnovama počinju građanski ratovi?-Građanski rat može da otpočne na različitim osnovama: klasnoj, nacionalnoj, vjerskoj, rasnoj, ideološkoj ili nekoj drugoj osnovi.

123. Šta je to diverzija u političkom smislu?-U političkom značenju pod diverzijom se podrazumijeva ono političko delovanje koje ima za cilj odvraćanje pažnje protivnika od nekih važnih pitanja i problema, zavaravanje traga i namere, tj. delovanje koje služi kao kamuflaža za pripremanje nekog drugog važnijeg delovanja. U tom smislu se govori o tzv. „moralnoj“ ili „ideološkoj“ diveziji pod kojom se podrazumevaju određeni psihološki propagandni napadi na protivnika usmereni na podrivanje njegovih moralnih, političkih i ideoloških vrednosti ili na njegovo „odvlačenje“, na sporedna politička pitanja i probleme.

124. Šta je to diverzija u vojnom smislu?-Pod diverzijom u vojnom značenju se podrazumevaju iznenadni napadi napadi na protivnika s leđa, napadi na sporednom pravcu (radi odvraćanja pažnje od pripremanja glavnog napada), kao i sve one aktivnosti koje su usmerene na uništavanje ili oštećenje objekata i materijalnih zaliha, radi podrivanja političkog sistema, privrednog potencijala i odbrambene moći zemlje prema kojoj se vrši diverzija (rušenje, paljanje, oštećenje, demontiranje industijskih postrojenja, saobraćajnih i drugih komunikacija, vodovoda, brana, dalekovoda, skladišta itd.).

18

125. Šta je to diverzija u krivično-pravnom smislu?-U krivično-pravnom značenju, pod diverzijom se podrazumijeva krivično djelo uništenja važnih privrednih objekata. To mora da budepolitički motivisani napad, tj. napad usmeren protiv ustavom utvrđenog poretka i bezbednosti Republike Srbije.

126. Šta je to sabotaža?-Pod sabotažom podražumevamo svako namerno ometanje ostvarivanja nekog ljudskog poduhvata ili cilja. Najčešće je reč o ometanju procesa proizvodnje, ali se može raditi i o drugim procesima i akcijama (političkim, vojnim, naučnim i dr.) koji se vrši na prikriven, podmukao ili sličan način.

127. U čemu je osnovna razlika između diverzije i sabotaže?-Prva razlika se ogleda u tome što diverzantske akcije vrše pojedinci ili grupe koji na određeni objekat dolaze sa strane, dok sabotažu može izvršiti samo lice koje je zapošljeno u objektu napada. Druga razlika ogleda se u tome što se diverzija može izvršiti samo aktvinim dugo pripremanim činjenjem, dok se sabotoža može izvršiti i činjenjem i nečinjenjem. Treća razlika ogleda se u tome što su za diverziju neophodni eksploziv, aktivna sredstva za paljenje, pa i oružje, dok izvšiocu sabotaže ništa od toga nije neophodno.

128. Šta je to ekološki kriminalitet?-Ekološki kriminalitet je poseban vid kriminaliteta koji ima za posledicu zagađivanje vode, vazduha i zemljišta u većem obimu ili na širem području, čime se dovodi u opasnost život i zdravlje ljudi ili prouzrokuje uništenje biljnog ili životinjskog sveta većih razmera. Ovaj oblik kriminalnog ispoljavanja karakteriše se: latentnošću, masovnošću, dinamičnošću, visokim stepenom specijalizacije i profesionalizacije, organizovanošću, internacionalnošću, fleksibilnošću u odnosu na novonastale promene u društveno-političkim i ekonomskim odnosima u društvu, kao i visokom tamnom brojkom. Pod ekološkim kriminalitetom u krivično-pravnom smilu podrazumevamo sledeća krivična dela dela protiv životne sredine: zagađivanje životne sredine, nepreduzimanje mera zaštite životne sredine, protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagađuju životnu sredinu, oštećenje objekata i uređaja za zaštitu životne sredine, oštećenja životne sredine, uništenje i iznošenje u inostranstvo zaštićenih prirodnih dobara, unošenje opasnih materija u zemlju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija, nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja, povrede prava na informisanje o stanju životne sredine, zagađivanja hrane i vode za ishranu životinja. Kod mnogih ovih dela kao izvršioci označena su službena ili odgovorna lica u pravnim licima.

129. Šta je to organizovani kriminal?-Organizovani kriminal predstavlja kriminalnu delatnost, tj. kontonuirano, u vidu poslovne orjentacije, sistematsko vršenje krivičnih dela usmerenih na sticanje profita, monopola i moći koju organizuje i sprovodi u delo grupa hijerahijski povezanih lica koji deluju u skladu sa unapred sačinjenim planom i sastoji se u obavljanju pravno nedozvoljenih i dozvoljenih poslova uz korišćenje nasilja, zastrašivanja, korupcije i drugih oblika uticaja na državne organe, pojedince i ostale oblike socijalne kontrole.

130. Šta su to obaveštajne službe?-Obaveštajne službe su specijalizovani aparati (institucije) pojedinih država ili organizacia koje se služe specifičnim sredstvima i metodama radi sprovođenja obaveštajnih, bezbednostnih, subverzivnih i drugih aktivnosti sa ciljem zaštite nacionalne bezbednsoti države ili bezbednosti određene organizacije.

131. Koje su osnovne odlike geopolitičkog položaja Srbije?-Republika Srbija ima veoma složen geopolitički položaj. Naime, nalazi se u prostoru južne Evrope i zauzima centralno mesto na Balkanskom poluostrvu. Kroz

19

našu zemlju prolazi značajan komunikacijski snop Berlin-Beč-Budimpešta-Sofija. Bliski istok, sa krakom ka egejskom prostoru, i u dužini od oko 600 km protiče međunarodna reka Dunav. Geografski prostor na kome se nalazi naša zemlja je prirodni most između centralne i južne Evrope, zapadne Evrope i Sredozemlja, zatim istočne Evrope sa Mediteranom, a preko Bliskog istoka sa Azijom i Afrikom i obrnuto. Tim pravcima vode trgovački i strategijski putevi, što ovaj prostor čini interesantnim za mnoge strane države, posebno za velike sile i njihove obavještajne službe,

132. Kakvo je regionalno okruženje srbije?-Stanje bezbednosti u regionu karakterišu izražen nacionalni, verski i politički ekstremizam i uništavanje kulturnog nasleđa, što, pored postojećih ekonomskih i socijalnih problema i nedovoljno izgrađenih državnih institucija, otežava proces brže i uspešnije demokratske tranzicije država u regionu. Odnose država u regionu takođe opterećuju povratak izbeglica i vraćanje njihove imovine i problemi granica, kao i određeni problemi koji proizilaze iz neodgovarajuće integrisanosti pojedinih manjinskih zajednica i grupa u šire društveno okruženje.

133. Pojam sistema uopšte? -Izraz sistem se veoma često upotrebljava u životu i radu ljudi, u životu svakog društva i ponekad ima nešto malo različita značenja. Sam izraz potiče od grčke reči sistema, koja se kod nas prevodi sa nekoliko naših reči, to je prvo plan, zatim red, sastav i sređena celina. Možda i najbolji naš izraz za sistem je izraz sređena celina. To podrazumeva da je reč o skupu nekih elemenata koji su međusobno zavisni i povezani u sređenu celinu, to nije bilo koji skup elemenata, već skup elemenata između kojih postoji aktivan međusobni odnos i uticaj, ili aktivna interakcija.

134. Pojam sistema nacionalne bezbednosti?-Sistem nacionalne bezbednosti predstavlja normativno, strukturno i funkcionalno uređenu celinu subjekata čijom se delatnošću ostvaruje zaštita nacionalnih interesa jedne države. Sistem nacionalne bezbednosti širem smislu čine sve one društvene grupe, organizacije i institucije koje se brinu o nacionalnoj bezbednosti, odnosno mogu da doprinesu zaštiti nacionalne bezbednsoti (nekonvencionalni, konvencionalni i suplementarni subjekti sistema nacionalne bezbednosti). U užem smislu, sistem nacionalne bezbednosti pod sistemom nacionalne bezbednosti podrazumevamo samo konvencionalne subjekte i njihove međusobne odnosi i delatnsoti koje oni preduzimaju (policija, vojska, obaveštajne službe i službe bezbednosti, tužilaštva, carina, inspekcije, organi za izvršenje krivičnih sankcija i službe privatne bezbednosti).

135. Koji su nacionalni interesi Srbije u oblasti bezbednosti?-Interesi Republike Srbije izraz su vitalnih vrednosti i potreba građana, naroda i države i proizilaze iz najviših vrednosti koje su utvrđene Ustavom Republike Srbije. Republika Srbija osnovnim nacionalnim vrednostima smatra, pre svega:

- nezavisnost, - suverenitet i teritorijalni integritet, - slobodu, - jednakost, - izgradnju i očuvanje mira, - vladavinu prava, - demokratiju, - socijalnu pravdu,

20

- ljudska prava i slobode, - nacionalnu, rasnu i versku ravnopravnost i ravnopravnost polova, - nepovredivost imovine i očuvanje životne sredine.

136. Šta se podrazumeva pod politikom nacionalne bezbednosti uopšte?-Politika nacionalne bezbednosti predstavlja deo ukupne državne politike i sprovodi se kroz usklađen program mera i aktivnosti koje država preduzima radi dostizanja ciljeva politike nacionalne bezbednosti. Njenom realizacijom stvaraju se pretpostavke za politički, ekonomski, socijalni, kulturni i ukupni društveni razvoj države.

137. Koji su ciljevi politike nacionalne bezbednosti Srbije?-Ciljevi politike nacionalne bezbednosti jesu unapređenje bezbednosti građana, društva i države, jačanje institucija nacionalne bezbednosti, preventivno delovanje kroz sprovođenje efikasnih mera i aktivnosti, kao i adekvatno rešavanje rizika i pretnji bezbednosti radi zaštite nacionalnih interesa.

138. Koja su osnovna načela politike nacionalne bezbednosti Srbije?-Utvrđivanje i sprovođenje politike nacionalne bezbednosti zasniva se na uvažavanju sledećih osnovnih načela:

- prevencija - pravo na odbranu- kompatibilnost - nedeljivost bezbednosti - odgovornost

139. Koji su elementi politike nacionalne bezbednosti Srbije?

- Spoljna politika- Ekonomska politika- Politika odbrane- Politika unutrašnje bezbjednosti- Politika zaštite manjinskih i ljudskih prava- Socijalna politika- Politika u drugim oblastima društvenog života

140. Šta je to strategija nacionalne bezbednosti?-Strategija nacionalne bezbednosti predstavlja najvažniji strateški dokument kojim se utvrđuju osnove politike bezbednosti u zaštiti nacionalnih interesa. Polazište Strategije nacionalne bezbednosti čine suverenitet i teritorijalni integritet, ekonomski prosperitet, socijalna stabilnost, razvoj demokratije i vladavina prava, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, evropska spoljnopolitička orijentacija i unapređenje saradnje sa najuticajnijim subjektima međunarodne zajednice i državama u regionu. Strategija nacionalne bezbednosti predstavlja osnov za izradu strategijskih dokumenata u svim oblastima društvenog života i funkcionisanja državnih organa i institucija, radi očuvanja i zaštite bezbednosti građana, društva i države.

141. Koji su osnovni subjekti dostizanja i očuvanja nacionalne bezbednosti (kako se dele)?-Pod subjektima dostizanja i očuvanja nacionalne bezbednosti podrazumevamo sve one pojedince, ljudske grupe, organizacije i institcije koje su zadužene za brigu o nacionalnoj bezbednosti ili mogu da doprinesu dostizanju, očuvanju i razvijanju nacionalne bezbednosti. Oni čine sistem nacionalne bezbednost, a možemo ih podeliti na:

21

- nekonvencionalne,- konvencionalne, - suplementarne.

142. Šta su to nekonvekcionalni subjekti nacionalne bezbednosti?-Pod nekonvencionalnim subjektima nacionalne bezbednosti smatramo najviše zakonodavne, izvršne i sudske organe jedne zemlje, u čijem delokrugu nije direktno vršenje bezbednosnih poslova, zato što oni imaju mnogo šiti delokrug rada ali u okviru tog delokruga donose odluke koje su od bitnog značaja za ceo sistem bezbednosti, pogotovo za konvencionalne subjekte.

143. Šta su i koji su konvencionalni subjekti nacionalne bezbednosti?-Pod konvencionalnim subjektima smatramo one subjekte, one organizacije, institucije i službe koje imaju za osnovni zadatak ili za jedan od svojih važnijih zadataka obavljanje poslova iz oblasti nacionalne bezbednosti, i one neposredno učestvuju u realizaciji politike bezbednosti, odnosno u postizanju, čuvanju i razvijanju bebezdnosti u svojoj zemlji. U konvencionalne subjekte nacionalne bezbednosti spadaju: policija, vojska, obaveštajne i druge službe bezbednosti, tužilaštvo, carina, inspekcije, organi za izvešavenje krivičnih sankcija i službe privatne bezbednosti.

144. Šta su i koji su suplementarni subjekti?-Pod suplementarnim subjektima smatramo one subjekte koji direktno ne učestvuju u očvanju nacionalne bezbednosti, ali njihov rad itekako može da bude od značaja za nacionalnu bezbednost. U suplementarne subjekte spadaju: lokalna zajednica, lokalna samouprava, javna preduzeća, druga preduzeća, nevladine organizacije, naučno-obrazovne ustanove, verske zajednice, pojedinci i sl.

145. Uloga Narodne skupštine u sitemu nacionalne bezbednosti Srbije?-Narodna skupština Republike Srbije ostvaruje svoj uticaj na sve delove sistema nacionalne bezbednosti ustavotvornom i zakonodavnom delatnošću. Narodna skupština odlučuje o ratu i miru, donosi zakone i druge opšte akte u oblasti nacionalne bezbednosti i nadzire rad Vlade i drugih organa odgovornih Narodnoj skupštini, u skladu sa Ustavom i zakonom. Narodna skupština, preko Odbora za odbranu i bezbednost, ostvaruje nadzor i demokratsku i civilnu kontrolu nad sistemom nacionalne bezbednosti.

146. Uloga šefa države i Vlade u sistemu nacionalne bezbednosti Srbije?-Predsednik Republike Srbije predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost i komanduje Vojskom Srbije, u skladu sa Ustavom i zakonom. Predsednik Republike ukazuje na određena pitanja i probleme iz domena nacionalne bezbednosti, pokreće njihovo rešavanje i donosi akte iz svoje nadležnosti.

147. Uloga sudstva i tužilaštva u sistemu nacionalne bezbednosti Srbije?-Sudstvo ima zadatak da kontroliše zakonitost rada svih državnih organa pa time i onih iz sistema nacionalne bezbednosti, takođe nadležan je za davanje odobrenja službama bezbednosti i obaveštajnim službama za preduzimanje nekih delikatnih, tj. osetljivih mera kojima se narušavaju ljudske slobode i prava (npr. odobrenje za tajno prisluškivanje telefona, tajno praćenje i sl.). naime u ustavu Republike Srbije propisano je da se od poštovanja ljudskih prava i sloboda može odstupiti iz razloga zaštite nacionalne bezbednosti, o čemu odluku donose sudski organi. Tužilaštvo zajedno sa sudstvom štiti ustavni poredak jedne zemlje, ali pre svega ima ulogu u gonjenju svih onih koji se ogreše o ustav i zakone Republike Srbije, ili onih koji sa strane deluju protiv interesa Republike Srbije (strani špijuni, odnosno agenti stranih obaveštajnih službi, terorsti i idr.). Tužilaštvo, po

22

službenoj dužnosti goni izvršioce svih težih krivičnih dela i u okiru klasičnog kriminala i u okviru političkog kriminala, i u tom smislu predstavlja značajan subjekt zaštite ustavnog poretka.

148. Šta je to savet za nacionalnu bezbednost?-Savet za nacionalnu bezbednost je telo koje utvrđuje osnove politike nacionalne bezbednosti i definiše osnovne mere i aktivnosti na očuvanju i unapređenju nacionalne bezbednosti i zaštiti vitalnih nacionalnih interesa Republike Srbije. U okviru svojih nadležnosti Savet za nacionalnu bezbednost razmatra pitanja koja su značajna za nacionalnu bezbednost i funkcionisanje elemenata sistema bezbednosti, njihovu međusobnu saradnju i saradnju sa drugim nadležnim organima državne uprave, kao i saradnju sa organima i službama bezbednosti drugih država i međunarodnih organizacija. Pored toga, razmatra predloge nadležnih državnih organa za oblast odbrane i unutrašnje poslove i službe bezbednosti, usmerava i usklađuje rad elemenata sistema nacionalne bezbednosti i predlaže mere za unapređenje stanja bezbednosti i ostvarivanje ciljeva politike nacionalne bezbednosti. Sastav Saveta za nacionalnu bezbednost, pored predsednika Republike Srbije, čine najviši predstavnici organa izvršne vlasti i predstavnici ključnih elemenata sistema nacionalne bezbednosti, kao što su Vojska i bezbednosno-obaveštajni sistem. U radu Saveta za nacionalnu bezbednost, po potrebi, učestvuju i rukovodioci drugih državnih organa i institucija i druga lica koja nisu članovi Saveta. Savet za nacionalnu bezbednost prati, koordinira rad elemenata sistema nacionalne bezbednosti, utvrđuje nivo uspešnosti primene Strategije nacionalne bezbednosti i predlaže adekvatne mere za njeno inoviranje, u skladu sa značajem promena činilaca koje je određuju.

149. Uloga policije u sistemu nacionalne bezbednosti?-Policija predstavlja deo državnog aparata vlasti i subjekt koji nacionalne bezbednosti, sastavljenod uniformisanih i neuniformisanih pripadnika, koji u velikom delu nose oružje i i imaju specijalna ovlašćenja u primeni zakona i očuvanju pre svega javne bezbednosti. Naime, osnovni zadatak policije je da se brine o javnom redu i miru, o ličnoj odnosno fizičkoj i imovinskoj bezbednosti građana, ali i o bezbednosti sistema, odnosno društveno političkog uređenja. Uz ove prevashodne dužnosti obavlja i mnoge druge značajne poslove, pre svega čiva i brine se o državnim granicama , radi na bezbednosti saobraćaja, ima ovlašćenja u vetu sa kontrolopm oružja, sa kontrolom transporta i poslovanja sa opasnim materijama.

150. Uloga vojske u sistemu nacionalne bezbednosti?-Vojska predstavlja organ konvencionalnog tipa zadužen za nacionalnu bezbednost, ali pre svega za čuvanje države od eventualnih oružanih napada koji dolaze izvan granica jedne zemlje. Znači od insotranih napada, agresije, intervencije itd. Iz tog razloga vojska predstavlja organ koji se u ime države priprema za vođenje rata, tj. unapred se priprema da u ime svoje države vodi rat ako do njega dođe. Većina vojski ima čisto defanzvni (odbrambeni karakter), tj. sprema se da čuva suverenost države i teritorijalni integritet od napada od strane drugih država ili vojnih blokova. Pored ove funkcije, vojska ima ulogu i u čuvanju unutrašnjeg poretka od eventualnih oružanih pobuna i masovnih akcija. Naime, ona se po pravilu, ne meša u očuvanje unutrašnjeg poretka, time se bavi policija i službe bezbednosti, ali ako unutrašnji neredi poprume karakter oružanih pobuna i masovnih akcija, onda se uključuje i vojska. Dakle, njen prevashodni zadatak je čuvanje državne celine i državne nezavisnosti i suverenosti, ali ako zatreba i čuvanje ustavnog poretka od raznih ekstremističkih i drugih pojava širih i masovnijih razmera.

151. Uloga obaveštajnih službi u sistemu nacionalne bezbednosti?-Obaveštajna služba je aktivnost ili organizacija (ustanova), koja po zahtevu i intencijama vodećih političkih snaga, prikuplja, procenjuje i prezentira vodećim političkim strukturama klase ili države, određene podatke o protivniku, štiti sopstvene interese od protivnika i angažuje se na drugim aktivnostima kojima se doprinosi ostvarenju određenih političkih ciljeva. Obaveštajne službe dakle prikupljaju određene podatke a da bi ih učinili što upotrebljivijim i

23

prikladnijim za korišćenje, prethodno vrše njihovu obradu i analizu, ocenjuju tačnost, pa ih tek posle tog procesa prezentuju krajnim korisnicima, odnosno onima koji su dali nalog za prikupljanje.Takođe, obaveštajne službe štite sopstvene strukture od protivnika. Ovom aktivnošću obaveštajna službe vrše funkciju zaštite, pre svega, struktura koje su ih i organizovale: vodeći delovi klase, države, pokreta i drugih. Ovim vidom aktivnosti, obaveštajne službe otkrivju oslonce protivnika u sopstvenim vodećim političkim strukturama, jer preko njih protivnik otkriva njihove tajne i vrši subverzivnu delatnost. Zatim, obezbeđuje zaštitu svih drugih vrednosti da bi se u borbi sa protivnikom postiglo iznenađenje i pobedilo.Obaveštajne službe imaju, pre svega zadatak da prikupljaju obaveštenja o agresivnim namerama protivničkih država, međunarodnih vojnih organizacija, blokova, saveza i drugih subjekata prema sopstvenoj državi.

152. Uloga carine i inspekcija u sistemu nacionalne bezbednosti?-Carina predstavlje organ državne uprave i državnog aparata u celini koji se bori protiv raznih vrsta carinskih, privrednih, finansijski, poreskih i sličnih prestupa, kao i protiv raznih oblika kriminala u vezi sa tim pitanjima. Carina štiti svoju zemlju pre svega, privredni sistem svoje zemlje od raznih oblika šverca obične robe, od šverca oružja, droge, belog i drugog roblja, odnosno od oblika ilegalne imigracije i trgovine robljem. Naime, ona štiti privredu od raznih vrsta privrednih prestupa i nelojalne konkurencije i u tom smislu je carina, jedna od prvih brana na državnim granicama, ali ne i samo na unutrašnjim granicama, jer ona može da deluje i u unutrašnjosti zemlje. Takođe, štiti i od raznih oblika privrednog i drugog kriminala, tj. klasičnog i organizovanog kriminala. Inspekcije su subjekti konvencionalnog tipa, tj. državni organi koji imaju ulogu da kontrolišu poštovanje, odnosno sprovođenje zakonitosti u svim oblastima društvenog života. Naime, gotovo da nema oblasti društvenog života u kojoj ne postoji inspekcija i koja se bavi kontrolom poštovanja, osnosno sprovođenja zakonitosti, a prekršaji zakonitosti su redovno od značaja za nacionalnu bezbednost. 153. Uloga lokalne zajednice u sistemu nacionalne bezbednosti?-Lokalna zajednica učestvuje u rešavanju problema građana na lokalnom području koji se, pre svega, odnose na pristup javnim dobrima, kvalitet života i bezbednosti. Bez obzira na raznovrsnost modela, krug nadležnosti lokalnih zajednica mahom je svuda isti: komunalni poslovi, javni saobraćaj i infrastruktura, javna bezbednost, podsticanje ekonomskog razvoja, zaštita životne sredine, škole, bolnice, socijalni rad, kulturne ustanove itd. Organi lokalne samouprave staraju se o funkcionisanju države na njenom mikro nivou (opštine) Sprovođenjem lokalnih propisa, lokalna samouprava omogućava građanima ostvarivanje njihovih sloboda i prava i zadovoljavanje egzistencijalnih potreba u lokalnoj zajednici. Uloga lokalne zajednice u sistemu nacionalne bezbednosti ogleda se u donošenju propisa kojima se štite vrednosti i interesi loklne zajednice, omogućavanju nesmetanog funkcionisanja javnih službi, unapređenju bezbednosti saobraćaja, unapređenju higijene javnih površina, zdravstvene bezbednosti stanovništva i ekološke bezbednosti, organizovanju gradskih inspekcija, unapređenju socijalne bezbednosti stanovništva, očuvanju identiteta (socijetalne bezbednosti), zastupanju interesa građana kod viših nivoa vlasti, saradnja sa drugim lokalnim zajednicama u zemlji i inostranstvu itd.

154. Uloga javnih službi i preduzeća u sistemu nacionalne bezbednosti?-Javne službe predstavljaju ustanove, preduzeća i druge oblike organizovanja utvrđene zakonom, koji obavljaju delatnosti i poslove kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građana, odnosno zadovoljavanje potreba građana i organizacija, kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa u određenim oblastima. Organizuju se kao preduzeća ili ustanove, a od preduzeća i drugih organizacija razlikuju se po tome što su uređene zakonom i što obavljaju delatnosti od opšteg interesa. Preduzeća se organizuju kao javne službe u oblasti javnog informisanja, PTT saobraćaja, energetike, puteva, komunalnih usluga i slično, a ustanove u oblasti obrazovanja, kulture, nauke, socijalne zaštite, zdravstvene zaštite is. Shodno navedenom javne službe obavljanjem svoje delatnosti

24

doprinose ostvarovanju i unapređivanju nacionalne bezbednosti, pre svega, u sferi tzv. pojedinačne (individualne), zdravstvene, ekološke, ekonomske i sl.Preduzeća po pravilu vršer određenu privrednu, vanprivrednu ili stručnu delatnost. Radi se o pravnim licima koja nisu državni organi, a samim tim ni sastavni deo državnog aparata. Njihova uloga u sistemu nacionalne bezbednosti ogleda se u zadovoljavanju egzistenciojalnih i drugih svakodnevnih potreba stanovništva. Uloga javnih službi i preduzeća u sistemu nacionalne bezbednosti naročito dolazi do izražaja u slučaju ratnog stanja ili vanrednog stanja kada su odgovorni za obezbeđivanje obima proizvodnje i vršenje usluga u delatnostima za koje su registrovane, na nivou utvrđenom planovima odbrane i odlukama nadležnih organa.

155. Uloga vaspitno-obrazovnih ustanova u sistemu nacionalne bezbednosti?-Uloga vaspitno-obrazovnih ustanova u sistemu nacionalne bezbednosti ogleda se u kreiranju opšte bezbednosne kulture, kroz edukativne programe koji naglašavaju značaj vitalnih vrednosti društva i ličnih vrednosti pojedinaca, mehanizme njihovog ugrožavanja i metodologiju njihove zaštite. Razvijanjem bezbednosne kulture, mladi se osposobljavaju da samostalno i blagovremeno identifikuju potencijalna ugrožavanja u svom okruženju, da zaštite sebe i druge i da preduzmu određene mere na samostalnom sprečavanju neželjenih posledica, ili da o tome obavezne nandležne školske ili državne službe. Posebno važnu ulogu u sistemu nacionalne bezbednosti imaju visokoškolske ustanove na kojima se vrši direktna edukacija kadra za rad u pojedinim subjektima bezbednosti. Osim toga, u okviru njih se realizuju se mnogi naučni projekti, održavaju se seminari i naučne konferencije o temema koje se direktno ili indirektno odnose na bezbednost. Takođe, fakulteti i naučni instituti imaju kapacitete za izradu nacrta i predloga zakonskioh, strategijskih i doktrinarnih dokumenata iz oblasti bezbednosti, kao i predloga za reviziju postojećih akata.

156. Uloga nevladinih organizacija u sistemu nacionalne bezbednosti?-Nevladine organizacije su organizacije, grupe ili tela koje slobodno osnivaju i deluju nezavisno od države, neprofitnog su karaktera i zasnovane su na dobrovoljnosti i dobrotvornosti članstva, kao i drugih subjekata s kojima sarađuju. Nevladine organizacije često pomažu građanima da ostvare neka svoja prava onda kada država, zbog svoje politike ili nedostataka u zakonodavstvu, to nije u mogućnosti. Osim toga, nevladine organizacije često ukazuju na odrđeni problem u zemlji i predlažu njegovo rešavanje. Shodno navedenom možemo zaključiti da se uloga nevladinih organizacija u sistemu nacionalne bezbednosti ogleda pre svega u zaštiti i unapređenju:

- ekološke, zdravstvene i socijalne bezbednosti stanovništva; - prava određenih kategorija stanovništva; - nacionalnog zakonodavstva; međunarodne saradnje sa drugim državama i sličnim organizacijama, što

podrazumeva i lobiranje kod međunarodnih organizacija da se određeni problemi brže reše; - edukacija stanovništva i pripadnika državnih organa za rešavanje bezbednosnih problema;- teorijske misli kroz izdavačku delatnost itd.

157. Uloga verskih zajednica u sistemu nacionalne bezbednosti?-Uloga verskih zajednica u sistemu nacionalne bezbednosti ogleda se u kreiranju svesti o društvenim vrednostima, pa i bezbednosnoj kulturi građana čime se postiže bolja identifikacija najčešćih bezbednosnih problema i izvora ugrožavanja u društvu, ukazivanje na njihovu štetnost i pozivanje na opštu akciju usmerenu ka njihovom iskorenjivanju.

158. Uloga građana u sistemu nacionalne bezbednosti?-Građani učestvuju u ostvarivanju i zaštiti nacionalne bezbednosti pre svega svojim ličnim angažovanjem, odnosno reakcijama na određene pojave ugrožavanja nacionalne bezbednosti. Da bi građani mogli da daju svoj puni doprinos zaštiti nacionalne bezbednosti neophodo je uspostavljanje i prihvatanje oređenih vrednosti i određenog nivoa bezbednosne

25

kulture, kao i inkorporiranje građana u sistem nacionalne bezbednosti kroz neposrednu saradnju sa konvencionalnim subjektima nacionalne bezbednosti, pre svega policijom kroz koncepte poput policije u zajednici, kontakt policajaca i sl.Osim toga građani doprinose zaštiti i odčuvanju nacionale bezbednsti kroz posebna prava i dužnosti u odbrani zemlje, koja se ogledaju o obavezi izvršavanju vojne, radne i materijalne obaveze, odnosno da učestvuju u civilnoj zaštiti, u skladu sa zakonom, odlukama nadležnih organa i planovima odbrane, ili da bufu raspoređeni na druge dužnosti od značaja za odbranu zemlje.

159. Međunarodno-pravne osnove srpskog sitema nacionalne bezbednosti?-Pod međunarodno-pravnim osnovama jednog nacionalnog sistema bezbednosti, podrazimevamo neke dokumente međunarodno-pravnog karaktera kojima se garantuje nezavisnost, suverenost i tetritorijalna celovitost, odnosno opstanak suverenih država. S tim u vezi međunarodno-pravnim osnovama srpskog sistema nacionalne bezbednosti smatramo:

- Povelju Ujedinjenih nacija;- Helsinšku povelju;- Statut Saveta Evrope;- Dejtonski sporazum;- Rezoluciju Saveta bezbednosti br. 1244- Drugi bilateralni i multilateralni međunarodni ugovori o međunarodnoj saradnji i međunarodnoj

politici.

160. Kada i gde je osnovna OUN?-Ujedinjene nacije su osnovane 26. juna 1945. godine u San Francisku kada je od strane 50 država potpisana Povelja Ujedinjenih nacija, koja je stupila na snagu 24. oktobra iste godine.

161. Kako OUN doprinosi nacionalnoj bezbednosti država?-Ujedinjene nacije su univerzalna medunarodna medudržavna organizacija koja svojim člancama garantije opstanak, nezavisnost, suverenost i teritorijalni integritet, pravo na vođenje samostalne spoljne i unutrašnje politike (pravo da same uređuju svoje donose ustavnim i zakonsim aktima), pravo da potpisuju međunarodne, tj. međudržavne ugovore, pravo da stupaju u diplomatske i druge odnose sa drugim državama, da stupaju u međunarodne organizacie i sl. Takođe, ona doprinosi nacionalnoj bezbednosti država kroz svoju delatnost na polju održanja međunarodnog mira i bezbednosti (ključnu ulogu u ispunjenju ovog cilja ima Savet bezbednosti koji u situacijama pretnje miru, povrede mira ili agresije ima ovlašcenje za sprovođenje prinudnih mera, uključujući i upotrebu sile prema državi agresoru), razvijanju prijateljskih odnosa između država, ostvarivanju međunarodne saradnje u rešavanju međunarodnih ekonomskih, socijalnih, kulturnih i humanitarnih problema, promociji poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda i sl.

162. Kada je osnovan KEPS i kada je prerastao u OEBS?-KEPS (Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji) je osnovan Helsinškim završnim aktom na Konferenciji šefova i država vlada, održanoj u Helsinkciju 1. avgusta 1975. Prerastao je u Organizaciju pod nazivom OEBS (Organizacija za bezbednost i saradnju u evropi) 1994. godine na samitu u Budimpešti.

163. Šta znači skraćenica OEBS?-Organizacija za evopsku bezbednost i saradnju (Organization for Security and Co-operation in Europe – OSCE).

164. Koji su glavni organi OEBS-a?-Glavni orgnai oebsa su:

-Konferencija šefova drćava i vlada koja se održava svake godine;26

-Ministarski savet;-Visoki savet;-Predsedavajući i „Trojka“-Sekretarijat.

165. Koji su osnovni ciljevi OEBS-a?-Osnovni ciljevi OEBS-a su:- Izgradnja poverenja među državama evope;- Proširenje privrednje, komercijalne i kulturne sarednje, i opšteg unapređenja kontakata i komunikacije

između država i njihovih građana;- Poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, uključujući i prava nacionalnih manjina, eemokratije,

pravne države, ekonomske slobode, socijalne pravde, odgovornosti država prema životnoj sredini;- Stvaranje zajedničkog bezbednosnog prostora od Vankuvera do Vladivostoka.

166. Kada je i gde osnovan NATO?-NATO je osnovan 4. Aprila 1949. Godine u Vašingtonu.

167. Kakav je puni naziv NATO-a?-Organizacija severnoatlantskog ugovora (Nort Atlantic Treaty Organization - NATO)

168. Kako NATO utiče na bezbednost svojih članica, a kako nečlanica?-NATO utiče na bezbednost svojih članica pre svega tako što ih štiti od mogućih oblika ugrožavanja njihove nacionalne bezbednosti. Naime, oružani napad na jednu ili više država članica u Evropi ili Severnoj americi biće psmatran kao napad protiv svih, te će u skladu sa članom 51. Povelje, sve članice NATO-a priteći u pomoć napadnutoj državi, sredstvima koja budu potrebna, uključujuću tu i upotrebu oružane sile. Što se tiče uticaja NATO-a na bezbednost nečlanica on može biti pozitivan i negativna. Primer pozitivnog uticaja na bezbednost nečlanica ogleda se u sprovođenju programa Partnerstvo za mir i sl., dok se negativan uticaj ogleda ugrožavanju, odnosno agresiji NATO-a na suverenitet i teritorijalni integritet država nečlanica.

169. Zašto je NATO izvršio agresiju na Jugoslaviju 1999?-Paravojne snage kosovskih albanaca tzv. „Oslobodilačka vojska Kosova – OVK“, finansirana od strane narko-mafije, obučavana u inostranstvu stupila je na scenu 1996. godine, sa zahtevom nza secesijom Kosova i Metohije. Tokom 1997/98 usledile su pojačane oružane akcije, uz masovni teror nad civilnim nealbanskim stanovništvom. Shodno Ustavu zemlje i na osnovu čl. 51. Povelje UN o pravu na samoodbranu Jugoslavija je preuzela vojno-policijske mere u cilju gušenja pobune. Na koferenciji ministara inostranih poslova Kontakt grupe, održanoj u Londonu 29. Januara 1999. godine, sačinjen je plan za rešenje kosovske krize i upućen poziv vladi Jugoslavije i predstavnicima kosovskih albanaca da se sretnu u Rambujeu (Francuska). Poziv na konferenciju uputila je francuska i ona je vođena u dve etape: prva, februara u Rambujeu, druga, marta u Parizu. Na konferenciji je Jugoslaviji predočen nacrt sporazuma u fotmi ulimatuma, uz pretnje o teškim posledicama u slučaju odbijanja. Sporazume je predviđao kompletno povlačenje vojnih i policijskih snaga Jugoslavije i efektivnu vojnu okupaciju Kosova i Metohije od strane NATO-a. Nakon tri godine, prema slovu nacrta, bio bi održan referendum na kome bi se rešila dalja sudbina ove pokrajine. U poglavlju 8 Aneksa B predviđeno je da trupe NATO-a budu raspoređene na celoj teritoriji Jugoslavije, uz pravo „neograničenog kretanja svojim vozilima, brodovima avionima i celokupnom opremom, uključujući vazdušni prostor i teritorijalne vode“, što je praktično značilo potpun gubitak suvereniteta. Predstavnici Jugoslavije odbili su ultimatum, nakon čega je usledila agresija NATO-a na Jugoslaviju, koja je otpočela 24. marta 1999. Godine. Formalno pravno agresija na Jugoslaviju izvršena je da bi se sprečila navodna humanitarna katastrofa, dok se stvarno radilo o zloupotrebi humanitarnog prava, odnosno

27

o grubom kršenju međunarodnog prava radi izvršenja klasične agresije, motivisane imperijalističkom politikom SAD-a i NATO-a, na suverenu državu koja je, uz to,, članica Ujedinjenih nacija od njenog osnivanja.

170. Šta je to Evropska unija i gde joj je centar?-Evropska unija je definisana kao federacija u monetarnim odnosima, agrokulturi, trgovini i zaštiti životne sredine; konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zaštiti potrošača, unutrašnjoj politici; i kao međunarodna organizacija u spoljnoj politici. Glavna oblast na kojoj EU počiva je jedinstveno tržište koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstvenoj moneti (usvojenoj od strane 12 članica), zajedničkoj agrokulturnoj politici i zajedničkoj politici u sferi ribarstva.Evropska unija je najmoćnija regionalna organizacija koja trenutno u svetu postoji. Kao što se iz prethodnog može vidjeti, u nekim oblastima gde su države članice svoj suverenitet prepustile Evropskoj uniji, može se reći da je Evropska unija federacija ili konfederacija. Međutim, Evropska unija nema pravo da premesti dodatna ovlašćenja drugih članica na sebe bez dopuštenja određene članice. Isto tako, određeni broj članica rukovodi samostalno svojim politikama od nacionalnog interesa, kao što su inostrani poslovi, odbrana, valuta.Zahvaljujući ovakvom ustrojstvu, Evropska unija se ne može definisati ni kao internacionalna organizacija ni kao konfederacija ili federacija u pravom smislu te reči. Moglo bi se reći da je sui generis celina.Evropska unija nema zvanični glavni grad, a sjedišta njenih institucija se nalaze u nekoliko različitih gradova. Međutim, s obzirom da je Brisel (Belgija) sedište Evropske komisije i Saveta Evropske unije (Savet ministara), kao i domaćin sastanaka i plenarnih zasedanja Evropskog parlamenta, on se smatra glavnim gradom Evropske unije.

171. Koji su glavni organi EU?

Glavni organi EU su:-Evropski parlament,-Evrospki savet,-Evropska komisija,-Evropski sud pravde, -Evropski finansijski sud.

172. Šta je to ZSBP?-Zajednička spoljna i bezbednosna politika predstavlja drugi stub Evropske unije i ogleda se u očuvanju osnovnih spoljno-političkih interesa, posebno nezavisnosti, bezbednosti i nepovredivosti Unije, uključujući postepeno definisanje zajedničke odbrambene politike i odbrane, kao i obezbeđenje mira, jačanje demokratije, pravne države i ljudskih prava.

173. Na čemu se zasniva saradnja konvencionalnih subjekata nacionalne bezbednosti sa sličnim subjektima u inostranstvu?-Saradja konvencionalnih subjekata nacionalne bezbednosti sa sličnim subjektima u inostranstvu zasniva se na međunaronim dokumentima poput Povelje Ujedinjenih nacija, Helsinške povelje i sl., kao i na potrebi država za uspostavljanjem stabilne miroljubive sradanje i udruživanja radi uspešnog suprotstavljanja transnacionalnom organizovanom kriminalu, međunarodnom terorizmu i drugim subjektima ugrožavanja bezbednosti.

174. Interpol i nacionalna bezbednost država?-Interpol predstavlja Međunarodnu organizaciju kriminalističke policije sa sedištem u Francuskoj u Lionu. Uloga Interpola u ostvarivanju i zaštiti nacionalne bezbednosti država ogleda se u međunarodnoj saradnji u okviru Interpola. U okviru Interpola dozvoljena je samo saradnja u oblasti opšteg prava (odnosno klasičnog kriminaliteta), a "svaka delatnost ili intervencija u pitanjima ili slučajevima koji imaju politički, vojni, verski ili rasni karakter, najstrožije je zabranjena u

28

Organizaciji" (član 3 Statuta), pri tome, suvereno je pravo svake države od koje se zahteva saradnja, da odluči spada li konkretno krivično delo u grupu dela za koja je saradnja dozvoljena, odnosno isključena. Među osnovnim principima organizacije poseban značaj imaju principi: poštovanja državnog suvereniteta (saradnja se zasniva na aktivnostima koje snage bezbednosti država članica preduzimaju u okviru svojih državnih granica i u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom); univerzalnosti (svaka država članica može sarađivati sa svim drugim državama članicama); ravnopravnosti država članica (sve države članice imaju ista prava i po istim uslovima mogu koristiti postojeće službe Organizacije); fleksibilnosti radnih metoda (iako omeđeni utvrđenim principima Organizacije, radni metodi su dovoljno fleksibilni i u skladu sa raznolikošću stanja i struktura u državama članicama); saradnje sa drugim agencijama (preko Centralnih nacionalnih biroa država članica saradnja se ostvaruje i sa ostalim institucijama koje su u državama članicama angažovane na suzbijanju kriminaliteta). Rukovodeća i radna tela organizacije Interpola su: Generalna skupština, izvršni komitet, Generalni sekretar, Generalni sekretarijat i Nacionalni centralni biroi. Delatnost Međunarodne organizacije kriminalističke policije se razvija u svakom pogledu, i to kako po obimu posla, metodima i upotrebljenim sredstvima za njihovu realizacijum tako i po broju zemalja njenih članica. Saradnja između zmeđu policija raznih zemalja se odvija saglasno unutrašnjim propisima svake države, što je u skladu i sa Statutom Organizacije koji takvu saradnju temelji na načelu nacionalnog suvereniteta. Njen intenzitet zavisi prvenstveno od učestalosti vršenja određenih krivičnih dela na međunarodnom planu, dinamike kretanja učinilaca krivilnih dela i, naravno od geografskog položaja pojedinih zemalja članica i aktivnosti i zalaganja njihovih Nacionalnih centralnih biroa. Jedan deo poslova Interpola ima karakter redovne ili stalne delatnosti, dok je drugi privremenog karaktera. Redovni oblici delatnosti se sastoje, uglavnom, u: primeni pojedinih represivnih mera "post-delictum" (prikupljanje potrebnih obaveštenja, utvrđivanje identiteta lica i leševa, proveravanje kroz evidencije, pronalaženje lica i predmeta za kojima se traga, lišenje slobode, uzimanje izjava od pojedinih lica itd.); razmeni informacija između Nacionalnih centralnih biroa o načinima i sredstvima izvršenja krivičnih dela, i o iskustvima, načinu organizovanja, metodama i sredstvima suzbijanja pojedinih delikata. Kada je obavljanje pojedinih poslova po zahtevima drugih zemalja članica Interpola, u isključivoj nadležnosti drugih, a ne policijskih organa, Nacionalni centralni biro od kogq je zatražena saradnja saradnja može inicirati njihovu aktivnost. Povremeni oblici delatnosti se sprovode, prvenstveno, kroz zasedanje Generalne skupštine, organizovanje stručnih kolokvijuma i seminara po pojedinim pitanjima, a od sredine devedesetih godina i kroz organizovanje regionalnih konferencija. Saradnja u okviru INTERPOL-a je posebno izražena u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, a povodom krivičnih dela pravljenja i stavljanja u opricaj falsifikovanog novca, čekova i menica, ilegalnog transporta i prometa motornih vozila i municije, neovlašćene proizvodnje i rasturanja pornografskih slika i filmova, nedozvoljene trgovine, krađe i falsifikovanja arheoloških, istorijskih i umetničkih vrednosti.

175. Evropol i nacionalna bezbednost država?-Evropol je ured evropske policije formiran u okviru procedure naznačene ugovorom o Evropskoj Uniji 1991. god. Odlukom Eropskog Saveta (konvencija Evropol) formirana je sa sedištem u Hagu 1995 god. Nakon ratifikacije od strane zemalja članica Evropske Unije i stupanja na snagu konvencije Evropola 01.10.1998. godine, a posle sprovođenja ostalih zakonodavnih aktivnosti Ured evropske policije počinje sa radom 01.07.1999.god. Organi Evropola su:

- upravni odbor, - direktor,- zajednička kontrolna služba za zaštitu podataka,- finansijski kontrolor,i - odbor za finasije.

29

Evropol doprinosi ostvarivanju i zaštiti nacionalne bezbednosti država kroz saradnju država u kviru primarnih nadležnosti Evropola. Primarna nadležnost Evropola se ogleda u prevenciji i borbi protiv terorizma, ilegalne proivodnje droga i drugih oblika organizovanja a posebno međunarodnog kriminala. U nadležnosti ureda su prevencija i sprečavanje trgovine nuklearnim i radioaktivnim materijalima, ilegalne imigracije, trgovina ljudima, zloupotrebe maloletnika u pornografske svrhe, krađa i trgovina ukradenim vozilima. Evropol se može uključivati i u zajedničke akcije sprečavanja i suzbijanja ubistava, teških telesnih povreda, trgovine organima i tkivima humanog porekla, otmica, uzimanja talaca, protivpravnog lišavanja slobode, rasizma, prevara, organizovane krađe i ilegalne trgovine antikvitetima, umetničkim delima, iznuđivanja, falcifikovanja novca, falcifikovanja proizvoda i dokumenata, kompijuterskog kriminala, korupcije, pranja novca, piratstva, ilegalne trgovine oružjem, municijom i eksplozivom, ugroženim životinjskim vrstama, hormonskim supstancama i drugim faktorima rasta.Operativno težište rada Evropola počiva na nacionalnim institucijama krivičnog gionjenja, koje uz pomoć banaka podataka Evropola i drugih informativnih centara iz cele Evrope koje su raspoložive u Hagu, mogu poboljšati svoje delovanje. Informativni sistem koga su organi gonjenja iz država članica "napunili" odgovarajućim datotekama, sadrži podatke o licima osuđenim za neko krivično delo relevantno za Evropol, o licima osumnjičenim za ista dela, ili o licima za koja činjenice upućuju na mogućnost da će izvršiti neko krivično delo koje je u nadležnosti Evropola. Pristup ovom sistemu imaju svi centralni nacionalni biroi i oficiri za vezu pri Evropolu. Osim toga Evropol raspolaže radnim istraživačkim datotekama za izradu faktičke "analize stanja". U tim datotekama memorišu se i podaci olicima koja su svedoci ili žrtve nekog krivičnog dela.

176. Šta je to međunarodno ratno pravo i kako se ono danas naziva?-Pravo oružanih sukoba a danas se naziva međunarodno humanitarno pravo.

177. Šta je to međunarodno humanitarno pravo (MHP)?-Međunarodno humanitarno pravo je sistem pravila ustanovljenih ugovorima ili običajima koja su posebno namenjena rešavanju humanitarnih problema koji neposredno nastaju u međunarodnim i nemeđunarodnim oružanim sukobima i iz humanitarnih razloga ograničavaju slobodu strana u sukobu pri upotrebi metoda i sredstava ratovanja i štite lica i dobra koja su pogođena ili mogu biti pogođena oružanim sukobom; primenjuje se od izbijanja oružanog sukoba, odnosno kad je prvo zašticeno lice palo u vlast protivničke strane; pravila medunarodnog humanitarnog prava se primenjuju čak i ako neka od strana u sukobu ne priznaje ratno stanje.

178. Koga štiti MHP?-Međunarodno humanitarno pravo štiti svakog pojedinca ili kategoriju lica koje ne učestvuju u sukobu ili su prestala da to aktivno čine, to jest:

- ranjene ili bolesne pripadnike oružanih snaga u ratu na kopnu, kao i članove vojnog sanitetskog osoblja;

- ranjenike, bolesnike ili brodolomce oružanih snaga u pomorskom ratu, kao i članove njiohovog sanitetskog osoblja;

- ratne zarobljenike;- civilno stanovništvo (npr. strance na teritoriji zaraćenih strana, uključujući izbeglice; civile na

okupiranim područjima; civile zatvorenike i interninrce; sanitetsko i versko osoblje ili jedinice civilne zaštite).

179. Koja su osnovna načela MHP-a?-Osnovna načela medunarodnog humanitarnog prava su: - načelo vojne potrebe koji dopušta preduzimanje mera koje su neophodne za ostvarenje jedinog

dozvoljenog cilja oružanog sukoba, a to je slabljenje vojnog potencijala neprijatelja;- načelo razlikovanja;

30

- načelo zabrane nanošenja suvišnih povreda i nepotrebnih patnji, princip proporcionalnosti, koji nalaže jednaku primenu MHP za sve strane u sukobu, nezavisno od toga da li su silu primenile saglasno medunarodnom pravu ili ne;

- načelo jednakosti strana u sukobu (nezavisnosti ius in bello od ius ad bellum), međunarodno humanitarno pravo se ne primenjuje u situacijama unutrašnjih nemira i zategnutosti.

180. Kakav je značaj Ženevskih konvencija iz 1949. u MHP-u?-Ženevske konvencije su četiri međunarodna ugovora potpisana u Ženevi 12. avgusta 1949. godine koja propisuju pravila o zaštiti žrtava rata:

- Ženevska konvencija za poboljšanje položaja ranjenika i bolesnika u oružanim snagama u ratu (I Ženevska konvencija),

- Ženevska konvencija za poboljšanje položaja ranjenika, bolesnika i brodolomnika oružanih snaga na moru (II Ženevska konvencija),

- Ženevska konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima (III Ženevska konvencija) i - Ženevska konvencija o zaštiti gradanskih lica za vreme rata (IV Ženevska konvencija); Konvencije su dopunjene 1977. godine usvajanjem dva Dopunska protokola i to: Dopunski protokol uz

Ženevske konvencije od 12. Avgusta 1949. godine o zaštiti žrtava medunarodnih oružanih sukoba (Protokol I) i Dopunski protokol uz Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o zaštiti žrtava nemedunarodnih oružanih sukoba (Protokol II); 2005. Godine donesen je i Treci Dopunski Protokol uz Ženevske konvencije od 12. Avgusta 1949. godine o usvajanju dopunskog znaka razlikovanja (Protokol III).Značaj Ženevskih konvencija ogleda se u tome što su njima predviđena pravila kojima se pruža zaštita pripadnicima oružanih snaga koji više ne učestvuju u borbama, kao i licima (posebno civilima) koji ne uzimaju aktivno učešće u neprijateljstvima.

31