NACIONALNI SAVET ZA EVROPSKE INTEGRACIJE...4 TEMA T T T T I. UVOd Svrha ovog izveštaja jeste da se dijagnostifikuje aktuelno stanje u tematskoj oblasti ko-jom se bavi Tematski okrugli

KOSOVO 2020

IZVEŠTAJ

NACIONALNI SAVET ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

TEMATSKI STO

OTRGOVINI, INDUSTRIJI, CARINI IOPOREZIVANJA,

UNUTRAŠNJEM TRŽIŠTU, KONKURENCIJI,ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI I ZAŠTITI POTROŠAČA

Ovaj izveštaj je uradjen na osnovu brojnih sastanaka koje je Tematski sto o Trgovini,Industriji, Carini i Oporezivanja, Unutrašnjem Tržištu, Konkurenciji, ZdravstvenojZaštiti i Zaštiti Potrošača Održao. Na tom smilsu, ovaj izvštaj je deo seta dokumenatakoje je Operativna grupa za evropske integracije usvojila. Rad Operativne grupe za evropskeintegracije i njenih okruglih stolova, uključujući pripremu ovog izveštaja, je podržaoDeutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) u okviru projekta“Podrška procesu evropskih integracija na Kosovu“. Stavovi, informacije i argumenti uovom izveštaju nisu obavezno zvanični stav Ministarstva evropskih integracija (MEI),GIZ-a ili bilo koje druge zainteresovane strane na svaki detalj.

Maj 2013 Priština

Sadržaj

UVOd ....................................................................................................................... 4Poglavlje I: Trgovina ................................................................................................. 8

1. Pregled trendova u spoljnom sektoru na Kosovu ................................... 82. Geografska usmerenost kosovske trgovine .............................................. 113. Pravni, politički i institucionalni okvir u oblasti trgovine ...................... 164. Trgovinski režim na Kosovu ....................................................................... 255. Trgovina i zapošljavanje .............................................................................. 316. Trgovina i direktne strane investicije ........................................................ 31 Rezime ključnih izazova identifikovanih u oblasti trgovine .................. 32

Poglavlje II: Industrija I MSP .................................................................................. 36

1. Opšti pregled ................................................................................................. 362. Zakonski okvir i politike u oblasti industrije i MSP-a ............................. 423. Institucionalni okvir i razvoj u oblasti MSP-a .......................................... 544. Praktična primena u oblasti industrije i MSP-a ........................................ 58 Rezime ključnih izazova identifikovanih u oblasti industrije i MSP-a.......................................................................................... 65

Poglavlje III: Postojanje funkcionalne tržišne ekonomije ikapacitet da se nosi sa tržišnim snagama unutar unije ...................................... 69

1. Ulazak i izlazak sa tržišta ............................................................................ 692. Pravni sistem ................................................................................................. 753. Ljudski i fizički kapital ................................................................................. 774. Struktura sektora i preduzeća ..................................................................... 855. Ekonomska integracija sa EU-om ............................................................... 89 Rezime ključnih izazova identifikovanih u oblasti uspostavljanja funkcionalne tržišne privrede i kapacitet za suočavanje sa tržišnim snagama unutar Unije .................................................................................. 91

Poglavlje IV: Unutrašnje tržište .............................................................................. 94

1. Opšti pregled ................................................................................................. 942. Zakonski i okvir politika u oblasti unutrašnjeg tržišta ........................... 1013. Institucionalni okvir i razvoj u domenu unutrašnjeg tržišta .................. 1414. Praktična primena u oblasti unutrašnjeg tržišta ...................................... 157

Poglavlje V: Carine i oporezivanje ......................................................................... 1701. Carine ............................................................................................................. 1702. Oporezivanje ................................................................................................ 181

Rezime ključnih izazova identifikovanih u oblastiunutrašnjeg tržišta .............................................................................................. 195Spisak saradnika - doprinositelja .................................................................... 201

4 TemaTski sTo o Trgovini, indusTriji, carini i oporezivanja,

I. UVOd

Svrha ovog izveštaja jeste da se dijagnostifikuje aktuelno stanje u tematskoj oblasti ko-jom se bavi Tematski okrugli sto br. 4 (o trgovini, industriji, carini i porezima, unutrašn-jem tržištu, konkurenciji i zdravstvenoj i zaštiti potrošača) u sklopu Operativne grupe za evropsku integraciju Kosova. Imajući u vidu strukturu i tok rada ovog okruglog stola, ovaj izveštaj podeljen je na pet poglavlja:

- Poglavlje 1: Trgovina;- Poglavlje 2: Industrija i MSP-i;- Poglavlje 3: Postojanje funkcionalne tržišne privrede i kapacitet za suočavanje

sa tržišnim silama u sklopu Unije;- Poglavlje 4: Unutrašnje tržište; i - Poglavlje 5: Carina i porezi.

Sa ciljem identifikovanja prednosti i slabosti u svakoj oblasti, u sklopu okvira za ev-ropske integracije, ovaj izveštaj detaljnije razmatra pitanja koja su povezana sa ovim oblastima i rezimira prednosti i nedostatke koji su identifikovani tokom procesa kon-sultacija vođenih sa akterima uključenim u rad ovog tematskog okruglog stola. Kao takav, ima za cilj da pruži pregled mišljenja, gledišta i ocena predstavljenih na datim sastancima i radionicama, i u različitim izveštajima i materijalima izrađenim od strane institucija Vlade Kosova, poslovnih udruženja, organizacija građanskog društva, Ev-ropske unije kao i projekata međunarodnih donatora i organizacija na Kosovu koje svoj rad usredsređuju upravo na ove oblasti. Podaci i informacije sadržane u ovom izveštaju takođe se zasnivaju na radovima za diskusiju u svakoj oblasti, koji su izrađeni pre svak-og sastanka i tematske radionice. Celokupan sadržaj izveštaja izrađen je u vremenskom periodu od oktobra 2012 – maja 2013.

Prvo poglavlje, o Trgovini, počinje opštim pregledom trendova trgovinskog bilansa Kosova, uključujući opšte statističke podatke o uvozu i izvozu i strukturi robe koju Kosovo uvozi i izvozi. Drugi deo usredsređen je na geografski smer trgovine zemlje, i kao takav rezimira aktuelno stanje kada govorimo o trgovinskim odnosima, aranžman-ima i trendovima trgovinske razmene Kosova sa trgovinskim partnerima (podeljenim u tri grupe: EU, susedne zemlje – u sklopu CEFTE i drugi deo sveta). Treći deo usreds-ređen je na zakonski okvir, politike i relevantne institucije u oblasti trgovine. Ovaj deo daje kratak pregled zakonodavstva (uključujući glavne akte Acquis EU) i primenjive politike u ovoj oblasti kao i glavne institucije i strukture za koordinaciju na Kosovu koje su odgovorne za ovu oblast (uključujući uloge i odgovornosti svake od njih).

Četvrti deo ovog poglavlja razmatra trgovinski režim na Kosovu, usredsređujući se uglavnom na tarifne politike, trgovinske aranžmane kao i na mehanizme uređivanja trgovine, odnosno rezervne mere, antidamping, mere izjednačavanja i mere zaštite. Pos-lednja dva dela ovog izveštaja razmatraju odnose između trgovine i zapošljavanja, sa jedne strane, i trgovine i direktnih stranih investicija, sa druge. Ovaj izveštaj završava se rezimeom zaključaka, koji navodi glavne strateške izazove u oblasti trgovine i pre-poruke odgovora na njih.

5unutrašnjem trzištu, konkurenciji, zdravstvenoj zaštiti i zaštiti potrošaca

Drugo poglavlje, o Industriji i MSP-ima, počinje kratkim pregledom ove oblasti, sa foku-som na veličini sektora MSP-a i industrije u odnosu na privredu zemlje i na njegov značaj kada govorimo o vladinim politikama i nastojanjima koja su povezana sa njegovim dal-jim razvojem. On se nastavlja pregledom zakonskog okvira i relevantnih politika u ovoj oblasti, usredsređujući se na domaće zakonodavstvo (zakone o podržavanju MSP-a, tr-govinskim društvima, uslugama inspekcije, unutrašnjoj trgovini, stranim investicijama, tehničkim zahtevima i oceni usklađenosti, opštoj sigurnosti proizvoda, trgovini naftom i naftnim derivatima, turizmu i turističkim uslugama, ekonomskim zonama i javno-pri-vatnom partnerstvu), kao i acquis EU koje se primenjuje u ovoj oblasti.

Naredni deo drugog poglavlja analizira okvir politika u ovoj oblasti, sa fokusom ug-lavnom na strategije razvoja MSP-a na Kosovu u periodu od 2012 – 2016, Strategiju industrije za period od 2010 – 2013. i Akcioni plan ekonomske vizije Kosova za period od 2011 – 2014, kao i na druge, šire aspekte relevantnih politika u ovoj oblasti, odnosno zakonske i regulatorne reforme, takozvanu ‘regulatornu giljotinu’ i Ocene regulatornog uticaja (ORU). Deo koji se odnosi na institucionalni okvir i razvoj usredsređen je na tri glavna organa koja funkcionišu u sklopu Ministarstva trgovine i industrije (Agencija za podržavanje MSP-a, Agencija za promociju investicija i Odeljenje za industriju) i dva među-institucionalna organa (Konsultativni savet MSP-a i Pod-grupu za industriju u sklopu Radne grupe za trgovinske politike). Poslednji deo, koji se odnosi na primenu, razmatra jedan broj glavnih pitanja: pristup finansijama, preduzetničku kulturu i ino-vaciju, stečaj, neformalnu privredu, primenu zakonodavstva o MSP-ima i Zakon EU o malim preduzećima.

Treće poglavlje, o Postojanju funkcionalne tržišne privrede i kapacitetu za suočavanje sa tržišnim silama u okviru Unije, usredsređen je na pet zasebnih oblasti unutar ove: ulaz i izlaz sa tržišta, pravni sistem, ljudski i fizički kapital; sektorska struktura i struktura preduzeća i ekonomska integracija u EU. Prvi deo ovog poglavlja, koji govori o ulazu i izlazu sa tržišta, usredsređen je na reforme koje su izvršene kako bi se olakšao ulazak i izlazak sa tržišta, olakšavanje bavljenja poslovnom delatnošću i razvoj privatnog sek-tora uopšteno, uključujući i stvaranje firmi de novo, privatizacija društvenih preduzeća (DP) i korporatizacija javnih preduzeća (JP) kao i direktne strane investicije. Dva pos-lednja dela u okviru prvog dela usredsređena su na zakonski okvir i na razvoj zakono-davstva i relevantnih institucija za ulazak i izlazak sa tržišta. Drugi deo četvrtog po-glavlja, o pravnom sistemu, usredsređuje se na imovinska prava i na njihovu primenu kao i na konkurenciju, uključujući i aspekte zakonskog institucionalnog okvira i razvoja specifičnih za ovu oblast.

Treći deo, o ljudskom i fizičkom kapitalu, podeljen je u dva dela, jedan o ljudskom kap-italu i drugi o fizičkom kapitalu. Deo koji se bavi ljudskim kapitalom usredsređen je na visoko i stručno usavršavanje i naučna istraživanja kao i na tržište rada i zapošljavanje. Deo o fizičkom kapitalu usredsređen je na drumsku, železničku, telekomunikacionu, elektroenergetsku i vodovodnu infrastrukturu i na puteve snabdevanja prirodnim gas-om, grejanjem i upravljanje otpadom. Oba ova dela takođe pokrivaju i aspekte institucio-nalnog okvira i razvoja. Četvrti deo, koji se bavi sektorskom i strukturom preduzeća,


dotiče opštu strukturu i veličinu preduzeća koja funkcionišu u kosovskoj privredi, sa posebnim fokusom na sektorima pružanja usluga, industrijskih proizvoda (uglavnom metala i sirovina, kao artikala koji se u najvećoj meri izvoze sa Kosova) i poljoprivrede, uključujući i glavne izazove sa kojima se suočava razvoj preduzeća i generalno privred-ni rast.

Poslednji deo ovog poglavlja o ekonomskoj integraciji u EU, usredsređen je uglavnom na trgovinske odnose između Kosova i EU (koji su detaljno predmet izveštaja o Tr-govini). Ovaj deo takođe dotiče oblasti i posebna međusobno povezana pitanja, kao što su industrijske politike (detaljno pokrivene izveštajem o Industriji i MSP-ima), un-utrašnje tržište (koje je detaljno razmotreno u izveštaju o Unutrašnjem tržištu) i CARINE I OPOREZIVANJE (koje su pokrivene izveštajem o carinama i porezima). Ovaj izveštaj završava se rezimeom zaključaka, među kojima se navode i glavni izazovi na koje se naišlo u ovoj oblasti zajedno sa preporukama za njihovo prevazilaženje.

Četvrto poglavlje, o Unutrašnjem tržištu, podeljeno je na devet glavnih delova (po oblastima), odnosno: sloboda kretanja robe, sloboda kretanja radnika, pravo na osniv-anje kompanija i sloboda prekograničnog pružanja usluga, sloboda kretanja kapitala, javne nabavke, kompanijsko pravo, prava na intelektualnu i industrijsku svojinu, poli-tike konkurencije i zdravstvena i zaštita potrošača. Prvi deo usredsređuje se na posebne oblasti standardizacije, akreditacije, metrologije, ocene usklađenosti i nadzora tržišta. Drugi deo četvrtog poglavlja pokriva pristup tržištu rada i koordinaciju šema socijalnog osiguranja. Treći deo razmatra posebne oblasti prava na osnivanje kompanija, slobodu prekograničnog pružanja usluga, poštanske usluge i recipročnog priznavanja stručnih kvalifikacija.

Četvrti deo ovog poglavlja usredsređen je na kretanje kapitala i platni promet i na sistem isplate dohodaka.1 Dalje, dok se peti deo usredsređuje na javne nabavke u celosti, šes-ti deo se usredsređuje na kompanijsko pravo i na računovodstvo i reviziju kompani-ja. Sedmi deo bavi se autorskim i srodnim pravima, pravima na industrijsku svojinu i primenu ove dve kategorije prava. Osmi deo pokriva posebne oblasti uticaja države na konkurenciju, antimonopolske mere i koncentracije, državnu pomoć i liberalizaciju. Poslednji deo usredsređuje se na dve konkretne oblasti: zaštitu potrošača i zdravstvenu zaštitu. Dalje, svaki od ovih devet delova podeljen je na tri dela: prvi deo se usredsređu-je na zakonski i okvir politika, drugi deo na institucionalni okvir i razvoj i poslednji deo na pitanja primene u praksi. Na kraju se daje rezimirana lista glavnih izazova i preporu-ka za njihovo rešavanje.

Peto poglavlje, o carini i porezima, podeljeno je u dva dela: prvi o carinama i drugi o porezima. Deo koji se bavi carinama počinje kratkim pregledom glavnih događanja do sada u ovoj oblasti. Zatim opisuje zakonski i okvir relevantnih politika u ovoj konkretnoj oblasti. Kada govorimo o zakonskom okviru, ovaj deo daje pregled okvira domaćeg za-

1 Specifični oblast borbe protiv pranja novca obuhvaćen je poglavljem o Unutrašnjim poslovima, u sklopu izveštaja Tematskog stola br. 2, o Vladavinu prava.


konodavstva o carinama i akcizi, integrisanom upravljanju granicom, carinskim mera-ma za zaštitu prava na intelektualnu svojinu, porezu na dodatu vrednost (PDV) i spol-jnoj trgovini, kao i o acquis EU koji se primenjuje u ovoj oblasti. Kada govorimo o okviru politika, ovde se razmatra i Okvir operativne strategije za period od 2012 – 2014. godine Carine Kosova, Akcioni plan za ekonomski viziju Kosova za period od 2011 – 2014. i trgovinske politike Kosova. Drugi deo, ovog poglavlja razmatra odgovoran institucio-nalni okvir za oblast carina, uglavnom Carinu Kosova. Ovo poglavlje završava se pogle-dom na primenu na terenu kada govorimo o carini.

Slično, drugi deo ovog poglavlja počinje kratkim pregledom glavnih događanja u poseb-noj oblasti poreza. Kada govorimo o zakonskom okviru, razmatra zakone koji uređuju vidove indirektnih i direktnih poreza, koji se primenjuju na Kosovu: porez na dodatu vrednost (PDV), akcizu, porez na dobit, porez na lični dohodak, porez na korporacije i porez na imovinu. Kada govorimo o okviru politika, razmatra Strateški plan za period od 2010 – 2015. godine Poreske uprave Kosova, Strategiju ispunjenosti za period od 2012 - 2015, kao i relevantne delove Akcionog plana za ekonomsku viziju Kosova za period od 2011 – 2014, Trgovinsku politiku Kosova, Strategiju za razvoj MSP-a na Kosovu u periodu od 2012 – 2016. kao i Vladin program i Akcioni plan za period od 2010 – 2012. za sprečavanje neformalne privrede na Kosovu.

Ovaj izveštaj završava se listom imena predstavnika različitih interesnih strana ukl-jučenih u proces dijagnostifikovanja aktuelnog stanja u svim oblastima i sa jednim bro-jem priloga:

- Prilog 1: Lista glavnih aktivnosti acquis EU koje se primenjuju u oblasti trgov-ine;

- Prilog 2: Lista akata Acquis primenjivih u oblasti industrije i MSP-a; - Prilog 3: Lista glavnih akata acquis EU koji se primenjuju u oblasti unutrašnjeg

tržišta;- Prilog 4: Lista glavnih akata Acquis EU koji se primenjuju u oblasti carine;- Prilog 5: Lista glavnih akata Acquis EU koji se primenjuju u oblasti poreza;- Prilog 6: Lista robe podložne akcizi i drugim relevantnim porezima; i - Prilog 7: Dodatne informacije o oblasti carine.


Poglavlje I: Trgovina

1. Pregled trendova u spoljnom sektoru na Kosovu

Više od jedne decenije, Kosovo je imalo prilično visok negativan trgovinski bilans. Izvoz je bio nizak, a uvoz je bio prilično veliki (Tabela 1.1.). Izvoz robe i usluga dostigao je svoj vrhunac sa preko €900 miliona 2011. godine, sačinjavajući na ovaj način oko 20% PBB-a. Još od početka 2000. godine, izvoz se povećao u pozamašnoj meri, iako sa prilično male osnovice. Sve veće prisustvo izvoza robe i usluga na Kosovu nakon toga se nastavilo i u narednoj deceniji, sa najvećim ikada zabeleženim skokom izvoza od 35% zabeleženim 2010. godine. Njihovo učešće u PBB-u tokom ovog perioda povećalo se sa 5% iz 2007. godine na 7% 2011. Slično, izvoz usluga doživeo je trend porasta, sa 10% PBB-a iz 2007. godine na 12% 2011. godine. Sa druge strane, izvoz je tokom 2011. godine premašio cifru od €3 milijardi evra, sačinjavajući na ovaj način više od 65% kosovskog PBB-a. Uvoz je doživeo podjednako brz porast, u stepenu od 20% tokom poslednjih godina (osim 2009. godine, kao posledica svetske finansijske krize, koja se osetila i kada govorimo o izvo-zu). Prosek u stepenu pokrivenosti uvoza, dakle izvoz robe kao procenat uvoza, tokom poslednjih pet godina, ostao je na nivou od 10.7%. Trgovinski bilans koji proizilazi iz svega ovoga prilično je negativan, premašujući €2 milijarde 2011. godine ili 45% PBB-a. Ono što još više pogoršava stvari jeste činjenica da se ovaj jaz povećava neprekidno (sa izuzetkom 2009. godine).

Tabela 1.1: Ključni pokazatelji spoljnog položaja Kosova

2007. 2008. 2009. 2010. 2011.

Izvoz robe i usluga (tekući, u milionima €) 515,000 575,000 597,591 811,000 931,000

Izvoz robe i usluga (procenat godišnjeg porasta) - 11.7 3.9 35.7 14.8

Izvoz robe i usluga (u procentima PBB-a) 15.0 15.0 15.0 19.0 20.0

Uvoz robe i usluga (tekući, u milionima €) 1,831,000 2,171,000 2,103,041 2,604,918 3,042,020

Uvoz robe i usluga (procenat godišnjeg porasta) - 18.6 -3.1 23.9 16.8

Uvoz robe i usluga (u procentu PBB-a) 54.0 56.0 54.0 62.0 66.0

Trgovinski bilans (tekući, u milionima €) -1,316,000 -1,596,000 -1,505,450 -1,793,918 -2,111,020

Trgovinski bilans (procenat godišnjeg porasta) 21.3 -5.7 19.2 17.7

Trgovinski bilans (u procentu PBB-a) -38.6 -41.4 -38.5 -42.6 -45.5

Izvor: Svetski pokazatelji razvoja (World Development Indicators) (http://data.world-bank.org, pristupljeno 8. septembra 2012.)

Treba istaći da aktuelna situacija, kada govorimo o trgovini, prikriva značajnu razliku između trgovine robom i trgovine uslugama. U robnom sektoru, neprekidan negativni trgovinski bilans nedavno je dostigao cifru od €1.7 milijardi evra (vidi dijagram 1.1).


Nasuprot ovome, uslužni sektor ostvario je prilično dobar učinak. Kao što se može vi-deti na dijagramu 1.2, Kosovo je od 2006. godine imalo pozitivan trgovinski bilans u uslužnom sektoru. Uz sav ovaj pozitivan bilans u uslugama, došlo je do suštinskog pada kao posledica uvoza građevinskih usluga (autoput koji povezuje Kosovo sa Albanijom) 2010. godine.2

Dijagram 1.1: Izvoz i uvoz robe na Kosovu (u mil. €)

Izvor: Centralna banka Kosova (2012)

Dijagram 1.2: Izvoz i uvoz usluga na Kosovu (u mil. €)


2 Centralna banka Kosova (2012), Bilten mesečnih statistika br. 128, http://www.bqk-kos.org/?cid=2,129 (pristupljeno 27. septembra 2012.).


Agencija za statistiku Kosova (2012) iznela je u svom izveštaju da industrijska roba ima primat u strukturi trgovinske razmene na Kosovu. Osnovni metali bili su najviše izvože-ni industrijski proizvodi tokom 2011, sačinjavajući više od 60% ukupne izvezene robe; što je značajan porast od 2006. godine kada je ova kategorija sačinjavala oko 45 proce-nata ukupne sume. Za osnovnim metalima sledi kategorija mineralnih proizvoda, drugi najviše izvožen kosovski artikal koji sačinjava oko 13% ukupnog iznosa. Prehrambeni proizvodi i artikli sačinjavaju treću najviše izvoženu grupu proizvoda, koji sačinjavaju oko 8% ukupnog iznosa, za kojima slede mašinerija, alatke i električni uređaji (4.8% uk-upnog broja), plastika i guma (3.9%) i tekstil i obuća (3.7%).3

Dugi niz godina, prehrambeni proizvodi i artikli preovladavali su strukturom uvoza (u ovom trenutku, ova robna kategorija zauzima drugo mesto, sa 12% od ukupnog izno-sa), dok su poslednjih godina mineralni proizvodi roba koja se uvozi u najvećoj meri, sačinjavajući 21.6% ukupnog iznosa. Treća kategorija robe koja se uvozi podrazumeva mašineriju, opremu i električne uređaje i alatke, sa oko 11% ukupnog iznosa. Porast u uvozu minerala, sa jedne strane, i mašinerije, opreme i alatki, sa druge strane, ukazuje da Kosovo na održiv način gradi svoju proizvođačku osnovu.

Osim trgovine industrijskom robom, još jedna značajna kategorija robne trgovine jeste kategorija poljoprivrednih proizvoda. Iako se potencijalno smatra sektorom sa znača-jnim uporednim prednostima4, kosovski poljoprivredni proizvođači uspeli su da izve-zu proizvode u vrednosti od samo oko €25 miliona 2011. godine, u poređenju sa €266 miliona uvezenih proizvoda. Situacija je bila manje-više ista tokom cele poslednje de-cenije, međutim širi jaz između uvoza i izvoza poljoprivrednih proizvoda zabeležen je 2011. Kategorija prerađenih poljoprivrednih proizvoda, pića i duvanskih proizvoda i povrća, sačinjava najveću količinu izvezenih poljoprivrednih proizvoda. Oni se izvoze uglavnom u Albaniju, Makedoniju, Srbiju i Nemačku. Što se tiče uvoza poljoprivrednih proizvoda, Kosovo najviše uvozi prerađenu hranu, piće i duvan, za kojima slede povrtni proizvodi, stočni fond i proizvodi životinjskog porekla.

Kao konačna konstatacija, navedena u izveštaju Centralne banke Kosova, postoje poka-zatelji da su sektori prevoza, putnih usluga, IT i građevine bili veoma aktivni u službi izvoznih tržišta. Nezavisno od toga, najveći uticaj na cifre o izvozu usluga definitivno ostvaruje prodaja usluga stranim kompanijama i licima koji žive na Kosovu, te je ovo takozvani virtuelni izvoz. Iako trgovina u uslužnom sektoru daje pozitivne znake, cifre treba pogledati obazrivo, pošto se podaci o uslugama ažuriraju i modernizuju.5

3 Agencija za statistike Kosova (2012), Statistike o spoljnoj trgovini, http://esk.rks-gov.net/ENG/publi-kimet/cat_view/10-economic-statistics/14-external-trade-statistics (pristupljeno 15. septembra 2012.).

4 Prema procenama, od 1.1 miliona hektara ukupne površine Kosova, približno 588,000 ili manje od polovine sačinjava poljoprivredno i obradivo zemljište koje je bogato hranljivim materijama. Oko 90% poljoprivrednog zemljišta koristi se za stoku, kao što su pašnjaci, livade, stočna hrana i seno. Ostali pros-tor koristi se za proizvodnju žitarica, krompira, povrća i za vinograde.

5 Centralna banka Kosova (2012), Mesečni statistički bilten br. 128, http://www.bqk-kos.org/?cid=2,129 (pristupljeno 27. septembra 2012.).


2. Geografska usmerenost kosovske trgovine

Podaci ukazuju na zaključak da Kosovo uglavnom trguje sa dve grupe zemalja, dakle sa zemljama Evropske unije zajedno sa Švajcarskom i sa susednim zemljama. Kao što to pokazuje Tabela 1.2., 2011. godine najveći partneri iz EU bili su Italija i Nemačka; Italija je bila najveći uvoznik kosovske robe, za kojom sledi Nemačka. Sa druge strane, Nemač-ka je najveći izvoznik EU na Kosovu, za kojim sledi Italija. Kada govorimo o regional-nim partnerima, zbog infrastrukturnih projekata sa obe strane granice, Albanija postaje sve veće odredište kosovskih proizvoda. Za vrlo kratak vremenski period, Albanija je postala najpovoljnija izvozna destinacija za robu sa Kosova. Druge dve važne destinaci-je u regionu jesu Makedonija i Srbija. Ove dve zemlje, zajedno sa Nemačkom, najveći su uvoznici Kosova. Iako treba istaći da poslednjih godina, zemlje kao što su Kina, Turska i Indija u sve većoj meri postaju važni trgovinski partneri Kosova. Kosovo ima veliki negativan robni trgovinski bilans sa svim ovim zemljama.6

Tabela 1.2: Ključni kosovski partneri u domenu uvoza i izvoza robe u 20117

Izvoz Uvoz Trgovinski bilans (€ milion)Vrednost (mil. €) % Vrednost (€ milion) %

Italija 83,924 26.3 159,444 6.4 -75,519

Albanija 34,566 10.8 96,400 3.9 -61,834

Makedonija 30,949 9.7 365,961 14.7 -335,011

Kina 28,268 8.9 170,285 6.8 -142,017

Nemačka 24,144 7.6 293,441 11.8 -269,297

Švajcarska 17,611 5.5 22,194 0.9 -4,583

Turska 7,831 2.5 184,452 7.4 -176,621

Srbija 7,198 2.3 254,917 10.2 -247,718

Izvor: Agencija za statistike Kosova (2012)

U nastavku ćemo razmotriti mehanizme koji uređuju trgovinske odnose sa tri grupe država kao i druge karakteristike u vezi sa istim.

2.1. Trgovinski odnosi sa EU

2000. godine, Evropska unija (EU), je Uredbom EK br. 2007/2000, usvojila Autonomne tr-govinske mere (ATM) za region zapadnog Balkana, uključujući Kosovo. Ovaj aranžman pokriva sve proizvode, isključujući vino, šećer, teletinu i nekoliko ribljih proizvoda koji su podložni posebnim tarifama. Imajući u vidu da je ATM privremenog tipa, ona je obustavljena na kraju 2010. godine, međutim bez obzira na to nastavljene su 2012. go-dine. Ova obustava uglavnom je uticala na kosovske proizvođače, pošto su druge zeml-

6 Nažalost, nisu na raspolaganju raščlanjeni podaci o izvozu u uslužnom sektoru. 7 Agencija za statistike Kosova, Statistike o spoljnoj trgovini. Kojima je pristupljeno na stranici http://esk.

rks-gov.net/ENG/publikimet/cat_view/10-economic-statistics/14-external-trade-statistics, dana 15. septembra 2012.


je u regionu već potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini (SST) sa EU. Ovi SST potpisani su u sklopu procesa Stabilizacije i pridruživanja (SSP), koji je osmišljen tako da usmeri reforme u državama kandidatkinjama i potencijalnim kandidatkinjama iz jugoistočne Evrope (EJL) koje su u procesu pristupanja EU. Zbog njegovog nerešenog političkog sta-tusa, Kosovo je ostavljeno van ovog procesa. Umesto SSP, obrazovan je drugi mehani-zam kako bi se propratio put Kosova ka EU, u vidu Pratećeg mehanizma za Stabilizacije i pridruživanja a kasnije i u vidu Dijaloga o procesu stabilizacije i pridruživanja.

Nedavno, EU daje signale da je spremna da započne razgovore o SST sa Kosovom. Do sada, koraci koje je preduzeo EU imali su za cilj da se proceni stepen spremnosti Kosova za pregovore i sprovođenje sporazuma o trgovini, kao i da se identifikuju mere koje Kosovo treba da preduzme kako bi se obezbedio njegov napredak u budućnosti. Zapra-vo, Kosovo je obeležilo značajan napredak kako bi započelo sa pregovorima o sporazu-mu o slobodnoj trgovini sa EU. Izveštaj o napretku jasno ukazuje na poboljšanje položa-ja Kosova u oblasti slobode kretanja robe, uključujući infrastrukturu kvaliteta, prava na industrijsku imovinu i trgovinske politike.

2.1.1. Trgovinska razmena sa EU

Sa oko 45% potražnje u domenu izvoza 2011. godine i sa oko 40% ukupnog uvoza, EU je najveći trgovinski partner Kosova (vidi tabelu 1.3.). Još od 2007. godine, izvoz robe sa Kosova ka EU povećao se u proseku za 37%, dok se uvoz povećao za oko 12%. Porast izvoza bio je brz; 2007. i 2008. godine porast izvoza iznosio je 70%, odnosno 82%, u poređenju sa prošlom godinom. Uz sve ovo, uticaj finansijske krize izazvao je nagli pad i izvoz ka EU nije se poboljšao sve do 2010. godine. Kada govorimo o uvozu, godišnji porast postepeno se usporava. Uprkos nekolicini pozitivnih pokazatelja kada govorimo o izvozu, negativan trgovinski bilans Kosova sa EU neprekidno se produbio, dostižući ovako cifru od €800 miliona 2011. godine.

Tabela 1.3: Trgovina Kosova sa EU

Izvozi Uvozi Trgovinski bilans ( € milion) a)Vrednost (€ milion)a) % Vrednost (€ milion) a) %

2006. 42,300 38.2 454,300 34.8 -412,000

2007. 69,300 42.0 572,900 36.3 -503,600

2008. 94,000 47.4 702,000 36.4 -608,000

2009. 71,300 43.1 755,000 39.0 -683,700

2010. 131,500 44.7 821,300 38.3 -689,800

2011. 136,400 43.6 941,700 38.0 -805,300

Izvor: Centralna banka Kosova(2012)

Napomena: a) Cifre su približne.

Kao što to navodi Agencija za statistike Kosova (2012), osim Italije i Nemačke (pomenute


u prethodnom delu), Kosovo trguje i sa drugim zemljama članicama EU, kao što su Slo-venija, Austrija i Belgija, sa podjednakim procentom od oko 4% ukupnog izvoza Kosova ka EU. Drugi važni uvoznici jesu Grčka (11% ukupnih uvoza iz zemalja EU), Slovenija (7% ukupnih uvoza iz zemalja EU) i Bugarska (oko 5% ukupnih uvoza iz zemalja EU).

Kada govorimo o sastavu trgovine, podaci EUROSTAT-a (2012) pokazuju da Kosovo izvozi u EU robu za dalju preradu, a uvozi iz EU uglavnom mašineriju i opremu (vidi tabelu 1.4).8

Tabela 1.4: Trgovinski sastav izvoza i uvoza u i iz EU

Opis Vrednost(€ milion) a) %

Izvozi

Proizvedena roba, klasifikovana prema materijalu 100,000 73.1

Neprerađeni, nejestivi materijali, osim derivata 25,000 18.5

Mašinerija i prevozna oprema 4,000 2.7

Različiti, proizvedeni artikli 3,000 1.9

Prehrambeni artikli i stoka 2,000 1.5

Pića i duvan 2,000 1.2

Uvozi

Mašinerija i prevozna oprema 192,000 28.5

Proizvedena roba, klasifikovana prema materijalu 111,000 16.5

Prehrambeni artikli i stoka 93,000 13.8

Proizvodi hemijske industrije 86,000 12.8

Različiti, proizvedeni artikli 66,000 9.9

Minerali, derivati, ulja i drugi materijali 56,000 8.3

Pića i duvan 44,000 6.6

Izvor: Eurostat (2012)

a)Postoje određena nepoklapanja između zvaničnih kosovskih podataka o spoljnotrgov-inskom sektoru i statistika pojedinačnih država EU koje je obradio EUROSTAT.

b) Cifre su zaokružene.

Kao što se može videti u Tabeli 1.4., više od 90% izvezene robe (oko 40% ukupnog iz-voza) ka EU sačinjavaju osnovni metali i drugi mineralni proizvodi. Isto sačinjava više od €85 miliona čeličnih cevi, neprerađenog metala i drugih proizvoda izvezenih tokom 2011. godine uglavnom u Italiju i Nemačku. Osim toga, jedan procenat proizvoda za izvoz prodaje im se u vidu neobrađenog krzna, kože i tekstila. Samo jedan mali broj izvoza podrazumeva konačne proizvode, odnosno mašineriju i prevoznu opremu (oko 2% ukupnog izvoza ka EU ili manje od 1% ukupnog izvoza Kosova).

8 Pogledajte na http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2011/january/tradoc_147309.pdf (pristupljeno 15. septembra 2012.).


Sa druge strane, kao što je prethodno istaknuto, mašinerija i prevozna oprema pre-ovlađuju u strukturi uvoza iz EU. Isti su uglavnom zastupljeni u vidu putničkih auto-mobila i automobila za prevoz robe, koji dostižu cifru od preko €900 miliona. Nafta i slični proizvodi sačinjavaju još jednu značajnu kategoriju robe koja se uvozi iz EU, dakle u ovom slučaju iz Italije (preko €50 miliona). Uvoz duvana iz Nemačke dostiže cifru od €33 miliona 2011. Druga roba uvezene iz EU obuhvata drvne proizvode, farmaceutske proizvode i ostalo.

2.2. Trgovinski odnosi sa susednim zemljama

Trgovinski odnosi unutar regiona zapadnog Balkana uređeni su Sporazumom o slo-bodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA). CEFTA je prilično dubok mehanizam integracije, pošto se bavi načinima širenja trgovine robom i uslugama eliminisanjem poteškoća u trgovini između strana potpisnica. Osim toga, ima za cilj da podstakne investicije donošenjem nepristrasnih, održivih i predvidivih pravila. Dalje, predviđa zaštitu prava na intelektualnu svojinu, u skladu sa najboljim međunarodnim praksama. Između ostalog, on usklađuje odredbe o pitanjima modernih trgovinskih politika, kao što su pravila o konkurenciji i državnoj pomoći. Isti takođe obuhvata jasne i efektivne postupke rešavanja nesporazuma. Na kraju, ali ne manje važno, ovaj sporazum ima za cilj da obezbedi okvir u sklopu koga se strane potpisnice pripremaju za članstvo u EU.

Što se tiče Kosova, CEFTA nije ispunila njegova očekivanja; još uvek preovlađuju poteškoće i druge blokade od drugih strana. Najistaknutiji primer bilo je blokiranje kosovske robe od strane Srbije i Bosne i Hercegovine nakon što je Kosovo stavilo u pri-menu nove carinske pečate, nakon proglašenja nezavisnosti, februara 2008. Kosovo je preduzelo recipročne mere protiv ove dve države, blokirajući ulaz srpske robe na Koso-vo i namećući carinsku dažbinu na bosansku robu, koja je bila na snazi pre sporazuma CEFTA. Na kraju, ovo pitanje rešeno je septembra 2011. Manje važni ‘incidenti’ između Kosova i drugih strana potpisnica sporazuma CEFTA obuhvataju Makedoniju, u slučaju izvoza pšenice, Albaniju, u slučaju krompira i paleta za ishranu stoke i druge slučajeve.

Tabela 1.5: Trgovina Kosova sa susednim zemljama

Izvoz Uvoz Trgovinski bilans (€ mil-ion) a)vrednost (€ milion)a) % vrednost (€ milion) a) %

2006. 51,700 46.7 536,300 41.1 -484,600

2007. 65,100 39.4 579,600 36.8 -514,500

2008. 61,500 31.0 717,800 37.2 -656,300

2009. 53,500 32.4 692,500 35.8 -639,000

2010. 70,900 24.1 799,000 37.3 -728,100

2011. 82,400 26.4 899,500 36.3 -817,100


Napomena: a) Cifre su približne.


Kao što se može videti iz tabele 1.5., relativni značaj susednih tržišta za kosovske proiz-vode neprekidno opada. Dok 2006. godine, 46.7% ukupnih izvoza je ostvareno na tržišti-ma CEFTE, 2011. godine ova cifra opala je na 26.4%. Ovaj pad zabeležen je i kada gov-orimo o uvozu, iako i ne toliko vidljivo kao što je to slučaj sa izvozom. Ovo se može objasniti, jednim delom, problemima sa kojima se suočavaju kosovska preduzeća pri trgovini sa susednim zemljama (što je istaknuto u prethodnom delu). Još jedno objašn-jenje može biti da su poslednjih godina ciljna tržišta kosovskih proizvođača proširena; kosovski proizvodi stigli su do dalekih tržišta u Kini i Indiji (što će biti diskutovano u delu koji sledi).

Kao što je prethodno istaknuto, Makedonija i Srbija, za kojima sledi Albanija, najznača-jniji su trgovinski partneri u regionu. 2011. godine, ove tri zemlje prodale su robu na Kosovu u vrednosti od €630 miliona, u poređenju sa oko €73 miliona koliko je izvezeno u ove zemlje. Još od 1999. godine, Makedonija i Srbija očuvale su primat na kosovskim tržištima. U slučaju Makedonije, pre potpisivanja sporazuma CEFTA, Kosovo je usvo-jilo sporazum koji je potpisan između bivše Jugoslavije i Makedonije, koji je praktično oslobodio makedonsku robu od uvoznih dažbina. U slučaju Srbije, do 2008. godine, tr-govina između Kosova i Srbije, smatrana je unutrašnjom trgovinom. U slučaju Albanije, izgradnja drumske infrastrukture omogućila je veću trgovinsku razmenu između Koso-va i Albanije.

Sa druge strane, tokom 2006. godine Kosovo je uvezlo robu u vrednosti od €12 miliona, 2011. godine ova cifra je utrostručena na €35 miliona. Stepen porasta izvoza iz Albanije ka Kosovu još je viši: porastao je približno petostruko tokom istog perioda, sa €18 na €96 miliona. Narednih godina, postoji mogućnost da razmena između Kosova i Albanije poraste još više, usled kulturnih veza, planiranog poboljšanja infrastrukture (uglavnom na kosovskoj strani), modernizacije administrativnih postupaka, većeg prometa znanja i tehnologije i drugih faktora. Osim potencijala tržišta, značaj Albanije leži u izlazu na more koje obezbeđuje za kosovsku robu. Izlaz na more stvara veće mogućnosti za razvoj Kosova.

Kosovo izvozi osnovne metale i druge minerale u Makedoniju i Albaniju. Još jedna važ-na kategorija proizvoda koji se izvoze u Albaniju jesu čelične cevi, brašno i pšenica i pol-joprivredni proizvodi. Cement je glavni proizvod koji se izvozi u Srbiju. Što se tiče uvo-za, Makedonija prednjači sa naftom i naftnim derivatima, i ovaj promet dostiže vrednost od oko €200 miliona. Albanija, između ostalog, izvozi na Kosovo građevinski materijal (uglavnom cement) i poljoprivredne proizvode, dok Srbija izvozi građevinski materijal (ciglu i opeku), pića, žitarice i brašno itd.

2.3. Trgovinski odnosi sa drugim delom sveta

Decembra 2008. godine, Kosovo je izabrano za zemlju korisnicu Programa SAD-a Opšteg preferencijalnog sistema (SPP). Ovaj program omogućava bescarinski pristup za 4,800 proizvoda. Prema ovom programu, širok asortiman kosovskih proizvoda uživa pravo bestarifnog pristupa u Sjedinjenim Američkim Državama. Kosovo je takođe korisnik


norveškog programa SPP. 64 zemalja sa niskim nivoom prihoda imaju bestarifni pristup i kvote na norveškom tržištu, za sve robne artikle. Japan je takođe izneo svoju spremnost da Kosovu pruži program SPP i ovaj proces je u toku, pri samom kraju.

Uz ovakvu situaciju, trgovinski promet sa ovim zemljama prilično je beznačajniji. Osim Švajcarske, Kosovo odnedavno jača veze sa Turskom i sa udaljenim tržištima Kine i Indije. Procenat izvoza u ove zemlje udvostručen je od 2006. godine, dakle sa 15.2% na 30% 2011. godine (porast od 5.5 puta). Uvoz je u relativnom smislu ostao isti (oko 25% još od 2006), dok je u smislu vrednosti isti skoro udvostručen. Trgovinski bilans sa ovom grupom zemalja ostaje negativan i neprekidno je u porastu (vidi tabelu 1.6.).

Tabela 1.6: Trgovina Kosova sa drugim delom sveta

Izvozi Uvozi Trgovinski bilans (€ milion) a)Vrednost (€ milion)a) % vrednost (€ milion) a) %

2006. 16,800 15.2 315,300 24.1 -298,500

2007. 30,700 18.6 423,700 26.9 -393,000

2008. 43,000 21.7 508,400 26.4 -465,400

2009. 40,500 24.5 488,000 25.2 -447,500

2010. 91,600 31.2 524,600 24.5 -433,000

2011. 93,700 30.0 638,100 25.7 544,400

Izvor: Centralna banka Kosova (2012), Napomena: a) Cifre su zaokružene.

Vrednošću koja dostiže cifru od €184 miliona 2011. godine, Turska je četvrti najveći uvoznik na Kosovu. Kosovo uvozi iz Turske širok asortiman različitih proizvoda, ukl-jučujući električne aparate, tekstil, obuću, prehrambene artikle i drugo. Kosovo je uspe-lo da izveze oko €7 miliona, uglavnom u tekstilu, gumi i obojenim metalima. Obojeni metali i slični proizvodi bili su glavna roba koja je izvezena u Kinu (oko €24 miliona). Sa druge strane, Kina je izvezla na Kosovo obuću, nameštaj, plastiku i druge proizvode u vrednosti od oko €170 miliona. Trgovinski bilans između Kosova i Švajcarske urav-noteženiji je u poređenju sa trgovinskim bilansom sa Kinom i Turskom. Izvoz Kosova u ovu zemlju tokom 2011. godine dostigao je vrednost od oko €17 miliona, dok su uvozi premašili vrednost od €20 miliona. Roba koja je izvezena u Švajcarsku obuhvatala je obojene metale, dok su uvezeni artikli podrazumevali gumu, farmaceutske proizvode i nameštaj.

3. Pravni, politički i institucionalni okvir u oblasti trgovine

Ovaj deo usredsređen je na pravni i institucionalni okvir od značaja za oblast trgovine. Isti počinje pregledom u kome se daju glavni akti i odredbe zakonodavstva EU, koji se primenjuju u ovoj oblasti (kako na nivou sporazuma tako i na nivou drugih akata usvo-jenih od strane institucija EU). Nakon ovoga, ukratko se analiziraju unutrašnji zakonski akti Kosova koji se primenjuju u ovoj oblasti. Na kraju, ovaj deo usredsređuje se na kl-jučne kosovske institucije koje su odgovorne za primenu zakonskog i političkog okvira


u vezi sa trgovinom, kao i sa drugim zainteresovanim relevantnim strankama.

3.1. Domaći zakonski okvir u oblasti trgovine

Kosovo je u procesu izrade svog unutrašnjeg zakonodavstva u oblasti trgovine, u skladu sa zakonodavstvom EU. 2011. godine, Kosovo je izradilo novi Zakon o spoljnoj trgovi-ni, koji predviđa načela koja uređuju spoljnotrgovinske odnose Kosova. Prošle godine, Kosovo je upotpunilo zakonsku infrastrukturu merama za nadoknadu /rezervnim merama na tržištu. Uz to, Zakon o antidamping merama i merama izjednačavanja još uvek nije u potpunosti u skladu sa najboljim međunarodnim praksama i biće izmenjen i dopunjen. U nastavku, dajemo kratak pregled relevantnog domaćeg zakonodavstva u oblasti trgovine.9 Gledajući uopšteno, vredi istaći da se neprekidno radi na reformi zakona i domaćih propisa koji uređuju međunarodnu trgovinu.

3.1.1. Zakon o spoljnoj trgovini

Svrha Zakona br. 2011/04-L-048 o spoljnoj trgovini jeste da definiše opšta pravila za bavljenje trgovinom sa inostranstvom između fizičkih i pravnih lica koji žive unutar i van teritorije Kosova. Zakon se zasniva na načelima i sporazumima STO, kao i na Di-rektivama EU, odredbama sporazuma CEFTA i na drugim najboljim međunarodnim praksama. Zakon je izrađen tokom 2011. godine i stupio je na snagu oktobra 2011. On je zamenio Zakon br. 2002/6 o spoljnotrgovinskoj delatnosti, iz 2002.

3.1.2. Zakon o carinskim dažbinama i akcizama

Zakon o carinskim dažbinama i akcizama (2008/03-L-109) utvrđuje zakonski okvir za trgovinu i carinsku upravu i kao takav predstavlja značajan mehanizam za ubiranje prihoda (fiskalna uprava), olakšavanje trgovine i privlačenje investicija u zemlji. Zakon je u potpunom skladu sa Carinskim kodeksom Evropske unije iz 1992. godine. Ovo je veoma bitno, pošto je približavanje EU prioritet po Kosovo i isto zahteva da se olakša usklađivanje unutrašnjih kosovskih zakona sa zakonodavstvom EU. Postoje planovi da se izmeni i dopuni zakon kako bi bio u skladu sa planom EU o carinama (‘EU Customs-Blueprint’) iz 2008, ili sa novim verzijama planova EU u oblasti carine.

3.1.3. Zakonodavstvo o rezervnim merama

Usvojena su dva zakona koja utvrđuju okvir za primenu tri rezervne mere: Zakon br. 2010/03-L-097 o antidamping i merama izjednačavanja i Zakon br. 2011/04-L-047 o merama za zaštitu uvoza. Ove mere važne su za suzbijanje nezakonitih poslovnih prak-si uvoznika ili u slučajevima kada postoji nagli porast u uvozu koji šteti nacionalnoj industriji.

9 Rezime se uglavnom zasniva na Izveštaju o napretku EU za 2011. godinu, izveštaj o PBPA (2010) “Revizija kosovskog zakonskog spoljnotrgovinskog okvira” i na drugim relevantnim studijama u ovoj oblasti.


Kao što ovaj dokumenat i predviđa, svrha Zakona o antidamping i merama izjednača-vanja jeste da se utvrdi pravna osnova za donošenje antidamping mera na proizvode koji se uvoze ispod njihove vrednosti i za izricanje mera izjednačavana za proizvod pod-ložan subvencionisanju kako bi bio u skladu sa pravilima i zahtevima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije. Zakon je u skladu sa najboljim međunarodnim praksa-ma u vezi sa donošenjem, veličinom i vremenskim rokom za primenu mera. Nezavisno od toga, Zakon obuhvata složene postupke i institucije EU koje nisu odgovarajuće za Kosovo; upravo iz tog razloga njegova izmena i dopuna uključena je u Zakonodavni program Vlade za 2012. godinu i preneta je i u 2013. Glavne promene povezane su sa mehanizmima primene. Zakon na snazi poziva se na institucije EU za primenu zakona. Osim toga, Zakon obrazuje komisiju sastavljenu od šest članova, koja je zadužena da istraži slučajeve antidamping i da preporuči dalje radnje. Prema analizi koju je sproveo projekat BEEP, ova komisija bila je nefunkcionalna još od njenog osnivanja. Tokom obe ove godine, istražen je samo jedan mali broj slučajeva i nije pokrenut nijedan slučaj po službenoj dužnosti. U revidiranom zakonu, administrativna odgovornost pada na Odel-jenje za trgovinu.10

Zakon o zaštitnim merama na uvoz utvrđuje načela i postupke u vezi sa primenom zaštitnih mera u slučajevima kada se jedan proizvod uvozi na Kosovo u velikim ko-ličinama, što pričinjava štetu ili pretnje domaćim proizvođačima iste ili slične robe. Sma-tra se da je ovo u potpunom skladu sa sporazumima i direktivama STO-a, odnosno EU, i odredbama sporazuma CEFTA, osim vremenskog okvira za primenu zakona. Spora-zumi STO-a o zaštitnim merama predviđaju da mere koje treba da se primene prvobitno važe na period od četiri godine, i ukoliko revizija predvidi da oštećivanje domaće indus-trije naglim porastom u uvozu još uvek traje, onda mere mogu da nastave da se primene na još četiri godine. Zakon o zaštitnim merama na uvoz predviđa jedinstveni vremenski rok od osam godina za primenu zaštitnih mera. Ovo je u suprotnosti sa odredbama sporazuma CEFTA koje su još više ograničavajuće. Države potpisnice složile su se da primenjuju zaštitne mere u periodu od godinu dana, a ako se nastavi dalja šteta, onda i za dodatnu godinu.

3.1.4. Zakonodavstvo koje uređuju infrastrukturu obezbeđivanja kvaliteta

Izveštaj o napretku EU za 2009. i 2010. godinu priznaje da je Kosovo obeležilo napre-dak kada govorimo o približavanju sa evropskim standardima koji predviđaju infras-trukturu kvaliteta od značaja za oblast trgovine, dakle za akreditovanje, standardizaciju i metrologiju. Ostvareni napredak povezan je, između ostalog, sa usvojenim zakono-davstvom u ove tri oblasti. Funkcionisanje mehanizama za infrastrukturu o kvalitetu na Kosovu zasniva se na sledećim zakonima: Zakon br. 2009/03-L-144 o standardizaciji; Zakon br. 2010/03-L-203 o metrologiji; Zakon br. 2004/28 o proizvodima od plemenitih metala i Zakon o izmeni i dopuni Zakona br. 2011/04-L-007 o akreditaciji.

Odeljenje za industriju još jedan je važan deo infrastrukture kvaliteta na Kosovu (vidi

10 Pogledajte PBPA (2010), Revizija kosovskog zakonskog okvira koji uređuje spoljnu trgovinu.


diskusiju u nastavku), posebno Kancelarija za infrastrukturu kvaliteta. Ista je odgovorna za donošenje tehničkih pravila. Njena delatnost zasnovana je na Zakonu br. 04/L-078 o opštoj bezbednosti proizvoda i Zakonu br. 04/L-039 o tehničkim zahtevima proizvoda i oceni usklađenosti sa istim.

3.2. Relevantno pravo EU u oblasti trgovine

Kao što to predviđa Sporazum o funkcionisanju Evropske unije11 (član 3.1.), osnovna pitanja u vezi sa oblašću trgovine, dakle carinske unije, pravila konkurencije neophodne za funkcionisanje unutrašnjeg tržišta i zajedničke trgovinske politike, potpada pod isključivu nadležnost Unije. Sa druge strane, isti (član 2.3) predviđa da su države potpisnice odgovorne da koordinišu svoje ekonomske i politike zapošljavanja sa merama predviđenim ovim sporazumom i donetim od strane Unije. Dalje, ovaj sporazum definiše carinsku uniju kao prostor unutar koga su zabranjene sve carinske dažbine na uvoz i izvoz, i takse koje imaju efekat izjednačenja između država članica, uključujući carinske dažbine fiskalnog karaktera (član 30), i zajedničke carinske tarife koje proizilaze iz odno-sa sa trećim zemljama, i da carinska unija pokriva celokupnu robnu trgovinu (član 28). Ovakve dažbine primenjuju se i kada govorimo o količinskim ograničenjima na uvoz, izvoz ili tranzit robe, na osnovu kriterijuma javnog morala, javne politike ili javne bez-bednosti; zaštite zdravlja i života ljudi, životinja i biljaka; prirodnih bogatstava od umet-ničke, istorijske i arheološke vrednosti; ili industrijske i trgovinske imovine. Nezavisno od toga, ovakve zabrane i ograničenja ne bi trebalo da dovedu do arbitrarne diskrimi-nacije ili do maskiranih zabrana u bavljenju trgovinom između država članica (član 36).

Štaviše, kako bi se obezbedila primena i poštovanje ovih načela, Unije je odgovorna za usvajanje mera koje uspostavljaju i obezbeđuju funkcionisanje unutrašnjeg tržišta, kao prostora koji nije obeležen unutrašnjim granicama, u kome se obezbeđuje sloboda kretanja robe, lica, usluga i kapitala (član 26, stavovi 1 i 2). Unutrašnje tržište takođe pokriva oblast poljoprivrede, ribarstva i trgovine poljoprivrednim proizvodima (član 38.1.). Na samom kraju, Sporazum utvrđuje zajedničku trgovinsku politiku EU, koja je zasnovana na jednoobraznim načelima, posebno kada govorimo o promenama u tarif-nim normama, postizanju tarifnih i trgovinskih sporazuma u vezi sa trgovinom robom i uslugama, i kada govorimo o trgovinskim aspektima intelektualne svojine, direktnim stranim investicijama, postizanju jednoobraznosti mera liberalizacije, izvoznih politika i drugih zaštitnih trgovinskih mera, kao što su one koje treba da se preduzmu u slučaju dampinga ili subvencija (član 207.1.).

Osim toga, posebne povezane oblasti koje se primenjuju u trgovini (a koje su detaljnije obuhvaćene posebnim pitanjima istaknutim tokom ovog okruglog tematskog stola) jesu one koje su povezane sa oblašću carinske unije i slobode kretanja robe, slobode kretanja radnika, kretanja kapitala (ova poslednja u sklopu pod-oblasti ekonomskih i novčanih politika i slobode kretanja kapitala), politika konkurencije, poreza kao i politika u vezi

11 Consolidated Version of the Treaty on the Functioning of the European Union, član 3, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010:083:FULL:EN:PDF (str. 83, 51).


sa industrijom i unutrašnjim tržištem (uključujući zakonodavstvo o infrastrukturi u do-menu kvaliteta, odnosno za standardizaciju, akreditovanje, metrologiju, nadzor tržišta i ocenu usklađenosti i zakonodavstvo koje uređuje oblasti prava na industrijsku i intelek-tualnu svojinu), i na kraju, kompanijsko pravo.

U konkretnom smislu, glavni akti u oblasti Carinske unije i slobode kretanja robe12, podel-jeni su na opšte i na statističke. Sa druge strane, najznačajniji akti u oblasti konkurencije13 jesu oni koji govore o načelima konkurencije. Kategorija Ograničavajućih praksi obuhva-ta dva glavna akta predviđena evropskim zakonodavstvom, dakle Uredbu Saveta (KE) br. 1/2003, od dana 16. decembra 2002, o primeni pravila konkurencije, kao što je pred-viđeno članovima 81 i 82 Sporazuma; i Odluke Komisije o primeni načela koja proizilaze iz različitih slučajeva u vezi sa postupcima predviđenim članom 81 Sporazuma EK i članom 53 Sporazuma HEE. Ovo obuhvata akte iz acquis EU za primenu sudske prakse (‘precedentnog prava’), koji se mogu podeliti u tri pod-kategorije: zabranjeni sporazu-mi, ovlašćeni sporazumi, izuzeci i negativna saglasnost i postupci nadzora (poslednje obuhvata Odluku Visokog autoriteta br. 1-65, od dana 3. februara 1965, o odlukama o informacijama koje treba da se dobiju od strane ili kontrole u društvima kompanija sa ciljem primene člana 65 Sporazuma). Druge konkretne pod-kategorije u oblasti politi-ka konkurencije obuhvataju ograničavajuće prakse, dominantan položaj, koncentraciju, primenu pravila konkurencije za javna preduzeća, državnu pomoć, prakse dampinga unutar Zajednice, dužnosti preduzeća kao i nacionalne trgovinske monopole. (Vidi Prilog 1 u kome se nalazi lista akata iz acquis-a relevantnih za oblast trgovine).

3.3. Institucionalni okvir koji uređuje oblast trgovine na Kosovu

Detaljan pregled aktuelnog institucionalnog okruženja u oblasti trgovine predstavljen je u izveštaju UNDP-a za 2009. godinu “Ocena potrebe za institucijama za donošenje trgovinske politike na Kosovu”. Izveštaj predstavlja glavne institucionalne mehanizme koji uređuju trgovinu na Kosovu. Isti pravi razliku između rukovodioca pitanjima tr-govine, odnosno Ministarstva trgovine i industrije, i celokupnog rukovodstva, dakle svih drugih trgovinskih institucija. Studija podvlači dva glavna nedostatka u institucio-nalnom okviru koji uređuje oblast trgovine na Kosovu: prvi je nedostatak ljudskih i tehničkih kapaciteta da se izrade, ocene i urede trgovinske politike a drugi je skoro ne-postojeća koordinacija između institucija i politika u oblasti trgovine.

3.3.1. Ministarstvo trgovine i industrije

Mandat Ministarstva trgovine i industrije jeste stvaranje povoljnog okruženja za razvoj privatnog sektora, posebno razvojem sektora MSP-a i privlačenjem direktnih stranih investicija. Osim toga, MTI je ključna interesna institucionalna strana u pitanjima od značaja za trgovinu. Delatnost MTI-a, između ostalog, obuhvata infrastrukturu u do-

12 EUR-Lex: Customs Union and free movement of goods, , http://eur-lex.europa.eu/en/prep/latest/chap02.htm.

13 EUR-Lex: Competition Policy, http://eur-lex.europa.eu/en/legis/latest/chap08.htm.


menu kvaliteta, pitanja PIS-a, turizam, koordinaciju aktivnosti EU u vezi sa mandatom MTI, sektor naftnih derivata, državnih rezervi i tako dalje. Neki od ovih subjekata raz-motreni su u delu koji sledi u nastavku.

Kao što je prethodno istaknuto, glavna delatnost kojom se bavi MTI jeste trgovina. Ne-koliko agencija MTI-a, na jedan ili drugi način, povezane su sa trgovinom. Trgovina je značajan gonič privrednog rasta. Kosovo je izradilo politike i izgradilo je institucije sa ciljem olakšavanja trgovinskih procesa, uključujući i izradu trgovinskim politika, pri-menu, koordinaciju i uređivanje ovih politika. U samoj srži svih ovih procesa nalazi se Odeljenje za trgovinu u okviru MTI-a. Ovo odeljenje odgovorno je za izradu i primenu kosovskih trgovinskih politika. Ovo odeljenje sastavljeno je od tri jedinice: Jedinica za tr-govinske politike, Jedinica za trgovinske sporazume i Jedinica za zaštitu tržišta. Od ove tri jedinice, ova poslednje je najaktivnija i suočava se sa najvećim brojem izazova, pošto priroda posla zahteva dug vremenski period i precizne kompletne podatke, posebno kada govorimo o sprovođenju tržišnih analiza. Sa druge strane, sakupljanje kvalitetnih podataka zahteva podizanje kapaciteta Agencije za statistike Kosova i bolju saradnju sa istom. Važno je istaći da Odeljenje za trgovinu nadgleda konsultativni proces u smislu primene trgovinske politike (vidi diskusiju koja sledi u nastavku).

Sa ciljem proširivanja međunarodne trgovine, skoro je nemoguće zapostaviti značaj us-vajanja i primene najboljih praksi u oblasti metrologije, akreditovanja, standardizacije i potvrđivanja, kao i tehničkih pravila, pošto iste obezbeđuju značajnu vezu sa svetskom trgovinom, pristup tržištu, konkurenciju u izvozu i doprinose zaštiti potrošača i nji-hovom poverenju u bezbednost, kvalitet i zdravlje proizvoda i zaštitu životne sredine. U samom sastavu MTI-a, funkcioniše pet subjekata koji pokrivaju gore navedena pitanja: Kosovska agencija za standardizaciju, Odeljenje za metrologiju, Kosovska direkcija za akreditaciju, Odeljenje za industriju i Tržišna inspekcija. Kada govorimo o Odeljenju za industriju, infrastruktura u domenu kvaliteta deo je asortimana delatnosti koje ovaj subjekat obavlja, dok je drugi deo povezan sa izradom industrijskih i drugih politika i sa razvojem industrijskog sektora na Kosovu.

Na kraju, ali ne manje važno, u sklopu MTI-a funkcioniše Agencija za promociju kosovskih investicija. APKI je odgovoran za nekoliko delatnosti promovisanja inves-ticija i izvoza (vidi u nastavku diskusiju o delu investicija APKI-a). U vezi sa izvozom, APKI je odgovoran za preduzimanje aktivnosti na promovisanju izvoznih delatnosti kosovskih proizvođača, podržavanju identifikovanja mogućnosti za izvoz, pružanju po-drške preduzećima i poslovnim udruženjima u vezi sa izvoznom delatnošću i davanje informacija o regulatornom okviru na i van Kosova.

Osim kosovskih trgovinskih politika, još jedan važan instrument na raspolaganju MTI-a i drugih aktera koji se direktno bave trgovinom jeste Uputstvo o međunarodnoj trgo-vini. Ovo uputstvo, koje je izrađeno uz podršku Programa USAID-a za poboljšavanje poslovnog okruženja, izvor je literature koja poslovnim subjektima pruža informacije o tranzitu, uvozu i izvozu robe kao i o postupcima i carinskim i necarinskim dažbinama. Ovo uputstvo organizovano je u vidu matrice (u delu zahteva) i sadrži objašnjenja u vidu narativa (u delu koji se odnosi na postupke).


3.3.2. Druge relevantne institucije koje se bave trgovinom

Institucije i druge interesne strane izvan strukture MTI-a, koje se bave trgovinom su mnogobrojne, počevši od Kabineta premijera, donatora, agencija i odeljenja u sklopu drugih ministarstava, poslovne zajednice, instituta i drugih relevantnih institucional-nih mehanizama. Sve ove različite interesne strane bave se pitanjem izrade trgovinskih politika, neke od njih direktno dok neke druge indirektno. U sklopu Vlade Kosova, osim MTI-a postoji još jedan broj institucija čija je delatnost povezana sa oblašću trgovine. Iste obuhvataju Ministarstvo finansija (uključujući Carinu Kosova i Poresku upravu Koso-va), Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, Agenciju za statistike Kosova, Agenciju za hranu i veterinu, Centralnu banku Kosova, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo evropskih integracija.

Ministarstvo finansija sačinjeno je od tri ključna mehanizma u procesu izrade trgov-inskih politika: Poreska uprava Kosova (PUK), Carina Kosova i Odsek za makroekon-omske politike. Poreska uprava Kosova važna je zbog toga što svaka odluka koja se donosi u vezi sa trgovinom ima moguće implikacije na troškove ili prihode Vlade. Šta-više, PUK igra važnu ulogu i kada govorimo o sakupljanju i obradi podataka u oblasti trgovine. U ovom kontekstu, Odeljenju za trgovinu neophodni su podaci o broju pre-duzeća koja plaćaju poreze i koja zapravo deluju, što je ključni elemenat da se obezbedi verodostojnost podataka u ovoj oblasti. Za sada, Odeljenje za trgovinu koristi podat-ke koje izrađuje Agencija za registraciju poslovnih subjekata na Kosovu, međutim isti nisu u potpunosti verodostojni, pošto nedostaje upotpunjen sistem za gašenje i stečaj preduzeća. Upravo iz tog razloga, kako bi se obezbedio pristup Odeljenja za trgovinu podacima PUK-a, potrebno je da se utvrdi pravna i proceduralna osnova, najverovatnije putem memoranduma o saradnji.

Osim toga, Carina Kosova je mehanizam za primenu i najveći izvor neobrađenih po-dataka o spoljnom sektoru. Kada govorimo o ovoj poslednjoj kategoriji, na kraju 2012. godine potpisan je memorandum o saradnji sa Odeljenjem za trgovinu, koji će ovom drugom omogućiti da ima pristup automatizovanom sistemu carinskih podataka (ASY-CUDA), što će u vidljivoj meri olakšati sakupljanje podataka i posledično poboljšati kvalitet podataka u oblasti trgovine.

Na kraju, kada govorimo o MF-u, ključan je Odsek za makroekonomske politike, koji vrši ocene uticaja pre i nakon neke konkretne politike, po prihode Vlade.

Ministarstvo poljoprivrede još jedan je značajan akter, i to posebno kada govorimo o sektorskim pitanjima i trgovinskim politikama. Štaviše, Agencija za statistike Kosova takođe je ključan akter, pošto izrađuje sveobuhvatne statističke podatke o spoljnom sek-toru u sklopu oblasti trgovine.

Još jedna važna institucija u ovoj oblasti, posebno kada govorimo o statističkim podaci-ma, jeste Centralna banka Kosova (CBK), koja pokriva statističke podatke u oblasti uslu-ga. U ovom kontekstu, još jedan koristan resurs jeste baza podataka o uslugama, kojom upravlja CBK i koja sadrži podatke o izvozu i uvozu usluga (što obuhvata 120 zani-


manja u uslužnom sektoru). Korišćenje ovakve baze podataka zahteva se i standardima Svetske trgovinske organizacije (STO) i koristi se u zemljama EU i CEFTA. Nezavisno, još uvek ne postoji pravna i proceduralna osnova koja bi omogućila MTI-u da ima pris-tup ovoj bazi podataka.

Kada govorimo o ulozi Agencije za hranu i veterinu u olakšavanju trgovine, ovo je ug-lavnom povezano sa inspekcijom hrane koja se uvozi. Značajni napreci u ovom smislu obuhvataju eliminisanje bespotrebnih dozvola, licenci i sertifikata, utvrđivanje postupa-ka za vršenje veterinarskih i fitosanitarnih inspekcija (uključujući jedan PSO i priručnik), obuku graničara, unapređenje infrastrukture za IT (posebno ocena njene usklađenosti sa modulom o upravljanju rizikom ‘ASYCUDA World’, i dizajn pograničnih prostorija za inspekciju. Ova dostignuća rezultat su podrške Programa USAID-a za poboljšavanje poslovnog okruženja.

Štaviše, saradnja MTI-a sa poslovnom zajednicom prilično je redovna. Kada govorimo o prvoj grupi, postoji direktna komunikacija sa glavnim poslovnim udruženjima na Kos-ovu, dakle sa Privrednom komorom Kosova, Kosovskim savezom poslovnih subjekata i Američkom privrednom komorom. Ova komunikacija obuhvata razmenu informacija, zajedničke konferencije i radionice itd. Povrh ovoga, MTI je uspostavio odnose sa dru-gim manjim grupama koje zastupaju poslovnu zajednicu. PKK je kao najveće udružen-je poslovnih subjekata sastavljen od 15,000 članova a učlanjivanje je dobrovoljno. Ista zastupa različite privredne sektore u konsultaciji sa vladinim institucijama (uključujući poslodavce u okviru Ekonomsko-socijalnog saveta). Ona takođe doprinosi ekonoms-kom razvoju i podržava poslovne subjekte direktno uslugama obrazovanja i stručnog usavršavanja, lobiranja (putem 30 sektorskih udruženja), promovisanjem investicija (sastancima B2B [preduzeća sa preduzećem], trgovinskih misija, sajmova i Klubova za strane ulagače). PKK je takođe potpisao više od 35 sporazuma sa poslovnim udruženji-ma u regionu i šire.

Jedna grupa aktera uključenih u proces izrade trgovinske politike jeste i zajednica do-natora. Donatori su ključan faktor u institucionalnom razvoju na posleratnom Kosovu. Donatori, kao što su USAID, EK, Svetska banka, GIZ, itd. su pružili neprekidnu podršku MTI-u i drugim relevantnim institucijama po pitanjima u vezi sa trgovinom.

Druge interesne strane od značaja za trgovinu, obuhvataju građansko društvo, univer-zitet, druge nezavisne organe (skupštinske odbore, Centralnu banku) i sindikate.

3.3.3. Relevantni organi za koordinaciju u oblasti trgovine

Koordinacija relevantnih trgovinskih institucija jedan je od ključnih faktora u procesu izrade trgovinskih politika. U sklopu kosovskih trgovinskih politika, usvojenih 2009. godine, priznaje se da koordinacija između institucija koje se bave trgovinom na Koso-vo, skoro i da ne postoji. Upravo iz tog razloga, 2010. godine Vlada Kosova obrazovala je Među-ministarski savet za trgovinske politike, koji okuplja ministre ministarstava koja se bave trgovinom, kao što su Ministarstvo trgovine i industrije, Ministarstvo finansija, Ministarstvo evropskih integracija, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo infrastruk-


ture i Ministarstvo spoljnih poslova (vidi grafikon u nastavku). Glavna dužnost Saveta jeste pružanje političke podrške kao i koordinacija i usvajanje ključnih pitanja u vezi sa spoljnom trgovinom.

Grafikon 1.1: Mehanizam trgovinske koordinacije na Kosovu

Među-ministarski savet za trgovinske politike (MSTP) obrazovao je Grupu tehničkog nivoa, takozvanu Radnu grupu za trgovinske politike (RGTP), mehanizam koji okuplja tehnokrate iz različitih vladinih institucija, poslovnog sektora, građanskog društva, do-natore itd.. Glavni zadatak ove grupe jeste koordinacija svih radnji koje se obavljaju u kontekstu trgovinskih politika ili politika u vezi sa razvojem trgovine. RGTP je obra-zovao pet radnih pod-grupa i tri sektorske pod-grupe. Danas su sve tri grupe aktivne, posebno sektorska i grupa za olakšavanje trgovine. Nedavno, pod-grupa za trgovinske odnose počela je i biće odgovorna za razgovore o SST-u sa Turskom. Veoma je verovat-no da će ista pod-grupa imati glavnu ulogu kada počnu pregovori o SST-u sa EU. Svi ovi mehanizmi koordinacije predviđeni su Zakonom o spoljnoj trgovini, iz 2011. godine.

Još od svog osnivanja oktobra 2012, MSTP se sastao samo dva puta, RGTP na svaka tri meseca, dok su se pod-grupe sastajale i češće (po potrebi). Upravo iz tog razloga postoji potreba da se poveća efikasnost u funkcionisanju i odlučivanju u sklopu ovih struktura, pošto se sastanci ne pripremaju unapred koliko je potrebno (uključujući i kada govori-mo o pripremi učesnika, sastanci traju puno i ne uspevaju da proizvedu vidljive i jasne rezultate). Upravo iz tog razloga, potrebno je izvršiti sveobuhvatnu i sistematsku pro-cenu njihovih potreba. Dalje, na osnovu ovoga i aktivnosti koje proizilaze iz Trgovinskih politika i iz procesa SSP, treba pojasniti njihovu funkciju kada govorimo o konkretnim proizvodima koji treba da se dobiju i konkretnim rezultatima koji treba da se postignu. Sve ovo treba pretočiti u konkretne aktivnosti, integrisane u jednogodišnje planove rada.

Još jedno pitanje od značaja jeste da se odgovori na udvostručavanje funkcija ovih struk-tura i Nacionalnog saveta za ekonomski razvoj (NSER). Iako su trgovinske strukture odgovorne da obezbede funkcionisanje celokupnog ciklusa donošenja politika u oblasti

Inter ministerialcouncil for trade

policy

Trade policyworking group

TradeFacilitation

TradeAgreements

AgricultureIndustry Services


trgovine, NSER ima ulogu u vođenju konsultacija između svih odgovornih aktera u zemlji za strateške aspekte ekonomskog razvoja i donošenja ekonomskih politika uopšte-no. Na kraju, ali ne manje važno, vladine institucije smatraju da je potrebno poboljšati učešće i doprinos poslovne zajednice u ovim strukturama za koordinaciju (posebno na nivou radnih pod-grupa i po pitanjima koja su povezana sa sporazumom CEFTA).

4. Trgovinski režim na Kosovu

4.1. Tarifne politike

Kosovo je donelo jedinstvenu tarifnu skalu, od 10% ad valorem, na sve uvoze, sa izuz-etkom onih iz država članica CEFTE, koje su oslobođenje od carinskih tarifa i posebnih grupa proizvoda oslobođenih od dažbina iz svih drugih zemalja. Ova poslednja grupa obuhvata, na primer, veštačko đubrivo, medicinsku aparaturu i robne artikle koji se ko-riste u humanitarne svrhe. U kasnijim fazama, lista proizvoda oslobođenih od dažbina proširena je i obuhvata posebnu mašineriju i sirovine.

Na Kosovu se za artikle kao što su cigarete, kafa, alkoholna i bezalkoholna pića, vino, pivo, naftne derivate i slične proizvode, automobile, plaća akciza. Akciza se takođe pri-menjuje za istu kategoriju artikala koji se proizvode unutar Kosova. Procenat akcize utvrđuje se kao posebna tarifa. Kako bi se podstakla domaća proizvodnja, akciza se ne plaća za mazut u slučajevima kada se koristi kao sirovina.

Prema Centralnoj banci Kosova, prihodi koje Kosovo ubira od uvoznih dažbina dostižu vrednost od nešto manje od 10% svih vladinih prihoda. Kosovo se u velikoj meri os-lanja na ubiranje graničnih taksi. Na osnovu podataka raspoloživih za period od 2007 – 2011. godine, ukupni prihodu povećali su se u godišnjem proseku od 10%. Prihodi ubrani na granici tokom ovog perioda povećali su se za godišnji prosek od 11.7%, ili 55% u poređenju sa 2007. godinom. Samo u 2011, ovi prihodi dostigli su cifru od 18%, u poređenju sa 2010. Prihodi ubrani unutar zemlje tokom istog vremenskog perioda pov-ećali su se za godišnji prosek od 8.5%, ili 36.1% u poređenju sa 2007. godinom.14 Prihodi od carine u istom vremenskom periodu povećali su se za godišnji prosek od 13%, ili 55% u poređenju sa 2007, u nominalnoj vrednosti. Samo tokom 2011, ovi prihodi povećali su se za 18% u poređenju sa 2010.15

Najnoviji izveštaj projekta BEEP16, među jednim brojem političkih opcija, preporučuje da aktuelna struktura tarifa na Kosovu bude izmenjena na osnovu ekonomske analize, podataka interesnih strana i utvrđivanjem nacionalnih interesa. Studija argumentuje da se poljoprivredna proizvodnja i druge industrije koje mogu da konkurišu na međun-

14 Kosovo’s Answers to the EC Questionnaire on the Preparation of the Feasibility Study for a Stabilisation and Association Agreement, str. 104, http://www.mei-ks.net/repository/docs/Answers_to_the_ques-tionnaire_on_the_preparation_of_the_Feasibility_Study_for_a_Stabilisation_and_Association_Agree-ment.pdf.

15 Ibid.16 Trgovinska politika Kosova za 2012: ažuriranje.


arodnom nivou podrže adekvatnim nivoom tarifa. Ovi koraci najverovatnije će izazvati gubitak u prihodima Vlade, te treba pronaći način da se ne diraju prihodi vlade, dok za različite tarifne grupe treba zadržati prosečan nivo tarife na istom nivou. Kako bi odgov-orio na sva ova pitanja, MTI radi na izradi pristupa za progresivno smanjenje tarifa (koji obuhvata i izradu liste osetljive robe, koja treba da se zaštiti).

4.2. Netarifni instrumenti

U ovom trenutku Kosovo ne primenjuje količinska ograničenja. Ista stvar može se reći za ograničenja u cenama. Uz sve ovo, Kosovo primenjuje tehničke standarde i propise (na primer, sanitarna i fitosanitarna pravila i tehničke standarde). Na primer, primen-juju se politike i postupci za potvrđivanje uvoza (licenciranje) za konkretne proizvode (meso, mlečne proizvode) i za uvoz živog stočnog fonda i nekoliko proizvoda životin-jskog porekla.

Osim toga, dugi niz godina Kosovo pokušava da razvije infrastrukturu u domenu kvaliteta.17 Kao što je prethodno istaknuto, Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenu usklađenosti je na snazi, ali primena ovih zakona zahteva vidljiva dodatna nas-tojanja. Kosovska agencija za standardizaciju radi na efikasan način kako bi usvojila međunarodne dobrovoljne standarde. Do sada je usvojeno oko 4,000 i agencija planira da usvoji 2,000 svake godine. Vlada Kosova ima za cilj da poveća nastojanja da se izgra-di opšta infrastruktura kvaliteta kako bi se obezbedila primena ovih zakona i kako bi se zagarantovale potrebe javne politike u vezi sa zaštitom ljudskog zdravlja i bezbednosti i zaštite životne sredine.

Zahtevi u pogledu etiketiranja su utvrđeni i obavezuju obezbeđivanje informacija na albanskom jeziku za potrošače uvezenih proizvoda i onih proizvedenih u zemlji. Trgov-inska marka i drugi vidovi zaštite intelektualne svojine predviđaju se zakonom, ali se ne primenjuju na istinski način.

Efekti koji ometaju trgovinu najverovatnije se mogu pojaviti u praksama i postupcima koje primenjuje Carina Kosova. Prve se odnose na postupke carinske klasifikacije. Ca-rina Kosova primenjuje načela i prakse Sporazuma STO o carinskoj oceni i u skladu je sa odredbama Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi. Uvoz robe koja se proizvodi u EU i u državama CEFTE sačinjava približno 80% svih uvoza na Kosovu; više od 98% uvoznih transakcija sa ovim zemljama prihvata se u skladu sa 1. metodom carinske ocene STO-a, drugim rečima deklarisana transakcija (faktura) prihvata se u 98% ovih uvoznih transakcija.

Što se tiče drugog dela, u 2% ovih uvoznih transakcija, deklarisana uvozna vrednost ne prihvata se od strane Carine i metode ocene 2-6 STO-a primenjuju se u skladu sa redos-

17 O mehanizima infrastrukture kvaliteta na Kosovu, pogledajte Tsorbatzoglou, G.i Wheatley, R. (2010), Studija izvodljivosti o infrastrukturi kvaliteta, izveštaj koji je naručila Evropska komisija, Kosovo ; i PBPA (2011) Izveštaj o metrologiji, standardima i sredstvima ocene usklađenosti zarad olakšavanja trgovine.


ledom koji predviđa STO. Osim toga, ne postoje nikakve poteškoće u vezi sa postupci-ma carinske klasifikacije. Carina Kosova primenjuje Usklađeni sistem opisivanja arti-kala i kodifikovanja (SH). Na kraju, postupci carinjenja poštuju najbolje međunarodne prakse. Kao što to pokazuju podaci carinskih organa, skoro 80% uvoznih transakcija ca-rini se u roku od dva sata nakon podnošenja robne deklaracije. Slučajevi koji obuhvataju carinjenje koji traju više proizilaze kao posledica nedovoljnih ili netačnih podataka pri deklarisanju robe (15% slučajeva uvoza) i neusaglašenosti pri carinskoj oceni uvozne robe (5%). Sve izvozne transakcije carine se od strane Carine Kosova u roku od 30 minu-ta nakon podnošenja robne deklaracije.

Još jedna oblast koja je povezana sa netarifnim politikama jeste politika konkurencije. Prema ocenama Kosovske uprave za konkurenciju, glavni izazovi obuhvataju nedovol-jna institucionalna iskustva, nizak stepen promovisanja i podsticanja konkurencije na tržištu (štaviše, često su preduzimane mere koje su uticale na jačanje monopola, poli-tikama koje se bave licenciranjem, ovlašćenjima, metrologijom i tržišnom inspekcijom), nedovoljan stepen primene preporuka Uprave za konkurenciji i nedovoljno iskorišća-vanje ovlašćenja kao političkog instrumenta za povećavanje poverenja poslovnih sub-jekata i građana u ekonomsku upravu.

4.3. Trgovinski sporazumi

Kao što je diskutovano i ranije, nivo otvorenosti kosovske trgovine prilično je veliki. Ovo je rezultat niza mehanizama koji uređuju kosovsku trgovinu sa njenim ključnim trgovinskim partnerima. Kao što je objašnjeno, Kosovo ima posebne trgovinske mere u oba njena trgovinska bloka, dakle EU i susednim zemljama. Trgovina sa EU uređena je autonomnim trgovinskim merama (MTA), koje su postavljene 2000. godine i koje su ponovo utvrđene na početku 2011, nakon jednogodišnjeg prekida, tokom 2010. Na osn-ovu studije Evropske komisije za Kosovo, iz 2009. godine, tokom 2010. godine načinjene su pripreme za potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini (SST) sa EU. Bez obzira na to, nakon objavljivanja Studije izvodljivosti, oktobra 2012, odlučeno je da se ove pri-preme integrišu u pripreme za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (MTA), odnosno poglavlja o trgovini u njenom sklopu. U tom kontekstu, završena je studija uticaja ovog poglavlja SSP na kosovsku privredu, koja je jedan od kratkoročnih kriterijuma, proizašao iz Studije o izvodljivosti, na početku pregovora o SSP.

Trgovina sa susednim zemljama odvija se na osnovu pravila i odredbi predviđenih spo-razumom CEFTA. Kao što je prethodno istaknuto, CEFTA liči mnogo više na mehani-zam duboke integracije, pošto pokriva širu listu pitanja a ne samo liberalizaciju tržišta. Kada govorimo o drugim državama, Kosovo je potpisalo sporazum o SPP sa SAD-om i Norveškom i najverovatnije isti sporazum će biti potpisan sa Japanom. U ovom trenut-ku, u toku su pregovori za SST sa Turskom.

Drugi korak za Kosovo jeste multilateralna integracija ili potpuna integracija u svetski trgovinski sistem. Drugim rečima, članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) jedan je od ciljeva Vlade Kosova. Ocena kosovskih mogućnosti za pristup STO-u i do-


bijanje mogućih koristi predstavljena je u izveštaju BEEP “Podržavanje statusa posma-trača Kosova u STO-u”. Studija argumentuje da će Kosovu koristiti članstvo u STO, omogućujući mu učešće u diskusiji i odlučivanje o različitim trgovinskim pitanjima koja ga preokupiraju. Bez obzira na isto, postoji nekoliko poteškoća sa članstvom Kosova u međunarodnim organizacijama, dakle činjenica da neke države u članstvu STO-a nisu priznale Kosovo. Članstvo u ovoj organizaciji zahteva saglasnost svih država članica za prihvatanje jednog novog člana.18

Kosovo u ovom trenutku ocenjuje opcije članstva. Još jedna moguća opcija ostaje pod-nošenje zahteva za članstvo u svojstvu carinske teritorije kako bi se izbegla politička pre-viranja. Još jedna mogućnost jeste da se podnese zahtev za status posmatrača a tek kas-nije za punopravno članstvo. Izveštaj BEEP podržava ideju za neposredno podnošenje zahteva za dobijanje statusa posmatrača. Posmatrači STO-a uživaju pravo na posma-tranje zvaničnih sastanaka Generalnog saveta i drugih organa, uključujući prihvatanje u sastav radnih grupa. Oni takođe imaju pristup kolekciji dokumenata STO-a i možemo zahtevati tehničku pomoć u vezi sa funkcionisanjem sistema i prihvatanja. Posmatrači se mogu prozvati da se jave za reč na sastanku, nakon što članovi iznesu svoje izlaganje, ali ne mogu učestvovati u procesu odlučivanja.

Imajući u vidu sve navedeno, treba priznati široka ograničenja koja nosi sa sobom član-stvo u STO-u kada govorimo o prostoru politika namenjenim državama u razvoju, kao što je Kosovo. Upravo iz tog razloga, članstvo u STO-u treba uzeti u obzir i ovaj faktor ograničenja.

4.4. Rezervne mere

Kosovo takođe radi na upotpunjavanju infrastrukture za rezervne mere. Kao što je pre-thodno istaknuto, obrazovano je tri rezervna mehanizma, iako je Zakonom o antidamp-ing i merama izjednačavanja uključen u Strategiju zakonodavstva za 2012. godinu, sa ciljem izmene i dopune ovog zakona. U ovom trenutku, MTI privodi kraju standardne operativne postupke za rezervne mere koji se zasnivaju na najboljim međunarodnim praksama. Trgovinske politike Kosova za 2012: ažuriranje pruža priliku da se na širokoj osnovi razmotre rezervne mere koje se primenjuju na Kosovu, uključujući diskusiju o pravilima i postupcima STO-a i CEFTA za rezervne mere. U izveštaju se daje preporuka da rezervne mere treba da se koriste kad god je odgovarajuće kako bi se odgovorilo na trgovinske probleme u CEFTI. Rezime izgleda ovako.

4.4.1. Antidamping

Antidamping mere su dozvoljene u skladu sa pravilima i propisima STO-a (sporazumi o antidampingu ili sporazum o primeni MPTT-a, 1994, član VI). CEFTA takođe ovlašćuje države potpisnice da koriste antidamping mere u skladu sa postupcima STO-a (CEFTA Prilog 1, član 22). Zakon usvojen na Kosovu zasniva se na ovim načelima ali mehanizmi

18 Informativni izveštaj o prednostima i slabostima zahteva Kosova za dobijanje statusa posmatrača u STO; koji je izradio PBPA (2011) za ministra MTI (2011).


primene ga čine nefunkcionalnim (vidi gore navedenu diskusiju). STO utvrđuje načela i postupke za utvrđivanje antidamping mera. “Damping” je definisan kao proizvod iz zemlje koji se plasira na tržištu neke druge zemlje u “vrednosti koja je manja od nor-malne” vrednosti proizvoda. U konkretnom smislu, damping se dešava kada je cena jednog proizvoda koji se izvozi iz zemlje manja od uporedne cene istog proizvoda na uobičajenom tržištu kada je namenjen za potrošnju u izvoznoj zemlji.

Sporazum predviđa da, kako bi izrekle antidamping mere, vlasti, treba da dokažu da je pričinjena materijalna šteta, pretnja materijalne štete ili materijalno “zaustavljanje” ili predupređivanje osnivanja domaće industrije. Osim toga, vlasti treba da utvrde da postoji uzročna veza između uvoza dampinga i štete i domaće industrije. Antidamping obaveze ne mogu prekoračiti marginu za antidamping. U vezi sa vremenskim rokom, obaveze treba da se prekinu nakon pet godina, sa mogućnošću produžetka ukoliko šteta bude nastavljena u smislu domaće industrije. Imajući u vidu da složene antidamping istrage mogu trajati više od godinu dana pre nego što se završe, sporazum predviđa iz-ricanje privremenih mera (do devet meseci) pre donošenja konačnih antidamping mera.

Kada govorimo o primeni antidamping mera, prema nekim interesnim stranama iz poslovne zajednice, došlo je do nepoštovanja postupaka i zakonskih i proceduralnih odredbi. Po njima, ovi prekršaji (konkretno prilikom izricanja mera za ciglu koja se uvozi iz Srbije) povezani su sa kriterijumima procene uvezene robe u odnosu na cenu iste robe koja se prodaje na kosovskom tržištu, informisanjem i konsultovanjem poslovnih subjekata i ocenom štete koja je pričinjena domaćim subjektima primenom ovih mera. Još jedan nedostatak koji su pomenuli predstavnici poslovne zajednice jeste nedostatak transparentnosti.

Upravo iz tog razloga, potrebno je da se pri primeni ovakvih mera u budućnosti odgov-ori na ove nedostatke usredsređujući se na podizanje kapaciteta odgovornih institucija i na što proaktivnije i sistematsko uključivanje poslovne zajednice u konsultacije tokom razrade i primene zakonodavstva i politika. Kao što je podvučeno gore, prva posebno zahteva podizanje kapaciteta Odeljenja za trgovinu za istraživanje tržišta i analizu politi-ka, poboljšavanje razmene statističkih podataka i poboljšavanje kvaliteta funkcionisanja horizontalnih struktura u oblasti trgovine. U tom smislu, takođe je potrebno poboljšati transparentnost institucionalnih struktura koje se obrazuju za donošenje odluka u konk-retnim slučajevima. Na kraju, zahteva se poboljšanje informisanja i kapaciteta poslovnih udruženja za efektivno učešće u razvoju i primeni zakonodavstva i politika. Ovo obuh-vata poboljšanja kada govorimo o ekspertizi, sakupljanju podataka, istraživanju tržišta i mehanizmima za konsultaciju unutar njih i sve dodatne privredne sektore i pitanja koja su povezana sa funkcionisanjem poslovnih subjekata koja ova udruženja zastupaju.

4.4.2. Mere izjednačavanja

Poznate kao mere protiv subvencija, zasnovane na sporazumima STO-a i CEFTA-e, mere izjednačavanja su posebne mere koje se donose sa ciljem uklanjanja efekta bilo kakve subvencije koja je data jednom proizvođaču i izvozniku robe kada uvoz ove robe


oštećuje domaću industriju uvozne zemlje. Subvencije su uopšteno definisane kao fi-nansijski doprinos koji vlada daje za ostvarivanje koristi. Izvozne subvencije (subvencije koje se daju na osnovu stepena izvoza ili korišćenja domaćih artikala) su nezakonite same po sebi. Ukoliko imaju štetan efekat i nad drugim subvencijama se mogu preduze-ti mere. Ovo obuhvata poljoprivredne subvencije, osim ukoliko su one u “zelenoj kutiji” kao što je definiše sporazum STO-a za poljoprivredu.

Dugi niz godina, poslovna zajednica na Kosovu upućivala je pozive da se suzbiju nepravedne trgovinske prakse koje pričinjavaju štetu, između ostalog, makedonskih, slovenačkih, srpskih i mađarskih izvoznika, kao posledica subvencija koje im daju nji-hove odnosne vlade. Ukoliko možemo da potvrdimo njihove tvrdnje, onda se neprav-edne prakse slovenačkih i mađarskih proizvođača mogu izjednačiti povećavajući uvozne dažbine KMF-a za date poljoprivredne proizvode. Bez obzira na isto, ovaj prist-up neće funkcionisati za makedonske i srpske proizvođače. Bivajući deo CEFTE, Vlada Kosova obavezala se da će držati uvozne dažbine na nuli. U tom slučaju, Kosovo treba da se okrene merama izjednačavanja kako bi se odreagovalo na štetu koja je pričinjena domaćim proizvođačima a koje izazivaju subvencionisani uvozi.

U samim pravilima STO-a, postoji dvosmerni pristup da se odgovori na pitanje zabran-jenih i akcionih subvencija. Prvi pristup je multilateralan i razmatra nesporazume u sk-lopu pregovora, a ukoliko isti ne uspeju, prosleđuje ih mehanizmu STO-a u cilju rešavan-ja nesporazuma; drugi je jednostrani pristup koji se zasniva na pokretanju istrage same države članice STO-a kako bi se pričinila šteta domaćoj industriji. Sporazum CEFTE u potpunom je skladu sa pravilima i postupcima STO-a u vezi sa merama izjednačavanja.

4.4.3. Zaštitne mere

Kosovo je nedavno usvojilo zakonodavstvo o zaštitnim merama (Zakon br. 04/L-047 o zaštitnim merama na uvoz) koje primenjuju odredbe o zaštitnim merama STO-a i CEFTE. Postupci za primenu zaštitnih mera dozvoljavaju državi da privremeno ograniči uvoz u slučajevima kada povećani uvoz jednog proizvoda pričinjava tešku štetu ili veliku štetu uvoznoj zemlji. Sporazum STO-a o primeni zaštitnih mera predviđa postupke koji treba da se poštuju u državama članicama STO-a pre nego što se primeni povećavanje tarifa, kvota i drugih uvoznih ograničenja. U načelu, zaštitne mere mogu se primenjivati za sve države koje izvoze datu robu. Premda, kvote mogu da se raspodele između države snabdevača i u posebnim okolnostima može se izuzeti izvoz zemalja u razvoju. Uopšte-no govoreći, zaštitne mere ne mogu trajati više od 4 godine, iako se mogu produžiti i do 8 godina. Osim toga, ograničenja treba da se liberalizuju postepeno nakon prve godine.

Član 23(1) Priloga 1 Sporazuma CEFTA potvrđuje pravo članova CEFTE da preduzmu zaštitne radnje u skladu sa Sporazumom STO-a za zaštitne mere. Nezavisno od toga, u poređenju sa sporazumom STO-a, član 23(2) Priloga 1 dozvoljava da se primene bilat-eralne zaštitne mere. Član 23 primenjuje se posebno za poljoprivredni uvoz i zahteva direktne konsultacije i takođe dozvoljava izricanje “odgovarajućih mera” u očekivanju rešenja koje je bilo predmet pregovora. Član 24(5) definiše bilateralne zaštitne mere koje


su predviđene članom 23(2) u vidu “odnosnog porasta carinske tarife primenjive u sk-ladu sa ovim sporazumima. Posledični nivo tarife neće prekoračiti: a. Nivo na snazi na dan odmah nakon stupanja ovog sporazuma na snagu.”

Po svemu sudeći odredbe člana 24(5) koje ograničuju zaštitne mere na odgovarajući po-rast carinske tarife MMF-a na snazi u trenutku preduzimanja radnje ili mere za carinsku tarifu MMF odmah nakon stupanja na snagu CEFTE, može se protumačiti kao način za ograničavanje zaštitnih mera koje Kosovo izrekne utvrđivanjem tarife od 10%.

5. Trgovina i zapošljavanje

Gledajući uopšteno, literatura podržava gledišta da je trgovina direktno povezana sa privrednim rastom i prosperitetom. Pre svega, trgovina omogućava potpuno i efikasno korišćenje izvora jedne države. Zatim, proširivanjem veličine tržišta, trgovina omoguća-va da se izvrši podela posla (specijalizacija) i ekonomika. Štaviše, izvozi su kanal za prenos veština, ideja i tehnologije. Takođe je poznato da konkurencija poboljšava efekte trgovine. Poznato je da izvozi doprinose smanjenju siromaštva; veruje se da izvoz robe i usluga povećava prihode siromašnih ljudi,prihode vlade, mogućnosti za zapošljavanje, uključujući i radna mesta sa većom platom van zemlje, posebno za žene i mlade tražioce posla.

Stvaranje radnih mesta i pad u stepenu siromaštva od suštinske su važnosti za Kosovo a proširenje međunarodne trgovine zemlje predstavlja jedan od ključnih prioriteta. U sk-ladu sa anketom o radnoj snazi iz 2009. godine, stepen nezaposlenosti ostaje prilično vi-sok, na nivou od 45.4%, iako nepoznanice nezvaničnog sektora prikrivaju istinsku sliku. Takođe ostaje nepoznato do kog stepena je izvozna delatnost očuvala ili povećala nova radna mesta na Kosovu. Nije sprovedeno nikakvo istraživanje kako bi se identifikovali istinski efekti trgovine na stepen zaposlenosti.

Kao opšte načelo, promovisanje zapošljavanja izvozom zahteva da političke mere budu usredsređene na povećavanje nivoa konkurencije u intenzivnim delatnostima radne snage. Međutim, ne može se dati nikakav konačan odgovor kada govorimo o odnosu između trgovine i zapošljavanja na Kosovu i drugih povezanih pitanja, bez analize koja se zasniva na dobrim informacijama.

6. Trgovina i direktne strane investicije

Države u razvoju aktivno tragaju za načinom da privuku DSI kao sredstvo za sticanje kapitala i tehnologije, i za podsticanje zapošljavanja i izvoznih mogućnosti. U regio-nu postoji jedan broj zemalja koje su zabeležile uspeh u podizanju nivoa konkurencije domaće industrije putem DSI. Jedan raniji slučaj bio je slučaj Mađarske a nedavno je Srbija pošla istim putem. Strane multinacionalne kompanije glavni su izvor kapitala, tehnologije i tehničkog i upravljačkog znanja. Osim toga, podaci ukazuju da multina-cionalne kompanije proizvode indirektne uticaje na celu privredu, posebno na domaće proizvođače.


Podaci još uvek ukazuju da Kosovo još uvek predstavlja neprivlačno odredište stranih kompanije (za podrobnije podatke, pogledajte CBK, 2012). Bez obzira na isto, Kosovo je preduzelo jedan broj političkih mera da se privuku strane investicije. Kosovo ima prilično savremeno zakonodavstvo koje štiti strane ulagače; ono je potpisalo sporazume o recipročnoj zaštiti investicija, proširilo je tržište liberalizacijom trgovine i učinilo je pokušaje da poboljša opšte poslovno okruženje kako bi se privukli strani ulagači. U vezi sa ovom poslednjom kategorijom, Kosovo je smanjilo različite birokratske procese, olakšalo je proces registracije preduzeća, skratilo je vreme i cenu koštanja međunarod-nih transakcija, usvojilo je “krovni koncept” za dozvole, koji ima za cilj da smanji do 50% broj postojećih licenci do 2014. godine i druge reforme.19

Kao što je i prethodno istaknuto, uloga promocije Kosova stranim ulagačima data je Agenciji za promociju investicija Kosova koja funkcioniše u sklopu MTI-a. Rad APKI-a zvanično je podeljen na promociju investicija i na unapređenje izvoza, a ponekada ova prva kategorija ima prednost. Mandat APKI-a obuhvata: podržavanje preduziman-ja regulatornih promena za stvaranje povoljnog okruženja za investicije na Kosovu; podržavanje delatnosti za promovisanje Kosova kao zemlje privlačne za investicije; pružanje informacija i saveta ulagačima kako bi se prevazišla svaka poteškoća na koju mogu naići u procesu ulaganja.

Prema ocenama poslovne zajednice, postoji doslednost u politikama institucija koja utiče na promovisanje DSI-a, kao što pokazuje primena antidamping mera za građevinski materijal i krompir, i privremenih mera za cement. U ovom kontekstu, takođe se sma-tra da osim tržišta EU i regiona, treba bolje iskoristiti Poseban preferencijalni sistem sa SAD-om kako bi se povećale direktne strane investicije, posebno u sektoru poljop-rivrede i prehrambene industrije. Takođe, prilično je važno da se radi na što realnijem i pozitivnijem prikazu poslovnog okruženja u zemlji pre mogućih spoljnih ulagača (kao što je npr. oko 29% porasta privatnog sektora u intervalu od 2009 – 2011, funkcionisanje 30 preduzeća sa prometom od preko €5 miliona godišnje itd.). Nedavno, takođe je po-trebno poboljšati javno-privatni dijalog posebnih ekonomskih sektora sa prioritetom za kosovsku trgovinu, uključujući npr. politike kao što je oslobađanje sirovina od carinskih taksi.

Rezime ključnih izazova identifikovanih u oblasti trgovine

Ovaj izveštaj daje detaljan pregled glavnih događanja kada govorimo o robnoj i trgovini uslugama na Kosovu. Na početku, opisuju se osnovni pokazatelji u vezi sa trgovinom. Zatim se razmatra institucionalno okruženje za trgovinu, pre svega razmatranjem za-konodavstva a nakon toga i institucija koje su uključene u uređivanje pitanja u vezi sa trgovinom i koordinacijom između glavnih aktera u oblasti trgovine. Dalje, studija diskutuje o glavnim elementima trgovinskog režima na Kosovu. Na samom kraju, pred-



stavlja se kratka ocena odnosa između zaposlenosti i trgovine, kao i DSI.

U skladu sa gore predstavljenim argumentima, ovaj deo rezimira glavne izazove sa ko-jima se suočavaju relevantni akteri na Kosovu kako bi se sektor izvoza podigao na više nivoe međunarodne konkurencije.

Analizirajući statistike međunarodne trgovine za Kosovo, mogu se primetiti i neka od iznenađujućih događanja.

• Prvo, postoji sve veći deficit robne trgovine, iako su izvozi doživeli porast u zapanjujućem nivou.

• Drugo, podaci razotkrivaju da postoji nedostatak raznovrsnosti i preovlađivan-je robe niske vrednosti (na primer, metali i minerali, otpad) u strukturi izvoza.

• Treće, iako nastavlja da preovlađuje pozitivan trgovinski bilans u izvozu, može se desiti da on i ne traje prilično dugo, pošto sa jedne strane, prisustvo međun-arodnih donatora postepeno opada, a sa druge strane, usluge na Kosovu poste-peno postaju privlačnije za strane dobavljače (na primer, građevinski sektor).

Kada govorimo o zakonskom okviru u oblasti trgovine, kao što je identifikovano u Iz-veštaju o napretku EU za 2011, dalje približavanje sa zakonodavstvom EU ostaje izazov. Ovo je uglavnom povezano sa mehanizmima infrastrukture kvaliteta. Osim toga, pos-toje pozivi za modernizaciju zakonodavstva o carinama i za dopunjavanje zakonskog okvira o rezervnim merama.

• U vezi sa prvom, iako je ostvaren napredak u zakonskom okviru, treba raditi dalje na približavanju zakonodavstva kada govorimo o posebnim proizvodima.

• U vezi sa poslednjom kategorijom, iako je carinsko zakonodavstvo u skladu sa carinskim kodeksom EU, i dalje postoje pozivi za dalju modernizaciju za-konodavstva o carinama– uglavnom kako bi se postavili dodatni mehanizmi za olakšavanje trgovine i kako bi bili u potpunom skladu sa novim zakonodavst-vom EU o carini.

• Štaviše, zakonodavstvo o rezervnim merama nije u potpunosti u skladu sa spo-razumima STO-a i sa direktivama EU. U vezi sa ovom poslednjom kategorijom, zaključivanje standardnih operativnih postupaka koji su u skladu sa STO, pose-ban zahtev u okviru CEFTE, ostaje pitanje koje treba da bude tretirano od strane kosovskih vlasti.

• Uopšteno govoreći, kao što je to slučaj sa drugim zakonodavstvom na Kosovu, pitanje primene zakona u vezi sa trgovinom i dalje zabrinjava.

Dva zvanična dokumenta trgovinskih politika (koje su usvojene od strane kosovskih institucija 2005, odnosno 2009) pozivaju na mere za povećavanje privredne konkurencije daljom liberalizacijom trgovine, koordinacijom mehanizama za trgovinu, baveći se sek-torskim pitanjima za povećavanje domaće konkurencije, kao i na utvrđivanje popravnih mehanizama za trgovinu kako bi se odreagovalo na nezakonite radnje susednih zemalja.


• Iako izgleda da su svi ovi predlozi prilično podeljeni ili bez zajedničke niti. Osim toga, nisu primenjeni neki politički pravci koji su predstavljeni u ovim dokumentima.

• Izveštaji oko njihove politike stvaraju veću ekonomsku neizvesnost. • Dalje, prema poslovnoj zajednici, drugi izazovi obuhvataju nepovoljne ekon-

omske politike za poslovne subjekte, netarifne barijere na izvoz (npr. zahtevan-je dodatne dokumentacije od poslovnih subjekata), nedostatak podsticajnih fiskalnih politika za razvoj poslovnih subjekata, visoke kamate i porezi (koji utiču na gašenje velikog broja poslovnih subjekata), i nedostatak podsticajnih politika (npr. direktnih subvencija u sektoru poljoprivrede i subvencija za ban-kovne kamate).

Takođe, glavno ograničenje za institucije koje se bave trgovinom jeste nedostatak dovol-jnih tehničkih i ljudskih kapaciteta. Ovo je prepoznato u nekolicini studija koje su spro-vedene nedavno.

• Kada govorimo o Odeljenju za trgovinu u sklopu MTI-a, najveći izazovi postoje u zaštiti tržišta.

• Još jedan izazov kada govorimo o izgradnji institucija jesu nedovoljni kapaciteti da se sprovedu studije uticaja na kosovsku privredu u kontekstu pripreme i primene dela SSP koji se odnosi na trgovinu.

• Kada govorimo o uključenosti poslovne zajednice u razvoj zakonodavstva i politika, ostaje izazovna činjenica da vladine institucije ne uzimaju u obzir sa odgovarajućim nivoom ozbiljnosti potrebe, interese, predloge i preporuke poslovne zajednice u razradi i primeni zakonodavstva i politika, počevši od po-boljšavanja transparentnosti. Sa druge strane, nedostatak dovoljnih kapaciteta udruženja u poslovnoj zajednici da doprinesu na zadovoljavajući i efektivan način razvoju zakonodavstva i relevantnih politika u oblasti trgovine takođe predstavlja poteškoću.

• Osim toga, iako su stvoreni mehanizmi za koordinaciju u oblasti trgovine, oni još uvek nisu u potpunosti funkcionalni. U tom smislu, nešto što otežava nji-hovo funkcionisanje jesu nejasnoće oko rezultata i proizvoda koji proizilaze iz njihovog rada i proizvoda koji treba da proizađu iz njihovog rada i planiranja njihovog rada (barem na godišnjoj osnovi). Dalje, pitanja organizovanja sas-tanaka, zastupljenosti, brzine delovanja nakon predstavljanja pitanja od strane poslovne zajednice, predstavljaju ozbiljan izazov za njihovo funkcionisanje.

• Nedostatak dovoljnih kapaciteta udruženja u poslovnoj zajednici da doprinesu na zadovoljavajući i efektivan način u funkcionisanju struktura za koordinaciju u oblasti trgovine.

• Na strateškom nivou, postoji udvostručavanje u odgovornostima i funkcija-ma Među-ministarskog odbora za trgovinsku politiku i Nacionalnog saveta za ekonomski razvoj.

Jedno od najhitnijih pitanja u oblasti trgovine temelji se na raspoloživosti i kvalitetu


podataka.

• Izveštaj o napretku EU ističe da statistički podaci ostaju slabi, ometajući na ovaj način sveobuhvatnu ocenu ekonomskog stanja.

• U ovom kontekstu, analize trendova – preduslov za odlučivanje zasnovano na empirijskim podacima – skoro i da ne postoje na Kosovu.

• Nijedna politika ili politička radnja ne ocenjuje se pre i nakon, što bi omogućilo donosiocima politika da donesu odluke kako bi prilagodili i poboljšali trgovinu na redovnoj osnovi.

• Konkretno, nedostaje dovoljna saradnja na tehničkom nivou između instituci-ja koje poseduju relevantne statističke podatke u oblasti trgovine. (uglavnom između MTI, Agencije za statistiku Kosova, Carine Kosova, Poreske uprave Kosova i Centralne banke Kosova). U ovom kontekstu, nedostaje pravna i pro-ceduralna osnova koja bi uredila pristup kao i razmenu, integraciju i obradu statističkih podataka koje poseduje svaka od ovih institucija.

Ima puno izazova kada govorimo o primeni zakonodavstva i politika u oblasti trgovine. Sa jedne strane, prema poslovnoj zajednici, izazovi obuhvataju i povezani su sa:

• povećanjem carinske osnove povodom uvoza robe• neprimenjivanjem Sporazuma CEFTA• nepravednom konkurencijom (uključujući i ‘tajne’ subvencije)• nedostatkom efektivnog nadzora tržišta• primenom antidamping i drugih zaštitnih mera na ad hoc način i na osnovu

pojedinačnih subjekata, a ne kao širi pristup, koji je zasnovan na industrijskom i ekonomskom sektoru

• pravnom infrastrukturom i prilično slabom efikasnošću sudova• problemima sa vladavinom prava (posebno korupcije i šverca);• neformalnošću i fiskalnom utajom• nedostatkom dobre komunikacije i podrške sa opštinskim upravama • Sa druge strane, vladine institucije ukazuju na izazov nedovoljnog podizanja

svesti poslovnih subjekata o zakonodavstvu i trgovinskim politikama, konkret-no, zahtevima koji proizilaze iz procesa približavanja sa evropskim standardi-ma i iz slobodne trgovine sa zemljama u regionu.

Još jedan izazov odnosi se na poteškoće u identifikovanju sektora u kosovskoj privredi koji imaju konkurentnu prednost.


Poglavlje II: Industrija i MSP

1. Opšti pregled

1.1. Preduzeća, MSP i ambijent za poslovanje

MSP predstavljaju kičmeni stub kosovske privrede. Ona doprinose privrednom rastu, zaposlenju, poboljšanju trgovinskog bilansa i generišu najveći deo prihoda u državnom budžetu. Prema podacima Agencije za registraciju preduzeća na Kosovu (ARPK), na kraju 2011., MSP (uključujući i mikro preduzeća) su predstavljala otprilike 99,97%svih preduzeća koja deluju u zemlji (za više detalja proverite tabelu br. 2.1. ispod).

Tabela 2.1: Statistike o preduzećima, prema veličini (2007. – 2011.)20

2007. 2008. 2009. 2010. 2011.

Br. % Br. % Br. % Br. % Br. %

Mikro preduzeća 6.744 96,79 8.242 97,50 9.798 97,48 9.420 98,00 9.919 98,40

Mala preduzeća 178 2,55 160 1,89 215 2,14 165 1,72 139 1,38

Srednja preduzeća 40 0,57 43 0,51 31 0,31 21 0,22 19 0,19

Ukupno MSP 6.962 99,91 8.445 99,91 10.044 99,93 9.606 99,94 10.077 99,97

Velika preduzeća 6 0,09 8 0,09 7 0,07 6 0,06 3 0,03

UKUPNO 6.968 100% 8.453 100% 10.051 100% 9.612 100% 10.080 100%

Izvor: Agencija za registraciju preduzeća na Kosovu

Kao što pokazuje i tabela, od 2007. do 2011. broj MSP-a se povećava po stopi od ot-prilike 20% svake godine, dok je opšti rast tokom ovih pet godina bio otprilike 35%, međutim nema –a dostupnih podataka o broju MSP-a koja su zatvorena ili su bankroti-rala tokom ovih pet godina. Prema vrsti vlasništva, na Kosovu deluju sledeće kategorije preduzeća: individualna preduzeća, opšta partnerstva, ograničena partnerstva, društva sa ograničenom odgovornošću, akcionarska društva, strana preduzeća, društvena pre-duzeća, javna preduzeća, poljoprivredne zadruge i druga preduzeća pod jurisdikcijom KAP-a (vidi tabelu br.2.2).

20 Ibid, str. 152.


Tabela 2.2: Statistike o broju preduzeća prema vlasničkoj strukturi

Vrste vlasništva Broj preduzeća Procenat

Individualna preduzeća 105.623 88,82%

Opšta partnerstva 3.731 3,14%

Ograničena partnerstva 92 0,08%

Društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) 8.340 7.01%

Akcionarska društva 398 0,33%

Strana preduzeća 597 0,50%

Društvena preduzeća 22 0,02%

Javna preduzeća 12 0,01%

Poljoprivredna zadruga 76 0,06%

Preduzeća 33 0,03%

UKUPNO 118.924 100%

Izvor: Agencija za registraciju preduzeća na Kosovu (novembar 2012.)

Činjenica da su više od 88% preduzeća individualna preduzeća pokazuje da Kosovo ima potrebu da stimuliše naprednije oblike preduzeća.

Sa druge strane, podaci ARPK pokazuju da od kraja 2011. MSP-a učestvuju u zaposlenju ukupno 232.411 zaposlenih, ili otprilike 63% opšteg broja lica zaposlenih u preduzeću (tabela br. 2.3.), ali još ne postoje podaci u vezi ljudi koji se zapošljavaju pri MSP-ima svake godine. Prema podacima Evropske Komisije više od 90% preduzeća zapošljavaju manje od četiri osobe21. Štaviše, ocenjuje se da su sva preduzeća generisala 47,6% opšteg iznosa izvoza zemlje u 2011., a prema podacima Poreske administracije Kosova iz 2010. MSP-i su učestvovala sa 43,3% u DBP-u zemlje22. Sa druge strane ocenjuje se da uzima-jući u obzir broj osoba koje svake godine ulaze na tržište rada, Kosovu je potreban realan privredan rast od najmanje 7%23.

21 Commission Staff Working Document accompanying the document Commission Communication on a Feasibility Study for a Stabilisation and Association Agreement between the European Union and Koso-vo, str. 36, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/package/ks_analytical_2012_en.pdf.


23 SME Development Strategy for Kosovo 2012–2016, str. 6, http://www.smesupport.biz/cms/images/stories/key-documents/190711_sme_development_strategy_for_kosovo_en.pdf.


Tabela 2.3: Broj radnika zaposlenih u preduzećima u decembru24

Kategorije MSP-a Broj preduzeća Broj zaposlenih

Mikro preduzeća (1 – 9 zaposlenih) 109.798 185.123

Mala preduzeća (10 – 49 zaposlenih) 1.508 24.877

Srednja preduzeća (50 – 249 zaposlenih) 224 22.411

Ukupno MSP 11.530 232.411

Velika preduzeća (više od 250 zaposlenih) 60 137.096

UKUPNO 111.590 369.507

Izvor: Agencija za registraciju preduzeća na Kosovu (doprinos studiji izvodljivosti)

Prosto poređenje podataka koji su izneti krajem 2011. sa onima koji su izneti u septemb-ru 2012. (tabela br. 2.4. ispod) pokazuju da nije došlo do skoro nikakve promene u broju zaposlenih od strane MSP-a (povećanje od samo 6 zaposlenih), dok je broj zaposlenih osoba u velikim preduzećima izgleda opao za 81.438 (sa 137.096 na 55.658). U relativ-nom smislu, na kraju 2011. MSP-i su zapošljavali otprilike 63%svih radnika u svim pre-duzećima (uz celokupni ostali deo zaposlen u velikim preduzećima), dok je u septem-bru 2012. broj zaposlenih u MSP-ima povećan na 81% (dok je ostalih 19% zaposleno u velikim preduzećima).

Još jedan problematičan izazov predstavlja veoma naglašen nesklad podataka ARPK-a o broju registrovanih preduzeća i onih Poreske administracije Kosova o broju preduzeća koja redovno plaćaju poreze. Prema potonjoj, ovaj broj je na kraju 2012. bio otprilike samo 40.000. Prema podacima poslovne zajednice (Kosovskog udruženja preduzeća) najmanje 60% opšteg broja preduzeća registrovanih pri ARPK nije aktivno, pošto postoji ubeđenje da otprilike 1.000 preduzeća zatvara svoju delatnost svake godine (u odnosu na 6.000 novih koja se otvaraju). Prema njima, aktivnim preduzećima se trebaju sma-trati ona koja plaćaju porez najmanje jednom godišnje. Stoga, postoji hitna potreba da se funkcionalizuje sistem bankrota preduzeća (uključujući i pravni osnov za postupak i institucionalne kapacitete izvršne grane i pravosuđa za primenu istih), koji treba biti prost, brz i bez velikih administrativnih i sličnih nameta.

Sa druge strane, udruženja poslovne zajednice trebaju olakšati primenu mera za pobol-jšanje kapaciteta i sposobnosti preduzeća za primenu procedura bankrota i delovanje u saglasnosti sa zakonskim i proceduralnim uslovima i standardima. Takođe, ovo istovre-meno pokazuje da postoji hitna potreba za vidljivim poboljšanjem koordinacije između ARPK i PAK, Tržišne inspekcije i opština, kao i sa udruženjima poslovne zajednice, kako bi se obezbedilo da se neprekidno i na sistematičan radi na terenu kako bi se iden-tifikovala preduzeća koja ne deluju više i ona koja rade na nezakonit način, kao i harmo-nizacija baza podataka. Prema MTI, oni su počeli na integraciji njihovih baza podataka sa podacima u drugom delu 2012.

24 Ibid, str. 13.


Tabela 2.4: Statistika o broju zaposlenih u preduzećima tokom 2012.

Veličina preduzećaBroj preduzeća Broj zaposlenih

Br. % Br. %

Mikro preduzeća (1 – 9 zaposlenih) 109,800 98.4 185,129 64%

Mala preduzeća (10 – 49 zaposlenih) 1,508 1.4 24,877 9%

Srednja preduzeća (50 – 249 zaposlenih) 224 0.2 22,411 8%

UKUPNO MSP 11,532 99.99% 232,417 81%

Velika preduzeća (više od 250 zaposlenih) 58 0.1 55,658 19

UKUPNO 11,590 100% 288,075 100%


Imajući u vidu rasprostiranje sektora MSP-a u privredi zemlje, Vlada Kosova prihvata važnost MSP-a u privrednom razvoju zemlje, što se dokazuje i usvajanjem Strategije za razvoj MSP-a. Kosovo je takođe i članica Akta za malo preduzetništvo u Evropi. Među-tim, treba rešiti veliki broj izazova. Nesaglasnost podataka, koja je navedena iznad, po-kazuje da podaci još nisu u potpunosti uverljivi. Pre svega, navedeno pokazuje da je proces i metodologija prikupljanja i obrade podataka koju koristi ARPK standardizovan i uređen. Drugo, ova metodologija se treba harmonizovati sa onom koju koriste druge relevantne institucije (kao što su Statistička agencija Kosova, Centralna banka Kosova, Ministarstvo rada i socijalne zaštite itd.) kako bi prikupljeni i obrađeni podaci bili up-oredivi. Ovo bi omogućilo jedinstveno tumačenje trendova u razvoju MSP-a i njihovog doprinosa u zapošljavanju, DBP-u, izvozu i uvozu, budžetu države kao i privrednom razvoju uopšteno (uključujući i različite aspekte koji se nadovezuju na direktna inostra-na ulaganja).

Dok govorimo o MSP-ima ne smemo zaboraviti da su najveći izazovi primena Akta za malo preduzetništvo u Evropi kao i Strategije za razvoj MSP-a. Implementacija ova dva važna dokumenta može odgovoriti na sve gore navedene izazove. Kako bi se ova dva dokumenta primenila potrebna je koordinacija i angažovanje institucija, kako central-nog tako i lokalnog nivoa.

Treće, celokupni proces i metodologija prikupljanja podataka i njihova obrada treba biti transparentnija pošto je navedeno od suštinske važnosti za nezavisno ocenjivanje svih sličnih aspekata razvoja MSP-a, dok vreme njihovog objavljivanja treba biti standard-izovano. Četvrto, ovaj proces se treba u značajnoj meri poboljšati u aspektu kvaliteta (uključujući aspekte obrazovanja i stručnih kvalifikacija), uz cilj omogućavanja lakšeg poređenja među raznim sektorima aktivnosti MSP-a. Navedeno, štaviše, bi omogućilo lakšu identifikaciju uporedivih prednosti raznih sektora poslovanja i boljeg korišćenja takvih kvalitetnih podataka za sastavljanje politika i instrumenata za podršku MSP-a i razvoj privatnog sektora.

Takođe, celokupni sistem prikupljanja podataka treba omogućiti precizniju i objektivni-ju analizu veličine sive ekonomije, što, sa druge starne, je ključni faktor za odgovarajuću


borbu protiv neformalne ekonomije. A navedeno je iz razloga što, prema EU, neformal-na ekonomija na Kosovu se smatra velikom i ona se hrani iz slabosti poreskog sistema, politika potrošnje i primene zakona, uključujući i borbu protiv korupcije i organizova-nog kriminala, i kao takva smanjuje poresku osnovu i efikasnost ekonomskih politika. Konačno, odgovaranje na ove slabosti bi doprinelo u stvaranju postojanih, transparent-nih i predvidljivi uslova za strane ulagače i time bi se dovelo do ispunjenja obaveza koje proizilaze i SSP-a25.

Grafikon 2.1: Trend registrovanja preduzeća na Kosovu tokom perioda 2000. – 2012.

Regjistrimet perkohshme Regjistrimet përhershmee Totali

29564

40094

54412 56514 5657263032

7411079299

8423790929

97357103755

111590118924

28652

27290

20002001

20022003/1

2003/2

20042005

20062007

20082009

20102011

30.09.2012


Osim poboljšanja regulativnog ambijenta i infrastrukture kao i „[...] povećanja ko-rišćenja istražujućih i inovativnih politika [...]“26, napori na „mikro“ nivou se trebaju usredsrediti na poboljšanje upravnih sposobnosti preduzeća. Opširnije, prema posled-njim ocenama EU, nedostatak informacija o MSP-ima predstavlja ključnu prepreku za njihov razvoj, dok je podrška za novoosnovana preduzeća u posebnoj meri nerazvijena.


26 Kosovo 2005 Progress Report, str. 44, http://ec.europa.eu/enlargement/archives/pdf/key_docu-ments/2005/package/sec_1423_final_progress_report_ks_en.pdf.


Osim navedenog, takođe se treba dodatno unaprediti sistem klasifikacije preduzeća27. Sa druge strane, poteškoće u vezi zakonskog izvršenja ugovora, nestabilno snabdevanje električnom energijom kao i ograničeni i skup pristup novčanim sredstvima28 i dalje predstavljaju ozbiljne strukturalne prepreke za MSP-e i razvoj privatnog sektora.

1.2. Industrija i industrijske politike/politike konkurentnosti

Tradicionalno, kosovska industrija se je karakterizovala proizvodnjom metala i proiz-voda od metala, plastike, gume, ako i proizvodnjom hemikalija. Pošto pokriva samo 30% zahteva za domaćim proizvodima, tržište hrane je veoma daleko od svoji potenci-jala, stoga porast istog može takođe pomoći u povećanju proizvodnje primarnih poljop-rivrednih proizvoda. Kosovo raspolaže zavidnim bogatstvom prirodnih izvora. Sa 14,7 miliona tona lignita, Kosovo zauzima peto mesto na svetu u odnosu na rezerve ovog minerala. Lignit je posebne važnosti za zemlju jer se smatra jednim od glavnih faktora za proizvodnju električne energije29. Rudna industrija Kosova ima dugu istoriju i znača-jan potencijal za njeno korišćenje u budućnosti; ocenjuje se da zemlja Kosova poseduje sa najmanje 13,5 milijardi € prirodnih minerala. Kosovski rudnici daju olovo i cink, a posebno lignit, koji služi kao glavni izvor Kosova za proizvodnju električne energije.

Kako bi bila u stanju da na potpuniji način tretira pitanja koja se odnose na industrijski sektor, Ministarstvo trgovine i industrije je donelo strategiju 2009., koju Vlada Kosova nije usvojila. Došlo je do malog napretka u oblasti preduzeća i industrijskih politika, posebno što se tiče sastavljanja politika u korist MSP-a. Međutim, trebaju se povećati napori u razvoju industrijskih politika i politika za sastavljanje strategije u proizvodnim sektorima koji su od posebne važnosti.

Uopšteno, što se tiče oblasti industrije, poslovna zajednica ocenjuje da izazov koji izisku-je prioritetan odgovor predstavlja nedostatak dovoljnih institucionalnih kapaciteta za ocenjivanje stanja u industrijskom sektoru. Navedeno je važno jer je najbolja ocena tekućeg stanja od ključne važnosti za razvoj kvalitetnijih politika, uključujući identifiko-vanje prioritetnih industrijskih sektora koji imaju konkurentnu prednost i konkretnih mera javnih politika za pomoć razvoju industrije. Ovaj izazov u vezi institucionalnih kapaciteta se odnosi i na politike koje su povezane sa industrijom i MSP-ima, posebno u oblasti trgovine, infrastrukture kvaliteta, fiskalnih politika te obrazovanja i stručne obuke saglasno potrebama tržišta rada.


28 Ibid.29 Invest on Kosovo, ECIKS, str. 13–14, http://www.eciks.org/english/publications/InvestinginKoso-

vo_2011_Web.pdf.


2. Zakonski okvir i politike u oblasti industrije i MSP-a

2.1. Zakonodavni okvir u zemlji o MSP-ima

Ovaj deo daje pregled zakonodavnog okvira u zemlji koji je relevantan za oblast pre-duzeća, MSP-a i poslovnog ambijenta, uz poseban fokus na zakone koji uređuju po-dršku za MSP-e, trgovačka društva, inspekcijske službe, unutrašnju trgovinu i strana ulaganja.

Zakonom br. 03/L-031 o podržavanju MSP-a30, donet 2008., se teži uređivanje vladinih politika za mere i klasifikaciju, kao i podstrek stvaranju i razvoju MSP-a. Zakonom se utvrđuju tri kategorije preduzeća (na osnovu broja zaposlenih): mikro preduzeća (do 9 zaposlenih), mala preduzeća (10 – 49 zaposlenih) i srednja preduzeća (50 – 249 zapos-lenih). Međutim, prema poslednjim ocenama EU, potrebna su dalja poboljšanja u kla-sifikaciji preduzeća31. Ovim zakonom se detaljnije razjašnjavaju odgovornosti Agencije za podršku MSP-a na Kosovu (APMSP), u okviru Ministarstva trgovine i industrije, davajući joj ovlašćenja za podršku MSP-a preko raznih mehanizama, kao što su: izra-da zakona i politika, pristup finansijama i programima i drugim šemama direktne po-moći; ulaganja u privatni sektor; eliminaciju i smanjenje prepreka u poslovanju i razvoju MSP-a kao i otvaranje mogućnosti tržišta za MSP; obuka i konsultacije za preduzetnici-ma; poslovni inkubatori; industrijske i poslovne zone; uspostavljanje fleksibilnijih pravi-la koja uređuju odnose poslodavac-zaposleni; olakšanje komunikacije između MSP-a, kako as velikim preduzećima tako sa privatnim konsultantskim službama, predavačima i relevantnim stručnjacima u cilju unapređenja kapaciteta i stručnosti MSP-a i razmene informacija. Okvir za promociju MSP-a sadrži sledeće aktivnosti: podsticaj potpunom korišćenju poslovnih inkubatora, razvoju efikasnog sistema upravljanja podacima, os-nivanjem poslovnih zona u manjim gradovima i analizom njihove funkcije i davanjem preporuka32.

Zakon br. 04/L-006 o poslovnim društvima određuje poslovna društva preko kojih se može sprovoditi poslovna aktivnost na Kosovu. Zakonom se takođe utvrđuju uslovi registracije za svaku vrstu poslovnog društva, primenjive zakonske odredbe za svaku vrstu poslovnog društva kao i njihova prava i obaveze kao pravnih lica, vlasnika, up-ravnika, direktora, njihovih pravnih zastupnika kao i trećih strana. Takođe, zakonom se uspostavljaju pravne odredbe kojim se teži podsticaj olakšavanje, funkcionalizacija i redovno i efikasno zatvaranje tih poslovnih društava. Slično uobičajenim praksama zemalja EU, ovim zakonom se određuje pet kategorija preduzeća koja se mogu registro-

30 Zakon br. 03/L-031 o izmenama i dopunama Zakona br. 02/L-5 o podržavanju malih i srednjih pre-duzeća, član 3., http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2008_03-L-031_sr.pdf


32 Kosovo 2010 European Partnership Action Plan, str. 37–38, http://www.mei-ks.net/repository/docs/EPAP_2010_final.pdf.


vati na Kosovu: (1) individualna preduzeća33, (2) partnerska društva34, (3) društva sa ograničenom odgovornošću, (4) partnerska društva sa ograničenom odgovornošću i (5) akcionarskim društvima. Ovim zakonom se takođe omogućava registrovanje ogranka strane kompanije. Slično prethodnim odredbama, ovim zakonom su uprošćene proce-dure registracije: registracija za pokretanje preduzeća je besplatna, dok je zahtev za os-nivački kapital za DOO je ukinuta dok je za AD smanjena sa 25.00€ na 10.000€35.

Zakon br. 03/L-181 o inspektoratu i nadzoru tržišta utvrđuje funkcije inspekcijskog na-dzora i operacije i ovlašćenja tržišnih inspektora, koji su nadležni za primenu zakonskih odredbi za inspekcijski nadzor. Ovaj zakon se smatra da je u saglasnosti Uredbom br. 765/2008/EC. Ovim zakonom se reorganizuje centralna tržišna inspekcija u izvršni or-gan Ministarstva trgovine i industrije, koja deluje nezavisno, uz izdvojen budžet i koja je direktno odgovorna stalnom sekretaru MTI. Stoga, inspekcijom na nezavisan način upravlja glavni inspektor, koji je nadležan za organizaciju i koordinaciju rada, stvaranje strukture i metoda za obavljanje tržišne inspekcije, na osnovu godišnjeg radnog plana in-spekcije36.Zakon br. 04/L-00 o unutrašnjoj trgovini uređuje uslove za trgovanje u okviri-ma unutrašnjeg tržišta (uključujući veleprodaju i maloprodaju), aukcije, posredništvo u trgovini, ograničavajuće prakse, kao i zaštitne mere za obavljanje trgovinskih aktivno-sti, nadzorne mere kao i administrativne i kaznene mere za nezakonitu konkurenciju u smislu unutrašnje trgovine. U poređenju sa ranijim odredbama, ovom verzijom zakona su smanjenje administrativne takse za poslovanje, eliminišući veliki broj radnih dozvola i sanitarnih inspekcionih dozvola. Tačnije, uklonjene je šest (6) dozvola za građevinska preduzeća, kao što su: građevinska dozvola, za projektovanje, nadzor, dozvola za teh-ničku primopredaju i dozvola za laboratoriju37.

Zakon o strani ulaganjima je izrađen u cilju zaštite, promocije i podsticaja stranih ulaganja na Kosovu, davajući stranim ulagačima skup osnovnih i izvršnih prava kao i zakonskih garancija, kako bi se osiguralo da se oni i njihova ulaganja štite i tretiraju pravično i uz poštovanje, u potpunoj saglasnosti s vladavinom prava i opšteprihvaćenim međunarod-nim standardima i praksama. Ovaj zakon se usredsređuje na nediskriminatorni tretman

33 “Smatra se da je individualno preduzeće osnovano samim činom delovanja preduzeća od strane jednog vlasnika koji je fizičko lice koje se bavi trgovinom“ (Zakon o poslovnim društvima, http://www.as-sembly-kosova.org/common/docs/ligjet/Zakon%20o%20izmen%20zakona%20o%20trgovinskim%20drustvima.pdf).

34 „Kolektivno preduzeće se može osnovati registracijom ili zakonom“ (Ibid).35 Kosovo’s Answers to the EC Questionnaire on the Preparation of the Feasibility Study for a Stabilisation

and Association Agreement, str. 148, http://www.mei-ks.net/repository/docs/Answers_to_the_ques-tionnaire_on_the_preparation_of_the_Feasibility_Study_for_a_Stabilisation_and_Association_Agree-ment.pdf.

36 Ibid, str. 174. 37 Ibid, str. 150.


stranih ulagača38. Ovaj zakon je u procesu izmene-dopune i predloženim promenama se teži poboljšanje poslovnog ambijenta u cilju privlačenja i zaštite stranih ulaganja39.

Uopšteno što se tiče oblasti MSP-a postoji konsenzus među vladinim akterima i u poslovnoj zajednici da je zakonodavni okvir upotpunjen, posebno nakon reformi u dve poslednje godine, koje su uticale na značajan napredak u mestu koje Kosovo zauzima na izveštaju o uslovima poslovanja Svetske Banke. Međutim kao izazov ostaje pristup MSP-a finansijskim sredstvima što se treba rešiti primenom konkretnih mera i meha-nizama u okviru vladinih politika za relevantne oblasti. Na specifičnijem nivou, EU u izveštaju o studiji izvodljivosti ocenjuje da Kosovo treba da upotpuni zakonodavstvo o politikama preduzeća.40

2.2. Zakonodavni okvir u zemlji o industriji

Ovaj deo predstavlja pregled odgovarajućeg zakonodavnog okvira u oblasti industrije na Kosovu, znači zakona kojima se uređuje trgovanje naftom i naftnim derivatima, tur-izam i turističke usluge i privredne zone.

Zakon o trgovačkim uslovima za proizvode i ocenu usaglašenosti uređuje način određivanja tehničkih uslova za proizvode, procedure ocenjivanja usaglašenosti sa predviđenim uslovima kao i donošenjem uredbi od strane resornih ministarstava. Izgleda da odredbe ovo zakona koje se primenjuju na određene proizvode ili grupe proizvoda, bi trebale da najmanje uređuju sledeće elemente: (1) tehničke uslove koje trebaju da ispunjavaju proizvodi koje se stavljaju na tržište ili na korišćenje; (2) prava i obaveze privrednih subjekata koji stavljaju proizvode na tržište ili na korišćenje; (3) pro-cedure ocenjivanja usaglašenosti; (4) prava i obaveze organa koji sprovode procedure ocenjivanja usaglašenosti proizvoda sa uslovima. Primena na terenu u odnosu na za-kon je zabrinjavajuća, ovim zakonom se uređuje nadzor tržišta i vrednost dokumenata usaglašenosti koji su izdati izvan zemlje.

Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda ima za cilj obezbeđivanje da su proizvodi koji su stavljeni na tržište bezbedni. Navedeno važi za sve proizvode, koji se prema zakonu


39 Doing Business 2013: Smarter Regulations for Small and Medium-Size Enterprises, Svetska Banka, http://doingbusiness.org/reports/global-reports/doing-business-2013. Ovim indeksom se utvrđuje prosek procenta mesta zemlje u 10 tema, koji se sastoje od raznovrsnih indikatora, davajući istu važnost svakoj temi. Ocena mesta za sve privrede je do juna 2012.



smatraju takvim, ukoliko je sigurnost određenog proizvoda uređena nekom drugom odredbom zakona na snazi. Ukoliko postoje posebne odredbe kojima se uređuju uslovi bezbednosti za određene proizvode onda se taj zakon primenjuje samo za one aspekte i rizike ili kategorije rizika koje se ne pokrivaju ovim odredbama.

Saglasno Zakonu o trgovini naftom i naftnim derivatima, služba MTI za licenciranje je nadležna za izdavanje licenci nakon podnošenja zahteva, traženih dokumenata i plaćan-ja takse. Licenca se izdaje za svaku aktivnost i skladištenje, odnosno za svaku prodajnu tačku ponaosob i rokom važenja od dve godine. Procedura za licenciranje subjekata koji se bave trgovinom duvana su određene Au br. 04/2012, u saglasnosti sa članom 17. Zakona br. 04/L-041 o proizvodnji, skupljanju, preradi i trgovanju duvanom. Komisija koju je osnovao stalni sekretar Ministarstva trgovine i industrije odlučuje o izdavanju, produženju, odbijanju kao i oduzimanju licence. Rok važenja licence je 5 godina uz mo-gućnost produžetka.

Licenca za aktivnost turističkih agencija je uređena AU br. 12/2010, na osnovu Zakona o turizmu i turističkim uslugama. Komisija za licenciranje, koju je osnovao stalni sekretar MTI odlučuje o izdavanju, produženju, odbijanju kao i oduzimanju licence. Rok važenja licence za obavljanje delatnosti agencija je tri godine41.

Zakon o privrednim zonama ima za cilj obezbeđivanje novih ulaganja u industriju, ak-tivnosti proizvodnje za izvoz, olakšanja ulaza robe i kapitala, primene moderne teh-nologije, stvaranja novih radnih mesta kao i korist od mogućnosti stranih ulaganja i finansiranja robne razmene. Zakonom se takođe uređuje stvaranje, funkcionalizacija, upravljanje i nadzor privrednih zona, kojim se određuju prava i obaveze graditelja, korisnika/operatera i drugih subjekata koji obavljaju delatnost u privrednim zonama, vrstu aktivnosti koje se obavljaju u privrednim zonama, načinu toka robe i predviđen-im fiskalnim olakšicama po njihovim osnovama. Ministarstvo trgovine i industrije je pokrenulo izmenu zakona u cilju olakšanja procesa otvaranja novih privrednih zona, biznis parkova, industrijskih parkova i inovativnih centara. Navedene promene će se odraziti i na odgovarajuće institucionalne sektore.

Tokom 2011. Vlada Kosova je preduzela niz osnovnih koraka za dalje otvaranje Kosova prema stranim ulaganjima usvajanjem Zakona br. 04 L-045 o javno-privatnom partner-stvu (JPP). Novi Zakon o JPP-u je u saglasnosti sa tekovinama evropskog prava. Jedna odredba sa neodgovarajućim predlozima je izbrisana, čime je obezbeđen konkurentan proces tenderisanja. Takođe su izbrisana ograničenja za rok projekata.



2.3. Pregled o primenjivosti tekovina evropskog prava na oblast MSP-a

Kao i u svakoj drugoj oblasti u okviru integracija EU, oblast industrije i MSP-a se ta-kođe uređuje i brojem primarnih i sekundarnih akata tekovina evropskog prava. Ovo zakonodavstvo se sastoji od dve široke kategorije: načela koja su otelotvorena u ugov-orima i posebne odredbe koje su uključene u preostali deo tekovina evropskog prava, koje su donele institucije EU, odnosno sporazumi EU sa trećim zemljama, uredbe, direk-tive i odluke (zakonom obavezujući instrumenti) kao i preporuke i mišljenja (koja nisu zakonom obavezujuća).

Što se tiče načela otelotvorenih u Ugovoru o funkcionisanju Evropske Unije (Lisabon-ski ugovor), isti uređuje da će Unija imati nadležnosti u preduzimanju mera za podršku, koordiniranje ili dopunu mera njenih država članica, između ostalog, u oblasti indus-trije i turizma42. Štaviše Ugovor obavezuje Uniju i njene države članice da obezbede postojanje neophodnih uslova za industrijsku konkurentnost. Tačnije, u saglasnosti sa jednim sistemom otvorenih i konkurentnih tržišta, mere svake države članice u oblasti industrije i MSP-a trebaju imati za cilj:

- Ubrzanje prilagođavanju industrije prema strukturalnim promenama;- Ohrabrenje povoljnijeg ambijenta za inicijative i razvoj preduzeća, posebno

MSP-a, širom tržišta Unije;- Ohrabrenje povoljnijeg ambijenta za saradnju među preduzećima;- Podsticaj boljeg korišćenja industrijskog potencijala i inovativnih politika, is-

tražujućih i tehnološkog razvoja43.

Osim navedenog države članice se obavezuju da će se konsultovati među sobom (u saradnji sa Komisijom) i, kada postoji potreba, koordinirati njihove mere. Istovremeno, EK može preduzeti svaku vrstu inicijative od koristi za promovisanje koordinacije u ovoj oblasti, posebno inicijativama kojima se teži uspostavljanje uputstava i indikatora, organizacija i razmena najboljih praksi i priprema elemenata neophodnih za nadgledan-je i periodično ocenjivanje44.

Još jedno osnovno načelo koje je propisano Lisabonskim ugovorom je jačanje naučne i tehnološke osnove stvaranjem jedne evropske istražne zone u kojoj istraživači, naučna saznanja i tehnologija imaju slobodu kretanja, pri čemu se ohrabruje da ista postane konkurentnija, uključena u industriju i gde se promovišu sve istražne aktivnosti koje se smatraju neophodnim na osnovu drugih poglavlja raznih ugovora. Ovo se takođe teži postići ohrabrivanjem MSP-a u istraživanju i njihovim aktivnostima tehnološkog razvoja visokog kvaliteta i zasnivajući svoje aktivnosti na međusobnoj saradnji, omo-gućavajući istima maksimalno korišćenje potencijala unutrašnjeg tržišta, posebno preko javnih državnih ugovora, utvrđivanjem zajedničkih standarda i brisanjem zakonskih i

42 Treaty on European Union and the Treaty on the Functioning of the European Union, član 6., http://eur- lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010:083:FULL:EN:PDF.

43 Ibid, član 173.44 Ibid.


fiskalnih ograničenja za ovu saradnju45.

Na nivou posebnih odredbi, na osnovu strukture poglavlja, oblasti industrije i MSP-a je pokrivena Poglavljem 20 o Politikama preduzeća i industrijskim politikama46. U Prilogu I je iznet pregled svih aktivnosti relevantnih za ovu oblast.

Kada se govori o oblasti industrije i MSP-a na Kosovu domaće zakonodavstvo se u na-jmanju ruku poziva na odgovarajuće tekovine evropskog prava. Međutim, pitanje je do koje mere su tekovine evropskog prava uključene u domaće zakonodavstvo. Ovo nas dovodi do sledeće tačke, dakle da je kosovsko zakonodavstvo u ovoj oblasti formalno u saglasnosti sa standardima EU, pošto se poziva na tekovine evropskog prava, ali u st-varnosti nadležne institucije, većinom Ministarstvo trgovine i industrije, se trebaju više potruditi za uspešno uključivanje tekovina evropskog prava u državno zakonodavstvo, kao i u obezbeđivanje usaglašenosti sa istim, implementaciju i njihovu primenu.

Sa druge strane, deo koji se odnosi na okvir politika se većinom usredsređuje na Strate-giju za razvoj MSP-a i Strategiju industrija, ali čak i u određenim delovima drugih doku-menata politika koje pokrivaju oblast industrije i MSP-a.

2.4. Okvir politika u oblasti industrije i MSP-a

U smislu pridruživanja u EU postoji praksa da se politike o preduzećima razvijaju na integrisan način uz uključivanje drugih ministarstava. Ministarstvo nadležno za izradu nacionalnog plana se konsultuje sa ministarstvom nadležnim za MSP-e i industrijske politike. U naprednijoj fazi pridruživanja ministarstvo nadležno za MSP i industrijske politike učestvuje u pripremi projekata koji se mogu finansirati iz predstrukturalnih sredstava. Konačno, mora postojati struktura za koordinaciju koja takođe treba uključi-vati predstavnike poslovne zajednice, koja će biti nadležna za uprošćavanje i poboljšanje poslovnog ambijenta47.

Ovaj deo se usredsređuje većinom na strategiju za razvoj MSP-a ali se takođe ukratko diskutuje i o posebnim delovima drugih strategija koje su relevantne za MSP-e i razvoj privatnog sektora.

Strategija za razvoj MSP-a na Kosovu 2012. – 2016. (uz viziju dol 2020. godine), koja je usvojena u julu 2011., je zasnovana na dva glavna stuba strateškog okvira EU o MSP-ima: Evropskom aktu malih preduzeća (AMP), za koji je Kosovo izrazilo privrženost da će primenjivati kao i okvirni program EU za konkurentnost i inovacije (PKI), deo kojeg

45 Ibid, član 179.46 EUR-Lex: Industrial Policy and Internal Market, http://eur-lex.europa.eu/en/consleg/latest/chap13.

htm.47 Guide to the Main Administrative Structures required for Implementation of the Acquis (2005), str. 66,

http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/enlargement_process/accession_process/how_does_a_coun-try_join_the_eu/negotiations_croatia_turkey/adminstructures_version_may05_35_ch_public_en.pdf.


Kosovo namerava da postane u budućnosti.

Kao sektorni dokument kojim se određuje okvir politika Vlade Kosova o MSP-ima, ova strategija se sastoji od mera (podeljenih na tri nivoa: strateške ciljeve, ciljeve i strateške objektive), koje su neophodne za preduzimanje kako bi se nastavile reforme u smeru dinamičkog sektora MSP-a i kako bi se stvorila nova radna mesta. Vizija je „Kosovska MSP-a konkurentna na globalnom nivou“, dok je misija koja je utvrđena ovom strate-gijom sledeća: „Poboljšanje poslovnog ambijenta i kulture preduzetništva, u cilju stva-ranja i brzog razvoja stabilnih MSP-a“. Na nivou strateških ciljeva, cilj strategije razvo-ja MSP-a je jačanje zakonodavnog i regulativnog okvira; poboljšanje pristupa MSP-a finansijama; podsticaj i razvoj preduzetničke kulture; jačanje domaće i međunarodne konkurentne sposobnosti MSP-a; poboljšanje dijaloga između privatnog i javnog sek-tora kao i civilnim društvom, jačanje institucija za podršku MSP-a; kao i poboljšanje preduzetničkog položaja žena, omladine, manjina, posebnih grupa i podršku za pre-duzetnike u manje favorizovanim oblastima.

Što se tiče jačanja zakonodavnog i regulativnog okvira, navedeno se teži postići pre-ko uprošćavanja ovog okvira, poboljšanja među-ministarske podrške za primenu ove strategije, poboljšanje funkcionisanja ocene regulativnog uticaja (ORU), značajnog pov-ećanja broja MSP-a koja se uključuju u formalni sektor, poboljšanja u olakšanju za ot-varanje i zatvaranje preduzeća kao i primene Akta za mala preduzeća (AMP) u Evropi. Poboljšanje pristupa MSP-a finansijama se teži pomoću razvoja, proširenja i promov-isanja game finansijskih instrumenata za MSP-e, privlačenja fondova dijaspore, pružan-ja obuke za MSP-e pristupu finansijama kao i povećanja nivoa fiskalizacije. Ovom strategijom se teži promovisanje i razvoj kulture preduzetništva jačanjem same kulture, promocija povećanja saradnje između škola i preduzeća kao i podsticanjem kreativnosti i inovacije. Konkurentnost MSP-a se teži postići preko razvoja tehničkih, inovativnih i upravnih sposobnosti MSP-a (u saglasnosti sa programom podrške EU za informativne tehnologije i komunikaciju – PP-ITK), unošenja u korišćenje međunarodnih standarda i sistema za upravljanje kvalitetom, razvojem plana za „zamenu uvoza“ kako bi se po-držala konkurentnost MSP-a na domaćem tržištu, identifikacija prioritetnih sektora za podršku MSP-a, osnivanje Centra inovacije za preduzeća kao i olakšanje pristupa MSP-a regionalnim i drugim stranim tržištima.

U okviru objektiva čiji je cilj poboljšanje dijaloga između javnog i privatnog sektora kao i sa civilnim društvom, ovom strategijom se teži povećati svest MSP-a o privrednom razvoju, podrži radna grupa za evropske integracije za ekonomiju i trgovinu kao i pre-ko poboljšanja procesa zagovaranja i reagovanja institucija prema MSP-ima. Što se tiče jačanja institucija za podršku MSP-a, ovom strategijom se teži uticati na Agenciju za podršku MSP-a, agencije za regionalni razvoj, opštinski privredni centri privredne zone, biznis inkubatori i parkovi, kao i konsultanti biznisa i pružaoci preduzetničkih usluga. Poslednjim strateškim ciljem se teži nadovezati na posebne grupe ljudi koje su aktivne u sektoru MSP-a, kao što su žene, omladina, osobe sa posebnim potrebama, manjine i osobe koje žive u manje favorizovanim oblastima.


Ključna prepreka za primenu strategije za razvoj MSP-a je do sada bio nedostatak imple-mentacionog plana koji je nedavno sastavljen, ali koji još nije usvojen. Sa druge strane primena istog zahteva značajan budžet i dalje jačanje relevantnih organa48. Štaviše, iako treba služiti kao referentni dokument za sve relevantne organe koji se bave MSP-om nedostatak uključenja drugih institucija, osim MTI u razvoj iste može predstavljati seri-ju izazova u njenoj primeni. Znači akcioni plan bi takođe pomogao direktno u jasnoj raspodeli odgovornosti među raznim relevantnim akterima ove oblasti.

Imajući u vidu da polovina MSP-a u zemlji je uključena u trgovinu, ali da je manje od 10% uključeno u proizvodnju (večinom industrija pića, hrane i duvana)49, ova vizija i misija treba jasno biti veoma ambiciozna i postignuta u roku od pet godina, posebno imajući u vidu veliki trgovački deficit Kosova (potonje je zbog slabe izvozne strukture kao i zbog nerazvijenog industrijskog sektora). Stoga strategija za razvoj MSP-a treba biti bolje vezana sa trgovačkim politikama i industrijskom strategijom, i obratno, dok dve potonje takođe trebaju biti propraćene akcionim planovima kojima bi se na jasan način utvrdile mere za njihovu primenu. Još jedan izazov koji se tiče primene je taj da se ovom strategijom određuje veoma ograničen broj instrumenata politika, posebno kada se govori o direktnoj podršci razvoju i povećanju MSP-a. Dok se teži konsolidacija i stvaranje zdravog privatnog sektora i poboljšanja pristupa MSP-a informacijama koje se odnose na zakone i uredbe, u istom se navodi da će primena efektivnih regulativnih procedura doprineti borbi protiv neformalne ekonomije preko ohrabrenja MSP-a da se registruju pošto: „Navedeno treba pružiti veće mogućnosti MSP-ima u pristupu kredit-nim i finansijskim izvorima i rešavanju poslovnih sporova, doprinoseći na ovaj način sveopštem privrednom razvoju zasnovanom na tržištu i jakom stvaranju radnih mesta“ u ovom sektoru50.

Kako bi se omogućilo da se na efektivan način obezbedi podrška MSP-ima i olakša poslo-vanje u nekonkurentnom ambijentu opterećenom birokratijom, odgovarajuća ravnoteža između sastavljanja zakona, sa jedne strane, i racionalizacije i reorganizacije postojećeg zakonodavstva u korist olakšanja poslovnih delatnosti, sa druge strane, je više nego neo-phodan. Takođe trebaju postojati jasne objektive u vezi sa onime koja će se specifična pi-tanja urediti dopunskim zakonodavstvom i kako će navedeno pomoći u razvoju MSP-a i privatnog sektora. Isto je potrebno što se tiče poboljšanja pristupa informacijama. Koliko se može primetiti iz dela analize tekućeg stanja u okviru strategije, navedeno je većinom usled ograničenih informacija i ograničenih osnovnih saznanja o problemima i potreba-ma MSP-a i privatnog sektora uopšteno. Ovo posebno važi za slučajeve kada se govori o informacijama o posebnim sektorima preduzetništva pošto ovaj deo strategije sadrži veoma malo informacija o stanju i potrebama takvih sektora. Štaviše, potrebno je veće uključivanje i konsultacija poslovne zajednice u razvoju politika kao i treba biti jasnije

48 Kosovo 2010 Progress Report, str. 39–40, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2010/package/ks_rapport_2010_en.pdf.


50 Ibid, str. 20


koje političke mere, strateške prirode se mogu preduzeti kako bi se poboljšao pristup MSP-a finansijama kao i izvršenje ugovora.

Jedna Strategija za razvoj privatnog sektora je sastavljena 2008. međutim istu Vlada Kosova nije usvojila. Ona se poziva na MSP-e kao jednu od njenih komponenti ali ne sadrži nikakve odrednice u određenom akcionom/izvršnom planu.

Tokom jačanja Agencije za podršku MSP-a i Agencije za promovisanje ulaganja51 (za koje se planira ujedinjenje u jednu jedinstvenu agenciju tokom godine), ostala pitanja koja se trebaju podići obuhvataju bolju integraciju razvoja slobodnih ekonomskih zona u opšte politike Vlade za privredni razvoj52. Poboljšanje korišćenja biznis inkubatora i parkova u podršci MSP-a i razvoj privatnog sektora, kao i neprekidna ocena njihovog funkcionisanja u cilju predstavljanja preporuka je takođe neophodno, kao i razvoj efek-tivnog sistema upravljanja podacima53. Još jedno veoma važno pitanje je sprovođenje strateških ocena u posebnim sektorima poslovnih aktivnosti koje imaju konkurentnu prednost i za koje je potrebno restrukturiranje54. Saglasno sa navedenim, konkurent-nost specifičnih sektora u okviru privatnog sektora se takođe treba neprekidno ocenjiva-ti55 u cilju korišćenja politika i inicijativa potrebnih za podršku uravnoteženog razvoja određenog broja konkurentnih sektora, kao što je na primer rešavanjem postojeće ner-avnoteže između proizvodnog i uslužnog sektora56.

Vezano sa neformalnom ekonomijom i podrškom ulaganja, iako postoji akcioni i ažuriran plan za rešavanje neformalne ekonomije i eliminisanje postojećih administrativnih pre-preka, te su stvoreni garantni fondovi za izvoz57, mnogo prepreka za poslovanje je uk-inuto, možemo reći da ima malo ili ne postoji uopšte nikakva sveobuhvatna analiza o tome kakv su uticaj imali ovi akcioni planovi na privredni razvoj, odnosno smanjenje postojećeg visokog nivoa nezaposlenosti, što je već postalo hronično. Uopšteno, postoji saglasnost među raznim akterima da je Kosovo do sada uspelo da privuče samo mali deo spoljnih direktnih investicija, sa približno samo 8,5 DBP-a, koje su većinom koncen-

51 Council Decision of 18 February 2008 on the principles, priorities and conditions contained in the Eu-ropean Partnership with Kosovo, http://eur-lex.europa.eu/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celex-plus!prod!DocNumber&lg=en&type_doc=Decision&an_doc=2008&nu_doc=213.

52 Stabilisation and Association Process Dialogue (SAPD): Conclusions of the 2012 Subcommittee Meeting on Trade, Industry, SMEs, Customs and Taxation, Ministry of European Integration, juli 2012., Pristina.

53 Kosovo 2010 European Partnership Action Plan, str. 37–38, http://www.mei-ks.net/repository/docs/EPAP_2010_final.pdf.

54 European Commission Enlargement Strategy and Main Challenges 2007–2008, str. 44–45, http://ec.euro-pa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2007/nov/strategy_paper_en.pdf.

55 Kosovo 2010 European Partnership Action Plan, str. 33, http://www.mei-ks.net/repository/docs/EPAP_2010_final.pdf.


57 European Commission Enlargement Strategy and Main Challenges 2007–2008, str. 23, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2007/nov/strategy_paper_en.pdf.


trisane na sektore usluga i finansija (koji imaju značajno manji potencijal za poboljšanje trgovačkog bilansa i stvaranje radnih mesta u poređenju sa drugim sektorima kao što je proizvodni). Navedeno je i u sled toga da bi se ispunile obaveze u okviru SSP-a Kosovo treba da obezbedi stabilne, transparentne i predvidljive uslove za strane ulagače58. Šta-više, izrada inovativne strategije je počela u martu 2012.59.

Akcioni plan ekonomske vizije Kosova 20122. – 20114., kojim se postavlja naglasak na glavne prioritete i sektore privrednog razvoja, između ostalog ima za cilj poboljšanje am-bijenta ulaganja i podrške privatnog sektora. Ovo se teži postići preko izmene i dopune i upotpunjavanja osnovnog zakonodavstva kojim se stvaraju uslovi za privlačenje ulag-anja i otklanjanja preteranih administrativnih prepreka u cilju olakšanja aktivnosti pri-vatnog sektora, doprinoseći na ovaj način ekonomskom rastu. Navedeno zahteva sveo-buhvatne reforme kako bi se eliminisalo 50% nepotrebnih licenci i zahteva za dozvole. Još jedan aspekat koji se tiče razvoja ovog sektora je jačanje aktivnosti za privlačenje stranih ulaganja i integracija u međunarodne finansijske institucije60.

Što se tiče zakonskih i regulativnih reformi iako se smatra da su bile zadovoljavajuće i u saglasnosti sa zakonodavstvom EU, počevši od tekućeg razvoja zakonodavnog okvira i politika na Kosovu, uključujući i njihovu primenu, kao što izgleda su i dalje nedovoljne u aspektu stvaranja ambijenta podrške za razvoj MSP-a. Stoga, Ministarstvo trgovine i industrije smatra neophodnim da zahteva ulaganja većih napora na svim nivoima vlasti kako bi se otklonile prepreke za ulaganja u preduzeća, povećala i stvorila nova radna mesta kao i da je uprošćavanje administracije ključni element za promovisanje razvoja sektora MSP-a. Ovi napori predstavljaju osnovne elemente i kao takvi igraju značajnu ulogu u novom konceptu razvoja za strategiju razvoja MSP-a za Kosovo. Ostaje kao izazov dalji razvoj i integracija komponenti regulativne reforme i raznih inicijativa koje su u toku i koje se odnose na ulaganja, kao i zakonodavne reforme konkurentnosti i politike promovisanja ulaganja, usredsređujući se istovremeno na ispunjavanje uslova za integraciju za EU.

Mora se naglasiti da kada je reč o stvaranju novih preduzeća Vlada je učinila određeni napredak. Proces registracije preduzeća je bio vezan sa Poreskom i carinskom admin-istracijom, čime se omogućava preduzećima da dobiju fiskalni broj, certifikat PDV-a ili certifikat o uvozu-izvozu (u slučaju malih uvoznika) paralelno sa procesom registracije. Drugim rečima preduzeća se sada mogu registrovati jedinstvenim postupkom ili takoz-



60 Ibid, str. 134.


vanim „jednim šalterom za sve“. Ovaj korak je veoma važan za poboljšanje zakonodav-nog i regulativnog poslovnog ambijenta na Kosovu. Osim navedenog, Vlada Kosova je počela proces izrade dva dodatna zakona, zakona o sistemu licenci i dozvola kao i zakona o inspekciji. Prvim zakonom će se konsolidovati regulativni okvir za licence i dozvole, kao i poboljšati poslovna klima preko eliminisanja administrativnih prepreka i smanjenja troškova u poslovanju. Zakonom će se takođe odgovoriti na neke od primed-bi Izveštaja Svetske Banke o uslovima poslovanja, znači u pitanjima koja se odnose na građevinske dozvole. Sa druge strane, drugim zakonom će se stvoriti zakonodavni ok-vir kojim se uređuju aktivnosti inspekcije, istovremeni omogućavanjem obavljanja ins-pekcija u unutrašnjem tržištu korišćenjem ovlašćenja ex officio (po službenoj dužnosti).

Uspostavljanje takozvane „regulativne giljotine“ je takođe deo reformi koje su neo-phodne u kontekstu zakonodavnog i regulativnog ambijenta. Ista predstavlja sredstvo za reviziju na veoma brz način veliki broj pravila i eliminisanje onih koje nisu neophodne bez potrebe za merama koje su duge i koje koštaju. „Regulativna giljotina“ je sistemski i transparentan pristup reviziji, eliminisanju i reorganizaciji pravila poslovanja, u okviru kojih se takođe uklapaju tehnike koje su korišćene u drugim zemljama u tranziciji kako bi se obavila brza de-regulacija. Kao takva, giljotina pruža brzo rešenje za najkritičnije probleme nepotrebnih i neefikasnih uredbi te se stvara mogućnost izgrađivanja stalnog sistema kontrole kvaliteta novih uredbi za poslovanje, čime se teži izbegavanje ponavl-janja istih problema (takozvano „ponovno puzeće preuređenje“). Ovime se predviđa smanjenje troškova reformi u okviru zakonodavnog ambijenta koji je preopterećen i za koji postoji potreba za ozbiljnim strukturnim reformama.

Regulativna giljotina je zasnovana na stavu da je regulativni problemi kojim se suočava-ju preduzeća sistematski i da izolovane i marginalizovane reforme trebaju biti dopun-jene reformama šireg opsega i sistematske koje se prostiru u celom javnom sektoru. Giljotina izričito ima za cilj:

- Vraćanje stimulansa u proces reformi kako bi se prevazišle neke od prepreka koje su usporile ili blokirale ovaj proces. Ove prepreke obuhvataju visoke ad-ministrativne troškove, unutrašnji otpor prema promenama i nedostatak plan-iranja kako postići ove promene u budućnosti;

- Uspostavljanje postojanog procesa za kontrolu kvaliteta i pravne sigurnosti, većinom preko stvaranja kvalitativne kontrolne liste kao i sveobuhvatnog regu-lativnog i centralnog registra, uz visok nivo sigurnosti;

- Stvaranje institucionalne infrastrukture neophodne za obezbeđivanje uslova i uspešnu primenu regulativnih reformi, koja obuhvata osnivanje mehanizama za međuministarsku koordinaciju i saradnju, jačanje katalizatora reformi i stva-ranje osnovnih kapaciteta za regulativnu analizu.

Ocena regulativnog uticaja (ORU) može doprineti ekonomskoj efikasnosti naglaša-vanjem aspekata uređenja koja ograničavaju izbor potrošača i nivo konkurentnosti u ekonomiji. Ovime se pomaže identifikacija mogućih prepreka prema preduzećima i obezbeđuje održavanje ovih prepreka na minimumu, što istovremeno služi i za identi-fikovanje anti-korupcijskih ili zaštitničkih uredbi pre stupanja na snagu takvih uredbi.


Istovremeno se obezbeđuje mogućnost za one koji eventualno mogu biti pod uticajem takvih uredbi kako bi se skrenula pažnja na posledice koje možda nisu uzete u obzir ranije.

Drugi pozitivni aspekti koje donosi ORU obuhvataju povećanje efikasnosti i efektivnosti javnih usluga, poboljšanje kvaliteta davanja saveta ministrima o politikama podstičući veće korišćenje dokaza (empirijskih podataka) u izradi politika, smanjenju troškova omogućavajući opširniju analizu alternativa za postizanje ciljeva politika. Poslednje, ali koje je od iste važnosti, je doprinos u postizanju šest načela dobrog uređenja, kao što su: neophodnost, proporcionalnost, konzistentnost, efektivnost, transparentnost i odgovor-nost. Ova načela se u svakom vremenu trebaju uzeti u obzir tokom ocenjivanja različitih mogućnosti i donošenje odluke da li se treba pratiti određena opcija. Jedino ocenjivanje koja je do sada sprovedeno je ono koje se odnosi na budžetske posledice, dok celokupni proces ORU do današnjeg dana nije iskorišćen zbog nedostatka kapaciteta u Ministarst-vu trgovine i industrije.

U oblasti industrije Industrijska strategija 2010. – 2013., usvojena 2010. sadrži nekoliko prioriteta koja će se odraziti u sektoru strategije planiranja MTI (koja se očekuje da bude okončana u junu 2012. i koja će pokrivati period od pet godina, 2012. – 2017.). strategija ima za cilj odgovaranje na jedan potpuniji način na sva pitanja koja se odnose na indus-trijski sektor i sadrži sledeće prioritete: poboljšanje zakonodavnog okvira saglasno up-utstvima za približavanje, podsticaj industrijskog razvoja i povećanje uloge industrije u stvaranju DBP-a, povećana konkurentnost proizvodnih preduzeća i promovisanje ulag-anja u industriju. Međutim, trebaju se povećati napori u razvoju industrijskih politika i značajnih i strateških politika u proizvodnim sektorima.

Strategijom za razvoj MSP-a 2012. – 2016. se predviđa jačanje konkurentnosti MSP-a na unutrašnjem i međunarodnim tržištima. Osim navedenog, industrijska strategija 2010. – 2013. sadrži određeni broj prioriteta koji će se odraziti u sektornoj strategiji MTI (očekuje se da uskoro bude usvojeno pokriće i petogodišnjeg vremenskog perioda 2012. – 2017.). Prioriteti su sledeći: poboljšanje zakonodavnog okvira u saglasnosti sa novim uputst-vom, podsticaj industrijskog razvoja i povećanje uloge industrije u stvaranju DBP-a, povećana konkurentnost proizvodnih preduzeća i promovisanje ulaganja u industriju61. U međuvremenu je u martu 2012.62 počelo sastavljanje nove strategije.

Uopšteno što se tiče okvira politika poslovna zajednica smatra da značajan izazov u vezi razvoja industrije i MSP-a i predstavlja nedostatak glavnog plana za privredni raz-voj i umesto toga postoji fragmentacija prioriteta po različitim strategijama u raznim institucijama. Osim navedenog, EU, u Izveštaju studije izvodljivosti, ocenjuje da nedo-statak sveobuhvatnih podataka, koji su lako dostupni i ažurirani, o MSP-ima predstavlja značajnu prepreku za MSP-e koji deluju na Kosovu. Na kraju, ali koje je od istog značaja, EU ocenjuje da Kosovo treba da radi na daljem usaglašavanju mera za podršku MSP-a

61 Ibid, str. 247.62 Ibid.


sa Aktom za mala preduzeća za Evropu63.

3. Institucionalni okvir i razvoj u oblasti MSP-a

U smislu pridruživanja EU praksa u oblasti industrije i MSP-a je da centralni organ nadležan za formulaciju i koordinaciju politika bude ministarstvo nadležno za privred-na pitanja ili industrije (i trgovine). U većini zemalja ministarstva koja su nadležna za upravljanje posebnim industrijskim granama učestvuju u procesu sastavljanja politika. Na primer,prerada prehrambenih artikala i drveta spada u nadležnost Ministarstva pol-joprivrede, hemikalije su deo Ministarstva za životnu sredinu a farmaceutski prepara-ti u okviru Ministarstva zdravstva. Izvršne agencije obuhvataju one koje su nadležne za privatizaciju, konkurentnost, strana ulaganja i promovisanje izvoza, MSP-e, kao i privredne komore, udruženja preduzetnika (horizontalna i sektorna), agencije za regio-nalni razvoj i centre za podršku preduzetništva (uključujući Informativne centre EU).64

Na Kosovu, u okviru vladinih agencija, glavni akter nadležan za oblast MSP-a i deša-vanja u privatnom sektoru je Ministarstvo trgovine i industrije, odnosno Agencija za podršku MSP-a i Agencija za promovisanje ulaganja.

Dok je zakon kojim se formalno osniva Agencija za podršku MSP-a (Zakon o podršci MSP-a) prvi put donet u septembru 2005., agencija je počela sa radom u decembru 2006. Glavna uloga agencije je savetodavna i informativna uloga, služeći kao jedina tačka za kontakt („jedan šalter za sve“) za sve investitore. Cilj ove agencije je takođe smanjenje broja MSP-a za koje pristup finansijama predstavlja prepreku za njihov rast i napredak. Kako bi se postiglo navedeno ova agencija radi u četiri smera:

- Formulacija predloga za poboljšanje pristupa MSP-a finansijama, uključujući alternativna sredstva koja su primenjiva (kako finansijska tako i nefinansijska);

- Izradu i stavljanje na korišćenje instrumenata finansiranja MSP-ima i podizanje kapaciteta za posredovanje (preko šeme garantovanja kredita za MSP-e);

- Osnivanje radnih grupa za poboljšanje kvaliteta i pristupa savetima, podršku i obuci o finansiranju; i

- Razvoj programa za stvaranje fondova za inovativne preduzetničke inicijative65.


64 Guide to the Main Administrative Structures required for Implementation of the Acquis (2005), str. 66–67, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/enlargement_process/accession_process/how_does_a_coun-try_join_the_eu/negotiations_croatia_turkey/adminstructures_version_may05_35_ch_public_en.pdf.



Agencija za podršku MSP-a je neprekidno bila aktivna u regionalnim inicijativama. U julu 2011. je potpisan osnivački akt Udruženja za razvoj MSP-a Kosova sa udruženjem MSP-a Jugoistočne Evrope66. Ovo predstavlja značajan korak u usmeravanju postavl-janja MSP-a u širi konkurentniji ambijent. Ova stvar je pokrenula proces pridruživanja u Evropsku obzervatoriju za MSP-e67 i Evropsku mrežu preduzeća68. Agencija za po-dršku MSP-a je glavna institucija nadležna za primenu Strategije za razvoj preduzeća i raspolaže sa sredstvima u iznosu od 1,3 miliona € i dodatnim iznosom od 30 miliona € donatora69.

Agencija za promovisanje ulaganja na Kosovu (APUK) je nadležna za podršku stranih ulaganja na Kosovu (uključujući promovisanje izvoza). u ovu svrhu ova Agencija pruža gamu programa podrške. Zakon o stranim ulaganjima, iz 2005., obavezuje APUK sledećim ovlašćenjima:

- Pružanje pomoći stranim investitorima kako bi ih upoznali sa pravima, garanci-jama o privilegijama propisanim ovim zakonom u vezi sa stvaranjem, imple-mentacijom, delom i likvidacijom određene investicije na Kosovu;

- Pružanje saveta javnim organima u vezi sa obavezama i drugim pitanjima pov-ezanim sa stranim investicijama;

- Primanje, u ime Kosova, saglasnosti stranih ulagača za arbitražu; - Davanje preporuka Vladi Kosova u vezi sa politikama u cilju promovisanja st-

varanja klime prikladne za ulaganje u zemlju; - Poboljšanje slike Kosova kao atraktivno mesto za ulaganja (preko marketinških

kampanja i raznih aktivnosti koje su povezane sa odnosima sa javnošću, kao što su npr. izložbe, forumi investitora i seminari), kao i pružanje informacija i saradnja sa javnim medijima;

- Davanje podrške inicijativama kojima se teži poboljšati kvalitet i ambijent za ulaganja, kao što su istraživanja tržišta, studije i istraživanja izvodljivosti i učešće u vladinim i nevladinim radnim grupama kao i odgovarajućim opera-tivnim grupama;

- Prućanje informacija i uputstava u cilju olakšanja donošenja odluka u oblasti ulaganja, osnivanja preduzeća i poslovnih ugovora; i

66 Doprinos za izveštaja o napretku (maj–septembar 2011.), Ministarstvo evropskih integracija, 2011, Pristina.67 Evropsku obzervatoriju za MSP-e je osnovala Komisija u decembru 1992. kako bi e poboljšalo nadgledan-

je privrednog učinka MSP-a u Evropi. Zadatak je bio prikupljanje informacija u vezi MSP-a i donosioca politika, istraživača, privrednika i samih MSP-a. Poslednja verzija je objavljena u 2007. Od 2008. ju je zamenila ocena učinka MSP-a (za vise informacije, pogledajte na http://ec.europa.eu/enterprise/poli-cies/sme/facts-figures-analysis/sme-observatory).

68 Mreža evropskih preduzeća je ključni instrument EU za privredni razvoj i zaposlenje. Udružujući ot-prilike 600 organizacija za podršku preduzetništva, ova mreža pomaže malim preduzećima u proširen-ju ne-paralelnih privrednih mogućnosti na jedinstvenom tržištu EU (za vise informacije, pogledajte na http://een.ec.europa.eu).



- Promocija kosovskog izvoza, između ostalog preko istraživanja i identifiko-vanja mogućnosti za izvoz, reklamiranje domaćih proizvoda, obezbeđivanje tehničke pomoći izvoznim organizacijama, kao i preko prikupljanja, obrade i raspodele podataka koji se odnose na izvoz u i izvan Kosova70.

Ministarstvo trgovine i industrije je pokrenulo proceduru izmene i dopune Zakona o podršci MSP-a. Očekuje se da novi zakon bude naslovljen zakonom o osnivanju agenci-je za razvoj i promociju privatnog sektora i koji će pod isti krov dovesti Agenciju za podršku MSP-a i Agenciju za promovisanje ulaganja na Kosovu. Za sada APUK treba ojačati saradnju sa lokalnim vlastima i Agencijom za podršku MSP-a kako bi se postigla bolja koordinacija aktivnosti71.

Konsultativni savet za MSP-e je osnovan u 2001. i pruža usluge u svojstvu foruma za diskusiju, savetovanje i unapređenje pitanja koja preokupiraju sektor MSP-a. Savetom predsedava Ministar trgovine i industrije i isti ima 26 članova koji zastupaju vladine i nevladine organizacije, poslovnu zajednicu (Privrednu komoru Kosova) kao i univer-zitete i donatore. Savet se sastaje 4 puta godišnje72. Uloga istog se treba ojačati kako bi služio kao instrument za javno-privatnu među-ministarsku saradnju i da kao takav utiče na razvoj i postizanje rezultat u primeni politika MSP-a73.

Osim navedenog Podgrupa za industriju deluje kao deo radne grupe za trgovačke poli-tike, u kojoj su zastupljene zainteresovane strane kao što su: Ministarstvo trgovine i in-dustrije (odeljenja za industriju i trgovinu), Ministarstvo financija, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo evropskih integracija, Carina, Agencija za hranu i veterinarstvo, Poreska administracija Kosova, Udruženje kosovskih preduzeća, Advokatska komora Kosova, Udruženje izvoznika, predstavnici preduzeća i relevantni donatori (UNDP, US-AID, SB i KEU/EK). Ova podgrupa deluje od marta 2011. i sastaje se svaka tri meseca. Do sada su označena sledeća glavna dostignuća:

- Usvajanje standardnih procedura delovanja kojima se utvrđuju oblasti delovan-ja ove podgrupe, kao što su:

- Reforma u uslovima poslovanja i usaglašavanje zakonodavstva sa direktivama EU o industrijskim proizvodima;

- Reforma u građevinskom sektoru Kosova, i - Reforma u regulativnom sistemu tržišne ekonomije;

70 Zakon o stranim ulaganjima, član 20., http://www.assembly-kosova.org/common/docs/lig-jet/2005_02-L33_en.pdf.

71 Stabilisation and Association Process Dialogue (SAPD): Conclusions of the 2011 Subcommittee Meeting on Trade, Industry, SMEs, Customs and Taxation, str. 9, http://eeas.europa.eu/delegations/kosovo/documents/eu_kosovo/sapd_trade_conclusions_final_en.pdf.

72 Kosovo 2007 Progress Report, str. 36, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2007/nov/kosovo_progress_reports_en.pdf.

73 Council Decision of 18 February 2008 on the principles, priorities and conditions contained in the Eu-ropean Partnership with Kosovo, http://eur-lex.europa.eu/smartapi/cgi/sga_doc?smartapi!celex-plus!prod!DocNumber&lg=en&type_doc=Decision&an_doc=2008&nu_doc=213.


- Potpisivanje sporazuma o saradnji sa Privrednom komorom kosova (u maju 2011.) o organizovanju sajmova i radionica u specifičnim sektorima industrijske proizvodnje74.

U julu 2011. je potpisano osnivanje Udruženja za razvoj MSP-a Kosova sa Udruženjem MSP-a Jugoistočne Evrope75.

Iako je MTI, kao noseća institucija nadležna za oblast industrije i MSP-a označila znača-jan napredak u podizanju svojih kapaciteta i razvoju zakonodavnog okvira i politika, obezbeđivanje razvoja i bolje primene politika zahteva da se opšta saradnja sa relevant-nim akterima (kao što su Agencija za MSP i promovisanje ulaganja, privredne komore, Udruženje banaka, sudovi, agencije za regionalni razvoj itd) poboljša još više76. Nave-deno takođe zahteva dopunske institucionalne kapacitete Agencije za podršku MSP-a, koji su i dalje ograničeni77. Sa druge strane, iako je strategija za obučavanje preduzimača usvojena 2008. a njena primena počela u 2009., saglasno sa Evropskom poveljom o malim preduzećima, (uključujući obuku nastavnika i reformu nastavnog plana i pro-grama), potrebni su dodatni napori kako bi se uvela strukturirana saradnja lokalnih preduzeća sa školama 78.

Odeljenje za industriju MTI je mehanizam na čelu institucionalne podrške za stvaranje povoljnijeg ambijenta za postojani razvoj industrijskog sektora kako bi preduzeća post-ala konkurentnija na domaćem i regionalnom tržištima i šire. Ovaj mehanizam je pro-jektovan kako bi se navedeno postiglo preko sastavljanja industrijskog zakonodavstva u saglasnosti sa direktivama EU i načelima i praksama Svetske trgovinske organizacije, kao i preko razvoja politika industrijskog razvoja za efektivno korišćenje prirodnih i ljudskih izvora u cilju povećanja domaće proizvodnje i izvoza.

• Javno-privatni dijalog

Redovni tromesečni sastanci Konsultativnog saveta o preduzetništvu su se održavali do prošle godine. Zbog činjenice da prethodni format nije služio na efektivan način potre-bama javnog dijaloga sa privatnim sektorom Ministarstvo trgovine i industrije je sada u postupku istraživanja i stvaranja boljeg oblika koji bi praktično učinio mnogo efek-tivnijim dijalog u javno-privatnom sektoru. Predviđa se da navedeno bude uređeno i


75 Inputi izveštaja o napretku (maj–septembar 2011.), Ministarstvo evropskih integracija, 2011, Pristina.76 Kosovo 2011 Progress Report, str. 42–43, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/

package/ks_rapport_2011_en.pdf.77 Kosovo 2010 Progress Report, str. 39–40, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2010/

package/ks_rapport_2010_en.pdf.78 Kosovo 2009 Progress Report, str. 36, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2009/

ks_rapport_2009_en.pdf.


nacrtom novog zakona o osnivanju agencije za razvoj i promovisanje privatnog sektora.

Stvaranje javnog sektora na Kosovu, koji bi odgovorio na potrebe MSP-a zahteva zdrav i produktivan dijalog između obe strane, dok sektor civilnog društva deluje kao posred-nik – i veoma često pokretač – navedenog dijaloga. Opšte mišljenje koje treba preovla-davati je da je privredni razvoj Kosova za dobrobit svih. Mnogo izveštaja za ocenjivanje Kosova nastavljaju da naglašavaju da su potrebni dodatni napori za povećanje saradnje, komunikacije i koordinacije među svim akterima (npr. javnog sektora, privatnog sekto-ra i civilnog društva).

Izgrađivanje tradicije dijaloga, slušanja, učenja, pregovaranja i kompromisa je jedan od najboljih načina koje bi Vlada Kosova trebala naučiti i reagovati na probleme u pri-vatnom sektoru kako bi se uskladile njene politike i kako bi se obezbedio rast i razvoj sektora. Dijalog je istovremeno način da kosovska preduzeća podstaknu bolji ambijent poslovanja što bi pomoglo u njihovim aktivnostima.

Učešće preduzetnika, radnika, civilnog društva i građana (npr. potrošača) u izradi javnih politika je dobra mogućnost kako bi se zaključilo da li je Vlada Kosova poboljšala transparentnost, kvalitet i efektivnost svojih politika. Ovime će Vlada konsolidovati svoj legitimitet79.

Neke od glavnih potencijalnih koristi sektora javno-privatnog partnerstva obuhvataju: olakšanje reformi klime za ulaganje podržavajući šampione reformi, stvarajući elan i ubrzanje procesa reformi. Uzimajući u obzir sadašnje stanje mi preporučujemo sledeće aktivnosti: podizanje svesti o ulozi MSP-a u privrednom razvoju Kosova i za poboljšanje procesa zagovaranja.

4. Praktična primena u oblasti industrije i MSP-a

Usled nepovoljnog ambijenta za razvijanje preduzeća i nedostatak kreativne pre-duzetničke kulture Kosovu i dalje nedostaje sposobnost stvaranja inovativnih pre-duzeća, koja su glavni doprinos stvaranju radnih mesta u razvijenim zapadnim privre-dama. Više od 50% svih MSP-a deluje u sektoru trgovine koji se karakterizuje malim i neproduktivnim ulaganjima. Sa druge strane, na osnovu podataka koje su objavile kosovske institucije, direktna neto strana ulaganja tokom 2011. su dostigla 396,4 miliona € (8,6 DBP-a), nešto više od 365,8 miliona € u 2010. Do sada je otprilike 2.000 stranih preduzeća, u stranom ili mešovitom vlasništvu, uložilo na Kosovu80.

79 Javno-privatni dijalog, DFID, SB, IFC, SOPR, www.publicprivatedialogue.org. 80 Commission Staff Working Document accompanying the document Commission Communication on a

Feasibility Study for a Stabilisation and Association Agreement between the European Union and Koso-vo, str. 35, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/package/ks_analytical_2012_en.pdf.


Građevinske sektor je zabeležio rast (u procentima) povećanjem direktnih stranih ulag-anja (DSU) u Kosovo, što je propraćeno ulaganjem u nekretnine. Učešće proizvodnog sektora u opštem DSU je zabeležilo pad u odnosu na prethodnu godinu. U finansijskom sektoru učešće DSU u opštim ulaganjima tokom 2011. je bilo otprilike 12%. Poreklo in-vestitora je većinom iz zemalja EU, Slovenije, Nemačke i Velike Britanije, dok susedne zemlje prednjače sa DUS-om na Kosovu81. međutim neravnoteža između proizvodnje i sektora usluga ostaje kritično pitanje82 na koje treba odgovoriti u okviru primene strate-gije za razvoj MSP-a.

Na nivou regulativnog okvira vreme potrebno za registraciju društva sa ograničenom odgovornošću na i akcionarskog preduzeća pri Agenciji za registraciju preduzeća na Kosovu (ARPK) je 3 dana. Sa druge strane, ARPK još ne primenjuje procedure stečaja ali pruža usluge za zatvaranje delatnosti83. Od posebnog značaja je on-line baza podataka za preduzeća, u kojoj se zahteva otklanjanje svih preduzeća koja nisu funkcionalna84.

Prema ocenama EU, u okviru izveštaja o studiji izvodljivosti, cene usaglašavanja pre-duzeća sa zakonima i uredbama na snazi ostaju i dalje visoke, mere podrške za nova pre-duzeća su nerazvijene, dok su inkubatori i dalje u pilot fazi dok je primena šeme vaučera ukinuta u 2011. Poslednje, ali koje je od iste važnosti, EU preporučuje uspostavljanje fonda za podršku MSP-a i preduzetništva85. Ovaj i drugi izazovi koje je identifikovala EU su izvedene u okviru akcionog plana za pregovaranje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Vlada Kosova usvojila krajem 2012., međutim njihova uspešna primena takođe zahteva i značajno povećanje iznosa budžetskih sredstava koji se izd-vajaju za ove šeme i kako bi se podržalo razvoj MSP-a i industrije uopšteno. Sa druge strane prema analizi potreba MSP-a za obukom – koji je sproveo projekat EU za MSP (EU SME), u koju je uključeno 109 MSP-a koja deluju širom Kosova – najhitnije iden-tifikovane potrebe se odnose na marketing i prodaju, sisteme upravljanja kvalitetom, promociju izvoza i menadžment kao i upravljanje proizvodnjom.




84 Kosovo 2012 European Partnership Action Plan, str. 20–21, http://www.mei-ks.net/repository/docs/European_Partenership_Action_Plan_2012.pdf.



• Pristup finansijama

Bankarski sektor se smatra jednom od najuspešnijih priča u zemlji pošto je označen značajan i kvalitetan rast. Na osnovu podataka Centralne banke Kosova u decembru 2011. je imovina bankarskog sektora dostigla 2,5 milijardi €, što predstavlja godišnji rast od 11,4%. Ukupna vrednost kredita u sektoru trgovine je dostigla 1,5 milijardi €, go-dišnji rast od 13,2%. U sektoru trgovine prevladavaju komercijalni krediti sa ukupno 50,8% kredita za preduzeća dok krediti za proizvodna preduzeća predstavljaju 12,3% a građevinska preduzeća sa 10,6%.

Međutim EU ocenjuje da je pristup finansijama zabrinjavajući za celokupni region Ju-goistočne Evrope (JIE). U anketi Organizacije za saradnju i privredni razvoj u Evropi (OECD) sa MSP-ima na većim nivoom rasta, koja je sprovedena u 2012., pristup finan-sijama je naglašen kao veoma velika prepreka, druga po redu, odmah nakon korupcije86. Stoga je neophodno da MSP-i dobiju podršku banaka. Takođe je jasan razlog zašto se sve banke usredsređuju na MSP-e kao njihove glavne klijente, iako predstavljaju samo 17% preduzeća prema broju zaposlenih. Oceniti preduzeće samo po broju zaposlenih je samo jedan od oblika, dok je mnogo važniji obrt, dobit i imovina istog. Štaviše, jedan od glavnih problema što se tiče pristupa MSP-a finansijama je da sve banke, lizing kompani-je i Crimson krediti gledaju na MSP-e kao glavne klijente. Međutim nijedna od banaka ne koristi istu definiciju za MSP-e. Međunarodne banke većinom koriste parametre koje diktiraju njihove centrale. Lokalne banke imaju niža ograničenja čime reflektuju njihov mali kapital i nedostatak sposobnosti davanja kredita velikim preduzećima87.

Iako se finansijski sistem na Kosovu smatra uspešnom pričom, kosovski preduzetnici se neprekidno žale na visoke kamatne stope. Sa druge strane bankarski sektor bez ob-zira na rast vrednosti kredita i dalje ima značajnu likvidnost. Većina profita banaka na Kosovu dolazi iz bankarskih depozita dok postoje mali podsticaji za banke da uključe reformu katastarskog sistema, sistem registracije zaloga i kredita i izvršenje dugovanja u odnosu na zaloge. Dodatni napori se trebaju preduzeti i za razvoj potpuno funkciona-lnog tržišta kapitala na Kosovu. Zakonodavni i sudski sistem, uz nedostatke u katastar-skim registrima (na primer 80% stanova u Prištini nije legalizovano) predstavljaju do-datne probleme88.

Opšte je shvatanje da MSP nisu u potpunosti upoznati sa gamom finansijskih mogućno-sti koje su raspoložive na tržištu, stoga se trebaju preduzeti mere za njihovo informisan-je o odgovornostima u uzimanju kredita i vraćanja kredita, kao i relativnim troškovima uzimanja kredita u formalnom i neformalnom sektoru.

Jedan od načina poboljšanja pristupa MSP-a finansijama je preko privlačenja sredstava dijaspore za ulaganje na Kosovu. Osim novčanih doznaka usmerenih ka subvencioni-sanju lične potrošnje za ljude koji žive na Kosovu, dijaspora je uključena u proces pri-

86 OECD - EDIF Reform Prioritization, Priština, 17. oktobar 2012.87 Izveštaj Pristup finansijama,pripremio projekat „EU SME“, septembar 2012.88 Ibid.


vatizacije i direktno je uložila sredstva na Kosovo. Međutim mogu postojati direktni finansijski stimulansi kako bi se dodatno podstakla ulaganja dijaspore i poslovno part-nerstvo sa njima.

U okviru za ulaganje u zapadni Balkan EK ohrabruje partnere iz međunarodnih finan-sijskih institucija (MFI) kako bi se podržali novi oblici financiranja MSP-a, posebno podrška u obliku kamata zasnovanih na akcijama (equity), kapitalu za osnivačka pre-duzeća (venture capital) i mehanizama garancija. Komisija će kofinancirati platformu MSP-a na Zapadnom Balkanu preko čega se teži poboljšanje pristupa MSP-a finansijama preko garancija i kapitala za osnivačka preduzeća (venture capital).89

Zaključno, glavni izazovi koji se tiču pristupa MSP-a finansijama obuhvataju ograničene opcije pristupu, nedostatak dobro promišljenih predloga od strane MSP-a, visoke ka-mate, nedostatak interesovanja od strane bankarskog sektora za davanje dugoročnijih kredita i smanjenje kamatne stope za preduzeća u razmenu za poboljšanje od strane potonjih u upravljanju korporacijama (tačnije redovna revizija).

• Kultura preduzetništva i inovacije

Jedan od glavnih preduslova za razvoj preduzeća je jačanje kulture preduzetništva90. Na osnovu tekuće situacije na Kosovu ovaj cilj bi se mogao postići preko proširenja programa preduzetništva po osnovnim školama, službama za obrazovanje i stručno us-avršavanje (OSU), srednjim školama i obrazovnim institucijama; promocijom uspeha preduzeća koja primenjuju programe preduzetništva za mlade, žene i manjine; promo-cijom i javnim priznanjem doprinosa najuspešnijih preduzeća; i ohrabrenjem i povećan-jem nivoa umrežavanja među preduzećima. Ovo bi se zasnovalo na i harmonizovalo sa tekućim i predloženim intervencijama donatora.

Kreativnost i inovativnost su uvek neophodna za preduzeća za sticanje i održavanje konkurentnih prednosti. Uopšteno postoji nedostatak ideja za utvrđivanje koja pre-duzeća treba pokrenuti.

Većina novih preduzeća su preduzeća „i ja“ zbog nedostatka ideja, inovacije i kreativ-nosti. Ovaj cilj u okviru strategije za razvoj MSP-a će služiti za razvoj šema za obuku novih vlasnika i upravnika MSP-a, kako bi se počele koristiti inovativnost i kreativnost. U sledećem koraku prema statusu kandidata za članstvo u EU, Kosovo će početi sa pri-menom programa EU za preduzetništvo i inovativnost (PPI).

• Stečaj

Zakon o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u procesu stečaja nije primenjen kako

89 European Commission Enlargement Strategy and Main Challenges 2011–2012, str. 10, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/package/strategy_paper_2011_en.pdf.



treba i zbog toga što MTI nije donelo nijedan podzakonski akt za primenu istog, za-konom se propisuje da poverenik može podneti zahtev za stečaj bilo kojem sudu uko-liko: (a) dužnik nije uspeo da plati dug koji kasni najmanje 60 dana ili (b) ukupni iznos neplaćenog duga prevazilazi 5.000€. Neuspeh direktora i službenika da pokrenu pos-tupak, kada je navedeno potrebno, može dovesti do stupanja u lične dugove prema povereniku. Javna i društvena preduzeća nisu podložna ovom zakonu.

Iz perspektive izveštaja Svetske Banke o uslovima poslovanja za 2012. za Kosovo privre-da Kosova se nalazi na 87 mestu od 185 privreda na svetu91.

Uzimajući u obzir ovo Ministarstvo trgovine i industrije treba odmah da razmotri podza-konske akte koji proizilaze iz Zakona o likvidnosti i reorganizaciji pravnih lica u procesu stečaja. Primena ovog zakona je od važnosti i iz perspektive akta za mala preduzeća92.

Ovo se u suštini sastoji od sprovođenja reformi koje bi olakšale pokretanje novih pre-duzeća za one preduzetnike koji su ranije proglasili stečaj. Navedeno bi značilo da su preduzetnici koji su prošli kroz stvarni stečaj (bez zloupotreba) u stanju da uzmu kredite i podršku institucija nakon manje od godinu dana. Brisanje iz registra stečaja se vrši automatski.

• MSP i neformalni sektor

Neformalna ekonomija ometa pravu konkurentnost i povećava cenu za preživljavanje preduzeća koja deluju u formalnom sektoru. Neformalni ugovori o radu i sistematska evazija doprinosa društvenih osiguranja slabe zaštitu radnika i umanjuju socijalnu dobit za iste. Navedeno ima negativan uticaj na budžet i celokupnu infrastrukturu društva zbog opadanja prihoda i sledstvenih smanjenja u pružanju odgovarajućih javnih usluga.

Postoji ažuriran akcioni plan za rešavanje neformalne ekonomije i uklanjanje admin-istrativnih prepreka za ulaganje. Izdvojeni su fondovi za garantovanje izvoza. Među-tim potrebna su dodatna unapređenja u tretiranju neformalne ekonomije i poboljšanje poslovnog ambijenta93.

Prema izveštaju o programu Vlade za sprečavanje neformalne ekonomije na Kosovu 2010. – 2012., ocenjuje se da je veličina neformalne ekonomije između 39 do 50% DBP-a.

Prenošenje sve većeg broja MSP-a u formalnu ekonomiju je jedan od glavnih izazova u

91 Doing Business 2013: Smarter Regulations for Small and Medium-Size Enterprises, Svetska Banka, http://doingbusiness.org/reports/global-reports/doing-business-2013.Ovim indeksom se utvrđuje prosek procenta mesta zemlje u 10 tema, koji se sastoje od raznovrsnih indikatora, davajući istu važnost svakoj temi. Ocena mesta za sve privrede je do juna 2012.

92 Akt malih preduzeća, OECD, Indikator II.93 European Commission Enlargement Strategy and Main Challenges 2007–2008, str. 53–54, http://ec.euro-

pa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2007/nov/strategy_paper_en.pdf.


okviru primene strategije za razvoj MSP-a. Neformalnost slabi poverenje među MSP-ima i finansijskim institucijama i smanjuje pristup MSP-a kreditima i sposobnost za korišćenje formalnih mehanizama za rešavanje sporova. Takođe obeshrabruje spoljne investicije.

Preporuke za analizu primene i podsticaj za prenošenje neformalnog sektora u formal-nu ekonomiju, kao i odgovor na činioce koji obeshrabruju MSP-e u vezi potpunog pri-javljivanja zaposlenih, aktivnosti, obrta i dobiti pri odgovarajućim organima.

Uz podršku projekta EU za MSP-e Agencija za podršku MSP-a je sastavila plan primene strategije za razvoj MSP-a, ali isti još nije usvojen. Međutim može se primetiti da znača-jan broj predviđenih aktivnosti predviđenih u okviru ovog plana, i koje spadaju u okvi-ru delokruga Agencije za podršku MSP-a se već primenjuju, kao što je reforma zakono-davnog i regulativnog okvira, dana malog preduzetništva i indikatora AMP. Ovaj nacrt plana takođe sadrži indikatore koji se objektivno mogu proveriti. Druge vladine Agenci-je su aktivno uključene u proces izrade. APMSP-a će revidirati ovaj plan svake godine.

• Primena zakonodavstva za MSP

Kao i u mnogo oblasti politike, tako i u oblasti MSP-a, glavni izazov je primena zakono-davstva. Zakoni se ne primenjuju u potpunosti i sudovi su prenatrpani velikim brojem predmeta. Kako preduzeća tako i potencijalni investitori traže stabilan ambijent za vla-davinu prava. Kada je reč pravnom izvršenju ugovora mora se napomenuti Zakon o arbitraži, koji je usvojen 2008., sada je na snazi i Američka i Kosovska privredna komora su ovlašćene da osnuju centar za alternativno rešavanje sporova (ARS), koja će se baviti procedurom arbitraže i posredovanja.

Pravo na primenu arbitraže se treba uvesti u svaki ugovor kao i odluka da je arbitraža obavezujuća za obe strane. Posredovanje je manje formalan proces ali ova stvar ostavlja nadu da će obe strane prihvatiti rezultat.

• Primena Akta za mala preduzeća (AMP)

U oblasti razvoja privatnog sektora, koordinacija politika od strane EU sa Zapadnim Balkanom i Turskom se upravlja odredbama Akta EU za mala preduzeća. Na osnovu re-dovnih ocenjivanja u odnosu na standarde EU ova koordinacija je rezultovala donošen-jem testiranih preporuka koje odražavaju nacionalne osobenosti zemalja koje su deo procesa proširenja. Komisija predlaže da rezultati Akta o malim preduzećima budu ko-rišćeni kao mehanizam preporuka za buduće aktivnosti MSP-a u regionu94.

AMP je okvirni ključni dokument za razvoj MSP-*a u Evropi, kojim se utvrđuje deset-načela za razvoj MSP-a:

94 European Commission Enlargement Strategy and Main Challenges 2011–2012, str. 10, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/package/strategy_paper_2011_en.pdf.


- Podsticaj kulture preduzeća;- Reforma stečajnog sistema;- Smanjenja administrativnih dažbina za MSP-e;- e-upravljanje i usluge na jednom jedinom mestu („jedan šalter za sve“); - Povećanje pristupa javnim nabavkama; - Pristup MSP-a finansijama;- Olakšanje pristupa MSP-ima u mogućnosti koje pruža jedinstveno tržište; - Poboljšanje sposobnosti MSP-a i uvođenje u korišćenje raznih oblika inovacije;- Pružanje podrške MSP-ima u promeni izazova poslovanja u mogućnosti; i- Podsticaj MSP-a za sticanje koristi iz razvoja tržišta u trećim zemljama.

Kao takav, Akt ima za cilj upravljanje razvoja privatnog sektora olakšavajući koordi-naciju politika na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Ova koordinacija se zasniva na re-dovnim ocenama koje su utvrđene u odnosu na standarde EU, što omogućava donošen-je preporuka na osnovu osobenosti svake zemlje. Komisija predlaže da se rezultati Akta za mala preduzeća koriste kao savetodavno sredstvo za budućnost aktivnosti koje su povezane sa MSP-ima u regionu95. Kosovo poštuje uputstva i sekundarno zakonodavst-vo EU u sektoru MSP-a od 2002. Kosovo je privrženo primeni glavnih načela Akta EU o malim preduzećima.

Do 2006., kada je osnovana Agencija za podršku MSP-a u okviru MIT-a, Kosovo je zvanično uključeno i u proces Povelje EU o MSP-ima za Zapadni Balkan, koja je zasno-vana na Povelji EU o MSP-ima iz 2000. Uspeh evropske Povelje o MSP-ima je doveo do Akta za mala preduzeća, u 2009., koji je nesumnjivo postavio politike MSP-a u centar ekonomskog i administrativnog donošenja odluka EU i MSP-a u Evropi. Sposobnost Kosova u primeni istog se ograničava zbog budžetskih i administrativnih ograničenja.

Stoga Agencija za podršku MSP-a je takođe nadležna za koordinaciju svih vladinih ak-tivnosti koje se odnose na primenu kriterija MSP-a96. Iako je Vlada preduzela nekoliko mera za poboljšanje mesta Kosova u primeni indikatora AMP-a, međutim i dalje postoje pitanja na koja treba odgovoriti na bolji način. U strategiji za MSP su navedena pitanja koja se odnose i na primenu Akta – AMP-a. Treba se naglasiti da su indikatori AMP-a odgovornost raznih vladinih institucija, a ne samo Ministarstva trgovine i industrije. Stoga se zahteva više napora za primenu indikator AMP-a.

• Dani malih preduzeća

Pod patronatom Ministarstva trgovine i industrije, Agencija za podršku MSP-a orga-nizuje takozvane dane malih preduzeća. Aktivnosti koje se preduzimaju tokom ovih dana su u saglasnosti sa „Evropskom nedeljom MSP-a“97 i one se dešavaju u skoro isto vreme kao i svim drugim evropskim zemljama. Za sada Kosovo nije deo Evropske ned-

95 Ibid.96 Postoji 10 načela AMP-a i 144 indikatora koji proizilaze iz ovih 10 načela. 97 U koordinaciji EK ova kampanja promoviše preduzeća širom Evrope u saglasnosti sa Aktom malih pre-

duzeća za Evropu.


elje MSP-a. Pre nego što postane član ovog foruma Kosovo se trba pridružiti Programu EU za konkurentnost i inovaciju98.

Od velikog je značaja da Ministarstvo trgovine i industrije počne sa pripremama sve-obuhvatne analize o Programu zajednice EU za konkurentnost i inovativnost. Ovom analizom treba identifikovati probleme kojima se Ministarstvo suočava i kojima će se suočavati u odnosu na pristup ovom programu.

Što se tiče industrije, prema poslednjim ocenama EU, Kosovo još nije u potpunosti is-koristilo potencijal predviđene koristi preko preferencijalnog trgovačkog režima EU i ima značajan trgovački deficit u industrijskoj robi. Kako bi se iskoristile sve prednosti predviđene SSP-om, Kosovo treba da pokrene strukturne promene u smeru povećane vrednosti izvoza robe, posebno u trgovini unutar industrije sa preduzećima iz EU99.

Slično načinu sa MSP-ima, i oblast industrije se suočava sa poteškoćama što se tiče zakon-skog izvršenja ugovora, nestabilnim snabdevanjem električnom energijom i ograničenim pristupom finansijama i visokim kamatnim stopama istih. Štaviše, koordinacija i sarad-nja među relevantnim akterima (javni organi, trgovačke komore, bankarska udruženja, sudovi, regionalne agencije za razvoj, itd) se trebaju dalje razvijati, treba se usvojiti ak-cioni plan za primenu industrijske strategije, adekvatno izdvajanje budžetskih sredstava i trebaju se ojačati nadležnosti relevantnih organa. Vezano sa turizmom, ovaj oblik je smatran potencijalom za doprinos privrednom rastu, međutim potrebna su ulaganja u odgovarajuću infrastrukturu. Uopšteno, Kosovo treba sastaviti politike kojima se teži promovisanje revitalizacije, modernizacije i restrukturiranja industrije100.

• Rezime ključnih izazova identifikovanih u oblasti industrije i MSP-a

U ovom izveštaju se iznosi detaljna ocena glavnih dešavanja u oblasti industrije i MSP-a na Kosovu. u početku se diskutuje o zakonodavnoj osnovi, nakon toga o politikama i okviru institucionalnog razvoja, dok se u poslednjem delu analizuju aspekti primene u praksi. Tokom celog izveštaja se ukratko predstavlja tekuće stanje, uz usredsređenje na najglavnije izazove u ovoj oblasti. Saglasno nalazima i iznetim argumentima, ovaj deo obuhvata glavne izazove i preporuke za njihovo rešavanje. Izazovi su predstavljeni or-ganizovani u okviru glavnih aspekata razvoja u voj oblasti, i to su: ambijent za ulaganja, poslovni ambijent (poslovanja), pristup finansijama, stečaj, razvoj i primena politika za MSP-e, prikupljanje i obrada statističkih podataka, primena zakonodavstva, neformalna ekonomija, zakonodavne i regulativne reforme, ocena regulativnog uticaja, industrijske

98 Program EU za konkurentnost i inovativnost će promeniti naziv i biće poznat kao Program za konkurent-nost preduzeća i MSP-a (COSME) 2014.–2020 (za vise informacije, pogledajte na http://ec.europa.eu/cip/cosme).


100 Ibid, str. 36–37.


politike, javno-privatni dijalog i programi EU.

Ambijent ulaganja:

• Ambijent ulaganja pruža osnovni okvir za sve vrste investitora, kako domaćih preduzeća tako i stranih, kako bi se osiguralo da su njihova ulaganja zaštićena i uneta u stabilan i pouzdan ambijent. Imajući u vidu da se kosovska preduzeća suočavaju sa nedostatkom tržišta, značajan izazov je sigurno nedostatak povol-jne klime za ulaganja. Povoljna klima za ulaganja se sastoji od otvorenih finan-sijskih tržišta (jeftin i brz prenos sredstava), vladavine prava, sposobnosti na raspolaganju, ekonomske predvidljivosti, raspoložive infrastrukture, unutrašn-jih tržišta i posebno efikasnosti tržišta rada101.

Poslovni ambijent:

• Na Kosovu još nisu stvoreni postojani, transparentni i predvidljivi uslovi za strane investitore. U ovom smislu, i dalje postoje zakonski nedostaci u cilju st-varanja povoljnih uslova za ulaganja i promovisanje mogućnosti za ulaganje i olakšanje poslovanja. Osim navedenog i dalje postoji prostor za olakšanje ad-ministrativnih i sličnih nameta koji se tiču delatnosti preduzeća.

Pristup finansijama:

• Vezano sa pristupom finansijama glavni izazov se odnosi na reforme u katastar-skom sistemu, registru sistema kredita, izvršenju dugovanja naspram zaloga. Takođe ostaje izazov nerazvijenost tržišta kapitala. Treće, privlačenje sredstava dijaspore za razvoj MSP-a ostaje ograničeno ali nedostaju dodatne finansijske stimulacije kako bi se podstakla dalja ulaganja dijaspore i poslovna partnerstva sa njima.

Stečaj:

• Kosovo još nije uspostavilo potpun i funkcionalan sistem za stečaj preduzeća, što obuhvata zakonodavnu i proceduralnu osnovu, infrastrukturu i institucio-nalne kapacitete (izvršne grane u pravosuđa), kao i sposobnosti preduzeća u primenu i delovanju u saglasnosti sa standardima, uslovima i procedurama za stečaj. Stečaj se u suštini sastoji od omogućavanja brzog gašenja preduzeća koja traže navedeno bez preteranih nameta kao i u primeni reformi koje bi olakšale pokretanje novog preduzeća za one preduzetnike koji su ranije oglasili stečaj. Navedeno obuhvata podršku preko kredita i drugih stimulacija za preduzetni-ke koji su prošli kroz stvarni stečaj (bez zloupotreba) u najmanjem vremenskom roku.

101 Competitiveness of the wood-, metal-, ICT- and non-wood forest products sectors in Kosovo An orienta-tion for future sector support , German Development Cooperation (GIZ Kosovo), 2011, Pristina.


Poboljšanje razvoja politika za MSP-e i njihove primene:

• Kao što je navedeno iznad, izazov ostaje izrada boljih politika za modernizaciju, restrukturiranje i jačanje MSP-a kao i njihova primena. U 2012. je usvojena sred-njoročna strategija za razvoj MSP-a međutim i dalje nedostaje akcioni plan za primenu iste. Osima navedenog takođe je finalizovana Strategija i akcioni plan za razvoj privatnog sektora 2013. – 2017., čije se usvajanje očekuje uskoro. Iako ova strategija pokriva deo politika za MSP ona ne odgovara na sve prioritete strategije za razvoj MSP-a. Što se tiče posebnih aspekata u okviru primene ove dve strategije ocenjuje se da su najveći nedostaci u nedostatku dovoljnih sred-stava i podizanje institucionalnih kapaciteta i MSP-a.

Prikupljanje i obrada statističkih podataka:

• Još jedan problematičan izazov ostaje veoma naglašena neusklađenost podata-ka u oblasti MSP-a, kao i nedovoljna saradnja i koordinacija između relevantnih institucija i poslovne zajednice.

• Iako je manje naglašen, prepreka koju su identifikovala udruženja preduzetnika je nedostatak dovoljnih kodova za registraciju različitih kategorija proizvoda i usluga u sektoru informacione tehnologije i komunikacije.

Primena zakonodavstva:

• Primena primarnog i sekundarnog zakonodavstva u oblasti industrije i MSP-a takođe ostaje izazov.

Neformalna ekonomija:

• Još teži izazov ostaje prenos neformalne ekonomije u formalnu, uključujući odgovor na činioce koji obeshrabruju MSP-e od potpunog prijavljivanja radni-ka, aktivnosti, obrta i dobiti odgovornom organu.

Zakonodavne i regulativne reforme:

• Još jedan izazov je izgradnja reformisanih regulativnih komponenti različi-tih inicijativa koje se odnose na evropske integracije, ulaganja, zakonodavne i konkurentne reforme, kao i na politike za promociju ulaganja i dalju zakono-davnu i regulativnu reformu u cilju daljeg poboljšanja poslovnog ambijenta.

Ocena regulativnog uticaja (ORU):

• Osim „regulativne giljotine“ takođe nedostaje i mehanizam regulativnog uti-caja (MRU). MRU može doprineti ekonomskoj efikasnosti naglašavajući aspek-te uređenja koji ograničavaju izbor potrošača i nivo konkurencije u određenoj privredi.


Industrijske politike:

• Kao što je navedeno iznad Kosovu nedostaju adekvatne politike za industrijski razvoj koje bi doprinele aktivizaciji izvora privrednog rasta, a posebno za proiz-vodni sektor. U post-industrijskoj epohi kombinacija tehnologije i informativne tehnologije i komunikacija sa uslugama velike dodatne vrednosti bi bila motor privrednog rasta. Navedeno bi zahtevalo najmanje dekadu ili značajna ulaganja u jačanje kvalitetnog obrazovanja i poslovnog ambijenta. Prioritet se treba dati i re-industrijalizaciji na način kako se ista ne bi usmerila protiv sektora usluga i konkurentnih sektora u poljoprivredi.

Javno-privatni dijalog:

• Na Kosovu takođe nedostaje dijalog koji je strukturiran na odgovarajući način i u potpunosti funkcionalan između javnih institucija i privatnog sektora u svim aspektima razvoja industrije i MSP-a. Ovaj dijalog je od ključne važnosti kako bi se omogućilo vladinim institucijama da reaguju pravovremeno i na adekvatan način u rešavanju problema i usklađivanju svojih politika u korist rasta i razvoja MSP-a.

• Takođe, iako funkcionisanje Nacionalnog saveta za privredni razvoj odgovara na određeni deo ovih izazova ovaj dijalog još nije dovoljno dubok i rasprostran-jen na nivou raznih regiona Kosova. Sledstveno, ovaj dijalog i dalje ne obuhvata autoritet i druge zainteresovane strane na regionalnom i lokalnom nivou (ukl-jučujući agencije za regionalni razvoj).

Programi EU:

• Iako je Kosovo članica Akta za malo preduzetništvo za Evropu, u ovoj oblas-ti postoje dva programa EU, čiji deo Kosovo još nije postalo: Program za konkurentnost preduzeća i MSP-a (COSME) 2014. – 2020. i Okvirni program za konkurentnost i inovativnost (CIP). Kosovo takođe i dalje nije deo kampanje Evropska nedelja MSP-a.


Poglavlje III: Postojanje Funkcionalne Tržišne Ekonomije i Kapacitet da se nosi sa Tržišnim Snagama Unutar Unije

1. Ulazak i izlazak sa tržišta

Među više suštinskih reformi koje su zemlje socijalističkog bloka morale da preduz-imaju da bi obavile prelazak ka punoj tržišnoj privredi, bila je i ekonomska liberalizaci-ja. Smisao ekonomske liberalizacije je trostruko: prvo, ona podrazumeva smanjenje ili ukidanje vladinih restrikcija na domaće transakcije, cene i tržišta; drugo, ona pokriva spoljne transakcijama i slobodnu razmenu domaće valute sa stranim valutima, ili tzv. konvertibilnost valuta, i, na kraju, ona se odnosi na slobodan ulazak firmi na domaća tržišta.

Sa ciljem da olakšava bavljenje biznisom i da isto učini finansijski jeftinijim, kao i da bi integrisalo u formalno tržište biznise koji operiraju u neformalnom tržištu, Kosovo je učinilo značajne korake u ovoj oblasti reformi, uključujući smanjivanja ograničenja pravnih i regulatornih opterećenja. Takođe je liberalizovalo tržište i cene, osim u en-ergetskom sektoru i nekih drugih usluga. Pored toga, ono je skoro u potpunosti liber-alizovalo međunarodne transakcije. Danas, prosečna stopa tarifa koja se primenjuje je 4,8% na sve proizvode.102 Kosovo ne primenjuje ne–tarifine mere koje bi značajno ome-tale spoljnu trgovinu. Ono je stavilo na snagu zahteve za licenciranje određenih proizvo-da, kao i zahtev za etiketiranje. Konačno, Kosovo je stupilo na snagu politike i mere za podsticanje razvoja privatnog sektora. Kosovo je preduzelo korake za stvaranje potreb-nih uslova za ulazak firmi na tržištu, posebno u de novo mikro, mala, srednja preduzeća.

Osim toga, Kosovo je preduzelo program za privatizaciju bivših društvenih preduzeća i korporatizacije javnih preduzeća. Štaviše, kao treći sastavni deo razvoja privatnog sektora, Kosovo je stvorilo neophodne uslove za privlačenje stranog kapitala, ili direk-tnih stranih investicija (DSI). U nastavku, ovaj izveštaj reflektira o zadnjim razvojima u vezi sa procesima ulaska na tržište na Kosovu, odnosno o stvaranju novih biznisa, proces privatizacije i intenzitet DSI-a. Ovaj deo zaključuje se diskusijom o izlasku firmi iz tržišta.

• Stvaranje de novo firmi

Što se stvaranja novih firmi tiče, kreatori politika na Kosovu su se usredsredili na poboljšanje klime poslovanja i olakšanje procesa registracije biznisa. Proces registracije biznisa je pojednostavljen i olakšan, broj traženih dokumenata za izvoz i uvoz je smanjen, a jedan broj licenci je ukinut.

Dalje, ove i druge pravne reforme, izvršene zadnjim izmenama i dopunama Zakona o trgovačkim društvima, da bi se olakšalo ulazak u tržište a takođe poboljšavaju zašti-tu investitora. Ovo uključuje povećanje zahteva za deklarisanje konflikta interesa, ob-javljivanje finansijskih pregleda i mogućnost deoničara da podnesu tužbe i dobijaju

102 Na osnovu obračuna Departmana za trgovinu, Ministarstvo za trgovinu i industriju.


obeštećenje, protiv nekog zvaničnika u vezi sa nekom transakcijom koja uključuje konf-likt interesa. Druge značajne pravne reforme koje olakšavaju ulazak u tržište uključuju one iz oblasti izgradnji. Novi zakon o izgradnji, koji je stupio na snagu u julu 2012. godine, uvodi katastarske stope, kao osnovane na pokrivanje troškova, zatim pristup za menadžiranje rizika u odnosu na administriranje, a takođe predviđa i da ne davanje odgovora za građevinsku dozvolu podrazumeva saglasnost i takođe uspostavlja jedan kod izgradnje (podzakonskim aktom Ministarstva za životnu sredinu i prostorno plan-iranje), koji, između ostalog, utvrđuje tehničke norme za sigurnost izgradnji.

U finansijskom sektoru, Zakon o bankama, mikro-finansijskim institucijama i ne-fi-nansijskim bankarskim institucijama unapredio je pravni osnov u nekoliko pravaca. On predviđa dodatne odredbe za korporativno upravljanje banaka i upravljanje prob-lematičnih banaka i izlazne strategije. Dalje, u cilju poboljšanja upravljanja banaka i mikro-finansijskih institucija, isti predviđa zahteve za kriterijume “adekvatna i odgo-varajućeg” načela izbora članova borda direktora i višeg nivoa menadžmenta, njih-ovu sastavnu strukturu, zahteve za deklarisanje konflikta interesa i preduzimanje ad-ministrativnih mera protiv neusaglašenosti sa važećim propisima i zakonima prema određenoj ustanovi i pojedincima (akcionarima, direktorima i višim menadžerima). Na kraju, on predviđa nova ograničenja na koncentracijama kreditne izloženosti i izloženo-sti prema povezanim licima banaka i konsolidovanom nadgledanju bankarskih grupa.

Uz podršku Svetske banke osnovane su 25 One-stop shop usluge (za sve usluge na jednom mestu) u različitim opštinama. Uverenje o registraciji biznisa , fiskalni broj i uverenje o PDV-u izdaće se u jednoj tački. Proces registracije biznisa je pojednostavl-jen uklanjanjem odredbe koja zahteva deponovanje minimalnog iznosa (od 5,000 €) za pokretanje biznisa za kompanije sa ograničenim odgovornostima i smanjenje osnovnog kapitala, koji se traži za akcionarske kompanije, sa 25,000 € na 10,000 €. Ova pojed-nostavljenja će olakšati otvaranje novih biznisa i smanjiti vreme za pokretanje biznisa. Pravni okvir i prakse su ne-diskriminirajući. Ove i druge reforme poslovne klime po-mogle su Kosovo da se rangira na višem mestu u klasifikaciji Svetske banke u bavljenju biznisom za 28 mesta, sa 128 mesta, za 2012. godinu, na 98 mestu za 2013. Poboljšanje pokazatelja za “Pokretanje biznisa” bio je drugi najveći doprinositelj, nakon poboljšanja na tržištu “Zaštite investitora”. Kod prvog pokazatelja, Kosovo je avanziralo za 44 mes-ta, dok kod drugog pokazatelja avanziralo je još više, ili za 76 mesta.

Što se tiče olakšavanju ulaska novih preduzeća na tržište, izazov ostaje visoka kamatna stopa i visok rizik pristupa kreditima. U tom kontekstu, postoje brojni strukturni izazovi koji se odnose na poboljšanje nivoa podrške bankarskog sektora u realnom tržištu. Ovo zahteva analize ponude i potražnje za bankarskim kreditima. Dalje, takođe treba da se usredsredi na poboljšanje upravljanja korporacija, počev od povećanja pouzdanosti finansijskih pregleda preduzeća.

• Privatizacija društvenih preduzeća i korporatizacija JP-a

Proces privatizacije društvenih na Kosovu počeo je 2002. godine, prvobitno u izvođenju Kosovske poverilačke agencije, koja je funkcionisala u okviru IV. Stuba IV UNMIK-a.


Nakon proglašenja nezavisnosti, u 2008, KPA je postala Kosovska agencija za privat-izaciju. Načini privatizacije sastojali su se se od specijalnog spin-offa (koji je nametnuo specifične zahteve prema investitorima u pogledu investicija, zapošljavanja, itd.), Re-dovnog spin-offa (koji nije nametnuo nikakav zahtev za investitore), i likuid. Do sada, ukupno je oko 306 društvenih preduzeća privatizirano, u potpunosti, ili delimično. Agencija je prikupljala značajan prihod iz ovog procesa, a njihova imovina i profit je izd-vojen od matičnih kompanija za ispunjavanje moguće pretenzije poverioca i radnika. Međutim, Kosovo zaostaje u pogledu privatizacije u širem stepenu. Kosovo je do sada privatizovalo samo njegovu distributivnu mrežu. Tender je završen u za Kompaniju distribucije i snabdevanja električnom energijom, u junu 2012. Proces privatizacije Pošte i telekomunikacije je za određeno vreme odugovlačen, ali je to predviđeno da se završi u 2013. godini.

Osim toga, Vlada je pristupila ili razmatra dugoročno javno-privatno partnerstvo (JPP), kao način za privlačenje privatnih investicija i razvoj infrastrukture. U 2010. godini, 20-to godišnji ugovor je dodeljen jednom međunarodnom konzorcijumu da operira na Međunarodnom aerodromu u Prištini. Velike privatizacije i JPP-a imaju potencijal da privlače investicije i poboljšaju efikasnost. Međutim, to se mora pažljivo menadžirati, kako bi se ograničavalo izlaženje prema Vladi, obavezama u buduće i da bi se obezbe-dilo potrebno stimulisanje u cilju poboljšanja poslovne i operativne performanse kom-panija.

• Direktne strane investicije

Direktne strane investicije su značajan faktor za razvoj privatnog sektora. Na konven-cionalan način DSI vide se kao izvor kapitala i opreme,, ali istovremeno i kao kanal prenošenja menadžerskih saznanja, tehničke ekspertize (know-how) i kao put za sticanje pristupa u mreže međunarodne trgovine. Privatnom sektoru u rađanju na Kosovu, kao i u drugim zemljama u tranziciji, faktički nedostaju svi ovi izvori. Stoga, DSI su neo-phodne za opšti razvoj Kosova. .

DSI na Kosovu su bile veoma niske u poratnom periodu vidi CBK, 2012). Međutim, Kosovo je preduzelo niz političkih mera za privlačenje stranih investitora. Kosovo ima veoma moderno zakonodavstvo za zaštitu stranih investitora, potpisalo je uzajamne sporazume za zaštitu investicija, proširilo je tržišta kroz liberalizaciju trgovine i zalaže se za poboljšanje opšte poslovne klime, u cilju privlačenja stranih investitora. Što se ovog zadnjeg tiče, Kosovo je reduciralo suvišnu regulativu i ostale birokratske procese, olakšavajući proces za registraciju biznisa, smanjujući vreme cene međunarodnih tran-sakcija, primenjujući u upotrebi “koncept ambrele” za dozvole, koji teži da eliminiše do 50% postojećih licenci do 2014. godine, kao i druge reforme. Kao što je i naglašeno, ove reforme i druge međusobno povezane reforme pomerile su Kosovo kod pokazatelja WBDB “Zaštita investitora” za 76 mesta.

• Izlazak sa tržišta

Zakon o stečaju uređuje proces izlaska sa tržišta.. On predviđa likvidaciju i reorgani-zaciju problematičnih firmi, i značajno je sredstvo za tržišnu ekonomiju. On osigurava


za firme koje su podbacila redovno sredstvo za izlazak. On oštećuje slabe firme, ali potencirano o pouzdanim firmama omogućava re-strukturiranje. I, stečaj premeštava kontrolu nad firmama sa finansijskim problemima kod njihovih poverilaca pre zloupo-trebe ili raspodele svih aseta, i to daje poveriocima informacije i snagu za usmeravanje upotrebe preostalih aseta za pokrivanje dugova.

Agencija za registraciju biznisa na Kosovu ne raspolaže procedurama stečaja. Međutim, ova agencija pruža usluge prestanka delatnosti. Procedure i potrebna dokumentacija za prestanak korporacija su sledeća:

- Popunjavanje obrasca D;- Najava likvidacije na ½ stranice u dnevnim novinama, na tri jezika;- Potvrda od Poreske administracije za prestanak biznisa;- Potvrda od Privrednog suda;- Originalno uverenje o biznisu;- Fotokopija lične karte/a vlasnika, ili pasoša (u slučaju stranog/ih lica);- Odluka o likvidaciji korporacije;- Odluka o imenovanju likvidatora; i- Izveštaj o kapitalnoj imovini.

Tokom perioda 2007 – 2011, ukupan broj kompanija koje su obustavile njihovu aktivnost je 5,822. Od januara 2012. do maja 2012. godine, ukupno su 337 kompanije obustavile svoje aktivnosti.

U finansijskom sektoru, zbog specifičnosti i veće osetljivosti (ovaj sektor je među naj uređenim sektorima u svim zemljama sveta), izlazak sa tržišta je na specifičan način regulisan odgovarajućim zakonima o finansijskim institucijama. Zakon o bankama, Mikro-finansijskim institucijama i Ne-bankarskim finansijskim institucijama, usvojen u aprilu 2012. godine, uređuje relevantna pitanja, kao što je uzimanje pod upravljan-jem ili kontrolom banaka, njihova re-kapitalizacija, njihovo udruživanje, prodaja i re-strukturiranje, kao i stečaj i način njihove likvidacije. Ovaj zakon se bazira na najbolje međunarodne prakse, imajući u vidu značaj tretiranja ovih pitanja u cilju stvaranja što efikasnijih uslova za zaštitu deponenata, kao jedan od glavnih mandata CBK-a. Što se penzijskog fonda i osiguravajućih kompanija tiče, njihov izlazak sa tržišta se, takođe, uređuje posebnim zakonima. Zakon o penzijskim fondovima Kosova, usvojen u aprilu 2012. godine, uređuje pitanje izlaska sa tržišta suplementarnih penzijskih fondova (treći stub). Za osiguravajuće kompanije, ovo pitanje se aktuelno uređuje Uredbom 2001/25, Poglavlje X, dok ne bude finaliziran Zakon o opštim osiguranjima, koji je u njegovoj završnoj fazi, gde će biti uključeno pitanje administriranja i likvidacije kompanija osigu-ranja, kao i prava i povlastice vlasnika polisa u takvim slučajevima.

1.1. Pravni i politički okvir

Zakonodavstvo koje se odnosi na ulazak i izlazak firmi sa tržišta, privatizaciju i strane investicije na Kosovu je kompletirano. Manjkavosti u zakonodavstvu koje pokriva ove oblasti tretirane su kroz stalne izmene i dopune. Glavni zakon koji pokriva ulazak i


izlazak novih firmi sa tržišta je Zakon br. 02/L-123 o trgovačkim društvima. Cilj Zakona je dvostruki. Prvo, on predviđa, promoviše i olakšava registraciju, stvaranje,efikasno funkcionisanje i raspuštanje običnih i posebnih vrsta trgovačkih društava. Drugo, on teži da usaglašava regulisanje trgovačkih društava na Kosovu sa najboljim praksama usmerenim prema tržištu, kao i sa osnovnim obaveznim zahtevima Evropske unije. Ovaj zakon je u više navrata izmenjen i dopunjen, uglavnom radi ugrađivanja odredbi koje pokrivaju proces registracije biznisa. Osim ovog zakona, takođe se primenjuje i jedan broj podzakonskih akata, koja, između ostalog, pokrivaju funkcionisanje Agencije za registraciju biznisa na Kosovu.

Osim Zakona o trgovačkim društvima, ulazak i izlazak sa tržišta na Kosovu pokriven je od dopunskog zakonodavstva, kao što je Zakon o unutrašnjoj trgovini, Zakon o trgovini naftom i naftnim derivatima na Kosovu i Zakon o proizvodnji, otkupu, preradi i trgov-ini duvana.

Zakon br. 04/L-005 o unutrašnjoj trgovini, usvojen u junu 2011. godine, eliminisao je dozvole za rad i dozvole sanitarne inspekcije. Šest licenci je eliminisano za građevinske kompanije, kao što je licenca za izgradnju, projektovanje, preispitivanje, nadzor, tehnič-ki prijem i licenca za laboratoriju.

Proces privatizacije DP-a i korporatizacije JP-a uređuje se od dva zakona: Zakon o Kosovskoj agenciji za privatizaciju i Zakon o javnim preduzećima.

Zakon br. 04/L-034 o Kosovskoj agenciji za privatizaciju uređuje osnivanje KAP-a i sav proces privatizacije na Kosovu. Izveštaj o napretku SE za Kosovo, iz 2011. godine, priz-naje da se očekuje da će novi pravni okvir o privatizaciji ubrzati proces likvidacije.

Zakon br. 2008/03-L087 o javnim preduzećima i njegove naknadne izmene i dopune, iz 2012. godine, stvorio je pravni okvir koji uređuje ostvarivanje vlasničkih prava nad javnim preduzećima. Osim toga,zakon predviđa korporativno upravljanje javnih pre-duzeća u skladu sa priznatim međunarodnim principima korporativnog upravljanja za preduzeća u javnom vlasništvu. Na kraju, ovaj zakon uspostavlja efikasna aranžiranja izveštavanja i računo-polaganja radi olakšanja potrebnog nadzora aktivnosti preduzeća u javnom vlasništvu.

Zakon br. 02/L-33 o stranim investicijama podstiče i ohrabruje starne investicije na Kosovu, nudeći stranim investitorima niz prava i zakonskih garancija koja osiguravaju zaštitu i pravilno tretiranje stranih investicija, u striktnoj saglasnosti sa vladavinom pra-va i široko prihvaćenih međunarodnih standarda i praksi. Trenutno je u toku izmena i dopuna Zakona, kako bi se pružila dalja garancija i stimulacija za strane investitore.

Osim određenih stečajnih odredbi, sadržanih u Zakonu o trgovačkim društvima (vidite član 229. o odluci o likvidaciji korporacija, odluci o imenovanju likvidatora i izvešta-ju o kapitalnoj imovini), stečajne procedure na Kosovu su regulisane i Zakonom br. 2003/04 o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u stečaju. Ovaj zakon utvrđuje uslove


i procedure za likvidaciju ili reorganizaciju pravih lica u stečaju, te utvrđuje prava i obaveze strana učesnica ili pod uticajem takvih procedura.

1.2. Institucionalni okvir i razvoj

Do skora, jedini subjekat za registraciju biznisa bila je Agencija za registraciju biznisa na Kosovu (ARBK), koja deluje u okviru Ministarstva za trgovinu i industriju. Kao što je napred navedeno,, uz podršku Svetske banke, do sada je otvoreno 25 Opštinskih cen-tara za registraciju biznisa na celom Kosovu. Očekuje se da ovaj korak vidno ubrzava i olakšava proces registracije biznisa. Osim toga, ove kancelarije služe kao ‘one-stop-shop’ centri, gde se osim dobijanja biznisnog broja, mogu obaviti i neke druge, potrebne procedure za pokretanje biznisa (na primer, dobijanje fiskalnog broja).

Kosovska agencija za privatizaciju nasledila je Kosovsku poverilačku agenciju, koja je raspuštena nakon proglašenja Nezavisnosti, 2008. godine. Ova agencija je ovlašćena da prodaje, transferiše i/ili likvidira društvena preduzeća i njihove asete.

Uloga promovisanja Kosova pred stranim investitorima data je Agenciji za promovisan-je investicija Kosova (APIK, koja deluje u okviru MTI-a. Obim rada APIK-a je formalno podeljen između promovisanja investicija i promovisanja izvoza, mada je ovo prvo pri-oritetno. Mandat APIK-a pokriva: podršku za obavljanje regulatornih izmena za stva-ranje jedne povoljne klime za investicije na Kosovu, podršku aktivnosti za promovisanje Kosova kao privlačne zemlje za investicije, pružanje informacija i saveta za investitore, kako bi prevazišle bilo kakve prepreke sa kojima se mogu suočavati u procesu inves-ticija.

U finansijskom sektoru, Centralna banka Republike Kosova odgovorna je za licenci-ranje, regulisanje i nadgledanje svih finansijskih institucija, prema načelima tržišne ekonomije, otvorenoj prema slobodnoj konkurenciji i podjednakim uslovima za sve učesnike, kako domaće, tako i strane. Ove nadležnosti uključuju primenu kriterijuma za licenciranje novih aktera u finansijskom sektoru, koji su: kapital, pristupačnost vlasnika i višeg menadžmenta, kriterijume “pristupačan i odgovarajući (fit andproper)”, održi-vost i finansijski kapacitet, ostvarljiv plan biznisa i organizaciona struktura koja omo-gućava efikasno nadgledanje institucije.

Prema Stečajnom zakonu Kosova, Opštinski sudovi tretiraju stečajne porocedure za sve kompanije, osim DP-a.

Tržišna inspekcija je odgovorna da vrši inspekciju ekonomskih operatera privatnog sektora, bazirajući se na važeće zakone i podzakonska akta (oko 15 zakona i 30 podza-konska akta), posebno u vezi sa unutrašnjom trgovinom, zaštitom potrošača, opštom sigurnošću proizvoda (igračaka, električne opreme, mašinerije, građevinskih proizvoda i dr.), trgovine naftom i naftnim derivatima, metrologije, radova od dragocenih metala, sigurnosti građevinskih proizvoda, duvana, turizma i turističkih usluga, zanatstva, i dr.


Što se poboljšanja upravljanja tiče i institucionalnih kapaciteta za ulazak u tržište i izlazak sa tržišta, takođe je potreban produženje primene mera za olakšavanje poslovne klime, uključujući preko e-upravljanja i usaglašavanja baze podataka relevantnih insti-tucija na oba nivoa.

2. Pravni sistem

Zakon u tržišnoj ekonomiji utvrđuje pravila igre i daje pojedincima prava i sredstva za njihovu primenu. Vladavina prava zahteva dobre zakone, institucije za njihovu pri-menu i zahteve za ove zakone. Prvo, izrada dobrih zakona je od suštinskog značaja, jer neuspeh u donošenju dobrih zakona nameće troškove koji idu mimo grešaka u ok-viru posebnih zakona, i mogu čak uticati na integritet samog pravnog sistema. Zakoni usvojeni uz veliku nesaglasnost i nejasnoće, ili prostorom za zloupotrebu, jednostavno produbljuju nepoverenje u sistem. Drugo, traže se snažne i nadležne institucije za pri-menu vladavine prava (više o tome sledi u nastavku). Na kraju, vladavina prava može prevladati i istrajati ukoliko ima zahteva za dobre zakone.

Pojedinci i kompanije imaju snažnu ekonomsku stimulaciju da traže njihova zakonska prava. Osim toga, banke i ostali poverioci, na primer, neće uzeti ozbiljno njihova nova prava u okviru kolaterala, naplaćivanja duga, kao i stečajnog zakona, ukoliko su uvereni da naplata duga neophodna za opstanak. Na sličan način, kada menadžeri zahtevaju reputaciju i poštovanje zakona za nabavku ili za povećanje kapitala, oni će dva puta razmisliti o kršenju svetosti ugovora ili da zloupotrebe akcionare u manjini. Stimulacije usmerene prema tržištu iz tog razloga ispunjavaju zakone i institucije usmerene prema tržištu.

Vladavina prava je jedan od preduslova za razvoj privatnog sektora. Zakonodavstvo koje se odnosi na ekonomiju ima najmanje četiri funkcije: utvrđivanje i zaštitu imov-inskih prava; uspostavljanje pravila za razmenu ovih prava; stvaranje pravila za ulazak i izlazak sa produktivnih aktivnosti i podsticanje konkurencije, nadgledanjem strukture tržišta i ponašanje, kao i korekciju grešaka tržišta. Do sada smo diskutovali o pravilima koja se odnose na razmenu imovinskih prava (koja je, u kontekstu privatizacije) i proce-si ulaska i izlaska iz firmi. U nastavku, mi ćemo se usredsrediti na mehanizme zaštite imovinskih prava, konkurenciju i odstupanje od neuspeha tržišta.

2.1. Imovinska prava i sprovođenje ugovora

Imovinska prava idu mimo potpunog vlasništva, prava delimičnog korišćenja (kao što je imovina pod zakup i servituti) pa do prava koja se odnose na specifične aktivnosti (takva, kao što su prava na nasledstvo i kolateralne prava prema vlasništvu dužnika). Bezbroj vrsta imovinskih prava su utvrđene i zaštićene, počev od nepokretne imovine i pokretne imovine, pa do novih ideja i pronalazaka. Ugovori su neizbežno povezani sa imovinskim pravima, budući da oni osiguravaju sredstva za izdvajanja sredstava za njihovo bolje korišćenje.

EU je, preko Izveštaja o napretku EK-a za Kosovo, stalno naglasila da pravni sistem


nastavlja da pati od slabe dostupnosti i efikasnosti. U tom kontekstu, ona je naglasila potrebu za poboljšanjem mehanizama za zaštitu imovinskih prava i sprovođenje ugov-ora. Prema ovom glavnom dokumentu koji nadgleda napredak zemalja sadašnjih i u buduće kandidata za članstvo u EU-u, slaba vladavina prava na Kosovu i nesigurnost oko imovinskih prava ostaju glavne prepreke za održivi ekonomski razvoj. Osim toga, slabo sprovođenje ugovora ostalo je među glavnim zabrinutostima kompanija i investi-tora na Kosovu. SE dalje argumentuje da teško i skupoceno pravno sprovođenje ugov-ora nastavilo je da ozbiljno ometa poslovnu klimu. Ovo je takođe jedan od faktora koji objašnjavaju relativno visoke kamatne stope koje se primenjuju od strane komercijalnih banaka za privatni sektor.

2.2. Konkurencija

Obezbeđivanje poštene konkurencije na tržištu je sredstvo napretka. Konkurencija se može promovisati kroz smanjenje tarifa i otklanjanja drugih ne-tarifinih barijera. Šta-više, ovi koraci se moraju ispuniti regulisanjem prirodnih monopola i putem zakono-davstva protiv monopola, kako bi se obezbedila efikasnost i zaštitila javnost od zloupo-trebe monopolske moći na tržištu.

U cilju obezbeđivanja razvoja jedne zdrave tržišne ekonomije, zabranjujući postupke koji ograničavaju, potiskuju ili narušavaju konkurenciju, Kosovo je usvojilo Zakon br. 2004/36 o konkurenciji. Na specifičan način, ovaj zakon zabranjuje prakse koje, direktno ili indirektno, fiksiraju kupovinu ili prodaju, ograničavaju ili kontrolišu proizvodnju, tržište, tehnički razvoj ili investicije; ograničavaju, dele ili razmenjuju jedno tržište ili jedan ili više izvora snabdevanja; te zaključuju ugovore koji su predmet pristanka od druge strane jedne ili više dodatnih obaveza koje nemaju veze sa predmetom tih ugov-ora.

Kao i u slučaju imovinskih prava ili ugovora, pitanje primenjivosti Zakona o konkurenci-ji na Kosovu ostaje veliki izazov. To se uglavnom nadovezuje sa nedostatkom ljudskih i tehničkih kapaciteta Kosovskog autoriteta za konkurenciju. Izveštaj o napretku EK, za 2011. godinu, ističe potrebu za jačanjem administrativnih kapaciteta ovog autoriteta, kao i obučavanje njegovog osoblja, kako bi bilo u stanju da obavljaju njihove obaveze na odgovarajući način.

2.3. Institucionalni okvir i razvoj

Zakoni su toliko dobri koliko su dobre i institucije koje ih sprovode. Dakle, koje su in-stitucije u tom kontekstu najbitnije? Prvo su dobri zakoni i efikasna sredstva za njihovo sprovođenje. Bazirajući se na njih, uspostavljaju se i primenjuju pravila igre, ali ona takođe omogućuju manje troškove transakcija, povećanu komercijalnu sigurnost, stva-ranje stimulacija za efikasnost, kao i kontrolu kriminala i korupcije, kako bi se biznisi mogli usredsrediti na produktivne aktivnosti.

Postoji široki broj institucija za sprovođenje zakona, koje imaju ulogu kritičnog znača-ja. Ove institucije su, pre svega, nadležni i pouzdani sudovi i specijalizovane agencije


za sprovođenje, koji obezbeđuju osnovu iz koje, uostalom, zavisi celokupna aktivnost sprovođenja, bilo formalnog ili neformalnog. Formalne pravne sisteme uspostavljaju sudije, tužioci, arbitri, funkcioneri suda i privatni pravni profesionalci u ulozi primarnih interpretatora i primenjivača zakona. Istu važnost imaju i oni koji proizvode i dele in-formacije i monitorišu učesnike tržišta: ove institucije i zainteresovane strane “čuvari” uključuju računovodstvene firme, službe za procenu kredita, regulatori hartija od vred-nosti, islednici, kao i ostali elementi civilnog društva, uključujući slobodnu štampu.

Najveći problem sa kojim se suočava Kosovo jeste avanziranje njegovih institucija, uk-ljučujući i mehanizme za sprovođenje zakona. U Izvještaju o napretku SE stalno je na-glašeno da su sudovi i mehanizmi za sprovođenje zakona slabo obavili posao, naročito u pogledu sprovođenja zakona vezanih za tržište. Oni nastavljaju da se suočavaju sa nedostatkom ljudskih i tehničkih kapaciteta. Isto važi i za institucije koje su odgovorne za utvrđivanje ili zaštitu imovine na Kosovu (na primer, Kosovska agencija za imovinu, Agencija i katastarske kancelarije po opštinama, i dr.); zaštitu intelektualne i industri-jske svojine (Kancelarija za industrijsku svojinu, Kancelarija za autorska prava i srodna prava i Carina Kosova); i za konkurenciju (Kosovski autoritet za konkurenciju). Osim toga, smatra se da se oni suočavaju sa problemom korupcije. S druge strane, smatra se da su mehanizmi “čuvari” i civilno društvo, uključujući medije, u velikoj meri bili neuspešni u njihovoj performansi u posleratnom Kosovu, u tom kontekstu. Štaviše, piraterija i dalje ostaje veoma rasprostranjena.

3. Ljudski i fizički kapital

3.1. Ljudski kapital

Literatura vidi produktivnost rada kao kritični faktor za održivi ekonomski rast. Pro-duktivnost rada zavisi od znanja, veština, motivacije i zdravlje radnika. Zato smanjen-je krajnjeg siromaštva, očuvanje ljudskog kapitala i njegovo prilagođavanje potrebama tržišta sistema podržavaju rast, kao i i socijalnu pravdu i političku održivost. Ključno u ovom smislu je razvoj obrazovnog sistema, formalnog i neformalnog, visokog kvaliteta. Osnovna svrha obrazovnog sistema je da prenese znanje i veštine i, jednako važno, da prenosi određene vrednosti. Iskustvo iz zadnjih dvadeset godina tranzicije pokazuje da ostvarivanje glavnog cilja podrazumeva određeni broj pomoćnih elemenata: jednak pristup obrazovanju i obuke; pružanje vrsta obrazovnih aktivnosti koje osnažuju po-jedinca ekonomski, socijalno i politički u društvima u koja žive (spoljna efikasnost); što efikasnije upravljanje školama i drugim institucijama (unutrašnja efikasnost); i finansir-anje obrazovanja na način koji je pravedan i efikasan.

Razvoj ljudskog kapitala na Kosovu ostaje veliki izazov. Kreatori politike su adresirali ovaj problem kroz širu mrežu obrazovanja, unapređenje veština i politika zapošljavan-ja. Kosovo ima Sveobuhvatnu srednjoročnu strategiju obrazovanja, koja uključuje sve pod-sisteme obrazovanja. Zakonodavstvo o visokom obrazovanju je na snazi i zahteva od obrazovnih institucija i (programa) visokog obrazovanja da se podvrgnu spoljnoj evaluaciji od Kosovske agencije za akreditaciju (KAA). Izvesni broj programa ne is-punjavaju standarde kvaliteta uspostavljene od KAA. Ministarstvo za obrazovanje,


nauku i tehnologiju i Ministarstvo za rad i socijalno staranje stavila su akcenat na struč-no obrazovanje i osposobljavanje (SOO) kao sredstvo za promovisanje razvoja veština, zapošljavanja i ekonomskog razvoja na Kosovu.

Glavni izazovi su nedostatak kvalifikovanog naučnog osoblja, nizak broj studenata doktorature, nedovoljno laboratorijsko opremanje i ne odgovarajuća tehnička saznanja. Zajednica istražitelja na Kosovu ostaje izolovana u odnosu na međunarodnu naučnu zajednicu.

Jedan broj političkih dokumenata imaju za cilj da adresiraju veliku potrebu za razvoj ljudskog kapitala na Kosovu. Akcioni plani ekonomske vizije Kosova 2011 – 2014 ističe potrebu za razvoj ljudskog kapitala. On ističe mehanizme koji imaju za cilj povećan-je kvaliteta ljudskog kapitala, u cilju obezbeđivanja visoko kvalitetne radne snage na tržištu rada. U tom smislu, ovaj plan ističe obrazovanje i profesionalni razvoj u pogledu razvoja ljudskog kapitala u svim sektorima.

Strategija zapošljavanja 2010 – 2012 je jedan od glavnih dokumenata vladinih politika za zapošljavanje. Ova strategija ističe tri politička pravca u odnosu na razvoj osnovnih veština i rasta zapošljavanja:

- Poboljšanje investicione klime i smanjenje troškova bavljenja biznisom, u cilju povećanja ritma stvaranja radnih mesta kroz ohrabrivanje ulaska na tržište i i proširenja firmi u aktivnostima sa više povećane vrednosti;

- Promovisanje jednog jačeg osnova sposobnosti i većih normi razvoja ljudskog kapitala kroz formalno obrazovanje i sisteme profesionalne obuke; i

- Poboljšanje funkcionisanja tržišta rada preko institucija, politika i bolje regula-tive tržišta rada.

Da bi se postiglo brzo poboljšanje u uslovima tržišta rada, Vlada je preduzela krat-koročne mere kako bi adresirala hitnu potrebu za više radna mesta putem proširen-ja programa javnih investicija i javnih radova, sledeći istovremeno srednjoročne i du-goročne objektive u jednom održivom pravcu stvaranja radnih mesta.

Sektorska strategija MRSS – 2013 utvrđuje dalje objektive u vezi sa politikama za zapošljavanje i podudaranja ponude i potražnje na tržištu rada. Dva objektiva vezana za zapošljavanje su:

- Povećanje stope zapošljavanja i jačanje stručnog osposobljavanja, u skladu sa zahtevima tržišta rada; i

- Poboljšanje saradnje sa zemljama regiona (zemlje članice EU-a i zemljama ne-članice EU-a) u vezi sa povećanjem mogućnosti za zapošljavanje radne snage sa Kosova.

Da ostvarilo prvi objektiv, Ministarstvo za rad i socijalno staranje cilja povećanje efikas-nosti i efektivnosti usluga tržišta rada, poboljšanje informacija, posredovanje i profesio-nalnu obuku, fizičku infrastrukturu i informativnu tehnologiju, preispitivanje i modifik-aciju aktuelnih programa profesionalne obuke i razvoj novih programa, kao i povećanje


kapaciteta profesionalne obuke, obuku profesionalnog i menadžerskog osoblja CPO, smanjivanje nezaposlenosti kod mladih, žena i dugogodišnjih nezaposlenih, preispi-tivanje i proširenje političkih mera aktivnog tržišta rada za zaštitu takvih kategorija u zapošljavanju, ravnoteže socijalnog dijaloga i dr.

U okviru drugog objektiva, MRSS teži jačanju sprovođenja standarda EU-a i saradnje u poboljšanju tehničkih, finansijskih i ljudskih kapaciteta, putem tehničkih sporazuma i bratimljenja koja će pomoći u procesu saradnje, kao i razvoja politika, zakonodavstva i poboljšanja partnerstva za privlačenje investicija i finansiranje projekata za stvaranje radnih mesta, uz pružanje podrške privatnom sektoru kroz stvaranje zajedničkih kom-panija.

3.2. Fizički kapital

Dokazano je da fizički kapital utiče u industriji i produktivnost na nivou firmi. Koso-vo je učinilo značajne korake u izgradnji potrebne infrastrukture koja je povoljna za aktivnosti biznisa. Međutim, ima i dalje puno toga da se uradi na poboljšanju fizičke infrastrukture na konkurentne nivoe. U nastavku donosimo kratak opis stanja fizičke infrastrukture na Kosovu.

• Putna infrastruktura

Vlada Kosova pokrenula je jedan masivan program javnih investicija koje imaju za cilj modernizaciju putne infrastrukture na Kosovu. Radi se na povezivanje sa autoputom Drač –Vrmica za Albaniju, koji omogućava Kosovu brz pristup moru preko luke Drač. Ovaj autoput, koji je planiran da se završi na graničnom prelazu Merdare, između Kosova i Srbije, formiraće deo evropskog puta E851. Nakon završetka dela projekta sa kosovske strane, autoput će povezivati morsku luku Drač sa desetim (X) Pan-Evr-fopskim koridorom. Ostali projekti putne infrastrukture povezuju centralno Kosovo sa njegovim severnin i severo-zapadnim delom. Iduće godine Kosovo će pristupiti jednom drugom kapitalnom putnom projektu, koji povezuje njegov centralni deo sa južnim de-lom i dalje sa Makedonijom. Kao i u slučaju autoputa za Merdare, svi ovi projekti imaju za cilj da povezuju Kosovo sa regionalnim putnim mrežama i šire.

• Železnička infrastruktura

Železnička infrastruktura na Kosovu je u bednom stanju. Mreža se prostire u dužini od 333,451 km otvorene železničke linije. Železnice Kosova preko Leška i Podujeva na severu, odnosno na istoku, povezane su sa Srbijom, a preko Hani i Elezit na jugu sa Makedonijom.

Trenutno, jedan deo linije (Priština – Podujevo i do granice sa Srbijom, kao i jugoza-padna linija od Zrza u Prizrenu) nije funkcionalan zbog velikih oštećenja i visoke cene rehabilitacije. Ostale linije su funkcionalne, ali njihov nivo nije zadovoljavajući zbog ve-like potrebe za investicijama. Aktuelno, sigurnosna signalizacija instalirana je samo na železničkim stanicama linije 10 (Lešak – Mitrovica – Hani i Elezit), dok sve ostale linije ne raspolažu ovakvom opremom. Stanje železničkih stanica još uvek nije na željenom


nivou, bez obzira na rad koji je svake godine učinjen na njihovoj rehabilitaciji. Mobilna oprema i mašinerija za održavanje železničke infrastrukture je veoma zastarela i lošeg kvaliteta i iste zahtevaju svakodnevne popravke, koja je veoma skupa.

Glavni prioritet INFRAKOS-a je železnička linija 1o, koja povezuje Kosovo sa Srbijom i Makedonijom, i preko koje se obavlja većina železničkog transporta. Studija izvodljivo-sti, izvršena u 2010. godini, naglasila je potrebu za velikim investicijama u modernizaciji ove železničke linije. Glavne oblasti železničke infrastrukture koje zahtevaju investicije su:

- Rehabilitacija železničke linije 10 za predviđenu brzinu od 100 km/h na 120 km/h (projekat koji se računa da košta oko €174,000,000);

- Nabavka neophodne mašinerije za održavanje železničke infrastrukture (pro-jekat koji se računa da košta oko €3,000,000); i

- Potpuna rehabilitacija ostalih železničkih linija, uključujući sigurnosnu signal-izaciju, telekomunikaciju i električnu opremu (projekat u vrednosti od oko €200 miliona).

• Infrastruktura telekomunikacije

• Fiksna telefonija

Postoje tri licencirana operatera koji pružaju usluge fiksne telefonije:

- PTK-a je jedino preduzeće koje pruža pristup fiksnim telefonima i pozive preko javne telefonske mreže (PSTN). Tokom zadnje decenije, ovaj operater je izgra-dio mrežu, sa fokusom uglavnom na NGN mreži, povezivanje svih urbanih centara preko jedne mreže visokog kapaciteta (optički fibri) i digitalizacije cen-tralne mreže. Pristupna mreža se uglavnom bazira na bakrene kablove;

- IPKO Telecommunications Sh.P.K. pruža fiksne telefonske usluge preko kablovske mreže i pokriva takoreći većinu urbanih centara na Kosovu. Ova in-frastruktura bazira se na hibridni pristup, tj. povezivanje u lokaciji klijenta je kombinovano, počevši sa optičkim kablom, koaksijalnim kablovima i na kraju, nakon instaliranja CPF, klijent je opremljen bakarskim kablom, ili u određenim slučajevima IP telefonima;

- KONET je treći operater, koji pruža usluge fiksne telefonije, ali usluge samo za linije pod zakup.

• Mobilna telefonija

Aktuelno na Kosovu postoje dva licencirana mobilna operatera (Standard GSM 900/1800). Pokrivenost je dostigla oko 99% stanovništva i oko 88% teritorije. Broj baznih prijemnih stanica je oko 721. Tehnologija u upotrebi je EDGE, koja, pored glasovne ko-munikacije, MSM i SMS, takođe omogućava i pružanje Internet-usluga.

• Internet-usluge

Pristup internetu je obezbeđen od 37 licenciranih preduzeća, 5 od kojih imaju direktan pristup u međunarodnim prelazima i pružaju pristup na Internet mreži za manje oper-


ativne ISP u različitim regionima Kosova.

Internet-veza za korisnike preko kablovskog modema je dominantna tehnologija, sa 98.000 korisnika. Pristup Interneta preko tehnologije ADSL imalo je 36.500 korisnika na kraju 2011, od kojih 94% su individualni korisnici i preostali deo od 6% su poslovni ko-risnici. Podaci pokazuju porast među korisnicima Interneta preko ADSL-a, što u odnosu na 2010. godinu, je 7:34%.

Bežična tehnologija (Wireless) dominira uglavnom u ruralnim područjima i koriste se ta-kođe i ne licencirane širokopojasne frekvencije od 2.5 GHz i 5 GHz. Ove usluge pružaju se od malih internet-provajdera i prosečna brzina je 256 kbps .

Značajan broj široko-pojasnih priključaka je obezbeđen od operatera preko koaksijalnih kablova - bakar liniju. Glavna tehnologija nastavlja da bude vodecć kablovski modem, sa 67,6%, dok 27,7% korisnika Interneta koristi ADSL tehnologiju. Vodeći pružaoci In-terneta, koji nude koaksijalne kablove su IPKO i Kujtesa, dok PTK-TiK je jedini operater koji obezbeđuje pristup Internetu krajnjim korisnicima preko ADSL tehnologije.

Investicije od strane operatera telekomunikacionih usluga za 2011. godinu dostigle su iznos od €38,266,377.33 i to je znatan rast u odnosu na 2010. godinu, kada su investicije dostigle iznos od €30,777,237.11.

• Infrastruktura distributivne električne mreže

Distributivna mreža obuhvata 110/x kV i niže, podstanice, kao i liniju 35kV i niže.

Rehabilitacija mreže pokriva zamenjivanje linija i stubova od 0.4 kV e 10 kV, i transfor-matore 10/0.4 kV. Specifične potrebe za investicije baziraju se na stanje mreže i nivo performanse u vezi sa naponom i opterećenjem, uključujući zamenjivanje dela provod-nika, izolaciju za podršku operacija na nivou 20 kV, proširenje mreže 10 kV i povećanje kapaciteta transformatora na TS 10/0.4 kV. Ove investicije će poboljšati održivost per-formanse, konzistentnost snabdevanja i smanjiti tehničke gubitke

• Infrastruktura prenosne mreže

Podaci o kvalitetu osnovne infrastrukture našeg prenosnog sistema su sledeći:Fizička prenosna i infrastruktura:

- Prenosni kapacitet - Ki = 1550 MW;- Preopterećenje predviđeno tokom velikih opterećenja za 2012. godinu - Np =

1190 MW;- Sigurnosna margina (kapacitet podržne mreže za kriterijume N) - Kr = 360 MW;- Ispunjenje N-1 kriterijuma - ~ 90% slučajeva;- Kapacitet interkonekcije NTC - ~ 1700 MW;- Transformativni kapacitet bez distributivnih transformatora - Ktrans =

3150MW;- Transformativni kapacitet sa distributivnim transformatorima 110 / x - Ktrans

= 4970MW.


Infrastruktura za sigurno operiranje prenosnog sistema:

- Sistemi SCADA/EMS (nadzorna kontrola i Sistem za upravljanje energijom/kupovine);

- Sistem telekomunikacije (OPGW);- Daljinski merni sistem;

Oblasti u koje su neophodne intervencije:

Povećanje prenosnih kapaciteta: Za interkonekcionu liniju 400 kV Kosovo – Albanija; Linija 400 kV Kosovo – Makedonija.

Povećanje transformativnih i prenosnih kapaciteta:

Na nivou ukupne potrošnje – povećanje kapaciteta za distributivni nivo, kako bi se po-držalo povećanje potrošnje;Infrastruktura za kontrolu opterećenja frekvencija – sa Albanijom.

• Sektor prirodnog gasa

Na Kosovu postoji podzemna mreža prirodnog gasa, izgrađena 1970. godine. Mreža je bula u funkciji do 1988. godine i snabdevala je Feronikl, Trepču, Lamkos i bivše vojne kasarne u Prištini, Liniju Centralnog grejanja Prištine - TERMOKOS, kao i nekoliko industrijskih objekata. Snabdevanje sa gasom baziralo se u proces gasifikacije lignita u okviru bivše Kompanije Elektroprivrede Kosova, sada KEK-a. Radni pritisak ovog gasovoda bio je 25 bara, godišnjeg kapaciteta od 480 miliona Nm3.

Gasovod je teško oštećen u nekim delovima i izvan je funkcije. To je zaključak studije ESTAP I. Planirano je da se uspostavi novi gasovod, kao deo projekta puta između Priš-tine i Skoplja. Međutim, do danas nije izvršena nikakva studija koja bi pokazala da li je to ostvarljivo i da predstavlja i troškove izgradnje gasne mreže na Kosovu.

• Distributivni sistemi centralnog grejanja

Sektor centralnog grejanja sastoji se iz četiri dela, koji snabdevaju grejanjem urbane zone opštine Priština, Đakovice, Mitrovice i Zvečana. Centralno grejanje pokriva svega oko 5% opšte potražnje za grejanjem na Kosovu.

Glavna distributivna mreža je Centralno preduzeće Termokos, u Prištini, u dužini od 63 km, sa instaliranim kapacitetom od 2x7MW u okruzima, instaliranim kapacitetom 2x7MW u Prištinskoj bolnici (rezervni) i kapacitet 1x4MW, instaliran u samoj centralnoj toplani za sopstvene potrebe, i kapacitet 2x0.8 MW, instaliran u Kosovom Polju (izvan funkcije). Ukupan kapacitet je : 135.6 MW. Sastavni deo distributivnog sistema je crp-na stanica i izmenjivač grejanja, sa 323 pod stanica (312 aktivne), koje su i tačke podele između primarne i sekundarne mreže.


Glavni izvor za proizvodnju energije industrijski mazut. Primarna distributivna mreža u Đakovici prostire se u dužini od 23.5 km, sa kapacitetom grejanja od 39 MW. 275 ak-tivnih podstanica sastavni su deo ove mreže.

Sistem centralnog grejanja u Mitrovici i u svom sastavu dve zasebne (odvojene) mreže: Distributivna mreža Centralnog preduzeća Termomit, Mitrovica, i distributivna mreža 160 u Zvečane. Prema Strategiji o centralnom grejanju Republike Kosova 2011-2018, centralno grejanje Termomit snabdeva 160 potrošača u sektoru domaćinstva u zagre-janoj zoni od 8500m2. Ukupna dužina distributivne mreže je 6 km, sa instaliranim kapacitetom od 1x83 MW. Sistem centralnog grejanja u Zvečane ima malu distributivnu mrežu, u dužini od 0.8 km.

• Sektor infrastrukture vode

Ova infrastruktura je u relativno dobrom stanju,međutim zahteva dodatne investicije kako bi se osigurala voda i upravljalo njome, kao i vodovodna mreža, kako bi se obezbe-dilo 24 sata snabdevanje vodom, budući da većina regiona nemaju održivo snabdevanje. Nemamo tretman otpadnih voda, mada je jedan pilot projekat iniciran u Skenderaj (Sr-bici), finansiran od strane Evropske komisije.

• Javna infrastruktura u sektoru upravljanja otpadom

Komunalna služba ne štetnog, čvrstog otpada je relativno dobra u onim oblastima u kojima se ova usluga pruža i posao se obavlja na osnovu licenci izdatih od strane Regu-latorne kancelarije za vodu i otpad. Operativna infrastruktura je relativno dobra, među-tim, oni nemaju sredstva za unapređenje mašinerije.

• Stalna infrastruktura sanitarnih deponija

Četiri sanitarne deponije su izgrađene sredstvima EU-a, u četiri regionalna centra. Nji-hova infrastruktura je sada u velikoj meri degradirana; javni operateri za okupljanje otpadaka plaćaju samo deo duga od primljenih računa. Dodatne investicije su potrebne kako bi se ove deponije sačuvale i njima upravljalo; u protivnom, njihova perspektiva nije svetla.


Kosovo je usvojilo relevantan broj zakona o ovoj oblasti, koji se uglavnom odnose na njegov mandat, uključujući zakone o svim nivoima obrazovanja, o upravljanju obra-zovnim sistemom i o istraživačkim aktivnostima. Ovi zakoni uključuju:

- Zakon o visokom obrazovanju u Republici Kosova; - Zakon o pred univerzitetskom obrazovanju u Republici Kosova;- Zakon o naučno istraživačkoj delatnosti;- Zakon o obrazovnoj inspekciji Kosova; - Zakon o stručnom obrazovanju i osposobljavanju; - Zakon o obrazovanju i osposobljavanju odraslih;


- Zakon o predškolskom vaspitanju; - Zakon o izdavanju školskih udžbenika, nastavnih sredstava, školskoj lektiri i

pedagoškoj dokumentaciji; - Zakon o obrazovanju u opštinama; - Zakon o završnom ispitu i ispitu državne mature; i - Zakon o nacionalnim kvalifikacijama.

Izveštaj o napretku EK, iz 2011. godine, tvrdi da primena pravnog okvira treba da se unapredi kroz bolju saradnju centralnog i lokalnog nivoa i dodeljivanjem većih sred-stava.

Ministarstvo za rad i socijalno staranje takođe ima mandat za poboljšanje ljudskih kapaciteta na Kosovu, kao i da se bavi pitanjima zapošljavanja/zaposlenosti. Glavni pravni dokument u tom aspektu je Zakon o radu br. 03/L-212. Ovaj zakon ima za cilj regulisanje prava i obaveza koja proizilaze iz radnog odnosa, definisanih u vidu spo-razuma ili ugovornog odnosa između poslodavca i zaposlenog za obavljanje određene funkcija ili dužnosti poslodavca, pod nadzorom poslodavca i u zamenu za dogovorenu naknadu, obično u obliku novca. Izveštaj o napretku EK, iz 2011. godine, tvrdi daje donošenje Zakona o radu jačalo pravni okvir. Troškovi njegove primene mogu da ne budu održivi. Njegova primena zahteva blisko monitorisanje, uz posebnu pažnju na moguće povećanje ranjivosti žena na tržištu rada, zbog novih odredbi za produženo porodiljsko odsustvo.

Postoji i dopunsko zakonodavstvo, uglavnom u okviru mandata MRSS-a, odnosno:

- Zakon o sindikalnom organizovanju na Kosovu;- Zakon o socio-ekonomskom savetu;- Zakon o štrajku; i- Zakon o materijalnoj podršci dece sa stalnim invaliditetom.

Što se razvoja fizičkog kapitala tiče, Ministarstvo infrastrukture igra ključnu ulogu. Za-konodavstvo u okviru njegovog mandata uključuju ove glavne zakone:

- Zakon o železnicama;- Zakon o drumskom transportu; - Zakon o prevozu opasnih materija;- Zakon o putevima; - Zakon o bezbednosti u drumskom saobraćaju; i- Zakon o civilnoj avijaciji.

Naravno, ovo nije konačan spisak zakonodavstva koje pokriva fizički kapital na Kos-ovu. Postoji, na primer, posebno zakonodavstvo koje pokriva oblast telekomunikacija, IT-a, voda, otpada, i druge komponente fizičkog kapitala.


3.4. Okvir i razvoj institucija

Kao što je već i rečeno, jedan broj institucija, uglavnom vladinih, igraju ulogu u reg-ulisanju oblasti ljudskog i fizičkog kapitala. Navešćemo nekoliko njih u okviru Vlade Kosova: MONT, MRSS i MI. Mandat Ministarstva za obrazovanje i tehnologiju odnosi se na aktivnosti vezane za pred univerzitetsko obrazovanje, visoko obrazovanje, stručno obrazovanje, kao i sa naukom i tehnologijom. U tom kontekstu, Nacionalni autoritet za kvalifikacije i Kosovska agencija za akreditaciju deluju kao samostalni organi. Prvi predstavlja mehanizam koji se bavi neformalnim obrazovanjem i ima za cilj poboljšan-je pristupa zapošljavanju i dalje učenje, osiguravajući da kvalifikacije budu odgovara-juće za zapošljavanje i učenje i da ispunjavaju potrebe lica zainteresovanih za učenje, privrede i institucija za obrazovanje i osposobljavanje. Druga, uspostavlja mehanizme za obezbeđivanje kvaliteta u javnim i privatnim institucijama visokog obrazovanja na Kosovu.

Ministarstvo za rad i socijalno staranje se, između ostalog, angažuje u razvoju za-konodavstva i politika i njihovom sprovođenju, posebno o: politikama zapošljavanja; socijalne zaštite; uspostavljanju standarda o sigurnosti i zaštiti na radu; razvoju i nadgle-danju programa za stručno osposobljavanje za nezaposlene; promovisanje i podržavan-je socijalnog dijaloga između socijalnih partnera; pružanje socijalne pomoći iz fondova odvojenih za porodice i pojedince u potrebi; upravljanje i podršku razvoja sistema soci-jalnog osiguranja, uključujući i beneficije za nezaposlene.

Ministarstvo za infrastrukturu je odgovorno za sve vidove transporta, infrastrukturu, telekomunikaciju i dr. Bazirajući se na Zakon o civilnoj avijaciji, u zadnje vreme je osno-van Autoritet civilne avijacije Republike Kosova. ACAK deluje kao nezavisni regula-torni autoritet civilne avijacije, odgovoran za regulisanje sigurnosti civilne avijacije i kao ekonomski regulator aerodroma i službi vazdušne navigacije na Kosovu.

Kao i ostale institucije na Kosovu, institucije koje se odnose na ljudski i fizički kapital na Kosovu imaju potrebe za poboljšanja njihovih ljudskih i tehničkih kvaliteta. Pitanje institucija kvaliteta na Kosovu, kao i njihove manjkavosti, prikazane su od raznih studija i mnogobrojnih izveštaja, uključujući i Izveštaj o napretku EK.

4. Struktura sektora i preduzeća

I dalje preovladaju mala i mikro preduzeća. Oko 99.7% preduzeća zapošljavaju po man-je od 50 lica i doprinose sa oko 60% ukupnog prometa privrede. Velika većina firmi imaju 9 ili manje zaposlenih. Preduzeća su sklona da budu veoma mala i uglavnom su porodičan. Postoji jedno energetsko stvaranje biznisa, međutim većina kompanija ne uspevaju da imaju značajan rast. Procenat malih i srednjih firmi proporcionalno ima pad još od 2009. godine. Srednje i velike firme skoro i da ne postoje. To predstavlja hendikep za privredu Kosova, budući da velike firme su bolje opremljene u finansijs-kom aspektu i ljudskim resursima. Velike, bolje opremljene firme su, uglavnom, izvor inovacija. Osim toga, velike firme su uglavnom glavni izvoznici jedne zemlje. Štaviše, velike firme apsorbuju veći deo zahteva za manje firme. Stoga, literatura priznaje da je


optimalan sastav sektora preduzeća od vitalnog značaja za dugoročnu perspektivu rasta jedne zemlje. Aktuelnim raspoređivanjem u sektoru preduzeća, Kosovo je daleko od postizanja optimalnog odnosa između velikih i malih firmi.

Tabela 3.1: raspoređivanje preduzeća po veličini na Kosovu (2009 – 2011, u procentu)

Kategorije preduzeća 2009 2010 2011

Mikro-preduzeća (1 – 9 zaposlenih) 97.48% 98.00% 98.40%

Mala preduzeća (10 – 49 zaposlenih) 2.14% 1.72% 1.38%

Srednja preduzeća (50 – 249 zaposlenih) 0.31% 0.22% 0.19%

Velika preduzeća (više od 250 zaposlenih) 0.07% 0.06% 0.03%

UKUPNO 100% 100% 100%

Izvor: Agencija za registraciju biznisa na Kosovu (2012)

Podaci pokazuju da je sektor preduzeća stvorio značajan broj radnih mesta (vidite tabelu 3.2. ispod). Međutim, ove podatke treba uzeti sa rezervom iz više razloga. Prvo, ukupan broj preduzeća može da ne bude tačan, budući da se baza podataka ne ažurira redovno od strane ARBK kako bi izbrisala kompanije koje obustavljaju njihovu aktiv-nost. Osim toga, podaci o nezaposlenosti se ne izveštavaju u potpunoj formi. Neformal-ni sektor ostaje i dalje veoma izražen i podstiče se od slabosti poreskih politika i rasho-da, kao i politika primene zakona, uključujući borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. To smanjuje poresku osnovu i efikasnost ekonomskih politika.

Tabela 3.2: Ukupan broj preduzeća i zaposlenosti u 2011. godini

Kategorije preduzeća Broj preduzeća Broj zaposlenih

Mikro-preduzeća (1 – 9 zaposlenih) 109,798 185,123

Mala preduzeća (10 – 49 zaposlenih) 1,508 24,877

Srednja preduzeća (50 – 249 zaposlenih) 224 22,411

Velika preduzeća (više od 250 zaposlenih) 60 137,096

UKUPNO 111,590 369,507


Tabela u nastavku prikazuje strukturu preduzeća prema vrsti delatnosti. Ekonomska struktura je veoma skoncentrisana u sektoru trgovine na malo, budući da polovina pre-duzeća posluju u ovoj oblasti. Uopšte, usluge su ključna komponenta privatnog sektora na Kosovu. Učešće usluga u ekonomiji je u zadnjim godinama bilo održivo, tačnije 69%.


Tabela 3.3: Broj registrovanih biznisa prema delatnosti (2009 – 2011)V

rem

ensk

i per

iod

Poljo

priv

reda

, lov

i šu

mar

stvo

Ribo

lov

Rudn

ici i

min

eral

i

Prer

ađiv

ačka

in-

dust

rija

Snab

deva

nje

elek

-tr

ično

m e

ner.

vodo

m

i gas

om

Gra

đevi

nars

tvo

Trgo

vina

na

velik

o i m

alo

Hot

eli i

rest

oran

i

Ost

alo

2009 159 2 34 700 18 659 2,892 805 1,764

2010 188 3 59 731 23 681 2,940 872 1,884

2011 325 3 44 770 18 633 2,974 812 2,051


U celini, Kosovo je izvoznik neto usluga. Ovo je jedini sektor gde Kosovo ima pozitivan bilans. Izvoz usluga predstavlja oko 10% PDP, dok uvoz učestvuje sa oko 7.5% PDP. Pozitivan bilans se uglavnom odražava povećanim prihodom od komunikacionih i tur-ističkih usluga. Međutim, glavni saradnik izvoza u sektoru usluga ostaje takozvani “vir-tuelan izvoz”, ili potrošnja međunarodnih osoba i kosovske dijaspore. Izvoz usluga ima značajan potencijal za brz ekonomski rast. Tokom naredne tri godine, izvoz usluga se očekuje da će rasti za 6,5% u realne termine. Glavni doprinositelj u ovom rastu očekuje se da budu turističke usluge, što uglavnom zavisi od poseta dijaspore na Kosovu.

Industrijski proizvodi su takođe važni za ekonomiju, iako je industrijska baza Kosova gotovo nestala nakon godina zapuštanja i lošeg upravljanja. Međutim, nakon procesa privatizacije, neke industrijske delatnosti su se ponovo aktivizirale, i oživljavanje in-dustrije je sporo, ali sigurno. Ovo se posebno pokazuje iz podataka o izvozu minerala. Značajan deo ukupnog izvoza Kosova (61%) su primarni proizvodi, kao što su sirovine i roba nižeg stepena prerade i sa relativno malom dodatnom vrednošću, uglavnom ba-zični metali. Shodno tome, ukupna performansa izvoza zemlje ostaje osetljiva od raz-voja spoljne potražnje. Mineralni proizvodi predstavljaju drugu, najveću kategoriju, sa preko 12% ukupnog izvoza. Proizvedeni izvozi se uglavnom sastoje od mašina, plas-tike i kože. Uvoz je obično višeg stepen prerade, u vidu među-fazne robe ili potrošnje. U 2011. godini, uvoz je premašio vrednost od 2.1 milijardi evra, uz godišnji rast od skoro 15%. Struktura uvoza Kosovu je stabilna. Glavna kategorija su mineralni proizvodi (uglavnom nafta i keramički proizvodi). Industrijski proizvodi, mašine i oprema pred-stavljaju 1% od ukupnog uvoza, ili oko 28% ukupnog uvoza iz EU-a.

Poljoprivreda je jedan drugi važan sektor na Kosovu. Poljoprivreda i ribarstvo učest-vuju sa oko 17% od ukupne vrednosti privrede. Oni predstavljaju glavni izvor prihoda za većinu stanovništva. Ovaj sektor ima potencijal za dalji rast, kako u pogledu proiz-vodnje, takođe i trgovine. Kosovo je neto uvoznik poljoprivrednih proizvoda. Uvoz poljoprivrednih proizvoda (hrana i piće, životinja i povrća) dostiže iznos od skoro 22% ukupnog uvoz, ali manje od 8% od ukupnog izvoza.


Glavni poljoprivredni izvozi su sokovi, alkoholna pića i vina (vino, sveže povrće, kao i prerađeno voće i povrće). Najvažniji uvoz poljoprivrednih proizvoda u smislu vred-nosti su sokovi, alkoholna pića i sirće, sveže meso, mlečni proizvodi, paste i prerađe-no mleko. Glavni trgovinski partneri Kosova su EU, Albanija, Makedonija i Turska. Za sve poljoprivredne i prehrambene kategorije preovladava negativan trgovinski bilans. Kosovo se suočava sa ogromnim trgovinskim deficitom u poljoprivrednim proizvodi-ma. Samo sa EU-om, ovaj deficit je dostigao vrednost od € 138 miliona u 2011. godini.

Organska poljoprivreda je u ranoj fazi razvoja. Proizvodi moraju biti sertifikovani u Albaniji ili Makedoniji.

Međutim, sektor preduzeća suočava se sa brojnim izazovima. Prepreke za razvoj pri-vatnog sektora su brojne, i kreću se od slabe vladavine prava, korupcije i nelojalne konkurencije, pa do neodrživog snabdevanja električnom energijom, nekvalifikovane radne snage, kao i teškog i skupog pristupa finansijskim sredstvima. Pristup finan-sijskim sredstvima i njegovi troškovi ostaju problematični, uglavnom zbog visokog rizika u privredi. Kao što je ranije naveden, Vlada Kosova je preduzela korake na pobol-jšanje poslovne klime, što će neminovno dovesti do bolje perspektive. Što se tiče snab-devanja električnom energijom, Vlada je uzela u obzir dugoročne ugovore za nabavku električne energije za 20-to godišnji period, između nove kompanije za njenu proizvod-nju i za distribuciju i snabdevanje. Slično tome, ona razmatra mogućnost da preporučuje zabranu od nekoliko godina ulaska novih operatora mobilne telefonije. Takve mere bi oštetile konkurenciju.


Pravni okvir neophodan za razvoj sektora preduzeća na Kosovu se uglavnom odnosi na zakonodavstvo o trgovačkim društvima, porezu, standarde i bezbednosti proizvoda, finansijski sektor, imovinska prava i dr., što je diskutovano u ovom delu. Stoga, postoji potreba za angažovanje dalje diskusije u vezi sa ovom tačkom.103

4.2. Razvojni okvir institucija

Kao i u slučaju pravnog i političkog okvira, institucionalan okvir potreban za olakša-vanje poslovne klime je opširno diskutovan. To uključuje razne subjekte u okviru MTI, posebno Agenciju za podršku MSP-a, Agenciju za registraciju biznisa i Agenciju za pro-movisanje investicija na Kosovu. Važno je napomenuti da je glavni fokus Agencije za podršku MSP u razvoju privatnog sektora na Kosovu, stvarajući bolje uslove za mala i srednja preduzeća. Osim toga, ARBK je entitet čija je primarna odgovornost je proces registracije biznisa. Agencija je preduzela nekoliko reformi procedura registracije bizni-sa, smanjujući samo u jedan dan potrebno vreme za registraciju novih biznisa. Kao što je već napred navedeno, Vlada Kosova je decentralizovala proces registracije biznisa

103 Detaljan pregled zakonodavstva iz ove oblasti, uključujući odgovarajući Acquis EU-a, prikazan je u poglavlju o Industriji i MSP-a.


osnivanjem 25 One-Stop Shop centara na celom Kosovu.104

Druge važne institucije sa ovog aspekta su u okviru Ministarstva za finansije, kao što je Poreska administracija Kosova i Carina Kosova.105 Prva misija je da obezbedi pravil-nu i uniformnu primenu i sprovođenje poreskih zakona, u cilju prikupljanja prihoda za budžet Vlade na efikasan način i uz efektivne troškove Poreska administracija igra značajnu ulogu na poboljšanju poslovne klime na Kosovu. Ova institucija objavljuje obavezna dokumenta koja se traže za pokretanje biznisa, odnosno fiskalni broj i broj PDV-a. MT i MF rade na smanjenju broja potrebnih dokumenata za registraciju biznisa, svođenje dokumenta na samo jedan, a to je Identifikacioni poreski broj. Ovaj posao je u toku.

5. Ekonomska integracija sa EU-om106

Odnosi Kosova sa EU u tom pogledu regulišu se preko Autonomnih trgovinskih mera (ATM ), koje su na snazi do 2015. godine, bez kvantitativnih ograničenja ili u pogledu obaveza. Jedini izuzetak predstavlja juneće meso, vina, šećer i određeni riblji proizvodi, koji su predmet carinskih kvota. U svakom slučaju, EU je jednostrano usvojila ove mere. Stoga, carina od 10% primenjuje se uvezenu robu iz EU-a na Kosovu, dok neka roba ima bescarinski pristup, kao što su farmaceutski proizvodi, pojedini poljoprivredni proizvo-di i stoka, đubriva i drugo.

Kosovski trgovinski bilans karakteriše veliki trgovinski deficit, koji je premašio 2 milijar-de € u 2011. godini (45% BDP-a). EU je najvažniji trgovinski partner Kosova, i obuhvata na taj način polovinu spoljne trgovine. Sa oko 45% uvoznih zahteva u 2011. godini, i oko 4% ukupnog izvoza, EU je najvažniji trgovinski partner Kosova. U prosek , od 2007. go-dine, izvoz Kosova u zemlje EU-a povećan je do 36%, dok je uvoz porastao za oko 12%. Što se uvoza tiče, on je stalno, iz godine u godini, usporen. Uprkos nekim pozitivnim po-kazateljima u pogledu performanse izvoza, negativni trgovinski bilans Kosova u odno-su na EU je bio u stalnom porastu, dostižući preko € 800 miliona u 2011. godini. Podaci o strukturi trgovinske razmene sa EU pokazuju da Kosovo uglavnom izvozi u EU robu za dalju preradu, dok uvoz iz EU uglavnom mašine i opremu.

Značajan napredak je učinjen u pravcu jednog Slobodnog trgovinskog sporazuma između Kosova i EU-a, od početka ovog procesa u 2010. godini, što će u nastavku us-postaviti neophodne uslove za proširenje trgovine između Kosova i bloka EU-a. Kao prvi korak, Evropska komisija je poslala upitnik Vladi Kosova, sa ciljem ispitivanja aktu-elnog stanja nekih institucija koja se bave pitanjima trgovine (uključujući MTI i njegove

104 Detaljan pregled institucionalnog okvira u ovoj oblasti, prikazan je u poglavlju o Industriji i MSP-a.105 Ove institucije se detaljnije pokrivaju u poglavlju o trgovini, u gornjem delu, i u poglavlju o carinama i

porezima, u nastavku. 106 Trgovinski odnosi sa EU-om detaljnije se diskutuju u poglavlju o trgovini, u gornjem delu, uključujući i

jednu diskusiju o zakonodavstvu i neophodnim institucionalnim aranžmanima. Stoga, deo u nastavku je kraći.


mehanizme, Carinu Kosova, odgovorne agencije za javnu nabavku, Agencija za statisti-ku Kosova, itd.). Kao nastavak ovog upitnika, EK je poslala jednu misiju za utvrđivanje činjenica u julu 2010. godine.

Ova misija je ocenila spremnost Kosova da pregovara i sprovede takav sporazum i iden-tifikovala je mere koje treba preduzeti da bi se napredovalo prema njoj. Kosovo je ost-varilo značajan napredak ka otvaranju pregovora o navedenom sporazumu. U Izveštaju o napretku za 2011. godinu, EU je jasno priznala poboljšanu situaciju Kosova u oblasti slobodnog kretanja roba, uključujući i infrastrukturu kvaliteta, prava industrijske svo-jine i trgovinske politike.

Nakon objavljivanja izveštaja EK o Studiji izvodljivosti za Kosovo, u oktobru 2012. go-dine, odlučeno je da će umesto odvojenih sporazuma o slobodnoj trgovini, biti jedan deo za slobodnu trgovinu u okviru SST. U okviru SSP-a, obezbeđivanje slobodnog prome-ta robe je jedan od glavnih ciljeva. Strane će postepeno uspostaviti područje slobodne trgovine, u određenom prelaznom periodu tokom pregovora. Ova zona slobodne tr-govine treba da bude u skladu sa principima STO. Kosovo će se obavezivati da ne us-postavljanje kvantitativna ograničenja ili mere koje imaju isto dejstvo, kako bi progre-sivno uklonilo odgovarajuće carine i ekvivalentne mere gotovo u celokupnoj trgovini sa EU-om. Ono mora da se angažuju kako bi sprečilo prakse koje su diskriminatorske, direktno ili indirektno, prema proizvođačima EU-a. Autonomne trgovinske mere EU-a već sadrže ograničavajuću odredbu, uslovljavajući da za korisnike ne postavljaju nove uvozne obaveze i mere. Ovo bi bila i ugovorna obaveza u okviru SSP-a. Carinske vlasti na Kosovu trebalo bi da budu spremne da sprovode i štite ove zahtevne trgovinske režime.

U oblasti finansijskih usluga, neophodna je dalja liberalizacija tržišta osiguranja, poseb-no uklanjanje graničnih tarifa, ali prepreku predstavlja nemogućnost za učlanjenje Kosova i sistem “Zelenog kartona” OUN-a.

Uopšte, ključan preduslov za ekonomsku integraciju sa EU-om je ekonomski razvoj, što u odnosu na Kosovo zahteva brz ekonomski rast. Izazov za Kosovo ostaje činjenica da brzi ekonomski rast zahteva makro-ekonomsku stabilnost, ulaganja u zdravstvo i obra-zovanje, efikasne institucije i upravljanje, povoljno okruženje za privatni biznis, kao i zadovoljavajući nivo direktnih stranih investicija.


Za zemlje koje ulaze u aranžmane Sporazuma o slobodnoj trgovini, uključujući i Koso-vo, važno je napomenuti da Ugovor o funkcionisanju Evropske unije uspostavlja zajed-ničku trgovinsku politiku EU-a, koja se zasniva na jedinstvenim principima, posebno u pogledu promene u veličini tarifa, postizanja tarifinih i trgovinskih sporazuma koji se odnose na trgovinu robom i uslugama i trgovinskih aspekata autorskog prava, direkt-nih stranih investicije i postizanja uniformnosti kod mera liberalizacije, izvoznih politi-ka i zaštitnih trgovinskih mera, kao što je u slučaju dampinga ili subvencije (Član 207.1.)


Pored toga, specifične oblasti koje se primenjuju u pogledu trgovine su one iz oblas-ti Carinske unije i slobodnog prometa roba, slobodnog kretanja radnika, prava na os-nivanje kompanija i slobodno pružanje usluga, slobodno kretanje kapitala (ovo zadnje u okviru dela monetarne i ekonomske politike i Slobodnog kretanja kapitala), politika konkurencije, oporezivanje, kao i industrijskih politika i unutrašnjeg tržišta (uključu-jući zakonodavstvo o infrastrukturi kvaliteta, pre svega o standardizaciji, akreditaciji, metrologiji, ocenjivanju usaglašenosti i tržišnog nadzora i zakonodavstva koje reguliše oblasti autorskih prava), i, konačno, zakonodavstvo o kompanijama.107

5.2. Institucionalni i razvojni okvir

Glavni institucionalni mehanizam na Kosovu, kada je reč o evropskim integracijama, je Ministarstvo za evropske integracije. Mandat MEI je proces transformacije i reformi na putu ka Evropskoj uniji. MEI upravlja i koordinira usklađivanje politika i zakona, kao i dijalog između Kosova i EU-a.

Međutim, trgovinska pitanja ostaju u okviru Ministarstva za trgovinu i industriju. Stoga, u pripremi je zajednički tim o predstojećem SSP-u, posebno u segmentu slobodne trgovine. U ovom okviru spada i jedna studija o uticaju dela SSP-a o trgovini, koja je fokusirana na analizu ex post osetljivosti za trgovinu, exante analizu uticaja liberalizacije trgovine, i na unapređenje konkurentnosti privrede Kosova. Ova studija je završena u aprilu 2013. Godine i očekuje se da će služiti kao ključni, putokazni dokument u pripremama za pregovore dela SSP-a za trgovinu. Deo osetljivosti za trgovinu obuhvata listu osetljivih proizvoda, bazirajući se kriterijume trgovinskog bilans, dinamike uvoza i izvoza, kao i obrazovanja, zapošljavanja i socijalnog blagostanja.

Deo analize uticaja liberalizacije trgovine se uglavnom zasniva na ekonometrijske anal-ize, fokusirajući se na značaju fleksibilnosti cena i stvaranje i “odstupanja” od tržišta, u kontekstu unapređenja trgovinskog bilansa. Poslednja komponenta, ona o poboljšanju konkurentnosti privrede Kosova fokusira se na zaposlenost, produktivnosti i konkurent-nosti privreda, malih i srednjih preduzeća, SDI i institucionalne aspekte upravljanja. U tom kontekstu, glavni pravci daljeg rada uključuju izgradnju institucionalnih kapacite-ta, povezivanje dimenzija trgovine, produktivnosti domaćeg tržišta, zapošljavanja i po-dataka, zatim SST, vladinih prihoda i fiskalnih reformi, promociju izvoza i određivanja pregovaračkih prioriteta za Kosovo.

Rezime ključnih izazova identifikovanih u oblast uspostavljanja funkcionalne tržišne ekonomije i kapaciteta da se nosi sa tržišnim snagama unutar Unije

Izazovi sa kojima se suočava Kosovo u vezi sa uspostavljanjem funkcionalne tržišne ekonomije i kapacitet da se nosi sa tržišnim snagama unutar Unije su veliki. U nastavku, ovaj izveštaj rezimira neke od glavnih izazova u ovoj oblasti.

107 Glavna akta u oblasti Carinske unije i slobode kretanja roba pokrivaju se detaljnije u poglavlju o oblasti Trgovine i u poglavlju o sferu Unutrašnjeg tržišta.


• Jedan od glavnih izazova sa kojima se Kosovo suočava su ograničeni institucio-nalni, odnosno ljudski i tehnički kapaciteti u ovoj oblasti. Jedan broj posebnih oblasti koje se suočavaju sa izazovima u kontekstu stvaranja funkcionalne tržišne ekonomije uključuju konkurenciju, prava intelektualne svojine, energet-sku efikasnost, zaštitu životne sredine, bezbednost hrane, zapošljavanje i soci-jalne politike, politike javnog zdravlja i sl.

• Upravljanje se nastavlja da se suočava sa ozbiljnim izazovima, posebno sa vi-sokim nivoom korupcije i birokratije. Što se tiče korupcije, procenjuje se da korupcija podriva vladavinu prava, negativno utiče na poslovno okruženje i nacionalni budžet, utiče na svakodnevni život građana u oblasti zdravstvene zaštite i obrazovanja.

• Pored toga, Kosovo se suočava sa izazovima u oblasti nacionalnog zakono-davstva sa delovima acquis-a EU-a, koji se koji se odnose na uspostavljanje funkcionalne tržišne ekonomije i sposobnost da se nosi sa tržišnim snagama un-utar Unije. Preciznije, glavne oblasti u kojima ima naj hitnijih izazova su oblasti slobodnog kretanja roba, konkurencije, prava intelektualne svojine, itd.

• Jedan drugi aspekat koji se suočava sa još hitnijim izazovima je aspekt izvršnih mehanizama. U tom smislu, efikasnost sudova i drugih zainteresovanih strana koji se odnose na pravni sistem na Kosovu i dalje ostaju problematični.

• U kontekstu procena Svetske banke za poslovno okruženje, kosovske institucije su uspele da smanje zahteve u dokumentaciji, vreme i troškove za registraciju biznisa i međunarodne transakcije, zatim pristup finansijama, zaštitu investito-ra, itd. Međutim, uslovi za rad biznisa još uvek zahtevaju pažnju, uključujući i stvaranje boljih mogućnosti za novu biznisnu klimu i privlačenje stranih inves-ticija..

• Kosovo zaostaje pogledu dobro obrazovane i osposobljene radne snage. To utiče na konkurentnost domaće privrede. U tom smislu, kvalitet obrazovanja na Kosovu ne odgovara potrebama tržišta. Dalje, nisu razvijene politike i nema nedovoljno sredstava za doživotno učenje. Implementacija pravnog okvira i koordinacija između centralnog i lokalnog nivoa u ovim pitanjima i dalje ostaje izazov.

• Kao što je navedeno, Kosovo je na pragu ulaska u pregovore o SSP-a. U tom smislu, postoji niz reformi koje zahtevaju pažnju u kontekstu funkcionisanja tržišne privrede, posebno u sledećim oblastima:

Usklađivanje sa standardima EU-a o priznavanju profesionalnih kvalifikacija i prava kompanija, uključujući računovodstvo, reviziju i korporativno upravljanje.

• Sprovođenje strukturnih reformi u poljoprivredi, naročito u pogledu usk-lađivanja veterinarskih, sanitarnih i fitosanitarnih propisa sa standarde EU-a, kako bi se pomoglo u povećanju izvoza kroz ispunjavanje međunarodnih zahte-va o standardima proizvoda. Poboljšanje prikupljanja i obrada podataka, ta-kođe predstavlja izazov, jer postoji velika razlika u podacima između EU-a i Kosova u trgovini poljoprivrednih proizvoda.


• Uspostavljanje pravnog okvira u skladu sa standardima EU u oblasti slobodnog kretanja kapitala i platnog prometa, takođe predstavlja specifičnu oblast, gde se zahteva fokus kratkoročnoj budućnosti, u smislu priprema za pregovore o SSP-a. Ovo je potrebno posebno sa ciljem da se obezbedi bolja zaštita investitora i DSI na Kosovu, što je, sa druge strane, ključno za razvoj domaće privrede.

• Pored toga, i u vezi s tim, specifična oblast prava industrijske svojine se takođe mora da se sa prioritetom adresira, što je potrebno da se obezbedi zaštita kom-panija iz tržišta EU-a u jednom uporedivom i ekvivalentnom stepen zaštite sa domaćim kompanijama.

• Što se tiče infrastrukture kvaliteta, glavni izazovi odnose se na usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa acquis, usvajanje evropskih standarda i izgradnju institucionalnih kapaciteta za obezbeđivanje sprovođenje zakonodavstva.

• Što se tiče ubrzavanja reformi i ekonomske integracije u evropske strukture, izazov predstavljaju aspekti razvoja i sprovođenja ekonomskih politika zasno-vanih na tržištu , uključujući i kapacitete za prikupljanje i obradu podataka o performansama i makro-ekonomskim predviđanjima, formulisanje ekonomskih politika i instrumenata za njihovu implementaciju.


Poglavlje IV: Unutrašnje Tržište

1. Opšti pregled

1.1. Sloboda kretanja robe

Ekonomske slobode predviđene Sporazumom EU dovele su do uspešne integracija tržišta država članica EU u jedinstveno/unutrašnje tržište.108Značaj istog zasniva se na obrazloženju da je “integrisano tržište bez ikakvih granica najbolji način da se poveća konkurencija u evropskoj privredi”.109 Iz tog razloga, ekonomski kriterijumi EU za član-stvo110 zahtevaju da proizvođači budu prilično konkurentni kako bi uspeli da se izbore sa pritiskom tržišta unutar ovog zajedničkog tržišta.

U tu svrhu, usklađena infrastruktura EU za očuvanje kvaliteta na nacionalnom nivou suštinski je faktor da se obezbedi slobodan promet robe između država članica EU.111Opšte poznata sredstva koja se uopšteno koriste za razvoj proizvoda konkurentnog tržišta a koja promovišu ekonomski razvoj obuhvataju: metrologiju, akreditaciju, stan-dardizaciju, ocenu usklađenosti i nadzor tržišta. U suštini, važnost ovih sredstava zas-niva se na tom krajnjem proizvodu koji se nudi potrošaču, u smislu njegovog kvaliteta i količine.112

Posledično, usklađivanje kosovskog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU u ovoj oblasti pitanje je od suštinske važnosti kako bismo bili u stanju da konkurišemo i kako bismo ubuduće bili deo unutrašnjeg tržišta. Osim toga, razvoj i jačanje administrativnih kapaciteta kako bismo bili u stanju da primenimo ovo zakonodavstvo predstavlja neo-phodnost.113 Ispunjavanje svega prethodno navedenog odgovornost je uprave, dok je in-stitucija sa glavnom odgovornošću u oblasti slobode kretanja robe Ministarstvo trgovine i industrije (u daljem tekstu MTI). U paragrafima u nastavku predstavićemo dostignuća i analiziraćemo potencijalne nedostatke u sklopu zakonodavnog i okvira politika, insti-tucionalnog okvira kao i u oblasti primene.

108 Free Movement of Goods, Guide to the application of Treaty provisions governing the free movement of goods, pripremila i izradila Direkcija C, Regulatorne politike GD za preduzeća i industriju, str. 8, http://ec.europa.eu/enterprise/policies/single-market-goods/files/goods/docs/art34-36/new_guide_en.pdf.

109 Communication from the Commission to the European Parliament, the Council and the European Eco-nomic and Social Committee, The Internal Market for Goods: a cornerstone of Europe’s competitiveness, 2007, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2007:0035:FIN:en:PDF.

110 Copenhagen European Council, Presidency Conclusions, 1993, http://www.europarl.europa.eu/en-largement/ec/pdf/cop_en.pdf.

111 Harnessing Quality for Global Competitiveness in Eastern Europe and Central Asia, Jean-Louis Racine, 2011, str. 302.

112 Ibid. Pogledajte uopšteno113 Kosovo 2011 Progress Report, str. 32–33, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/

package/ks_rapport_2011_en.pdf.


1.2. Sloboda kretanja radnika

Slobodno kretanje radnika jedna je od četiri osnovne slobode predviđene pravom EU. Član 45 Lisabonskog ugovora predviđa da će “sloboda kretanja radnika biti obezbeđena u okviru Unije”, i da treba posebno obezbediti da “... sloboda kretanja podrazumeva ukidanje bilo kakvog vida diskriminacije zasnovanog na nacionalnoj pripadnosti među radnicima država članicama u smislu zapošljavanja, dobijanja nadoknade ili drugih uslova za rad i zapošljavanje”. Jedno od glavnih pitanja koje je proizašlo iz ovog člana TFBE-a bila je definicija “radnika”, iako je konstatovano da pravo zajednice garantuje posebnu zaštitu radnicima koji su bili državljani država članica EU, tumačenje koje je uzeto za osnovu i u Evropskom sudu pravde.114Nezavisno od toga, ono što je gore is-taknuto nije povezano sa kosovskim zakonodavstvom, pošto ova zemlja nije država članica EU; tako da će svaka osoba koja zahteva radnu dozvolu na Kosovu biti smatrana stranim radnikom.

Iz nešto drugačije perspektive, Uredba 1612/68 (EEC) je glavna uredba kada govorimo o anti-diskriminatornom postupanju prema radnicima u okviru EU, u poređenju sa na-cionalnim radnicima. Glavna ideja ove uredbe zasniva se na društvenim prednostima. Ovaj izraz koji je bio predmet mnogobrojnih debata korišćen u članu 7 ove uredbe “… treba da se shvati kao sve prednosti, koje, bilo u vezi sa nekim ugovorom o radnom odnosu, ili ne, garantuju nacionalnim radnicima njihov objektivan status zaposlenih …”115

1.3. Pravo na obrazovanje kompanija i sloboda prekograničnog pružanja usluga

Pravo na obrazovanje kompanija predviđeno je članom 49 Lisabonskog ugovora, dok paragraf dva ovog člana, definiše slobodu kao “… pravo na preduzimanje i sprovođenje aktivnosti u svojstvu samozaposlenih lica i na osnivanje i stvaranje preduzeća, posebno kompanija ili firmi …”

Sa druge strane, svako ograničenje slobode za pružanje usluga zabranjuje se kada se radi o građanima država članica koji su smešteni u jednoj državi članici koja se razlikuje od države lica kome se ove usluge pružaju116, a usluge se smatraju onima “…koje se uobiča-jeno pružaju zarad dobijanja koristi, u onoj meri u kojoj nisu uređene odredbama, u vezi sa slobodom kretanja robe, kapitala i lica …”.117 Glavni cilj Direktive za pružanje usluga jeste ukidanje zakonskih i administrativnih barijera na trgovinu u uslužnom sektoru.

Na kraju, uzajamno priznavanje stručnih kvalifikacija i poštanske usluge primenjuju se kao sredstvo da se olakša efikasnost slobode osnivanja kompanija i pružanja usluga.

114 EU Law, Texts, Cases and Materials, IV izdanje, Paul Craig dhe Grainne De Burca, 2007, str. 747.115 Regulation (EEC) 1612/68, http://ec.europa.eu/employment_social/soc-prot/schemes/regula-

tions/161268_en.htm. 116 Treaty on the Functioning of the European Union, član 56, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/Lex-

UriServ.do?uri=OJ:C:2010:083:0047:0200:en:PDF.117 Ibid, član 57


1.4. Sloboda kretanja kapitala

Sloboda kretanja kapitala jedna je od četiri osnovne slobode proglašene Sporazumom o funkcionisanju Evropske unije. Ideja koja se nalazi u pozadini promovisanja ove slo-bode, jeste lakši pristup finansijskim tržištima, ukidanjem ograničenja. Iz ovog razloga, član 63 (1) TFEU predviđa opšte načelo ove slobode predviđajući da “... prestaju da važe sva ograničenja na slobodu kretanja kapitala između država članica i između država članica i trećih zemalja.” Ovaj član se menja u poređenju sa drugim slobodama, pošto nije dat samo za države članice, već takođe daje prava trećim zemljama. Prost razlog koji stoji iza olakšavanja ulaska na tržište finansijskim kompanijama koje dolaze kako bi uložile u EU iz trećih zemalja članica jeste da je u recipročnom finansijskom interesu svih interesnih strana (kompanija, vlada i pojedinaca).

Direktiva Saveta 88/361/EEC o primeni [nekadašnjeg] člana 67 Sporazuma jedan je od podzakonskih akata, imajući u vidu direktan efekat sloboda. Bez obzira na isto, isti je posebno važan imajući u vidu definicije koje pruža za kretanje kapitala. Na osnovu ove Direktive, deo u nastavku sadržan je u ovoj definiciji:

- Direktne strane investicije- Investicije u /ili kupovina nepokretne imovine- Investicije u hartije od vrednosti- Davanje zajmova i kredita- Druge operacije sa finansijskim institucijama.118

Osim prvog stava člana 63, drugi stav bavi se isplatama i ono što ovaj član proklamuje jeste da “... sva ograničenja na isplate preko država članica i između država članica i trećih zemalja prestaju da važe “. Shodno tome, u skladu sa primedbama Evropskog suda pravde, ova sloboda je tu “kako bi dozvolila pojedincima da izmire svoje dužnosti transnacionalnih isplata i transakcija bez bilo kakvih ograničenja”.119

Značaj ove slobode podvučen je i direktnim efektom u prirodi člana 63, koji direktno daje pravo pojedincima da se na njih pozovu pred nacionalnim sudovima.

1.5. Javne nabavke

Tržišta koja uključuju države ili organe uprave kao zainteresovane strane već duži vre-menski period su u fokusu acquis-a EU sa ciljem ukidanja trgovinskih barijera. Bovis daje prilično jasno obrazloženje koje leži u osnovi pravila javnih nabavki u EU: “Pravila za javne nabavke u EU postoje, kako bi se zavela disciplina uređivanja relevantnih tržiš-ta i posebno, kako bi se obezbedilo da preduzeća sa svih tržišta i dalje imaju mogućnost da konkurišu za javne ugovore, ukidanjem zakonskih i administrativnih poteškoća za učešće na prekograničnim tenderima, kako bi se obezbedilo jednako postupanje i kako

118 Nomenclature of the Capital Movements Referred to in Article 1 of the Directive, http://ec.europa.eu/internal_market/capital/docs/nomenclature_en.pdf.

119 European Union Law: Cases and Material, Damian Chalmers, Gareth Davies, dhe Giorgio Monti, str. 726.


bi se ugasila svaka oblast diskriminatorne kupovine povećanim nivoima transparentno-sti i odgovornosti”. 120

TFEU zabranjuje primenu svih diskriminatornih mera nametnutih statusom članice pre-ma drugim državama članicama, a ova pravila primenjuju se i kada govorimo o merama javnih nabavki kao i o svim vrstama vladinih ugovora.121

Postoje dva glavna dela podzakonskih akata, odnosno dve direktive koja sačinjavaju osnovu zakonodavstva EU u ovoj oblasti. Na početku, to je Direktiva 2004/18/EC o koordinaciji postupaka za davanje ugovora za izvođenje javnih radova, javnih ugovora za snabdevanje i ugovora za pružanje javnih usluga122, koja je menjana sedam puta;123za kojom je usledila Direktiva 2004/17/EC koja koordiniše procese nabavke u sklopu sub-jekata koji deluju u sektoru vodosnabdevanja, energije, prevoza i poštanskih usluga.124 Direktiva javnog sektora 2004/18 promoviše dva načela pri davanju ugovora: podjed-nako postupanje prema privrednim operaterima i transparentnost.

1.6. Kompanijsko pravo

Značaj kompanijskog prava, uključujući računovodstvo i reviziju kompanija, predstavl-ja jedan od glavnih elemenata zajedničkog evropskog tržišta. Obrazloženje u osnovi ovog značaja u suštini je ekonomski interes EU, koji se može postići obezbeđivanjem zdravog unutrašnjeg tržišta u oblasti kompanijskog prava, računovodstva i revizije kompanija. Iz tog razloga, unutrašnje tržište podrazumeva ukidanje poteškoća koje se nameću kompanijama, posebno onim kompanijama koje imaju za cilj da se angažuju u prekograničnim delatnostima.

U tom smislu, glavni ciljevi koje Evropska komisija zacrta kako bi postigla ovaj opšti cilj obuhvataju “obezbeđivanje ekvivalentne zaštite za akcionare i zainteresovane treće strane za kompanije, obezbeđivanje slobode osnivanja kompanija u celom EU, pod-sticanje efikasnosti i konkurentnosti preduzeća, promovisanje međugranične saradn-je između kompanija u različitim državama članicama i podsticanje diskusije između

120 EU Public Procurement Law, od Christophera Bovisa, 2012, str. 2.121 Pogledajte uopšteno EU Public Procurement Law, str. 53, http://www.nottingham.ac.uk/pprg/docu-

mentsarchive/asialinkmaterials/eupublicprocurementlawintroduction.pdf.122 Directive 2004/18/EC of the European Parliament and of the Council of 31 March 2004 on the coordina-

tion of procedures for the award of public works contracts, public supply contracts and public service contracts, http://www.procurement.ie/sites/default/files/Directive%202004-18-EC.pdf.

123 Za izmene i dopune, pogledajte http://europa.eu/legislation_summaries/internal_market/businesses/public_procurement/l22009_en.htm#amendingact.

124 Directive 2004/18/EC of the European Parliament and of the Council of 31 March 2004 on the coordina-tion of procedures for the award of public works contracts, public supply contracts and public service contracts, http://www.procurement.ie/sites/default/files/Directive%202004-18-EC.pdf.


država članica o modernizaciji prava kompanija i korporativnog upravljanja.“125Ova oblast bila je predmet neprekidnih reformi, takođe sa fokusom na usklađivanju pitanja stapanja i odvajanja kompanija, kao i na zaštitu interesa akcionara, reviziju i godišnje obračune.126

Uopšteno govoreći, moguće je da će budući sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, zahtevati ništa manje povoljno postupanje prema kompanijama iz EU u poređenju sa postupanjem prema domaćim kompanijama, kao ništa manje po-voljan tretman od načina postupanja prema svakoj domaćoj kompaniji i prema svakoj filijali ili podružnici jedne kompanije iz neke treće zemlje, nakon njihovog osnivanja.127

Kako bi se upotpunio zakonski okvir u oblasti kompanijskog prava, od presudne je važnosti da postoje pravila računovodstva i revizije kompanija. Važnost ova dva pro-cesa leži u dužnosti kompanija da budu transparentne i da obelodane svoje finansijske izveštaje. Procesom usklađivanja koji je trenutno u toku u ovoj oblasti EU, treba imati u vidu dve glavne direktive EU: Četvrtu direktivu, o godišnjim obračunima za konkretne vidove kompanija i Sedmu direktivu, o konsolidovanim računima.

1.7. Prava na intelektualnu i industrijsku svojinu

Osnovne zakonske odredbe EU u oblasti prava na intelektualnu svojinu sadržane su u članovima 118, 207 i 345 Lisabonskog ugovora. U tom smislu, članovi 108 i 207 utvrđuju zakonsku osnovu za utvrđivanje i zaštitu prava na intelektualnu svojinu u sklopu EU i druge pokušaje za usklađivanjem regulative u ovoj oblasti.

Oblast prava na intelektualnu svojinu, koja ima za cilj da stvori funkcionalno okruženje za sprečavanje neovlašćenog korišćenja stvaralaštva (kao i zaštitnih znakova) drugih, prilično je složena.128Iz tog razloga, zakonodavstvo koje uređuje ovu oblast podeljeno je u tri glavne grupe: autorska i srodna prava, prava na industrijsku svojinu i zakono-davstvo u vezi sa primenom prava na intelektualnu i industrijsku svojinu.

U vezi sa ovim, neki od sastavnih delova prava na intelektualnu i industrijsku svojinu jesu autorska i srodna prava, patenti, trgovinske marke, industrijski dizajn i geografske indikacije. Imajući u vidu sve prethodno navedeno, zakonodavstvo na Kosovu treba da

125 European Commission–The EU Single Market: Company Law and Corporate Governance, http://ec.eu-ropa.eu/internal_market/company/index_en.htm.

126 European Commission–The EU Single Market: Directives and other official acts, http://ec.europa.eu/internal_market/company/official/index_en.htm#directives.

127 Za više pojedinosti o zahtevima utvrđenim za Albaniju, pogledajte Stabilisation and Association Agree-ment between the European Communities and their Member States, of the one part, and the Republic of Albania, of the other part, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/albania/st08164.06_en.pdf.

128 O intelektualnoj svojini i njenim koristima, pogledajte European Commission–Trade topics: Intellectual property, http://ec.europa.eu/trade/creating-opportunities/trade-topics/intellectual-property/index_en.htm.


ograniči eksploataciju ovih prava, kako njihovo korišćenje ne bi bilo u suprotnosti sa načelima slobode kretanja robe. Štaviše, domaće zakonske odredbe treba da obezbede da unutar kosovskog tržišta državljani EU i kompanije sa unutrašnjeg tržišta u EU budu tretirani na podjednaki način sa trećim licima izvan EU (u skladu sa bilateralnim spo-razumima) kada govorimo o priznavanju i zaštiti prava na intelektualnu i industrijsku svojinu.

1.8. Politike konkurencije

Jedan od suštinskih koncepata teorije konkurencije zasniva se na načelu da “pravila prava konkurencije imaju za cilj da zaštite konkurenciju tako da se poveća blagostanje potrošača”.129Upravo iz tog razloga, slobodna i pravična konkurencija treba da za svoj konačan cilj ima potrošača.

Na osnovu zakonodavstva EU, pravo na konkurenciju obuhvata nekoliko ključnih kom-ponenti: nesporazume između preduzeća, kartela, stavove, državnu pomoć i liberal-izaciju tržišta. Štaviše, zabrana sklapanja sporazuma i pravila za kartele u suštini zahte-vaju da privredni operateri deluju nezavisno od svojih konkurenata, osim ukoliko se ne ujedine na osnovu istraživanja i razvoja novih proizvoda (na osnovu i u skladu sa konk-retnim predviđenim pravilima). Opasnost dozvoljavanja saradnje između konkurenata leži u utvrđivanju istih cena, ograničavanju proizvodnje i podele tržišta.130 U tom smeru, Lisabonski ugovor (članovi 101 i 102) predviđa osnovna pravila za zaštitu konkurencije. Član 101 zabranjuje nesporazume, odluke i druge prakse između preduzeća koje imaju za cilj da ograniče konkurenciju, dok član 102 zabranjuje zloupotrebe preduzeća nji-hovim dominantnim položajem.

Dok su gore navedene odredbe namenjene privrednim operaterima, odredbe u vezi sa kontrolom državnih vidova pomoći uperene su ka vladama država članica. Svrha ovih pravila jeste da se zabrane oni vidovi pomoći od strane vlade koji mogu ograničiti i poremetiti konkurenciju, zabrane koje su predviđene okvirnim odredbama Lisabonsk-og ugovora (član 107, 108 i 109).

Značaj ove oblasti u EU takođe se pokazuje činjenicom da osim Evropske komisije, koja je dužna da primeni ove odredbe, države članice su obavezne da u potpunosti primene ove odredbe putem komisija ili organa za konkurenciju. Štaviše, saradnja između cen-tralnih i lokalnih vlasti prilično je važna. Dok zaštita konkurencije u EU podrazumeva dva glavna aktera, Evropsku komisiju i državne komisije za zaštitu konkurencije, oblast državne pomoći potpada pod isključivu nadležnost Evropske komisije, koja predstavlja jedinici organ koji može dozvoliti pružanje državne pomoći.

Kada govorimo o dužnostima potencijalnih država kandidatkinja za članstvo, zaštita

129 Competition Law, Richard Whish, str. 1 (6th edition. Oxford University Press 2009).130 Za više pojedinosti, pogledajte European Commission–Competition: Cartels–overview, http://ec.euro-

pa.eu/competition/cartels/overview/index_en.html.


konkurencije takođe predstavlja jedan od osnovnih prioriteta. Na primer, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Albanijom predviđa konkurenciju kao oblast koju treba razmotriti u prvoj fazi pridruživanja.131

Shodno tome, imajući u vidu sve prethodno navedeno, Kosovo treba da donese glavna pravila za zaštitu konkurencije i za državnu pomoć i treba da obezbedi njihovu potpunu primenu.

1.9. Zdravstvena i zaštita potrošača

Zaštita potrošača predstavlja jednu od oblasti od interesa po Evropsku uniju. Zaštitne mere za potrošače predviđene su članom 169 Lisabonskog ugovora. Ova odredba u suš-tini kaže da kako bi se promovisali interesi potrošača i kako bi se obezbedio visok nivo njihove zaštite, EU treba da doprinese zaštiti zdravlja, bezbednosti i ekonomskih inte-resa i da promoviše prava potrošača na informisanje, obrazovanje i organizaciju u cilju zaštite njihovih interesa.

Kada govorimo o podzakonskim aktima, glavna, među jednim brojem direktiva, jeste Direktiva o pravima potrošača.132 Glavni cilj ove direktive jeste promovisanje ravnoteže između maksimalne zaštite potrošača i konkurentnosti preduzeća.133

Ova oblast prisno je povezana sa funkcionisanjem svih drugih komponenti unutrašnjeg tržišta, uključujući i nadzor tržišta i obezbeđivanje pravedne konkurencije. Svaka od ovih predviđa i zaštitu potrošača kao osnovni elemenat njihovog funkcionisanja.

Postizanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, EU će zahtevati da se obezbedi aktivna zaštita potrošača, u skladu sa zakonodavstvom EU i da dođe do potpunog usk-lađivanja domaćeg zakonodavstva sa acquis i efektivna zaštita potrošača, kako bi se po-boljšao kvalitet i standardi bezbednosti proizvoda i kako bi se od strane nadležnih vlasti propratilo i obezbedio pristup potrošača sudovima, u slučaju nesporazuma.

Osim prava potrošača, još jedna oblast od primarnog interesa jeste oblast javnog zdravl-ja, čija je zaštita predviđena članom 168 Lisabonskog ugovora. Iako politike javnog zdravlja uglavnom potpadaju pod isključivu nadležnost država članica, EU ima svoju ulogu u podržavanju i sprovođenju radnji država članica u ovom domenu. Upravo u ovom periodu oblašću javnog zdravlja u EU upravlja se na osnovu takozvanog zajed-

131 Stabilisation and Association Agreement between the European Communities and their Member States, of the one part, and the Republic of Albania, of the other part, 70(3), http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/albania/st08164.06_en.pdf.

132 Directive 2011/83/EU on consumer rights, amending Council Directive 93/13/EEC and Directive 1999/44/EC and repealing Council Directive 85/577/EEC i Directive 97/7/EC, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2011:304:FULL:EN:PDF.

133 European Commission–Justice: The Directive on Consumer Rights, http://ec.europa.eu/justice/con-sumer-marketing/rights-contracts/directive/index_en.htm.


ničkog ovlašćenja.134

Uopšteno govoreći, komponenta zaštite javnog zdravlja u EU podeljena je u dve glavne grupe,: pretnje po zdravlje (npr. zarazne bolesti) i determinante zdravlja (pušenje, alko-hol, umna oboljenja itd.).

2. Zakonski i okvir politika u oblasti unutrašnjeg tržišta

2.1. Domaći zakonski okvir

2.1.1. Sloboda kretanja robe

U ovom delu pružen je opšti pregled i analiza relevantnog zakonskog okvira u oblasti slobode kretanja robe, uglavnom zakona o standardizaciji, akreditovanju, metrologiji, tehničkim zahtevima proizvoda i oceni usklađenosti kao i o inspektoratu i inspekcijs-kom nadzoru.

• Standardizacija

Novi Zakon br. 03/L-144 o standardizaciji predstavlja okvirni zakon koji predviđa pos-tupke i sprovodi svaku aktivnost koja je povezana sa standardizacijom na nacionalnom nivou.135Delokrug ovog zakona obuhvata standarde koji su poznati, koji se izrađuju, us-vajaju i odobravaju u oblasti ekonomije, metrologije i industrije na nacionalnom nivou; bez obzira na isto, ne obuhvata oblast telekomunikacija i neke od različitih specifikacija za interne potrebe.136Glavni ciljevi ovog zakona obuhvataju povećavanje nivoa sigurno-sti proizvoda, unapređenje kvaliteta proizvoda i posledično postizanje nivoa uklanjanja tehničkih barijera u trgovini.137

Iako još uvek nije sprovedena nikakva formalna ocena usklađenosti izraza iz zakona sa acquis EU, u izveštajima se iznosi da zakon o standardizaciji uključuje obe direk-tive EU iz ove oblasti, odnosno Direktivu 98/34/KE kojom se predviđa postupak za pružanje informacija u oblasti tehničkih standarda i propisa i Direktivu 2006/96/EC. Jednom opštom ocenom zakonskog okvira i postojećih standarda najverovatnije će se identifikovati nedostaci aktuelnog zakonodavstva kao i oprečni i neprimenjivi kosovski standardi.

Uopšteno govoreći, jedan od glavnih nedostataka ovog zakona kada govorimo o njegov-oj primeni jeste dobrovoljni karakter njegove primene.138Imajući u vidu da je ovo i pris-

134 Stabilisation and Association Agreement between the European Communities and their Member States, of the one part, and the Republic of Albania, of the other part, član 76, http://ec.europa.eu/enlarge-ment/pdf/albania/st08164.06_en.pdf.

135 Zakon o standardizaciji, član 1.136 Ibid, član 2.137 Ibid, član 5.138 Pogledajte 9, član 1(1) i član 7(1).


tup acquis, glavni teret za njegovu primenu zavisi od kapaciteta za promociju. U tom smislu, razumno objašnjenje je: što je jači konsenzus u fazi izrade i usvajanja, time je šira oblast primene zakona, odnosno standarda.139

• Akreditacija

Zakon br. 03/L-069o akreditaciji, koji je izmenjen i dopunjen Zakonom br. 04/L-007, predviđa pravila za osnivanje Kosovske direkcije za akreditaciju kao i pravila o funk-cionisanju sistema za akreditaciju nadležnog organa za ocenu usklađenosti.140Jedno od glavnih načela ovog zakona, kao što je predviđeno njegovim članom 3, jeste njegova usklađenost sa evropskim i međunarodnim pravilima i postupcima. Zakon o akred-itaciji zasniva se na Uredbi 765/2008,141 posebno na odredbama sadržanim u njenim članovima 4 – 14.142

Jasno se može uvideti da dobar i funkcionalan sistem usklađenosti, koji obuhvata lab-oratorije za testiranje i kalibriranje kao i organe za potvrđivanje i inspekciju treba da se smatra glavnim pokazateljem primene i odgovarajućeg funkcionisanja aktuelnog za-konodavstva o akreditaciji.143

• Metrologija

Zakon br. 03/L-203 o metrologiji izmenjen je i dopunjen Zakonom br. 04/L-124 2012. godine. Ovim zakonom uređuje se sistem mernih jedinica, etaloni za merenje, postupci ocene usklađenosti mernih sredstava, metrološki zahtevi za unapred upakovane proiz-vode, ovlašćenja u oblasti metrologije i metrološki nadzor. Štaviše, isti predviđa odgov-ornosti Direkcije za metrologiju Kosova. Informacije sadržane u Izveštaju o napretku za 2011144ukazuju da usklađenost zakonodavstva sa acquis u ovoj oblasti nije ocenjena, ali opet, u poređenju sa starim zakonom,145jasno se vidi da je aktuelni zakon u mnogo većem skladu sa relevantnim acquis EU. Ovo se je posebno bitno kada govorimo o omo-gućavanju usvajanja dve odvojene direktive, u skladu sa novim pristupom: Direktive

139 A Strategic vision for European Standards, str. 11, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2011:0311:FIN:EN:PDF.

140 Zakon br. 03/L-069 o akreditaciji, član 1.141 Regulation 765/2008 of the European Parliament and Council setting out the requirements for accredi-

tation and market surveillance relating to the marketing of products and repealing Regulation (EEC) No 339/93, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2008:218:0030:0047:en:PDF.

142 Zakon br. 04/L-007 o izmeni i dopuni Zakona br. 03/L-069 o akreditaciji, član 5.143 Progress in Policy Reforms to Improve the Investment Climate in Southeast Europe, Investment Reform

Index 2006 OECD, str. 136.144 Kosovo 2011 Progress Report, str. 33, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/

package/ks_rapport_2011_en.pdf.145 Stari zakon br. 02/L-34 o metrologiji.


2009/23/EC146 i Direktive 2004/22/EC.147Sa druge strane, iako je izneto da je usvojen jedan broj administrativnih uputstava, upotpunjavanje primene podzakonskih akata može se smatrati zabrinjavajućim.148

Zakon br. 2004/28o plemenitim metalima predstavlja drugi relevantan zakonski akt u oblasti metrologije. Ovaj zakon uređuje prilagođavanje proizvodnje i prodaje proizvoda napravljenih od plemenitih metala u skladu sa međunarodnim standardima ISO 9202, kojima ima za cilj da zaštiti tržište plemenitih metala onih koje isti ne ispunjavaju.

• Ocena usklađenosti

Zakon br. 04/L-039o tehničkim zahtevima za proizvode i oceni usklađenosti usvojen je 2011.149Kao što je izneto u Izveštaju o napretku za 2011, stari zakon poništen je kako bi novi zakon bio u skladu sa horizontalnim acquis iz 2008. godine za plasiranje proizvoda na tržište.150 Član 1 ovog zakona uređuje “način utvrđivanja tehničkih zahteva za proiz-vode i postupke ocene usklađenosti sa utvrđenim zahtevima kao i donošenje uredbi od strane nadležnih ministarstava”, i nakon toga utvrđuje oblast primene u oblasti nadzora tržišta.151 Glavne uredbe EU, Uredba 765/2008/EC, 768/2008/EC, Direktiva o opštoj sigurnosti proizvoda i Uredba o opštoj sigurnosti proizvoda uzete su u obzir prilikom izrade ovog zakona. Nezavisno od toga, činjenica da je zakonodavstvo EU u ovoj oblasti podložno neprekidnim promenama, posebno kada govorimo o direktivama u vezi sa tehničkim uredbama, znači da nacionalni organi snose stalni teret da budu redovno uključeni u razvoj ove oblasti. Aktuelno zakonodavstvo nije centralizovano i obuhvata sva ministarstva, koja treba da ovlaste organe za ocenu u njihovim odnosnim oblastima.

• Nadzor tržišta

Zakonom br. 03/L-181 o tržišnoj inspekciji i nadzoru, koji je usvojen 2010. godine, pred-viđaju se načela, organizaciona struktura, ovlašćenja i postupci inspekcijskog nadzora tržišta na teritoriji Republike Kosovo.152 Iako nije ocenjena njegova usklađenost sa za-konodavstvom EU, ovaj zakon je u skladu sa Uredbom br. 765/2008/EC Evropskog

146 Directive 2009/23/EC, Non-automatic weighing instruments (NAWI), http://eur-lex.europa.eu/Lex-UriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2009:122:0006:0027:EN:PDF.

147 Directive 2004/22/EC on Measuring instruments (MID), http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/Lex-UriServ.do?uri=OJ:L:2004:135:0001:0080:EN:PDF.

148 Nema verodostojni podaci o broju ovih administrativnih uputstava.149 Član 38: “Stupanjem na snagu ovog zakona poništava se Zakon br. 02/L-20 o tehničkim zahtevima za

proizvode i ocenu usklađenosti i Zakona br. 03/L-092 o izmeni i dopuni Zakona br. 02/L-20 o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenu usklađenosti.”

150 I Kosovo 2011 Progress Report, str. 30, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/package/ks_rapport_2011_en.pdf.

151 Zakon o tehničkim zahtevima i oceni usklađenosti, član 2.152 Zakon o tržišnoj inspekciji i nadzoru, član 1.


parlamenta i Saveta.153

Kada govorimo o usklađivanju zakonodavstva, na dnevnom redu je jedan pokušaj da se sprovede reforma u oblasti nadzora tržišta dalje, dok je predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona br. 03/L-181 o tržišnoj inspekciji i inspekcijskom nadzoru predmet javne diskusije. Prema ovom predlogu zakona, primedbe Evropske komisije, koje su na-vedene u Studiji o izvodljivosti za SSP, odnosno saradnja tržišne inspekcije sa carinom, treba da se urede posebnim zakonom.154

Zakonodavstvo o starom pristupu u odnosu na ono o novom i globalnom pristupuU oblasti slobodnog prometa robe, od presudne je važnosti raditi na razlici između ta-kozvanog zakonodavstva o ‘novom i globalnom’ i ‘starom pristupu’. Ove razlike pred-viđene su rezolucijom Saveta od 7. maja 1985, koja predviđa novi pristup usklađivanju i tehničkim standardima. U opštem značenju, harmonizacija, u skladu sa ‘novim pristu-pom’ predviđa suštinske zahteve koji treba da se ispune kako bi se jedan proizvod pla-sirao na tržištu, za razliku od “starog pristupa”, po kome je trebalo da se ispune tehničke specifikacije, ne pružajući proizvođačima nikakvu fleksibilnost.155

Generalno govoreći, utisak je da je primena zakonodavstva o novom pristupu prilič-no spora. Do danas, nije izvršena nikakva potpuna ocena usklađenosti zakonodavstva u oblasti slobode prometa robe sa acquis, što znači da ne postoji nikakav definitivni odgovor o tome u kom stepenu su odgovorne institucije primenjivale direktive novog pristupa.

Povrh ovoga, za ilustraciju, novi pristup usvojen je sledećim aktima (pogledajte aneks u kome se nalazi potpuna lista zakonodavstva o novom pristupu EU): Npr. izgleda da je Zakon o metrologiji omogućio usvajanje dve direktive o novom pristupu: Direk-tive 2009/23/EC o mernim neautomatskim instrumentima (engl. NAWI), i Direktivu 2004/22/EC o mernim instrumentima (engl. MID). Direktive o novom pristupu usvo-jene su sa još druga dva zakonska akta, odnosno uz Uredbu br. 07/2012 o elektromag-netskoj usklađenosti (EMC), koja je u skladu sa Direktivom 2004/108/EC o elektromag-netskoj usklađenosti i sa Pravilnikom br. 02/2012 o električnim uređajima osmišljenim za upotrebu unutar utvrđenih voltažnih ograničenja, koji je u skladu sa Direktivom 2006/95/EEC; zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenu usklađenosti u skla-du sa je Uredbom 765/2008 o novom zakonskom okviru (NLF), itd.

153 U izveštaju o napretku za Kosovo za 2011. godinu korišćena je formulacija “uzima u obzir”(Kosovo 2011 Progress Report, str. 33, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/package/ks_rapport_2011_en.pdf).

154 Predlog zakona za izmenu i dopunu Zakona br. 03/L-181 o tržišnoj inspekciji i inspekcijskom nadzoru, član 8(3).

155 Za detaljnu uporedbu, pogledajte Guidance: The “NewApproach”, http://www.cen.eu/boss/support-ing/guidance%20documents/gd009%20-%20guidance%20on%20the%20new%20approach/Pages/de-fault.aspx.


Kao što je potencirano i ranije, usvajanje zakonodavstva o novom pristupu i evropskih standarda od izvanredne je važnosti. Razlog zašto su isti smatrani za prioritet od strane organa koji se bave slobodnim kretanjem robe jeste ubrzavanje smanjenja tehničkih bar-ijera po trgovinu.

2.1.2. Slobodno kretanje radnika

U ovom delu daje se opšti pregled relevantnog zakonskog okvira u oblasti slobode kretanja radnika, uglavnom zakona o strancima, radu, izdavanju dozvola za rad i zapošljavanju stranih državljana i zakona protiv diskriminacije.

• Pristup tržištu rada

Govoreći uopšteno, jedna od glavnih zabrinutosti koje se ističu u vezi sa slobodom kretanja radnika jeste diskriminacija, odnosno politika protiv diskriminacije. Zakon br. 2004/03 protiv diskriminacije koristi se kao pravna osnova protiv diskriminacije stranih državljana, iako se proširivanje oblasti njegove primene samo na strance može podra-zumevati – zato što se u skladu sa članom 1 svi državljani Kosova tretiraju podjednako.

Zatim, Zakon br. 04/L-069 o strancima priznaje pravo stranaca da zahtevaju zaposlenje na Kosovu, po dobijanju dozvole za rad a u skladu sa odredbama Za-kona br. 03/L-136 o izdavanju dozvole za rad i zapošljavanju stranih državljana (vidi u nastavku).

Zakon o radu br. 03/L-212, koji je usvojen 2010, predstavlja pravnu osnovu koja utvrđu-je radne odnose. U tom smislu, veoma je važno znati da se, kada govorimo o oblasti primene ovog zakona, predviđa da se njegove odredbe primenjuju i na strane državl-jane koji borave na teritoriji Kosova156, ali strani državljani treba da ispune neke posebne uslove.

Kada govorimo o ovom pitanju, ovi kriterijumi predviđeni su Zakonom br. 03/L-136 o izdavanju dozvole za rad i zapošljavanju stranih državljana, koji je usvojen 2009. Svrha ovog zakona jeste da uredi pitanja zapošljavanja, postupak i uslove za izdavanje doz-vole za rad.157Tekst zakona sadrži široku listu izuzetaka od zahteva za dobijanje dozvole za rad, sa ciljem olakšavanja postupka za zapošljavanje stranih državljana na Kosovu.

Iako nedostaje potpuna procena usklađenosti ovog zakona, zahtev za dobijanje dozvole za rad za državljane EU i strance je evidentan. Ista sadrži zabranu slobode kretanja rad-nicima u skladu sa članom 45 Lisabonskog ugovora. Razlog za to je taj što jedan građ-anin EU ne treba da se tretira drukčije zbog njegove nacionalnosti u smislu bilo kakvog uslova za zapošljavanje ili rad. U tom smislu, aktuelni sporazumi i postupci za dobijanje dozvola za rad za građane EU sačinjavaju jedno od ograničenja na pravo lica u potrazi za poslom u EU i građana EU da rade na jednom radnom mestu. Imajući u vidu sve ono

156 Zakon o radu, član 2(3).157 Zakon o izdavanju dozvola za rad i zapošljavanju stranih državljana, član 1.


što je prethodno istaknuto, zakonodavstvo koje bi bilo u potpunom skladu sa članom 45 TFBE-a u potpunosti bi ukinulo ovaj kriterijum. U tom smislu, može se dovesti u sumnju da li bi odgovarajući korak koji bi mogao da se preduzme zapravo bio da se ubrzaju pos-tupci za izdavanje dozvola za rad, tako da se ukidanje ovih postupaka izvrši od strane njih samih nakon dobijanja članstva.

Još jedan aspekat slobode kretanja radnika obuhvata pravo članova porodica radnika da se slobodno kreću unutar teritorije u kojoj radnik radi. Ovo je konkretno predviđeno Direktivom 2004/o pravima građana Unije i članova njihovih porodica da se slobodno kreću i nastanjuju u okviru teritorije. Usvajanje opštih načela ove direktive, odnosno ukidanje bilo kakvih postojećih ograničenja, obezbedilo bi jedan od glavnih aspekata slobode kretanja radnika – to da su članovi porodice kojoj koristi sloboda kretanja.

Sve ovo što je istaknuto u prethodnom delu relevantno je za slučajeve u kojima strani državljani zahtevaju dozvolu za rad na Kosovu. Sa druge strane, pošto Kosovo nije pot-pisalo nikakav sporazum o slobodi kretanja lica, sloboda kretanja radnika sa Kosova ka drugim zemljama ograničena je i podložna je nacionalnim zakonima drugih zemalja.

• Koordinacija sistema socijalnog osiguranja

Za ilustraciju, zakonski okvir u oblasti socijalnog osiguranja na Kosovu, uglavnom je sačinjen od: Zakona br. 02/l-17 o socijalnim i porodičnim službama, Zakona br. 04/L-081 o izmeni i dopuni Zakona o socijalnim i porodičnim službama, Zakona br. 04/L-101 o penzijskim fondovima i Zakona br. 2003/23 o penzijama lica sa invaliditetom.

Treba istaći da nijedan od gore pomenutih zakona ne sadrži pravila koje se odnose na koordinaciju sistema socijalnog osiguranja. U tom smislu, prema Studiji izvodljivosti za SSP “…u ovom trenutku, u zavisnosti od sektora, ili ne postoji uopšte sistem osiguranja ili ne postoji odgovarajući sistem koordinacije.”

Imajući u vidu ono što je prethodno istaknuto, nedostatak zakonodavstva dopunjuje se u prilično velikoj meri jednim brojem nasleđenih bilateralnih sporazuma između država EU i bivše SFRJ. U globalu, odredbe nasleđenih sporazuma u ovom trenutku se primenjuju samo u oblasti penzionisanja, porodičnih penzija i jednim delom u vezi sa invalidskim penzijama. Kosovo je stupilo u široke pregovore sa Švajcarskom, Austrijom i Nemačkom za obnavljanje ovih sporazuma, posebno sa Švajcarskom. Ista je poništi-la sporazum jednostrano 2010. godine i, imajući u vidu da je na teritoriju ove države migrirao veliki broj Kosovaca, ovi pregovori su ključni. Uopšteno govoreći postoji ug-lavnom mali broj bilateralnih sporazuma sa državama članicama EU i sa drugim drža-vama, što u suštini predstavlja poziv da se ova situacija sanira novim pregovorima za sklapanje bilateralnog sporazuma o sistemima socijalnog osiguranja. Iako je za prego-vore o ovim sporazumima potrebna primena i korišćenje relevantnih uredbi EU u vezi sa koordinacijom šema socijalnog osiguranja, odnosno Uredbe 883/2004 o koordinaciji sistema socijalnog osiguranja i uredbe za primenu br. 987/2009 a iako možda domaći sistem nije u stanju da prisvoji ova pravila, odstupanje je dozvoljeno samo ukoliko to ne ospori druga strana koja učestvuje u pregovorima.


2.1.3. Pravo na osnivanje kompanija i sloboda prekograničnog pružanja usluga

Ovaj odeljak daje pregled nekih delova primarnog zakonodavstva u oblasti prava na osnivanje i slobode prekograničnog pružanja usluga, odnosno Zakona o trgovinskim društvima, Zakona o bankama, institucijama za mikrofinansiranje i nebankarskim finan-sijskim institucijama; zakona o penzijskom fondu, zakona o obaveznom obezbeđivanju auto-odgovornosti, zakona o licenciranju, praćenju i uređivanju osiguravajućih društa-va i posrednika i zakona o poštanskim uslugama.

• Pravo na osnivanje kompanija

Aktuelan zakonski okvir omogućava privrednim operaterima koji su zakonski osnovani i deluju u nekoj drugoj državi, da obrazuju ili da nastave sa svojom privrednom delat-nošću na Kosovu, u skladu sa Zakonom br. 02/L-123 o trgovinskim društvima, koji je izmenjen Zakonom br. 04/L-006. Ovaj zakon bavi se poslovnim subjektima koji su orga-nizovani kao lični poslovni subjekti, opšti partneri, ograničena partnerstva, kompanije sa ograničenom odgovornošću ili akcionarska društva,158dok na jasan način definiše njihov delokrug kada govorimo o pitanju kao što je“[...] licenciranje i uređivanje aktiv-nosti trgovinskih društava i računovodstva u domenu finansijskog izveštavanja kao i praksi rada i zapošljavanja trgovinskih društava koja ne potpadaju pod delokrug ovog zakona.”159Ovi zakonski akti omogućavaju stranim kompanijama da otvore svoja pre-duzeća pod istim uslovima koji važe za domaća preduzeća, što posledično ukazuje da je zakonski okvir nediskriminatoran.

Do danas, ne postoje nikakvi podaci o bilo kakvoj detaljnijoj oceni koja je sprovedena kako bi se procenio nivo usklađenosti zakona o trgovinskim društvima sa zakonodavst-vom EU. Uopšteno govoreći, stečena je ideja o opštem toku zakona o kompanijama koja je istovremeno povezana sa pojednostavljivanjem postupaka za registraciju preduzeća. Nezavisno od toga, imajući u vidu značaj ove zone za unutrašnju trgovinu, i sa ciljem daljeg usklađivanja propisa, treba da se izvrši potpuna ocena zakonskog okvira. Postoji dugačka lista direktiva i zakona o kompanijama koja se može uzeti u razmatranje i na usvajanje160, a ovakva ocena potencijalno bi imala za svoj cilj odredbe/oblasti koje treba da se promene.

Još jedno pitanje, kao ilustracija, Direktiva 2003/58/ЕC sadrži pravila za elektronsku /online registraciju preduzeća. Neka od pravila iz ovog uputstva već se primenjuju u za-konu. Konkretno, elektronsko podnošenje dokumenata i elektronsko izdavanje potvrda o registraciji (kao i obaveštenja i drugih vidova informisanja). Bez obzira na to, odred-be o elektronskoj registraciji još uvek nisu primenjene. Ovo poslednje će pojednostaviti postupak registracije i umanjite uključene troškove.

Još jedan aspekat slobode osnivanja, koji je povezan sa slobodom pružanja prek-

158 Zakon o trgovinskim društvima.159 Ibid, član 1(2).160 Lista direktiva, http://ec.europa.eu/internal_market/company/official/index_en.htm#directives.


ograničnih usluga, kao i priznavanje stručnih kvalifikacija (vidi diskusiju koja sledi u nastavku) jesu posebne odredbe o osnivanju samozaposlenih lica kako bi se propratile njihove aktivnosti. Dva zakonodavna akta od posebne važnosti jesu Zakon o računo-vodstvu, finansijskom izveštavanju i reviziji kao i Zakon o advokaturi za advokate.

Na početku, Zakon br. 04/L -014 o računovodstvu, finansijskom izveštavanju i reviziji, koji je usvojen 2011. godine, omogućava stranim stručnim licima da pružaju usluge u ovoj oblasti, te kako bi se bavili svojim zanimanjem, oni uopšteno podležu istim zahte-vima kao i domaća lica. Nezavisno od toga i načela nediskriminacije, preporuke Studije izvodljivosti za SSP pozivaju na reviziju i izmenu zakona.

Zatim, Zakon br. 03/L-117 o advokaturi, odnosno Uredba Advokatske komore Kosova o akreditovanju stranih advokata iz 2011. godine funkcioniše na osnovu recipročnosti. U skladu sa njim, advokat koji podnese zahtev za licencu za bavljenje pravnom profesijom na Kosovu, treba da da advokatskoj komori i dokaz o recipročnosti.

• Sloboda pružanja usluga

Zakonski okvir u oblasti slobode pružanja usluga neophodan je kako bi se ocenio as-pekat u kome se neke aktivnosti smatraju uslugama. Ovo će takođe pomoći da se ut-vrdi rezime celokupnog uključenog zakonodavstva. U ovom trenutku, na Kosovu se pružaju usluge uglavnom u oblasti banaka, osiguranja, penzija, investicionih fondova i finansijskih usluga prodaje na malo za pojedinačne potrošače, platne usluge, usluge putovanja i komunikacije.

U smislu zakonskog okvira, Kosovo je počelo sa utvrđivanjem ove poslednje kategorije, uglavnom u oblasti finansijskih, bankovnih i usluga obezbeđenja. Glavni zakonodavni dokumenti koji uređuju oblast finansijskih usluga jesu dva zakona. Zakon br. 04/L-093 o bankama, makrofinansijskim institucijama i nebankarskim finansijskim institucijama, i ovim zakonom se uređuje stvaranje bankovnih filijala stranih banaka koje je podložno istim zahtevima koji važe kao za banke. Zakon br. 04/L-101 o Kosovskom penzijskom fondu predviđa pravo finansijskih institucija da pružaju penzije.

Zakon br. 04/L-018 o obaveznom osiguranju auto-odgovornosti daje pravo kompanija-ma osiguranja da pruže usluge u ovoj oblasti. U ovom trenutku, ova oblast funkcioniše u skladu sa Uredbom UNMIK-a br. 2001/25 o praćenju, licenciranju i uređivanju rada kompanija obezbeđenja i posrednika, a zakon je u fazi izrade.

Oblast osiguranja u skladu je sa Zakonom br. 03/L-175o javnim dugovanjima, i glavni cilj ovog zakona jeste da“… da Republici Kosovo pravo da pozajmi novac, da bude žirant za jedan zajam, da plati troškove za uzimanje zajma i da plati osnovicu i kamatu na svoja državna dugovanja.”

Do danas, nije sprovedeno nikakvo stvarno identifikovanje oblasti koje nisu u skladu sa acquis EU. Još jedno pitanje koje treba imati u vidu i na koje treba odgovoriti u bliskoj budućnosti jeste potpuno preusmeravanje Direktiva o uslugama EU, jer će u suprotnom


doći do približavanja postojećeg zakonodavstva sa ovim poslednjim. Iako ova direk-tiva ne pokriva finansijske standarde, ona je u potpunosti usmerena ka tome da uredi pružanje usluga u građevinskoj industriji; trgovine na malo; da uredi profesije; turizam; nepokretnu imovinu i privatno obrazovanje. Jedna analiza u postojećem zakonskom okviru u pružanju prekograničnih usluga pomogla bi u identifikovanju barijera koje tre-ba da se uklone, uglavnom zakonskih i administrativnih prepreka za pružanje usluga. Drugim rečima, zahtevi za licenciranje predstavljaju veoma osetljivo pitanje koje treba razmotriti.

Na kraju, jedna oblast koja potpada pod odredbe o pružanju usluga jeste i turizam. On je uređen Zakonom br. 03/L-168 o turizmu i turističkim uslugama. Ovaj zakon uređuje odnose između javnih institucija, fizičkih i pravnih lica, domaćih ili stranih, koji se bave turističkom delatnošću na Kosovu, i uopšteno ne predviđa neka strožija ograničenja kada govorimo o stranim pravnim licima ili bilo kojim drugim.

Posledično, u skladu sa Studijom izvodljivosti za SSP, “zakonski okvir za trgovinu uslugama dozvoljava da postoji relativno otvorena privreda za strane pružaoce uslu-ga. U smislu pristupa većini usluga, ne postoje zakonska ograničenja za strane firme da obrazuju komercijalno prisustvo na Kosovu.”Štaviše, cifre prema ovom dokumen-tu, navode da izvoz usluga iznosi približno 10% BDP-a, dok uvoz sačinjava oko 7.5% BDP-a.

• Poštanske usluge

Zakon br. 03/L-173 o poštanskim uslugama usvojen je 2010. godine, i zamenjuje stari zakon iz 2003. Glavni cilj zakona jeste “da obezbedi pružanje univerzalnih poštanskih usluga i drugih poštanskih usluga, zaštitu interesa korisnika, obezbeđivanje podjed-nakog postupanja i nediskriminacije prema njima, podsticanje slobodne i efektivne konkurencije u pružanju poštanskih usluga, podsticanje neprekidnog poboljšavanja kvaliteta usluga i obezbeđivanje tajnosti korespondencije korisnicima na celoj teritoriji Republike Kosovo”.161

Gledajući uopšteno, glavna direktiva EU o pružanju poštanskih usluga jeste Poštanska direktiva 2002/39/KE, te kosovski zakonski okvir treba da bude u skladu sa ovom Di-rektivom. Jedan od mogućih nedostataka identifikovanih u ovom Zakonu o poštanskim uslugama jeste uticaj poštanskih usluga rezervisanih za distorziju konkurencije. U tom smislu, zakon predviđa da ograničenje težine koje važi pri obavljanju rezervisanih uslu-ga (što su usluge koje obavlja isključivo javni poštanski operater) iznosi 1 kg. Prema ovoj odredbi, javna pošta rezerviše prostor za predmete sa manje od 1 kg, što je prilično daleko od praga koji je utvrđen Poštanskom direktivom, a koji u ovom trenutku iznosi 50 gr u državama članicama EU.

161 Zakon o poštanskim uslugama, član 1.


• Recipročno priznavanje stručnih kvalifikacija

Dva glavna zakonodavna organa od značaja za oblast priznavanja stručnih kvalifikacija jesu Zakon o visokom obrazovanju i Zakon o obrazovanju i stručnom usavršavanju.

Zakon br. 04/L-037 o visokom obrazovanju predstavlja zakonodavni akt koji obez-beđuje pravnu osnovu za priznavanje diploma i kvalifikacija stečenih van države, iako nije pružio posebno rešenje između priznavanja akademskih kvalifikacija i priznavanja stručnih kvalifikacija. Nezavisno od ove poslednje kategorije, jasno je da opšti zakono-davni okvir dozvoljava priznavanje strane diplome, zasnivajući se posebno na Admin-istrativnom uputstvu br. 8/2010 o načelima i postupcima priznavanja diploma viših stručnih škola i univerzitetskih diploma stečenih van Republike Kosovo. Glavno nače-lo proklamovano u sklopu ove poslednje kategorije jeste pravo stranih državljana da zahtevaju priznavanje diploma stečenih van zemlje.

Zatim, Zakon br. 02/L-42 o obrazovanju i stručnom usavršavanju ne utvrđuje decidivno pravila za priznavanje stručnih kvalifikacija, iako na indirektan način definiše kvalifik-acije kao“stručno usavršavanje i obrazovanje jednog zaposlenog, kako bi se upoznao sa međunarodnim, nacionalnim ili sektorskim nivoom.”162

Iz jednog drugog aspekta, Kosovo nije strana u formalnim sporazumima sa zemljama članicama EU u oblasti uzajamnog priznavanja stručnih kvalifikacija –na osnovu jednog sporazuma na snazi od februara 2012 –Sporazuma koji je proizašao iz tehničkog dijaloga sa Srbijom.

Imajući u vidu aktuelno stanje kada govorimo o zakonskom okviru, Direktiva 2005/36/EC o priznavanju stručnih kvalifikacija treba se uzeti u razmatranje za dalje usklađivan-je unutrašnjeg zakonodavstva. Isto se može postići promenom aktuelnog zakonodavst-va, ili izradom i usvajanjem zakona o priznavanju kvalifikacija u uređenim zanimanjima (vidi odeljak o osnivanju za uređeno zanimanje računovođa, revizora i advokata).

2.1.4. Sloboda kretanja kapitala

Pravni okvir u ovoj oblasti obuhvata: Zakon o bankama, mikrofinansijskim institucijama i nebankovnim finansijskim institucijama (takođe Pravilo VI o licenciranju i ograničen-jima za filijale stranih banaka163ovlašćenih članovima 6 i 7 uredbe), strane investicije, Zakon o trgovinskim društvima i Uredba o platnom prometu.

• Kretanje kapitala

Centralna bankovna uprava Kosova, sada Centralna banka Kosova (CBK) 2007. godine

162 Zakon o obrazovanju i stručnom usavršavanju, član 1.163 Rule VI on Licensing of and Restrictions on Branches of Foreign Banks Authorized by Sections 6 and 7 of

the Regulation, http://www.bqk-kos.org/repository/docs/2010/6a.pdf.


usvojila je Pravilo VI o licenciranju i ograničenjima filijala stranih banaka164ovlašćenih članovima 6 i 7 Uredbe.165Dalje, Zakon br. 04/L-093 o bankama, mikrofinansijskim insti-tucijama i nebankovnim finansijskim institucijama predviđa da su filijale stranih banaka predmet licenciranja od strane CBK-a, samo kao domaće akcionarsko društvo koje želi da se angažuje u bankarskom biznisu.166Ovo garantuje nacionalno i nediskriminatorno postupanje prema stranim bankama na Kosovu. Lak pristup finansijskom sektoru na Kosovu dokazan je i činjenicom da strane banke upravljaju sa oko 80%167 bankarskog sektora.

Zakon br. 02/L-33 o stranim investicijama promoviše načelo nediskriminacije i daje stranim ulagačima i njihovim investicijama ništa manje povoljan tretman u odnosu na način postupanja prema svakom domaćem ulagaču i/ili unutrašnjim investicijama, uk-ljučujući i banke u stranom vlasništvu.168

Zakon o trgovinskim društvima garantuje pravo kompanija iz država članica EU da ak-tivno učestvuju u upravljanju kompanijama obrazovanim na Kosovu, uključujući kupo-vinu akcija na nediskriminatoran način, u zavisnosti od odredbi ovog zakona.

Jedan od aspekata slobodnog kretanja kapitala za građane jeste i kupovina nepokretne imovine. Na ovo nema ograničenja, dok Ustav Kosova garantuje pravo stranih lica da kupe nepokretnu imovinu na Kosovu.169

I poslednja ali ne manje važna, Uredba br. 2001/26 o platnom prometu dozvoljava lici-ma da otvore bankovni račun u stranoj valuti i da odrade platne transakcije putem ovih računa.170

Uopšteno, promet kapitala i platni promet navedeni su kao oblast u kojoj je ostvaren napredak od 2005. godine, dok Studija izvodljivosti za SSP iznosi da Kosovo uživa lib-eralan režim prometa kapitala.171

164 Ibid.165 Uredba br. 1999/21 o licenciranju, nadzoru i uređivanju rada banaka, http://www.bqk-kos.org/reposi-

tory/docs/2010/Regulation-1999-21.pdf.166 Pogledajte generalno Zakon o bankama, mikrofinansijskim institucijama i nebankarskim finansijskim

institucijama, http://kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/Law%20on%20banks%20microfi-nance%20institutions%20and%20NBI.pdf.

167 Kosovo 2011 Progress Report, str. 29, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/package/ks_rapport_2011_en.pdf.

168 Zakon o stranim investicijama, član 4.169 Ustav Republike Kosovo, član 121.170 Uredba br. 2001/26 o platnom prometu, član 2.171 Commission Staff Working Document accompanying the document Commission Communication on a

Feasibility Study for a Stabilisation and Association Agreement between the European Union and Koso-vo, str. 24, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/package/ks_analytical_2012_en.pdf.


Jedan od prioriteta ostaje primena zahteva rizika iz Bazela II. Cilj ove konvencije jeste da poboljša verodostojnost finansijskog sistema. U tom smeru, prema Centralnoj banci Kosova “podzakonski akti o kapitalu i upravljanju rizikom likvidnosti, koji sačinjavaju sastavne komponente Bazela II i Bazela III, izrađeni su i očekuje se da ubrzo stupe na snagu.172

• Platni sistemi

Ne postoje nikakvi zakonski akti u oblasti platnih sistema, ali je priprema zakona u toku. U tom smislu, Zakon o centralnoj banci predviđa bezbedno, zdravo i efikasno promov-isanje i nadzor platnog sistema, sisteme173 utvrđivanja bezbednosti i prečišćavanja kao i druge dužnosti u sklopu platnog sistema.174Do danas je korišćena Uredba br. 2001/26 o platnom prometu.

U još jednom aspektu, SWIFT kod je još jedan elemenat od značaja u platnom sistemu. Iako, usled uglavnom političkih elemenata, nisu ostvareni rezultati, i sami pregovori o SWIFT kofu Kosova još uvek su u toku.

2.1.5. Javne nabavke

Usvajanje adekvatnog zakona o javnim nabavkama učinilo je da ovo bude neprestani problem od2 002. Nezavisno od toga, Zakon br. 04/L-042, o javnim nabavkama, koji je stupio na snagu 5. oktobra 2011, u skladu je sa opštim načelima javne nabavke, što su ravnopravnost, nediskriminacija i transparentnost (član 7) , u procesu objavljivanja obaveštenja, postupaka nabavke u cilju selekcije, davanja ugovora i osmišljavanja teh-ničkih specifikacija. Svrha zakona podrazumeva radnje ugovornih organa sa privred-nim operaterima, operaterima javnih službi i diplomatskih predstavništava–u skladu sa posebnim pravilima.

U tom smeru, aktuelni zakon zasnovan je uglavnom na Direktivi EU o javnom sektoru i Direktivi EU o opštinskim službama, uključujući ključne obavezne odredbe. Usvajan-je zakona u ovoj verziji nije bilo kako, posebno imajući u vidu njegove mnogobrojne promene. U tom smeru, usvajanje aktuelnog zakona ocenjeno je kao dostignuće Studije izvodljivosti za SSP, koja predviđa da“zakon na adekvatan način oslikava osnovna nače-la zdravog sistema javne nabavke i da je u skladu sa dobrim međunarodnim praksama javne nabavke. Novi zakon je skoro u potpunosti usklađen sa zahtevima direktiva EU

172 Answers to the questionnaire on the preparation of the Feasibility Study for a Stabilisation and Asso-ciation Agreement, str. 197, http://www.mei-ks.net/repository/docs/Pergjigjet_e_pyetesorit_per_per-gatitjen_e_Studimit_te_Fizibilitetit_per_Marreveshjen_e_Stabilizim_Asocimit.pdf.

173 Zakon o Centralnoj banci, član 8(1)(3).174 Ibid, član 22.


i sa svim podzakonskim aktima na snazi od marta 2012.”175 Široka lista podzakonskih akata za primenu izneto je da je usvojena, i na raspolaganju je na veb stranici regula-torne komisije za javne nabavke (KRPP).176

Odgovarajuća primena ovog zakona takođe je predmet integracije i profesionalizacije službenika za javne nabavke. U tom smeru, Kodeks etike nabavke koji je usvojen, pred-viđa niz standarda za ponašanje službenika za javne nabavke. Štaviše, pitanje koje je prilično specifične prirode u sistemu nabavki jeste odgovornost službenika za nabavke, kao i aspekat koji obezbeđuje da prekršaj Zakona o nabavkama bude podložan krivičnoj odgovornosti.

U smislu zakonskih sredstava, ovo je neophodno za privredne operatere kako bi bili u stanju da pristupe odlukama Organa za razmatranje, donetih nakon žalbi. Stvaranje verodostojnog sistema za objavljivanje odluka u javnosti i interesnih strana, nastaviće da obezbeđuje potreban nivo transparentnosti.177

Gledajući uopšteno, odredbe postojećeg zakonskog okvira u skladu su sa opštim načeli-ma javne nabavke, koji sačinjavaju sastavni deo acquis-a EU. Ova pravila obezbeđuju osnovu za ukidanje praksi koje bi inače imale veliki uticaj na distorziju konkurencije između privrednih operatera. Bez obzira na isto, kao što je istaknuto u prethodnom delu, lična odgovornost uključenih lica treba da se koristi u potpunosti kako bi se stvorio odgovarajući sistem nabavke, bez bilo kakvog preteksta za uticaje sa vana.

2.1.6. Kompanijsko pravo

Zakon br. 02/L-123 o trgovinskim društvima predstavlja glavni zakon u ovoj oblasti na Kosovu, koji je izmenjen i dopunjen Zakonom br. 04/L-006. Nezavisno od toga, još jedan zakon koji uređuje neke od aspekata prava kompanija jeste Zakon br. 2003/4 o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica palih pod stečaj i Zakon br. 02/L-115 za njegovu izmenu i dopunu kao i Zakon br. 03/L-222 o Poreskoj upravi i postupcima.

Iako je jedan broj zemalja u regionu odabrao da ima posebne zakone koji uređuju posebne aspekte prava kompanija, Kosovo se opredelilo da uključi pravila o pravu kompanija, stapanju i pravila o funkcionisanju i vođenju registra poslovnih subjekata u jedan zase-ban zakon. Zakon o trgovinskim društvima predviđa listu sa vrstama poslovnih sub-jekata kojima je dozvoljeno da se registruju, uključujući pojedinačna preduzeća, koman-

175 Commission Staff Working Document accompanying the document Commission Communication on a Feasibility Study for a Stabilisation and Association Agreement between the European Union and Kosovo, str. 36, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/package/ks_analyti-cal_2012_en.pdf.Široka lista podzakonskih akata na raspolaganju na http://krpp.rks-gov.net/Default.aspx?PID=StdForms&LID=1&KRPPMenu_OpenNode=62

176 Na raspolaganju na http://krpp.rks-gov.net/Default.aspx?PID=StdForms&LID=1&KRPPMenu_Open-Node=62

177 Zakon o javnim nabavkama, član 117(2).


ditna društva, ortakluk, kompanije sa ograničenom odgovornošću, akcionarska društva i strana trgovinska društva. Priznavanje kategorije stranih trgovinskih društava (STD) takođe je od posebne važnosti. Ovo podrazumeva da ukoliko se registruju pod ovim imenom, strane kompanije se mogu angažovati da se bave trgovinskom delatnošću na Kosovu u istoj meri kao i trgovinsko društvo sa Kosova. Upravo iz tog razloga, ovaj zakon utvrđuje ograničenja za strane kompanije ukoliko imaju za cilj da se osnuju i da se bave poslovnom delatnošću na Kosovu. U nastavku, predstavljamo različite teme za razmatranje.

Pre svega, kako bi olakšalo osnivanje preduzeća, Kosovo je usvojilo pristup koji uma-njuje minimalne zahteve za početnim kapitalom za obe kategorije, kako za kompanije sa ograničenom odgovornošću tako i za akcionarska društva, koji iznosi €5,000 za prvu kategoriju i €10,000 za drugu. Bez obzira na isto, zahtev za minimalnim kapitalom od €10,000 za akcionarska društva nije u skladu sa članom 6 Direktive 2012/30/BE. Ova Direktiva predviđa iznos od najmanje €25,000.178Pitanje koje može da se postavi u ovoj fazi povezano je sa pojašnjenjem šta stoji na putu zahteva za minimalnim kapitalom. Uopšteno gledajući, smatra se da ovaj zahtev ne zaustavlja kompanije da budu ukl-jučene u rizične projekte, zatim se ne pružaju garancije za poverioce ove kompanije i ne štiti poverioce kompanije od stečaja. U vezi sa ovim, bez obzira da li je minimalni zahtev zaštita od onoga što je prethodno istaknuto, odstupanje od Direktive 2012/30/BE može biti opravdano.

Drugo, ovaj zakon takođe sadrži pravila o udruživanju društava sa ograničenom odgov-ornošću, koje može dovesti do obrazovanja jednog novog društva ili stapanje jedne ili više kompanija u drugu kompaniju. U načelu, ovaj zakon takođe dozvoljava ujedinja-vanje domaćih i stranih kompanija, iako pravila o prekograničnom ujedinjenju kom-panija i nisu precizirana. Iz tog razloga, treba pogledati da li treba sprovesti usklađivan-je zakona sa Direktivom deset, odnosno sa Direktivom 2005/56/KE o prekograničnom udruživanju društava sa ograničenom odgovornošću kao i do koje mere su odredbe ove direktive odgovarajuće za sadašnju situaciju.

Treće, još jedan ključan aspekat prava kompanija jeste pravo glasa akcionara i zaštita malih akcionara. Iako Izveštaj o bavljenju poslovnom delatnošću za 2013, Svetske banke ističe da “Izmenjen i dopunjen zakon zahteva saglasnost akcionara ili povezanih strana za transakcije i zahteva da se razotkrije mnogo više podataka kako od strane direktora prema njihovom odboru tako i od strane kompanija, u njihovim godišnjim izveštajima. Osim toga, ovaj zakon dozvoljava akcionarima da podnesu zahtev sudiji da poništi jed-

178 Directive 2012/30/EU on coordination of safeguards which, for the protection of the interests of mem-bers and others, are required by Member States of companies within the meaning of the second para-graph of Article 54 of the Treaty on the Functioning of the European Union, in respect of the formation of public limited liability companies and the maintenance and alteration of their capital, with a view to making such safeguards equivalent Text with EEA relevance, član 6, http://eur-lex.europa.eu/LexUriS-erv/LexUriServ.do?uri=CELEX:32012L0030:EN:NOT.


nu štetnu transakciju u vezi sa strankom i da pojasni odgovornosti direktora.“179Važno je obezbediti da postoji potpuni sklad Direktive 2007/36/KE o korišćenju prava glasa akcionara.

Posledično, uz manje primedbe, Zakon o trgovinskim društvima smatra se uopšteno za-konom koji je skoro u potpunosti u skladu sa zakonodavstvom EU. Ono što je još važni-je, sloboda osnivanja kompanija, prisno povezana sa pravom kompanija, daje se stranim kompanijama, dakle postoji manje povoljan tretman nego što je to slučaj sa domaćim kompanijama. Nezavisno od toga, proširivanje tržišta stvoriće potrebu da se usvoje i nove direktive EU.

Prema podacima na raspolaganju, u ovom trenutku nedostaje kodeks o upravljanju kor-poracijama i načelima etike. Iako na neke od problema na koje se naišlo u vezi sa pos-lednjom kategorijom nije odgovoreno Zakonom o trgovinskim društvima, neophodno je usvojiti kodeks o korporativnom upravljanju u skladu sa acquis.

Zakon o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica pod stečajem ima za cilj da utvrdi uslove i postupke za likvidaciju ili reorganizaciju pravnih lica pod stečajem. U poređenju sa širokim delokrugom Zakona o trgovinskim društvima, ovaj zakon uređuje postupke stečaja komanditnih društava, ortakluka, akcionarskih društava i društava sa ograničen-om odgovornošću. Ova poslednja kategorija posebno je važna pošto utiče na registraciju i upravljanje ovim vrstama kompanija, te je pozivanje na postupak stečaja neizbežan. Član 10 ovog zakona o stečaju nameće sudovima posebnu obavezu da obaveste nacio-nalnu instituciju odgovornu za registraciju poslovnih subjekata o otvaranju i zatvaranju jednog stečajnog slučaja.

Nedavno, Zakon o poreskoj upravi i postupcima takođe je postao relevantan u određenoj meri, posebno kada govorimo o radu Agencije za registraciju poslovnih subjekata, i za gašenje preduzeća. U skladu sa ovim zakonom, Poreska uprava treba da pruži Agenciji za registraciju poslovnih subjekata podatke o neregistrovanim preduzećima i da pruži informacije koje će ih identifikovati pojedinačno, sa ciljem deregistracije ili njenog savetovanja o podacima poreskih obveznika. Dalje, kao što to predviđa ovaj zakon, “otkrivanje informacija Registru poslovnih subjekata Kosova ovlašćeno je i neophodno kako bi se proverili podaci o registraciji preduzeća upisanih u Registar poslovnih sub-jekata Kosova.”

Na kraju, iako je donet jedan broj administrativnih uputstava, podzakonski akti o račun-ovodstvu i reviziji korporacija još uvek nisu zaključeni. Ova poslednja kategorija veoma je važna pošto je postojeći zakon samo okvirni.

179 Doing Business 2013: Smarter Regulations for Small and Medium-Size Enterprises, str. 78, http://www.doingbusiness.org/~/media/GIAWB/Doing%20Business/Documents/Annual-Reports/English/DB13-full-report.pdf.


2.1.7. Pravo na intelektualnu i industrijsku svojinu

• Autorska i druga srodna prava

Zakon koji utvrđuje pravila o autorskom i srodnim pravima jeste Zakon br. 04/L-065 o autorskom i drugim srodnim pravima. U skladu sa članom 1, ovaj zakon šiti autorska prava, koja na osnovu intelektualne svojine, pripadaju autorima (u vezi sa njihovim st-varalaštvom u različitim oblastima, uključujući domen književnosti, nauke i umetnosti), izvođača (u vezi sa njihovim nastupima), producenata fonograma (u vezi sa njihovim fonogramima), filmskim producentima (u vezi sa njihovim videogramima), audio-vizu-elnim medijskim uslugama (u vezi sa njihovim prenosom), proizvođača baza podataka (u vezi sa njihovim bazama podataka), izdavača (u vezi sa njihovim publikacijama). Isti takođe uređuje upravljanje autorskim i srodnim pravima; zaštitu autorskih i drugih srodnih prava i primenu ovog zakona prema stranim licima.180

Ovako, kako bi se obezbedila gore navedena zaštita, ovaj zakon sadrži listu odredbi o pravnim sredstvima na raspolaganju za povredu ovih prava, koje jasno imaju za cilj da pruže odgovarajući nivo zaštite nosiocima ovih prava. Dok ostaje da se potvrdi usk-lađenost ovog zakona sa zakonodavstvom EU, identifikovano je jedno posebno pitan-je.181Ovo pitanje odnosi se na sudske naloge protiv takozvanih posrednika na internetu. Pošto je raspoloživost ovog naloga predviđena kao sankcija i kao pravna mera, na os-novu Direktive 2001/29/KE, može se razmotriti da li u ovoj fazi ovakva odredba treba uopšte da bude na raspolaganju na Kosovu. Ova direktiva nameće obavezu državama članicama da obezbede da nosioci prava budu u stanju da podnesu zahtev za izdavanje sudskog naloga protiv posrednika u uslugama treće stranke koje su prekršile autorsko ili srodno pravo.182U tom smeru, sve dok odgovornost posrednika na internetu nije aktu-elna tema, buduće promene u zakonu možda mogu uzeti u obzir ovakav zahtev.

Gledajući uopšteno, aktuelni zakon ne donosi nikakve novine kada govorimo o suš-tinskim odredbama o autorskom pravu; glavne promene koje se mogu primetiti pov-ezane su sa ulogom i funkcijama Kancelarije za autorska i srodna prava (vidi diskusiju koja sledi u nastavku).183

• Prava na industrijsku svojinu

Oblast prava na industrijsku svojinu obuhvata neke delove zakonodavstva, uključujući Zakon br. 04/L-029 o patentima, Zakon br. 04/L-026 o trgovinskim markama, Zakon

180 Zakon o autorskom i srodnim pravima, http://gazetazyrtare.rks-gov.net/Documents/Ligji%20per%20te%20Drejtat%20e%20Autorit%20(anglisht).pdf.

181 Odgovori na upitnik za pripremu Studije izvodljivosti za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, http://www.mei-ks.net/repository/docs/Pergjigjet_e_pyetesorit_per_pergatitjen_e_Studimit_te_Fizibilitetit_per_Marreveshjen_e_Stabilizim_Asocimit.pdf.

182 Directive 2001/29/EC on the harmonisation of certain aspects of copyright and related rights in the information society, član 8, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=O-J:L:2001:167:0010:0019:EN:PDF.

183 Pogledajte uopšteno http://www.sdpkosove.com/news?page=1.


br. 04/L - 028 o industrijskom dizajnu i Zakon br. 03/L-165 o utvrđivanju prava i zaš-tite topografije integrisanih okruga. Dalje, okvir se upotpunjuje Zakonom br. 02/L-98 o zaštiti biljnih vrsta.

Prva tri zakona, o trgovinskim markama i o industrijskom dizajnu, izrađena su i usvo-jena u istom vremenskom periodu. Zakon br. 04/L-029 o patentima usvojen je sa ciljem da se uspostave postupci za registraciju patenata i prava koja proizilaze iz registracije i primene patentnih prava. Ono što je novina jeste odredba koja predviđa da, ukoliko to zahteva nacionalni interes, izum jednog građanina Kosova može se držati u tajnosti u jednom vremenskom periodu. Nezavisno od toga, ova odredba, kao i jedan broj drugih odredbi, stupa na snagu tek kada Kosovo bude postalo članica EU.

Zakon o patentima u celom svom tekstu poziva se i priznaje načela utvrđena međun-arodnim konvencijama, kao što je Sporazum o trgovinskim aspektima prava na intelek-tualnu svojinu (TRIPS). Ovo je važno pošto obezbeđuje konsultovanje naširoko pozna-tih pravila i na kraju obezbeđuje nivo kvaliteta zakonodavstva na snazi.

Zakon br. 04/L-026 o trgovinskim markama, u članu 1, predviđa zahteve i postupke za registraciju trgovinskih marki i prava koja proizilaze registracijom i primenom ovih prava. Dalje, važno je istaći da ovaj zakon ne diskriminiše strane marke, što je od velike važnosti za zaštitu prava na intelektualnu svojinu.

Zakon br. 04/L - 028 o industrijskom dizajnu štiti prava na industrijski dizajn pod uslo-vom da je ovaj dizajn novi i da ima individualan karakter. Ono što je ocenjeno kao jedna od glavnih novina zakona jeste postupak za registraciju industrijskog dizajna.

Na kraju, važno je istaći da su ovi zakoni u skladu sa relevantnim zakonodavstvom EU koje sledi:

• Direktiva 98/44/KE o pravnoj zaštiti biotehnoloških izuma;• Direktiva 2004/48/KE o izvršenju prava na intelektualnu svojinu;• Uredba 816/2006/KE o obaveznom licenciranju patenata u vezi sa proizvod-

njom farmaceutskih proizvoda za izvoz u zemlje sa problemima u javnom zdravlju;

• Uredba 469/2009/KE o potvrđivanju dodatne zaštite medicinskih proizvoda;• Uredba 1610/96/KE o osnivanju i potvrđivanju zaštite biljnih proizvoda; • Direktiva 2008/95/KE o približavanju zakona država članica u vezi sa trgov-

inskim markama; • Uredba207/2009/KE o trgovinskim markama pro zajednice; • Sporazum STO-a o trgovinskim aspektima prava na intelektualnu svojinu (spo-

razum TRIPS);• Madridski sporazum o međunarodnoj registraciji trgovinskih marki i protokol

u vezi sa Madridskim sporazumom za međunarodnu registraciju trgovinskih


marki; • Direktiva 98/71/KE o pravnoj zaštiti dizajnera; • Uredba6/2002/KE o dizajnu u zajednici (izmenjena i dopunjena); • Konvencija iz Pariza o zaštiti intelektualne svojine (izmenjena i dopunjena); • Sporazum STO-a o trgovinskim aspektima prava na intelektualnu svojinu

(TRIPS); i• Haški sporazum o međunarodnoj registraciji industrijskih dizajna.

Još jedan značajan zakon u ovoj oblasti jeste Zakon br. 03/L-165o utvrđivanju prava i zaštite topografije integrisanih okruga, kojim se štite prava na osnovu obrazaca i skica, koje su obično trodimenzionalne. Ovaj zakon uređuje uslove i postupke za registraciju, zaštitu i primenu prava i topografije integrisanih okruga.

Imajući u vidu aktuelno stanje kada govorimo o gore pomenutim zakonima, možemo reći da je zakonodavni okvir skoro potpun. Nezavisno od toga, postoji jedna oblast pra-va na intelektualnu svojinu koja još uvek nije pokrivena a to je zakon o geografskim pokazateljima. Ovaj predlog zakona već je izrađen i poslat je Skupštini Kosova.

• Drugo relevantno zakonodavstvo

Osim konkretnih sektorskih zakona, postoji lista zakona koji sadrže odredbe prava na intelektualnu svojinu, posebno povezanih sa dužnostima uključenih institucija na-dležnih u ovoj oblasti. Ovi zakoni obuhvataju Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku, Zakon br. 03/L-199 o sudovima, Zakon br. 03/L - 170 o carinskim merama za zaštitu prava na intelektualnu svojinu, Zakon br. 03/L-181 o Tržišnoj inspekciji i Zakon br. 04/L-077 o obligacionim odnosima.

Novi Krivični zakonik daje širi prostor odredbama u vezi sa pravima na intelektualnu svojinu. Ovo podrazumeva da neki od prekršaja prava na intelektualnu svojinu (koji mogu sačinjavati sastavni deo posebnih, gore pomenutih zakona) i podlažu krivičnom zakonu. Ovakvo optuživanje treba da se koristi kao dalja garancija za zaštitu intelek-tualne svojine. Za ilustraciju, sledeće radnje kažnjive su novčanom ili kaznom zatvora: neovlašćeno obelodanjivanje tajni, korišćenje ili posedovanje marke geografskog porek-la nekog drugog lica, povreda autorskih prava i patenta. Dalje, proizvodnja, prodaja i lažno etiketiranje takođe predstavljaju prekršaj. Iako, po svemu sudeći, Zakonik o kriv-ičnom postupku ne sadrži odredbe o načinu istrage povrede prava na intelektualnu svo-jinu. Ovo može sačinjavati još jedan izazov za primenu ovih odredbi koje su sadržane u Krivičnom zakoniku. Upravo iz tog razloga, neophodno je da se zakonik o postupku dopuni adekvatnim odredbama.

Zakon br. 03/L - 170 o carinskim merama za zaštitu prava na intelektualnu svojinu predstavlja pravila na osnovu kojih carine mogu odreagovati svaki put kada uhvate sumnjivu robu, za prekršaj prava na intelektualnu svojinu, a kao takvo obuhvata falsi-fikovanu robu i pirateriju. Iako odredbe ovog zakona predviđaju pravo na uništavanje


falsifikovane robe i piraterije (posebno u vezi sa javnim zdravljem), nedostatak adek-vatnih objekata da se ove akcije i sprovedu, čini da je u ovom trenutku veoma teško primeniti ove odredbe.

Zakon br. 03/L-181 o Tržišnoj inspekciji i inspekcijskom nadzoru u sklopu ovlašćenja u drugim oblastima takođe predviđa nadležnosti Tržišne inspekcije u oblasti prava na intelektualnu svojinu.

Zakon br. 04/L-077 o obligacionim odnosima takođe je relevantan u ovoj oblasti imajući u vidu činjenicu da dotiče ugovorne aspekte prava na intelektualnu svojinu. Na primer, zakon sadrži jedan broj odredbi u vezi sa sporazumom o davanju licence– odnosno, član 700 predviđa da “sporazumom o licenci, davalac licence preuzima na seme u potpunosti ili u jednom delu obavezu da podnese primaocu licence pravo na korišćenje patentira-nog, tehničkog izuma, praktičnog znanja ili iskustva, ili trgovinsku marku ili model a primalac licence preuzima na sebe obavezu da u tom cilju uplati konkretne sredstva”.

Zakon br. 03/L-199 o sudovima promenio je sud koji je nadležan za zaštitu prava na intelektualnu svojinu. Dok je ranije Privredni sud u Prištini bio nadležan za sudove, predmeti prava na intelektualnu svojinu sada se nalaze pod nadležnošću Odeljenja za trgovinska pitanja u sklopu Osnovnog suda. Upravo iz tog razloga, svaki predmet koji je povezan sa pravom na intelektualnu svojinu podložan je nadležnosti istog.

Zakon br. 04/L-094 o uslugama informatičkog društva, usvojen u Skupštini Kosova marta 2012, ima za cilj da olakša pružanje elektronskih usluga u kupoprodaji potrošača putem interneta, elektronskih i finansijskih službi, pružanje usluga upravljanja putem informacione tehnologije i primenu elektronskog potpisa. Ovaj zakon takođe utvrđuje pravnu osnovu za obavljanja transakcija putem interneta, kako za robu tako i za usluge. Elektronska dokumentacija smatra se u pravnom smislu ravnopravnoj tradicionalnoj dokumentaciji podnetoj pismeno, kako bi se olakšala elektronska razmena.

Ovaj zakon zamenjuje prošli Zakon br. 2005/02-L23 o uslugama informatičkog društva, koji je proizašao iz potrebe usklađivanja sa acquis EU, odnosno direktivama EU, ali i kao posledica veoma brzog razvoja usluga informacione tehnologije zasnovanih na korišćenju informaciono-komunikacione tehnologije, kao i na korišćenju elektronskog platnog sistema i usluga elektronske trgovine. Posledično, ovaj zakon uspostavlja sveo-buhvatan pravni okvir u skladu sa ovim direktivama: on sadrži delove koji su preneti iz direktiva EU o elektronskoj trgovini, elektronskim potpisima i elektronskim isplatama.

Zakon br. 03/L-166 o sprečavanju i suzbijanju kibernetičkog (kompjuterskog) krimi-nala, usvojen u Skupštini Kosova juna 2010, ima za cilj da spreči i suzbije kompjuterski kriminal, konkretnim merama, koje obuhvataju razotkrivanje i sankcionisanje krivičnih prekršaja kompjuterskim sistemima i pružanje, poštovanje i zaštitu ljudskih prava i zaštitu ličnih podataka u ovom smislu. Ovaj zakon takođe predviđa načine i postupke komunikacije relevantnih kosovskih institucija sa partnerskim institucijama u drugim zemljama koje su odgovorne za suzbijanje ovog vida kriminala. Ono takođe sadrži up-


utstvo za sprečavanje kompjuterskog kriminala, uređujući i druge aspekte poverljivosti, integriteta i raspoloživosti podataka u kompjuterskim sistemima, i uređuje aspekte u vezi sa suzbijanjem krivičnih dela u vezi sa kompjuterima, dečjom pornografijom i dru-gih pojava ove prirode. Jedan deo ovog zakona sačinjavaju i odredbe koje predviđaju postupke za krivično gonjenje izvršilaca ovih krivičnih dela i dozvoljene postupke za iskorišćavanje podataka koji se čuvaju u kompjuterskim sistemima. Pri njegovoj izradi, uzeta je u obzir i Konvencija Saveta Evrope o kibernetičkom kriminalu.

2.1.8. Politike konkurencije

• Uticaj države na konkurenciju

Država ponekada može imati uticaja na tržišnu konkurenciju pošto jednim brojem privrednih sektora upravlja Vlada ili druge strukture kao što su različite regulatorne agencije. Neki od ovih sektora, koji su takođe deo domaće debate, obuhvataju energiju, finansijske usluge, medije, poštanske usluge, elektronsku komunikaciju i poljoprivre-du. Shodno tome, jedan od glavnih razloga postojanja Zakona o državnoj pomoći jeste ukidanje propisa koji dozvoljavaju vladi da interveniše tako da zloupotrebi svoj domi-nantan položaj monopolom u javnom i/ili državnom vlasništvu.

Aktuelno stanje ukazuje da većina kompanija u javnom vlasništvu, kao što su Kosovs-ka elektroenergetska korporacija, Međunarodni aerodrom u prištini i Pošta i telekomu-nikacije Kosova, zadržavaju dominantan položaj u odnosnim sektorima. Upravo iz tog razloga, Kosovo je usvojilo zakonodavstvo koje takođe predviđa neka od ograničenja intervencije države, što obuhvata Zakon br. 03/L –185 o Regulatornoj kancelariji za en-ergiju, Zakon br. 03/L-051 o civilnom vazduhoplovstvu, Zakon br. 04/L-109 o elek-tronskoj komunikaciji, Zakon br. 04/L-063 o železnicama Kosova, Zakon br. 04/L-044 o Nezavisnoj komisiji za medije i Zakon br. 04/L-042 o javnim nabavkama.

Zakon o Regulatornoj kancelariji za energiju dozvoljava intervenciju Vlade u dve faze, koje mogu biti od značaja za cilj ove diskusije. Na početku, Vlada ima pravo da da sub-vencije potrošačima iz ugroženih grupa, pod uslovom da ovi potrošači budu tretirani na transparentan način i na način koji ne bi uticao da se pokvari konkurencija u snab-devanju električnom energijom. Dalje, član 45 (2) zakona predviđa “Sve subvencije u energetskom sektoru treba da budu podložne odredbama bilo kog zakonodavnog akta o državnoj pomoći i odgovarajućim postupcima praćenja”.

Zakon o civilnom vazduhoplovstvu daje Regulatornoj kancelariji odgovornost za pri-menu zakonodavstva o civilnom vazduhoplovstvu i politika usvojenih od stane Minis-tarstva ili Vlade u oblasti civilnog vazduhoplovstva.

Zakon o elektronskoj komunikaciji, koji je Skupština Kosova usvojila oktobra 2012, daje sveobuhvatan okvir u pitanjima elektronske komunikacije. Cilj je da se načelom teh-nološke neutralnosti promoviše konkurencija i efikasna infrastruktura za elektronsku komunikaciju i da se garantuju odgovarajuće i prilagodljive usluge elektronske komu-nikacije na celoj teritoriji Kosova. Ovaj zakon, između ostalog, predviđa da prelazak sa


režima licenciranja na režim opštih ovlašćenja za pružanje usluga i mreža za elektron-sku komunikaciju. Ovo podrazumeva povećavanje mogućnosti i kvalitetno poboljšanje okruženja za nove investicije i direktnu konkurenciju, što je takođe jedan od glavnih prioriteta Vlade Kosova.

Svaki novi potencijalni operater koji je zainteresovan da pruži usluge i/ili da poveća elektronsku komunikaciju neće morati da dobije licencu za pružanje mreža i/ili usluga ukoliko ne koristi resurse sa poslednjom rečju tehnologije kao što su frekvencije i broje-vi. Novi operater treba samo da se pridržava uslova i propisa za pružanje usluga i mreža za elektronsku komunikaciju predviđenih ovim zakonom i podzakonskim aktima za njegovu primenu. Ukoliko dati operater ne koristi poslednje resurse (kao što je spektar frekvencija i brojeva), treba da bude podložan i pravičnim postupcima konkurencije i da pod uobičajenim okolnostima plati korišćenje resursa koja su mu posebno izdvojena. Iskorišćavanje frekvencija i brojeva, kao i postupaka za dobijanje ovih resursa na ko-rišćenje, objašnjeno je i pruža se na transparentan način.

Značajan deo ovog zakona sačinjavaju odredbe koje predviđaju uslove izgradnje, insta-lacije, korišćenja i održavanja infrastrukture za elektronsku komunikaciju, obezbeđujući na ovaj način pravo na trasu (Rightsofway) i prava na zajedničko korišćenje izgrađene infrastrukture (uključujući podzemne kablovske kanale i stubove za antene), u skladu sa odgovarajućim odredbama zakona na snazi u postojećem pravnom okviru EU. Zakon o elektronskoj komunikaciji u skladu je sa direktivama EU (paketom direktiva iz 2009. godine za ovu oblast i sa paketom izmenjenih i dopunjenih direktiva iz 2002. godine o oblasti elektronske komunikacije).

Zakon o železnicama predvideo je davanje subvencija za železnički sektor kada služe javnom interesu i kada nisu u suprotnosti sa državnom pomoći.

Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije daje mandat Komisiji da zadrži ravnopravan i ot-voren sistem za licenciranje i uređivanje audiovizuelnih i medijskih usluga i upravljanja spektrom radiodifuznih frekvencija, u skladu sa najboljim međunarodnim standardima (član 51). U poređenju sa gore pomenutim zakonima, članove komisije imenuje Skupšti-na Kosova u sklopu otvorenog postupka a ne na predlog Vlade.

Na kraju, Zakon o javnim nabavkama relevantan je kada govorimo o komponenti prav-edne konkurencije u kupovini materijalnih dobara, što je nešto što se potencira u celom tekstu ovog zakona.184

Govoreći uopšteno, zajednička su dva elementa kosovskih zakona o regulatornim kancelarijama, konkretno postupci za imenovanje, gde treba imati u vidu da se imeno-vanje članova odbora regulatorne kancelarije vrši od strane vlade a ova imenovanja na-kon toga treba da budu usvojena u Skupštini; i zavisnost ovog sistema od kosovskog budžeta.

184 Za više pojedinosti, pogledajte deo pod zaglavljem Javne nabavke, u prethodnom delu.


• Antimonopolske mere i koncentracija

Glavni zakon u oblasti antimonopolskih mera i koncentracije jeste Zakon br. 03/L-229 o zaštiti konkurencije. Treba takođe istaći da osim pravila koja uređuju antimonopolske mere i koncentraciju, ovaj zakon takođe sadrži i pravila o zloupotrebi položaja kojim dominiraju kompanije, a koji sačinjava glavni prekršaj tržišne konkurencije. Imajući u vidu da gore pomenuta pitanja pokriva Zakon o zaštiti od konkurencije, dok se praćenje državne pomoći vrši na osnovu Zakona o državnoj pomoći (vidi u nastavku), primarni pravni okvir obuhvata četiri komponente pravila o konkurenciji. Aktuelni zakon je u određenoj meri zasnovan na zabranama predviđenim relevantnim članovima Sporazu-ma o funkcionisanju Evropske unije, kao što to predviđaju članovi 101 i 102.

Ostvareni su napreci kada govorimo o podzakonskim aktima. Uredba o kriterijumima za izricanje administrativnih mera i Uredba o kriterijumima za utvrđivanje relevantnog tržišta usvojene su 2011, na osnovu podataka postavljenih na zvaničnoj veb stranici Or-gana za konkurenciju, novembra 2012. Usvojeno je četiri administrativna uputstva:

- AU o kriterijumima i uslovima za sklapanje sporazuma niske vrednosti;- AU o načinima podnošenja zahteva i kriterijumima za konstataciju usmerenosti

preduzeća;- AU o kriterijumima i postupcima za oslobađanje i smanjenje administrativnih

mera; i- AU o oblicima i sadržaju legitimacije.

Dalje, i novi Krivični zakonik pokriva neke aspekte zaštite pravedne konkurencije. Ovo podrazumeva da je ponašanje protiv konkurencije takođe krivični prekršaj. Na primer, dve glavne zabrane predviđene krivičnim zakonikom jesu: zloupotreba monopolskog položaja i uticaj dogovora na ograničavanje konkurencije upućivanjem poziva za pod-nošenje tendera.

Nezavisno od toga, nije izvršena nikakva formalna ocena nivoa usklađenosti drugih za-kona koji uređuju pitanja u vezi sa zaštitom konkurencije, Zakonom o zaštiti konkurenci-je. Eliminisanje odredbi u suprotnosti sa pravilima o zaštiti konkurencije od velike je važnosti za zakonodavstvo koje uređuje funkcionisanje javnih kompanija.

Na kraju, postoji pitanje koje je istaknuto i u Studiji izvodljvosti za SSP i ono je povezano sa izmenom i dopunom aktuelnog zakona kako bi se definisao dominantan položaj na tržištu, usvojila pravila u vezi sa ovim, u skladu sa zakonodavstvom EU.

• Državna pomoć

Zakonski akti u oblasti državne pomoći podrazumevaju Zakon br. 04/L-024 o državnoj pomoći. Ovaj zakon usvojen je na početku 2012. Isti definiše državnu pomoć, koja obuh-vata: dotacije i subvencije; oslobađanje od poreza, smanjenje i diferencijaciju; opraštanje novčanih kazni i isplata kojima je istekao rok; opraštanje dugovanja i pokrivanje gubita-ka; garancije za kredit ili davanje kredita po niskoj kamatnoj stopi; i smanjenje izdvajan-


ja za socijalno osiguranje. Ističe se da je Zakon o državnoj pomoći u skladu sa glavnim odredbama Sporazuma o funkcionisanju Evropske unije, odnosno članova 107, 108 i 109.

Aktuelne odredbe dozvoljavaju davanje državne pomoći, ali samo po završetku pos-tupaka za informisanje nadležnih organa. U suprotnom, davanje državne pomoći sma-tra se nezakonitim i od strane Komisije za državnu pomoć. Još jedna važna odredba u sklopu zakona odnosi se na šeme državne pomoći, koje u suštini daju ovlašćenja Komisiji da predloži odgovarajuće mere za usklađivanje postojećih šema sa odredbama zakona. Odredbe zakona nisu relevantne za oblast poljoprivrede i ribarstva, što znači da je zakon prilično ograničen u ovoj oblasti.

Aktuelni ekonomski kriterijumi na osnovu kojih se daje državna pomoć predviđeni su članom 6, koji dozvoljava davanje državne pomoći za: unapređenje ekonomskog razvoja zona sa niskim životnim standardom ili sa visokom stopom nezaposlenosti; uređivanje bilo kakvog ozbiljnog poremećaja u privredi kao i primena bilo kakvog važnog projekta po državu; olakšavanje razvoja određenih privrednih oblasti do nivoa koji utiče na tr-govinske uslove i nije u suprotnosti sa zajedničkim interesima u sklopu međunarodnih sporazuma ratifikovanih od strane Kosova; promocija kulture i očuvanje nasleđa do nivoa kada pružena pomoć ne utiče ozbiljno na konkurenciju; i drugi vidovi pomoći u skladu sa odredbama ovog zakona.

Kada govorimo o podzakonskim aktima u oblasti državne pomoći, Ministarstvo fi-nansija usvojilo je Uredbu br. 01/2012 o postupcima i oblicima pružanja Obaveštenja o državnoj pomoći, koja je stupila na snagu oktobra 2012. Ova uredba utvrđuje postupke za davanje obaveštenja o pružanju državne pomoći, nezakonitim postupcima ovog vida pomoći, kao i postojećim šemama i postupcima za podnošenje izveštaja i praćenje. Ova uredba takođe sadrži obrasce obaveštenja o pružanju državne pomoći kao i obrazac godišnjeg izveštaja. Ovo ministarstvo takođe je pripremilo nacrt Poslovnika o radu Komisije za državnu pomoć. Ovaj poslovnik usvojiće se u Komisiji za državnu pomoć, i to na njenom prvom sastanku. Očekuje se da se ova komisija obrazuje od strane ministra za finansije, nakon njegovog/njenog imenovanja.

Nezavisno od toga, potrebno je upotpuniti sekundarno zakonodavstvo u ovoj oblasti. Neka od pravila koja se mogu uzeti u razmatranje za usvajanje jesu ona o izuzecima u bloku, transparentnosti u preduzećima od javnog interesa kao i posebna pravila koja važe za konkretne sektore.

2.1.9. Zdravstvena i zaštita potrošača

• Zaštita potrošača

Glavni zakonodavni akt u oblasti zaštite potrošača jeste Zakon br. 04/L-121 o zaštiti po-trošača. Povrh njega, ostali primarni zakonski akti u ovoj oblasti, obuhvataju: Zakon br. 04/L-039 o tehničkim zahtevima proizvoda i ocenu usklađenosti, Zakon br. 04/L-078 o opštoj sigurnosti proizvoda i Zakon br. 03/L-181 o Tržišnoj inspekciji i nadzoru.


Zakon o zaštiti potrošača izrađen je u skladu sa acquis EU, i štiti 10 glavnih prava, kao što su:

- pravo na zaštitu ekonomskog interesa potrošača;- pravo na zaštitu od opasnosti po život, zdravlje i imovinu;- pravo na zakonsku zaštitu potrošača;- pravo žalbe;- pravo na nadoknadu u nekim slučajevima obeštećenja;- pravo na informisanje i obrazovanje potrošača;- pravo na korišćenje javnih usluga;- pravo na organizaciju u potrošačka udruženja, za zaštitu njihovih interesa;- pravo na zastupanje interesa potrošača;i- pravo na dobijanje usluga na svom jeziku u skladu sa Zakonom o službenim

jezicima.

Uvršćivanje ovih prava u aktuelno zakonodavstvo veoma je važno imajući u vidu da zastupaju osnovna prava potrošača u EU. Štaviše, ovaj zakon pokriva zaštitu potrošača kako u prodaji tako i u domenu proizvoda i usluga (npr. popusti), štiti njihova prava u oblasti javnih usluga, finansijskih usluga, kupovine na internetu i drugih uslova prodaje dobara i usluga.

Jedan od novih koncepata koji je uključen u Zakon o zaštiti potrošača jeste rešavanje sporova potrošača od strane dva aktuelna suda za arbitražu na Kosovu, stalnog suda za arbitražu pri Privrednoj komori Kosova (PTA), i suda za arbitražu pri Američkoj privrednoj komori. Pristup potrošača sudovima za arbitražu na Kosovu, odnosno alter-nativno rešavanje sporova ovim zakonskim odredbama, u ovom vremenskom periodu nije primenjiv. Neki od razloga za ovo jesu: zakon o arbitraži nije u potpunosti jasan kada govorimo o mogućnosti pristupa arbitraži za potrošača koji se smatra slabijom strankom; pravilnici tribunala nisu odgovarajući za nesporazume koji proizilaze iz pra-va potrošača; takođe postojeće isplate za troškove postupka prilično su visoke po po-trošaču kao slabijoj stranci u postupku. Ono što se imalo u vidu tokom izrade zakone, može biti zakonodavstvo jednog broja država EU u vezi sa alternativnim metodama za rešavanje sporova na raspolaganju potrošača, iako ova pravila nisu usklađena. Neza-visno od toga, ni na koji način ne važe ista pravila kako za poslovne subjekte tako i za potrošače. Upravo iz tog razloga, u trenutku kada se izvrši izmena i dopuna aktuelnog zakona, bilo bi dobro da se odgovori i na ovo pitanje.

Uopšteno govoreći, zakon treba da sadrži većinu značajnih odredbi, povrh toga što tre-ba da sadrži odredbe o opštoj sigurnosti proizvoda i da se pozove na Zakon o opštoj sigurnosti proizvoda.

Zakon o zahtevima za proizvodima i ocenom usklađenosti predviđa za jedan od svo-jih ciljeva zaštitu potrošača, a proizvođači su skoro primorani da zaštite zdravlje i sig-urnost potrošača a uvoznici su obavezni sa ponesu obavezu testiranja uzoraka proizvo-da i vođenja registara proizvoda koji ne ispunjavaju zahteve usklađenosti kao i registara proizvoda koje su povukli sa tržišta.


Zakon o opštoj sigurnosti proizvoda takođe ima za cilj zaštitu potrošača od proizvoda koji nisu sigurni, dok na osnovu njegovih odredbi “Informacije povezane sa sigurnos-nim karakteristikama jednog proizvoda treba da budu na raspolaganju javnosti sa cil-jem zaštite zdravlja i sigurnosti potrošača i ne mogu se smatrati poslovnom tajnom”.

Na kraju, Zakon o tržišnoj inspekciji i nadzoru predviđa da jedno od ovlašćenja tržišne inspekcije jeste i zaštita potrošača. Na ovaj način predviđa se i funkcionisanje tržišne inspekcije pod pretpostavkom da konačni rezultat njenog rada bude poklapanje sa zaštitom potrošača od rizičnih i nesigurnih proizvoda.

Imajući u vidu sve prethodno pomenuto, zakonski okvir smatra se potpunim u formal-nom smislu. Nezavisno od toga, njegova izmena i dalje usklađivanje sa zakonodavst-vom EU jedan je od zaključaka koji se mogu izvesti iz Studije o izvodljivosti za SSP.

• Zdravstvena zaštita

Oblast zaštite javnog zdravlja podeljena je u četiri glavne komponente:kontrola pušen-ja, krvi/tkiva i ćelija, poklanjanje i transplantacija organa, prava pacijenta na prek-ograničnu zdravstvenu zaštitu i zarazne bolesti. Ovo pitanje uređuje se nekolicinom zakona: Zakon br. 02/L-78 o javnom zdravlju, Zakon br. 2004/4 o zdravstvu, Zakon br. 02/L-36 o pušenju br. 03/L-157 o izmeni i dopuni Zakona br. 02/L-36 o pušenju, Zakon br. 02/L-101 o transfuziji krvi, kontroli krvi i krvnih proizvoda, Zakon br. 02/L-109 o sprečavanju i borbi protiv infektivnih bolesti, Zakon br. 2003/22 o Sanitarnoj inspek-ciji, Zakon br. 02/L-38 o Zdravstvenoj inspekciji, Zakon br. 03/L-188 o medicinskim proizvodima i opremi i Zakon br. 02/L-128 o narkoticima, psihotropnim supstancama i prekursorima za droge.

Okvir u ovoj oblasti sačinjava Zakon o javnom zdravlju, koji definiše javno zdravlje kao “nezavisnu disciplinu u vezi sa identifikovanjem i rešavanjem svih problema u zajednici iz svakog zdravstvenog aspekta, u smislu sprečavanja bolesti, istraživanja porekla obol-jenja, unapređenja zdravlja i socijalnih pitanja. Dalje, novi Zakon o zdravlju ima za cilj da utvrdi pravila o sistemu zdravstvene zaštite na Kosovu, aktivnosti koje su povezane sa zdravstvenom zaštitom kao i sistem finansiranja zdravstva. Ovaj zakon usvojen je u Skupštini decembra 2012, ali je obustavljen i trenutno se nalazi u Ustavnom sudu, u očekivanju njegove odluke.

Jedan od zakona koji je najviše diskutovan je Zakon o pušenju. Glavni ciljevi ovog zako-na obuhvataju zaštitu stanovništva uopšteno i posebno dece u smislu implikacija pušen-ja. Dalje, ovaj zakon utvrđuje odgovornosti relevantnih institucija u cilju povećavanja znanja i svesti javnosti kada govorimo o opasnostima od pušenja i da zaštiti javnost od izloženosti pušenju. Na kraju, ali ne manje važno, zakon ima za cilj da uredi i da kontroliše duvanske proizvode u prometu na tržištu i njihovu distribuciju, u skladu sa politikama i ciljevima javnog zdravlja.

Usklađivanje sa aktuelnim zakonodavstvom EU, bilo je predmet diskusija, gde kom-ponenta pušenja na javnim mestima podrazumeva prilično žustru temu za diskusiju.


Ministarstvo zdravlja iznelo je da je predlog zakona o pušenju u skladu sa Direktivom 2001/37/KE o usklađenosti zakona, uredbi i administrativnih odredbi država člani-ca u smislu proizvodnje, predstavljanja i prodaje duvanskih proizvoda; Direktivom 2003/33/KE o usklađenosti zakona, uredbi i administrativnih odredbi država članica o reklamiranju i sponzorstvu duvanskih proizvoda; Odlukom 2003/641/KE o korišćenju slika i ilustracija u boji kao opomena postavljenim na paklicama cigareta; i preporukom saveta o sprečavanju pušenja i inicijativama za poboljšavanje kontrole pušenja.185Ovaj zakon usvojen je u načelu u Skupštini (prošao je prvo čitanje). Izneto je da će ovaj zakon sadržati potpunu zabranu(100%) pušenja na javnim mestima.

Zakon o transfuziji krvi, kontroli krvi i krvnih proizvoda ima za cilj da uredi aktivnosti u vezi sa poklanjanjem krvi, testiranjem, čuvanjem, transfuzijom i kontrolom kvaliteta i njenih komponenti. Bez obzira na ovo, ovo je takođe okvirni zakon, koji pretpostavlja da su neka od ovih pitanja uređena podzakonskim aktima. Ne postoje aktuelni podaci o tome da li su usvojeni podzakonski akti.

Zakon o sprečavanju i suzbijanju infektivnih bolesti uređuje aktivnosti blagovremenog otkrivanja, vanrednog registrovanja, sprečavanja, zaustavljanja širenja i lečenja infek-tivnih bolesti, koje su definisane kao bolesti koje se direktno prenose sa obolelog, kao i sa životinja ili proizvoda životinjskih proizvoda.

Zakon o sanitarnoj inspekciji predviđa zakonske odredbe za inspekciju kvaliteta hrane, mere u vezi sa suzbijanjem i eliminisanjem zaraznih bolesti, vršenje higijenske i sani-tarne kontrole objekata za ishranu, objekata za održavanje lične higijene, javnih objekata i stambenih objekata sa ciljem zaštite zdravlja stanovništva Kosova. Zakon o sanitarnoj inspekciji predviđa zakonske odredbe na snazi za praćenje aktivnosti u vezi sa instituci-jama zdravstvene zaštite.

Imajući u vidu sve ono što je prethodno pomenuto, nivo usklađenosti sa zakonodavst-vom EU tek treba da se proceni. Dalje, ostaje da se upotpuni pravna osnova. Konkretno, zakon o transplantaciji tkiva i ćelija, kao i zakon o transplantaciji organa, još uvek nisu usvojeni. Prema informacijama Ministarstva zdravlja, Predlog zakona o transplantaciji tkiva i ćelija približen je sa Direktivom 2004/23/KE o utvrđivanju standarda kvalite-ta i bezbednosti za poklanjanje, nabavku, testiranje, obradu, očuvanje, skladištenje i raspodelu ljudskih ćelija i tkiva. Kada govorimo o predlogu zakona o transplantaciji or-gana, Evropska komisija je preporučila da se prenesu odredbe Direktive 2010/45 o stan-dardima kvaliteta i sigurnosti pri transplantaciji organa. Dalje, oblast prava pacijenta na prekograničnu zdravstvenu zaštitu još uvek nije pokrivena primarnim zakonodavst-vom. U ovom kontekstu, u nedostatku zdravstvenih osiguranja, pružanje zdravstvenih usluga van zemlje građanima Kosova i obratno, uređeno je bilateralnim sporazumima.

185 Answers to the questionnaire on the preparation of the Feasibility Study for a Stabilisation and Associa-tion Agreement, str. 364, http://www.mei-ks.net/repository/docs/Answers_to_the_questionnaire_on_the_preparation_of_the_Feasibility_Study_for_a_Stabilisation_and_Association_Agreement.pdf.


Uopšteno govoreći, neophodno je da se izvrši analiza praznina sa ciljem ocene zakono-davstva koje nedostaje i neusklađenih odredbi sadržanih u postojećem zakonodavstvu.

2.2. Opšti pregled Acquis EU u oblasti unutrašnjeg tržišta

U sklopu okvira integracije u EU, oblast unutrašnjeg tržišta uređena je velikim brojem primarnih i sekundarnih pravnih akata iz acquis. Ovo zakonodavstvo sačinjeno je od dve glavne kategorije: načela predviđena sporazumima i konkretne odredbe sadržane u drugim aktima acquis EU (doneti od strane institucija EU). Isti su dalje podeljeni u dve pod-kategorije: (1) uredbe, direktive i odluke (zakonski obavezni instrumenti), i (2) preporuke i mišljenja (zakonski neobavezni).

Kada govorimo o načelima sadržanim u Sporazumu o funkcionisanju Evropske unije (Lisabonski ugovor), predviđa da Evropska unija ima isključivu nadležnost u oblasti un-utrašnjeg tržišta, odnosno u utvrđivanju pravila konkurencije potrebnih za njeno funk-cionisanje.186Ova odredba takođe predviđa da Unija treba da obrazuje ovo unutrašnje tržište, u službi socijalne tržišne privrede, sa ciljem postizanja potpunog zapošljavanja i socijalnog napretka, zaštite životne sredine i promovisanja zajedničkog naučnog i teh-nološkog napretka.187Sa druge strane, Sporazum predviđa oblast unutrašnjeg tržišta kao oblast u kojoj Unija i države članice imaju zajednička ovlašćenja.188Na kraju, kada gov-orimo o opštim odredbama, Sporazum zahteva poštovanje blagostanja životinja, kao i administrativnih i običajnih normi država članica, posebno kada govorimo o verskim obredima, kulturnim tradicijama i regionalnom nasleđu.189

Na nivou konkretnih odredbi, oblast unutrašnjeg tržišta uopšteno se uređuje poglavljem I, odnosno članovima 26 i 27. Član 26 obavezuje Uniju da stavi u primenu odgovarajuće mere sa ciljem osnivanja ili obezbeđivanja funkcionisanja unutrašnjeg tržišta, u skladu sa odgovarajućim odredbama. Dalje, ovaj član definiše unutrašnje tržište kao oblast bez unutrašnjih granica u kojoj se obezbeđuje sloboda kretanja robe, lica, usluga i kapitala. Treće, ovaj član predviđa da Savet, na predlog Evropske komisije, donosi smernice i neophodne uslove kako bi se obezbedio uravnoteženi napredak u svim relevantnim sektorima u sklopu unutrašnjeg tržišta. Član 27 obavezuje Komisiju da tokom izrade predloga za postizanje ciljeva predviđenih članom 26 uzme u obzir stepen nastojanja ovih privreda da ukažu na razlike kako bi se očuvala njihova održivost. Posledično, Komisija može predložiti adekvatne odredbe, koje mogu biti u vidu odstupanja i koje su privremene prirode i izazivaju što je manje moguće poremećaja u smislu nefunkcioni-sanja unutrašnjeg tržišta.190

186 Treaty on the European Union and Treaty on Functioning of the European Union, član 3.1.(b), http://eur- lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010:083:FULL:EN:PDF.

187 Ibid, član 3.3.188 Ibid, član 4.189 Ibid, član 13.190 Ibid, članovi 26–27.


Kada govorimo o slobodi kretanja robe, glavni standard koji je utvrđen jeste postojanje carinske unije, što podrazumeva prostor za trgovinu svom robom uz zabranu izricanja bilo kakvih carinskih dažbina, ili bilo kakve mere podjednake snage, na uvoz i izvoz između država članica, kao i postavljanje zajedničke carinske tarife u odnosu sa trećim zemljama. Kada govorimo o proizvodima koji ulaze na tržište EU iz trećih zemalja, smatra se da su podložni slobodnom prometu unutar ovog tržišta nakon završavanja uvoznih formalnosti u vezi sa dažbinama i sa carinskim tarifama, koje su ekvivalente vrednosti a koje ubiraju carinski organi na spoljnim granicama država članica EU.191

Kada govorimo o slobodi kretanja radnika, Sporazum obavezuje svaku državu članicu da ukine bilo kakvu diskriminaciju izvršenu na osnovu državljanstva prema zaposlen-ima drugih država kada govorimo o zapošljavanju, nadoknadi i drugim uslovima rada i zapošljavanja. Dalje, osim ukoliko se ograničenja obrazlažu prirodom javnih politika, javne bezbednosti ili javnog zdravlja, sloboda kretanja radnika obuhvata pravo na:

- primanje ponuda za zapošljavanje;- slobodno kretanje unutar teritorije država članica u tu svrhu; - boravak u državi članici, sa ciljem zapošljavanja, u skladu sa odredbama koje

uređuju zapošljavanje državljana date države (predviđenih zakonom, uredbom ili administrativnim aktom);i

- da ostanu na teritoriji jedne države članice po zapošljavanju u datoj državi, u za-visnosti od uslova predviđenih propisima koje izrađuje Komisija. Ove odredbe ne važe na zapošljavanje u javnoj službi.

Kada govorimo o postupcima odlučivanja u oblasti slobode kretanja zaposlenih, Ev-ropski parlament i savet obavezuju se da nakon savetovanja sa Ekonomsko-socijalnim savetom, donese direktive ili formuliše pravila koja predviđaju neophodne mere da se primeni sloboda kretanja zaposlenih. Ovo posebno mogu učiniti:

- obezbeđivanjem prisne saradnje između nacionalnih službi za zapošljavanje;- ukidanjem onih administrativnih postupaka, praksi i kvalifikacionih perioda

u vezi sa pravom na zapošljavanje na radnim mestima na raspolaganju (bez obzira da li kao rezultat nacionalnog zakonodavstva ili sporazuma prethod-no sklopljenih između država članica pojedinačno, čije držanje na snazi može predstavljati prepreku za liberalizaciju kretanja radnika);

- ukidanjem svih ovih kvalifikacionih perioda i drugih ograničenja (predviđenih nacionalnim zakonodavstvom ili prethodno sklopljenim sporazumima između država članica) koji nameću zaposlenima iz drugih država članica uslove u vezi sa slobodnim izborom zapošljavanja, osim onih nametnutih zaposlenima date države; i

- stvaranje adekvatnih mehanizama kojima će ponude za zaposlenje biti dove-dene u kontakt sa prijavama za posao i koje će olakšati ravnotežu između ponude i potražnje na tržištu rada, kako bi se izbegle ozbiljne pretnje po životni standard i nivo zapošljavanja u različitim regionima i industrijama.192

191 Ibid, članovi 28–29.192 Ibid, članovi 45–46.


Sa druge strane, član 47 Sporazuma predviđa da države članice podstaknu razmenu novih radnika u sklopu zajedničkog programa.

Još jedna posebna oblast u okviru slobode kretanja radnika, koja istovremeno služi kao preduslov da se ono i obezbedi, jeste oblast koordinacije šema socijalnog osiguranja. U ovom kontekstu, član 48 Sporazuma obavezuje Evropski parlament i savet da uobiča-jenim zakonodavnim postupcima, usvoji zakonske mere koje su neophodne kako bi se obezbedila sloboda kretanja zaposlenih, odnosno dve vrste mera za zaposlene i samo-zaposlene migrante i lica koja oni izdržavaju: (1) priključenje (u cilju sticanja i očuvanja prava na beneficije i proračunavanje iznosa beneficija), iz svih perioda koji se uzimaju u obzir u skladu sa zakonima različitih zemalja; i (b) isplatu ličnih beneficija stanovnicima na teritoriji država članica.

U oblasti prava na osnivanje kompanija, Ugovor izričito zabranjuje državama članicama da utvrđuju bilo kakvo ograničenje na slobodu osnivanja kompanija, od strane bilo koje druge države na njihovoj teritoriji. Zabrana ovakvog vida ograničenja važi i za poje-dinačne državljane, ali i za agencije, podružnice ili filijale određenih kompanija u bilo kojoj državi članici. Konkretno, ova sloboda obuhvata pravo na preduzimanje i obavl-janje aktivnosti u vidu samozapošljavanja (za lica) i osnivanje i upravljanje preduzeći-ma, posebno kompanijama ili firmama u značenju drugog paragrafa člana 54, u skladu sa uslovima predviđenim za državljane one države u kojoj se osniva data kompanija i u skladu sa odredbama u vezi sa slobodnim kretanjem kapitala.193Dalje, definicija koja je data u drugom stavu člana 54 odnosi se na “kompanije ili firme koje zasnivaju svoj rad na građanskom ili komercijalnom pravu, uključujući društva u vidu zadruga i drugih pravnih lica čiji se rad uređuje u skladu sa javnim ili privatnim pravom, sa izuzetkom onih pravnih lica registrovanih kao neprofitnih.”194

Kada govorimo o postupcima odlučivanja u oblasti slobode kretanja osnivanja kom-panija, član 50 obavezuje Evropski parlament i savet da, u uobičajenom zakonodav-nom postupku, i nakon konsultacija sa Ekonomsko-socijalnim savetom, donese direk-tive koje će obezbediti primenu ovih načela u smislu konkretnih aktivnosti. U skladu sa ovim članom, Evropski parlament, savet i komisija obavezni su da obave dužnosti koje proizilaze iz ovih odredbi, i to posebno na sledeći način:

- kao opšte pravilo, prioritetnim rešavanjem aktivnosti u slučajevima kada slobo-da osnivanja kompanija daje posebno važan doprinos u razvoju proizvodnje i trgovine,

- obezbeđivanjem prisne saradnje između nadležnih organa država članica kako bi se konstatovalo konkretno stanje u sklopu Unije, za različite relevantne aktiv-nosti;

- eliminisanjem onih administrativnih postupaka i praksi, koji proizilaze iz nacio-nalnog zakonodavstva ili ranije postignutih sporazuma između država članica, čija primena predstavlja prepreku za slobodu osnivanja kompanija;

193 Ibid, član 49.194 Ibid, član 54, stav 2.


- obezbeđivanjem da radnici jedne države članice zaposleni na teritoriji druge države članice imaju mogućnost da borave na ovoj teritoriji sa ciljem samo-zapošljavanja na datoj teritoriji, u onim slučajevima u kojima ispunjavaju zacr-tane uslove, bilo na mestu na kome su ušli u datu državu i u vreme kada su nameravali da se bave ovim aktivnostima;

- omogućavanjem državljanima jedne države članice da kupe i koriste zemljište i zgrade koje se nalaze na teritoriji jedne države članice, sem ukoliko je isto u suprotnosti sa načelima predviđenim članom 39(2) (dakle načelima za zabranu diskriminacije u zapošljavanju, isplati i uslovima rada);

- stavljanjem u primenu progresivnog ukidanja ograničenja u slobodi osnivanja kompanija za svaku branšu odnosnih aktivnosti, kada govorimo o: (1) uslovima za osnivanje agencije, ogranaka ili filijala na teritoriji jedne države članice, (2) filijalama na teritoriji jedne države članice, i (3) uslovima koji uređuju ulazak osoblja zaduženog za osnivanje glavnih funkcija upravljanja ili nadzora u ovim agencijama, ograncima ili filijalama;

- koordinacijom u potrebnoj meri, garancija koje se, sa ciljem zaštite interesa čla-nova i ostalih, zahtevaju od države članice kompanija ili firmi, u značenju dru-gog stava člana 54, kako bi ovakve zaštitne mere postale ekvivalentne u celoj Uniji; i

- obezbeđivanjem da uslovi osnivanja kompanija ne poremećuju pomoć koja se pruža kompanijama od strane država članica.195

Član 51 predviđa izuzetke od ovih pravila, koji važe za aktivnosti u vezi sa obavljanjem službenih nadležnosti država članica unutar njihove teritorije, ali i za druge moguće ak-tivnosti, koje su povezane sa zvaničnom nadležnošću država članica unutar njihove ter-itorije, ali i druge moguće aktivnosti, koje predvide Evropski parlament i savet, uobiča-jenim zakonodavnim postupkom. Dalje, član 52 predviđa odredbe utvrđene poglavljem 2 (o slobodi osnivanja kompanija) i preduzete mere za njihovu primenu koje ne preju-diciraju primenjivost odredbi predviđenih zakonom, uredbama ili drugim administra-tivnim aktima koji predviđaju posebno postupanje prema stranim državljanima usled javnih politika, javne bezbednosti ili javnog zdravlja. I u ovim slučajevima, Sporazum obavezuje Evropski parlament i savet da, u uobičajenom zakonodavnom postupku, do-nese direktive za koordinaciju ovih odredbi.196

Još jedna ključna odredba koja omogućuje primenu prava na osnivanje kompanija jeste ona o recipročnom priznavanju kvalifikacija. Kada govorimo o ovome, član 53 obave-zuje Evropski parlament i savet, da uobičajenom zakonodavnom procedurom, done-su direktive o uzajamnom priznavanju diploma, potvrda i drugih dokaza o formalno stečenim kvalifikacijama i koordinaciji odredbi predviđenih zakonom, uredbama ili administrativnim aktima u državama članicama u vezi sa preduzimanjem aktivnosti u svojstvu samozaposlenih lica. Ove odredbe imaju za cilj da olakšaju licima da preduzmu i da se bave svojim aktivnostima kao samozaposlena lica. Iz ovog pravila isključivo se izuzimaju lekarsko zanimanje i slično, i farmaceutsko, u kojima progresivno eliminisan-je ograničenja zavisi od koordinacije uslova za bavljenje ovom profesijom u različitim

195 Ibid, član 50.196 Ibid, članovi 51–52.


državama članicama.197

Još jedna grupa odredbi uređuje pitanje postupanja prema kompanijama ili firmama svake države članice na teritoriji svih država članica. U tom kontekstu, član 54 obavezu-je države članice da se, kompanije ili firme osnovane u skladu sa zakonom jedne države članice u kojoj imaju svoju kancelariju, centralnu administraciju ili poslovno sedište un-utar Unije, tretiraju na isti način kao fizička lica koja su državljani države članice. U svrhu ovog poglavlja, kompanije ili firme definisane su kao “kompanije ili firme koje su osnovane na osnovu građanskog ili privrednog prava, uključujući društva u vidu zadruga i drugih pravnih lica registrovanih kao neprofitna.” Na kraju, član 55 obave-zuje države članice da državljanima drugih država članica obezbede ravnopravno pos-tupanje prema državljanima drugih država članica na isti način kao i prema njihovim državljanima, kada govorimo o učešću u kapitalu kompanija ili firmi, na način definisan članom 54.198

Poglavlje III Lisabonskog ugovora uređuje oblast slobode pružanja prekograničnih usluga. I ovo poglavlje počinje odredbom koja zabranjuje utvrđivanje bilo kakvih ograničenja na pružanje ili dobijanje usluga unutar teritorije Unije, kako za preduzeća koja deluju na teritoriji bilo koje države članice, tako i za državljane bilo koje druge države članice. U vezi sa ovim poslednjim u bilo kojoj drugoj državi članici, takođe se dozvoljava privre-meno pružanje usluga od strane državljana jedne države članice u bilo kojoj drugoj državi članici, na osnovu uslova i ravnopravnog postupanja prema državljanima date države članice u kojoj se pružaju ove usluge. Osim toga, ugovor dozvoljava pružanje usluga državljanima trećih zemalja ukoliko o ovome odluči Evropski parlament i savet, u sklopu uobičajenog zakonodavnog postupka. Dalje, sporazum predviđa da se usluge pružaju u zamenu za nagradu i njihovo pružanje uređuje se odredbama o slobodnom kretanju robe, kapitala i lica. U tom kontekstu, član 57 predviđa decidivno da usluge obuhvataju posebno aktivnosti industrijskog, komercijalnog karaktera, zanate i pro-fesije, a usluge prevoza i liberalizacije bankarskih usluga i osiguranja uređuju se odred-bama u oblasti transporta, odnosno slobode kretanja kapitala.199

Kada govorimo o liberalizaciji posebnih usluga, Lisabonski ugovor predviđa da se ovo pitanje uređuje direktivama, koje usvaja Evropski parlament i savet, u uobičajenom za-konodavnom postupku. U tom smislu, ugovor daje prioritet onim uslugama koje utiču direktno i na cenu koštanja proizvodnje i koje pomažu u promovisanju robne trgov-ine. Dalje, države članice obavezuju se da će pokušati da liberalizuju usluge izvan de-lokruga predviđenog ovim odredbama, ukoliko ovo dozvoli opšte ekonomsko i stanje u posebnim uslužnim sektorima, a Komisija se obavezuje da će usmeravati posebne države članice putem svojih preporuka. Na kraju, kada govorimo o liberalizaciji usluga, dok pojedine države članice ne ukinu posebna ograničenja u i za posebne usluge, one će primenjivati ovakav vid ograničenja bez razlike na nacionalnoj ili boravišnoj osnovi, što je od važnosti samo za pitanja obuhvaćena poglavljem III ugovora (o slobodi prek-

197 Ibid, član 53.198 Ibid, članovi 54–55.199 Ibid, članovi 56–58.


ograničnog pružanja usluga).200

Poglavlje IV Lisabonskog ugovora uređuje oblast slobodnog kretanja kapitala i isplata. Član 63 zabranjuje utvrđivanje bilo kakvih ograničenja u slobodi kretanja kapitala i isplatama između država članica i trećih zemalja. Ova odredba isključuje primenu ovih ograničen-ja prema trećim državama koje su postojale do kraja 1993, a koje obuhvataju direktne investicije (uključujući i one u nekretnine), pružanje finansijskih usluga ili prijem hartija od vrednosti na tržištu kapitala (osim za Bugarsku, Estoniju i Mađarsku, za koje važi da-tum kraj 1999). Drugo, kada govorimo o ova tri privredna sektora (direktne investicije, uključujući nekretnine, finansijske usluge ili hartije od vrednosti), odlučivanje potpada pod nadležnost Evropskog parlamenta i saveta, na osnovu redovnog zakonodavnog postupka, i oni, imajući za cilj slobodu kretanja kapitala, u najvećoj mogućoj meri i bez štete drugim relevantnim odredbama Ugovora. Treće, samo Savet (jednoglasno, nakon konsultacija sa Evropskim parlamentom i u skladu sa jedinstvenim zakonodavnim pos-tupkom) može usvojiti mere koje sačinjavaju korake unazad u procesu liberalizacije kretanja kapitala i isplata ka ili iz trećih zemalja.201

Dalje, član 65 utvrđuje druge relevantne odredbe koje važe za države članice kada govo-rimo o uređivanju ove tri vrste kapitala, odnosno prava država članica da primene svoje unutrašnje poresko zakonodavstvo u ovim oblastima (uključujući zakonodavstvo koje razlikuje poreske obveznike koji nisu u istom stanju kada govorimo o boravku i mestu investicije kapitala), zatim kako bi se sprečila povreda nacionalnih poreskih zakona i kako bi se doneli postupci za deklarisanje kretanja kapitala, u administrativne ili infor-mativne i statističke svrhe ili druge opravdane mere javnih politika ili javne bezbedno-sti. Ove mere ne smatraju se diskriminatornim i u skladu su sa ugovorima. Na kraju, član 66 predviđa da u vanrednim slučajevima, kada slobodno kretanje kapitala ka ili iz trećih zemalja izaziva ili nosi opasnost da izazove ozbiljne poteškoće u funkcionisanju ekonomskog i monetarnog sistema, Savet, na predlog Komisije i nakon konsultacija sa Evropskom centralnom bankom, može preduzeti mere zaštite prema trećim državama na vremenski period od ne manje od šest meseci, ukoliko su ove mere apsolutno neo-phodne.202

Oblast konkurencije uređuje se Delom VII Lisabonskog ugovora. Devet članova u sk-lopu ovog dela ugovora uređuje sledeća načela i opšta pravila: zabranu bilo kakve prakse koordinacije/koncentracije kompanija koje mogu uticati na trgovinu između država članica ili koje mogu oštetiti konkurenciju na unutrašnjem tržištu Unije, zloupo-treba dominantnog položaja od strane preduzetnika koji izazivaju iste efekte i na tržištu, prekid državne pomoći (u slučajevima kada izazivaju gore pomenute efekte). Kao što je i prethodno istaknuto Savet, je odgovoran za usvajanje zakonodavstva (pravila i direkti-va) za primenu ovih načela jeste, na predlog Komisije i nakon konsultacija sa Evropskim parlamentom. Sa druge strane, Komisija je odgovorna da obezbedi primenu ovog za-

200 Ibid, članovi 59–62.201 Ibid, članovi 63–64.202 Ibid, članovi 65–66.


konodavstva (uključujući praćenjem država članica u ovim oblastima, kažnjavanjem prekršaja i prosleđivanjem slučajeva Evropskom sudu pravde).203

Na kraju, oblast zaštite potrošača uređena je Delom XV Ugovora. Odredbe u sklopu ovog dela obavezuju Uniju da doprinese u zaštiti zdravlja, bezbednosti i ekonomskih interesa potrošača, kao i da promoviše njihovo pravo na informisanje, obrazovanje i na organizovanje sa ciljem zaštite njihovih interesa, a sve ovo kako bi se promovisali in-teresi potrošača i obezbedio visok nivo njihove zaštite. Predviđa se da će ovaj cilj biti re-alizovan merama za upotpunjavanje unutrašnjeg tržišta Unije i merama koje podržava, dopunjuju i prate politike koje primenjuju države članice. Kada govorimo o odlučivanju u vezi sa ovom poslednjom kategorijom, nadležan je Evropski parlament i savet, nakon konsultacija sa Ekonomsko-socijalnim savetom, u sklopu redovnog zakonodavnog pos-tupka. Na kraju, ove odredbe ne sprečavaju države članice da donesu oštrije zaštitne mere, već samo zahtevaju da ove mere budu u skladu sa ugovorima i da se Komisija o njima obavesti.204

Na nivou konkretnih odredbi, na osnovu strukture poglavlja acquis-a205, oblast un-utrašnjeg tržišta obuhvaćena je sa devet (9) poglavlja: poglavlje 1 (Sloboda kretanja robe, poglavlje2 (Sloboda kretanja radnika), poglavlje 3 (Pravo osnivanja kompanija i sloboda pružanja usluga), poglavlje 4 (Sloboda kretanja kapitala), poglavlje 5 (Javne nabavke), poglavlje 6 (Kompanijsko pravo); poglavlje 7 (Pravo na intelektualnu svojinu, uključu-jući pravo na industrijsku svojinu), poglavlje 8 (Politike konkurencije) i poglavlje 28 (Zdravstvena i zaštita potrošača). Prilog 1 sadrži detaljnu listu akata acquis EU koji se primenjuju u oblasti unutrašnjeg tržišta.

2.3. Okvir politika o unutrašnjem tržištu

Ovaj deo daje pregled okvira politika o unutrašnjem tržištu na Kosovu, uglavnom o Strategiji za razvoj privatnog sektora na Kosovu za period od 2013 – 2017, Sektorskoj strategiji Ministarstva rada i socijalne zaštite za period od 2009 – 2013. i Strategije za razvoj infrastrukture za metrologiju za period od 2010 – 2014. Druga dokumenta poli-tika, kao što je strategija za razvoj platnog sistema, ili za reformu javne administracije i strategije protiv korupcije, takođe se primenjuju u nekim oblastima unutrašnjeg tržišta.

Strategija za razvoj privatnog sektora za period od 2013 – 2017, koja treba da se usvoji od strane Vlade ubrzo za 2013, pokriva oblast slobode kretanja robe, odnosno dve konk-retne oblasti: infrastrukturu kvaliteta (uključujući metrologiju, akreditaciju i standard-izaciju) i nadzor tržišta.

203 Ibid, članovi 101–109.204 Ibid, član 169.205 Poglavlja acquis-a, http://ec.europa.eu/enlargement/policy/conditions-membership/chapters-of-the-

acquis/index_en.htm.


Ova strategija sadrži dva strateška cilja.

• Dalji razvoj infrastrukture kvaliteta i institucionalnih kapaciteta za primenu i praćenje zakonodavstva i relevantnih politika usklađenosti, sa ciljem približa-vanja sa evropskim standardima u ovim oblastima i posledično olakšavanja funkcionisanja unutrašnjeg tržišta i spoljne trgovine, u skladu sa ovim stan-dardima; i

• Dalji razvoj zakonodavstva i politika u oblastima nadzora tržišta i zaštite po-trošača, sa ciljem približavanja evropskim standardima u ovim oblastima.

Svaki strateški cilj sadrži konkretne ciljeve o svakoj konkretnoj oblasti, kao što je pred-viđeno u delu koji sledi u nastavku.

Strateški cilj Dalji razvoj infrastrukture kvaliteta i institucionalnih kapaciteta za primenu i praćenje zakonodavstva i relevantnih politika usklađenosti, sa ciljem približavanja sa evropskim standardima u ovim oblastima i olakšavanje funkcionisanja unutrašnjeg tržišta i spoljne trgovine, u skladu sa ovim standardima.

Konkretni ciljevi:

Metrologija:

• Podizanje kapaciteta postojećih laboratorija i stvaranje novih metroloških labo-ratorija u CLMK i IPMK, koje pokrivaju oblasti metrologije mase, zapremine i protoka, dužine, temperature i vlažnosti, električne veličine, vremena i učestalo-sti, pritiska, pred-pakovanja i gustine, jačine i veličine u vezi sa metrologijom u hemiji i plemenitim metalima. Ovo podrazumeva opremanje laboratorija etalonima i mernim uređajima, sa najvišim nivoom tačnosti u zemlji, očuvanje mernih veština i postavljanje njihove merne izmerivosti; i

• Podizanje ljudskih kapaciteta za obavljanje svih zahtevanih metroloških uslu-ga (regulativa, merenja, usvajanje tipa, metrološki nadzor, kontrola plemenitih metala, pred-pakovanje itd.).

Akreditovanje:

• Vršenje akreditacije svih stranaka zainteresovanih za akreditaciju i laboratorija za testiranje, kalibriranje, inspekciju i potvrđivanje, povećavajući broj akredito-vanih OVK-a i takođe neprekidno povećavanje oblasti za akreditaciju;

• Angažovanje na primeni preporuka sa ciljem punopravnog članstva u EA (Ev-ropska saradnja za akreditaciju); i

• Neprekidno upoznavanje akreditovanih TVK-a sa publikacijama i uputstvima i žalbama kada govorimo o standardima koji se primenjuju u laboratoriji za testi-ranje i kalibriranje, telima za inspekciju, telima za potvrđivanje koje je usvojila EA (Evropska saradnja za akreditaciju), IAF (Međunarodni forum za akreditaci-


ju) i ILAC (Međunarodna saradnja laboratorija za akreditaciju).

Standardizacija:

• Usvajanje svih usklađenih standarda;• Usvajanje oko 80% standarda EN kao što je SK, od kojih su oba uslov za prijem

Kosova u EU;• Realizacija priznavanja (usvajanja) više od 2000 standarda/godišnje; i• Podizanje tehničkih i stručnih kapaciteta.

Ocena usklađenosti:

• Približavanje zakonodavstva sa zakonodavstvom EU o industrijskim proiz-vodima u skladu sa Direktivama o novom i globalnom pristupu i sa zahtevima 98/34/EC, 98/48/EC, 764/2008/EC, 765/2008/EC, 768/2008/EC i Direktive 2001/95/EC o opštoj sigurnosti proizvoda.

Strateški cilj: Poboljšavanje nadzora tržišta, približavanjem i poboljšavanjem primene zakonodavstva o opštoj sigurnosti proizvoda, kao i podizanje svesti kosovskih po-trošača o opasnim proizvodima koji se nalaze na domaćem tržištu, povećavajući pro-motivne aktivnosti, bilo na informisanju, u vezi sa opasnim proizvodima ili drugo ili u vezi sa podizanjem svesti potrošača o njihovim pravima na zaštitu:

• Izrada, dopuna i usklađivanje zakonske regulative, kao i stvaranje opšteg kadra pravila i načela u vezi sa kontrolom tržišta;

• Obezbeđivanje efektivnog sistema nadzora tržišta i zaštite potrošača na Kos-ovu, koji treba da obezbedi da proizvodi na domaćem tržištu ne ugrožavaju život i zdravlje potrošača;

• Eliminisanje svih vidova nezakonitog ponašanja na tržištu, kao što su siva ekonomija, nepravedna konkurencija;

• Saradnja i koordinacija institucionalnih struktura u sprovođenju aktivnosti tržišnog nadzora;

• Podržavanje i jačanje građanskog društva, koje se zalaže za interese potrošača pri institucijama; i

• Podizanje svesti potrošača informišući ih, osvešćujući ih, obrazujući i vaspita-jući.

Sektorska strategija MRSZ-a za period od 2009 – 2013, usvojena od strane Vlade Koso-va juna 2009, strukturirana je na strateške i na operativne ciljeve. Kada govorimo o strateškim ciljevima, ova strategija ima za cilj da: (1) podigne stepen zapošljavanja i da podigne stručne sposobnosti, u zavisnosti od zahteva tržišta rada; i (2) razvije saradnju sa zemljama u regionu (članice EU i van EU) kako bi se povećala mogućnost za zapošl-javanje radne snage sa Kosova.


Na nivou operativnih ciljeva, sa ciljem podizanja stepena zapošljavanja i stručnog us-avršavanja, u zavisnosti od zahteva tržišta rada, predviđeni, relevantni operativni ciljevi slede: (1) Upotpunjavanje zakonskog okvira za pitanja zapošljavanja; (2) Koordinacija standarda i kvaliteta tržišta rada; i (3) Revizija i izmena aktuelnih kurikuluma profesija i izrada novih kurikuluma. Sa druge strane, razvoj saradnje sa zemljama u regionu (član-ice EU i one van EU) za povećavanje mogućnosti za zapošljavanje radne snage sa Koso-va ima za cilj primenu standarda EU kao i saradnju u podizanju tehničkih, materijalnih kapaciteta i ljudskih resursa, sporazumima o tehničkom bratimljenju koji će pomoći u procesu saradnje.

Strategija za period od 2010 – 2014. za razvoj metrološke infrastrukture na Kosovu206, koju je usvojila Vlada Kosova juna 2010, ima za cilj stvaranje konkurentnog okruženja na unutrašnjem tržištu u zemlji i njegovu konkurentnost na spoljnom tržištu ispravnim utvrđivanjem kriterijuma i tehničkih standarda, za proizvode i usluge, usklađivanjem zakonodavstva u ovoj oblasti sa zakonodavstvom EU i stvaranjem mehanizama za njegovu primenu itd. Ova strategija takođe predviđa stvaranje preduslova za primenu velikog broja direktiva EU u ovoj oblasti i više od 20 hiljada tehničkih standarda EU. Dalje, ova strategija obavezuje Odeljenje za metrologiju da razradi i održava nacionalni metrološki sistem, koji će omogućiti izgradnju infrastrukture za standardna merenja kao osnova da se obezbede izmerivi i verodostojni rezultati u oblastima od javnog interesa.

Ova strategija zasniva se na sledećim osnovnim načelima:

• Usklađivanje i uporedba sa međunarodnim standardima;• Funkcionisanje dugoročne samoodrživosti;• Upravna uloga DMK-a u razvoju državnog metrološkog sistema;• Iskorišćavanje kapaciteta institucija koje ispunjavaju zahteve o kvalitetu

pruženih usluga• Ocena kvaliteta metroloških usluga od strane trećih stranaka;• Postepeni razvoj tehničkog nivoa standarda metrološke infrastrukture;• Adekvatno iskorišćavanje infrastrukture i postojeće opreme za metrologiju; i• Članstvo u ključnim organizacijama u ovoj oblasti.

Ovaj dokumenat o politikama takođe detaljno objašnjava aktuelno stanje i identifikuje probleme i korake koji treba da se preduzmu za razvoj sistema za metrologiju na Kos-ovu i nacionalnih mernih standarda. Ovo obuhvata pravnu metrologiju, industrijsku, naučnu i prilagođavanje u drugim oblastima i sektorima povezanim sa ovim sektorom.

Za njenu primenu predviđen je budžet u iznosu od oko 3.1 miliona (tokom celokupnog petogodišnjeg perioda primene. Ovaj iznos će se takođe upotrebiti za osnivanje neo-phodnih laboratorija za merenje, zapreminu i curenje, električna merenja, temperaturu i

206 Qeveria miraton Strategjinë për Zhvillimin e Infrastrukturës së Metrologjisë, http://www.gapmonitor.org/?id=2&n=34.


vlažnost, dužinu, vreme, pritiska, jačine itd.

Strategija za razvoj nacionalnog platnog sistema, usvojena 2009. godine, predviđa na-cionalni platni sistem kao oblast koja “obuhvata sve ono što je povezano sa kretanjem novca od platiše ka plaćenom”.207Ova strategija podeljena je u devet stubova koji su predmet dalje razrade a glavni cilj strategije jeste zamena elektronskog sistema CBK-a za među-bankarsko razduživanje, sistemom ‘Real Time GrossSettlement’, kako bi se sveli na minimum sistematski rizici koji su mogući u velikim vrednostima utvrđenih sistema. Nezavisno od toga, primena strategije čeka na usvajanje zakona koji je već iz-rađen a bavi se platnim sistemom.

Kada govorimo o tržišnom nadzoru, Odeljenje za nadzor tržišta pokrenulo je izradu sektorske strategije u ovoj oblasti. Ova strategija obuhvatiće oblast carine i zdravstvene inspekcije, inspekcije hrane, sanitarne i radne inspekcije.

Na kraju, Strategija za reformu javne administracije predviđa pravila za javnu nabavku kao jedan od svojih ciljeva.208Ono što je najvažnije, javne nabavke koje su u javnosti uopšteno sagledane kao dotaknute korupcijom sada su sastavni deo Strategije protiv korupcije za period od 2012 - 2016.

• Kompanijsko pravo

Kada govorimo o izradi politika, oblast prava kompanija sastavni je deo Strategije za razvoj MSP-a za period od 2012-2016. Iako pravo kompanija nije najveći prioritet ove strategije, glavni ciljevi u vezi sa njom obuhvataju razvoj kapaciteta opštinskih biznis centara (OBC), sklapanje memoranduma o razumevanju između OBC-a, ARBK-a i Agencije za podržavanje malih i srednjih preduzeća u jačanju mreže ovlašćenja, stva-ranje Centara za informisanje preduzeća (PIB) u sklopu modernizovanih OBC-a i razvoj sistema za komunikaciju i izveštavanje između OBC-a, ARBK-a i AMNVM-a.209

• Računovodstvo i revizija korporacija

Glavni okvirni zakon u oblasti računovodstva i revizije korporacija jeste Zakon br. 04/L-014 o računovodstvu, finansijskom izveštavanju i reviziji. Ovaj zakon ima za cilj da uredi “sistem računovodstva i finansijskog izveštavanja trgovinskih društava... zahtevi revizije, kvalifikacije za stručne računovođe, licenciranje revizora, kao i domaće i strane firme za reviziju.”210Iako su nadležne institucije nadležne da iznesu da je zakon izrađen

207 Vizija za budućnost nacionalnog platnog sistema, jul 2009, strana 2, Na raspolaganju na http://www.bqk-kos.org/repository/docs/SistemiIPagesave/Vision_of_the_future_national_payments_system.pdf.

208 Na raspolaganju na https://map.rks-gov.net/userfiles/file/Strategjit%C3%AB%20dhe%20Planet/STRATEGJIA%20E%20REFORMES%20SE%20ADMINISTRATES%20PUBLIKE.pdf

209 SME Development Strategy for Kosovo 2012–2016, http://www.sme-ks.org/repository/docs/190711_SME_Strategy_Final_angl__441123573.pdf.

210 Zakon o računovodstvu, finansijskom izveštavanju i reviziji, član 1, na raspolaganju na http://gazeta-zyrtare.rks-gov.net/Documents/Ligji%20per%20raportim%20financiar%20dhe%20auditim%20(shqip).pdf.


u skladu sa direktivama Četiri i Sedam, kao i sa Trećom direktivom za odobravanje odgovornih lica za vršenje pravne revizije, potpuna usklađenost tek treba da se obezbe-di. Štaviše, Direktiva o bankama i osiguranjima takođe je jedna direktiva koja bi trebalo da se uzme u obzir tokom izrade zakona.

Odredbe ovog zakona dele trgovinska društva u četiri grupe, sa ciljem finansijskog izveštavanja: velika trgovinska društva, srednja trgovinska društva, mala trgovinska društva i mikro preduzeća. Poslednja kategorija zasniva se na bruto godišnjem pro-metu, saldiranoj aktivi i broju zaposlenih.

Nakon usvajanja ovog zakona, izneseno je nekoliko primedbi, posebno kada govorimo o zahtevu koje on i predviđa da se pripremi finansijski pregled u skladu sa međunarod-nim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI). U tom smeru, zakon ne isključuje mala društva i srednja trgovinska društva od ovog zahteva, koji se smatra veoma teškim za ove kompanije, posebno zbog cene koštanja pripreme ovih finansijskih pregleda. Imajući ovo u vidu, četvrta i sedma direktiva treba da se premeste kako bi se izbeglo uvođenje teških praksi za kompanije koje nemaju javni interes.211

• Prava na intelektualnu i industrijsku svojinu

U ovom trenutku postoje tri glavna strateška dokumenta usvojena od strane Vlade Kosova u vezi sa pravima na intelektualnu svojinu. Prvi dokumenat jeste opšta sek-torska strategija; drugi dokumenat je carinski aspekat prava na intelektualnu svojinu; a treći dokumenat povezan je sa piraterijom i falsifikovanjem.

Strategija prava na intelektualnu svojinu za period od 2010 – 2014. glavna je strategija u ovom sektoru. Gledajući uopšteno, vizija ove strategije jeste stvaranje održivog i efektiv-nog sistema za zaštitu intelektualne svojine na Kosovu, koja može pomoći u privrednom rastu. Sa ovim na umu, lista koja sledi u nastavku pruža šest glavnih strateških ciljeva sektora PIS za ovaj vremenski period:

- Dalje konsolidovanje zakonskog okvira u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima;

- Izgradnja tehničkih kapaciteta organa administracije PIS;- Podizanje tehničkih kapaciteta institucija za primenu zakona i poboljšavanje

saradnje i institucionalne koordinacije;- Obrazovanje organizacija kolektivne uprave za autorska i srodna prava kao i

razvoj jedne grupe agenata za industrijsko vlasništvo;- Podizanje svesti i edukacija u vezi sa PIS;- Pristupanje Kosova međunarodnim institucijama za IS i ratifikovanje međun-

arodnih konvencija u ovoj oblasti.

Neke od aktivnosti za primenu strategije, predviđene Akcionim planom (koji je takođe usvojen), već su završene, a ostale tek treba da se primene.

211 Reakcija na Zakon o računovodstvu, finansijskom izveštavanju i reviziji, usvojenom od strane Skupštine Kosova (DKRRK).


Strateški operativni okvir Carine Kosova za period od 2011 – 2014212 predviđa da u sk-lopu svoje misije ekonomskog razvoja, zaštita trgovinskih marki bude jedan od njenih ciljeva. Štaviše, u sklopu šestog cilja, odnosno poštovanje zakonskih ovlašćenja i mak-simalnog iskorišćavanja kapaciteta za primenu zakona, Carina Kosova predvidela je primenu mera za zaštitu intelektualne svojine zakonskim merama i drugim sredstvima kako bi mogle da se sprovedu odgovarajuće aktivnosti uperene protiv piraterije, falsi-fikovanja i povrede prava na intelektualnu svojinu.

Nacionalna strategija za borbu protiv falsifikovanja i piraterije za period od 2012 – 2016. ima za glavni cilj suzbijanje falsifikovanja i piraterije. Najvažniji ciljevi strategije slede: smanjenje piraterije i falsifikovanja, identifikovanje glavnih uzročnika falsifikovanja i piraterije, poboljšavanje produktivnosti kreativnih industrija, kao i borba protiv nefor-malne privrede i stvaranje povoljnijih uslova za strane investicije.

• Politike konkurencije

Imajući u vidu da oblast konkurencije dotiče različite ekonomske aspekte, strateški cil-jevi upravljanja u smislu uključivanja direktne konkurencije uopšteno se mogu naći u svakom planu za ekonomski razvoj. Dokumenti u nastavku bave se nekim od pitanja konkurencije:

Energetska strategija Republike Kosovo za period od 2009-2018, predviđa razvoj tržišta električne energije i konkurencije, kao jedan od njenih strateških ciljeva, dok primena pristupa EU kada govorimo o energiji, životnoj sredini i konkurenciji leži u samoj žiži interesovanja ove strategije.

Politike u sektoru elektronske komunikacije (ili Digitalna agenda za Kosovo) za period od 2013 – 2020, usvojene od strane Vlade Kosova marta 2013. (nakon usvajanja Zakona br. 04/L-109 o elektronskoj komunikaciji, oktobra 2012), sadrže politike Vlade Kosova u oblasti elektronske komunikacije na srednji i dugi rok. Ovaj dokumenat o politikama predviđa prioritete, ciljeve i dužnosti u domenu razvoja informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) kako bi podigao na maksimalan nivo socijalne i ekonomske predno-sti koje pružaju ove tehnologije, uglavnom internet, kao veoma značajni instrumenti u ekonomskim, trgovinskim i socijalnim aktivnostima, čije korišćenje omogućava pružan-je i prijem usluga, radova, pristup zabavi i komunikaciji i slobodno izražavanje mišljen-ja. Glavni cilj ovih politika jeste poboljšavanje kvaliteta života za stanovnike Kosova i poslovnog okruženja, stvaranjem mogućnosti za korišćenje IKT-a i povećavanjem broja korisnika interneta u zemlji barem do 85% do 2020.

Ovaj strateški dokumenat sadrži tri prioriteta: razvoj infrastrukture za IKT, razvoj uslu-ga i elektronskog sadržaja i promovisanje njihovog korišćenja kao i unapređenje sposob-nosti Kosova u korišćenju IKT-a. Ovi prioriteti u skladu su i sa ciljevima koje predviđa Saopštenje Evropske komisije, od dana 19. maja 2010, za Evropski parlament, Evropski

212 KosovoCustomsStrategicOperationFramework (SOF) 2012–2014, na raspolaganju na http://dogana.rks-gov.net/Uploads/Documents/KORNIZA_E_STRATEGJISE_OPERATIVE_2012-2014_eng.pdf.


savet, Ekonomsko-socijalni savet i Odbor regiona, pod nazivom Digitalna agenda za Ev-ropu. Imajući u vidu veoma veliki ekonomski značaj sektora elektronske komunikacije, kao i njegov veliki uticaj na socijalnu koheziju, na oblast obrazovanja, zdravstva, na po-dizanje ljudskih kapaciteta uopšteno, kao i na podizanje opšte konkurentnosti Kosova na globalnom nivou, primena ovog strateškog dokumenta od primarne je važnosti.

Trgovinske politike Kosova (usvojene 2009) podstiču konkurenciju i definišu je kao jedan od ciljeva kada govorimo o domaćoj privredi i izvozu i uvozu.

Osim svega prethodno navedenog, podaci pruženi online predstavljaju strateške ciljeve Kosovske uprave za konkurenciju, konkretno u smislu njihove organizacije i unutrašnjih kapaciteta KUK-a, upotpunjavanja podzakonskih akata sa zakonodavstvom EU, praćen-ja i pokretanja istraga oko prekršaja pravila konkurencije i zalaganje za konkurenciju.


U smislu okvira politika u oblasti zaštite potrošača, glavni strateški dokumenat jeste Na-cionalni program za zaštitu potrošača za period od 2010-2014. Ukratko, dva cilja ovog programa povezana su sa:

- unapređenjem i daljim razvojem zaštite potrošača, i- radom na stvaranju stabilnog tržišta sa lokalnom konkurencijom, koja se štiti

zakonodavstvom i u sklopu institucija, od nepravednih pojava i prevara i praksi koje vode ka oštećivanju potrošača.

Ovaj program detaljno je razrađen, kako bi njegova primena mogla da bude lako re-alizovana ukoliko se sadašnje zakonske odredbe budu primenjivale na odgovarajući način. Nezavisno od toga, primena ovog programa nije zadovoljavajuća na osnovu Studije izvodljivosti o SSP, koja je ukazala na poboljšanje primene.


Strategija zdravstva za period od 2010 – 2014. je sektorska strategija na Kosovu. Tekst strategije odražava četiri glavna cilja, odnosno smanjenje nivoa oboljevanja i smrtnosti povećavanjem kvaliteta zdravstvenih usluga; poboljšavanje usluga i poboljšavanje up-ravljanja postojećim resursima; funkcionisanje, reorganizacija i upotpunjavanje aktuelne infrastrukture; i primena i neprekidno usavršavanje Sistema zdravstvenih informacija. Na osnovu preporuka proizašlih iz DPSA, u ovom trenutku radi se na izradi Sektorske strategije zdravstva za period od 2014-2020. Ova strategija uključivaće sve strategije i postojeće planove u sektoru zdravstva.

Strategija sistema zdravstvenih informacija za period od 2010 – 2020. Podeljena je u tri faze, kao što su:

- kratkoročne radnje (u periodu od 2011-2013) koje obuhvataju infrastrukturu, izradu i primenu pilot sistema HIS-a u dva glavna regiona (Priština i Prizren) i


poboljšavanje postojećeg sistema statistika o zdravstvenim uslugama;- srednjeročne radnje (za period od 2012-2014) koje podrazumevaju napuštanje

pilot faze i preobraćivanje sistema HIS u svakodnevnu praksu. Dalje, praćenje kvaliteta i ocena ekonomičnosti usluga; kao i

- dugoročne radnje (u periodu od 2013-2020) koje imaju za cilj postizanje konsoli-dovane infrastrukture HIS na celoj teritoriji Kosova.

- Strategija mentalnog zdravlja za period od 2008-2013. obuhvata tri glavna cilja kao što su: sprečavanje, lečenje i rehabilitacija mentalnih bolesti i poremećaja; praćenje, nadzor i neprekidna ocena usluga mentalnog zdravlja; i razvoj zakonodavstva u oblasti men-talnog zdravlja.

Strateški plan o HIV/SIDI za period od 2009-2013. predviđa sledeće glavne ciljeve:

- Jačanje informacija i podataka o aktuelnoj situaciji; - Jačanje institucionalnog okvira i administrativnih kapaciteta Vlade i građansk-

og društva za primenu politika, programa i usluga na koordiniran način; - Jačanje zakonodavstva, zakonodavnog okvira i politika za efektivnu primenu;- Razvoj programa i kvalitetnih usluga koje ispunjavaju zahteve za sprečavanje,

zbrinjavanje, podršku i lečenje lica koja su HIV pozitivna, i- Širenje programa i usluga na lica ugrožena od HIV/SIDE.

3. Institucionalni okvir i razvoj u domenu unutrašnjeg tržišta

3.1. Sloboda kretanja robe

• Standardizacija

Kosovska agencija za standardizaciju nacionalni je organ za standardizaciju u Republici Kosovo za izradu, priznavanje, usvajanje, odobravanje i objavljivanje standarda u sva tri privredna sektora, sa izuzetkom oblasti telekomunikacije”.213

Uglavnom iz političkih razloga koji nisu povezani sa članstvom, KAS još uvek nije član bilo koje organizacije, bilo evropske (npr. KES i KESE), ili međunarodne (npr. MOS). Nezavisno od toga, ona je potpisnica dva bilateralna sporazuma: Memoranduma o ra-zumevanju (MR) sa Ministarstvom privrede, trgovine i energije Albanije i MR potpisan sa Institutom za standardizaciju Republike Makedonije. U tom smislu, od posebne je važnosti sporazum sa Albanijom, pošto su se KES i KESE, obe evropske organizacije za standardizaciju, u načelu složile sa ovim MR-om, koji omogućava agenciji da primeni evropske standarde na teritoriji Kosova.

Značaj postizanja statusa člana KES-a i KESE-a korak je koji ne bi bilo dobro da se ugro-zi. Nažalost, vidljive prepreke za članstvo predstavljaju prvi kriterijum / od tri dodatna kriterijuma koje predviđaju KES i KESE, odnosno njihova sposobnost da postanu čla-

213 Zakon br. 03/L-144 o standardizaciji, član 8(1).


novi EU ili AETL-a.214Štaviše, način njegovog tumačenja predviđa obaveze i za vladu, i za KAS. Konkretno, treba da postoji “Evropski sporazum” kojim se tačno predviđa prelazni period do članstva, a “proces približavanja nacionalnog sistema onom iz EU treba da dostigne do tog stepena da se konkretan zakonodavni okvir o dobrovoljnoj standardizaciji stavi u primenu”.215

Stručni savet za standarde (SSS)216, sastavljen od 9 članova, služi kao savetodavni organ unutar KAS-a, koji odlučuje o osnivanju tehničkih komisija (TK-a). Ukupno, broj TK-a koje je obrazovao KAS dostiže 18.217 Suštinska uloga SSS-a jeste da doprinese pokretan-ju i izradi novih standarda. Iz tog razloga, ove komisije sastavljene su od privatnih i javnih članova, uključujući ministarstva, privredne komore i članove građanskog društ-va. Nažalost, ne postoje neke relevantne informacije o podizanju nivoa uključenosti poslovne zajednice u rad TK-a. KAS je organ koji može i koji je odgovoran da pod-stakne interesne strane da učestvuju aktivno u ovim komisijama iz dva glavna razloga: u sadržaju standarda koji su predmet diskusije, najveći uticaj treba da imaju potrebe poslovnih subjekata; dakle, povećavanjem njihovog korišćenja, od istih stranaka koje su radile na njihovom usvajanju, bez obzira na njihov dobrovoljan karakter.

Kao što je prethodno istaknuto, doborovoljan karakter standarda obično se sagledava kao preporuka za njihovu primenu. Rečima Evropske komisije “...svest o potencijalnim sinergijama između istraživanja, inovacije i standardizacije, treba da se podigne i bol-jim obrazovanjem i obukom o standardima...”218Lako se može desiti da odsustvo volje poslovne zajednice o značaju korišćenja standarda teško ošteti njihovu primenu.

U studiji izvodljivosti za SSP iznosi se da je oko 4,000 evropskih standarda usvojeno u obliku kosovskih standarda.219Kada govorimo o novim standardima koji su usvojeni kao kosovski standardi, njihov broj dostiže 850. Veoma je važno da aktuelni adminis-trativni kapaciteti budu usmereni ka usvajanju novih standarda, posebno ka radu na

214 CEN/CENELEC Guides, Guide 20, http://www.cenelec.eu/membersandexperts/referencematerial/guides.html.

215 Ibid, str. 36.216 Administrativno uputstvo o osnivanju Stručnog saveta za standardizaciju, februar 2011.217 Lista na raspolaganju na http://mti-ks.org/?cid=1,649; Administrativno uputstvo o organizaciji i funk-

cionisanju tehničkih komisija, jun 2011; Commission Staff Working Document accompanying the docu-ment Commission Communication on a Feasibility Study for a Stabilisation and Association Agreement between the European Union and Kosovo, str. 27, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_docu-ments/2012/package/ks_analytical_2012_en.pdf.

218 Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, and the European Eco-nomic and Social Committee. A strategic vision for European standards: Moving forward to enhance and accelerate he sustainable growth of the European economy by 2020, str. 7 (2011), http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2011:0311:FIN:EN:PDF.

219 Ove cifre objavljene su u Saopštenju Evropske komisije o Studiji izvodljivosti za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Kosova*. Nezavisno od toga, Izveštaj o napretku za Kosovo za 2011, objavljen oktobra 2011, pominje brojku od 3,400 standarda.


prevodu standarda. Ova poslednja kategorija preduslov je za KAS, koji je odgovoran da pruži adekvatna sredstva da bi se postiglo slobodno kretanje robe i kako bi se domaćim preduzećima pomoglo da budu konkurentnija.

Uključivanje kompetentnih administrativnih kapaciteta u praćenje događanja u ovoj oblasti, aktivnom komunikacijom sa drugim evropskim i međunarodnim agencijama za standardizaciju, može poslužiti kao dobra osnova za uključene strane kada govorimo o znanju neophodnom za kampanje senzibilizacije.

• Akreditacija

Direkcija za akreditaciju Kosova (DAK) jedini je nezavisan nacionalni organ za akred-itaciju na Kosovu, koji je obrazovan u okviru MTI-a. Uredba Saveta za akreditaciju usvo-jena je februara 2011, što potvrđuje da ovaj savet funkcioniše samo unutar direkcije, dok je njegov mandat da zastupa interese svih aktera (članovi su preduzeća i privredne komore). DAK je već dobio status člana pri Međunarodnoj organizaciji za akreditaciju laboratorija (ONAL), dok je od 2010. godine član Međunarodnog foruma za akreditaci-ju (FNA). Potpisivanjem ugovora 2011, DAK je postao član saradnik Evropske organi-zacije za akreditaciju (OEA). Memorandumi o razumevanju potpisani su sa Albanijom, Hrvatskom, Turskom i Makedonijom. Činjenica da status člana unutar gore pomenutih institucija treba aktivno da se očuva od strane Službe za odnose sa javnošću u sklopu DAK-a ne treba se ignorisati – posebno kada govorimo o uredbama i uputstvima FNA i ONAL-a.

U skladu sa godišnjim izveštajem DAK-a za 2011. godinu, broj ocenjivača iznosi 15 (glavni ocenjivači i ostali). Isti mogu poslužiti kao pokazatelji za korišćenje postupaka AE kako bi se povećao broj stručnjaka i tehničkih ocenjivača, koji se smatraju glavnim akterima u pružanju kvalitetnih usluga akreditacije.

U skladu sa godišnjim izveštajem DAK-a za 2011. godinu, broj organa za ocenu usk-lađenosti u 2011. predstavljen je u nastavku:220

Nezavisno od toga, prema nezvaničnim podacima, u ovom trenutku postoji otprilike 21 akreditovan organ za ocenu usklađenosti. Značaj ovih organa ostaje od suštinske važno-sti za pružanje usluga ocene usklađenosti, odnosno za sprovođenje aktivnosti ocene usklađenosti, koje obuhvataju merenje, testiranje, verifikovanje i kontrole. Uporedbe radi, takođe 2011, 91 organ ocene usklađenosti akreditovan je u Makedoniji. Shodno tome, aktuelni broj akreditovanih organa za ocenu usklađenosti treba da posluži kao pokazatelj koliko u ovoj oblasti treba uraditi još više (npr. jedna od oblasti koje se može zacrtati za cilj jeste akreditacija medicinskih laboratorija).

220 Na raspolaganju na http://www.dak-ks.org/?cid=1,2.


• Metrologija

Razvoj metrologije i njen nadzor potpadaju pod nadležnost Odeljenja za metrologiju

(OM), koje funkcioniše u sklopu MTI-a, sa opštim funkcijama u naučnoj, industrijskoj i pravnoj metrologiji. Od oktobra 2010, ovo odeljenje deo je podružnice AEIKM-a – Ev-ropske asocijacije za nacionalne institute za metrologiju. Zakon o metrologiji predviđa funkcionisanje dve laboratorije, Centralne laboratorije (CLMK), koja se nalazi u Priš-tini i Instituta za metrologiju, koji se nalazi u Prizrenu i koji je odgovoran za pravnu metrologiju. CLMK, odgovoran za naučnu metrologiju, funkcioniše od 2010. godine i obuhvata laboratorije za merenje mase, zapremina, električna merenja, protok, kontrolu kvaliteta metalnih proizvoda od plemenitih metala i laboratoriju za silu i termometriju.

Postoji i jedan broj laboratorija koje treba da se funkcionalizuju, npr. laboratorije za dužinu, pritisak, vreme i frekvenciju, laboratorija za gustinu i laboratorija za referentne materijale. Štaviše, postojeće laboratorije treba da budu u stanju da ispune međunarodne standarde. Pošto su metrologija i kalibriranje ključni zahtevi za smanjenje tehničkih bar-ijera u trgovini i obezbeđuju ravnopravno merenje koje će uspeti da pobije nepraved-nu konkurenciju između proizvođača, funkcionalnost i razvoj laboratorija predstavlja oblast kojoj treba pridati prioritet. Ona takođe treba da bude shvaćena kao oblast u kojoj treba angažovati kvalifikovano osoblje, koje može da pruži kvalitetne usluge sa ciljem stvaranja verodostojnosti i poverenja u sistem metrologije.

Na kraju, zakon o metrologiji obuhvata i nadzor metrologije i inspekcije u okviru oblasti njegove primene. Ovo je identifikovano kao oblast kojoj nedostaje jasna podela odgov-ornosti između delokruga inspektorata/tržišnog nadzora i nadzora metrologije. Ovo pitanje biće pojašnjeno odlukom vlade o restrukturiranju MTI-a.

0

5

10

15

20

2008 2009 2010 2011


• Ocena usklađenosti

Oblast tehničkih zahteva i postupaka za ocenu usklađenosti podrazumeva oblast ak-tivnih događanja u EU, imajući u vidu posebno zakonodavstvo o novom pristupu. Iz tog razloga, institucionalni kapaciteti MTI-a treba aktivno da se zalažu na ovim događan-jima i treba da poseduju tehničko znanje kako bi bili u stanju da se aktivno suoče sa ovim zakonodavnim i tehničkim okruženjem koje se konstantno menja. U tom smislu, podjednako je važna i raspoloživost objekata i funkcionalne tehničke opreme.

Na kraju, veoma je važno obezbediti da se postupci ocene usklađenosti ne udvostruču-ju. Ovo se može desiti u scenarijima u kojima bi se evropski propisi preneli na Kosovo, za šta je potreban poseban postupak ocene usklađenosti. Ukoliko se ovi scenariji realizu-ju, udvostručavanje postupaka dovešće do direktnih barijera nad trgovinom.

• Nadzor tržišta

Tržišna inspekcija (TI) izvršni je organ unutar MTI-a i odgovoran je za nadzor tržišta, što podrazumeva njegovu sposobnost da preduzme jedan broj mera kako bi se prekinuo promet proizvoda koji ne ispunjavaju tehničke zahteve na teritoriji Kosova. Ovaj inspek-torat organizovan je i funkcioniše u skladu sa administrativnim uputstvima usvojenim 2011. Osim toga, u sklopu Tržišne inspekcije funkcioniše i Jedinica za opštu sigurnost proizvoda. Sa sedam kancelarija u svim opštinama, broj inspektora približno iznosi 120. Prema podacima Studije izvodljivosti za SSP, TI je približno sproveo 30,000 inspekcija od 2005.

Još jedno pitanje koje je identifikovano kada govorimo o zakonodavstvu o tržišnoj ins-pekciji jeste centralizacija tržišne inspekcije. Ovo je izazvalo probleme u primeni, poseb-no kada govorimo o stavu opština, koje su uglavnom bile protiv ovog procesa (neki od razloga: nedostatak inspektora na lokalnom nivou što bi uticalo na dalje povećavan-je neformalne privrede, na smanjenje broja lokalnih inspektora, na prenos prihoda sa opština za tržišne inspekcije na MTI). Uopšteno govoreći, smatra se da je centralizaci-ja tržišnog inspektorata dovela, indirektno, do pada nivoa tržišnih inspekcija. Ovo je posebno problematično, pošto je direktno povezano sa oblašću zaštite potrošača, u kojoj su sigurnost proizvoda i zdravlja od vitalne važnosti.

Na kraju, organ koji se prisno bavi tržišnom inspekcijom jeste carina, posebno kada govorimo o robi koja se proizvodi u drugim zemljama a koja se planira da se ubaci na kosovsko tržište. Na ovaj način, aktivna saradnja TI-a sa carinom (kao i sa drugim uk-ljučenim institucijama) od suštinske je važnosti. Memorandum o razumevanju koji je potpisan treba da se smatra prioritetom i da se primeni aktivno.


3.2. Slobodno kretanje radnika

• Pristup tržištu rada

Odeljenje za rad i zapošljavanje pri Ministarstvu rada i socijalne zaštite (u daljem tekstu MRSZ) glavni je organ koji je odgovoran za izdavanje dozvola za rad stranim državl-janima. Broj dozvola koji se izdaje svake godine u ovom trenutku predmet je vladinih politika koje se odnose na strane zaposlene. Na ovaj način, Vlada Republike Kosovo “u skladu sa politikom migracije, stanjem i kretanjem na tržištu rada, na kraju svake godine, utvrđuje broj dozvola za rad za narednu godinu, za strane državljane, u skladu sa potrebama i mogućnostima za zapošljavanje stranaca u našoj zemlji”.221 Organ koji prati primenu zakonodavstva u ovoj oblasti i izdavanje dozvola za rad jeste Inspekcija rada. Od stupanja na snagu Zakona br. 03/L-136, prijavljeni broj dozvola za rad izdatih između 2010. i 2011. iznosio je 3290.

• Koordinacija sistema socijalnog osiguranja

MRSZ je institucija odgovorna za oblast koordinacije socijalnog osiguranja. Tok pregov-ora o bilateralnim sporazumima nije imao željeni tempo.

Sporazumi sa Austrijom (2012) i Nemačkom (2011) primenjuju se u ovom trenutku u oblasti penzionisanja i penzionisanja lica sa invaliditetom. Bilateralni sporazum na snazi je onaj sklopljen sa Makedonijom i sa Albanijom. Aktuelni tok u oblasti slobode kretanja radnika i koordinacije sistema socijalnog osiguranja u EU zahteva napredni institucio-nalni okvir i ljudske resurse kako bi se bolje shvatila i propratila događanja povezana sa ovom slobodom. Štaviše, od presudne je i odlučujuće važnosti da ljudski kapaciteti budu u stanju da otvore i nove pregovore, i da primene na odgovarajući način postojeće bilateralne sporazume.

3.3. Pravo na osnivanje kompanija i sloboda prekograničnog pružanja usluga

• Pravo na osnivanje kompanija

Suštinski uslov kako bi nastavile sa svojom privrednom delatnošću, koja važi i za domaće kompanije, jeste njihova registracija pri Agenciji za registraciju poslovnih subjekata na Kosovu (ARBK). Ista predstavlja jedinu agenciju koja se bavi registracijom preduzeća, bilo stranih ili domaćih. One-stop-shop politika ARBK-a olakšala je postupak regis-tracije poslovnih subjekata. Prema izveštajima, 25 one-stop-shops otvoreno je u različitim opštinama i na raspolaganju je poslovnim subjektima i jedan broj administrativnih kor-aka na raspolaganju je već sada (npr. registracija i potvrda o PDV-u, fiskalnom broju). Štaviše, ARBK uspešno radi na pojednostavljivanju uslova za registraciju i učinila je do-sta toga posebno ukidanjem minimalnog kapitala za otvaranje kompanija sa ograničen-om odgovornošću, kao i smanjenjem minimalnog kapitala za otvaranje kompanija sa zajedničkim akcijama (sa € 25,000 na € 10.000). Prakse su, u skladu sa pravnim okvirom, nediskriminatorne.

221 Zakon br. 03/L-136 o izdavanju dozvola za rad i zapošljavanju stranih državljana, član 4(1).


Važno je istaći da će primena online registracije preduzeća pružiti mogućnost poslovnim subjektima, posebno stranim, koji žele da obrazuju svoje podružnice na Kosovu. Štaviše, koristi jednog online registra mogu pružiti efikasnost i niže troškove za poslovne sub-jekte. U tom smeru, jedno pitanje koje treba da se razmotri u smislu elektronskog reg-istra biće i usvajanje Zakona o elektronskom potpisu, koji nije predviđen programom zakonodavstva za 2013.

• Sloboda prekograničnog pružanja usluga

Imajući u vidu prirodu zakonskog okvira u ovoj oblasti, veliki broj organa obrazuje jedan deo institucionalnog okvira, između MTI-a i Centralne banke Kosova koja se nala-zi između njih. Upravo iz tog razloga, Organ za koordinaciju obrazovan je 2010. godine sa ciljem usklađivanja zakonodavstva u uslužnom sektoru. Jedan proizvod ovog organa jeste baza podataka, koja treba da posluži kao forum za razmatranje zakonskih izmena u ovoj oblasti. Sa druge strane, već je izneto da je baza podataka pokrenuta, istinski početak njene primene i održavanja u smislu zakonskih izmena pomoćiće da se oceni usklađenost aktuelnog zakonodavstva sa acquis.

Centralna banka Kosova, kao jedna od institucija zaduženih za pružanje finansijskih usluga, obavezuje licenciranje kompanija. Često sistem licenciranja stvara pravne i ad-ministrativne barijere za trgovinu uslugama. Izeme u okviru sistema izdavanja dozvola od strane nadležnih institucija bi pomogao na identifikaciju zahteva za licenciranje koje stvaraju barijere u trgovini.

Govoreći uopšteno, statistički podaci o pružanju prekograničnih usluga nedostaju. Kao posledica ovoga, veliki broj izveštaja o trgovini uslugama obezbeđuju različite statis-tičke podatke, koji dovode u sumnju verodostojnost informacije. Upravo iz tog razloga, vođenje baze podataka koje je počelo 2011. godine veoma je važno, i uslovljeno je kom-petentnim administrativnim kapacitetima.

• Poštanske usluge

Subjekat koji je licenciran da pruža univerzalne poštanske usluge jeste javni poštanski operater, subjekat koji prati Regulatorna kancelarija za telekomunikacije, koja je nadlež-na da uređuje poštansko tržište na Kosovu. Izneto je da osoblje koje radi u ovom sek-toru prolazi kroz opštu i specijalizovanu obuku. Nezavisno od toga, jedna od glavnih poteškoća u odgovarajućoj modernizaciji i funkcionisanju javnog operatera jeste proces privatizacije. Iako se smatra političkim pitanjem, ono je uticalo na njihovo učešće i pro-ces još uvek nije priveden kraju.

• Recipročno priznavanje profesionalnih kvalifikacija

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (u daljem tekstu MONT) je institucija koja ima nadležnost u oblasti uzajamnog priznavanja stručnih kvalifikacija, odnosno Nacio-nalni savet za priznavanje (NARIC) je operativni organ unutar MONT-a, putem koga se donose odluke o priznavanju i ekvivaletnosti, na osnovu Lisabonske konvencije o


priznavanju visokog obrazovanja u oblasti evrozone. Očekuje se da odgovarajuće struk-ture unutar MONT-a razviju dalje postupke za priznavanje stranih stručnih kvalifikaci-ja.

3.4. Slobodno kretanje kapitala

Jedna od institucija odgovornih za pitanja u vezi sa slobodom kretanja kapitala i plat-nim sistemom jeste Centralna banka Kosova. CBK u sklopu svoje strukture ima dva odeljenja koja su posebno predviđena za rad u ovoj oblasti. U tom smeru, Odeljenje za licenciranje i poslovnik bavi se određenim aspektima kretanja kapitala, dok Odeljenje za platne sisteme pokriva drugi. Kapacitet na raspolaganju od strane CBK-a za nadzor finansijskog sektora je adekvatan.222

Još jedna institucija koja ima akcije u kretanju kapitala jeste MTI, Agencija za registraciju poslovnih subjekata (vidi prethodnu diskusiju), kao i Agencija za promociju investicija, koja je obrazovana na osnovu člana 19 Zakona o stranim investicijama.

3.5. Javne nabavke

Zakon o javnim nabavkama utvrđuje tri glavna organa odgovorna za njegovu primenu. KRPP je regulatorna agencija u oblasti javnih nabavki. 223 KRPP je “... odgovoran za izradu, funkcionisanje i opšti nadzor sistema javnih nabavki na Kosovu...” i njegove funkcije obuhvataju, ali nisu ograničene na: istragu aktivnosti nabavke, izdavanje mišl-jenja namenjenih ugovornim organima u vezi sa njihovim odlukama, stvaranje detal-jnih pravila za ispravnu primenu zakona kao i pružanje pomoći u primeni i tumačenju odredbi ovog zakona.224Sva tri člana KRPP-a predlažu se od strane Vlade i odobrava ih Skupština, kojoj su odgovorni.

Centralna agencija za nabavke je centralna izvršna agencija u sklopu Ministarstva finan-sija i glavni ugovorni organ.225Ukoliko organi za nabavke nisu centralizovani, vlada je u mogućnosti da ovlasti CPA da se bavi određenim aktivnostima nabavke u ime vlade.

Organ za razmatranje nabavki je nezavisan organ za administrativno razmatranje, čija je glavna dužnost da razmotri žalbe interesnih strana i da povede istragu o mogućim prekršajima načinjenim tokom aktivnosti nabavke.226


223 Zakon o javnim nabavkama, član 86.224 Ibid, član 87. 225 Ibid, poglavlje VII226 Ibid., ovlašćenja ORN-a navedena su u članu 105.


Izveštaj o napretku za 2011. godinu bavi se sukobom nadležnosti između tri organa za javne nabavke kao jednim od izazova–kao posledica činjenice da ova ovlašćenja nisu u potpunosti predviđena zakonom. Iako je 2012. godine227 analiza ove situacije imala za posledicu jasnu podelu dužnosti i odnosa između tri glavne institucije, udvostručavanje funkcija kada govorimo o rešavanju žalbi i nadzoru primene, ovo će naići na probleme u praksi.

Prema Studiji izvodljivosti za SSP, oko 530 službenika za nabavku angažovano je u 161 ugovornom organu (centralni, lokalni, javne kompanije i druge kompanije) na Kosovu. Službenici za nabavku i drugo osoblje obučeno je u skladu sa članom 25 zakona koji predviđa da je Kosovski institut za javnu administraciju odgovoran za obuku u ovoj oblasti, u saradnji sa KRPP-om. U skladu sa ovim zakonom, 15-dnevna obuka je mini-malni prag.

Profesionalizacija službenika za nabavku igra odlučujuću ulogu u postupcima nabavke, koji su jasno predviđeni zakonom, u članu 1 (2): “Ovaj zakon takođe ima za cilj da obezbedi integritet i odgovornost javnih službenika, zvaničnika i drugih lica koja obavl-jaju ili su uključena u aktivnosti nabavke, zahtevajući da na odluke datih pojedinaca i pravnu osnovu date odluke, da ne budu izloženi uticaju ličnih interesa, da su okarakter-isani nediskriminacijom i visokim stepenom transparentnosti i da su u skladu sa proce-duralnim i suštinskim zahtevima ovog zakona.”

Ova poslednja konstatacija ilustruje nivo značaja nadležnog osoblja u aktivnostima nabavke. KRPP u saradnji sa IKAP-om treba da radi na podizanju kvaliteta pružene obuke, koja je ostvarena potpunom profesionalizacijom i nezavisnošću službenika za nabavke.

3.6. Kompanijsko pravo

Glavna institucija koje je odgovorna za registraciju poslovnih subjekata i za druge as-pekte korporativnog prava jeste Agencija za registraciju poslovnih subjekata u sklopu Ministarstva trgovine i industrije. Ovlašćenja i delokrug ove agencije predviđeni su Za-konom o trgovinskim društvima. Ona uglavnom funkcioniše pod mandatom vođenja jednog registra i sprovođenja postupaka za registraciju preduzeća podložnih registraciji, kao i onih koji nameravaju da ugase svoja preduzeća.

Agencija je primenila neprekidne reforme i izneto je da radi u svom punom kapacitetu. Ubacivanje sistema one-stop-shop (registracije na jednom mestu) olakšalo je rad agencije u pozamašnoj meri. Ono što je još bitnije jeste da je olakšan put registracije za poslovne subjekte, dok je postupak pojednostavljen. Novina koja je uvršćena jeste izdavanje fiskalnog poslovnog broja, potvrde o PDV-u, i potvrde o izvozno-uvoznoj delatnosti, zajedno sa poslovnom potvrdom, za samo 3 dana. U ovom trenutku, funkcioniše 26

227 Kosovo European Partnership Action Plan 2012, http://www.mei-ks.net/repository/docs/European_Partenership_Action_Plan_2012.pdf.


opštinskih centara za registraciju poslovnih subjekata.

Broj osoblja čini se dovoljnim, imajući u vidu da se broj zaposlenih koji primaju prijave povećao. Nezavisno od toga, kao što je to slučaj u svim drugim oblastima, potrebna je edukacija i neprekidna obuka. Komponenta edukacije i obuke povezana je sa tehničkim aspektima i sa suštinskim aspektima prava kompanije. Na primer, Makedonija je zapos-lila 13 osoba u sklopu Pravne službe relevantnog ministarstva, koji su odgovorni za usklađivanje domaćeg kompanijskog prava sa evropskim acquis. Upravo iz tog razloga, nadležno osoblje prati trendove prava kompanija u EU kao i relevantan acquis što je od velike važnosti.

Još jedna institucija koja doprinosi postupcima Agencije, odnosno postupcima gašenja, jeste Poreska uprava Kosova. U ovom trenutku, za sve postupke u vezi sa zahtevima za deregistraciju ili gašenje, poslovni registar zahteva poresku izjavu Poreske uprave, čiji je cilj da se osigura da si izmirene sve poreske obaveze od strane preduzeća koje se gasi.


Glavni odgovorni organ za primenu zakona jeste Kosovski savet za finansijsko izvešta-vanje, poznat nekada kao Kosovski odbor za standarde finansijskog izveštavanja. Aktu-elni savet za finansijsko izveštavanje obrazovan je unutar Ministarstva finansija. Funk-cije i odgovornosti KSFI-a predviđene su zakonom, čineći ga regulatornim organom u ovoj oblasti. U skladu sa članom 14 zakona, funkcije KSFI-a obuhvataju izradu i usva-janje Obračunskih standarda na Kosovu, licenciranje i vođenje registra revizora/firmi za reviziju / profesionalnih udruženja za računovodstvo i reviziju. Prema organizacionoj strukturi, na raspolaganju na internet stranici, Sekretarijat Kosovskog saveta za finan-sijsko izveštavanje po svemu sudeći ima pet zaposlenih.

Udruženje potvrđenih računovođa i revizora Kosova (SHKACK) predstavlja glavnu i jedinu instituciju koja nudi obrazovanje o računovodstvu i profesionalnoj reviziji na Kosovu. U skladu sa zakonom, obrazovanje koje ova institucija pruža treba da bude u skladu sa obrazovanjem o Međunarodnim obračunskim standardima IFAC, kao i sa odgovarajućim direktivama EU. Aktuelni program potvrđivanja SHKACK-a usmeren je na tri nivoa, odnosno: obračunski tehničar, potvrđivanje, računovođe i revizije. Jedan stari izveštaj Svetske banke o računovodstvu i reviziji (2006) identifikovao je jedan broj pitanja u vezi sa programom za obrazovanje SHKACK-a. Isti podrazumeva da program nije tretirao veliki broj tema iz Direktive osam.228 Do danas, nije izneto da li je ovo uopšte pomenuto.

228 Report on the Observance of Standards and Codes (ROSC)–Kosovo: Auditing and Accounting, str. 10, http://www.worldbank.org/ifa/rosc_aa_kos.pdf.


3.7. Prava na intelektualnu i industrijsku svojinu

• Prava intelektualne svojine

Sektor prava na intelektualnu svojinu obuhvata jedan broj zainteresovanih instituciona-lnih stranaka, što se ilustruje i brojem zakona koji uređuju različite aspekte ovog sektora. Glavne uključene institucije jesu Ministarstvo kulture i sportova, Ministarstvo trgovine i industrije, Ministarstvo finansija, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pra-vde.

Imajući u vidu činjenicu da je uključen jedan broj institucija, postoji potreba za jednim organom koji bi imao mandat koordinacije ovih institucija i povećavanje njihove među-sobne saradnje. Iz tog razloga, 2011. godine je obrazovan Nacionalni savet IS – Državni savet za intelektualnu svojinu. U delovima koji slede u nastavku daje se pregled i detal-jnija analiza gore pomenutih institucija.

• Autorska i srodna prava

Komponenta autorskih prava na intelektualnu svojinu potpada pod nadležnost Mini-starstva kulture, omladine i sporta, odnosno Kancelarije za autorska i srodna pra-va (KASP). Jedna od glavnih funkcija ovog administrativnog organa jeste izdavanje ovlašćenja, opoziv i nadzor prava na kolektivno upravljanje. Iz tog razloga, KASP je izradio Pravila o izdavanju dozvola udruženjima za kolektivno upravljanje pravima.

Štaviše, KASP je odgovoran za promovisanje autorskih prava i srodnih prava interes-nih strana, kao i za obezbeđivanje ažuriranja zakonodavstva. Sve ovo pomenuto jasno ukazuje da su ovlašćenja u skladu sa KASP-om zakonom ograničena. U tom smeru, povećavanje broja osoblja, u ovom trenutku sastavljenog od četiri zaposlenih, nije ne-posredno pitanje. Nezavisno od toga, imajući u vidu da su njihova ovlašćenja uglavnom suštinske prirode (posebno zakonodavna komponenta), osoblje treba da bude nadležno da proprati zakonodavne promene u zakonodavstvu EU, i da budu u stanju da izvrše domaće pravo.


U skladu sa Zakonom o patentu, zaštita patenata, trgovinskih marki, industrijsk-og dizajna kao i imena porekla, geografskih i topografskih pokazatelja, odgovornost je Kancelarije za industrijsku svojinu u sklopu Ministarstva trgovine i industrije. Ova kancelarija funkcioniše još od 2007. godine, predviđena je starim zakonom o patentu i funkcioniše na osnovu Administrativnog uputstva br. 2007/06 o organizaciji i funk-cionisanju KIS. Zakon predviđa listu ovlašćenja za KIS, počevši od postupaka izdavan-ja patenata, potvrda o izumima ili registraciji trgovinskih marki, vođenje i registraciju objekata predstavnika intelektualne svojine, zakonodavna ovlašćenja kao i zastupanje KIS-a u međunarodnim organizacijama.

Upravo iz tog razloga, imajući u vidu širok raspon odgovornosti, odgovarajući broj os-oblja i objekti za rad od velike su važnosti. Tokom 2012, ova kancelarija radila je sa


četrnaest zaposlenih. Nažalost, ona je identifikovana u Studiji izvodljivosti za SSP kao jedna od izazova sa kojima se suočava KIS. Konkretno, ovlašćenja za vođenje postupaka i vođenje registra jesu aspekti koji zahtevaju kompetentno osoblje i adekvatne objekte. Ovo je važno pošto pitanja koja razmatra KIS obuhvataju prilično materijalna pitanja, koja zahtevaju specijalizovane kvalifikacije o PIS.

• Druge relevantne institucije

Jedna od glavnih institucija zadužena za primenu prava IS jeste Ministarstvo finansija, putem Carine Kosova. Zakon o carinskim merama za zaštitu prava na intelektualnu svojinu obavezuje Carinu da stavi u primenu pogranične mere za zaštitu prava na in-telektualnu svojinu kada se sumnja da određena roba krši ova prava. Jedinica za PIS funkcioniše u okviru Odeljenja za operacije i istragu još od 2011.

Tržišna inspekcija u sklopu Ministarstva trgovine i industrije jedne je od institucija uk-ljučenih u zaštitu PIS. Tržišna inspekcija odgovorna je za inspekciju proizvoda koji se plasiraju na tržištu, kao i proizvođača kako bi se obezbedila zaštita potrošača od lažnih proizvoda na tržištu, i kako bi se obezbedila zaštita autorskih i prava na industrijsku svojinu.

Odeljenje za privredni kriminal i korupciju u sklopu Kosovske policije trenutno je na čelu istrage prekršaja PIS. Rezultati ovih istraga treba da se prijave tužilaštvu. Stvaranje jedne jedinice koja bi se bavila prekršajem PIS bilo je planirano, međutim ovo još uvek nije stavljeno u praksu.

Ministarstvo pravde nadležno je za kontekst uključivanja pravosuđa u zaštitu prava na intelektualnu svojinu. Odeljenje za trgovinska pitanja u sklopu Osnovnog suda tek je počelo da deluje. Očekivanja su da zbog nedostatka kvalifikacija na pravo na intelektu-alnu svojinu, kao i nakon reorganizacije sudskog sistema, tužbe uložene istima na kraju neće biti rešene brzo.



Regulatorni organi aktuelnih javnih preduzeća jesu institucije koje su odgovorne za praćenje sektora kao što su energija, telekomunikacije, vazduhoplovstvo i poštanske usluge. Glavni regulatorni organi opisani su u nastavku.

Regulatorna kancelarija za energiju funkcioniše još od 2004. Među velikim brojem ovlašćenja, ovaj regulatorni organ nadležan je za davanje, izmenu, obustavljanje, prenos i povlačenje licenci; da nadgleda i kontroliše poštovanje licenci; i da odluči da usvoji tar-ife i tarifnu metodologiju za uređene energetske usluge.229Dakle, njena glavna ovlašćen-ja jesu električna energija i centralno grejanje.

229 Pogledajte Osnivanje Regulatorne kancelarije za energiju, http://www.ero-ks.org/.


Regulatorna kancelarija za elektronsku i poštansku komunikaciju, koja funkcioniše od 2004. godine, jeste nacionalna regulatorna kancelarija za elektronsku i poštansku ko-munikaciju. Ova institucija obavlja dužnosti predviđene zakonima na snazi, i primen-juje nacionalne politike i strategije u sektoru elektronske komunikacije, predviđene od strane MER-a. Ovaj organ odgovoran je da ostvari efektivnu konkurenciju u pružanju usluga i mreža elektronske komunikacije, propratnih objekata i uređaja i drugih uslu-ga, podsticanjem efektivnih investicija u infrastrukturu za elektronsku komunikaciju i nova tehnološka poboljšanja kako bi se postigao visoki kvalitet njihovih proizvoda, kao i obezbeđivanjem nediskriminacije i ravnopravnosti u postupanju prema pružao-cima elektronskih mreža i usluga. Iako je ovaj organ osnovan kako bi vršio licenciranje i nadzor pružalaca usluga telekomunikacije, Komisija za licenciranje / ovlašćivanje i praćenje funkcioniše sa ciljem analize, ocene i praćenja uslova licence.

Organ za civilno vazduhoplovstvo, između ostalog, odgovoran je i za primenu zakono-davstva o civilnom vazduhoplovstvu kao i za primenu politika za civilno vazduhoplo-vstvo usvojenih od strane nadležnog ministarstva ili Vlade.

• Antimonopolske mere i koncentracija

Glavna odgovorna institucija za antimonopolske mere i koncentraciju jeste Kosovska uprava za konkurenciju. Ovlašćenje, delokrug i organizaciona struktura KKK-a definis-ana je zakonom o zaštiti konkurencije. KKK ima status nezavisne javne institucije koja je odgovorna Skupštini Kosova. Sprovođenje aktivnosti KKK-a vrši se od strane Komisije za zaštitu konkurencije, koja je sačinjena od 5 članova. Posledično, smatra se da odgovo-rnost i finansiranje ovih organa iz državnog budžeta smanjuje nivo njihove nezavisnosti od Vlade.

Član 28 Zakona predviđa listu sa dužnostima i odgovornostima Komisije, uključujući ovlašćenja za pripremu zakonodavstva, usvajanje odluka, izdavanje kaznenih mera, realizaciju istraga, davanje preporuka i pružanje informacija i realizaciju kampanja za podizanje svesti o pravilima konkurencije.

Gore pomenut član pruža jasan pregled obima rada koji ima ova institucija i nivoa pro-fesionalizacije koji je potreban. Međutim, do danas, jedan od glavnih izazova KKK-a jeste nedostatak kompetentnog osoblja koje je u stanju da primeni dužnosti KKK-a. KKK može da se podeli u tri glavne komponente: neprekidno praćenje tržišta, realizacija is-trage i neprekidne kampanje za podizanje svesti. Izazov je povezan sa dva nivoa, odnos-no sa nedostatkom osoblja uopšteno i sa nedostatkom osoblja sa adekvatnim kvalifikaci-jama za konkurenciju.

Dalje, imajući u vidu činjenicu da je KKK usvojio Administrativno uputstvo i kriteri-jume za pojeftinjenje i smanjenje administrativne mere, ovo sačinjava pravnu osnovu za smanjenje Programa za izuzeće od kažnjavanja. Ovaj program pružio bi informacije o datom Administrativnom uputstvu i promovisao bi obrazloženje o postojanju ovog programa, a što je smanjenje ili potpuno oslobađanje od novčanih kazni za kompanije


koje su učestvovale u zabranjenim sporazumima.230

I na kraju, kada govorimo o među-institucionalnoj saradnji, KKK je potpisnik niza mem-oranduma o razumevanju, uključujući Carinu Kosova, Centralnu banku, Regulatornu kancelariju za elektronsku i poštansku komunikaciju, Ministarstvo finansija i Minis-tarstvo trgovine. Sa druge strane, KKK je potpisao Memorandum o razumevanju sa Albanijom i Makedonijom i ono što je najvažnije jeste da je KKK punopravna članica Međunarodne mreže za konkurenciju – ICN.

• Državna pomoć

Na osnovu Zakona o državnoj pomoći, u sklopu Kosovske komisije za konkurenciju, predviđa se osnivanje kancelarije za državnu pomoć, odnosno organa za odlučivanje – Komisije za državnu pomoć. Imajući ovo u vidu, Evropska komisija pozdravila je za-konodavni organ na odluci da osnuje ovu komisiju, van delokruga Ministarstva finan-sija, posebno imajući u vidu da bi sadašnja opcija mogla da pomogne u obezbeđivanju operativne nezavisnosti od Vlade.

Imenovanje članova Komisije vrši Vlada na predlog Ministarstva finansija. Ovi članovi uglavnom podrazumevaju vladine institucije, odnosno: Ministarstvo finansija igra ulogu predsedavajućeg, dok Ministarstvo evropskih integracija i Ministarstvo trgovine i industrije imaju status članova, jedan član iz građanskog društva i predsedavajući aso-cijacije opština.

Do danas nemamo nijedan izveštaj koji ukazuje da li je došlo do bilo kakvih pomaka kada govorimo o osnivanju institucionalnih struktura odgovornih za državnu pomoć, iako je ovo predviđeno da bude završeno u četvrtom tromesečju 2012. Navodi se da problem leži u nedostatku prostora za rad, te ostaje da se primene preporuke EK sa-držane u Studiji izvodljivosti za SSP. Primena zakona i potpuno funkcionisanje istog zavise od funkcionalnosti ovih struktura.

Osnivanjem institucionalnih struktura, treba napraviti sveobuhvatan popis državne pomoći koji nedostaje u ovom trenutku. Ovaj popis obuhvatio bi sve vidove državne pomoći (direktne i indirektne) i poslužio bi da se izvedu informacije o ukupnom iznosu državne pomoći pružene od strane Vlade tokom jedne fiskalne godine. Ista treba da razmotri aktuelne akte koji mogu uzeti u obzir ili sačinjavati državnu pomoć i da ocene da li su isti u skladu sa zakonom o državnoj pomoći. Sa druge strane, mere koje dovode do ispunjavanja kriterijuma za državnu pomoć treba da se objave i registruju; povrh toga, ostale mere treba da se ponište. U ovom trenutku, postoji nekoliko oblasti koje se subvencionišu (vidi diskusiju o uticaju državne pomoći iz prethodnog dela) i koje treba da budu ocenjene.

230 European Commission–Competition: Cartels–Leniency, http://ec.europa.eu/competition/cartels/leni-ency/leniency.html.


Gledajući uopšteno, podaci pruženi na zvaničnoj veb stranici Kosovske uprave za konkurenciju su prevaziđeni. Osim toga, nedostaju glavne informacije o funkcionisanju, godišnji izveštaji, organizaciona struktura, odluke i drugi aspekti njihovog rada. Ovo obuhvata i informacije o Komisiji za državnu pomoć koja funkcioniše u sklopu KKK-a. Posledično, pružanje relevantnih informacija u ove dve važne oblasti zakona, od pre-sudne je važnosti za javnost te ove stranice treba da se ažuriraju i objavljuju na nepre-kidnoj osnovi.

3.8. Zdravstvena i zaštita potrošača


Kada govorimo o institucijama koje doprinose pitanju zaštite potrošača, lista je prilično dugačka. Nezavisno od toga, dva organa sa glavnim nadležnostima u oblasti zaštite potrošača jesu: Savet za zaštitu potrošača i Kancelarija za zaštitu potrošača.

Savet za zaštitu potrošača je glavni institucionalni organ u oblasti zaštite potrošača, koji se smatra regulatorom tržišta za zaštitu potrošača. Ovaj savet takođe je važan kada gov-orimo o usvajanju i primeni Nacionalnog programa za zaštitu potrošača. Sastav Saveta je specifičan, i podrazumeva predstavnike sledećih strana: dva predstavnika iz MTI-a, jedan predstavnik Agencije za hranu i veterinu, jedan predstavnik Privredne komore Kosova, jedan iz Alijanse kosovskih biznisa, jedan predstavnik Američke privredne komore, predstavnik udruženja potrošača i jedan nezavisan stručnjak iz oblasti zaštite potrošača. Rad ovog saveta odvija se održavanjem mesečnog sastanka sa nadzornim ovlašćenjima za primenu zakonodavstva i nacionalnog programa.

Kancelarija za zaštitu potrošača shodno poslednjem restrukturiranju Ministarstva trgov-ine i industrije izvršenog 2012. godine unapređena je u Odeljenje za zaštitu potrošača. Ovo unapređenje načinjeno je imajući u vidu značaj zaštite potrošača u ekonomskim događanjima, iako je rukovodilac ovog odeljenja odgovoran direktno generalnom sek-retaru MTI-a.

Uloga i odgovornosti ovog odeljenja obuhvataju izradu i primenu zakonodavstva, kao i strateških dokumenata u oblasti zaštite potrošača. Štaviše, ono je odgovorno za podrža-vanje i očuvanje saradnje sa vladinim institucijama u ovoj oblasti. I na kraju, ali ne manje važno, ovo odeljenje služi kao mesto za dalju razradu načina rešavanja žalbi potrošača, kao i za preduzimanje uloge vaspitača potrošača o njegovim/njenim pravima u vezi sa kupovinom.

Nedostatak adekvatnih finansijskih sredstava i nedostatak ljudskih kapaciteta bio je ne-prekidan izazov u ovom odeljenju. Do danas, broj osoblja dostigao je tri. Kako bi bili u stanju da preuzmu ulogu ovog odeljenja kao i gore pomenute odgovornosti, odeljenje treba posebno da radi u smeru podizanja svojih administrativnih kapaciteta.



Postoje različite institucije zadužene za primenu zakonodavstva i politika u oblasti jav-nog zdravlja. Glavne institucije obuhvataju sledeće.

Nacionalni institut za javno zdravlje (NIJZ) glavna je institucija odgovorna za primenu politika javnog zdravlja. U skladu sa Zakonom o javnom zdravlju, NIJZ je najviša zdravstvena, stručna i naučna institucija koja organizuje, sprovodi, nadgleda i učestvuje u primeni javnih zdravstvenih politika. NIJZ ima šest odeljenja i pet (5) regionalnih struktura, a broji 292 člana osoblja. Ministarstvo zdravlja ima cilj da razvije osoblje NI-JZ-a: ove godine isplanirano je zapošljavanje osam (8) dodatnih službenika (u sektoru vode za piće).

Sanitarna inspekcija i Zdravstvena inspekcija imaju glavnu nadležnost za primenu za-kona o pušenju. Sanitarna inspekcija, u sklopu Agencije za hranu i veterinu, glavni je izvršni organ odgovoran za praćenje primene pravila u vezi sa javnim zdravljem. Ova inspekcija podeljena je na centralni i opštinski nivo. Zdravstvena inspekcija predstavlja administrativni organ koji vrši spoljni stručan nadzor zdravstvenih ustanova.

Nacionalni centar za transfuziju krvi (NCTK) predstavlja javnu zdravstvenu ustanovu koja pruža usluge transfuzije krvi i koja obavlja aktivnosti obrazovne i naučne prirode. Infektivna klinika u sklopu Kliničko-univerzitetskog centra Kosova nadležna je u oblasti infektivnih oboljenja.

Osim gore navedenih, postoji jedan broj institucija koje se bave pitanjima javnog zdravl-ja, kao što su regionalne bolnice, laboratorije i glavni centri za porodičnu medicinu. Usluge zdravstvene zaštite pružaju se na tri nivoa: primarnom, sekundarnom i tercijar-nom. Opštine, odnosno Glavni centri za porodičnu medicinu (GCPM), odgovorni su da pruže usluge primarne zdravstvene zaštite, sekundarnu zdravstvenu zaštitu vrše regio-nalne bolnice i gradske bolnice (ukupno 7), a tercijarnu zdravstvenu zaštitu sačinjavaju specijalizovane zdravstvene usluge, koje se pružaju od strane gore navedenih zdravst-venih ustanova (KUCK, NCTKK i NIJZK), uključujući funkcije u vezi sa višim studijama i naučnim istraživanjima u sklopu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini.

Uopšteno govoreći, glavni izazov u ovoj oblasti ostaju loši administrativni kapaciteti.231 Štaviše, nedostatak adekvatnih objekata, posebno centralna bolnica i regionalne bolnice, sačinjava izazov. Osim toga, javni zdravstveni sektor takođe se suočava sa nedostatkom ljudskih kapaciteta, odgovarajućim da se pozabave naučnim pitanjima, kao što je pre-thodno istaknuto. Na kraju, ovaj sektor ima velike nedostatke u obezbeđivanju odgov-arajućih podataka u većini sektora koje pokriva. Informacije na raspolaganju javnosti, posebno informacije objavljene na odgovarajućim veb stranicama prilično su loše i os-

231 Commission Staff Working Document accompanying the document Commission Communication on a Feasibility Study for a Stabilisation and Association Agreement between the European Union and Kosovo, str. 40–41, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/package/ks_analyti-cal_2012_en.pdf.


kudne.

4. Praktična primena u oblasti unutrašnjeg tržišta

Sa puno zakonodavnih reformi od početka 2000, sistem javnih nabavki na Kosovu us-peo je skoro da razvije dobru zakonodavnu osnovu. Nezavisno od toga, ne može se reći ista stvar i sa primenom i sprovođenjem zakonodavstva na snazi. Nepostojanje svesti privrednih operatera u vezi sa ugovorima i postupcima nabavke često dovodi do povre-da ovih postupaka.

Iz tog razloga, kapacitet i potpuna funkcionalnost organa za razmatranje nabavki, čije je ovlašćenje, između ostalog, i da “razmatra žalbe interesnih strana u vezi sa povre-dom ovog zakona”,232 odlučujući je. Izveštaji navode da je obrazlaganje odluka od strane ORN-a niskog kvaliteta. Iz tog razloga i imajući u vidu značaj ovih odluka po sistem i operatere, bilo bi poželjno da kapaciteti Organa za razmatranje budu dobro obuče-ni u tom smislu. Upotpunjavanje ORN-a nadležnim osobljem, ponovo je povezano sa pružanjem obuke visokog kvaliteta od strane KIPA.

U skladu sa Godišnjim izveštajem o radu za 2011. ORN-a, bilo je 386 žalbi privrednih operatera, 30 zahteva za preispitivanje odluka CPA (bivši-APP), i samo 1% protiv tu-mačenja koje je dao KRPP.233

Međutim, istaknuto je jedno pitanje koje je proizašlo i treba da bude razmotreno za-konodavstvom na snazi, nediferencijacija u postupku između ugovora male i srednje vrednosti, odnosno da su postupci nabavke smanjeni sa sedam na šest.234

Na kraju, jedna od funkcija KRPP-a u skladu sa zakonom jeste razvoj elektronske nabavke.235 Razlog za korišćenje elektronske nabavke u EU je taj da se poboljša trans-parentnost i pristup mogućnostima nabavke, i da se ostvari smanjenje troška.236 Iz gore navedenih razloga, KRPP treba da ubrza primenu ovog sistema. U tom smeru, podaci koje je obezbedio KRPP ističu da će Kosovo imati na raspolaganju sistem elektronske nabavke (e-nabavka) u prvom tromesečju 2013.

• Kompanijsko pravo

Broj registrovanih preduzeća povećao se konstantno od početka 2000. Iako se cifre nepre-kidno menjaju, broj registrovanih preduzeća u ovom trenutku dostigao je oko 120,000.

232 Zakon o javnim nabavkama, član 105(1)(2.1).233 Na raspolaganju na http://oshp.rks-gov.net/repository/docs/raporti-final%20(1).pdf str. 19.234 Kosovo European Partnership Action Plan 2012, http://www.mei-ks.net/repository/docs/European_

Partenership_Action_Plan_2012.pdf.235 Zakon o javnim nabavkama, član 87 (2)(2.17).236 Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic

and Social Committee and the Committee of the Regions: A Strategy for e-Procurement, str. 3, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2012:0179:FIN:EN:PDF.


U tom smislu, vodi se neprekidna debata o tome da li je ovaj broj realan i koliko su ova preduzeća zapravo aktivna i rade.

Poreska uprava Kosova izjavila je da je tokom 2012. godine samo 50,000 preduzeća deklarisalo i platilo poreze.237 Ovo je pokazatelj da veliki broj registrovanih preduzeća nisu aktivni.

Proces registracije preduzeća putem interneta nešto je što tek treba da se realizuje. Izne-to je da je primena u toku, a glavni izazovi nastaju u vezi sa tehničkom realizacijom projekta.


Nadzorna ovlašćenja za primenu zakona potpadaju pod nadležnost Kosovskog saveta za finansijsko izveštavanje. Iz tog razloga, Istražna jedinica u sklopu sekretarijata saveta, u skladu sa članom 23 zakona može “... opomenuti lice, trgovinsko društvo, odnosno stručno udruženje da je odgovorno za povredu zakona i da treba da preduzme konk-retne mere kako bi se obezbedila primena zakona.” Nezavisno od toga, nisu dostupni izveštaji koji govore o obimu posla u istražnoj nadležnosti ovog saveta, posebno u vezi sa praćenjem i primenom standarda računovodstva i izveštavanjem od strane kompani-ja u javnom vlasništvu.

Štaviše, ostaje da nadležna institucija obezbedi da se sprovede potpuni prevod Međun-arodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI), posebno za mala i srednja pre-duzeća. Iako je ovo možda do sada već završeno, nedostaju podaci online.

• Pravo na intelektualnu i industrijsku svojinu

Kao što je predstavljeno u gore navedenim paragrafima, zakonodavni okvir u oblasti PIS se privodi kraju, i ovo važi posebno kada govorimo o primarnom zakonskom okviru. U paragrafima koji slede u nastavku daje se kratak pregled nekih od dostignuća u aspektu primene zakonodavstva. Uz to, treba istaći da je opšti nivo primene još uvek daleko od željenog nivoa. Na primer, Izveštaj o napretku za 2011 “... piraterija je prilično raspros-tranjena a trgovina piratskim materijalima odvija se u javnosti bez ikakvih sankcija”.

• Autorska i srodna prava

Kao što je predviđeno zakonom, glavno ovlašćenje KASP-a leži u licenciranju autorskih kolektiva. U tom smeru, samo u poslednje vreme, KASP je licencirao dva kolektiva au-torskog prava, odnosno Udruženje umetnika, izvođača i audio-vizuelnih stvaralaca i Udruženje autora, producenata i izvođača. Dalje, još jedna odgovornost KASP-a jeste podizanje svesti interesnih strana u oblasti autorskih i srodnih prava. Na ovaj način, neke od kampanja već su sprovedene i sastavljene su od medijskih kampanja, konfer-

237 Kosovo–zemlja fiktivnih preduzeća (Telegrafi, 18. februar 2013.), http://www.telegrafi.com/ekonomi/kosova-vend-i-bizneseve-fiktive-46-13872.html.


encija i informativnih brošura.

U još jednom aspektu, Zakon o autorskom pravu predviđa posredovanje kao jedan od mehanizama za rešavanje nesporazuma u ovoj oblasti. Međutim, ne postoje podaci o nivou korišćenja usluga posredovanja od stranaka. Primena odredbi o posredovanju pomoćiće strankama i izbećiće sudske postupke koji su obično suviše dugi. Ukoliko problem leži u nedovoljnom korišćenju posredovanja, onda ovo potencijalno može biti povezano sa nedostatkom javne svesti o ovakvom mehanizmu rešavanja nesporazuma.

KASP je radio u smeru formalizacije saradnje sa interesnim stranama van Kosova, kao što su Nezavisna komisija za medije, medijski producenti, kompanije za video produk-ciju, pisci, fotografi, izdavačke kuće. Značaj neprekidnog rada sa ovim grupama zasniva se na činjenici da su ove grupe ciljne u komponenti podizanja svesti KASP-a.


Kancelarija za intelektualnu svojinu pri Ministarstvu trgovine i industrije snosi većinu odgovornosti u oblasti industrijske svojine. Upravo iz tog razloga, ista je koristila svoje kapacitete u tri različite smera: saradnja sa drugim institucijama, prijem prijava, vođenje registra kao i davanje informacija interesnim stranama.

Kada govorimo o saradnji, potpisana su tri Memoranduma o saradnji sa zemljama u re-gionu: Hrvatskom, Makedonijom i Albanijom. Cifre date u Izveštaju o napretku za 2010. pokazuju da je ”doneto 1,480 odluka o trgovinskim markama i 147 o patentima. Godine 2010, Kancelarija za industrijsku svojinu primila je 550 prijava za trgovinske marke, 85 za patente i 4 za industrijski dizajn. Nerešeni broj prijava ostaje i dalje vrlo visok, sa nerešenih 17,000 trgovinskih marki, 4000 dizajna i 500 patenata”. Imajući u vidu ove cifre, nedostatak adekvatnih ljudskih kapaciteta takođe je izazov. Upravo iz tog razloga, kako bi se povećali kapaciteti, zapošljavanje novog i kvalifikovanog osoblja jedna je od suštinskih mera koje treba da se preduzmu.

Jedno od dostignuća koje je izneto jeste stvaranje baze podataka o trgovinskim marka-ma. Nezavisno od toga, ne postoje izveštaji o tome da li je ova baza podataka zapravo i funkcionalna.

• Drugi aspekti primene

Carina igra veoma značajnu ulogu u identifikovanju i zadržavanju na granici robe za koju se sumnja da krši pravo na intelektualnu svojinu. Carina Kosova je funkcional-izacijom Sektora za PIS i popunjavanjem zakonskog kadra, još od 2010. godine do danas preduzela niz radnji na suzbijanju falsifikovanja i piraterije. Ukupno, Carina Kosova otkrila je 107 slučajeva robe za koju se sumnja da krši intelektualnu svojinu, sa time da je u 12 slučajeva Carina delovala po službenoj dužnosti, a u 95 slučajeva Carina je delovala po zahtevu.

Veliki broj ovih operacija sproveden je po dobijanju zahteva za carinski nadzor od strane


uvoznika originalne robe. Ovo jasno ukazuje da nivo primene takođe zavisi od sarad-nje interesnih strana van institucija Vlade sa odgovornim vladinim institucijama. Cifre predstavljene u prethodnoj studiji za SSP (22 zahteva za 129 trgovinskih marki) ukazuju na to da je svest interesnih strana o prijavljivanju mogućih prekršaja u postepenom po-rastu.

Carina Kosova je u periodu od 2010 – 2012. godine zaplenila robu koja krši propise o intelektualnoj svojini u količini od 51,8168 jedinica, gde najveća kategorija robe koje je oduzeta obuhvata alkoholna pića (48%) i farbe za obuću (36%). Prema statistikama Car-ine, glavne zemlje porekla robe kojom se krše normativni propisi o intelektualnoj svojini jesu Kina (sa 79%) i Turska (sa 21%).

Sa ciljem podizanja svesti građana i poslovne zajednice u vezi sa carinskim merama za efektivnu borbu protiv falsifikovanja i za zaštitu javnosti od pretnji po zdravlje i bezbed-nost, Carina Kosova pripremila je brošure, priručnike i organizovala je medijske kam-panje i konferencije.

Ako pogledamo ovo iz još jednog ugla, statistike koje Kosovska policija pruža kada govorimo o povredi PIS-a ukazuju na vidljivo nepoklapanje između aktuelnog stanja i cifara. Na primer, broj krivičnih prijava u periodu januar – mart 2012. iznosi 3. Ovo se može uzeti kao opšti pokazatelj da obično pod istragom i nije tako veliki broj slučajeva. Takođe, mali broj istraga od strane policije može se pripisati nepostojanju specijalizo-vane jedinice koja bi mogla da se bavi PIS. Ista bi trebalo da bude sastavljena od pol-icajaca koji će biti u stanju da vrše date istrage, te je potrebno da poznaju i konkretne prekršaje.

Pravosuđe je takođe od velike važnosti za zaštitu prava na intelektualnu svojinu. Uopšteno, smatra se da specijalizacija sudija i tužilaca za PIS nije adekvatna. Nezavis-no od toga, bez obzira na tu činjenicu, nekadašnji Privredni sud razmatrao je nekoliko slučajeva povrede PIS. Cifre ukazuju da je ukupan broj slučajeva u periodu od januara 2008 – marta 2012. iznosio sedamnaest (17).

Na kraju, još jedan značajan elemenat koji u ovom trenutku nedostaje na Kosovu jesu opipljivi rezultati u istrazi, krivičnom gonjenju i suđenju slučajeva u vezi sa PIS. Prob-lemi starih registara i nestalih podataka su evidentni. Dok se ovo pripisuje i još uvek nepotpunom institucionalnom okviru, njegovo postojanje od presudne je važnosti u oceni aktuelnog stanja.



Uopšteno, u bazi podataka Ministarstva finansija, u periodu od 2007-2011, javne kom-panije subvencionisane od strane Vlade, obuhvataju Kosovsku elektroenergetsku kor-poraciju, Železnicu Kosova, Toplanu i rudnik Trepča.


Jedna od oblasti koju je Vlada subvencionisala na sistematski način jeste sektor energije. Podaci iz 2011. pokazuju da je 1.5% BDP-a obećano kao pomoć za Kosovsku elektroen-ergetsku korporaciju. Dalje, uvoz električne energije takođe je ostvaren suštinskim sub-vencijama Vlade. Do danas, kvalitet proizvoda koje nudi Elektroenergetska korporacija i dalje je slab, sa visokim cenama električne energije, suočavajući se na ovaj način sa neprekidnim nezadovoljstvom potrošača.

Nezavisno od toga, na osnovu podataka, nivo uticaja se postepeno smanjuje. 2008. go-dine, nivo troškova Vlade u ovoj oblasti iznosio je 5%, a kako je gore pomenuto 2011. godine samo 1.5%. Zatim, smanjenje ovih subvencija predviđeno je i Programom Vlade Republike Kosovo za period od 2011-2014.

Kada govorimo o utvrđivanju cena, Studija izvodljivosti za SSP ističe “Mehanizmi za utvrđivanje cena na Kosovu uglavnom su slobodni, sa nezavisnim regulatorima koji uređuju cene električne energije, centralnog grejanja, vode, kanalizacije, poštanskih usluga i nekih usluga telekomunikacije. Aranžmani aktuelne uprave javnih kompanija obezbeđuju da Vlada ne interveniše direktno u mehanizam utvrđivanja cena.”

• Antimonopolska politika i koncentracija

Bankovni sektor jedan je od oblasti konkurencije, pošto su tokom vremena iznete raz-nolike zabrinutosti na njegov račun. Bez obzira na isto, na osnovu poslednjeg izveštaja domaćih institucija za Evropsku komisiju, konkurencija u bankarskom sektoru u ne-prekidnom je porastu. Dok je pre 2010. godine, praćenje bankarskog sektora dovelo do velikog broja zabrinutosti oko nivoa koncentracije, sada je on u konstantnom padu.

Šestomesečna analiza o praćenju bankarskog sektora iz 2011. godine od strane Uprave za konkurenciju ističe “bankarski sistem na Kosovu i dalje je okarakterisan visokim nivoom koncentracije tržišta, gde se 77.4% ukupne bankarske imovine nalazi pod up-ravom tri najveće banke”. U tom smislu, takođe je ocenjeno da nijedna od funkcional-nih banaka nema dominantan položaj na tržištu, dok porast aktivnosti manjih banaka dovodi do pada u nivou koncentracije. Dalje, povećana konkurencija, potvrđena je na različitim nivoima, kao što su: različiti nivoi kamate, terminali prodajnih lokacija, paketi i različite ponude.238

Sektor osiguranja takođe je naveden kao sektor u neprekidnom razvoju, u kome u ovom trenutku postoji deset kompanija koje pružaju neživotna osiguranja i tri kompanije koje pružaju životno osiguranje. Na osnovu godišnjeg izveštaja za 2011. Centralne banke Kosova, osiguranje za treće strane stvaraju najviše prihoda. Prolaskom vremena istak-nuto je nekoliko zabrinutosti kada govorimo o trgovinskim operaterima za osiguranje života, imajući u vidu aktuelni broj od samo tri operatera. Međutim, čini se da je ovo rezultat niske potražnje za osiguranjem života. Posledično, tržište za osiguranje života

238 Pogledajte Analizu o praćenju bankarskog sektora na Kosovu za 2011, http://ak.rks-gov.net/reposito-ry/docs/Analysis_of_Monitoring_BSK_311011.pdf.


je tokom 2011. obuhvatalo samo 1.39% bruto prihoda.239

Kosovska uprava za konkurenciju (KUK) realizovala je istrage u jednom broju sektora, na osnovu njenih ovlašćenja predviđenih zakonom. Prva odluka koju je ovaj organ do-neo o tajnom sporazumu i stvaranju monopola realizovana je prodajom fiskalnih kasa. Imajući u vidu da je ovaj slučaj tretiran na osnovu starog zakona, izrečena novčana kaz-na dostigla je maksimalno ograničenje u skladu sa starim zakonom od €100,000.

Još jedna odluka koju je doneo KUK jeste ona o sporazumu za fiksiranje cena naftnih derivata na 13 prodajnih lokacija u jednoj opštini. Odluka KUK-a nalaže da se poništi odluka o fiksiranju cena. Istražni postupci u ovom slučaju takođe su ukazali na nepos-tojanje svesti privrednih operatera o pravilima konkurencije– sve dok učesnici u ovom obustavljenom sporazumu nisu bili svesni da je dati sporazum teška povreda zakona o konkurenciji.

Na osnovu studije o izvodljivosti za SSP, KUK je obradio 32 različita slučaja povrede zakona o konkurenciji. Nezavisno od toga, samo dve odluke objavljene su na zvaničnoj veb stranici KUK-a. Imajući u vidu ovo i opšti nedostatak izveštaja u ovoj oblasti, teško je dati detaljan pregled o radu Uprave za konkurenciju. Shodno tome, treba posveti-ti veći značaj ovom aspektu osnaživanjem transparentnosti aktivnosti koje preduzima KUK (osim ako to ne zabranjuju odredbe o trgovinskim tajnama).

KUK treba da iskoristi aktuelne kapacitete kako bi propratio i istražio neprekidno važne ekonomske oblasti. Ne postoje aktivni podaci o tome da li je KUK-u podnet bilo kakav zahtev za stvaranje koncentracija.

• Državna pomoć

Imajući u vidu da je u ovoj oblasti relevantno zakonodavstvo usvojeno nedavno, kao i imajući u vidu da nadležni organi nisu još uvek obrazovani, konačan rezultat podra-zumeva nedostatak bilo kakvih pomaka u primeni zakonodavstva o državnoj pomoći.

Sve ranije subvencije date su javnim kompanijama na osnovu budžetskih planova (vidi gore navedenu diskusiju o uticaju države).

• Liberalizacija

Nije pomenut nikakav veći napredak u oblasti liberalizacije. Kada govorimo o oblasti telekomunikacija, izneto je da je organ nadležan za ovu oblast izrekao petogodišnju sus-penziju licence novim operaterima mobilne telefonije.240 Odluku o ovoj politici donela je tadašnja Regulatorna kancelarija za telekomunikacije u 2010, na osnovu odluke Vlade br. 6/124, od dana 13. maja 2010, da ART u narednih pet godina ne može izdati licence

239 Ibid.240 Bertelsmann Stiftung’s Transformation Index (BTI) 2012: KosovoCountryReport, str. 18, http://www.

bti-project.de/fileadmin/Inhalte/reports/2012/pdf/BTI%202012%20Kosovo.pdf.


trećem operateru mobilne telefonije na Kosovu. Ista je bila u suprotnosti sa pravilima konkurencije, posebno imajući u vidu da pružanje zaštite na tržištu jednoj postojećoj kompaniji šteti potrošačima smanjujući konkurenciju i sprečavajući pad u cenama. Ova dobavljačka politika koja ograničava slobodnu konkurenciju na tržištu bila je na snazi do oktobra 2011, kada je usvojen novi Zakon br. 04/L-109, o elektronskoj komunikaciji, kojim je ukinut režim za licenciranje i prešlo se na režim opšteg ovlašćenja za usluge i mreže elektronske komunikacije na Kosovu.

Uopšteno, kao što je istaknuto u prethodnom delu, jedan broj preduzeća i dalje imaju ekskluzivna prava u sektoru energije, prevoza, poštanskih usluga, usluga telekomu-nikacije i medija. Shodno tome, treba uložiti dodatne napore da se izvrši liberalizacija tržišta u skladu sa zakonodavstvom EU.

• Zdravstvena i zaštita potrošača


U skladu sa izveštajem Ministarstva trgovine i industrije za 2012, broj žalbi potrošača povećao se na 70-80%, u poređenju sa 2011.241 Ovo je dobar pokazatelj da je Odeljenje za zaštitu potrošača uspelo da obavesti potrošače o njihovom pravu žalbe u vezi sa kupo-vinom proizvoda i usluga. Ova poslednja kategorija takođe je rezultat jedne prilično in-tenzivne kampanje senzibilizacije. Ponovo, u skladu sa Godišnjim izveštajem MTI, ovo odeljenje sprovelo je aktivnosti koje su obuhvatale medijske kampanje, okrugle stolove, otvorene diskusije sa univerzitetom a obuhvatale su i neprekidnu raspodelu brošura. Lak pristup potrošača ulaganju žalbi ostvaren je stavljanjem na raspolaganje besplatne sos mobilne i fiksne telefonske linije.

Nezavisno od toga, iako se broj uloženih žalbi povećao, još uvek je izazov sakupljanje i obrada ovih žalbi, i ovo je direktno povezano sa administrativnim kapacitetima Odel-jenja za zaštitu potrošača.242

Primena programa za zaštitu potrošača ostvarila je korak napred, otvaranjem prvog savetovališta u Prištini, koji je obrazovan sa ciljem pružanja i obezbeđivanja besplatnih informacija i saveta u različitim oblastima potrošača, kao što su sigurnost hrane i javne usluge.

Štaviše, donekle je razvijena odgovornost odeljenja za zaštitu potrošača koji se bavi sa tri ciljne grupe: 1) vladine institucije uključene u zaštitu potrošača, 2) nevladine organi-zacije, i 3) regionalne organizacije. Ove institucije obuhvataju: Tržišnu inspekciju MTI-a,

241 Godišnji izveštaj Ministarstva trgovine i industrije za 2012, str. 13, http://www.mti-ks.org/repository/docs/MTI_Raport_Progresi_2012_Dhjetor_103727.pdf.

242 Commission Staff Working Document accompanying the document Commission Communication on a Feasibility Study for a Stabilisation and Association Agreement between the European Union and Kosovo, str. 28–29, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/package/ks_analyti-cal_2012_en.pdf.


sanitarnu inspekciju Agencije za veterinu, Veterinarsku i fitosanitarnu inspekciju, Na-cionalni institut za javno zdravlje, Agenciju za zaštitu životne sredine, Carinu, sudove i institucije za alternativno rešavanje sporova (ARS), Kosovsko udruženje za zaštitu potrošača, građansko društvo, privredne komore i regionalne organizacije u Albaniji, Makedoniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori.

U vezi sa svim gore pomenutim, treba povećati među-institucionalnu saradnju. Ovo posebno važi za saradnju sa tržišnom inspekcijom i carinom. Na primer, praksa pokazu-je da je sigurnost hrane jedno od glavnih pitanja i predmet mnogobrojnih žalbi korisni-ka. Shodno tome, uopšteno ostaje puno toga što treba uraditi kako bi se u potpunosti primenio aktuelni program i zakonodavstvo.


Prema dokumentima ocene EU za Kosovo, oblast javnog zdravlja je ona u kojoj je uopšte-no ostvaren ograničeni napredak i u kome ostaju veliki izazovi na koje treba odgovoriti.

Primena zakona o pušenju naišla je na poteškoće, te se njegova primena još uvek sma-tra slabom. Rezultati inspekcije stavljaju na videlo efekat zakonskih odredbi koje dele prostor na pušački i nepušački u srazmeri od 30%/70%. Nezavisno od toga, cilj pooštra-vanja odredbi zakona o pušenju ka potpunoj zabrani pušenja na javnim mestima, može se pokazati efektivnijim. Još jedan koristan elemenat koji može biti dobar za primenu ovih odredbi jesu oštrije sankcije i mere protiv lica koja prekrše zakon: predlog zakona o kontroli pušenja predviđa fiksne novčane kazne kao i porast broja nadzornih i izvršnih organa, uključujući Kosovsku policiju i Agenciju za borbu protiv korupcije.

Kada govorimo o oblasti zaraznih bolesti, dobra vest je da je istaknuto da je imunizacija stanovništva dostigla 95%. Nacionalni centar ta transfuziju krvi takođe je ostvario na-predak, sa time da su se cifre o sakupljanju krvi za 2012. godinu povećale na 13%. Iako je transfuzija krvi dobrovoljna, nivo svesti među stanovništvom nalazi se u porastu.

U smislu posedovanja verodostojnih podataka, NIJZ može sprovesti studiju o nivou pušenja na Kosovu. Nešto tog tipa nije sprovedeno još od 2005. Glavni izazovi na koje se nailazi obuhvataju oblast transplantacije organa. Imajući u vidu nedostatak zakono-davstva, adekvatne infrastrukture i nadležnih stručnjaka, ova oblast ostaje izazov. Ta-kođe je izneto da Ministarstvo zdravlja ne poseduje registar o broju građana koji trebaju transplantaciju.

• Rezime ključnih izazova identifikovanih u oblasti unutrašnjeg tržišta

Ovo poglavlje pruža pregled glavnih događanja u svim oblastima koje potpadaju pod sektor unutrašnjeg tržišta na Kosovu. Isto počinje diskusijom i analizom zakonskog ok-vira i identifikovanjem nekih od glavnih nedostataka. Zatim se daje pregled okvira poli-tika koje se primenjuju u ovom sektoru. Na kraju, predstavlja rezime institucionalnog okvira i njegove funkcionalnosti. Takođe se bavi primenom u praksi. Imajući u vidu sve gore navedeno, u nastavku sledi Rezime ključnih izazova identifikovanih u svakoj


oblasti unutrašnjeg tržišta.

Sloboda kretanja robe

• Zakonodavna osnova, odnosno upotpunjavanje i usklađivanje nacionalnog za-konodavstva sa onim iz EU. Ostaje izazov primena direktiva o novom pristupu i evropskim standardima. Upotpunjavanje zakonskog okvira u oblasti tržišnog nadzora, treba se smatrati prioritetom, pošto omogućava Tržišnoj inspekciji da proprati proizvode pobliže i da vidi da li ispunjavaju kriterijume javnog zdravl-ja i javne bezbednosti. Još jedan aspekat koji je povezan sa modernizacijom za-konskog okvira jesu institucionalni kapaciteti, koji treba da budu u stanju da primene zakonski okvir kao i da proprate događanja u ovom domenu.

• Štaviše, jedan od glavnih izazova koji je predstavljen u nizu izveštaja i u iz-veštaju o napretku EU posebno ostaje nedostatak ljudskih, administrativnih i tehničkih kapaciteta. Ovo poslednje direktno utiče na nizak nivo svesti o znača-ju primene novih evropskih standarda, koji bi pomogli u funkcionisanju tržišta, promovisali konkurentne proizvode i pomogli u zaštiti zdravlja i bezbednosti potrošača. Kada govorimo o tehničkim kapacitetima, ono što ostaje izazov jeste broj organa za ocenu usklađenosti i funkcionalnost laboratorija za metrologiju.

• Što se tiče oblasti međunarodne saradnje, ostaje izazov članstvo agencije za standardizaciju i odeljenja za metrologiju u međunarodne organizacije, koje je veoma bitno, posebno članstvo u organizacijama OSN, KES i KESE.

• U opštem smislu, institucionalna struktura unutar MTI-a dovela je do nekoliko izazova, a treba sprovesti i njeno restrukturiranje u skladu sa odlukom vlade.

• Kada govorimo o donošenju politika, izazov ostaje primena postojećih strateških dokumenata. Štaviše, MTI treba da prida poseban prioritet razvoju sektora ko-jima još uvek nedostaju politička dokumenta.

Sloboda kretanja radnika

• Aspekat zakonskog okvira, dakle upotpunjavanje i usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, posebno usklađivanje zakonodavstva u vezi sa podjednakim postupanjem radnika EU zaposlenih na teritoriji Kosova i prava članova njihovih porodica. Pored ovoga, treba izraditi i upotpuniti za-konski okvir za ograničenu koordinaciju socijalnog osiguranja u što većoj meri u skladu sa acquis EU, imajući u vidu događanja u zemlji u vezi sa socijalnim osiguranjem.

• Kada govorimo o institucionalnim kapacitetima, jedan od glavnih izazova os-taje nedostatak ljudskih, administrativnih i tehničkih kapaciteta, koji bi bili u stanju da primene zakonski okvir u oblasti slobode kretanja radnika i ograniče-na koordinacija sistema socijalnog osiguranja.

• Kada govorimo o međunarodnoj saradnji u koordinaciji šema za socijalno osig-uranje, ostaje izazov nedostatak bilateralnih sporazuma, posebno sporazuma


koji bi mogli da se postignu sa državama članicama EU. • Kada govorimo o donošenju politika, ostaje izazov primena postojećih strateških

dokumenata.

Pravo osnivanja kompanija i sloboda prekograničnog pružanja usluga

• Utvrđivanje zakonskog okvira, dakle upotpunjavanje i usklađivanje naciona-lnog sa zakonodavstvom EU, posebno usklađivanje zakonodavstva u vezi sa pravom osnivanja kompanija, samozapošljavanje lica, sloboda pružanja usluga i priznavanja stručnih kvalifikacija. Kompanijama iz EU i samozaposlenim lici-ma treba zagarantovati pravo na osnivanje i pružanje usluga.

• Zatim, jedan od glavnih izazova ostaje nedostatak ljudskih, administrativnih i tehničkih kapaciteta, koji bi bili u stanju da primene zakonski okvir u ovoj oblas-ti.

• U smislu međunarodne saradnje, bilateralni sporazumi u oblasti uzajamnog priznavanja profesionalnih kvalifikacija trebalo bi da se realizuju.

• Jedno od glavnih pitanja jeste nedostatak raspoloživosti podataka u oblasti pružanja usluga, koji obuhvata dvoslojan sistem: Prvo, postojanje baze poda-taka koja daje pregled svih zakonodavnih akata koji obrazuju jedan deo usluga i drugo, neprekidna raspoloživost poslednjih cifara o pružanju usluga na Kos-ovu.

Sloboda kretanja kapitala

• Glavni izazov u oblasti kapitala i platnog sistema ostaje zakonodavni cilj, odnosno upotpunjavanje i usklađivanje primarnog i sekundarnog nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Ocena postojećeg zakonodavstva po-moćiće da se identifikuju i stave van snage sve moguće mere diskriminacije.

• Na međunarodnom nivou, SWIFT kod Kosova još uvek je veliki izazov.

Javne nabavke

• Zakonski okvir, njegovo upotpunjavanje i usklađivanje sa zakonodavstvom EU još uvek je jedan od najvećih izazova u oblasti javnih nabavki. Štaviše, ovo pi-tanje treba da bude prioritet imajući u vidu prirodu javnih nabavki.

• Do danas primena opštih načela predviđenih zakonom od strane službenika za nabavke kao i odgovornih institucija uopšteno ostaje nešto što zabrinjava. U tom smeru, Kodeks etike trebalo bi da obezbedi potpunu primenu.

• Jedan od izazova ostaje primena sistema e-nabavke.• U smislu institucionalnog okvira, organizacija, struktura i nedostatak jasne defi-

nicije ovlašćenja ostaje izazov.• Administrativni kapaciteti i njihova obuka još uvek zabrinjava. Posebno je dis-

kutabilan kvalitet odluka Organa za razmatranje nabavke.


Kompanijsko pravo

• Pravna osnova, odnosno potpuna usklađenost nacionalnog sa zakonodavstvom EU. Posebno, zakon o organizaciji trgovinskih društava treba uzeti u obzir de-taljna pravila o međugraničnim zajednicama i zaštiti prava glasanja manjih ak-cionara. Štaviše, izrada i usvajanje podzakonskih akata u oblasti kompanijskog prava, je nešto što je neophodno. U vezi sa ovim, zakoni o korporativnom upra-vljanju takođe treba da se razmotre za usvajanje. Sa druge strane, usklađivanje aktuelnog zakonodavstva u oblasti računovodstva i revizije korporacija takođe je pitanje koje zahteva pažnju. Do danas, postoji nedostatak podzakonskih akata u ovoj oblasti.

• Štaviše, jedan od glavnih izazova predstavljenih u nizu izveštaja, ostaje raspoloživost kompetentnih ljudskih, administrativnih i tehničkih kapaciteta. Osoblje ARBK-a treba da bude podložno neprekidnoj edukaciji i obuci, poseb-no u vezi sa pravnim ostvarenjima. Sa druge strane, treba obezbediti potpunu funkcionalnost KSFI-a.

• U smislu izrade politika, treba privesti kraju primenu postojećih strateških do-kumenata. Nedostaje poseban dokumenat o javnim politikama u oblasti kom-panijskog prava sa time da je ono do danas razmatrano uglavnom iz perspek-tive funkcionalnosti procesa registracije preduzeća.

• U opštem smislu, treba se pobrinuti za raspoloživost izveštaja u vezi sa obimom posla KSFI-a. Štaviše, takođe je neophodan prevod Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI).

Prava na intelektualnu i industrijsku svojinu

• Pravna osnova, iako je ovo oblast koja je uspela pozamašno da se približi ac-quis-u, zahteva praćenje poslednjih događanja u ovoj sferi. U nedostatku ok-virnog zakona, usvajanje Zakona o geografskim pokazateljima upotpuniće primarni zakonski okvir. Štaviše, neophodna je i izrada sekundarnog zakono-davstva u oblasti PIS-a.

• Štaviše, jedan od najvećih izazova predstavljenih u nizu izveštaja, ostaje raspoloživost kompetentnih ljudskih, administrativnih i tehničkih kapacite-ta. Ova poslednja kategorija posebno je povezana sa nedostatkom osoblja u Kancelariji za intelektualnu svojinu. Ova kancelarija treba da zaposli kvalifiko-vano osoblje u oblasti prava na intelektualnu svojinu.

• U smislu izrade politika, primena postojećih strateških dokumenata treba da se upotpuni. Postoje dva glavna elementa kojima treba dati prednost, a to su podizanje svesti javnosti i interesnih strana o PIS i primena strategije protiv falsifikovanja.

• Primena okvira politika direktno je povezana sa među-institucionalnom sarad-njom. Upravo iz tog razloga treba dati prioritet saradnji u trouglu KASP – KIS – Carina, kao i saradnji sa Tržišnom inspekcijom.


Politike konkurencije

• Pravna ocena: Treba sprovesti formalnu ocenu potreba kada govorimo o nivou usklađenosti drugih zakona koji uređuju pitanja u vezi sa zaštitom konkurencije Zakonom o zaštiti konkurencije. Dalje, sam zakon treba da se izmeni, kako bi se utvrdio dominantan položaj. Sa druge strane, neophodno je upotpuniti zakono-davstvo o državnoj pomoći podzakonskim aktima. I na kraju, treba sprovesti sveobuhvatan popis postojećih i budućih šema državne pomoći.

• Kada govorimo o institucionalnim kapacitetima, jedan od izazova ostaje nedo-statak ljudskih kapaciteta Kosovske uprave za konkurenciju. Dakle, u ovom tre-nutku postoji nedostatak osoblja uopšteno i osoblja kvalifikovanog da preuzme odgovornosti koje su KKK-u date zakonom. Aktuelni kapaciteti treba da se upo-trebe za neprekidno praćenje ekonomskih oblasti koje mogu biti problematične. Sa druge strane, stvaranje institucionalne strukture državne pomoći od posebne je važnosti.

• KUK treba da ima u vidu porast u broju aktivnosti zalaganja i podizanja svesti . Ovo se takođe vrši i uz pomoć programa za licenciranje čije osnivanje treba da se razmotri u sklopu Program izuzeća od kažnjavanja KKK-a.

• Kada govorimo o donošenju politika, može se javiti potreba za izradom sek-torske strategije. Dalje, treba primeniti postojeća strateška dokumenta.

• Uopšteno govoreći, podaci objavljeni na zvaničnoj veb stranici Kosovske uprave za konkurenciju su prevaziđeni. Na primer, ne postoje nikakvi podaci o tome da li je KKK-u podnet zahtev za stvaranje koncentracija; i objavljene su samo dve odluke. Na ovaj način, nedostatak javnih informacija sačinjava poseban izazov u smislu dobijanja konkretnog pregleda o tome šta je ostvareno u ovoj oblasti.

• Kada govorimo o tržišnoj liberalizaciji, treba uložiti dodatne napore u skladu sa zakonodavstvom EU.

Zdravstvena i zaštita potrošača

• Pravna osnova ostaje izazov, kako u oblasti zaštite potrošača tako i u oblasti javnog zdravlja. Aktuelni zakon o zaštiti potrošača treba u potpunosti da se uskladi sa zakonodavstvom EU. Štaviše, imajući u vidu da oblast zaštite po-trošača obuhvata jedan broj drugih zakona, važno je da pravni akti ne budu u suprotnosti jedan sa drugim, dakle treba izbeći kontradiktorne odredbe (na primer, pojašnjavanje mehanizama za rešavanje nesporazuma van suda, u sk-lopu Zakona o zaštiti potrošača). Sa druge strane, zakonski okvir u oblasti jav-nog zdravlja i njegovo upotpunjavanje je neophodno. Na primer, predviđena je izmena i dopuna Zakona o pušenju, što potencijalno može poboljšati aktuelni nivo primene zakona. Štaviše, zakonodavna komponenta koja treba pothitno da se reši odnosi se na oblast tkiva i transplantacije organa.

• U smislu strateškog okvira, obe oblasti (zaštita potrošača i javnog zdravlja) kaskaju, kada govorimo o primeni postojećih strategija. Među-institucionalna saradnja između Kancelarije za zaštitu potrošača, Tržišne inspekcije i Carine


treba da se poveća.• U smislu institucionalnog okvira, nedostatak adekvatnih fondova kao i nedo-

statak ljudskih kapaciteta, propraćeni su neprekidnim izazovima za odgovara-juće organe u oblasti zaštite potrošača. Sa istim izazovima suočavaju se i insti-tucije u oblasti javnog zdravlja, posebno bolnice, koje se još uvek suočavaju sa nedostatkom objekata.

• Na kraju, oblast javnog zdravlja suočava se sa velikim nedostacima u obez-beđivanju relevantnih podataka u većini sektora koje pokriva. Informacije na raspolaganju javnosti, posebno u vezi sa informacijama na raspolaganju na odgovarajućim veb stranicama, prilično su slabe i ne ažuriraju se.


Poglavlje V: Carine i Oporezivanje

1. Carine

Efektivna carinska administracija je od suštinskog značaja za nesmetanu trgovinu i raz-voj biznisa, kao i za stvaranje sredine koja privlači i obezbeđuje strane investicije .

Kosovska carina je jedna od dva glavna vladina organa na Kosovu, koji su odgovorni za prikupljanje poreza. Poreski sistem na Kosovu, koji je osnovan tokom poslednje deceni-je, je relativno nov. Osnovan je u avgustu 1999. godine, u okviru IV stuba Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, uz odgovornost da obezbeđivanje sprovođenje ca-rinskih propisa, pravednih jednaka za sve, kao i za sprovođenje i drugih odredbi koja važe za robu koja podleže carinskoj kontroli. Nakon proglašenja nezavisnosti i stupanja na snagu Ustava Republike Kosovo, bivša Carinska služba UNMIK-a, kako je do tada bila poznata, postala je Carina Kosova, u decembru 2008. godine.

Za razliku od nekih zemalja regiona, carinski sistem na Kosovu se smatra da je kompa-ktan i jednostavan. Od samog osnivanja, ovaj sistem je prošao kroz niz izmena i dopu-na, u cilju usaglašavanja sa acquis EU-a evropskim standardima. U tom cilju, carinska oblast na Kosovu je, takođe, podržana od strane donatora, u pogledu razvoja zakono-davstva, politika i izgradnje kapaciteta, sa ciljem razvoja celokupnog carinskog sistema u jednu modernu administraciju za ubranje prihoda.

Međutim, ostaje i dalje posla da se uradi, kako bi se istakli neki od zaostali problema od strateškog značaja: razvoj ključnog sistema IT-a, usaglašavanje procedura za naplatu prihoda koji se koristi od strane banaka i carinskih organa, kao i razvoj i efikasno ko-rišćenje sistema za registraciju poreskih obveznika i sistema za upravljanje rizika.

1.1. Pravni i politički okvir u oblasti carina

1.1.1. Domaći pravni okvir o carinama

Ovaj deo daje kratak pregled relevantnog pravnog okvira za oblast carina na Kosovu, uglavnom o Kodeksu carina i akciza Kosova i Zakonu o porezu akcize. Ostali prodi-skutovani zakoni, relevantni za ovu oblast, uključuju one o integrisanom i kontrolisa-nom upravljanju državne granice, carinske mere za zaštitu prava intelektualne svojine i porez na dodatu vrednost.

Kodeks o carini i akcizama Kosova br. 03/L-109, usvojen od strane Skupštine u novem-bru 2008. godine, uređuje osnovne elemente sistema carinske zaštite privrede Kosova, kao i prava i obaveze svih operatera, kada je reč o primeni carinskog zakonodavstva.243

Carinski zakonik je izrađen uz tehničku pomoć međunarodnih carinskih konsulenata i bazirao se na Carinski zakonik EU-a iz 1992. godine. To je jedna prednost za Carinu

243 Carinski i zakonik akciza Kosova, član 2,http://www.assembly-kosova.org/common/docs/lig-jet/2008_03-L-109_al.pdf.


Kosova, zbog činjenice da je pravni okvir i okvir uredbi bio u skladu sa standardima EU-a još od samog početka, i to je suštinski za približavanje sa EU-om. Međutim, kao što se i u nastavku naglašava, ima određeni broj poboljšanja, koje je neophodno preduzeti u cilju daljeg poboljšanja aktuelnog pravnog okvira.

U kontekstu međunarodne trgovine koja se aktuelno razvija, modernizacija carinskog zakonodavstva predstavlja neophodnost i zahtev prema mnogim zemljama, u cilju smanjenja ne-tarifinih ograničenja i barijera za trgovinu robe preko granice. Zadnji i naj ažurirani Carinski zakonik EU-a, iz maja 2008. godine, uspostavlja pravni okvir - model za zemlje koje su ili pretendiraju da budu članice Evropske unije. Međutim, valja takođe naglasiti da je od suštinskog značaja da Carinski zakonik Kosova reflektira ove stan-darde i prakse za upravljanje carina koji su specifikovani u Carinskom zakoniku EU-a, pod naslovom „Put ka modernim carinama“. U tom pogledu, Carinski zakonik Koso-va reflektira preko 70% dostignuća. Ipak, mora se uraditi još više, posebno kada je reč o pitanjima koja se nadovezuju sa daljom modernizacijom carinske kontrole, primeni informativne i komunikacione tehnologije (IKT), olakšavanju trgovine uspostavljanju trgovinske administracije koja se bazira na ekonomski razvoj Kosova.244

Primena procedura ovlašćenih od modernog carinskog zakonodavstva - maksimalno korišćenje informativne tehnologije; upravljanje rizicima, revizija trgovaca nakon carin-jenja, finansijske garancije i pojednostavljeno tretiranje ovlašćenih trgovaca – sve mogu imati značajan uticaj na ekonomiju Kosova. Aktuelno Carina sakuplja oko 63% celok-upnog vladinog prihoda. Potpuna primena savremenih procedura trebalo bi da znača-jno poboljša naplatu prihoda. Uključivanje i potpuna primena ovih procedura treba da značajno poboljša ubranje prihoda.

Zakonodavstvo carina Kosova je u velikoj meri u skladu sa Carinskim zakonikom EU-a. Međutim, veliki izazov u primeni Carinskog zakonika ostaje član 10. i 11. Prema ovim odredbama, svako lice može da imenuje svog predstavnika u odnosima sa carinom da obavlja radnje i formalnosti propisane carinskim zakonodavstvom. Zastupanje u smislu člana 10. može se obavljati samo od pravnog lica koje je registrovano kao predstavnik od strane Carine. Navedeni zastupnik mora da poseduje dozvolu izdatu od strane Carine. Aktuelno industrija špedicije na Kosovu nije regulisana i nema procedura za licenciranje carinskih agenata.

Osim toga, Svetska carinska organizacija postavlja standarde i procedure na koje se

244 “Carinski zakonik predstavlja praktične elemente sa jasnim kriterijumima najboljih praksi EU-a, prema kojima jedna carinska administracija može da meri svoja operacionalna dostignuća. Oni se mogu koristiti za analiziranje postojećeg stanja između svake postojeće zemlje u vez sa carinskim standardima i na taj način i pružanja jednog osnova za planiranje carinskih reformi. Oni mogu pomoći u osiguravanju da bilo kakva tražena ili pružena pomoć bude strukturisana, konsistentna i pravilno usmerena, uz jasne ciljeve i merljive rezultate”.–iz predgovora Customs Blueprints, Pathways to Modern Customs, str. 5–6, http://ec.europa.eu/taxation_customs/resources/documents/common/publications/info_docs/customs/customs_blueprint_en.pdf.


treba pozivati kada je reč o utvrđivanju statusa “Ovlašćenog ekonomskog operatera” (OEO), uvoznik ili izvoznik. Od carinske administracije se utvrđuje da je OEO entitet sa niskim rizikom ili bez rizika u procedurama carinske administracije, na osnovu sveo-buhvatne procene rizika. OEO može da ne podleže proveri blagovremene ispunjenosti izvoza ili uvoza, prema potrebi, i kao ishod toga pošiljke OEO mogu se tretirati kroz pojednostavljene carinske formalnosti. Carinski zakonik je izmenjen i dopunjen prošle godine, međutim, nijedan podzakonski akt o OEO nije donet od strane Carine Kosova.

Zakon o porezu na akcizu, izmenjen i dopunjen 2008. i 2009. godine sadrži listu roba koja podležu plaćanju akcize. Roba koja podleže plaćanju akcize: kafa, vino, cigarete i drugi duvanski proizvodi, ulja, voćni sokovi i drugi koncentrati pića, automobili i druga motorna vozila. Za svaku takvu robu utvrđen je fiksni iznos.

Kosovska carina je u 2011. godini povećala aktivnost na terenu sa ciljem prikupljanja prihoda od poreza na akcizu. Tokom 2011. godine, sprovođenje odluke Vlade Kosova br . 03 / 13 je počelo za akciza na igre na sreću, i nakon dodatnih aranžmana je uspela da prikuplja više od 6 miliona € prihoda iz ove oblasti, a ranije se nije ništa prikupljeno. Tokom 2011. godine, licencirano je 11 novih kompanija za uvoz duvanskih proizvoda.245 Prema ovom zakonu, može biti oslobađanje od plaćanja akcize za proizvodnju, grejanje i sirovinu, uz prethodnu saglasnost od strane Carina Kosova, na osnovu i za svrhe nave-dene u članu 236. Carinskog zakonika i Zakona o akcizi Kosova odnosi se i na posebne tarife robe proizvedene na Kosovu.

Zakon Br. 03/L-065 o integrisanom upravljanju i kontroli državne granice246, usvojen od strane Skupštine Kosova u maju 2008. godine, utvrđuje nadležna ovlašćenja i odgov-ornosti kada je reč o integrisanom upravljanju i kontroli državne granice. Ovaj zakon se primenjuje bez prejudiciranja prema posebnom mandatu međunarodnih organizaci-ja na terenu, kako je propisano Ustavom Republike Kosova. Saradnja između agenci-ja obavlja se od strane Granične policije, Carine Kosova i fito-sanitarne i veterinarske službe, kako je propisano nacionalnom strategijom za integrisano upravljanje granicom. Odredbe ovog zakona primenjuju se na sva lica koja ulaze na Kosovu ili izlaze iz Koso-va, osim onih koja traže ili se sa razlogom može pretpostaviti da će tražiti azil. U takvim slučajevima, primenjuje se Zakon o azilu. Primena integrisanog upravljanja granicom je posebna teška na severu Kosova, zbog političke prirode odnosa sa Srbijom. Zbog zate-gnutih odnosa između dveju zemalja, razmena informacija i zajednička kontrola granice može da predstavlja potencijalan problem.

Zakon br. 03/L-170 o carinskim merama za zaštitu prava na intelektualnu svojinu247,

245 Godišnji izveštaj za 2011. godinu, Carina Kosova, str. 15, , http://dogana.rks-gov.net/Uploads/Docu-ments/Raport%20vjetor%202011%20%20FINAL%20ANGLISHT.pdf.

246 Zakon o integrisanom upravljanju i kontroli državne granice,http://www.assembly-kosova.org/com-mon/docs/ligjet/2008_03-L065_al.pdf.

247 Zakon o carinskim merama za zaštitu prava na intelektualnu svojinu, http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2009-170-alb.pdf.


usvojen od strane Skupštine Kosova u decembru 2009. godine, propisuje procedure za delovanje od Carine, kada je roba, koja je sumnjiva za kršenje prava na intelektualnu svojinu, u situaciji, i to:

- Deklarisana za slobodan promet, izvoz ili ponovni izvoz u skladu sa odredba-ma Zakonika o carini i akcizi;

- Otkrivena tokom kontrole robe koja ulazi ili izlazi iz carinskog područja Re-publike Kosova;

- Stavljena pod procedurama tranzita, carinskog skladištenja, interne prerade, prerade pod carinskim nadzorom i privremenog uvoza; ili

- Stavljena u slobodnoj zoni ili slobodnom carinskom magacinu, u skladu sa odredbama Zakonika o carini i akcizi.

Kosovska carina je uložila napore u sprovođenju prava intelektualne svojine (PIS): zaplenjena je (a u nekim slučajevima je i uništena) roba i izrečene kaznene mere. Uopšte, falsifikovani proizvodi i piraterija ostaju veoma zabrinjavajuća na Kosovu. Ka-znene mere protiv kršenja prava industrijske svojine treba i dalje razjasniti. Postupci za uništenje robe štetnih po zdravlje javnosti, još uvek nisu u potpunosti utvrđeni. One se ne mogu sprovesti zbog nedostataka pravnog okvira, kao i zbog nedovoljnih adminis-trativnih kapaciteta, uključujući i nedostatak odgovarajuće opreme za uništavanje opas-nih roba. Piraterija je rasprostranjena i trgovina sa takvim materijama se odvija pred očima javnosti, bez neke mere sankcije. Kosovo treba da napravi rigoroznu procenu veličine izazova u tom smislu, u cilju razvoja odgovarajućih instrumenata i uspostavl-janja neophodnog institucionalnog okvira za borbu protiv piraterije.248

Zakon br. 03/L-146, o porezu na dodatu vrednost249, usvojen od strane Skupštine Koso-va u decembru 2009. godine, uspostavlja sistem poreza na dodatu vrednost (PDV ) na teritoriji Republike Kosovo. PDV podrazumeva primenu opšteg poreza na potrošnju, za robu i usluge, što je upravo proporcionalan sa cenom robe i usluga. PDV se obračunava na ovu cenu prema primenjivoj normi, zadužuje se u različitim fazama proizvodnje, distribucije i životnog ciklusa trgovine proizvoda i usluga, i na kraju se snosi od strane krajnjeg potrošača. PDV treba da se naplaćuje u skladu sa odredbama ovog zakona, na:

- Nabavku roba i usluga izvršeno za upotrebu na teritoriji Kosova, od oporezivog lica koje deluje kao takvo, kao što je utvrđeno članom 4. ovog zakona i postupa-jući u skladu sa tim, kao i uvoz robe na Kosovu;

- PDV na uvoz treba da se odredi i plaća u skladu sa aranžiranjima o carinskim obavezama.

Dalje, prema oceni EU-a, neformalni sektor se ističe po slabostima u poreskim i politika-ma rashoda, kao i u sprovođenju zakona, uključujući borbu protiv korupcije i organizo-

248 Kosovo 2011 Progress Report, str. 38–39, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/package/ks_rapport_2011_en.pdf.

249 Zakon o porezu na dodatu vrednost, http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/2009-146-alb.pdf.


vanog kriminala. Ovo smanjuje poresku osnovu i efikasnost ekonomskih politika. Kao meru za borbu protiv neformalne ekonomije, Poreska administracija Kosova nastavlja da izdaje fiskalne brojeve i ugradi fiskalne kase. Međutim, ove kase se još uvek ne ko-riste sistematski.250

Zakon br. 04/L-048, za spoljnu trgovinu 251, usvojen od strane Skupštine Kosova u no-vembru 2011. godine, utvrđuje opšta pravila za obavljanje trgovine između lica koja borave unutar ili van teritorije Kosova, u skladu sa najboljim međunarodnim praksama. Delatnost spoljne trgovine može se obavljati od strane fizičkih ili pravnih lica, a trgov-ina u komercijalne svrhe može se vršiti samo od strane lica registrovanih za odvijanje privrednih aktivnosti na Kosovu.

1.1.2. Opšti pregled acquis-a EU-a koje se primenjuje u oblasti carina

U okviru integracija u EU, carinska oblast je regulisana od jednog broja primarnih i sekundarnih akata acquis-a. Ovo zakonodavstvo se sastoji od dve opširnih kategorija: principa sadržanih u ugovorima i posebnih odredbi, sadržanim u drugim aktima acqui-a EU-a, ove zadnje podeljene u dve pod kategorije: (1) uredbe, direktive i odluke (pravno obavezujući instrumenti , i (2) preporuke i mišljenja (pravno obavezujuća).

Što se tiče principa sadržanih u Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije (Ugovor iz Lisabona), navodi se da Evropska unija ima isključivu nadležnost u oblasti Carinske unije.252 Sporazum definiše delokrug Carinske unije kao takvog da pokriva celokupnu trgovinu sa robom i uključuje zabranu između država članica carinskih obaveza na uvoz i izvoz i svih taksi jednakog efekta, kao i primenu zajedničkih carinskih tarifa u odnosu na treće zemlje.

Oblast carinske unije u EU-u regulisana je bazirajući se u četiri fundamentalne principe:

- Potrebi za promovisanje trgovine između država članica i trećih zemalja;- Razvoje u uslovima konkurencije unutar Evropske unije, sa ciljem poboljšanja

konkurentnih kapaciteta preduzeća;- Zahteve EU-a kada je reč o snabdevanju sirovinom, kao i polu-završenom robom,

gde je Komisija odgovorna za otklanjane uslova koji oštećuju konkurenciju između država članica u odnosu na završenu robu; i

- Potrebi za izbegavanjem ozbiljnih problema u ekonomiji država članica i za obezbeđivanje racionalnog razvoja proizvodnje i proširenja potrošnju unutar Unije.253

250 Kosovo 2011 Progress Report, str. 31, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/package/ks_rapport_2011_en.pdf.

251 Zakon o spoljnoj trgovini, http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/Ligji%20per%20tregti%20me%20jashte.pdf.

252 Consolidated Version of the Treaty on the Functioning of the European Union, član 3.1., http://eur- lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010:083:FULL:EN:PDF.

253 Ibid, član 32.


Što se tiče produkata koji ulaze na tržište EU-a iz trećih zemalja, oni se smatraju da podležu slobodnom prometu unutar ovog tržišta nakon obavljanja formalnosti uvoza u vezi sa carinskim obavezama i tarifama, koje su ekvivalentne vrednosti ubranih od carinskih autoriteta u spoljnim granicama država članica EU-a. Član 30. zabranjuje ca-rinske obaveze na uvoz i izvoz, kao i tarife koje imaju isto dejstvo između država član-ica, uključujući carinske obaveze fiskalne prirode, dok član 31. utvrđuje da se zajedničke carinske tarifine obaveze određuju od Saveta, nakon predloga od strane Komisije.254 Na kraju, kada je reč o carinskoj saradnji, Sporazum ističe da će „U okviru delokruga spro-vođenja Sporazuma, Evropski parlament i Savet, postupajući u skladu sa uobičajenim zakonskim procedurama preduzeti mere u cilju jačanja carinske saradnje između drža-va članica, kao i između ovih zadnjih i Komisije.”255

Na nivou specifičnih odredbi, bazirajući se na strukturu poglavlja acquis-a, carinska oblast se pokriva od Poglavlja 29, o Carinskoj uniji (vidi spisak akata koji se primenjuju u oblast carina u Prilogu 1).256 Ovo poglavlje sastoji se od ukupno 1,027 akata, podeljenih u devet kategorija, i to:

- Opšti (10 akata);- Statistike (218 akata);- Opšta carinska pravila (18 akata);- Osnovni carinski instrumenti (286 akata);- Primena zajedničkih carinskih tarifa (388 akata);- Specifična carinska pravila (63 akata); - Uzajamna pomoć (6 akata);- Proceduralne mere i kazne (8 akata); i- Međunarodna carinska saradnja (30 akata).257

1.1.3. Okvir politika značajnih za oblast carina

Ovaj deo daje opšti pregled okvira politika koje su značajne za oblast carina, koja se uglavnom usredsređuju na Strateški operativni okvir 2012 – 2014 Carine Kosova. Ostala dokumenta relevantnih politika u ovoj oblasti, a koje se analiziraju, uključuju Akcioni plan ekonomske vizije Kosova 2011 – 2014, kao i trgovinsku politiku Kosova.

Strateški operativni okvir 2012 - 2014 Carina Kosova, usvojen 2012. godine, predstavlja strateški okvir carine Kosova. Isti utvrđuje šta je u mandatu da osigurava ova agencija za sprovođenje zakona u pravcu investicija javnog novca iz budžeta Kosova i, takođe, utvrđuje ciljeve i objektive koje valja realizovati od strane operativnih jedinica, odnosno direkcija Carine. Ovo je periodičan plan, koji pokriva trogodišnji srednjoročni period,

254 Ibid, članovi 28–31.255 Ibid, član 33.256 Poglavlja acquis-a, http://ec.europa.eu/enlargement/policy/conditions-membership/chapters-of-the-

acquis/index_en.htm.257 EUR-Lex: Customs Union and free movement of goods, http://eur-lex.europa.eu/en/consleg/latest/

chap02.htm.


a koji se pokriva od Srednjoročnog okvira troškova i ažurira se svake godine u pogledu budžetskih troškova i plana za ubranje budžetskih prihoda.

Ciljevi akcionog plana su sledeći:

- Blagovremeno ubranje relevantnih prihoda iz PDV na uvoz, akcizu i carinske dažbine. Sadašnje projekcije Ministarstvo finansija o prihodima, usvojene kao deo budžeta za 2012 godinu, iznose 867 miliona evra.

- Promocija nacionalne komunikacije i saradnje sa zajednicom biznisa Kosova, vladine i međunarodne usluge, sa drugim carinskim administracijama u regio-nu i šire , sa ciljem statusa punopravnog člana u Svetskoj carinskoj organizaciji .

- Razvoj kapaciteta u okviru službe za unapređenje integriteta , razvoj resursa, dobre prakse, ali i implementaciju novog Carinskog koda EU-a i postizanje ciljanih standarda ovim dokumentom.

- Korišćenje ovlašćenja i procedura Carinskog koda i akciza za bolji efekat i za poboljšanje performanse i olakšavanje ekonomskih aktivnosti u saradnji sa tr-govcima. Da bi se postigla odgovarajuća ravnoteža između trgovinskih olakšica i kontrole , koristeći tehnike koje stavljaju u akciju procenu rizika , profilizaciju i selektivnost.

- Potpuna funkcionalizacija carinskih aktivnosti na graničnim prelazima na granici sa Srbijom , na severu (Jarinje i Brnjak).

- Primena zakonskih ovlašćenja i maksimalno korišćenje kapaciteta za spro-vođenje zakona .258

Akcioni plan ekonomske vizije Kosova 2011 – 2014, iz 2011. godine, opisuje okvir plan-iranja ekonomskog razvoja i pro-aktivno obavezivanje Vlade za ekonomski rast i razvoj zemlje. Ovaj plan je dokument sa konkretnim objektivima i aktivnostima, baziran na ak-tuelne rezultate i deo je planskog okvira u okviru strateških srednjoročnih dokumenata, uključujući Program Vlade 2011 – 2014, Srednjoročni okvir troškova (SOT) 2012 – 2014, Akcioni plan za evropsko partnerstvo, kao i druga sektorska i među-sektorska doku-menata Vlade. Plan je izrađen u saradnji sa svim zainteresovanim vladinim organima, diskutovan je i uzete su u obzir komentari svih interesnih ne-vladinih strana, posebno zajednice biznisa.

Strateški prioriteti u ovom dokumentu su strukturisani u pet sektorskih stubova:

- Očuvanje makro-fiskalne održivosti;- Investicije, investiciona sredina i podrška privatnog sektora; - Razvoj javne infrastrukture; - Re-vitalizacija poljoprivrednog sektora; i- Razvoj humanog kapitala.259

258 Okvir operativne strategije 2012–2014,Carina Kosova http://dogana.rks-gov.net/Uploads/Documents/KORNIZA_E_STRATEGJISE_OPERATIVE_2012-2014_2.pdf.

259 Akcioni plan ekonomije vizije Kosova 2011-2014, http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Plani_i_Veprimit_i_Vizionit_Ekonomik_te_Kosoves_2011-2014.pdf.


Trgovinska politika Kosova, usvojena u 2009. godini, je nastavak dokumenta iz 2004. godine i nekih ranijih vladinih dokumenata o trgovinskom režimu Kosova. Bazirajući se na činjenicu da stanje kada je reč o trgovinskom bilansu ostaje neizmenjeno, kosovske institucije (posebno Ministarstvo za trgovinu i industriju) su posvećene da adresiraju preporuke date u prethodni dokumenat, kao i da preduzimaju dodatne korake, u cilju promovisanja izvoznog sektora. Dizajniranje ove politike je tretirano u kontekstu pro-cesa integracije u EU. Izmene u ovaj dokumenat takođe uvažavaju signale od strane zajednice biznisa na Kosovu i drugih zainteresovanih ekonomskih strana. Ovaj doku-menat je izrađen zajedno sa MTI i ekspertima ove oblasti. Najveći doprinos od strane MTI-a je dao Departman za trgovinu. Spoljna ekspertiza sastavljena je od domaćih i međunarodnih konsulenata, podržani zajednički od MTI-a i Kancelarije UNDP-a na Kosovu.

Ovaj dokument politika podeljen je u tri glavna dela:

- Prvi deo usredsređuje se na aktuelne trendove spoljne trgovine na Kosovu. Ovaj deo tretira uglavnom barijere, komparativne prednosti i potencijalna tržišta za proizvode Kosova;

- Drugi deo analizira aktuelni trgovinski režim i dimenzije institucionalne sredi-ne, koje su značajne za promovisanje izvoza; i

- Zadnji deo se usredsređuje na specifične pravce Koje Kosovo treba da preduzi-ma u vezi sa trgovinskom politikom, uspostavljajući jednu jasnu verziju za pov-ećanje potencijala izvoznog sektora na Kosovu.260

Carina Kosova je značajan mehanizam za izvršenje i sprovođenje trgovinske politike, usvojene 2009. godine.

Da rezimiramo, Carina Kosova imao kao prioritet sprovođenje niza strateških doku-menata i politika, među kojima su najvažnije: Studija o izvodljivosti o SSP, Putokaz o liberalizaciji viza, Blueprint za carine, Plan Vlade (deo u okviru delokruga Ministarstva za finansije), Akcioni plan ekonomske vizije Kosova, Strateški okvir Carine 2013-2015, Nacionalna strategija protiv neformalne ekonomije, Strategija protiv organizovanog kriminala, Strategija protiv narkotika, Strategija protiv pranja novca, Strategija nacio-nalne sigurnosti, Strategija za integrisano upravljanje granice (IUG) i Strategija protiv terorizma.

1.2. Institucionalni okvir i razvoj u oblasti carina

Carina Kosova je izvršna agencija koja deluje u okviru Ministarstva za finansije. Njena misija se sastoji od tri dimenzija:

- Fiskalna dimenzija – ubranje prihoda za državni budžet;

260 Trgovinska politika Kosova, Ministarstvo za trgovinu i industriju, avgust 2009, http://www.kryeminis-tri-ks.net/repository/docs/PolitikaTregtare_Fin_270809.pdf.


Dimenzija carinskih i trgovinskih olakšica – obezbeđivanje sprovođenja carinskih pro-cedura; i

Dimenzija zaštite – sprečavanja negativnih pojava – obezbeđivanje borbe protiv fiskalne evazije i ulaska zabranjene robe preko carinskih tačaka.

CK je organizovana u hijerarhiju, i sastoji se od 56 operativnih jedinica i 18 ca-rinskim punktova, sa ukupno 622 zaposlenih. Multietnička je institucija, uz odgov-arajuću zastupljenost svih zajednica koja žive na Kosovu. Što se zapošljavanja oso-blja tiče, ona podstiče zapošljavanje i povećanje broja pripadnika svih manjina koje su trenutno u nižem procentu, kao i osoba sa ograničenim sposobnostima kretanja i ima za cilj da stalno radi u ispunjavanju zakonskih obaveza i najboljih praksi u po-gledu pravne jednakosti . CK na kraju svake godine analizira potrebe osoblja, pre-ispituje aktuelnu strukturu i predstavlja svoju novu organizacionu strukturu. . Bord direktora se sastoji od Generalnog direktora Carine, Direktora za sprovođenje za-kona, Direktor operacija prihoda, Direktor za finansije i sisteme i Direktora za pravne poslove. Kosovska carina se stalno razvijala i poseduje svaki element modernih ca-rinskih službi od osnivanja, za kontrolu prihoda, napredak i razvoj sistema, unapređen-je komunikacije i saradnje sa zajednicom biznisa, podizanje kapaciteta i profesionaliz-ma, inteligencije i elementa protiv krijumčarenja, politike i pravne jedinice, uz funkcije Centralne direkcije.261

1.3. Praktična primena u oblasti carina

Prema studiji o izvodljivosti EU-a o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom, Carina Kosova je uložila vidne napore u svojoj modernizaciji, uključujući vidana napredak kada je reč o izgradnji administrativnih i operacionalnih kapaciteta, kao što se može uočiti i iz preduzimanja jednog broja operacija protiv krijumčarenja i organizovanog kriminala (sa fokusom uglavnom na otkrivanje falsifikovanog alkohola i krijumčarenog duvana). Ovaj izveštaj priznaje i napore za sprovođenja prava na in-telektualnu svojinu, kao i borbu krijumčarenja narkoticima i pranja novca.262

Septembra 2012. godine, Carina Kosova je uvela u primeni novi softverski ASYCUDA. Ovaj novi sistem je zamenjivao stari britanski sistem TIMS, koji je koristila Carina u prošlosti. ASYCUDA je sistem koji se razvijao iz UNCTAD koji se upotrebljava u više od 90 zemalja sveta. Smatra se da je među naj-sofisticiranim sistemima za carinsko ad-ministriranje.

261 Okvir operativne strategije 2012–2014, Carina Kosova http://dogana.rks-gov.net/Uploads/Docu-ments/KORNIZA_E_STRATEGJISE_OPERATIVE_2012-2014_2.pdf.

262 ommission Staff Working Document accompanying the document Commission Communication on a Feasibility Study for a Stabilisation and Association Agreement between the European Union and Koso-vo, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/package/ks_analytical_2012_en.pdf.


Kosovo, takođe, primenjuje koncept Integrisanog upravljanja granicom (IUG), uveden u upotrebi od EU-a, koji pruža jasna uputstva u izradi državnih strategija i akcionih planova u zemljama zapadnog Balkana. Zajedničko upravljanje granice je u skladu sa najboljim međunarodnim standardima i praksama, kao i jedan od zadnjih operacional-nih mehanizama za poboljšanje nacionalne sigurnosti i olakšavanje trgovine. Zajedničko upravljanje granice je zadnji razvoj za upravljanje graničnom.263 Dok EU, u načelu, traži da svaka zainteresovana zemlja bude njen deo i da efikasno upravlja svojom granicom, u skladu sa ovim konceptom, njegovo sprovođenje je od ključne važnosti za Kosovo u okviru putokaza za liberalizaciju viza. Kosovo ima svoj pravni okvir, kao i strategiju i akcioni plan o IUG, koji zahtevaju da sve tri agencije za sprovođenje zakona na Kos-ovu (Policija Kosova, Carina Kosova i Agencija za hranu i veterinu) potpuno sarađu-ju u kontroli i upravljanju granice, u skladu sa konceptom IUG-a. Dok implementacija ovog koncepta u graničnim prelazima i graničnim linijama sa Albanijom, Makedonijom i Crnom Gorom teče bez teškoća, implementacija Sporazuma o IUG sa Srbijom, postig-nut uz posredovanje EU-a tek je počela.

Da rezimiramo, glavni napredak ostvaren u CK tokom 2012. godine, kada je reč o imple-mentaciji pravnog okvira i politika u oblasti carina, obuhvata ubranje prihoda u izno-su od 844 miliona evra, uvođenje u funkciji carinskog sistema ASYCUDA, olakšavanje trgovinskih procedura, primena zakona o akcizi u igrama na sreću i borba protiv neg-ativnih pojava, odnosno krijumčarenja (ukupno 1,050 carinskih prekršaja i 2.5 miliona evra ubranih iz novčanih kazni i zaplenjivanja), krivičnih dela (40 krivičnih prijava, sa navodnim odstupanjem od preko 24 miliona evra) i korupcije (7 pokrenutih slučajeva).

Glavni prioriteti CK-a tokom prošle godine su sledeći:

- Reformisanje i modernizacija Carine;- Ubranje prihoda;- Izgradnja kapaciteta u borbi protiv organizovanog kriminala i krijumčarenja,

neformalne ekonomije, pravo na intelektualnu svojinu, krijumčarenje zabran-jene robe;

- Borba protiv pranja novca i fiskalne evazije;- Razvoj IT-a (posebno u oblasti primene zakona); i- Poboljšanje infrastrukture;

263 Nacionalna strategija Republike Kosova o integrisanom upravljanju granice, april 2009, http://www.mpb-ks.org/repository/docs/Strategjia%20Shqip.pdf.


Grafikon 5.1: Ubranje prihoda od Carine Kosova tokom zadnje decenije

Izvor: Carina Kosova

Tabela 5.1: Razlika u procentima ubranja od strane Carina Kosova između 2011. i 2010. (milioni evra).

Ubrani prihodi 2011 2010 Razlika (u%)

UKUPNI PRIHODI 827.1 700.03 18.15%

Carinska taksa 121.1 104.09 16.34%

Akciza 284.5 232.5 22.37%

PDV 419.5 361.3 16.11%

Ostalo (novč. kazne, prodaja zaplenjene robe,

i dr.)

2.2 2.2 0.00%

Izvor: Carina Kosova

Carinske dažbine naplaćuju se po klasifikaciji uvezene robe, kroz šestostruki harmo-nizovani sistem. Carinska tarifa je pravni instrument koji definiše naplatu poreza na uvezenu robu. Sledeća roba je oslobođena od plaćanja carinskih obaveza: farmaceutski proizvodi, roba uvezena od UNMIK-a, KFOR-a, UNHCR-a, ICRC, Crvenog krsta, ili od donatora koji imaju ugovore sa UNMIK-om; roba i koja se koristi za poljoprivrednu proizvodnju; neke od sirovina za tešku industriju; kao i roba koja se uvozi od stranih diplomatskih i konzularnih kancelarija. Nomenklatura carinske tarife omogućava carin-sku stopu od 10% za svu uvezenu robu na Kosovu. Međutim, kao posledica sprovođen-ja slobodne trgovine predviđene prema Sporazumu CEFTA i oslobađanja od poreza određene robe, primenjena prosečna carinska stopa na Kosovu na uvezenu robu je oko 5.3%.

Carinske dažbine predstavljaju značajan deo trgovine jedne zemlje i njenih ekonomskih politika. To su porezi nametnuti na uvoz robe u jednoj zemlji, u cilju prikupljanja pri-hoda za vladu i zaštitu domaćih proizvođača od uvoza robe. Na primer, na osnovu izveštaja Svetske trgovinske organizacije, oko 9% od svih tarifa EU-a prevazilaze stopu

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011114.6 244 362.6 428.1 435.9 435.7 459.6 526.6 604.8 635.08 700.3 827.1

0

100

200

300

400

500

600700

800

900


od 15%, jedan broj njih prelazi i stopu od 100%. Čini se da Albanija trenutno ima naj liberalni tarifni režim na zapadnom Balkanu. Njene tarife se sastoje od šest stopa - 0% , 2% , 5% , 6% , 10% , i 15% . Kosovo ima samo dve, stopu od 10% i stopu od 0%. U cilju promovisanja domaće proizvodnje, novi Carinski zakon Kosova uvodi u primeni sman-jenu stopu 0% carine na sledeće robu: većini sirovina, većini opreme za proizvodnju, i sve sirovine za poljoprivredu (kao seme, itd.), i oprema.264

Carina Kosova aktuelno ubira preko 60 – 70% prihoda budžeta Kosova. Osim za ubranje poreza, Carina je odgovorna i za ubranje PDV-a i poreza akcize na granici. Predviđanja povećanja prihoda za 2012. godinu iznose 867 miliona evra, ili 40 miliona evra više nego u 2011. godini. Faktori koji su uticali na povećanje od 18% prihoda tokom prethodne godine, prema analizama carine, su sledeći:

- Izmena fiskalnih politika i normi u 2010. godini, zakonom br. 03/L-220 o ak-cizi na naftu i duvan;

- Povećanje uvoza za glavne kategorije roba, kao nafta, duvan, vozila, i dr.; - Upravljanje rizikom – primena selektivne kontrole i fokusiranje na pošiljke vi-

sokog rizika; - Vraćanje kontrole na graničnim tačkama na severu Kosova; - Dozvola za uvoz automobila starijih od 8 godina i povećanje norme akcize; - Primena akcize za igre na sreću;- Razmena informacija sa zemljama regiona, kao i podizanje svesti uvoznih kom-

panija kada je reč o obavezama koje imaju, i dr.265

2. Oporezivanje

Osim oblasti carina, postojanje efikasne poreske administracije je takođe suštinsko, ne samo za olakšavanje trgovine i razvoj biznisa i stvaranje jedne klime koja privlači i osigurava strane investicije, ali i funkcionisanja sistema prihoda na svim nivoima vlade.

Poreska administracija Kosova je izvršni poreski autoritet odgovoran za implementaci-ju zakonodavstva koje se odnosi na poreze. Poreski sistem na Kosovu je osnovan pre jedne decenije i u kontinuitetu se od tada razvijao. Prvi zakonski akt za stvaranje jednog nezavisnog sistema Kosova bila je Uredba o administriranju poreza i procedura, iz 2000. godine, na početku uspostavljanja administracije Ujedinjenih nacija u zemlji. Poreska administracija Kosova ima 756 zaposlenih. Centralna kancelarija je odgovorna za spro-vođenje uredbi o porezu, utvrđivanje standarda i organizovanje sprovođenja poreskih uredbi i opšte ubranje prihoda. U okviru PAK-a, takođe, funkcionišu 10 regionalnih kancelarija (3 u Prištini i po 1 u Mitrovici, Uroševcu, Gnjilane, Peći, Prizrenu i Đakovici, kao i jedna Jedinica za velike poreske obveznike), koje su odgovorne za organizovanje neposredne primene utvrđenih normi, monitorisanje i ubranje poreza. Lokalne poreske jedinice su takođe odgovorne za neposrednu primenu utvrđenih normi, monitorisanje

264 Osvrt o porezima na Kosovu, Deloitte, str. 3.265 Godišnji izveštaj za 2011. godinu, carina Kosova, str. 15, , http://dogana.rks-gov.net/Uploads/Docu-

ments/Raport%20vjetor%202011%20%20FINAL%20ANGLISHT.pdf.


i ubranje poreza.

Od osnivanja poreskog sistema, Kosovo je težilo da ima sistem usaglašen sa poreskim sistemom i pravnim okvirom EU-a, kao i sa evropskim standardima. U tom smislu, ovaj sistem je, još od tada, prošao kroz veliki broj izmena i poboljšanja, i uz podršku dona-tora, posebno kada je rč o izradi zakonodavstva, politika i izgradnji kapaciteta, sa ciljem da se razvija jedan sveobuhvatan moderan sistem jedne administracije za ubranje pri-hoda. Aktuelno, poreski sistem na Kosovu smatra se da je veoma jednostavan i harmo-nizovan. Međutim, ostaje i dalje da se uradi kada je reč o tretiranju nekih problema od strateškog značaja, kao: dalji razvoj njegovog sistema IT-a, harmonizacija procedura isplata za prihode koji se koriste od banaka i poreskih autoriteta, kao i razvoj i efikasno korišćenje sistema za registraciju poreskih obveznika i sistema za upravljanje rizikom.

Grafikon 5.2: Prihodi prema specifičnim vrstama poreza tokom 2011. godine

Izvor: Poreska administracija Kosova

(Značenje izraza: TP –Tatimi i paragjykuar/Pretpostavljeni porez; TF – Tatimi në fitim/Porez na dobit; TB – Tatimi imbajtur në burim/Porez zadržan u izvoru; WR - Pasqyra mujore e mbajtjes në burim dhe pagesës së tatimit në interes dividendë, të drejta pronësore, qira, fitimet në lotari dhe lojëra të fatit/ Mesečni pregled o zadržavanju u izvoru i plaćanju poreza na dividendu kamatu, svojinska prava, zakupnine, dobitaka na lutriji i igara na sreću; CD – Tatimet për korporata/Porez za korporacije)

TB 21.3%

PD 9.0%

TF 0.7% WR 0.5% L. e fatit 0.5%

TP 0.3%

Gjobat 0.2%

Paspecifikuara 0.0%

TVSH 46.5%

TB 20.9%

Të hyrat sipas llojeve të tatimeve për vitin 2011


2.1. Pravni i politički okvir u oblasti poreza

2.1.1. Domaći pravni okvir u oblasti poreza

Domaći pravni okvir koji se primenjuje u oblasti poreza prezentiran je u okviru svake kategorije poreza, u ovom delu.

2.1.2. Opšti pregled acquis-a EU-a koji se primenjuje u oblasti poreza

U okviru integracije u EU-u, poreska oblast je regulisana od jednog broja primarnih i sekundarnih akata acquis-a EU-a, većina uputne, a ne obavezne prirode. Kao i u drugim oblastima, ovo zakonodavstvo se sastoji od dve širokih kategorija: principa sadržanih u traktatima i specifičnim odredbama sadržanim u drugim aktima acquis-a EU-a, usvo-jeni od strane institucija EU-a, ova poslednja podeljena dalje u dve pod kategorije: (1) pravilnike, direktive i odluke (pravno obavezujuće instrumente), i (2) preporuke i opcije (pravno ne obavezujuće).

Sporazum o funkcionisanju Evropske unije (Lisabonski sporazum) zabranjuje država-ma članicama da uvedu unutrašnje poreze (bilo direktno ili indirektno) za proizvode iz drugih država članica, nad one koje određuju za slične proizvode svoje zemlje. Isti, takođe, im zabranjuje da određuju bilo koji porez na proizvode iz drugih država članica, kako bi indirektno zaštitili svoje domaće proizvode. Treće, istim se utvrđuje da u sluča-ju izvoza proizvoda u druge države članice, nijednoj državi članice se ne dozvoljava da ponovo nametne plaćanje internih poreza koji bi premašili njihove interne poreze za one proizvode, direktno ili indirektno.266

On, takođe, dalje uređuje sankcije za države - članice kada je reč o drugim tarifama, osim poreza na promet, tarifa na akcize i drugih oblika indirektnih poreza, zabranju-jući na specifičan način praštanje duga kada je reč o izvozu u druge države-članice, kao i obaveza prema subvencijama u odnosu na uvoze iz njih. Takve mere se mogu staviti u primeni samo ako se unapred usvoje, za određeni period, od strane Saveta, na predlog Komisije. Zadnje, sporazum utvrđuje opširno procedure za harmonizaciju za-konodavstva: „Jednoglasno i u skladu sa određenim pravnim postupcima i nakon kon-sultacija sa Evropskim parlamentom i sa Ekonomskom i socijalnom komisijom, Savet će usvojiti odredbe za harmonizaciju zakonodavstvo u odnosu na porez na promet, u toj meri u kojoj je potrebna takva harmonizacija za obezbeđivanje funkcionisanja unutrašn-jeg tržišta i izbegavanja neravnopravne konkurencije ”.267

Na nivou specifičnih odredbi baziranih na strukturu poglavlja acquis-a, poreska oblast se pokriva od Poglavlja 6, o Porezima (vidi listu akata koji se primenjuju u ovoj oblasti u

266 Consolidated Version of the Treaty on the Functioning of the European Union, članovi 110 i 111, http://eur- lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:C:2010:083:FULL:EN:PDF.

267 Ibid, članovi 112 i 113.


Prilogu 2) .268 Ono se sastoji od ukupno 176 akata, podeljenih u pet kategorija, i to:

- Opšta (7 akata); - Direktni porezi (7 akata); - Indirektni porezi (134 akata);- Ostali porezi (6 akata); i- Sprečavanje evazije i izbegavanje (utaja) poreza (22 akata).269

2.2. Okvir i razvoj politika u oblasti poreza

Ovaj deo daje opšti osvrt okvira relevantnih politika u oblasti poreza i uglavnom se usredsređuje na Strateški plan 2010 – 2015 Poreske administracije Kosova i u Strategiji ispunjavanja izvršenja (performanse) 2012 – 2015. Takođe, analizirana su i druga do-kumenta iz ove oblasti, uključujući Akcioni plan ekonomske vizije Kosova 2011 – 2014, Trgovinske politike Kosova, Strategiju Kosova za razvoj MSP, kao i Strategiju i Akcioni plan za borbu protiv neformalne (sive) ekonomije.

Strateški plan PAK-a 2010 – 2015 usvojen je u 2010. godini. Angažovanja tokom ovog Strateškog plana prvobitno će se usmeriti na proširenje poreske osnove i ubranje po-trebnog iznosa poreza od svih poreskih obveznika. To će se učiniti kroz povećanje teh-ničkih kapaciteta i povećanje obima informacija za stavljanje na raspolaganje za PAK, kako bi se osiguralo da svako prijavljuje i plaća svoj deo poreza.

Ovaj strateški plan sadrži 12 glavnih objektiva (formulisanih u obliku komponenti):

- Ovaploćenje sa obavezama utvrđenim kroz statut (kartu) poreskih obveznik;- Obezbeđivanje integriteta baze podataka;- Rad sa publikom za permanentnu edukaciju oko izvršenja poreskih obaveza;- Poboljšanje tehničkih kapaciteta osoblja za edukaciju poreskih obveznika i ko-

rišćenje novih metoda za pružanje informacija za javnost;- Uspostavljanje procesa koji će pomoći na blagovremeno podnošenje i

obrađivanje deklaracija i isplata; - Blagovremena intervencija i sprečavanje;- Povećanje efikasnosti programa kontrole i analize rizika i identifikacija mo-

gućnosti, sa fokusom na ona pitanja i kontrole sa najvećim uticajem u realizaciji i koji će generisati veće prihode;

- Smanjenje mogućnosti za evaziju i utaju poreza;- Blagovremena e efikasna aktivnost ubranja;- Informativna tehnologija;- Humani resursi; i- Smeštaj.

Ovi objektivi pomažu PAK da ostvaruje ciljeve realizacije prihoda, a istovremeno će

268 Poglavlja acquis-a, http://ec.europa.eu/enlargement/policy/conditions-membership/chapters-of-the-acquis/index_en.htm.

269 EUR-Lex: Taxation, http://eur-lex.europa.eu/en/consleg/latest/chap09.htm.


osigurati da su naši sistemi ažurirani, da je osoblje dobro obučavano, zakoni efikasno implementirani i da osoblje obavlja svoj posao sa integritetom i pravedno. PAK se godi-nama suočavala sa teškoćama i nastavlja da se sa istim i danas suočava, posebno kada je reč o njenoj mogućnosti da uključuje i preostali seo biznisa i pojedinaca koji treba da plaćaju doprinose, ali koji aktuelno to ne čine.

U saradnji sa MMF-om, Poreska administracija Kosova radi na izradi Strategije real-izacije 2012 – 2015, koja je u skladu sa Strateškim planom PAK-a 2010 – 2015. Opšti cilj ove strategije je olakšavanje procesa realizacije, stvarajući klimu realizacije, u kojoj lakše administrativne procedure, sistematsko uputstvo poreskih obveznika i niz podsti-caja, učiniće da poreski obveznici ispunjavaju njihove obaveze. Angažovanja PAK-a, to-kom perioda strategije, fokusiraće se na proširenju poreske osnove i ubranje potrebnog iznosa poreza od poreskih obveznika. To će se postići kroz povećanje tehničkih kapac-iteta i povećanje obima informacija stavljenih na raspolaganje PAK-a, koje će osigurati da poreski obveznici prijavljuju poreske obaveze na odgovarajući način i kao ishod toga, uticaće na povećanje prihoda. Dakle, ova strategija će upućivati PAK da usmerava kapacitete realizacije prema smanjenju poreskog jaza, koji predstavlja razliku između mogućih prihoda i ubranog prihoda.

PAK je, takođe, izradila Godišnji plan za tretiranje rizika, koji predstavlja aktivnosti koje treba preduzeti za obučavanje poreskih obveznika koji ne ispunjavaju poreske obaveze. Implementacija ovog plana rezultirala je jednim izveštajem sa mernim indikatorima, koji predstavlja povećanje prihoda, kao posledica povećanja broja poreskih obveznika.

Slično Strateškom planu, ovaj plan sadrži 13 glavna objektiva (formulisanih u obliku komponenti koje imaju za cilj specifične grupe sektorskih biznisnih entiteta i druge):

- Ne-registrovani u građevinarstvu;- Ne-registrovani u agrikulturi i mineralima;- Ne –registrovani u profesionalnim, umetničkim i zabavnim službama;- Dugovi i kašnjenja u isplati;- Ne-deklarisanje, zabrana deklarisanja, pod-deklarisanje i zakašnjenja u deklari-

sanju;- Ne-registracija radnika od strane poslodavaca; - Pod–deklarisanje plata radnika;- Pod-prijavljivači/mikro biznisi;- Pod-prijavljivači/mali biznisi;- Adrese i netačne ekonomske delatnosti;- Ne-opremanje fiskalnim kasama,- Ne- registrovani u nekretnine (zakupnici); i - Ne-uredno vođenje dokumentacije. .

Akcioni plan ekonomske vizije Kosova 2011 – 2014: Strateški prioritet u ovom doku-mentu je sačuvanje makro-fiskalne održivosti - u cilju ekonomskog rasta i razvoja i osig-uranja ekonomske održivosti, Vlada Republike Kosova će se u kontinuitetu angažovati za povećanje efikasnosti javnih troškova kao i stalni porast budžetskog prihoda. R


Vlada Kosova ima za cilj da sačuva prosečni nivo opšteg budžetskog deficita na oko 2% BDP tokom 2011-2014. godine. U okviru ovog strateškog prioriteta predviđeni je niz angažovanja, koja imaju za cilj da se osigurava makro-fiskalna održivost u vezi budžetskih prihoda i rashoda. Ovo uključuje odgovarajuće plani budžetskih troškova u okviru Srednjoročnog okvira troškova, sprovođenje Akcionog plana za menadžiranje javnih finansija, dalji razvoj finansijskog tržišta i povezane aktivnosti u pravcu stvaranja fiskalnih olakšica za biznise i određene slojeve građana, potpunu fiskalizaciju svih funk-cionalnih biznisa tokom ovog srednjoročnog perioda, potpunu implementaciju Vladi-nog programa za sprečavanje neformalne (sive) ekonomije.270

U okviru sprovođenja Trgovinskih politika Kosova, Vlada Kosova je preduzela znača-jne korake u izradi najpovoljnije poreske politike za biznis i investicije (nova poreska šema stupila je na snagu 1. Januara 2009. godine). Kosovo aktuelno primenjuje veo-ma konkurentu poresku stopu u poređenju sa regionom jugoistočne Evrope (JIE). Osim toga, poreski sistem je povoljan za aktivnosti izvoza. Izvozi se ne zadužuju PDV ili ca-rinskim taksama. U slučaju PDV, treba pojasniti da se ne zadužuju PDV-om uvezena sirovina (primenjuje se umanjenje PDV-a), druga sirovina za proizvodnju, kao i finalni proizvodi za izvoz. U drugim slučajevima, PDV je uniformna i kao takav ubira se za sva dobra, osim nekih posebnih slučajeva.

Kao što je već naglašeno, dobra koja su namenjena za strana tržišta, ne terete se carinom. S druge strane, uvozi, uz nekoliko izuzetaka, terete se carinom od 10%.

U okviru Strategije za razvoj MSP-a na Kosovu 2012 – 2016, usvojene u julu 2011. godine, Vlada Kosova (VK) priznaje značaj manjih i srednjih preduzeća (MSP) za ekonomski razvoj Kosova. Više od 99% preduzeća na Kosovu su MSP. Ministarstvo za trgovinu i industriju (MTI) preko Agencije za podršku MSP-a (APMSP-) je odgovorna institucija za formulisanje Strategije za razvoj MSP-a 2012-2016 (Strategija o MSP). Strategija o MSP je za petogodišnji period od 2012. do 2016. godine i stupiće na snagu 1 januara 2012. godine. U Strategiji o MSP identifikuju se mere (Ciljevi Strategije, Strateški ciljevi i objektivi( koje treba preduzeti za unapređenje reformi koje će voditi prema dinamičnom sektoru MSP-a koji će stvarati nova radna mesta za Kosovo.

Od 2008. godine bilo je nekoliko ključnih dostignuća koja su rezultirala sa određenim poboljšanjima biznisne sredine za MSP-a na Kosovu. Izvršena je velika poreska refor-ma i obavljena reorganizacija naplaćivanja PDV-a preko fiskalnih kasa, i pored suprot-stavljanja nekoliko biznisnih udruženja. Bili su to neki glavni koraci u pokušajima za smanjenje stope informalnosti u sektoru MSP-a i za pokušaj poboljšanja odnosa između zajednice biznisa i i države. Poreski prihodi su znatno povećani zbog smanjenja pore-ske stope sa 20% na 10% u kombinaciji sa poboljšanjem u njihovoj primeni, proširenja

270 Akcioni plan ekonomske vizije Kosova 2011–2014, http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Plani_i_Veprimit_i_Vizionit_Ekonomik_te_Kosoves_2011-2014.pdf.


poreskog osnova i jedne veće i efikasnije reorganizacije procesa naplaćivanja poreza .271

Da bi se dokazalo da su borba protiv sive ekonomije, poreske evazije, poremećaja tržišta rada , nepravedne konkurencije, korupcije i dr., koji su prioriteti ove Vlade, koja je usvo-jila Program Vlade i Akcioni plan za sprečavanje sive ekonomije na Kosovu 2010 – 2012, u septembru 2010. godine. Opšti cilj vladinog programa za sprečavanje sive ekonomije je da osnažuje realizaciju Prioriteta vladinih politika, a odnose se na ekonomski rast, dobro upravljanje i ublažavanje siromaštva i socijalne stabilnosti. Glavni objektivi i ak-tivnosti Vladinog programa i Akcionog plana za sprečavanje sive ekonomije usreds-ređuju se na poboljšanje oblasti, i to: organizacione strukture odgovornih autoriteta, za-konodavstvo, koordinacija službenih obaveza i izvori odgovornih autoriteta, sporazumi saradnje između odgovornih autoriteta, tretiranje javnih i privatnih institucija, razvoj sektora preduzetništva, kao i smanjivanje poremećaja tržišta rada , podizanje svesti o uticaju i sprečavanju sive ekonomije, sistemi informativne tehnologije i sredstva odgov-ornih autoriteta, kao i porezi.272

2.3. Indirektni porezi

Pod indirektnim porezima podrazumeva se ubranje poreza od jedne posredničke ili treće stranke od lica koje snosi odgovornost poreza, na primer potrošači i biznis. Malo-prodajna prodavnica će dostaviti dokument za vraćanje poreza u jednom naknadnom datumu i proslediće poreska sredstva Vladi, kao i vraćanje poreza. Na Kosovu, vrste indirektni poreza su Porez na dodatu vrednost i Poreza akcize. Za zajednicu uvoza/izvoza, PDV i akciza se ubraju od carine na granici. Kosovo se puno bazira na ubranje indirektnih poreza na granici: svega 14% celokupnog poreskog prihoda dolazi iz direk-tnog poreza. PDV iznosi 16% i istom podležu samo kompanije sa godišnjim prometom preko 50,000 €.

2.3.1. Porez na dodatu vrednost (PDV)

PDV režim na Kosovu je prema opštim principima PDV-a, sa nekim manjim razlika-ma, kao što su porezi n na izvozne usluge i zahtev za uplatu PDV-a na granici. Znači, povećan je porez na prodaju za svu robu i usluge.

PDV je jedan od glavnih izvora prihoda budžeta. Porez na dodatu vrednost (Zakon br. 03/L-146) primenjuje se na sve uvoznike i biznise sa godišnjim prometom od preko 50,000 €. Stopa PDV-a je 16% a primenjuje se na sve robe i usluge, sa izuzetkom nekih poljoprivrednih proizvoda i kapitala (za koje je PDV 0). Izvoz se u celosti nadoknađuje na uvezenu robu. Zakon o PDV-u je u skladu sa preporukama Međunarodnog monetar-nog fonda, kao i sa važećim direktivama EU-a o PDV-u.

271 Strategija za razvoj MSP-a na Kosovu 2012–2016, http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Strategjia_per_zhvillimin_e_NVM-ve_-_Korrik_2011.pdf.

272 Program Vlade i Akcioni plan za sprečavanje in-formalne ekonomije na Kosovu za godine 2010–2012, http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Strategjia_per_parandalimin_dhe_eliminimin_e_punes_se_femijeve_ne_Kosove_2011-2016.pdf.


2.4. Direktni porezi

Termin „direktan doprinos“ obično podrazumeva plaćanje poreza direktno Vladi od strane osobe koja se tereti porezom. Porez na dohodak, na dobit i na prihod kompanija, sve se plaća direktno Vladi. U suštini, nemamo izbora da li da plaćamo ili ne direktan porez. Na primer, na Kosovu porez na lična primanja primenjuje se u četiri stope: 0%, 4%, 8% i 10%.273 Takođe postoji stopa od 10% za poreza na dohodak korporacija.274 U 2011. godini, iznos vrednosti direktnih ubranih poreza dostigao je do 3.2“ BDP-a..275

2.4.1. Porez na dobit

Stopa poreza na dobit na Kosovu je 10%. Ova stopa je jednaka stopi poreza na dohodak korporacija. Prema novom sistemu poreza na dohodak korporacija, svaki manja kor-poracija koja dostiže nivo poštovanja poreskih obaveza može imati gubitke u različite poreske periode, za razliku od pretpostavljenog poreza, koji se primenjuje samo za bru-to prodaju korporacija. Međutim, mali broj preduzeća će i dalje podleći “pretpostavljen-om” porezu. Na primer, one plaćaju fiksni iznos za tromesečje, ukoliko je njihova bruto prodaja ispod 5.000 € godišnje, i plaćaju 3% poreza (za maloprodaju, i td.) i 9% usluge, itd.) bruto prodaje, ukoliko je njihov promet između 5,000.01 € - 50.000 € godišnje, i to ukoliko se opredeljuju da ne podležu stvarnom porezu na dohodak.276

Tako, svi poreski obveznici sa godišnjim bruto prihodom od 50,000 € ili manje, koji se ostvaruje iz njihove ekonomske delatnosti, kojima se ne traži ili se ne opredeljuju da vode knjige ili registre kao veliki poreski obveznici, obavezuju se da plaćaju svaka tri meseca, i to:

- 3% od bruto prihoda za trgovinu, transport, poljoprivredu i slične privredne aktivnosti, ali ne manje od 37.50 €;

- 9% od bruto prihoda za usluge, stručnu delatnost, zanatstvo, zabavnu ili druge slične delatnosti, ali ne manje od 37.50 €;

- 0% od prihoda za poreske obveznike bez prometa (koji moraju da dostavljaju izjavu „bez poresku obavezu“ za odgovarajuće tromesečje).

273 Zakon br. 03/L-161 o porezu na lični dohodak, član 6, http://www.atk-ks.org/wp-content/up-loads/2010/09/Ligji_2009_3_L161.pdf.

274 Zakon br. 03/L-162 o porezu na dohodak korporacija, član 6, http://www.atk-ks.org/wp-content/up-loads/2010/09/Ligji_2009_3_L162.pdf.


276 Priručnik o porezima na Kosovu, Poreska administracija Kosova, http://www.atk-ks.org/wp-content/uploads/2010/09/Doracak_Tatimet_Kosove.pdf.


2.4.2. Porez na lični dohodak

Zakon o porezu na lični dohodak, iz decembra 2008. godine, uređuje režim poreza na lični dohodak. Isto kao što je bio slučaj sa primenom poreza na dohodak korporacija, ova pravna regulativa teži primeni jedinstvenog poreza za sve izvore prihoda generisanih od pojedinaca, kao i ličnih poslovnih preduzeća, partnerstva i drugih poslovnih organi-zacija koja generišu bruto prihod.

Prema Zakonu br. 03/L-161o porezu na lični dohodak, porez na lični dohodak primen-juje se za fizička lica koja primaju dohodak iz kosovskih izvora i prihod iz inostranstva koji primaju stanovnici Kosova. Stopa poreza na lični dohodak, od 1. Januara 2009. go-dine, je iz četiri skala:

- 0% – na godišnji oporezivi prihod 960 € ili manje;- 4% – na godišnji oporezivi prihod preko 960 € do 3,000 €, uključujući iznos od

3,000 €;- 8% – na godišnji oporezivi prihod od 3,000 € do 5,400 €, uključujući iznos od

5,400 €, 81.60 € plus iznosa preko 3,000 €; i - 10% – na godišnji oporezivi prihod preko 5,400 €, 273.60 € plus iznosa preko

5,400 €.277

Poreski obveznici su fizička lica rezidenti i nerezidenti, kojima je glavno prebivalište na Kosovu. Fizičkim licem se, takođe, smatra stanovnik koji je fizički na Kosovu za najmanje 183 dana u jednoj fiskalnoj godini. Dakle, sledeći pojedinci podležu porezu na lični dohodak na Kosovu: rezidentni sa oporezivim prihodom koji dolazi iz kosovskih izvora i iz stranih izvora; te nerezidenti stanovnici sa oporezivim prihodom koji dolazi iz kosovskih izvora.

Oporezivi prihod za poreski period obračunava se koristeći razliku između bruto pri-hoda i bilo kakvog dozvoljenog popusta. Bruto prihod se sastoji od prihoda iz: a) zara-da, b) poslovne aktivnosti, c) zakupnine, d) korišćenja nepokretne imovine, e) kamate, f) dividende, g) kapitalnog dobitka, h) lutrije ili igara na sreću, i) penzija i h ) bilo kojih drugih prihoda koji povećava neto vrednost poreskog obveznika.

Zadržani porez na zarade i penzijski doprinosi treba da deklariše i plaća poslodavac, ne kasnije od 15. sledećeg meseca, po odbitku poreza od plate. Rok za vraćanje godišnjeg poreza na lični dohodak je do ili pre 1. aprila tekuće godine poreskog perioda .

277 Zakon br. 03/L-161 o porezu na lični dohodak, član 6, http://www.atk-ks.org/wp-content/up-loads/2010/09/Ligji_2009_3_L161.pdf.


Tabela 5.2: Stopa poreza na lični dohodak

Godišnji prihod (€0 - €960) 0%

Godišnji prihod (€960 - €3,000) 4% iznosa (preko €960)

Godišnji prihod (€3,001 - €5,400) €81.6 + 8% iznosa (preko €3,000)

Godišnji prihod (preko €5,401) €273.6 + 10% iznosa (preko €5,400)


2.4.3. Porez u korporacijama

18. decembra 2008. godine Skupština Kosova je usvojila Zakon o porezu na dohodak korporacija (Zakon br. 03/L-113), koji je stupio na snagu 1. januara 2009. godine.

U nastavku navodimo ko podleži porezu na lični dohodak:

- Korporacije i druge biznisne organizacije koje imaju status pravnog lica u skla-du sa primenjivim zakonom na Kosovu;

- Kompanije koje operiraju javnim asetima i u društvenoj svojini;- Organizacije registrovane od UNMIK-a kao nevladine organizacije; i- Stalna preduzeća na Kosovu ne-rezidentnih osoba. Takva stalna preduzeća ukl-

jučuju, ali se ne ograničavaju se samo na njih, fabrike, ogranke-filijale, kancelar-ije predstavništava, fabrike i gradilišta.278

Stopa poreza na dobit korporacija zavisi od godišnjeg prihoda, i kreće se od 0% do 10% od oporezivog prihoda. Neki od prihoda, kao što su prihodi nevladinih organizacija, gde takve organizacije imaju status javnog korisnika, oslobođeni su od poreza na do-bit korporacija. U zavisnosti od godišnjeg prihoda, pravni entiteti i stalna preduzeća stranih pravnih entiteta oporezuju se kao što je prikazano u sledećoj tabeli (Zakon br 03/L-162 . )

Tabela 5.3: Iznos poreza na dohodak korporacija (koji se plaća svaka tri meseca unapred, na osnovu tromesečnog neto prihoda ili pretpostavljene zarade):

Godišnji prihod €0 – €5000 €37.5 / tromesečje

Godišnji prihod €5,001 – €50,000 3-10% prihoda

Godišnji prihod €50,000 i više 10% zarade


278 Legal Guide to Kosovo: Corporate-, Tax-, and Employment Law and Other Regulations (WolfTheiss, II izdanje), http://www.wolftheiss.com/tl_files/wolftheiss/RegionalDesks/Kosovo/WT_Kosovo%20Guide.pdf.


2.4.4. Porez na imovinu

Porez na nepokretnu imovinu je postavljen i regulisan je Zakonom br. 2003/ o uvođen-ju poreza na nepokretnu imovinu na Kosovu.279. Ovaj zakon definiše ovaj porez kao opštinski porez, a takođe utvrđuje standarde i procedure koje treba da slede opštine za njegovo administriranje. Naplaćeni prihod od ovog poreza ostaje opštinama i koristi se od njih u skladu sa Zakonom o menadžiranje javnih finansija. Porez na imovinu počeo je da se primenjuje u 2003. godini. Skupština opštine svake opštine utvrđuje stopu poreza na imovinu na godišnjoj osnovi.

Ova stopa kreće se od 0.15% do 1% tržišne vrednosti imovine za svaku od sledećih kat-egorija imovine:

- Stambena imovina;- Poslovna (komercijalna) imovina;- Industrijska imovina; i- Poljoprivredna imovina.

2.5. Institucionalni okvir i razvoj u oblasti poreza

Što se organizacione strukture tiče, Poreska administracija Kosova sastoji se Centralne kancelarije, jedne Kancelarije poreskih obveznika i devet regionalnih kancelarija. Cen-tralna kancelarija sastoji se od Kancelarije generalnog direktora (uključujući Izvršnu kancelariju, Kancelariju za internu reviziju i dva zamenika direktora, jedan odgovo-ran za operacije izvršenja, a drugi za usluge podrške), Pravna kancelarija, Direkcija za modernizaciju, planiranje i analizu, Direkcija za usluge poreskih obveznika i Direkcija informacione tehnologije.280 U okviru PAK takođe rade 10 regionalnih kancelarija: 3 u Prištini, i po 1 u Mitrovici, Gnjilanu, Uroševcu, Peći, Prizrenu i Đakovici, kao i Jedinica za velike poreske obveznike, PAK trenutno ima ukupno 756 zaposlenih.

Što se tiče IT, PAK je razvijala interne pod sisteme, koji su povezani sa sistemima drugih institucija kao što je Centralna banka, Trezor, Carina Kosova, itd . Osim toga, u saradnji sa MTI-om, preko centra «One Stop-Shop”, PAK omogućava registraciju poreskih ob-veznika na jednom mestu i njihovo opremanje fiskalnim brojem za jedan dan, a razvijala je Modul za upravljanje rizikom, koji je funkcionalan.

PAK je potpisala memorandume o saradnji sa ovim institucijama: Carinom Kosova, Državnim tužilaštvom, Agencijom za registraciju biznisa na Kosovu, Finansijskim obaveštajnim centrom, Poštom i telekomunikacijama Kosova i nekoliko ministarstava. Sastavni deo ovih memoranduma je tesna saradnja u razmeni informacija i obavljanju zajedničkih aktivnosti. PAK je stalno dobila tehničku pomoć od raznih međunarodnih

279 Zakon o uvođenju poreza na nepokretnu imovinu na Kosovu, http://www.assembly-kosova.org/com-mon/docs/ligjet/2003_8_al.pdf.

280 Organizaciona struktura Poreske administracije Kosova, http://www.atk-ks.org/wp-content/up-loads/2012/10/STRUKTURA-ORGANIZATIVE-ATK-21-02-2012-2.pdf.


organizacija, uključujući i Evropsku komisiju, USAID i MMF, u izgradnji kapaciteta, kao i u razvoju politika, zakonodavstva, uputstava i procedura.281

- Tokom 2011. godine, Direkcija za modernizaciju i strateško planiranje se foku-sira u menadžiranju i razvoju projekata i koordinaciji aktivnosti sa nadležnim departmana, u cilju iniciranja novih projekata, predviđenih Strateškim planom PAK-a. Posebno angažovanje odnosilo se na projekat za izgradnju i unapređen-je SIGTAS-a i funkcionalnost Pozivnog centra.282

- Prioritet PAK-a je tokom 2011. godine bila izgradnja kapaciteta za poboljšanje usluga prema poreskim obveznicima . Glavna dostignuća tokom 2011. godine su:

- Izrada Strategije ispunjenja 2012 - 2015 i Sveobuhvatnog plana za tretiranje rizika u upravljanju ispunjenja, operativnim planovima PAK-a za 2012. godinu;

- Nastavak sprovođenja projekta fiskalnih kasa;- Ubrzanje procedure za izdavanje fiskalnih brojeva na dan podnošenja zahteva;- Početak rada Pozivnog centra za poreske obveznike koji imaju poreske obaveze

u vrednosti od preko 500 €;- Početak Pozivnog centra za poreske obveznike koji imaju poreske obaveze u

vrednosti od € 500 - 3.000 € ; - Funkcionalnost Jedinice za poreske istrage;- Razvoj sistema za obradu podataka;- Pokretanje projekta e – deklarisanja, i- Deklarisanje kupovina koje prelaze 500 € od dobavljača.

Što se tiče opštinskih poreza (porez na imovinu i opštinske takse i kazne), opštine su odgovorne za planiranje i utvrđivanje obaveza, stopa i tarifa. To je regulisano opš-tinskim uredbama.

2.6. Praktična primena u oblasti poreza

Pozivajući se na Izveštaj o studiji izvodljivosti, poreski organ treba da bude u stanju da prilagodi politike i identifikuju načine za poboljšanje efikasnosti naplate poreza. Fokus treba da bude na jačanju. Efikasnost rada treba da se povećava, isto kao i saradnja između poreske administracije, policije i suda. Sistem IT (SIGTAS) trebalo bi da bude zamenjen modernom infrastrukturom. Ostaje izazov u poboljšanju kapaciteta IT-e u Poreskoj administraciji njena transformacija u modernu administraciju putem novih sistema informacione tehnologije, koji bi još više približavali standarde EU-a meha-nizmima za prikupljanje prihoda.


282 Godišnji izveštaj o radu za 2011. godinu, Poreska administracija Kosova, http://www.atk-ks.org/wp-content/uploads/2012/04/Raporti-i-punes-2011.pdf.


Što se tiče poreza treba posvetiti posebnu pažnju jačanju konsolidacije komunikaci-je između PAK i poreskih obveznika, kroz upotrebu Pozivnog centra, koji omogućava elektronsko podnošenje poreskih prijava od strane svih subjekata i svih vrsta poreza. Ovaj centar funkcioniše još od 2011. godine, i kao rezultat njegovog rada ubran je dodatni prihod od 2 miliona € samo u toku 2012. godine. U 2010. godini PAK je takođe počela sa primenom projekta elektronskog deklarisanja, kao deo čije implementacije je do sada registrovano preko 23.000 poreskih će nastaviti da izdaje fiskalne brojeve i funk-cionalizirati fiskalne kase, u cilju borbe protiv utaje poreza i neformalnoj ekonomije, koji su prioritet vlade ove godine.283

Grafikon 5.3 sadrži podatke o pretpostavljenom prihodu u vremenskom periodu 2007-2015. Prema PAK-a, iz ovih projekcija, u toku 2010. godine, realizovano je € 221milion prihoda, u 2011 - € 261 miliona i € 284 miliona u 2012. godini.

Grafikon 5.3: Prognoza prihoda

192

2007

50

0

100

150

200

250

300

350

2008 2009 2010(*) 2011(*) 2012(*) 2013(*) 2014 2015

222 206225

252 275297 306 315

Million


283 Kosovo European Partnership Action Plan 2012, str. 15–16, http://www.mei-ks.net/repository/docs/European_Partenership_Action_Plan_2012.pdf.


Tabela 5.4: Poreske stope u zemljama Zapadnog Balkana

Vrste poreza PDV Porez na dohodak korpo-

racija Porez na lični dohodak Zemlja

Kosovo 16% 10% 0 – 10%

Makedonija 18% 10% 10%

Srbija 18% 10% 10 – 20%

Bosna i Hercegovina 17% 10% 0 – 10%

Hrvatska 17% 20% 12 – 40%

Crna Gora 17% 9% 9%

Izvor: Agencija za promociju investicija na Kosovu

2.7. Fiskalna evazija i fiskalne kase

Iako imamo veliki broj biznisa i pojedinaca koji su odgovorni poreski obveznici, izazov Poreske administracije ostaje njena sposobnost da obuhvata sve biznise i pojedince koji su uspeli da manipulišu sistem, i da se osigurava da je svaki platiša poreza,.

Poreskim jazom naziva se iznos poreza koji se ne prikuplja zbog ne implementacije za-kona o porezu. To je „ono što nedostaje“ (poreski jaz koji se izjednačava sa potencijalnim porezom minus tekući prihod). Događa se samo ako se shvata poreski jaz jedne zemlje kada Vlada odlučuje kako da poboljša nivo poreske ispunjenosti, i kao ishod povećava opšti nivo prihoda na raspolaganju za finansiranje budžeta vlade.

Mada je, prema podacima PAK, od 2009 do sada iznos prihoda povećan na 40% (porast koji ima značajan uticaj na smanjenje poreskog jaza), bazirajući se na druge raspoložive makro-ekonomske podatke, procenjuje se da ukupan iznos poreskog jaza na Kosovu (za osnovne poreze centralne vlade, odnosno PDV-a, poreza na dohodak, poreza na dobit korporacija i akciza) dostiže prosek od € 400 - € 450 miliona. Ovo je ekvivalentno 10% BDP-a .

Neplaćeni PDV je najveći problem poreskog jaza - sa godišnjim gubicima koji se pro-cenjuju da iznose € 200 miliona evra – da bi iza njega bio poreski jaz na dohodak sa oko 100 miliona € godišnje. Poreski prihodi od korporacija i biznisa iznose svega 80 miliona poreskog jaza. Lokalni porezi akcize iznose 15 miliona (najveći deo od akcize na alko-hol). Preostali deo poreskog jaza po svim izgledima dolazi od greške u proceni (nema malih pitanja u anketama ovih razmera), iz raznih drugih poreza koji nisu analizirani (porez na igre na sreću, „porez korupcije“, direktan šverc), i da crno tržište u privredi Kosova odstupa od formalnog sektoru.284

284 Analiza poreskog jaza Kosova, Crown Agents, Department for International Development, sep. 2011.


Tabela 5.5: Procenjeni poreski jaz na Kosovu285

Vrsta poreza Procena poreskog jaza

Porez na dodatu vrednost €200 miliona

Porez na akcizu (uglavnom alkohol) €15 miliona

Porez na lični dohodak €100 miliona

Porez u korporacije i biznise €80 miliona

Problemi i poteškoće sa primenom fiskalnih kasa počeli su 2010. godine. Ministarstvo za privredu i finansije (krajem 2009. godine) na početku je licenciralo dve odgovorne kompanije za prodaju fiskalnih kasa. Ove dve kompanije su naknadno kažnjene od Komisije za konkurenciju za monopolizaciju, što je rezultiralo jednom visokom cenom za nabavku fiskalnih kasa.

Dakle, kupovina jedne obične fiskalne kase od Gekos kompanije, sa kapacitetom regis-tracije do 1000 proizvoda, koštala bi 260 €. Ostali modeli sa kapacitetom do 3.000 proiz-voda EJ 55b (325 €), MP - 55B (289 €), MP - 55EJ (379 €). Veća fiskalna kasa za registraciju 5000 proizvoda koštala bi 480 €. Pored fiskalnih kasa, biznisi kase će morati da nabave i fiskalni štampač. Cena za ovaj štampač je mnogo veća nego fiskalne kase. Oni dostižu cenu od 449 € do 1.100 € .

Terminal za povezivanje sa Poreskom administracijom Kosova košta 155 €, displej za kupca 110 €, i F-link drajver za fiskalnog štampača 125 €. Sve ove cene su bez PDV-a od 16%.

S obzirom na male i srednje biznise na Kosovu, čini se da je otkupna cena jedne fiskalne kase veoma visoka. Stoga, i dalje imamo veliki broj biznisa koji ne koriste novi sistem. Na početku primene programa, od 40.000 aktivnih biznisa, samo 6.500 njih je kupilo fiskalne kase.

Rezima ključnih izazova identifikovanih u oblasti carina i poreza

• Situacija na severu je poseban izazov za Carinu. U dva carinska punkta Koso-vo - Srbija, na severu zemlje, Carina Kosova nastavlja da radi samo u sarad-nji sa EULEX-om . Posle incidenata u julu 2011. godine i kasnijih sporazuma o carinskim pečatima i IBM u okviru dijaloga Beograd - Priština, ima veoma ograničen komercijalni saobraćaj kroz dve kapije na severu. Sva teretna vozila se i dalje usmeravaju na terminalu u Mitrovici za carinjenje. Prihod se ne prik-uplja na ove dve kapije. Roba koja podleže akciznoj, sanitarnoj i fito-sanitarnoj kontroli, nije dozvoljeno da uđe kroz ova dva granična prelaza.

• Usled nedostatka efikasnog carinskog nadzora na graničnoj liniji između Koso-va i Srbije, roba često ulazi na Kosovu preko severa bez carinjenja.

• Sertifikati o poreklu robe koja se izvozi verifikuje se od strane carine, kako za

285 Ibid.


robu poreklom sa severa, takođe i za onu iz preostalog dela Kosova. Carina Kosova se suočava sa izazovima u pogledu pristupa na teritoriji na severu. Ovo ima implikacija na poštovanje pravila o poreklu za robu koja ulazi u teritorije zemlje kroz ovaj deo granice. U praksi, zahtevi za sertifikate o poreklu su malo-brojni.286

• Moderno administriranje trgovine zahteva odgovarajuću podršku u pogledu in-formacionih i komunikacionih tehnologija u svim aspektima interakcije između uvoznika, izvoznika i carinskih agenata (špeditera) i trgovinskih administra-tora. Mnoge carinske procedure, kao što su tranzit, skladištenje i prevoz do privremenog odredišta (‘transshipment’), mogu da se efikasnije kontrolišu kroz primenu potrebne savremene tehnologije. Međutim, uvođenje na upotrebu pot-puno automatizovanog sistema Elektronskih carina (e - Carina) zahteva odo-brenje u skladu sa odredbama zakona koje se odnose na primenu i pravno pri-hvatanje elektronskog potpisa u širokom spektru administrativnih i poslovnih odnosa.

• Blagovremeno i transparentne obezbeđivanje žalbenih procedura (tj. pravedni tretman) je takođe važan element za fiskalnu i trgovinsku administraciju, i kada jedan administrativni zvaničnik donosi odluku koja je nepovoljna za pojedinca ili biznis, biznisi treba da budu u stanju da se baziraju na postupak žaljenja koji je nezavisan, transparentan, pravedan i da brzo reaguje. Cilj je da se bilo kakav administrativni spor rešava sa što manje troškova i vremena provedenog od strane oštećenog pojedinca ili preduzeća, svo to kako bi se ograničio broj formalnih pritužbi na sudovima, koje su skuplje i oduzimaju više vremena. Ide-alno uputstvo u ovom pogledu je da se administrativni sporovi rešavaju u roku od 30 dana nakon podnošenja žalbi.

• Fiskalna evazija široko rasprostranjena. Da bi se ovaj izazov adresirao, na snazi je Strategija ispunjenosti ( 2012-2015 ). Glavni izazov za Poresku administraciju Kosova je da se dopre do svih pojedinaca i biznisa koji ne plaćaju poreze.

Rezime izazova identifikovanih u oblastima razmotrenim na Tematskom stolu br. 4287

Trgovina

- Deficit u porastu trgovine rob, odsutnost viševrsnosti roba koja se izlaže, prevla-davanje roba niže vrednosti u strukturi izvoza, kao i rizik zaustavljanja pozitiv-nog biznisa u izvozu usluga

- Praznine u zakonodavstvu za infrastrukturu kvaliteta, carine i rezervne mere i


287 Ovaj deo sadrži glavne izazove proizašlih iz materijala za diskusiju za svaku oblast i iz plenarnog susreta Tematskog okruglog stola (održan 24. Aprila 2013) i služio je kao radni dokument za zajedničku dijag-nostičku radionicu (obuku) svih tematskih okruglih stolova Task Force za evropsku integraciju.


njegovo nedovoljno usklađivanje sa acquis - Koherentnost i nedovoljna primena trgovinskih politika i njihova ad hoc priro-

da- Nedostatak ekonomskih i fiskalnih politika koje favorizuju domaće biznise i

stimulativnih politika za njih (direktne subvencije za poljoprivredu i na ban-karske kamate)

- Nedostatak dovoljnih kapaciteta Departmana trgovine, posebno u oblasti zaš-tite tržišta i za obavljanje studija uticaja na privredu Kosova u kontekstu pri-preme i realizaciji dela SSP-a za trgovinu

- Nedostatak dovoljnih kapaciteta asocijacija biznisne zajednice da doprinosi raz-voju zakonodavstva i politika i u funkcionisanju koordinacionih struktura, kao i nedovoljna samosvest biznisa u razvoju zakonodavstva i trgovinskih politika

- Nedovoljan nivo refleksije zahteva, biznisnih potreba i predloga za razvoj za-konodavstva i politika

- Nezadovoljavajuće funkcionisanje mehanizama koordinacije u oblasti trgovine- Dostupnost i loš kvalitet statističkih podataka i nedovoljna saradnja na tehnič-

kom nivou između institucija koje poseduju relevantne statističke podatke za oblast trgovine

- Nedovoljna i neadekvatna primena zakonodavstva i politika (porast carinske os-novice na uvoz robe, ne sprovođenje Sporazuma CEFTA, nelojalna konkurenci-ja, nedostatak efikasnog tržišnog nadzora, primena anti dampinških mera i dru-gih mera zaštite u ad hoc formi bazirano na individualne biznise, a ne kroz širi pristup, baziran na industriju i ekonomske sektore, pravna infrastruktura i ve-oma slaba efikasnosti sudova, korupcija, šverc, ne formalnost, fiskalna evazija, komunikacija sa opštinskim upravama, identifikacija konkurentno prioritetnih sektora) .

Industrija MSP-a

- Nedostatak jedne povoljne klime za investicije - Administrativna i slična opterećenja u funkcionisanju preduzeća (posebno kod

javnih preduzeća) - Nedovoljan pristup MSP-a finansiranju - Nedostatak kompletnog i funkcionalnog sistema za stečaj preduzeća - Nedovoljno sprovođenje politika za modernizaciju, restrukturiranje i jačanje

MSP-a (fondovi, institucionalni i kapaciteti MSP-a) - Neusaglašenost podataka u oblasti MSP-a, kao i nedovoljna saradnja i koordi-

nacija između odgovornih institucija u oblasti industrije i MSP-a sa Agencijom za statistike Kosova i zajednicom biznisa

- Nedovoljna primena zakonodavstva u oblasti industrije i MSP-a - Teškoće u preseljenju in-formalne ekonomije u formalnu - Nedostatak ‘Giljotinu propisa’ i mehanizma regulativnog uticaja (MRU)- Nedostatak odgovarajućih politika za razvoj industrije, koje bi doprinele aktiv-

iziranju izvora ekonomskog rasta, posebno za sektor proizvodnje - Nedostatak dobro strukturisanog i potpuno funkcionalnog dijaloga između

javnih institucija i privatnog sektora o svim aspektima razvoja industrije i MSP-a i svim nivoima

- Ne učešće u programima (Program za konkurenciju preduzeća i MSP-a (COSME) 2014 – 2020, Okvirni program za konkurentnost i inovacije (CIP) i kampanju Evropska nedelja MSP-a).


Postojanje funkcionalne tržišne ekonomije i kapacitet da se nosi sa tržišnim snagama unutar Unije

- Nedostatak dovoljnih institucionalnih kapaciteta (konkurencija, PIS, energetska efikasnost, životna sredina, bezbednost hrane, zapošljavanje i socijalne politike, politike javnog zdravlja)

- Visok nivo korupcije i birokratije- Nedovoljno usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa acquis (posebno u po-

gledu slobode kretanja roba, konkurencije, PIS-a, itd.)- Slaba implementacija (naročito loša efikasnost sudova i drugih zainteresovanih

strana koja se nadovezuju sa pravnim sistemom)- Nedostatak dobro obrazovane i kvalifikovane radne snage (kvalitet obrazovan-

ja ne odgovara potrebama tržišta, ne razvijene politike i nedovoljna sredstava za doživotno učenje, i koordinacija između centralnog i lokalnog nivoa)

- Nedovoljna usklađenost sa standarda EU kada je reč o priznavanju stručnih kvalifikacija i prava kompanija ( uključujući računovodstvo, reviziju i upravl-janje korporacija)

- Nedovoljna implementacija strukturnih reformi u poljoprivredi (usklađivanje veterinarskih, sanitarnih i fitosanitarnih propisa sa standardima EU-a, prik-upljanje i obrada podataka)

- Nedovoljno usklađivanje pravnog okvira sa standardima EU-a za slobodan protok kapitala, platnog sistema i infrastrukture kvaliteta, i nedovoljno spro-vođenje iste

- Prava industrijske svojine: nedovoljna zaštita kompanija od tržišta EU-a.

Unutrašnje tržište

- Pravne praznine i nedovoljna usklađenost nacionalnog zakonodavstva sa ac-quis (jednak tretman radnika i prava članova njihovih porodica, koordinacija šema socijalnog osiguranja, pravo na osnivanje kompanija, slobodno kretanje samo-zaposlenih osoba, sloboda pružanja usluga i priznavanje profesionalnih kvalifikacija, javna nabavka, preko granična udruživanja, zaštitu biračkog pra-va manjih akcionara, računovodstva i revizije korporacija, pravo kompanija, geografski pokazatelji, dominantni položaj na tržištu, pomoć države, liberal-izacija tržišta, zaštita potrošača i javnog zdravlja)

- Nedostatak dovoljnih institucionalnih kapaciteta za sprovođenje zakonskog ok-vira i politika (ocenjivanje usaglašenosti, metrologija, javna nabavka, prava in-telektualne i industrijske svojine, zaštita konkurencije, zaštita potrošača i javnog zdravlja)

- Nedovoljan razvoj i implementacija strateških dokumenata (slobodno kretan-je radnika, javna nabavka, pravo kompanija, politike konkurencije, zaštite po-trošača i javnog zdravlja)

Slobodno kretanje roba

- Nedostatak članstva Agencije za standardizaciju i Departmana metrologije u međunarodnim organizacijama


Slobodno kretanje radnika

- Nedostatak bilateralnih sporazuma, posebno sa državama članicama EU-a, za koordinaciju šema socijalnog osiguranja

Pravo na osnivanje kompanija i sloboda pružanja usluga preko granica

- Nedostatak bilateralnih sporazuma o uzajamnom priznavanju profesionalnih kvalifikacija

- Nedostatak podataka u oblasti pružanja usluga (pravna akta i redovno ažurira-ni podaci o pružanju usluga na domaćem tržištu)

Sloboda kretanja kapitala

- Nedostatak sveobuhvatne ocene zakonodavstva (u cilju identifikacije i adresir-anja mogućih mera)

- Nedostatak SWIFT-Koda Kosova

Javna nabavka

- Nedostatak sistema e-nabavke - Nedostatak jasne podele nadležnosti između institucija javne nabavke - Diskutabilan kvalitet odluka Organa za razmatranje nabavke

Pravo kompanija

- Nedostatak zakona i podzakonskih akata u oblasti upravljanja korporacija - Nedostatak pune funkcionalnosti Kosovskog saveta za finansijska izveštavanja

(uključujući raspoloživost podataka) - Nedostatak prevoda Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI)

Prava intelektualne i industrijske svojine

- Nedovoljna svest javnosti

Politike konkurencije

- Nedostatak institucionalne strukture za oblast državne pomoći - Nedovoljna svest biznisa - Nedostatak ažuriranih podataka dostupni javnosti

Zaštita potrošača i zdravstvena zaštita

- Nedostatak sveobuhvatne procene sprovođenja zakona i politika u oblasti zaš-tite potrošača

- Nedovoljna promocija zakonodavstva, politika i uputstava za zaštitu prava po-


trošača i mehanizama implementacije- Nedostatak specijalizovanih organizacija civilnog društva u oblasti zaštite po-

trošača (na centralnom i lokalnom nivou)- Nedovoljna svest javnosti o potrošačkim pravima i mehanizmima za njihovu

zaštitu- Nedostatak ažuriranih podataka o većini sektora u oblasti zaštite javnog zdravlja.

Carine i oporezivanje

- Nedostatak pune carinske kontrole u dve carinske tačke na severu Kosova i krijumčarenja robe u ovom delu

- Nepotpuno sprovođenje zahteva za uverenja o poreklu- Nedostatak elektronskog carinskog sistema (e-Carina)- Ne sprovođenje carinskih procedura žalbi (za obezbeđivanje pravednog tret-

mana) na brz, transparentan i efikasan način- Visok stepen fiskalne evazije- Standardni integrisani vladin sistem Poreske administracije (SIGTAS) je

zastareo sistem.


Spisak saradnika - doprinositelja

Predsedavajuća i ko-predsedavajuća Tematskog stola, Moderatori tematskih susreta i domaći eksperti – podržavaoci:

Eljana Naka, Predsedavajuća Stola, Ministarstvo za trgovinu i industriju Rajmonda Kukalaj, Ko-predsedavajuća Stola, Ministarstvo za evropske integracijeBlerim Ahmeti, Moderator tematskog susreta za trgovinu, Ministarstvo za trgovinu i industrijuZenun Pajaziti, Moderator tematskog susreta Funkcionalna tržišna ekonomija i kapac-iteti za suočavanje sa tržišnom snagom unutar Unije, Skupština Kosova Edmond Hajrizi, Moderator tematskih radionica u Unutrašnjoj trgovini, Univerzitet za biznis i tehnologiju Naim Huruglica, Moderator tematskog susreta o Carini i porezima, Carina Kosova Petrit Gashi, domaći eksperta za trgovinu Emrush Ujkani, domaći eksperta za trgovinu i MSPAnjezë Gojani, domaći eksperta za unutrašnje tržišteMimoza Miftari, domaći eksperta za Carinu i porezeArtan Çollaku, Sekretar Tematskog stola, Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ)

Učesnici tematskih susreta i radionica (sektorskih):288

Adnan Hoxha, Opština PećAgim Kukaj, Ministarstvo za ekonomski razvoj Agim Nika, Carina KosovaAgron Maloku, Ministarstvo spoljnih poslova Agron Shurdhani, Ministarstvo za trgovinu i industriju Ahmet Krasniqi, Kosovski autoritet za konkurencijuAlban Fejza, Ministarstvo za finansije Ali Aruqaj, Policija KosovaAngeliki Votsoglou, Kancelarija EU-a na KosovuArbenita Mjekiqi, Ministarstvo za evropske integracijeArdian Kryeziu, Agencija SAD za međunarodni razvoj (USAID) (Program za poboljšanje poslovne sredine)Ardiana Shala – Krrabaj, Ministarstvo za trgovinu i industriju Arian Zeka, Američka privredna komora na Kosovu Arlinda Ahmeti, Ministarstvo za evropske integracijeArsim Aziri, Austrijska agencija za razvoj (ADA)Arsim Tërnava, Kosovski autoritet za konkurencijuArta Musa – Krasniqi, Kancelarija EU-a na KosovuArtan Demolli, Ministarstvo za trgovinu i industriju Avdyl Krasniqi, Kosovski autoritet za konkurenciju

288 Prema azbučnom redu.


Avni Ajdini, Unija nezavisnih sindikata Kosova Bajram Rexha, Carina Kosova Bardh Kadiu, Udruženje za tehnologiju informacije i komunikacije Kosova (STIKK)Bardhyl Meta, Nemačko-kosovska privredna komora Berat Havolli, Ministarstvo za finansijeBesim Toska, Kosovska alijansa za biznisBesnik Ramadanaj, Kosovski demokratski institut (KDI)Besnik Vasolli, Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ) Blerta Nikqi, Poreska administracija KosovaBrian Kemple, Agencija SAD za međunarodni razvoj (USAID) (Program za poboljšanje poslovne sredine)Brikenë Hoxha, Kosovska inicijativa za stabilnost Bujar Istogu, Ministarstvo za trgovinu i industriju Bujar Shatri, Carina KosovaCurr Gjocaj, Ministarstvo zdravstva Daniel Linotte, Projekat EU-a za trgovinske politike (Kancelarija EU-a na Kosovu)Daniela Zampini, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP)Dardan Fusha, Centralna banka KosovaDëfrim Rifaj, Ministarstvo za rad i socijalno staranje Ekrem Hysenaj, Poreska administracija KosovaEkrem Hyseni, Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ)Elhami Shaqiri, Kancelarija Premijera Enver Basha, Ministarstvo za ekonomski razvoj Ermal Lubishtani, Univerzitet za biznis i tehnologiju Esin Müzbeg, Kosovsko – turska privredna komora Etrit Tetova, Kosovski autoritet za konkurencijuFatos Azemi, Opština Priština Feim Maliqaj, Ministarstvo za kulturu, omladinu i sportFeride Zeka, Ministarstvo za evropske integracijeFjolla Muja, Poreska administracija KosovaFlamur Gojani, Unija nezavisnih sindikata Kosova Florim Canolli, Ministarstvo za evropske integracijeFlorim Salihaj, Ministarstvo za rad i socijalno staranje Gani Asllani, Kosovski autoritet za konkurencijuGani Mustafa, Opština Novo Brdo Garland Boyette Projekat EU-a za MSP (Kancelarija EU-a na Kosovu)Gazmend Mejzini, Ministarstvo za trgovinu i industrijuGentina Jusufi, Ministarstvo za ekonomski razvoj Gëzim Kasapolli, Ministarstvo za evropske integracijeHaxhi Arifi, Unija nezavisnih sindikata Kosova Hysni Hoxha, Organ za razmatranje javne nabavke Ibush Luzha, Ministarstvo za trgovinu i industrijuIlir Berisha, Agencija za statistiku Kosova Ilir Rexha, Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ) Irfan Lipovica, Ministarstvo za trgovinu i industrijuIsa Dukaj, Ministarstvo za trgovinu i industriju


Ismajl Sahiti, Agencija za statistiku KosovaJakob Modeer, Projekat EU-a za MSP (Kancelarija EU-a na Kosovu)Kaltrina Paçarada, Ministarstvo za evropske integracijeKushtrim Tolaj, Agencija SAD za međunarodni razvoj (USAID) (Program za poboljšanje poslovne sredine)Luan Dalipi, Projekat EU-a za MSP (Kancelarija EU-a na Kosovu)Lumnije Ajdini, Kosovska alijansa za biznisLumnije Hashani, Privredna komora Kosova Marcelë Restelica, Ministarstvo za ekonomski razvoj Mensure Çerkezi, Agencija za statistiku KosovaMentor Bislimi, , Ministarstvo zdravstva Muhamet Hashani, Ministarstvo za trgovinu i industrijuMurat Vokshi, Ministarstvo za rad i socijalno staranje Nahit Sharku, Opština VučitrnNazim Rahimi, Regulatorni autoritet elektronskih i poštanskih komunikacija Nexhat Kryeziu, Centralna banka KosovaOlivera Ceni, Privredna komora Kosova Parim Bajrami, Privredna komora Kosova Petrit Zogaj, Pokret FOLQamile Sinanaj, Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologijuRamadan Latifaj, Carina KosovaReinhardTrenkle, Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ) Remzi Ejupi, Nemačko-kosovska privredna komoreRexhep Vasolli, Ministarstvo za finansijeRyzhdi Baloku, Unija nezavisnih sindikata Kosova Rrezarta Delibashzade, Institut Demokratija za razvoj (D4D)Rron Dalladaku, Projekat EU-a za MSP (Kancelarija EU-a na Kosovu)Ruzhdi Shehu, Ministarstvo za trgovinu i industrijuSadije Topojani, Carina KosovaSafet Hoxha, Regulatorna komisija za javnu nabavku Sara Rexhepi, Ministarstvo za trgovinu i industrijuSelajdin Beqa, Kosovski autoritet za konkurencijuSelatin Kaçaniku, Organizacija - KonsumatoriShemsi Elezi, Kosovski autoritet za konkurencijuShpend Emini, Institut Demokratija za razvoj (D4D)Tefik Ujkani, Poreska administracija Kosova Tefta Kelmendi, Ministarstvo za evropske integracijeTaulant Kryeziu, Ministarstvo za evropske integracijeUranik Begu, Kosovski centar za inovacije (ICK)Valdete Krasniqi, Carina KosovaValdet Osmani, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP)Valmira Rexhëbeqaj, Ministarstvo za finansijeValon Avdiu, Ministarstvo za evropske integracijeValon Berisha, Ministarstvo za trgovinu i industrijuValon Canhasi, Udruženje za tehnologiju informacije i komunikacije Kosova (STIKK)Valon Kashtanjeva, Ministarstvo za kulturu, omladinu i sport


Veli Hoti, Ministarstvo za trgovinu i industrijuVeronika Hofinger, Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ) Visar Hapçiu, Američka privredna komora na Kosovu Xhavit Krasniqi, Opština RanilugXhemajl Syla, Ministarstvo za trgovinu i industrijuWolff-Michael Mors, Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ) Zana Batusha, Carina Kosova

Implemented by