Embed Size (px)
Citation preview
Vladimir N. Cvetkoviæ, UDK 172.15:316.3.334.3viši nauèni saradnik Pregledni èlanakInstitut za filozofiju i društvenu teorijuBeogradE-mail: [email protected]
NACIONALNI IDENTITET I(RE)KONSTRUKCIJA INSTITUCIJA U SRBIJI
(IDEOLOGIJE, OBRAZOVANJE, MEDIJI)*
Apstrakt: U vremenu novog definisanja srpskog nacionalnog identiteta od
odluèujuæeg je znaèaja uspostavljanje kopèe izmeðu kritièki vrednovane tradicije s
jedne, i zahteva vremena globalizacije, s druge strane. Produktivnu vezu izmeðu sta-
rog i novog moguæe je ostvariti ukoliko Srbija izgradi demokratske – nekompromito-
vane i nekorumpirane dr`avne institucije preko kojih bi se obrazovala racionalna
svest o vlastitoj posebnosti, kao i vrednostima spoljnog sveta. Glavna odgovornost u
tom osetljivom procesu samodefinisanja je na politièkim elitama i ideološkim projek-
tima koje oni otvoreno ili prikriveno prote`iraju, a koji se na najprozirniji naèin ogle-
daju u medijima (javnom mnjenju) i institucijama obrazovanja.
Kljuène reèi: Srbija, nacionalni identitet, institucije, elite, mediji.
Pojmovni okvir: nacija, globalizacija, institucije
Za razliku od predmodernih vremena i tradicionalnih zajedni-ca sa jasno i gotovo jednosmerno odreðenim društvenim ulogama,moderno doba je iznedrilo èoveka koji istovremeno funkcioniše urazlièitim prostorima identiteta meðu kojima vlada pokretljiva i pro-menljiva hijerarhija. Višestruki identiteti ili uloge individualnog ja injegove naèelne moguænosti izbora prote`u se od klasiènih sferarase, polnosti i mesta u porodici, preko uloga u društvenim odnosima(koji podrazumevaju društvenu klasu, sloj, profesiju, partiju ili kon-fesiju), sve do novih teritorijalnih celina (dr`ava, region, naselje),
51
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
* Èlanak je raðen u okviru nauènoistra`ivaèkog projekta Instituta za filozofijui društvenu teoriju u Beogradu Moguænost primene modernih filozofsko-politièkih
paradigmi na procese društvene transformacije u Srbiji/Jugoslaviji, koji finansiraMinistarstvo za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije (br. 2156).
koji, pak, bivaju skopèani sa odreðenim etnièkim ili kulturnim nasle-ðem. Svaki od tih zasebnih identiteta predstavlja odreðeni kalup zasocijalizaciju individuuma preko kojeg se stièe sposobnost komuni-kacije u zajednici, odnosno samosvest o poreklu, mestu i moæimapojedinaca i grupa unutar datog društvenog konteksta.
Najviši, tj. najobuhvatniji i najslo`eniji oblik kolektivnog identi-teta u moderno doba jeste nacionalni identitet. Njegova funkcija jeste„ukorenjivanje“ modernog individuuma u novoformiranu zajednicu(nacija), iznala`enje emocionalnih sadr`aja i kulturnog okvira za poli-tièko delovanje i egzistencijalnu utehu u svetu koji je poništio ili radi-kalno preobrazio tradicionalne oblike društvenosti, tj. metafizièkiutemeljene naèine organizacije liènog i kolektivnog postojanja. Mo-dernost je rastoèila privid jedinstvenog bivstvovanja (raskol diskur-zivnih praksi: morala i politike, vlasti i umetnosti, znanja i moæi1 itd.)što je uslovilo nastanak i trajanje specifiène, sistemske („nepregled-ne“) moderne krize i to u veoma razlièitim vidovima, od biološke –ekološke, do politièke – društvene i individualne dimenzije. Jedna odnajizrazitijih meðu njima svakako je kriza identiteta. Ona više nijestrogo individualni problem (kao npr. teškoæe u procesu sazrevanja isl), veæ u Moderni dobija svoju bitno društvenu dimenziju, koja poèi-nje od naèina legitimisanja postojeæeg sveta vrednosti, preko politiè-kog i etièkog samoodreðenja pojedinaca, do kolektivnog identitetagrupa koje tra`e naèine za prilagoðavanje novim porecima svetskemoæi i regulacije. Upravo u tom svetlu valja razumevati proces nasta-janja i trajanja nacija, odnosno nacionalnog identiteta.
Protivureèni procesi oblikovanja nacije/a predstavljaju pred-met `estokih sporenja društvenih nauènika i filozofa, kao i tzv. inte-lektualaca i politièara. Kada je reè o prvom paru, oni se mogu grubopodeliti u „moderniste“, koji nastanak nacije vezuju uz razvoj indu-strijalizma, kapitalizma i moderne demokratije, odnosno „tradiciona-liste“, koji su skloniji da u etnièkim osobenostima nalaze jezgra nacijeèiji se razvoj mo`e pratiti još od propasti zapadnog Rimskog Carstva(V-VI vek), tj. ranog srednjeg veka.2 Prvi dr`e do toga da su nacije
52
VLA
DIM
IRN
.C
VE
TK
OV
IÆ
1 Vid. Vladimir N. Cvetkoviæ: „Znanje i moæ (Antièka i moderna perpsekti-va)“, Filozofija i društvo XVII/2000, IFDT, Beograd; šire o tome vid. V. N. Cvetkoviæ,Moæ i mudrost (O politièkoj dimenziji filozofije), Slu`beni list SRJ, Beograd 2001.
2 Takvom datiranju su skloni pojedini teoretièari iz škole Anala (pre svih De-limo i Le Gof), dok drugi nastanak (proto)nacija radije vezuju uz pozno srednjoveko-vlje. Više o ovom drugom pristupu vid. Hagen Šulce, Dr`ava i nacija u evropskoj
„izum“ ili „konstrukt“ nekog od razlièitih socijalnih aktera ili „sloje-va“ unutar Moderne (najpre uticaj i interes kraljeva, zatim bur`oazijei delova aristokratije, potom u igru ulaze i oni iz tzv. treæeg stale`a: tr-govci, bankari, industrijalci…, posebno moderni sofisti – intelektual-ci), dok drugi smatraju da izmeðu predmodernih etnièkih zajednica inacija postoji odreðeni istorijski kontinuitet koji se konkretnije obli-kuje/modifikuje pomoæu modernog dr`avnog (birokratskog) aparata injemu pripadajuæeg kulturno-obrazovnog pogona. Iz navedenog sledida je za „moderniste“ tvorac nacionalnog identiteta – nacionalizam,tj. pokreti, ideje i doktrine usredsreðene na kulturno odreðenje politi-ke, autoemancipaciju pojedinaca i narodnu suverenost, dok „tradicio-nalisti“ nacionalni identitet radije vide kao produ`etak ranije zaèetihetnièkih kultura i/ili zajednica, koje se na veæ razlièite naèine (prekovere, obièaja, jezika i dr) pretvaraju u nacije.
U suštini, oba odreðenja nacije, ukljuèujuæi tu i razumevanjenjene geneze, smisla i društvenih funkcija, sla`u se u tome da su bor-ba oko teritorija i uticaja (ratovi), odnosno razvoj dr`ave (birokratskiaparat, vojska) i kolektivno iskustvo zajednice (istorijsko pamæenje,mitovi, simboli), temeljni uslovi nastanka nacionalnog identiteta.Njima se u zavisnosti od teorijskog pristupa pridru`uju moderni mo-menti ekonomije i politike kao što su industrijalizacija i demokratija.Svi oni zajedno, u zavisnosti od konkretnih istorijskih okolnosti,stvaraju nacionalni identitet koji na tzv. spoljašnjem planu ima zada-tak da odredi i obezbedi društveni, ekonomski i politièki prostor ukome pripadnici nacije egzistiraju. Što se „unutrašnjih“ funkcija na-cionalnog identiteta tièe, one se ogledaju u procesu socijalizacije in-dividuuma za dr`avljanina ili graðanina dotiène nacije, što daljepodrazumeva saradnju suprotstavljenih socijalnih slojeva i njihovoprihvatanje zajednièkih vrednosti i tradicija, odnosno jedinstvenokolektivno samodefinisanje.3
53
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
istoriji, Filip Višnjiæ, Beograd 2001. U navedenoj knjizi, izmeðu ostalog, autor poka-zuje genezu pojma nacije, odnosno naèine i razloge kako su i koji pojedinici (pripad-nici pojedinih stale`a, sve do masovnog uèešæa „naroda“) u evropskoj istoriji sticalistatus politicus, postajuæi time politièki delatni individuumi zastupljeni u prostorudr`ave.
3 Upor.- Antoni D. Smit, Nacionalni identitet, XX vek, Beograd 1998, str.32-34.
Nezavisno od višedimenzionalnosti funkcija nacionalnogidentiteta, kao i razlièitih naèina njegovog nastanka4, za projekat kojinameravamo da realizujemo ostaje relevantna teza po kojoj su pred-moderni kulturni identiteti, njihova zasebna odreðenja prošlosti ibuduænosti, motivi, vizije, `elje, ideali…, bili su i ostali humus zamoderne nacije. Naravno, varvarske dr`ave-naslednice Rima naZapadu same po sebi ni iz daleka nisu mogle biti „nacionalne“ zajed-nice. Meðutim, one su stvarale prve uslove za posebne kolektivne(etnièke) identitete iz kojih æe se mnogo vekova kasnije, voðene inte-resom pojedinih socijalnih slojeva, ideja i pokreta, najzad obrazovatimoderne nacije. U tom smislu naciju reflektujemo kao stalni procesintegracije modernog društva kroz politiku,5 proces koji, uprkos sno-vima ranijih filozofa i potonjih nacionalistièkih intelektualaca, nemo`e imati neki konaèni i neupitni cilj (recimo, puno poistoveæiva-nje pojedinca sa nacijom ili apsolutna interiorizacija vrednosti zajed-nice èija je egzistencija, navodno, po definiciji vrednija i va`nija odinteresa pojedinaca), veæ se neprestano preoblikuje u zavisnosti odistorijskih prilika, uvek sa imperativom novog zadobijanja identitetai smisla u fragmentiranom svetu (post)moderne.
U kulturološkom smislu, nacija predstavlja neku vrsta posled-njeg otpora novovekovnoj desakralizaciji sveta. Zato su nacije uModerni bile i ostale, èini se jedini, koliko-toliko postojani zid samo-poštovanja iza koga je stajao razduhovljeni, obezglavljeni i neutešnosam sebi prepušteni moderni individuum. Iz te perspektive je prak-tièno svejedno da li nacije traju kao „izmišljene“, „zamišljene“ ili„ontološke“ zajednice. Njihova `ivotna snaga, kada se jednom for-mira, besprimerna je, pa je zato faktièki zaludno raspravljati da li je
54
VLA
DIM
IRN
.C
VE
TK
OV
IÆ 4 Poznata podela na „francuski“ i „nemaèki“ model nastanka i sadr`aja pojmanacije podrazumeva da su u prvom sluèaju konstitutivni elementi: domovina, kaoskladište istorijskih seæanja, zatim patria, kao zajednica zakona i institucija s jedin-stvenom politièkom voljom, razvoj oseæanja pravne jednakosti meðu pripadnicimaiste zajednice (graðanska i zakonska prva, politièka prava i du`nosti, ekonomska pra-va), javni sistem obrazovanja itd., dok u drugom sluèaju kljuèni elementi nastankanacije kao „zajednice roðenja i rodne kulture“ jesu: narod („nadporodica“ predaka),jezik, obièaji, i ne retko – vera. Ipak, kako zakljuèuje vodeæi autoritet u toj oblasti,„Svaki nacionalizam, u stvari, sadr`i graðanske i etnièke elemente u raznim stepeni-ma i oblicima“. Vid. A. D. Smit, Ibid., str. 23-28.
5 Više o tome vid. Dominik Šnaper: Zajednica graðana, IKZS, Sr. Karlovci –Novi Sad 1996.
tu reè o „veštaèkim“ ili „izvornim“ politièkim jedinicama.6 Dovolj-no je reæi da se nacije (samo)predstavljaju kao poslednje utoèište zaraskorenjeni individuum, neka vrsta „majèinskog krila“ modernepolitike, zaklon koji štiti od vetrova obesmišljene svakodnevne bor-be za opstanak na tr`ištu roba, ljudi i kapitala.
Kako vidimo, nacije, tj. nacionalni identiteti, danas najpotpuni-je zadovoljavaju odreðene egzistencijalne potrebe koje moderni delesa svojim prethodnicima: „Prevazila`enje zaborava putem potomstva,vaspostavljanje kolektivnog dostojanstva putem pozivanja na zlatnodoba, ostvarivanje bratstva putem simbola, obreda i ceremonija, koji`ive pripadnike zajednice povezuju s mrtvima i palima…“7. Nacija,dakle, obezbeðuje izvesnu meru liène besmrtnosti kroz veru u „istorij-sku i sudbinsku zajednicu“8, te samim tim stvara novo pouzdanje u iz-vesni red i smisao individualnog i kolektivnog bivstovanja. Relativnopoistoveæivanje sa nacijom, ulazak u politièku „natporodicu“, moder-nom individuumu daje moguænost obnove liènog i kolektivnog dosto-janstva, obezbeðujuæi pri tom, kroz nacionalne ceremonije i simbole,oseæanje bratstva koje je od suštinske va`nosti u iskušenjima koje sva-ki kolektiv, pre ili kasnije nu`no upoznaje – ratovi, unutrašnji nemiri,prirodne katastrofe i sl. Zbog svega toga nacionalni identitet ostajekljuèna egzistencijalna i politièka odrednica za razumevanje savreme-nog sveta i meðusobnog odnosa pojedinaca i društvenih grupa unjemu.9 Izvesno je da æe nacija to ostati i u savremenim procesima„globalizacije“ i stvaranja tzv. globalne kulture.
S druge strane, stvaranje nacija i nacionalnih dr`ava („dr`a-va-nacija“), dodatno je opteretilo ionako veæ dobrano isparcelisani
55
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
6 Više o tome vid. suprotstavljena gledišta: Benedict Anderson, Imagined
Communities, Verso, London 1983, John Armstrong, Nations Before Nationalism,
University of North Carolina, Chapel Hill 1983, Ernest Gellner, Nations and Nation-
alism, Blackwell, Oxford 1983, Anthony D. Smith, The Ethnic Origins of Nations,Blackwell, Oxford 1986, i Will Kymlicka, Multicultural Citizenship, ClarendonPress, Oxford 1995.
7 Vid. A. D. Smit, Nacionalni identitet, str. 252.8 Ibid., str. 249.9 Više o strukturnim elementima liènog i kolektivnog, posebno nacionalnog
identiteta, vid. Vladimir N. Cvetkoviæ: „Samopoimanje i politièko projektovanje(Evropski i nacionalni identiteti – srpska perspektiva)“, Zbornik: Srbija i Evropa, Domkulture studentski grad, Beograd 1996; šire vid. u: V. N. Cvetkoviæ: Strah i poni`enje
(Jugoslovenski rat i izbeglice u Srbiji), Institut za evropske studije, Beograd 1998.
politièki prostor Evrope i sveta. Nekadašnjim religijskim, staleškim iunutararistokratskim podelama, pridodate su i podr`avljene tradicio-nalne etnièke surevnjivosti, èija se pseudoreligijska snaga pokazalajaèom od svih preðašnjih parcelisanja duhovno-egzistencijalnogprostora. Ipak, u danas pomodnom i ponajviše neznalaèkom optu`i-vanju nacije za sva zla modernog sveta, jednostavno se previða da jemoderna demokratija (od Engleske XVI veka, preko amerièke i fran-cuske revolucije, do savremene „dr`ave blagostanja“ i zemalja „so-cijalno ureðenog tr`išta“), kao danas opšteva`eæi obrazac uzornogpolitièkog ustrojstva dr`ave, roðena upravo u nacionalnom liku!Protivreèno nastajanje nacija je za Modernu predstavljalo oblik poli-tièke artikulacije slobode i jednakosti ljudi, tj. pojedinaca kao graða-na – jednakopravnih dr`avljana. Utoliko se onda u zaèecimaModerne i nije pravila razlika izmeðu nacionalnog i demokratskog.Imajuæi u vidu da je „krajnji cilj“ i naèelo nacije uèestvovanje svihgraðana u `ivotu dr`ave, mo`emo reæi da danas toliko hvaljena i mo-
`e biti precenjena demokratija, opstojava u samom biæu pojma nacije– kao njena pretpostavka, premda ne nu`no i kao ishodište.
Savremena ekstremna individualistièka stanovišta, baš kao inešto raniji ekskluzivizam u vidu „klasne svesti“ ili „nevidljive ruketr`išta“, naprosto previðaju odluèujuæe demokratsko poreklo nacije,koje, samim tim, nosi u sebi i sve klasiène zamke demokratskogustrojstva dr`ave: od puke vladavine veæine kojom manipuliše orga-nizovana manjina, pa sve do ne tako retke moguænosti samouništenja(npr. Vajmarska Republika). U svakom sluèaju, nacija predstavljaprvi pravi, u poèetku ekskluzivno evropski odgovor na vlastite –moderne izazove „iskorenjenosti“ i „rašèaranosti“ u svetu. Naime,procesi modernizacije, putem industrijalizacije društva i njoj prime-rene sekuralizacije sveta `ivota preko nauke i tehnike, doslovno suponištavali sve stare, naizgled „organske“ veze izmeðu ljudi i zajed-nice. Nadomestivši prethodna religijska i dinastièka naèela društvenepovezanosti, nacija se upravo u Evropi, dakle na modernom Zapadu,svome rodnom mestu, javila kao osnovno naèelo politièke legitimno-sti. Ona je smenila religiju (konfesiju) i dinastiju, predstavivši se kaoosnovno vezivno tkivo politièkog `ivota unutar zasebne zajednice.10
56
VLA
DIM
IRN
.C
VE
TK
OV
IÆ
10 Poèetkom XX veka nacija je postala „najmoænija legitimacijska ideja Evro-pe, a nešto kasnije i celog sveta“. U meðuvremenu, iako je nacionalna dr`ava postalamanje va`na, ona još uvek nije suvišna, pogotovo kada se zna da mnogi njeni politiè-ki i pravni mehanizmi još nisu dobili bolju zamenu. Štaviše, „Zasada je samo nacio-
Naravno, istorijska realizacija tog naèela trpela je i trpi mnoštvo(ne)oèekivanih varijacija – uvek sa neizvesnim ishodima, èesto sa-svim nezavisnih, tj. drugaèijih od namera ili `elja neposrednih aktera.
*Moguænost „prevladavanja nacije“, a samim tim i meðusobnih
sukoba koje one pretpostavljaju, predmet je razlièitih savremenih filo-zofskih, sociološko-politièkih i ekonomskih studija. U njima je izra`e-na utopijska volja za stanjem „svetskog mira“ ili „globalnog poretka“koji æe biti lišen navodno glavnog generatora modernih ratova – naci-je/a. Meðutim, koliko god da se iskreno pri`eljkuje takav istorijski ras-plet, ne bi bilo pametno, a još manje nauèno uputno, da se nacijejednostavno proglase „zastarelim“ ili „prevaziðenim“ istorijskim pro-izvodom. Ideološko projektovanje (više ili manje spornih) ideala uanalitièki kategorijalni aparat, osnovni je nedostatak razmišljanja/tek-stova, kao i praktiènog delovanja date provenijencije. Izmeðu `elja irealnosti nije samo velika faktièka praznina, veæ i veliki epistemoškijaz. Povrh toga, retorièko „udaljavanje od nacije“ ne retko, ako ne veæi po pravilu, u sebi krije sasvim specifièan društveni ili politièki inte-res.11 Uprkos tome, mnogi kosmopolitski i liberalno orijentisani inte-lektualci u svetu i kod nas aktuelne tokove globalizacije vide kao prvekorake u stvaranju svetske ili „globalne kulture“ koja æe pacifikovatiratoborne kolektivne identitete (dr`ave-nacije) i omoguæiti nesputanirazvoj individualnih identiteta, tj. samodovoljnh pojedinaca.
Nove globalne snage u vidu vojnih i finansijskih saveza(NATO, MMF, Svetska banka i dr), transnacionalnih korporacija i te-lekomunikacionih mre`a (satelitska televizija, internet…), kao mogu-æi ili tek tra`eni novi „istorijski subjekti“, zaista se mogu razumeti ikao prvi vesnici svetske zajednice lišene nacionalnih (meðudr`avnih)ratova i unutrašnjih graðanskih (etnièkih, verskih ili klasnih) sukoba.
57
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
nalnodr`avni okvir u stanju da bude zaštitni omotaè demokratskim i liberalniminstitucijama“. Up. H. Šulce, Op. cit., str. 180. i 222.
11 Primer „borbe za ljudska prava i širenje demokratije u svetu“ od strane dr-`avnog aparata SAD, verovatno je najreèitija potvrda te teze. Jedna nacionalna admi-nistracija koja se zaklinje u liberalistièku dogmu „minimalane dr`ave“ i „kraj istori-je“ što vrhuni u liberalnoj demokratiji, kao pretpostavljenim najvišim moguæimdometom organizovane ljudske slobode, i koja u skladu sa tim ideološkim nabojemsvaki (tuði) nacionalizam unapred otpisuje kao retrogradnu „stvar prošlosti“, u imevlastitog „nacionalnog interesa“ spremna je da politièki, ekonomski, i najzad – vojnointerveniše u bilo kom kraju sveta!
Meðutim, èitava ta konstrukcija, inaèe posebno apsolvirana unutarrazlièitih „teorija modernizacije“, promašuje tj. pada ne samo zbog èi-njenice da su ratovi/sukobi deo ljudske istorije još od samih zaèetakadrušt(a)va, dakle – mnogo pre nastanka nacija, veæ i usled toga što jepojam, i pogotovo stvarnost „globalne kulture“ jedna uistinu „veštaè-ka tvorevina“. Osnovna pretpostavka teze o jedinstvenoj globalnojkulturi jeste da moderno drušvo ulazi u „postindustrijsku“ eru koja æebiti zasnovana na znanju i uslugama, a ne više samo na (politièkoj)moæi i industrijskoj proizvodnji. Nosioci postindustrijalizma bi treba-lo da budu „novi društveni pokreti“, izmeðu ostalih: ekološki, femini-stièki, studentski, marginalne grupe (rasne, etnièke i polne manjine)itd., koji bi zahvaljujuæi vlastitoj motivisanosti i lako ostvarljivoj pla-netarnoj komunikaciji, stvorili nove vrednosti i hijerarhije smisla. Me-ðutim, problem je u tome što su svi ti naigled „novi istorijski subjekti“veæ odavno inkorporirani u postojeæi sistem moæi/proizvodnje, prièemu jedino što je stvarno novo jesu sredstva masovnih komunikacija,koja, opet, samo olakšavaju funkcionisanje starih etnièkih i drugih na-cionalizama èije poreklo, dobrim delom, upravo i jeste u modernojtehnici i imperativima koje ona nosi.
Isto va`i i za globalizaciju meðunarodnih ekonomskih odno-sa. Štaviše, uz izvesno pojednostavljivanje, moglo bi se reæi da „glo-balizacija“ svoju osnovnu, ako ne i jedinu svrhu nalazi upravo udomenu ekonomije i logike „slobodnog kretanja robe, ljudi i kapita-la“. Ona, pak, najèešæe slu`i odgovarajuæem ideološkom dizajnira-nju stalne ljudske potrebe za dominacijom/eksploatacijom. Usvakom sluèaju, brojni i masovni otpori glavnim protagonistima glo-balizacije, koji se sve èešæe ogranizuju prilikom susreta politièara ibankara najmoænijih dr`ava i najviših meðunarodnih institucija, re-èito govore o postojanju i daljem širenju procepa izmeðu bogatih i si-romašnih zemalja, ali i o nezadovoljstvu koje oseæaju politièkimarginalizovani, bezmalo „minimalizovani“ graðani bogatih zapad-nih dr`ava. Povrh toga, ideologija globalizacije koja zbori o „zasta-relosti nacionalne dr`ave“ i lamentira nad ksenofobišnošæuetnièkih/nacionalnih kultura, odveæ lako biva prokazana kada se is-pita socijalni ili politièki (ukljuèujuæi tu ne retko i nacionalni!) statusnjenih promotera. Kao poseban problem u tom vidokrugu postavljase funkcionisanje nastajuæe globalizacije super-struktura koje se na-vodno „osamostaljuju“, ali pod presudnim uticajem najrazvijenijih,
58
VLA
DIM
IRN
.C
VE
TK
OV
IÆ
tj. onih dr`ava i transnacionalnih korporacija u èijem je „najboljeminteresu“ poništavanje sopstvenih konkurenata i drugih nacionalnihdr`ava. Na taj naèin, na raèun jednog broja nacionalnih identiteta iinteresa, naprosto jaèaju zasebni nacionalni interesi i identiteti dru-gih, èije su pak strategije i ambicije – globalne.
Takoðe, va`an argument za tvrdnju (ili `elju) da „nacije nesta-ju“ jeste perspektiva stvaranja izvesne „globalne kulture“ kadre daputem masovnih medija i njima imanentne potrošaèke kulture, neu-trališe i najzad odstrani partikularne i agonalne etnièke i nacionalnekulturne identitete. Pri tom se najèešæe previða tipièno eklektièki ka-rakter nove („postmoderne“) kosmopolitske kulture, koja je oslobo-ðena svakog istorijskog pamæenja, oseæanja i (samo)poštovanja, iprvenstveno upuæena na autoironizaciju, i ono kljuèno – potrošnju.Kao bezvremena i sa ambicijom „univerzalnosti“, globalna kulturapredstavlja tek tehnièko poopštavanje logike vrednosti kapitala, prièemu jedino što stvarno uspeva da uèini jeste provociranje novoguspostavljanja (samodefinisanja) lokalnih kulturnih identiteta, od-nosno novo (pre)naglašavanje narodne suverenosti. Najzad, ne zabo-ravimo ni to da ideologija globalizacije parazitira na starom snu o„svetskoj dr`avi“, nikad dosanjanoj stvarnosti utopista s jedne, i tira-na s druge strane. Ideja sveopšte dr`ave koja obuhvata i ujedinjujecelokupno èoveèanstvo, po svemu sudeæi, ostaæe, ipak, u najboljemsluèaju, samo regulativna ideja za praksu „meðunarodnih odnosa“.12
*Kljuène ustanove zajednice, ono što neka istorijski oblikova-
na moæ jeste i što je proizvodi, u naèelu mora odra`avati sve što sezamišlja kao temeljni poredak sveta i što se reflektuje kao sama isti-na biæa. Razlièite forme znanja i organizacije politièkih delatnikasvoju upotrebljivost ili istinitost takoðe prosuðuju u odnosu na pret-postavljeno metafizièko legitimisanje moæi, pri èemu ono podrazu-meva izvesni koncept pravednosti, naèelnu primerenost odnosa
59
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
12 Podrazumeva se da u jednoj takvoj dr`avi vojska nema šta da tra`i. Ona biimala samo policiju zadu`enu za èuvanje javnog reda i mira. Meðutim, kako je to do-bro primetio Rejmon Aron, u sluèaju da se neka provincija u toj dr`avi sveta pobuni iizdvoji, ona bi time izazvala graðanski rat, dok bi u sluèaju svog uspeha revitalizova-la postojanje „spoljne politike“ i svega onoga što ulazi u red neuhvatljivog predmet-nog podruèja „meðunarodnih odnosa“ („graðanski rat“ se post festum transformiše umeðudr`avni rat). Vid. Remon Aron, Mir i rat meðu nacijama, IKZS, Sr. Karlov-ci-Novi Sad 200l, str. 45. O (ne)moguænosti formiranja jedne – svetske dr`ave ili„dr`ave sveta“ up. klasièno mesto Imanuel Kant, Veèni mir.
moæi pretpostavljenom Dobru kao „istini sveta“. Institucije, dakle,sadr`e (poseduju), i nastoje da promovišu, specifiène „istine“ i vred-nosti koje u konkretnoj zajednici imaju status nesumnjivog Dobra zakoje se veruje da poseduje svoju istorijsku genealogiju na osnovukoje principijelno pomièni identitet traje kroz sve svoje promene.
Institucije zajednice, uprkos svim svojim metamorfozama,èuvaju izvesno identitetsko „jezgro“ (nebitno je da li ono stvarno po-stoji ili je tek neka utvara prošlosti), a njegova praktièna moæ ostajeda traje i onda kada su veæ davno nestali konkretni istorijski razlozinjegovog nastanka. Otuda sledi da institucije ne mogu biti jednostav-no i preko noæi nametane, tj. „proglašavane“, baš kao što njihovo unaèelu po`eljno „reformisanje“ (u skladu sa izmenama aktuelnemoæi i hijerarhije vrednosti), ukoliko `eli biti plodotvorno, morapodrazumevati izvesnu postupnost i diskretnost. U tome, uostalom ijeste smisao i velièina politike kao „veštine moguæeg“.
Na osnovu reèenog mo`e se zakljuèiti da osnovni imperativ in-stitucija jeste integracija, odnosno stabilizacija zajednice. Institucijemoraju da obezbede harmonièno posredovanje na relaciji individuum– društvo. Da bi to ostvarile, uz nu`nu funkcionalnost (korisnost u bor-bi sa prirodnim okru`enjem), institucije treba da sadr`e i odreðenusimbolièku snagu koja u sebi krije specifiènu volju za smislom. Tekkada sintetizuju oblik i suštinu, (imanentne) norme i (realne) èinjenicekolektivnog i individualnog `ivota, institucije postaju nadliène i nala-ze ravnote`u izmeðu svoje instrumentalno-funkcionalne i simboliè-ko-reprezentativne funkcije.13 Stoga konkretne institucije valjaanalizirati na osnovu zadovoljavanja upravo datih bitnih funkcija (ci-ljeva), što podrazumeva i refleksiju sredstava za njihovu realiziju. Is-tra`ivanje koje nameravamo da sprovedemo sadr`i opis i dosadašnjinaèin funkcionisanja relevantnih institucija javnog mnjenja i obrazo-vanja u Srbiji, kako bi se u tom prvom koraku pokazale njihove impli-citne vrednosti i ideološki ciljevi. Na osnovu tog postignuæa biæemoguæe praviti poreðenje sa društvenim promenama koje je na ideo-loškom planu donela postkomunistièka vlast i njeni akteri u Srbiji, prièemu æe se posebna pa`nja usmeriti na politièko artikulisanje najvišegoblika modernog kolektivnog identiteta (nacija; nacionalni identitet),odnosno na njegovu institucionalnu promociju i odr`avanje.
60
VLA
DIM
IRN
.C
VE
TK
OV
IÆ
13 Upor. Vladimir N. Cvetkoviæ: „Institucije, dr`ava, identitet“, Zbornik(Re)konstrukcija institucija – Godina dana tranzicije u Srbiji, IFDT, Beograd 2002.
Kontekst: Srbi i Srbija
Srpsko društvo (i kao etnièka zajednica i kao proto/nacional-na dr`ava), u svom modernom stasavanju prolazilo je razlièite faze ukojima je kombinacijom spoljašnjih naloga i realizacijom posebnihinteresa unutrašnjih socijalnih slojeva, dolazilo do toga da se Srbi(samo)identifikuju sa svojim etnièkim nasleðem, ali i sa dr`avnimokvirom (Kraljevina SHS; Jugoslavija) koji je objedinjavao, ali iuveliko nadmašivao, srpski etnièki prostor. Tako je još nedovoljnozreli srpski nacionalni identitet, lišen jakog graðanstva i iole brojnijeinteligencije14, dodatno bio „proširen“ (jedni bi rekli „utopljen“, dru-gi „uškopljen“, a treæi „obogaæen“) ideologijom jugoslovenstva èijaje kratkotrajna, ali zato burna i krvava politièka istorija, danas, èinise, konaèno završena.15 Svojevremeno stavljanje izrazito razlièitih ipo pravilu meðusobno sukobljenih naroda pod istu dr`avnu kapu,uprkos silnim politièkim pokušajima da se etnièko-nacionalne razli-ke izbrišu ili potisnu stvaranjem nove jedinstvene nacije „Jugoslove-na“, pokazale su se zaludne, ako ne i pogubne po iste te etnièke grupei nacije u nastajanju. Naime, do tada ne toliko izra`ene surevnjivostiizmeðu pojedinih etnièkih grupa, našavši se u zajednièkom dr`av-nom okviru eskalirale su do otvorenih oru`anih sukoba i više putaponovljenih „etnièkih èišæenja“. Time je samo obnovljen i dodatnopojaèan mit o „balkanizaciji“ i „uroðenoj“ sklonosti ovdašnjih naro-da da jedni drugima piju krv. Nezavisno od toga, ostaje izvesno da jesrpski nacionalni identitet ostao raspoluæen izmeðu etnièkog, odlu-èujuæe konfesionalno utemeljnog srpstva s jedne, i „graðanskog“,nu`no ateistièkog zasnovanog jugoslovenstva, s druge strane. Takvostanje zadr`alo se faktièki sve do danas.
61
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
14 Vid. naš prilog na okruglom stolu „Da li Srbija ima evropsku inteligenciju“,Treæi program Radio Beograda, Beograd 112/2001.
15 Poèev od delova srpske intelektualne elite koja je bila fascinirana sloveno-filstvom, preko one koja je poglede upirala ka liberalnom delu Zapada, preko mega-lomanskih interesa i unitaristièkih ambicija monarhije Karaðorðeviæa, sve dohegemonistièkih sklonosti dela sprskog graðanstva, odnosno ideološke zatucanostidomaæih levièarskih organizacija, jedan poseban oblik transetnièkog nacionalizmanazvan jugoslovenstvo, svima njima, u veæ razlièitim okolnostima i vidovima, privi-ðao se kao magièna poluga koja dovodi do nekog epohalnog (raz)rešenja „nacional-nog pitanja“ na Balkanu, ili što bi se danas politièki korektnije reklo – „JugoistoènojEvropi“.
Kada je, pak, reè o dr`avi Srbiji, ostajuæi na èisto kvantitativ-nim relacijama, prema poslednja tri popisa stanovništva, savremenageneza njene etnièko-nacionalne strukture ima sledeæi izgled:
SRBIJA 1971. % 1981. % 1991. %
UKUPNO 8 446 591 100,0 9 313 677 100,0 9 794 475 100,0
Srbi 6 016 811 71,2 6 182 159 66,4 6 428 420 65,8
Crnogorci 125 260 1,5 147 466 1,6 140 024 1,4
Jugosloveni 123 834 1,5 441 947 4,7 317 739 3,2
Albanci 984 761 11,7 1 303 032 14,0 1 686 661 17,2
Maðari 430 314 5,1 390 466 4,2 345 376 3,5
Muslimani 154 230 1,8 215 166 2,3 237 358 2,4
Romi 49 894 0,5 110 959 1,2 137 625 1,4
Hrvati 184 913 3,2 149 386 1,6 109 214 1,1
Makedonci 42 675 0,4 48 986 0,5 47 577 0,5
Slovenci 15 957 0,3 12 006 0,1 8 340 0,1
Bugari 53 080 0,6 33 435 0,4 25 214 0,3
Nemci 9 086 0,1 5 302 0,0 - -
Rumuni 57 419 0,5 52 683 0,6 42 386 0,4
Rusini 20 608 0,2 19 757 0,2 18 339 0,2
Slovaci 76 733 0,9 73 207 0,8 67 234 0,7
Turci 18 220 0,2 13 890 0,1 11 501 0,1
Vlasi 14 724 0,1 25 596 0,3 17 557 0,2
ostali 22 192 0,2 29 332 0,3 23 584 0,2
neizjašnjeni 4 486 0,0 7 834 0,0 16 661 0,7
regionalno 10 409 0,1 6 848 0,0 4 881 -
nepoznato 30 274 0,3 42 222 0,5 61 278 0,6
Ono što nas ovom prilikom zanima u datom pregledu etniè-ko-nacionalne strukture Srbije, a u kontekstu funkcionisanja njenihpojedinih institucija, jeste pitanje moguænosti konstituisanja jednestabilne i demokratske politièke tvorevine. Kljuèno pitanje koje setom prilikom postavlja jeste da li dr`ava sa ovakvim etnièkim sasta-vom mo`e imati svoj jedinstveni nacionalni identitet? Drugim reèi-ma: da li je legitimno stvarati „nacionalnu dr`avu“ u situaciji kada jegotovo jedna treæina njenog (oficijelnog) stanovništva nekog drugog(ne-srpskog) etnièko-nacionalnog porekla?
62
VLA
DIM
IRN
.C
VE
TK
OV
IÆ
U odgovoru na ovo pitanje uobièajeno se koriste dve iskljuèu-juæe teze. Prema prvoj (a) velika šarolikost etnièkog sastava Srbije ukojoj se nailazi dvadesetak etnièkih grupa i nacija, pokazuje (i po-vratno „dokazuje“) da Srbija mora biti tzv. graðanska dr`ava – izvanbilo kakvog nacionalnog obele`ja.16 Srbija je u tom sluèaju, dakle,tek neko prazno, bezmalo proizvoljno, tj. sluèajno dato ime kojim seoznaèava odreðeni prostor.17 Zbog toga, navodno, osim geograf-skog, „Srbija“ nema (i ne treba da ima) bilo kakvo drugo znaèenje!Na tom tragu se dalje sugeriše teza po kojoj Srbija (kao „dr`ava“, tj.srpskim imenom oznaèen geografski prostor) mo`e funkcionisa-ti/postojati jedino unutar šire – transnacionalne zajednice u kojoj bise svi posebni nacionalni identiteti poistovetili sa nekim drugim za-jednièkim transetnièkim/nacionalnim imenom – juèe Jugoslavija,sutra mo`da „Balkan(ija)“, „Evroslavija“ ili – Evropska Unija.18
63
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
16 Kako se iz gore navedene tabele vidi, Srbi, Crnogorci i Jugosloveni su 1991.god. èinili ukupno 70,6% stanovništva, što za balkanske uslove predstavlja gotovominimum potrebne nacionalne homogenosti ukoliko se `eli odr`ati jedinstvo dr`ave.Na osnovu tog podatka izvodi se ideološko-politièki zakljuèak da Srbija ima buduæ-nost jedino kao „multietnièka – graðanska dr`ava“, što dalje u interpretaciji mnogihdomaæih politièara, kao i jednog dela društvenih nauènika, ne znaèi ništa drugo do:dr`ava ispra`njena od bilo kakvog nacionalnog predznaka. Ne ulazeæi u ovde u sveapsurdne strane takvog razumevanja (Srbija kao prva „kosmoplitska dr`ava“ u sve-tu), pomenimo samo, na nivou faktièkog stanja, da je današnja Srbija – dr`ava koja jeposle NATO bombardovanja 1999. god. ostala bez svoje istorijske matice – Kosova iMetohije, pa tako i bez milionskog albanskog stanovništva – jedna izrazito „etnièkièista“ zemlja, moguæno i sa više od 85% graðana istog – srpskog etnièkog. Dolaskomsrpskih izbeglica iz bivših YU-republika moguæa je da ova brojka bude i znatno po-veæana, s obzirom da je naša procena da u Srbiji krajem XX veka ima oko 7.150.000graðana srpskog etnièkog porekla. (vid. Strah i poni`enje, Beograd 1998. Taèni po-kazatelji biæe poznati krajem 2002. god. kada se objave prvi diferenciraniji rezultatipopisa stanovništva Srbije /bez Kosova i Metohije/ iz proleæa iste godine).
17 O tome više na drugom mestu – V. N. Cvetkoviæ: „Moderna Srbija – potragaza nacionalnim identitetom“, Sociološki pregled, Beograd 1/1997.
18 Ostaje nejasno da li domaæe kosmopolite u vidu jugonacionalista buduæuEvropu vide kao „zajednicu/federaciju nacija“, ili mo`da pre kao jedinstvenu dr`avusa svojim specifiènim nacionalno-transnacionalnim identitetom? Isti problem je po-stajao i sa razumevanjem i prihvatanjem Jugoslavije i jugoslovenstva. Obe varijantesu se mogle pronaæi u refleksijama domaæe inteligencije po pitanju nacionalnogidentiteta, pri èemu su one najèešæe bile neutešno meðusobno pobrkane i pravdanerazlièitim argumentima koji su pozivali na „izvorni komunizam“ (‘50-’70 god. XXveka), zatim na neki, nikad jasno odreðeni nadnacionalni „graðanski identitet“: jed-nom kao „jugoslovenstvo“, drugi put kao neimenovani „viši“ oblik u odnosu na pro-ka`eno etnièko („seljaèko“) poreklo. Nezavisno od te specifiène srpske mešavine
Prema drugoj tezi (b) Srbija jeste multietnièka dr`ava, baš kaoi veæina drugih evropskih dr`ava – ali to ne bi smela i da ostane ubu-duæe – svi njeni graðani treba da postanu Srbi. Oèigledno, reè je oekstremno nacionalistièkoj, šovinistièkoj tezi po kojoj bi u Srbiji tre-balo da se stalno podstièe asimilacija domaæeg ne-srpskog stanov-ništva, te da bi u tu svrhu valjalo koristiti sva sredstva koja su tokomdosadašnje moderne istorije korišæena u formiranju drugih evrop-skih nacija, poèev od Francuza, pa do Nemaca. Drugim reèima,nasuprot gore pomenutom nemuštom „graðanskom“ projektu nacio-nalno obezlièene dr`ave, Srbija se ovde vidi kao ekskluzivna nacio-nalna dr`ava jednog naroda koji sebi neprestano podreðuje manje islabije etnièke grupe, ne bi li i oni jednom postali Srbi. Tako se u sa-vremenoj Srbiji susreæu, ili bolje – sudaraju dve varijante politièkeModerne koje bi smo ovom prilikom mogli nazvati „graðanistiè-kom“ i „šovinistièkom“.
Kao što to obièno biva, jedino stvarno plodotvorno i realnopolitièko rešenje mo`e se naæi tek negde izmeðu navedenih krajno-sti. Umesto svojevrsnog „kosmopolitiskog unitarizma“ s jedne, te„nacionalnog šovinizma“ s druge strane, upravo u skladu sa iskustvi-ma „teritorijalnih/graðanskih nacija“, moguæe je sasvim legitimnote`iti promociji srpskog nacionalnog identiteta, koji nije (i ne bismeo da bude) u koliziji s individualnim graðanskim pravima, kao isa pravima nacionalnih manjina. U tom sluèaju Srbija, kao nacional-
na dr`ava, jeste i ostaje da bude domovina svih njenih graðana.Umesto politike nacionalne mimikrije i šizofrenije, koji obièno po-staju osnov totalitarnog ustrojstva dr`ave i ru`enja slobode graðana(sve jedno je da li se to èini u ime komunizma ili liberalizma), po-trebna je jasna dr`avna politika – kako po pitanju nacionalnog odre-ðenja i njemu pripadajuæih prioriteta, tako i po pitanju graðanskihprava i sloboda koje proishode iz suverenosti pojedinca-graðana,nezavisno od njegovog nacionalnog, rasnog ili socijalnog porekla.Oni koji smatraju da se nacionalno i graðansko meðusobno iskljuèu-ju, ili ništa ne znaju o modernoj politièkoj istoriji, ili pak jednu vrstu
64
VLA
DIM
IRN
.C
VE
TK
OV
IÆ
ideologije i ideala, pokondirenosti i banalnosti, problem realnih osnova za stvaranjeevropske „nadnacije“, onoga što bi proisteklo iz neke moguæe evropske „naddr`a-ve“, ili bar federacije sa jedinstvenom vojskom, ako ne i suverenošæu (ukljuèujuæi tui perspektivu nala`anje nekog apsolutno novog oblika politièkog organizovanja), ov-de ostavljamo za neku drugu priliku.
nacionalizma nadreðuju drugom, proglašavajuæi ga pri tom „višim“,pa samim tim i „pravednijim“ oblikom politièkog identiteta.19
Primer: partijske borbe i mediji u Srbiji20
Odavno je postalo opšte mesto ovdašnjih sociološko-politiè-kih analiza da je moderna Srbija (i posle gotovo dva veka trajanja)socijalno nediferencirano društvo sa nejakim demokratskim isku-stvom i još slabijim institucijama. U tom kontekstu opstojava i javnomnenje koje oblikuju odgovarajuæe politièke i kulturne elite. S obzi-rom na maglovito socijalno i ideološko zaleðe srpske, po svemusasvim-još-ne-formirane nacije, domaæe elite, iako najodgovornijeza postojeæe stanje, najèešæe nastoje da funkcionišu kao katalizator
65
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
19 Èinjenica da „teritorijalni“ nacionalizam, kao tzv. zapadni model nacije, vi-še insistira na graðanskim i politièkim pravima, zaštiti pojedinca i manjina, odnosnoorganizovanom politièkom `ivotu kroz partije, ne znaèi da je on neki manje nacio-
nalni projekat nego onaj koji se više oslanja na narodnu suverenost i etnièku kulturu.Rezultat je istorijskih (ne)prilika što je evropski Zapad razvio teritorijalni („graðan-ski“), a njegov Istok, preciznije – Srednja Evropa, etnièki (obièno „jezièki“ ili „ver-ski“) tip nacionalizma. U konaènom zbiru to ne znaèi da je jedan oblik nacionalizmaa prirori bolji ili gori od drugog (najzad, i onaj teritorijalni, kao po`eljniji vid nacio-nalnog identiteta, zasnovan je na nekoj dominantnoj etnièkoj kulturi!), kao što je jošmanje moguæe da graðanski model nacije ne implicira ili èak ne znaèi da nije nacio-
nalizam. Stvar je do toga da se razume zašto odreðeni politièki prostor, sa svojom tra-dicijom i elitama, više pogoduje konkretnom tipu nacionalnog samodefinisanja. Tekkada se to uèini onda postaje moguæe trezveno (nauèno) analiziranje istorijskih pro-dukata datog nacionalizma, kao i izlaganje moguæih i potrebnih alternativa. Kao po-slednje, ali strogo odvojeno od nauène refleksije, za one kojima strasti to nala`u,ostaje polje društvenog anga`mana radi realizacije nekog od modernih ideološkihprojekata „dobrog društva“.
Nesumnjiv zakljuèak da nacionalni identitet, kao uostalom i svaki drugi identitet,predstavlja odreðeni konstrukt (svejedno da li „veštaèki“ ili „prirodni“), ništa još negovori o nekoj njegovoj rðavosti ili izlišnosti, pogotovo ne o „istorijskoj prevaziðe-nosti“ i potrebi za prevladavanjem kroz nekakav bezbojni „graðanski identitet“ kojisamostalno lebdi iznad omra`enih nacija i još mrskijih etnija. Utopija neimenovanog„društva graðanske demokratije“, tj. nekog vazdušastog „društva“ koje se suprotsta-vlja apstraktnoj „dr`avi“, stavljajuæi se pri tom u „slu`bu izgradnje univerzalnihvrednosti“, itd. – ostaje, uglavnom, samo prazna i nedouèena prièa u kojoj se neuteš-no brkaju analitièki pojmovi, jednostrana refleksija istorijskih tokova, politièkeprakse i vlastite predrasude (upor. npr., Olivera Milosavljeviæ: „Izbor ili nametanjetradicije“, Republika, Beograd 281/2002).
20 Šira verzija teksta koji sledi vid. u: „Partijske borbe i mediji u Srbiji“, Zbor-nik Srbija godinu dana posle, Kikinda 2002.
iskljuèujuæih ideloških ekstrema, kao delatno/misleæi medijator kojineprestano neutešno brka slobodu i jednakost, suverenost i praved-nost, nezavisnost i samodovoljnost. U takvom društvenom kontek-stu autonomno graðanstvo društvo, tj. socijalni slojevi nezavisni oddr`avnog aparata i njegovih imeprativa, pojavljuje se tek u naznaka-ma, dok javno mnjenje ostaje rastrzano izmeðu manihejski kompo-novanih ideologija i partijskih strasti koje se hrane egalitaritièkimnasleðem i kvazirodoljubivim poklièima. Na tom i takvom tlu odliè-no uspeva „burazer-politika“ zasnovana na partijskoj dr`avi, nepoti-zmu, zemljaèkim vezama, i najzad – kriminalu. Snaga takvogsistema nalazi se u slabostima institucija koje ostaju puki dekor golevlasti, dok politièke i ostale elite nemilice troše istorijsko vreme jed-ne nacije koja još uvek nije obrazovala svoje nedvosmisleno graðan-sko ustrojstvo i identitet. Štaviše, on se i danas kreæe izmeðuekstrema etnièkog s jedne, i nedefinisanog transeetnièkog profila sdruge strane, što æe reæi narodnjaèkog „srpstva“ i nazovigraðanskog„jugoslovenstva“.21
Problem domaæih elita, pre svih onih politièke i kulturne pro-venijencije, jeste u tome što uglavnom neuspešno pokušavaju da
66
VLA
DIM
IRN
.C
VE
TK
OV
IÆ
21 Ono što se naziva „srpstvom“ ostalo je u utopljeno u tradicionalistièke mito-ve nesposobne da korespondiraju sa savremenošæu, dok je „jugoslovenstvo“, kaobalkanska verzija amerièkog „topljenja nacija“, u srpskom sluèaju, preciznije kodposleratne komunistièke inteligencije i politièkih elita u Srbiji, uglavnom poimanokao potpuno novi nacionalni identitet koji, da bi pre`iveo, mora biti suprotstavljenpreðašnjem. Teorijski uzev, „teritorijalni/graðanski“, kao i „jezièki/etnièki“ modelnacije dele zajednièka verovanja o tome šta konkretnu zajednicu deli od drugih: reèje o zemljišno omeðenoj domovini, zajednièkoj masovnoj kulturi, istorijskim mito-vima i seæanjima, uz koja idu uzajamna zakonska prava i du`nosti svih èlanova za-jednice u okviru jedinstvenog pravnog sistema, kao i zajednièka podela rada i sistemprozivodnje, uz mobilnost po celoj nacionalnoj teritoriji. Upor. A. D. Smit, Nacio-
nalni identitet, str. 29-30. Uz sve kritike i moralne osude šovnistièkog nacionalizmakoje se oèekuju od „autonomnih, slobodnih liènosti“ (èitaj – modernih intelektuala-ca!), kritike koja ukazuju na etnièke i verske mr`nje, meðunarodnu nestabilnost idruge posledice proizišle iz nastanka nacija i/ili nacionalizma, valja se spomenuti idruge strane medalje koja govori o individualnosti i oèuvanju manjinskih kultura, onadahnjivanju „kulturnih preporoda“, razrešavanju identiteske krize modernog èo-veka, legitimisanju solidarnosti unutar zajednice, afirmaciji narodne suverenosti itd.– Ibid., 36. Na tom osnovu valja razmišljati o naciji – nacionalizmu – nacionalnomidentitetu, što podrazumeva istovremeno kritièko dr`anje spram konkretnih istorij-skih manifestacija politièkog i kulturnog delovanja, uz jasno odreðeni kategorijalniaparat koji mora biti obrazovan (i adekvatno primenjivan) nezavisno od emocional-nih i ideoloških naklonosti autora.
posreduju porozne moderne ideje u jednom još uvek poluorganskomdruštvenom telu. Otuda ona neèuvana bahatost svojevremene komu-nistièko-radikalske vlasti koja je patrotizam izjednaèavala sa primi-tivizmom, rodoljublje sa šovinizmom, a pljaèku sa egalitarizmom.Otuda, takoðe, i sav onaj nekritièki „kosmopolitizam“ do juèe vlada-juæe projugoslovenske veæine unutar dobrog dela srpskih intelektua-laca, kao i njihovo olako poistoveæivanje politièke levice sa„progresivnim“, desnice sa „retrogradnim“, nacionalnog sa „preva-ziðenim“, mondijalistièkog sa „savremenim“ itd.22 Otuda, najzad, isav ona jad politièara koji ostaju „neshvaæeni“ od strane „neprosve-æenog“ ili „zavedenog“ naroda, kako to vide pojedini predstavniciaktuelne politièke elite.
Kao reakcija na gnostièke podele i paušalne identifikacije, svremena na vreme u istoriji moderne Srbije (u intervalima koji suznali da traju od nekoliko meseci do nekoliko decenija), odreðenaideološka matrica bi dobijala prevagu i tada bi celokupan javni pro-stor bio kolonizovan od strane „monarhijske“, „liberalne“, „radikal-ske“, „komunistièke“, „nacionalistièke“ ili neke druge ideološkematrice. Danas je to, nesumnjivo, novo izdanje liberalizma, s tim dase ovaj, u skladu sa svetskim trendovima, na domaæem terenu nastojiafirmisati u bar tri varijante: kao „postliberalizam“ (spoj socijalde-mokratskih fraza i klasiène liberalistièke ekonomije; partijski pri-mer: DS, GSS, DA, ND i sl), kao blago senèeni „neoliberalizam“
67
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
22 Zahvaljujuæi svojevremenoj strogo kontrolisanoj edukaciji, u naèelu pri-hvaæenoj idelogiji jugo-komunizma i razume se, relativno privilegovanoj socijalnojpoziciji, dakle – usled racionalizacije liènih istorija protagonista, deo bivših srp-sko-jugoslovenskih disidenata (posebno onih iz ’68.), zajedno sa delom nekadašnjegpartijsko-dr`avnog aparata koji je deprivilegovan posle dolaska Miloševiæa na èeloistog (tzv. stamboliæevci), danas obrazuju najzagri`enije zastupnike „globalizma“ ikritièare „nacionalizma“ u Srbiji. U njihovoj recepciji društvene stvarnosti „naciona-lizam“ i dalje va`i za opasno „desno skretanje“ u koje je onda moguæe strpati baš sveideološke i politièke neistomišljenike/protivnike: od opskurnih i marginalnih organi-zacija èija se socijalna relevantnost namerno višestruko predimenzionira (organiza-cije tipa „Obraz“ i sliène desnièarske studentske organizacije i subkulturne grupe),preko etabliranih desnièara iz parlamenta (Šešeljovi radikali, Arkanovi naslednici iprovincijski voði iz DHSS i Nove Srbije), pa sve do nesumnjivo demokratskih orga-nizacija liberalne provenijencije kao što je DSS ili DS. Naravno, po potrebi to mogubiti i drugi koji su u meðuvremenu „posustali“ ili „izdali“ ideje levice (npr. VukObradoviæ, svojevremena sumnjiva „desna“ skretanja unutar GSS i sl), dok oni eta-blirani levièari tipa SPS ili JUL, nikada i nisu kao takvi tretirani (èesto bez opravda-nja, makar kada su u pitanju programi, tj. ideologija).
(derivat prethodnog; primer: G17 i sliène grupe za pritisak u vidukvazipartija), i kao „konzervativni liberalizam“ (naèelni spoj nacio-nalne tradicije i ekonomsko-politièkih sloboda; primer: DSS, NovaSrbija, Socijaledmokratija i dr). Èevtrta, ideološki najslabije profili-sana varijanta jeste „multikukturalizam“ u interpetaciji tzv. regional-nih stranaka sa dobranim primesama provincijalizma, koji ponegdeplaši i separatizmom (primer: tzv. autonomaške partije u Vojvodini,muslimanske partije u Sand`aku/Raškoj i sl).
Pored ovog dominantnog, ali prilièno rastresitog „liberalnog“bloka, koji je olièen u trenutno vladajuæoj politièkoj koaliciji nelo-giènog imena (Demokratska opozicija Srbije), savremena Srbija nasvojim marginama iskušava ideološke otpatke autistiènog levog na-cionalizma (SPS) i njegovog desnog radikalskog brata blizanca(SRS i SSJ). Premda su uz „mudru dr`avnièku politièku“ nepriko-snovenog Slobodana Miloševiæa, uz veæ razlièite privremene aran-
`mane više od decenije suvereno vladale domaæom politikom, reèe-ne stranke i pojedinci danas zajedno imaju podršku najviše petineukupnog biraèkog tela, pri èemu njihova „moæ“ ponajviše zavisi odstepena razoèaranja, tj. izborne apstinencije preostalih biraèa, onihkoji ostaju u potpunosti razoèarani politikom DOS-a (sa ili bezDSS-a). To, meðutim, ne znaèi da u buduæoj podeli vlasti neki odpredstavnika aktuelne opopzicije neæe imati odreðenu politièku ulo-gu. Njihova revitalizacija nije trenutno na dnevnom redu i veliko jepitanje mo`e li ona ikada postati realna dok na èelu datih politièkihsnaga stoje stari lideri.
Gledano iz ugla svakodnevnog `ivota, partijska podela nara-slog „liberalnog“ ideološkog kolaèa u osnovi predstavlja izraz voljeza promenom koja bi se najlakše dala svesti na zahtev za boljim `ivo-tom. Ono famozno – „`iveti kao sav normalan svet“, objedinjujuæi jefaktor za raznovrsne domaæe libertetske i komunitarne varijante(pseudo)liberalizma. Koketovanje sa klasiènim socijalistièkim fra-zama tipa „jednakih stomaka“, taj danak nikad savladanom mentali-tetu egalitarizma i poluvekovnom vladanju komunizma s jedne,odnosno pribli`avanje tradicijskom konzervativizmu (kao što su„kosovska `rtva“ i herojsko shvatanje dr`ave), koji je pak nasledniklegitimne volje za nacionalnim suverenitom s druge strane, uèinili suda vladajuæi oblik mišljenja u javnom mnjenju još uvek traje kaoneka eklektièka smeša modernih i predmodernih politièkih ideja injihovih real-politièkih hibrida.
68
VLA
DIM
IRN
.C
VE
TK
OV
IÆ
Vladajuæa koalicija u Srbiji dobar je primer privremene uspe-šnosti i dugoroène neefikasnosti takvog zamešteljstva. Tu su se naistom mestu, naèelno sa istim pravima i odgovornošæu, našli (ne)is-kreni monarhisti i republikanci, levièari i desnièari, nacionalistiopšteg smera i provincijski mondijalisti, jake i slabašne partije…,reèju – politièko sve i svja koje se zagræe konjukturnim plaštom idejeslobode. Zato je bilo sasvim oèekivano da ispod zajednièkog ideolo-škog neba ubrzo niknu novo-stari oblici politièkog `ivota, pri èemuprostu veæinu èine one politièke biljke koje parazitiraju na jaèim –starijim organizmima.23
Posredujuæi svoje dve osnovne društvene uloge: kritiku nor-mativnih koncepata vlasti, odnosno (samo)razumevanje politièkihaktera i odnosa, u svom neposrednom – medijskom vidu, javnomnjenje u Srbiji predstavlja èudnovatu smešu u osnovi manihejskihideologija poduprtih jakim partijskim strastima s jedne, i dominat-nim egalitarnim mentalitetom, s druge strane. Da stvar bude upeèa-tljivija, u pravom „postmodernom“ maniru sabiranja nespojivog,date iskljuèivosti nastoje se prevladati, ponekad èak i pomiriti u„objektivistièkom“ maniru sveliberalne retorike koju, gle èuda, po-najviše promovišu bivši funkcioneri Saveza komunista iz predmilo-
69
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
23 Utoliko neæe proæi puno vremena (mo`e biti da ga više i nema), a da oni kojise koriste za svakodnevne neugodne poslove i samim tim funkcionišu kao politièkiglineni golubovi, najzad ne poènu da ispostavljaju raèun svojim mecenama, sve uzbeskrajno (ne samo) politièko ucenjivanje. Naèin na koji funkcioniše Liga socijalde-
mokrata Vojvodine, i u nešto bla`oj formi sestrinska Reformska demokratska stranka
Vojvodine, isto kao i Koraæeve i Orliæeve (prinudno) udru`ene socijaldemokrate, oDemokratskoj hrišæanskoj stranci Srbije, Kolaciji Vojvodina i Novoj Srbiji da i ne go-vorim, reèito upuæuje na nalièje medalje kada je reè o sakupljanju „reformskih sna-ga“, odnosno ceni moæi koju DS mora da plati u svom nemilosrdnom i èesto gotovosasvim iracionalnom sukobu sa DSS-om. Nikoga ne bi trebalo da iznenadi ako iz togsukoba profitira neko treæi (politièka snaga izvan neposrednog vidokruga kafanskihkibicera koji se odnedavno nazivaju „politièkim analitièarima“), pri èemu je gotovoizvesno da Demokratska stranka i u buduænosti mora progutati mnoštvo gorkih pilu-la pri izla`enju u susret raznim politièko-ekonomskim apetitima svojih (ne)iskrenih„saveznika“. Tolika krpljenja skupštinskih rupa, tj. namicanje parlamentarne veæine,ne mo`e a da ne iznuri stranku koja je mimo oèekivanja svog glavnog koalicinogpartnera (DSS; iznenaðenje, èini se, pripada jedino njima), prigrabila najveæu kolièi-nu moæi u Srbiji. Ovogodišnji neodlo`ni izbori za predsednika Srbije, mo`e biti i zasaveznu Skupštinu, ako ne i republièki parlament, pokazaæe koliko je realno uporišteDOS-a bez DSS u narodu, ali i ono mnogo va`nije – koliki je demokratski potencijalsaèuvan u izbornom telu Srbije koje su dve najveæe demokratske stranke svojskirabile proteklih više od godinu dana.
ševiæevskog vremena! Tako su mnogi od negdašnjih komesara zaidejni rad i informisanje, posle promene partijsko-ideoloških boja iborbe za „civilno društvo“ u nevladinim organizacijama (NGO), po-novo otkrili èari dr`avnog aparata i proka`enih nacionalnih medija(sada ih zovu novim magiènim imenom: „javni sektor“), dok su u istièas dojuèerašnji „nezavisni mediji“ po`urili da u novim strukturamavlasti naðu svoje mecene i ideološke putokaze. Istim putem, dabome,zaputili su se i zvanièni „privatnici“ iz prethodnog re`ima. Otuda,egzistirajuæi izmeðu svoje kritièke, i one druge – manipulativne funk-cije, mediji u Srbiji nepogrešivo prate partijsku scenu. Zbog toga i uti-sak izvesne monolitnosti koja se mo`e razumeti kao prirodnaposledica prethodne unisonosti u kojoj su preovladavali partijski duhkomunizma i naknadno izborenog (pseudo)patriotizma. Utoliko je ipotpuno nestala dojuèerašnja, inaèe nikad sasvim validna podela na„re`imske“ i „nezavisne“ medije. Danas, naime, kao da su svi mediji„nezavisni“: od RTS-a i BK, do Politike i/ili Blica. Naravno, ništanije onako kako na prvi pogled izgleda.
U naèelu, postoje tri zasebne, ali zato i meðusobno uslovljenestrane u borbi oko medija u Srbiji: DS, DSS i tzv. nevladin sektor.S obzirom da smo ideološku i partijsku scenu veæ skicirali, red je dapomenemo i „nevladine organizacije“. Nema sumnje, osnovni motivi zamajac njihovog nastajanja i trajanja bio je re`im Slobodana Milo-ševiæa. Danas, kada njega više nema, veæina nevladinog („treæeg“)sektora se raspada. Najveæi deo èelnika i njihovih pomagaèa iz datihorganizacija ulaze u sistem do juèe prezrenog dr`avnog aparata.Razlog tome je, dabome, sasvim prozaièan: novac. Strani donatoriviše nemaju interes da podr`avaju delatnosti koje podrivaju (novou-spostavljeni) Sistem, i zato se sve više okreæu klasièinim – dr`avniminstitucijama. Usled toga domaæi ideološki NGO mešetari zabora-vljaju na svoja nekadašnja zaklinjanja u „civilno društvo“, i sa no-vom strašæu se vraæaju u staro, izvorno jato – birokratiju.
Razlièite grupe interesno organizovanih prijatelja koje susvom snagom „energièno protestvovale“ protiv re`ima (simptomati-èan je uèinak tako uticajnih organizacija kao što su „`ene u crnom“ili bezbrojni „pokreti za prava…“ – èega veæ ne), èinile su velikuuslugu sebi, ali, bogami, i Miloševiæu èiji sistem svakako nije moraopreviše da brine primajuæi nebrojene peticije izolovanih udru`enjagraðana, prateæi „nauène skupove“ i okrugle stolove posveæene
70
VLA
DIM
IRN
.C
VE
TK
OV
IÆ
problemima umetnièke avangarde ili èitajuæi denvnike, otvorena pi-sma i pošalice domaæih „kolumnista“. U isti mah, u nedostatku stvar-nih politièkih akcija zvaniène opozicije, negdašnji „nezavisnimediji“ su od sveg tog (samo)zavaravanja NGO naduvali virtuelnibalon otpora, veštaèku snagu, koja uz sav narcizam i la`nu samore-fleksiju, uprkos èak Bodrijaru i Deridi, uistinu nije smetala autoritar-nom, faktièki kriminalnom re`imu Familije.24
Bilo kako da bilo, ostaje nesumnjiva èinjenica da je u perso-nalnom smislu, sr` politièki anga`ovanog nevladinog sektora èinilaideološko-politièka i kulturna elita iz predmiloševiæevskog perioda.Ti su ljudi u veæini ostali zarobljenici svog vremena i njemu primere-nog sistema vrednosti. Tako su socijalizam, samoupravljanje i jugo-slovenstvo, putem kljuènih aktera unutar samozvane „DrugeSrbije“, transformisani u „liberalizam“, „civilno društvo“ i „multi-kulturalizam“, dok su zauvrat ideološka iskljuèivost i stranaèko sek-taštvo nastavili da traju, èak sa pojaèanim intezitetom. Najzad, èimse stvorila prilika da se iz metanaracija „civilnog“ preðe u satanizo-vano „etatistièko“, stari kadrovi su trijumfalno obznanjivali svoj po-vratak u Veliku Politiku i nešto manje privilegije. Tako je dovršenkrug „civilnog anga`mana“ u Srbiji, e da bi se otvorio put za no-vo-stara opravdanja volje za vlašæu i njenih „subjekta delovanja“.Njihova sprega sa centrima aktuelne politièke moæi predstavlja real-nu sliku onoga što èini današnje javno mnjenje, posebno medijskuscenu u Srbiji.
Novo delenje politièkih karata u Srbiji uslovilo je da nestanurazlike oko (ne)re`imske orijentacije domaæih medija. To, meðutim,ne znaèi da neke nove podele nisu na delu. U osnovnim crtama, reè jeo sledeæem:
Deo medija okupljenih oko famozne fantomske organizacijeANEM, odnosno privatne (?), društvene (?) ili kakve veæ firme po-znatije kao B92 (preciznije: oko nekolicine njenih èelnika koji isto-vremeno obavljaju bezbroj razlièitih funkcija u nedefinisanomtrouglu izmeðu radija, televizije i „mre`e“) nastoji da ostvari novuvrstu monopola, pri èemu bi istovremeno zadr`ali oreol i privilegiju
71
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
24 Naravno, pravde i istine radi, ovde ne treba prenagliti pa baš sve NGO strpa-ti u isti koš. Bilo je i onih koji su zaista konkretno delali na tragu svojih izvornih poli-tièkih te`nji (recimo CESID; ostavljam po strani one nevladine organizacije kojenemaju eksplicitno politièki karakter).
„nezavisnosti“ (èitaj: donatorstva). Tako bi s jedne strane nastavilida se „bore za civilno društvo“ (!?), dok bi s druge strane, sasvim uskladu sa burazer-politikom i mentalitetom, na osnovu „prvoboraè-kih zasluga“, sticali nove – dr`avne (re`imske) povlastice u vidu be-neficiranog emitovanja na celokupnom dr`avnom prostoru,odlo`enog plaæanja poreza i sl. Kolièina njihovog uticaja spram stra-nih donatora èiji su apsolutni miljenici, obrnuto je srazmerna spramrealnih uèinaka, tj. uticaja u domaæem javnom mnjenju.
Drugi deo istog lonca bivšeg „nezavisnog novinarstva“(NUNS) pokušava da se direktno instalira u dr`avne medije, te da nataj naèin poentira svoj prethodni anga`man u korist „Istine i Progre-sa“. Naravno, i oni u isto vreme nastoje da zadr`e svoje „nezavisnemedijske produkcije“ (koje se, opet, sve manje sponzorišu sa do juèenepresušnih izvora „meðunarodne zajednice“), s tim da one postanuobavezna roba koju mora da kupuju dr`avni mediji, ili – „javni sek-tor“. Utoliko je `elja za vladanjem èak i nad takvim ruinama kao štosu RTS – povelika, nezavisno od iznenada i u nas otkrivene kategori-je poslovne etike poznatije pod imenom „sukob interesa“.
Treæi deo „nezavisnih“ medija, onaj koji je od poèetka igraotvrdo, tj. na tr`ištu (pre svih pisani mediji, posebno Blic i Glas javno-sti, sada i Nacional), danas je u ponajboljem polo`aju da dalje razvijesvoj posao. Istini za volju, ni oni nisu imuni na migove vlasti (pri-mer: dozvola za TV Košava), no ta vrsta odnosa spada u nešto što na-prosto veæ nije moguæe izbeæi. U meri u kojoj savladaju izazovepolitièke instrumentalizacije, a njihovi urednici zaborave na diplo-matske karijere (primer: agencija Beta), reèeni mediji sa jasno profi-lisanom vlasnièkom strukturom imaju najbolju poziciju i šansu da seupešno odr`e i razvijaju na buduæem politièkom i onom drugom, va-
`nijem – ekonomskom tr`ištu.U sliènoj, dakle povoljnoj situaciji nalaze se i elektronski pri-
vatni mediji, iako su oni najèešæe produkt prethodnog re`ima. Njiho-va nedvosmilena vlasnièka pozicija omoguæiæe im da se uz nove,razume se – politièke ugovore sa delovima aktuelne vlasti, na odgo-varajuæi naèin ušanèe u polit-ekonomske tokove Srbije, u toj meri damogu dalje profitirati, ali i dobrim delom profilisati politièku scenuSrbije (primer: RTV Pink i BK).
Konaèno, oni stari – dr`avni mediji, danas su u najgoroj situa-ciji od kada postoje. To se podjednako odnosi na elektronske medije
72
VLA
DIM
IRN
.C
VE
TK
OV
IÆ
olièene u glomaznim, neefikasnim i nestruènim „ekspertskim timo-vima“ na dr`avnom radiju ili televiziji, kao i na pisane medije tipaPolitika ili Borba, koji nešto br`e prolaze proces politièko-ekonom-ske tranzicije. Reèeni dinosaurusi domaæe medijske scene, po svemusudeæi, proæi æe kroz pravo èistilište, tj. iskusiæe radikalne promenekoje æe u korenu zahvatati aktuelne (ne samo nasleðene) kadrovske iupravljaèke potencijale. Naravno, sasvim je izvesno da takve prome-ne neæe biti adekvatno realizovane aktivnošæu samoovlašæenih zako-nodavaca i njihovih „demokratskih rešenja“ što su utemeljena na„najvišim evropskim standardima“ (sic!), i kojekavim savetima ili„regulatornim telima“ (dobar primer uèinaka ekspertske utopijejeste današnji savet RTS-a; o buduæem funkcionisanju još nepozna-tog Zakona o radiodifuziji, da i ne govorimo).
U tom i takvom medijsko-politièkom prostoru, stranke u Srbi-ji pokušavaju da nametnu svoj uticaj. Klasièni dr`avni mediji prola-ze kroz bure sukoba na relaciji DS – DSS, dok kajmak, za sada,skidaju stari komitetski kadrovi iz nekadašnjih informativnih sekcijaSKJ. Ubrzano pretrèavajuæi iz izumiruæeg NGO-konglomerata u dr-`avne institucije, ovi neiskreni borci za „civilno društvo“ ponovo po-staju partijski aktivisti. Da apsurd bude veæi, njihovo trenutno jezgroèini partije koje su verovatno najmanji, i u biraèkom smislu – najbe-znaèajniji deo DOS-a (SDU i GSS). U svakom sluèaju, kadrovska re-šenja iz male kuhinje DOS-ovskog JUL-a sasvim su privremenogkaraktera, što ne mora da znaèi da su i benigna po zainteresovane akte-re, pogotovo kada se ima u vidu izborni obraèun koji pre ili kasnijemora da usledi. Treba oèekivati da u situaciji kada je unutar privatnihelektronskih medija podela plena veæ izvršena, odluèni uticaj na bira-èe imaju tradicionalni dr`avni mediji koji su sada pod zvaniènimvoðstvom „proverenih novinara“ i „nezavisnih eksperata“. U meðu-vremenu æe domaæi mediji nastaviti da javno i tajno truju naše misli,pri èemu æe aktelne i bivše èlanice DOS-a na delu uspešno dokaziva-ti da srpska politièka istorija istrajava u nièeanskom kljuèu veènoistog vraæanja (te`nje za apsolutnom) moæi.
Literatura
Anthony D. Smith, The Ethnic Origins of Nations, Blackwell, Oxford 1986.Antoni D. Smit, Nacionalni identitet, XX vek, Beograd 1998.
73
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
Andrea Semprini, Multikulturalizam, Clio, Beograd, 1999Benedict Anderson, Imagined Communities, Verso, London 1983.Dominik Šnaper, Zajednica graðana (O modernoj ideji nacije), IKZS, Sr.
Karlovci – Novi Sad 1996.Entoni Gidens, Posledice modernosti, Filip Višnjiæ, Beograd 1998.Ernest Gellner, Nations and Nationalism, Blackwell, Oxford 1983.Eugen Puisiæ, Društvena regulacija, Globus, Zagreb 1989.Filip Breton, Izmanipulisana reè, Clio, Beograd, 2000.Fransis Bal, Moæ medija, Clio, Beograd, 1997.Milorad Ekmeèiæ, Stvaranje Jugoslavije 1790-1918, I, II, Prosveta, Beograd
1989.Milorad Ekmeèiæ, Susret civilizacija i srpski odnos prema Evropi, Novi Sad
1996.Ernest Gelner, Nacije i nacionalizam, Matica srpska, Novi Sad 1997.Frensis Heri Hinsli, Suverenost, Filip Višnjiæ, Beograd 2001.Hagen Šulce, Dr`ava i nacija u evropskoj istorji, Filip Višnjiæ, Beograd
2001.Ištvan, Bibo, Beda malih istoènoevropskih dr`ava, IKZS, Novi Sad 1996.Jirgen Habermas, Javno mnenje, Kultura, Beograd 1969.John Armstrong, Nations Before Nationalism, University of North Carolina,
Chapel Hill 1983.Klaus Ofe, Modernost i dr`ava, Filip Višnjiæ, Beograd 1999.Maršal Mekluan, Gutenbergova galaksija, Nolit, Beograd 1973.Michael A. Hogg, Dominic Abrams, Social Identifications, Routledge Lon-
don, New York 1995.Pjer Burdije, Narcisovo ogledalo, 2000.Rajnhart Kozelek, Kritika i kriza, Plato 1997.Remon Aron, Demokratija i totalitarizam, IKZS, Sr. Karlovci – Novi Sad
1997.Remon Aron, Mir i rat meðu nacijama, IKZS, Sr. Karlovci – Novi Sad 2001.Semjuel Hantington, Sukob civilizacija i preoblikovnje svetskog procesa,
CID, Podgovorica 1998.Talcott Parsons: Društva, A.Cesarec, Zagreb 1990.Talkot Parsons: Moderna društva, Gradina, Niš, 1992.Univerzitet – zbornici: Univerzitet u Srbiji (NSPM, 1/1998), The New Univer-
sity Act and Universityof Belgrade, Sociologija, 4/1998, U odbranu
univerziteta, Beogradski krug, Beograd 1998.Vladimir N. Cvetkoviæ, Strah i poni`enje (Jugoslovenski rat i izbeglice u
Srbiji), IES, Beograd 1998.
74
VLA
DIM
IRN
.C
VE
TK
OV
IÆ
Vladimir N. Cvetkoviæ, “Moderna Srbija: potraga za identitetom”,Sociološki pregled, Beograd 1/1997.
Vladimir N. Cvetkoviæ, “Real-liberalizam (ili nove globalne i lokalnetiranide)”, Sociološki pregled, Beograd, 1-2/1999.
Vladimir N. Cvetkoviæ, “Modernost i ‘srpski tradicionalizam’”, Sociološkipregled, Beograd, 3-4/200.
Will Kymlicka, Multicultural Citizenship, Clarendon Press, Oxford 1995.Zagorka Goluboviæ, Ja i drugi, Republika 2000.Zigmunt Bauman, Kultura i društva, Prosveta, Beograd 1984.`ak Gone, Obrazovanje i mediji, Clio, Beograd,1998.`an-Fransoa Liotar, Postmoderno stanje, Svetovi, Novi Sad 1989.
Vladimir N. Cvetkoviæ
NATIONAL IDENTITY AND INSTITUTIONAL(RE)CONSTRUCTION IN SERBIA
(IDEOLOGY, EDUCATION, MEDIA)Summary
In a new attempt to give a definition of Serbian national identity, it is of a de-cisive significance to make a connection between critically valued tradition from oneside, and globalisation requests from the other side. The fruitful connection betweenthe old and the new is possible only if Serbia succeed in the construction of democra-tic and noncorrupted state institutions that will create a rational consciousness of Ser-bian distinctness, as well as that of the values of exterior world. In this delicate affairof self-definition, the major responsibility lies on political elites and ideological pro-jects openly or stealthily favored by them, that are reflected best in media (public opi-nion) and educational institutions.
Key words: Serbia, institutions, national identity.
75
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
