13. Najpoznatiji pedagozi i njihova dela

Sokrat – Platon ''Država''

–

Aristotel

(svi u svojim delima govore o vaspitanju)

Kvintijan

– prvi po svojim delima pravi pedagog – vodio retorske škole i razradio

metodikugovorništva.U periodu humanizma sve više se govori o vasitanju.

VitorinodaFeltre

– učitelj novog tipa, uređuje školu koju zovu ''dom radosti''.

FransoRable

– u delu ''Gargantua i Pantagruel'' kritički opisuje odnos oca i sina.

MišelMontenj

– u ''Esejima'' kritikuje učenje napamet i bez razumevanja.

Erazmo Roterdamski

– ''Pohvala ludosti'', gde kritikuje feudalno vaspitanje.Na prelazu iz srednjeg u

novi vek:

Jan Amos Komenski

– Didactica magna, u njoj su sadržani interesi celog naroda. On oštrokritikuje

srednjevekovno vaspitanje, on traži opštu obaveznu školu, na maternjem

jeziku,zalagao se za smišljeno vaspitanje u predškolskom periodu, bavio se

pitanjem didaktike,sačinio raazredno-predmetnu-časovnu nastavu.

Džon Lok

– bavi se pitanjem vaspitanja dece viših staleža i porodičnim vaspitanjem.

\

Žan Žak Ruso

– zastupa interese sitne buržoazije, ustaje veoma oštro protiv

društvenenejednakosti, despotizma, religijskih zabluda.

Pestolaci

– ističe se kao veliki učitelj i pedagog koji je imao veliku ljubav prema

deci.Napisao ''Kako Gertruda uči svoju decu''.

Herbert Spenser -

popularan tokom 19. veka u Engleskoj, smatrao da bi sadržajobrazovanja

trebalo da čine realne nauke, bio je protivnik stvaranja državnih škola ismatrao

da država ne bi trebalo da brine o školovanju radničke dece i sirotinje.

Johan Fridrih Herbart –

od svih pomenutih se najviše izdvaja ovaj nemački pedagog.Njegove pristalice

su stvorile pokret – herbartijanstvo. Nastojao je da izgradi pedagogijukao

samostalnu nauku zasnovanu na etici i psihologiji. Prvi koji je pokušao da

povuče

razliku između pedagogije kao teorije i kao prakse. Nije se slagao sa Rusoovim

idejama, panije ni čudo što su ga fašisti hvalili. Prema Herbartu pedagogija bi

trebalo da utvrdi cilj (što je izvesna novina). Po njemu je ta cilj izgrađen na

osnovu moralnog religijskog shvatanja.Osnovna sredstva koja ističe za

ostvarenje tog cilja su : upravljanje decom, nastava idisciplina. Po njemu

nastava mora uvek biti jasna, asocijativna, sistematična i metodična –formalni

stupnjevi nastave.

Ušinski

– veoma odlučan antiherbartovac, ruski pedagog, demokrata po ubeđenju.

Džon Djui

– istaknuti predstavnik filozofije i pedagogije pragmatizma. Pedagogiju je

saopštih društvenih ciljeva usmerio na konkretne životne ciljeve. Napisao

''Pedagogija idemokratija''

Anton Semjonovič Makarenko

– najpoznatiji pedagog socijalističke epohe, radio naprevaspitavanju mladih

socijalnih slučajeva u vaspitno-radnim kolonijama.Najpoznatija dela''Pedagoška

poema'' i ''Zastave na kulama'', spadaju u najpopularnije pedagoške knjige

usvetu.U 20. veku se teško može govoriti o pedagoškim klasicima, ved više o

istaknutimpojedincima.Za razvoj prosvete i školstva u Srbiji zaslužni su mnogi.

Neki od njih su: Mirijevski,Vujanovski, Nestorovid i Mrazovid, koji su krajem 18.

veka organizovali prvu školu pougledu na ''Opšti školski red''; Dositej

Obradovid; Vuk Karadžid; Milan Milidevid; SvetozarMarkovid; Vasa Pelagid.