Aleksandar Saa Ignjatovi
Najvee tajNe i misterije srbije
Naslov originala
namedelo
Copyright 2014, Aleksandar IgnjatoviCopyright ovog izdanja 2014, LAGUNA
Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomaete razvoj projekta odgovornog korienja umskih resursa irom sveta.
1996 Forest Stewardship Council A.C.SW-COC-001767
Najvanije stvari je najtee rei. To su stvari kojih se stidi-mo jer ih rei umanjuju kad ih izgovorimo, stvari koje su se inile neogranienim dok su bile u naoj glavi stisnu se na obinu, ivotnu veliinu. Ali ima tu jo neto, zar ne? Najvanije stvari su preblizu mestu gde je zakopano nae tajno srce, kao putokazi prema blagu koje bi neprijatelji rado ukrali. I dogodi se da s mukom otkrijemo neku tajnu, a da nas ljudi udno gledaju ne shvatajui ta smo uopte rekli ni zato smo mislili da je to toliko vano da bismo bili na ivici suza dok smo govorili. Mislim da je to najgo-re. Kad tajna ostane zakljuana ne zato to nije ispriana, nego zato to je niko nije razumeo.
etiri godinja dobaStiven King
Sadraj
Predgovor Sada i ovde ................................................... 9udovite iz Borskog jezera ........................................... 13Crna koliba ....................................................................... 21Zveri iz Belegia ............................................................... 29Lavirint u srcu planine .................................................... 35Sablasna kua ................................................................... 43Ukleti most ....................................................................... 51Psihika sekunda ............................................................. 61Duh rimske device .......................................................... 69Prokletstvo starog groblja ............................................... 77Suze iz kamena ................................................................. 85uda Svetog Romana ...................................................... 91Utvara iz Brezjaka ............................................................ 99Na uglu ulice od sto koraka, negde na obodu grada ... 105Vrtlog nonih sila .......................................................... 113Vudu magija u Beogradu .............................................. 121
Najvee tajne i misterije Srbije 8
Kad reka zauti .............................................................. 129Kao da se nita nije dogodilo ....................................... 135Avet iz stare kue ........................................................... 143Ukleti automobil ............................................................ 151Kini ovek ..................................................................... 159Pogovor Sasvim obina uda .................................... 167
O autoru ........................................................................... 173
Predgovor
Sada i ovde
Sasvim uvereni, barem veina od nas, da emo svoja dobra ili loa dela plaati negde u astralnim prostorima nematerijalne duhovnosti, pa nazivali to Bogom, kosmi-kom energijom ili ivotom posle ivota, izgleda da smo zaboravili ono to bi po logici trebalo da bude osnovna svrha naeg postojanja da ivimo. Sada i ovde. Naravno, mi se trudimo da uverimo sebe da smo stvarno ba mi ta nezamenljiva karika u lancu koji povezuje Boga i priro-du, i to nam daje za pravo da svoje frustracije i ekstaze suvie esto pripisujemo nekim nematerijalnim i udno-vatim silama. I ta naa sklonost da sve to ne moemo da razumemo ili racionalno objasnimo tumaimo tako to prizivamo pretpostavke o viim nivoima svesti, inteli-gentnom, svemoguem i svrsishodnom svemiru ili ivotu posle ivota, naizgled skida sa nas odgovornost za ivot koji upravo ivimo.
Strah pred nepoznatim, ili oduevljenje i nada koje nam pruaju proroci, vidovnjaci, mistici i nebeski znaci, melem su za nae proste ovozemaljske due, nespremne na ivot u ovom trenutku.
Sada i ovde.
Najvee tajne i misterije Srbije 12
Kao novinar propartao sam Srbijom uzdu i popreko. Nisam jurio za misterijama, ali one su kao po pravilu sti-zale mene. Malo se kad dogodilo da ono to sam napisao nisam i sm doiveo. Gotovo svaki novinarski zadatak van uobiajenih, svakodnevnih tema vodio me je ka ljudima koji su preda mnom otvarali neku od stranica ove knjige, prema mestima tamnijim od noi, kojima sam tumarao pokuavajui da pronaem smisao u onome to mi se dogaalo. I kada mi se u Maletini kraj unisa tlo treslo pod nogama bez vidljivog razloga, i kada mi je automobil otkazao poslunost u pono, na mostu koji vodi ka selu Bistrici, i kada sam sluao neopisive zvuke iz kamenih katedrala avolje varoi, i dok sam se umivao vodom sa urevdanskog izvora kod Manastira Gornjaka... nisam mogao, a ni eleo da sakrijem potovanje prema silama koje upravljaju prirodom na nain nedokuiv naem neja-kom razumu.
Stajao sam esto na granici predanja i sujeverja, onoj tanunoj liniji koja deli stvarnost i snovienje, znajui da nisam onaj kome je dato da razume. Oko mene su se kome-ale senke prolosti i nagovetaji budunosti, ostavljajui me da u zoni sumraka postavljam pitanja na koja, znao sam, odgovore neu dobiti. Zato ni ova knjiga ne sadri odgovo-re, ve samo pitanja. Ona koja sam se usudio da postavim.
Svejedno... Ova knjiga posveena je Neni, mojoj majci, koja me je trpela toliko godina. I nije doekala... Ili jeste.
udovite iz Borskog jezera
Da, ba. Priaj to nekom drugom, prijatelju. Borsko jezero je, bre, vetako, napravljeno je negde ezdesetih, ako se ne varam, kakva crna udovita u njemu! Nije ti to Loh Nes.
Bio sam na ivici da ponem da ismevam svog pozna-nika, iskusnog ronioca koga esto angauju u pretragama reka i jezera Srbije. Jer ono to mi je ispriao delovalo je zaista malo verovatno. Navodno, dok je u Borskom jezeru traio tela dva ronioca koja su se tamo utopila, u mutnoj vodi tik pored njega prola je ogromna, bezoblina senka koja ga je toliko uplaila da se umalo i sam nije udavio. Priao mi je i kako su mu kasnije metani okolnih sela koji su se okupili na obali rekli da to to se njemu dogodilo za njih nije nita neobino i da je samo imao priliku da vidi ono to i mnogi od njih. udovite iz Borskog jezera.
Elem, rekoh, bio sam na ivici da njegovu priu smestim meu ona klasina narodna sujeverja koja nisu potkre-pljena nikakvim dokazima, ali s druge strane, poznavao sam ga prilino dobro i znao da je momak na svom mestu, ozbiljan porodini ovek i sportista koji se ne bi bavio nekakvim budalatinama.
Najvee tajne i misterije Srbije 16
Nekoliko nedelja kasnije uspeo sam da sebi obezbedim slobodan vikend i zapucao sam vijugavim i tronim putem agubicaBor, preko Crnog vrha, prema Borskom jezeru i njegovoj misteriji. Prva stanica bio mi je auto-kamp, sme-ten sa leve strane puta, samo nekoliko stotina metara od jezera. Jo je bilo kasno leto i desetak prikolica i nekoliko atora nizalo se s obe strane peanog puteljka.
Parkirao sam auto i priao starijem branom paru koji se odmarao na platnenim stolicama, ispod tende zaka-ene za kamp prikolicu. Oekivao sam da budu barem iznenaeni mojim suludim pitanjem, ali njihov odgovor je iznenadio mene.
Naravno da smo uli za udovite. Mi zbog toga i dolazimo ovde dva puta godinje, sinko izree prose-di gospodin negovane brade i pronicljivih oiju. Nije mi zvuao kao da se ali.
Zamolio me je da ne otkrivam njegovo ime, pa u ga u ovoj prii zvati Milan. Elem, Milan je rodom iz okoli-ne Zajeara i jo kao deak zainteresovao se za prie o raznim prirodnim i natprirodnim udima kojima obiluje njegov kraj. Kada su mu roditelji emigrirali u Nemaku, on je krenuo sa njima, u Bremenu zavrio fakultet i postao ugledni inenjer elektrotehnike. Oenio se Nemicom i sa njom dobio dvoje dece, ali ga interesovanje za udne pojave nikada nije napustilo. Zato je osamdesetih poeo redovno da se vraa u rodni kraj i istrauje neobjanjive pojave.
Puno je Homolje uda, mladiu. Zar ne misli da je malo udno to si u svojoj potrazi prvo naiao ba na nas?
Da, bilo je vie nego udno, ali davno sam ve nauio da se u ivotu nita, ali ba nita ne dogaa sasvim sluajno.
udovite iz Borskog jezera 17
Za udovite iz ovog jezera uo sam krajem osamde-setih zapoeo je svoju priu Milan. Stanovnici okolnih sela priali su da njihova stoka, kad je dovedu da se napoji na jezeru, netragom nestaje, ak i tokom dana. Veliku avetinjsku ivotinju koja ivi u jezeru prvi je pomenuo neki mladi, iji se najbolji drug utopio dok su se zajedno jedne veeri kupali u jezeru, ali svi su to pripisali njego-vom mentalnom stanju posle gubitka prijatelja. Kasnije je, kau, potpuno poludeo, iao je nou uz obalu i molio udovite da uzme i njega, pa je konano zavrio u nekom sanatorijumu.
Milan, meutim, iako je godinama dolazio na jezero, nikada nije imao neobina iskustva.
Uvek sa sobom nosim dobru kameru i spreman sam da reagujem ako se udovite pojavi. Naalost, za sve ove godine nisam imao sree, iako supruga i ja mnogo vremena provodimo u etnji pored jezera i danju i nou. Ali svake godine, kada doemo, saeka nas poneka nova pria ljudi iz okolnih sela, koji tvrde da se u njihovom jezeru dogaa neto udno.
Mada mi je Milanova pria bila zanimljiva i korisna, odgovor koji sam eleo da dobijem jo je bio daleko. Uputio sam se obodom jezera prema Boru kako bih se u Bresto-vakoj banji sreo sa Dankom, rudarskim inenjerom koji je do tanina znao istorijat jezera. Iako se ranije nismo upoznali, ve se samo uli telefonom, gospodin Danko bio je vrlo ljubazan i predusretljiv.
Nema oveka koji ivi ili radi u blizini, a da nije uo za udovite. To je, meutim, samo bujna mata dokonih glava bio je vrlo samouveren inenjer. Istina je da je
Najvee tajne i misterije Srbije 18
jezero na nekim mestima vrlo opasno, zbog jakih podvo
