Broj 38. Godina II. 17. lipnja 2005. BESPLATNI PRIMJERAKwww.hrvatski-vojnik.hr

€2,

10•C

AD

3,0

0•A

UD

3,3

0•U

SA 2

,00•

CH

F 3,

50•S

IT 4

30,0

0•SE

K 17

,00•

NO

K 17

,00•

DKK

15,

50•G

BP 1

,30

Namjera nam je stvoriti okruæenjeza normalan æivot u Afganistanu

ISSN

1

33

0 -

50

0X

PRIN

TED

IN C

ROA

TIA

Razgovor Draæen HrastiÊ, Ëlan hrvatskog tima u sklopu Pokrajinskogtima za obnovu u Afganistanu

G lasnogovornik Pentagona Bryan Whit -man je izjavio da su se ameriËke brigeu svezi s prodajom izraelskog naoru æa -

nja Kini poveÊale, ali je odbio komentirati izvjeπÊa iz izraelskog listaHaaretz koja navode da Washington zahtijeva da im Izrael da detalje o vi -πe od 60 % obrambenih poslova koje imaju s Kinom. Najvaænija temaHaare t zovih Ëlanaka se odnosila na ameriËko protivljenje izraelskoj mo -dernizaciji proturadarskog samonavodeÊeg projektila Harpy (na slici), kojije veÊ prodan Kini. Zbog svih problema SAD je stopirala razliËite razvojneob rambene projekte koje je provodila ili planirala s Izraelom.

SVIJET

2

WASHINGTON

V eliku intergransku vojnu vjeæbu Talisman Saber koju Amerikanci iAustralci zajedno provode u potonjoj dræavi, u podruËju Queen -slanda, obiljeæila su i dva kontroverzna dogaaja. Proteklog tjedna

australska federalna policija je u gradiÊu Townsvilleu uhitila tri osobe podsumnjom da se bave prijenosom i trgovinom narkotika amfetamina. RijeËje o dvojici ameriËkih mornara s usidrenog broda USS Boxer koji sud-jeluje u navedenoj vjeæbi, te jednom kanadskom dræavljaninu.U trenutkuuhiÊenja optuæeni su posjedovali 11 kilograma zabranjenih tableta, te10 000 australskih (oko 7700 ameriËkih) dolara gotovine. Na kon uhi Êe -nja provedene su temeljite pretrage prtljage svih Amerikanaca s Boxera.

Nekoliko dana kasnije, 12. lip -nja, policija je u blizini vojnebaze Shoalwater Bay, stoæerasvih operacija koje obuhvaÊavjeæba, takoer u Queenslandu,uhitila desetoricu graana. Ri -jeË je o ljudima koji su prosvje-dovali protiv angaæmana aus-tralskih oru æa nih snaga u Iraku.

©e s torica su uhiÊeni nakon preskakanja ograde ba ze, a Ëetvorica zbogblokiranja ulaza u bazu. UnatoË uhiÊenjima, policija je objavila da su pro -svjedi proπli mirno, a uhiÊeni su nakon kraÊeg vreme na puπteni. VjeæbaTalisman Saber zavrπava 30. lipnja.

AmeriËka vojska je 9.lipnja sluæbeno zanije -kala navode da je po -

kuπala prikriti Ëinjenice ve -zane uz smrt Pata Tillma na.Taj je doËasnik u travnju poginuo u Afganistanu, a prvotna izvjeπÊa njego -vih nadreenih govorila su da se to dogodilo u okrπaju s talibanima. No,kasnije istrage dovele su do zakljuËka da je Tillman (27) bio ærtva nes-retnih okolnosti, tzv. prijateljske vatre u operaciji koja je poπla krivimsmje rom. NejasnoÊe su sa sobom povukle proteste njegove obitelji, kojaje optuæila vojsku da je namjerno prikrila Ëinjenice zbog moguÊih kata -strofalnih posljedica za sustav novaËenja u SAD-u. Naime, Tillman je biove lika zvijezda ameriËkog nogometa, koji je nakon 11. rujna 2001. odus-tao od svog multimilijunskog profesionalnog ugovora i prijavio se u vojskui time bio jedinstven primjer za mlade.

U izjavi za londonski listDaily Telegraph, britan -ski zrakoplovni marπal

Glenn Torpy je najavio da Êebroj trupa s Otoka u Iraku ubu -du Êe biti ma nji, a u Afga nistanuveÊi. U Iraku Êe do kraja go di -ne, nakon izbor nog razdoblja,Ujedinjeno Kra ljev stvo “biti upo ziciji da zapoËne s postup -nim smanjenjem svojih sna ga”. Razlog tome bit Êe Ëinjenica da Êe iraËkeobrambene snage, koje sada uvjeæbavaju zapadni saveznici, biti u pozici-ji preuzeti veÊu ulogu u uspostavljanju sigurnosti u svojoj domovini.U Afganistanu Êe biti suprotno. Naime, sadaπnje snage od oko 1000 voj -nika bit Êe uveÊane, jer Êe kontingent od sljedeÊe godine djelovati u opas-nijim podruËjima i boriti se protiv rastuÊe trgovine drogom i preostalih ta -libanskih skupina.

N epalska je vojska objavila daÊe ubuduÊe osigurati da njenipri padnici viπe ne putuju jav -

nim prijevozom. Krπenje zabrane zaso bom Êe povuÊi i odgovarajuÊu ka z -nu. Odluka je donesena kao posljedi-

ca dva smrtonosna napada (6. i 10. lipnja) maoistiËkih pobunjenika na au -tobuse kojima su se uz putnike vozili i vojnici koji su bili primarni cilj na -pa da. U prvom napadu poginulo je 36, a u drugom osmero ljudi. Vojnici-put nici tada nisu bili na duænosti, ali su nosili oruæje.

Peking izmeu Washingtona iJeruzalema

SluËaj Tillman

17. lipnja 2005.

Nemirna vjeæba

KATMANDU

SYDNEY

WASHINGTON

Pripremio D. VLAHOVIΔ

Vojnici bez javnog prijevoza

Britanci se rasporeuju

LONDON

Zaπtita zgrada od kemijskih i bioloπkih napada

Za titulu najboljeg u gaanju vojniËkom puπkom, piπtoljem i sportskim piπtoljem natjecalo se 60-ak pripadnika HV-a. Gledano organizacijski natjecanje je bilo vrlo uspjeπno, ali se ove godine natjecalo mnogo manje strijelaca nego proπlog prvenstva, iako je rijeË o jednoj od najvaænijih sportskih disciplina u vojsci

Pokrajinski tim za obnovu imanekoliko temeljnih zadaÊa. Prva je pomoÊi afganistanskojvladi da proπiri srediπnju vlast na cijeli teritorijAfganistana

IZ SADRfiAJA

IMPRESUM

3

Nakladnik:MINISTARSTVO OBRANE REPUBLIKE HRVATSKE

Glavni urednik: Æeljko StipanoviÊ(zeljko.stipanovic@morh.hr) Zamjenik glavnog urednika: Vesna PintariÊ (vesna.pintaric@morh.hr)Zamjenik glavnog urednika za Internet: Toma VlaπiÊ (toma.vlasic@morh.hr)Izvrπni urednik: Mario GaliÊ(mario.galic@morh.hr)Urednici rubrika: Marija Alvir(marija.alvir@morh.hr), Domagoj VlahoviÊUrednik fotografije: Tomislav Brandt

Novinari: Leida Parlov, Milenka Pervan StipiÊ Fotografi: Davor Kirin, Dubravko KovaËGrafiËka redakcija: Zvonimir Frank (urednik) (zvonimir.frank@zg.htnet.hr), Ante PerkoviÊ,Predrag BeluπiÊ, Damir BebekWebmaster: Drago Kelemen (dragok@morh.hr)Prijevod: Jasmina PeπekTajnica redakcije: Mila BadriÊ-Gelotel: 4568-041

Redaktor: Danica PajiÊLektor: Lidija BogiπiÊKorektor: Gordana JelaviÊ

Marketing i financije: Igor VitanoviÊ tel: 4568-699; fax: 4551-852

Pretplata:Ino zem stvo: u korist: TISAK trgovaËko d.d.Slavonska avenija 2, 10 000 Zagreb (za: Sluæba za od nose s jav noπÊu i informira-nje), devizni raËun u ZagrebaËkoj banci 30101-620-2500-3281060. Tuzem stvo: u korist: TISAK trgovaËko d.d.,Slavonska avenija 2, 10 000 Zag reb, (za:Sluæba za odnose s javnoπÊu i informiranje),æiroraËun 2360000-1101321302 poziv na broj165, ci jena 280,00 kn godiπnje, Molimo pret-platnike da nakon uplate kopiju uplatnicepoπalju na ad re su TISAK trgovaËko d.d.Slavonska avenija 2, 10 000 Zagreb.

Tisak:AKD Agencija za komercijalnu

djelatnost d.o.o., Zagreb, Savska 31

Naslov uredniπtva:MORHSluæba za odnose s javnoπÊu i informiranje, p.p.252, 10002 Zagreb, Republika Hrvatskahttp://www.hrvatski-vojnik.hrE-mail: hrvojnik@morh.hrNaklada: 6000 primjeraka

U Ëlan stvu Eu rop skog udruæe nja vojnih novinara(EMPA)

Rukopise, fotografije i ostali materijal ne vraÊamo.Copyright HRVATSKI VOJNIK, 2005.

Novinarski prilozi objavljeni u Hrvatskom vojniku nisusluæbeni stav Ministarstva obrane RH

Cilj ove aktivnosti bio je πto jasnije i serioznijeinformiranje hrvatske javnosti o svim vaænim

aktivnostima koje se provode u Hrvatskoj vojsci testvaranje objektivne slike o MORH-u i oruæanim

snagama. Osvrnuvπi se na vaænost ovakvih semi-nara za MORH i OSRH, ministar RonËeviÊ je kazao

kako je namjera Ministarstva otvoriti se javnosti ipridonijeti stvaranju prave slike o Hrvatskoj vojsci

S t r a n a 4

S t r a n a 1 2

Osjetljivost zgrade na kemijski i bioloπki (CB)napad leæi najveÊim dijelom u njezinoj opÊoj

dostupnosti svima. UËinkovitost napada ovisi opoznavanju sustava zgrade, posebice

ventilacijskog sustava, o Ëemu je bilo rijeËi uprvom dijelu ovog Ëlanka. NeoËekivanost

napada takoer je ono πto uvjetuje prednost na strani terorista

S t r a n a 2 0

S t r a n a 8

Draæen HrastiÊ, Ëlanhrvatskog tima u sklopuPokrajinskog tima zaobnovu u Afganistanu

Naslovnicu snimio Danijel VUKOVIΔ

TJEDNIK MINISTARSTVA OBRANE

Odræano 11. prvenstvo OSRH u streljaπtvu

Seminar za medije u Splitu

N a sje ve ro is to ku Af ga nis ta na, u po -kra ji ni Ba dakhshan i nje zi nom glav -nom gra du Fey za ba du, od po Ëet ka

ove go di ne dje lu je tro Ëla ni hr vat ski tim usklo pu Po kra jin skog ti ma za ob no vu (PRT -Pro vin ci al Re con struc ti on Te am). Ra di se oISAF PRT-u ko ji vo di SR Nje maË ka. U hr -vat skom su ti mu Dra æ en Hras tiÊ iz MVPIEte Da rio Du das i Ivan Ode ljan iz MUP-a.Oni su pot pu no in vol vi ra ni unu tar nje maË -kog sas ta va PRT-a. Dra æ en Hras tiÊ ob na πadu æ nost zam je ni ka di rek to ra ci vil nog di je laPRT-a, a Du das i Ode ljan su na du æ nos tipo li cij skih sav jet ni ka.

Pri go du za ra zgo vor s Hras ti Êem, ti je komko jeg nam je po ku πao pri bli æ i ti rad i upo -zna ti nas s dje lo va njem svog ti ma u PRT-u,do bi li smo ka da je bo ra vio u Ka bu lu uprat nji hr vat skog izas lan stva zbog po li tiË -kih kon zul ta ci ja.

Re ci te nam neπ to vi πe o mi si ji u ko ju steuklju Ëe ni? Ka kva je bi la pri pre ma zami si ju i πto je obuh va Êa la?

Od lu ka da se RH uklju Ëi u dje lo va njePRT-a Fey za bad do ne se na je na po li tiË kojra zi ni. Ja vio sam se na na tje Ëaj MVP-a nako jem sam iza bran. Is ti slu Ëaj je bio i s ko -le ga ma iz MUP-a, ko ji su za jed no samnom u Fey za ba du. Na kon oda bi ra, za po -Ëe la je in ten ziv na pri pre ma ko ja je uklju Ëi -va la pri pre me u su rad nji ili or ga ni za ci ji

naj raz li Ëi ti jih ti je la dræ av ne upra ve. Do mi -nant nu i naj vaæ ni ju ulo gu u na πim pri pre -ma ma ima lo je Mi nis tar stvo ob ra ne na te -me lju is kus ta va u an gaæ ma nu hr vat skihkon tin ge na ta u Af ga nis ta nu. Ali uz to, na -rav no, u na πu pri pre mu su bi li uklju Ëe niMUP te dru gi di je lo vi si gur nos nog sus ta vaRH. Pri pre me su dje lo miË no bi le sliË ne pri -pre ma ma voj nih po li ca ja ca. Ima li smo ubr -za ne pri pre me u Sre diπ tu za me u na rod nevoj ne ope ra ci je te pri pre me u or ga ni za ci jiUpra ve voj ne po li ci je. One su uklju Ëi va leupo ra bu ko mu ni ka cij skih sus ta va, Ëit anjevoj nih ka ra ta, po na πa nje u mi si ji, si gur nos -ne mje re u mi si ji i niz dru gih ne o phod nihzna nja i vjeπ ti na. Pri pre me su za pra vouklju Ëi va le bri fin ge u svim onim seg men ti -ma dræ av ne upra ve za ko je je pro ci je nje noda su po treb ni za us pjeπ nu pro ved bu mi si -je. Is to su ta ko uklju Ëi va le i mno go uËe njai ana li zi ra nja ma te ri ja la do bi ve nih od raz li -Ëi tih ti je la dræ av ne upra ve, po se bi ce u ve zis mi si jom ISAF i dje lo va njem PRT-ova nasje ve ro is to ku Af ga nis ta na. Uz to, u dvanav ra ta ima li smo pri pre me u SR Nje maË -koj. Ono πto je me ni osob no ola kπa va lo pri -pre me i od la zak u mi si ju Ëi nje ni ca je dasam za vrπio Voj no-di plo mat sku πko luMORH-a, ko ja na vr lo kva li te tan na Ëinpri pre ma po laz ni ke za bo ra vak, æi vot i radu ino zem stvu. Za sve vri je me pri pre ma re -do vi to sam ob na πao du æ nos ti ve za ne uz

RAZGOVOR

Po kra jin ski tim za ob no vu ima ne ko li ko te melj nih za da Êa. Pr va je po mo Êi af ga nis tan skoj

vla di da pro πi ri sre diπ nju vlast na ci je li te ri to rij Af ga nis ta na. Vaæ na ulo ga PRT-a je stva ra -

nja si gur nos nog okru æ e nja ko je Êe omo gu Êi ti nor ma lan æi vot u svim nje go vim seg men ti ma

417. lipnja 2005.

iz Afganistana Robert MIKAC

Nam je ra nam je stvo ri ti okru æ e nje za

nor ma lan æi vot u Af ga nis ta nu

Rad pokrajinskog tima za

obnovu ukljuËuje pra Êe nje

po li tiË kog æi vo ta, pro ce sa de -

mo kra ti za ci je, ob no ve i go -

spo dar skog ra zvo ja, po put

ra zvo ja in fra struk tu re i ja Ëa -

nja lo kal ne ad mi ni stra ci je.

PRT ni je or ga ni za ci ja ko ja

pro vo di pro jek te, ali stva ra

okru æ e nje za re a li za ci ju tih

pro je ka ta i is to ta ko je svo -

je vrsna po vez ni ca iz me u

lo kal ne za jed ni ce i raz li Ëi tih

struk tu ra me u na rod ne

za jed ni ce

D r a æ e n H r a s t i Ê

• troËlani hrvatski tim djeluje u sa-

stavu PRT-a koji vodi SR NjemaËka

• zadaÊa PRT-a je pomoÊi afganistan-

skoj vladi da proπiri vlast na cijeli

teritorij zemlje

• specifiËnost PRT-a Feyzabad je dje -

lovanje u pokrajini koja je jedan od

najveÊih proizvoaËa sirovog opijuma

Ëlan hrvatskog tima u sklopu Pokra-jinskog tima za obnovu u Afganistanu

mjes to vo di te lja Od sje ka za ko o pe ra tiv nusi gur nost i ra zo ru æ a nje. Na kon za vr πet kapri pre ma, 6. si jeË nja 2005., upu ti li smo seu mi si ju. Zbog lo πih vre men skih pri li kapro ve li smo de se tak da na u Kun du zu po -ku πa va ju Êi se pro bi ti do Fey za ba da. Ko -naË no smo se 17. si jeË nja zra ko plo vom C-130 us pje li spus ti ti u zraË nu lu ku Fey za -bad. Od ta da dje lu je mo u PRT Fey za badkao hr vat ski tim ko ji je pot pu no in te gri ranu nje maË ki sa stav PRT-a.

Potpora obnovi i razvoju zemlje©to je u stva ri Po kra jin ski tim za ob no vu?

Po kra jin ski tim za ob no vu (PRT) ima ne -ko li ko te melj nih za da Êa. Pr va je po moÊ af -ga nis tan skoj vla di da pro πi ri sre diπ nju vlastna ci je li te ri to rij Af ga nis ta na. U na πem slu -Ëa ju to je pot po ra πi re nju sre diπ nje vlas tina po druË je po kra ji ne Ba dakhshan. Za timPRT je pot po ra pro ce si ma unu tar Se cu ri tySec tor Re form. Re a li zi raj uÊi te za da Êe PRTsu ra u je s lo kal nim vlas ti ma. To po draz -umi je va gu ver ne ra, pro vin cij sku po li ci ju,os ta le po li cij ske i si gur nos ne struk tu re ko -je pos to je u po kra ji ni Ba dakhshan, kao iraz li Ëi te struk tu re me u na rod ne za jed ni ceko je dje lu ju u Fey za ba du. Ured UNA MA-e(Uni ted Na ti ons As sis tan ce Mis si on in Af -gha nis tan) me u na rod ne za jed ni ce u Fey -za ba du je glav ni part ner PRT-a, ali du giniz go di na u po kra ji ni Ba dakhshan ak tiv nisu i WFP, WHO, UNI CEF, UNOPS i dru gestruk tu re UN-a, kao i ci je li niz ne vla di nihor ga ni za ci ja ko je se ba ve hu ma ni tar nompo mo Êi i ra zvoj nim pro jek ti ma.

Is to ta ko je vr lo vaæ na ulo ga PRT-a stva -ra nje si gur nos nog okru æ e nja ko je Êe omo -gu Êi ti nor ma lan æi vot u svim nje go vimseg men ti ma. Na da lje, rad uklju Ëu je pra Êe -nje po li tiË kog æi vo ta, pro ce sa de mo kra ti za -ci je, ob no ve i go spo dar skog ra zvo ja, po putra zvo ja in fra struk tu re i ja Ëa nja lo kal ne ad -mi ni stra ci je. PRT sam po se bi ni je or ga ni -za ci ja ko ja pro vo di pro jek te, ali stva raokru æ e nje za re a li za ci ju tih pro je ka ta i is tota ko je svo je vrsna po vez ni ca iz me u lo kal -ne za jed ni ce i raz li Ëi tih struk tu ra me u na -rod ne za jed ni ce, uklju Ëu ju Êi i do na to re.PRT Fey za bad je pos tao ope ra ti van u ruj nu2004., ta ko da mo æ e mo re Êi da smo seuklju Ëi li u nje go vo dje lo va nje u ra noj fa zi.

Ko ji je te melj ni man dat PRT-a?Krat ko re Ëe no man dat PRT-a se mo æe

pri ka za ti kroz Ëe ti ri toË ke ko je ga de fi ni ra -ju, a to su: po moÊ af ga nis tan skoj vla di uuspo sta vi vlas ti na cje lo kup nom po druË juAf ga nis ta na, πto u slu Ëa ju PRT-a Fey za badzna Ëi na po druË ju po kra ji ne Badkhshan.

Za tim omo gu Êi ti ra zvoj si gur nog okru æ e -nja, uklju Ëu ju Êi uspo sta vu od no sa i su rad -nju s lo kal nim vlas ti ma, pru æ i ti pot po ru re -for mi si gur nos nog sek to ra ka da god je mo -gu Êe, a u skla du s ra spo lo æ i vim mo guÊ nos -ti ma i re sur si ma te, na pos ljet ku, da ti pot -po ru na po ri ma u ob no vi i ra zvo ju zem lje.

Ko ja je struk tu ra PRT-a i tko sve sud je -lu je u PRT-u Fey za bad?

Po kra jin ski tim za ob no vu sas to ji se odvoj nog i ci vil nog di je la. U voj nom di je luPRT-a na la ze se pri pad ni ci Bun des wae ra,od nos no nje maË ke, dan ske i Ëeπ ke voj ske.Pri pad ni ci dan ske voj ske ima ju MOT ti mo -ve (Mo bi le Ob ser vers Te ams), ko ji ima juza da Êu da se po ku πa ju pro bi ti u prak tiË nosve di je lo ve po kra ji ne Ba dakhshan. Nji ho -vim ra dom mi do la zi mo do in for ma ci ja osi tu a ci ji i po tre ba ma na te re nu, kao i o mo -guÊ nos ti ma ko mu ni ci ra nja s po je di nim di -je lo vi ma po kra ji ne.

PRT Fey za bad je or ga ni za cij ska cje li nako ja je u voj nom di je lu pod za pov jedniπ -tvom za pov jed ni ka nje maË kih voj nih sna -ga za sje ve ro is tok, u Kun du zu, dok je ci vil -ni dio ne o vi san u svom dje lo va nju o hi je-ra r hij skoj struk tu ri ISAF-a.

Ci vil ni dio PRT-a, u ko jem dje lu je i hr -vat ski tim, sas to ji se od dvo je di plo ma tako ji se ba ve po li tiË kim pi ta nji ma i is to dob -no vo de ci vil ni dio. Ci vil no-po li cij ske po -slo ve ob na πa ju Ëe tvo ri ca po li cij skih sav jet -ni ka, kao i po slo ve ve za ne uz ob no vu i ra -zvoj po kra ji ne. Dvo je na πih ko le ga, Da rioDu das i Ivan Ode ljan, te dvo je nje maË kihko le ga obav lja ju po slo ve po li cij skih sav jet -ni ka. Po slo ve ra zvoj nih sav jet ni ka, kaopred stav ni ci svo jih dræ a va, obav lja ju ko le -gi ca iz dan ske raz voj ne agen ci je DA NI DA-ete pred stav nik USAID-a.

U Ba dakhshanu je tre nu taË no mno go ma -nje pro je ka ta ob no ve ira zvoj nih pro je ka ta ne -go u ve Êi ni dru gih di -je lo va Af ga nis ta na izniz raz lo ga, to su rat iizo li ra nost, teπ ka dos -tup nost, si ro maπ tvo, papos to ji po tre ba prak tiË -no za sva kim ob li kompo mo Êi. To se po la komi je nja. Pred stav ni cinaj ve Êih do na to ra veÊsu na te re nu ili usko rodo la ze. To Êe sva ka kopo mo Êi ve Êem i in ten -ziv ni jem ra zvo ju u po -kra ji ni Ba dakhshan. Ubu du Êem ra zdob lju

RAZGOVOR

17. lipnja 2005.5

PRT sam po se bi ni je

agen ci ja ili or ga ni za ci ja

koj oj je u sre diπ tu re a li za -

ci ja pro je ka ta, ali pred stav -

ni ci raz li Ëi tih vla da ko je

dje lu ju u sklo pu PRT-a

ima ju od re e ne fon do ve i

pro vo de od re e ne pro jek te

po put iz grad nje πko la, osi -

gu ra nja pit ke vo de te do ni -

ra nja RTV opre me. Ono

πto je u sre diπ tu PRT-a je

stva ra nje si gur nos nog

okru æ e nja. Pr vo, sa mom

po ja vom, dru go, su rad njom

i ko or di ni ra njem ak tiv nos ti

s lo kal nim si gur nos nim

struk tu ra ma i UNA MA-om

oËe ku je mo do la zak joπ jed nog pred -stav ni ka nje maË kog MVP-a, a pos to -ji mo guÊ nost da u bu duÊ nos ti i Hr -vat ska po ve Êa broj svo jih pred stav ni -ka u PRT-u Fey za ba d. Ali to je stvarko ju tre ba ras pra vi ti na dru gim ra zi -na ma i vid jet Êe mo ka kva Êe bi ti od -lu ka u ko naË ni ci.

U ko jim spe ci fiË nos ti ma PRT-adje lu je te?

Spe ci fiË nos ti PRT-a u ko ji ma dje lu -je mo su po naj pri je da se ra di o ISAFPRT-u ko ji vo di SR Nje maË ka. On jespe ci fi Ëan po to me πto ima dvo jerav no prav nih Ëel ni ka, voj nog za pov -jed ni ka i ci vil nog Ëel ni ka. U ci vil -nom di je lu di rek tor PRT-a je nje maË -ki di plo mat Mi chael Ha se nau. Dru -ga spe ci fiË nost je da se ra di o po kra -ji ni Ba dakhshan ko ja je vr lo si ro maπ -na i kon zer va tiv na, do ko je se teπ kopro bi ti ili je od sje Ëe na. Iglav ni grad po kra ji ne imaprob le ma u ko mu ni ka ci ji spo kra jin skim okru zi ma, ta koda se naj Ëeπ Êe ne zna πto sedo gaa u ot pri li ke po lo vi ciokru ga di ljem po kra ji ne. Na -rav no, dje lo va njem PRT-a tose po ku πa va pro mi je ni ti, alito Êe bi ti vr lo spor i du go tra -jan pro ces. Na da lje, po kra ji -na je je dan od naj ve Êih pro -iz vo a Ëa si ro vog opij uma, asve vi πe i he ro i na u Af ga nis -ta nu. Za tim, spe ci fiË nostPRT-a Fey za bad je u to meπto je po kra ji na Ba dakhshanbi la dio Af ga nis ta na ko ji ta li ba niprak tiË no ni ka da ni su oku pi ra li.

Re ci te nam neπ to o pro jek ti ma ko -ji se tre nu taË no pro vo de ili se pla -ni ra ju pro ves ti po mo Êu PRT-a?

PRT sam po se bi ni je agen ci ja ilior ga ni za ci ja koj oj je u sre diπ tu re a li -za ci ja pro je ka ta, ali pred stav ni ci raz -li Ëi tih vla da ko je dje lu ju u sklo puPRT-a ima ju od re e ne fon do ve i pro -vo de od re e ne pro jek te po put iz -grad nje πko la, osi gu ra nja pit ke vo dete do ni ra nja RTV opre me. Ono πto jeu sre diπ tu PRT-a je stva ra nje si gur -nos nog okru æ e nja. Pr vo, sa mom po -ja vom, dru go, su rad njom i ko or di ni -ra njem ak tiv nos ti s lo kal nim si gur -nos nim struk tu ra ma i UNA MA-om.To po draz umi je va dnev ne kon tak te iko or di na ci ju s gu ver ne rom, pro vin -

cij skom po li ci jom, Highway po li ci -jom (ko ja se uv jet no mo æe uspo re di tis ka ra bi nje ri ma), za tim s pri Ëu vnompo li ci jom te gra ni Ënom po li ci jom.

Izvrsna suradnja s njemaËkimpartnerimaKo je su Va πe za da Êe u ti mu?

Rad je po di je ljen na od re e ne sek -to re i ti me do la zi mo do kon kret nihza da Êa Ëla no va hr vat skog ti ma. Mo -ja za da Êa unu tar sus ta va PRT ti maje da osim kao zam je nik di rek to raob na πam sve funk ci je u od sut nos tidi rek to ra u smi slu ko or di na ci je, kla -siË nog di plo mat skog ra da te pro to -ko lar nih ak tiv nos ti. Kon ti nu i ra nopo kri vam rad se dam Sec to ral Wor -king Gro ups - SWG. Ko or di ni ramak tiv nos ti i pot po ru s voj nim di je lomPRT-a (za jed niË ke ak tiv nos ti, lo gis ti -ka, sta no va nje, prat nja, pri je voz i

dru gi opÊi i ad mi ni stra tiv ni po slo vi),te re do vi to kon tak ti ram s IGO iNGO u Fey za ba du. Na da lje, ana li -zi ram sta nje u po kra ji ni i pru æ ampo moÊ u os ni va nju i ra du po kra jin -skih ti je la.Na jak tiv ni je sam uklju Ëenu dje lo va nje In fra struc tu re Sec to ralWor king Gro up, gdje se raz mat ra jupri jed lo zi pro je ka ta, de fi ni ra ju pri o -ri te ti i stva ra ju pred uv je ti za do no -πe nje ko naË ne od lu ke za re a li za ci juod re e nih pro je ka ta.

Za tim tu je Hu man Rights SWG uËi jem ra du sud je lu ju pred stav ni cisvih dræ av nih struk tu ra: po li ci je, sud -stva, tu æ i telj stva, rav na telj zatvo ra,pred stav ni ci me u na rod ne za jed ni ce,pred stav ni ci af ga nis tan skih ti je la.Osim πto se ge ne ral no raz mat ra si tu -a ci ja, ti sas tan ci su pri go da da se raz -mot re kon kret ni slu Ëa je vi kr πe nja

ljud skih pra va. Tu se na la zi i ci je li nizdru gih rad nih sku pi na, kao πto suHe alth, Edu ca ti on, Agri cul tu re, In for -ma ti on, Cul tu re and Co mu ni ca ti on.Za tim mo ja je za da Êa sud je lo va nje ura du Ba dakhshan De a sas ter Res pon -se Com mit tee, gdje se raz mat ra si tu -a ci ja i mo da li te ti mo gu Êe po mo Êi sta -nov niπ tvu po kra ji ne Ba dakhshan uslu Ëa ju po pla va, po tre sa, kli za nja tla iu dru gim ne sre Êa ma i pri rod nim ka -ta stro fa ma. Is to ta ko naπ po sao po -draz umi je va re do vi te kon tak te i po -moÊ ure du gu ver ne ra u nji ho vomdje lo va nju, kao πto je po ti ca nje pre -ko gra ni Ëne su rad nje, ustro ja van jekla siË ne ad mi ni stra ci je, Ëi ji kro niË nine dos ta tak se mo æe vid je ti sva ki dan.

Po slo vi u ko je su uklju Ëe ni ko le geDu das i Ode lja n po draz umi je va jupro vo e nje pro je ka ta i ak tiv nos tiGer man Po li ce Pro jec ta i pro je ka ta

me u na rod ne za jed ni ceko ji se od no se na iz grad -nju po li ci je, sav je to va njei ko or di na ci ju s pro vin -cij skim po li cij skim struk -tu ra ma, pri kup lja nje in -for ma ci ja i utvr i va njeËi nje ni ca o is ti ni to stitvrd nji o po je di nim do -ga aj ima ko ji se od no sena si gur nos nu prob le ma -ti ku, od nos no na po li cij -sku dje lat nost, ko or di na -ci ju i pro ved bu pro je ka taopre ma nja. Po tom rad nako or di na ci ji i za jed niË -kim ak tiv nos ti ma s voj -

nom po li ci jom PRT-a, a to su ophod -nje, is pi ti va nje pra va ca, me u sob noin for mi ra nje, po tom kon tak ti s dru -gim af ga nis tan skim i me u na rod -nim struk tu ra ma, ko ji se od no se napo druË je pra vo su a i po li cij sku dje -lat nost, te po di za nje ra zi ne pro fe si o -nal nos ti po li ci je.

©to bi ste æe l je li is tak nu ti za krajna πeg raz go vo ra?

Na kra ju bi tre ba lo is tak nu ti da jehr vat ski tim pot pu no in te gri ran unje maË ki su stav PRT-a i da ima moiz nim no dob ru su rad nju s nje maË -kim part ne ri ma. Ona je us pjeπ ninas ta vak is to ta ko us pjeπ ne su rad njehr vat skog kon tin gen ta u Ka bu lu snje maË kim par te ri ma i svim os ta limdræ a va ma part ne ri ma ko je sud je lu juu ISAF mi si ji.

RAZGOVOR

17. lipnja 2005.6

717. lipnja 2005.

U sklo pu ini ci ja ti ve UN-a o spr je Ëa -va nju ne kon tro li ra nog πi re nja na o -ruæ a nja i nji ho va pro gra ma Sta ro zano vo, 8. lip nja je u Re mont nom za vo -du OS RH - tvor ni ca “Je din stvo” naJan ko mi ru uniπ te no 500 au to mat skihpu πa ka pro mje ra 7,62 mm.

Spon zor tog pro jek ta je ugled ni nje -maË ki pro iz vo aË vojnog oruæ ja tvrt -ka Hec kler&Koch. Oni su pu π ke zaot pis ku pi li od RH te Êe ih na konuniπ te nja uves ti kao se kun dar nu si -ro vi nu. Pro gram Sta ro za no vo kon ci -pi ran je ta ko da onaj tko ot ku pi odre -e nu ko li Ëi nu oruæ ja, za ot pis moæeis tu tu ko li Ëi nu, ali no vog oruæ ja pro -da ti bi lo ko joj zem lji. Kad je ri jeË ona πoj dræ a vi, bit no je da, ka ko kaæeIvo Ba ËiÊ, po moÊ nik mi nis tra obra ne

za ma te ri jal ne re sur se, Hr vat ska par -ti ci pi ra u tom pro gra mu i da je na konIn do ne zi je dru ga zem lja u ko joj sepro vo di taj pro jekt. Od 1000 ko ma dapu πa ka pro mje ra 7,62 mm ko li ko ihje pred vi e no pro jek tom za ot pis, uzveÊ uniπ te nih 500 ko ma da, os ta tak Êebi ti uniπ ten u ruj nu ove go di ne.

U pos tup ku uniπ ta va nja oruæ je sepr vo ras tav lja na vi tal ne di je lo ve, za -tim se po mo Êu plin skog pla me ni kapro palju ju me tal ni di je lo vi ili se pre -la ma ju na pre πi. Na kon to ga se ci jevoruæ ja i dru gi ko ma di re æu na ko ma -de duæ i ne 5-10 cm, a plas tiË ni di je lo -vi spalju ju. Na kra ju se æe lje zo pre -da je kao se kun dar na si ro vi na ugo -vor noj tvrt ki MORH-a.

Pos tup ku uniπ te nja 500 ju ri π nih pu -

πa ka u Re mont nom za vo du na zo Ëi li sui za mje nik nje maË kog ve le pos la ni kadr. Lau rids Höl scher, nje maË ki vojniizas la nik u RH Wolf gang Schulz, mr.Vlat ko Cvr ti la, sav jet nik Pred sjed ni kaRH, Zlat ko Gle dec, po moÊ nik mi nis trau MUP-u, Ve li mir »olo viÊ, po moÊ nikmi nis tra u Mi nis tar stvu pra vo su a teglav ni in spek tor obra ne ge ne ral boj nikJo zo Mi li Ëe viÊ.

Klub vojnih izas la ni ka u Za gre bu or ga ni zi rao je 9. lip njau ho te lu “Wes tin“ pr vi do bro tvor ni bal.

Pod pok ro vi teljstvom mi nis tra obra ne RH, mi nis tra zdrav -stva i so ci jal ne skr bi, te predstav ni ka Ca ri ta sa Za gre baË kenad bis ku pi je, ga la ve Ëer upri li Ëe na je ra di pri bav lja nja sred-sta va za iz grad nju za mjen skog ob jek ta na mjes tu da naπ njegpo moÊ nog ob jek ta u sklo pu ku Êe u Sa vi ci-©an ci ma, je di nogdo ma naj mla ih πti Êe ni ka Ca ri ta sa. Hu ma ni tar ni bal za po -Ëeo je uz zvuke Or kes tra HV-a i sve Ëa nim ulas kom vojnihizas la ni ka u prat nji su pru ga. Us ko ro je us li je dio i do la zakmi nis tra obra ne Be ris la va Ron Ëe vi Êa, ko ji se pri druæ io gos ti -ma, me u ko ji ma su bi li i pred sjed nik Ca ri ta sa Za gre baË kenad bis ku pi je mons. Jo sip Mrz ljak, rav na te lji ca Ca ri ta sa Je -le na Braj πa, do a jen Klu ba VIZ Za greb, bri ga dir Ste li an Mu -re san, te broj ni vi so ki Ëas ni ci. Za hva lu okup lje ni ma, kao i

pok ro vi te lji -ma, upu tio jepu kov nikWolf gangSchu ltz, nje -maË ki vojni izas la nik u RH, is ti Ëu Êi vaæ nost ba la i nje go vuhu ma nu kom po nen tu. Na zoË ni ma se obra tio i mi nis tar Ron -Ëe viÊ is tak nuv πi ka ko je hva levri jed na na mje ra da se ovak -vim sus re ti ma pruæi po moÊ oni ma ko ji ma je naj po treb ni ja tepro gla sio bal ot vo re nim. Tre ba na po me nu ti ka ko su hu ma -ni tar nu ini ci ja ti vu po du pr li i mno gi spon zo ri i do na to ri za -hval ju ju Êi ko ji ma je pri kup lje no 23 000 eu ra, a or ga ni zi ra naje i tom bo la, ko ja je gos ti ma do ni je la vri jed ne na gra de ali ipo pu ni la fond za po moÊ djeË jem do mu.

A.DE »AK

Uniπteno 500 automatskih puπaka

Dobrotvorni bal za πtiÊenike Caritasa

U MORH-u je 14.lip nja odræa na sve Ëa -nost u po vo du zavr -πet ka te Ëa ja “IBM sis -tem ad mi nis tra tor” zako ri sni ke pro gra maSPEC TRA i dje lat ni -ke MOR H-a.

Tom pri go dom 15-o ri ci po laz ni ka te Ëa ja uru Ëe ne su di plo meko je Êe im po mo Êi u nas tav ku ka ri je re u ci vil nom ok ru æe nju.Sve Ëa nos ti uru Ëe nja na zo Ëi li su dræ av ni taj nik MORH-aMa te Ra bo teg, po moÊ nik mi nis tra za ljud ske re sur se Æelj koGor πiÊ, dræ av ni taj nik Mi nis tar stva zna nos ti, obra zo va nja ispor ta Æe li mir Ja njiÊ, te predstav ni ci tvrt ke IBM ko ja je i

kre a tor edu ka cij skog progra ma, te Ot vo re nog uËi li π ta Al ge -bre u ko jem se pro vo di pro gram. Obra ti vπi se na zoË ni ma,dræ av ni taj nik Ra bo teg je is tak nuo ka ko su do sa da vid lji vive li ki uËin ci pro gra ma SPEC TRA, jer je nji me omo gu Êe noiz dva ja nje ve li kog bro ja dje lat ni ka OSRH bez ve li kih po tre -sa. Do sa da je u pro gra mu sud je lo va lo 1800 lju di, a 20% njihse za pos li lo sa mos tal no ili uz po moÊ MORH-a.

Pro gram “Ad van ced Ca reer Edu ca tion” ko ji je krei ra lain for ma tiË ka tvrt ka IBM, na mi je njen je po laz ni ci ma ko jiæe le ovla da ti vjeπ ti na ma i zna nji ma po treb nim u po dru Ëjuin for ma cij skih zna nos ti. IBM ta ko u su rad nji s raz nimuËi li π ti ma ima in for ma tiË ke edu ka cij ske cen tre di ljem svi -je ta, ra be Êi is te me to de i pos tup ke.

M. PER VAN STI PIΔ

snim

io D

. K

IRIN

snim

io D

.KO

VA»

MORH

snim

io T

. B

RAN

DT

Zavrπen teËaj za IBM administratore

M. PER VAN STI PIΔ

17. lipnja 2005.

U or ga ni za ci ji Sluæ be za od no ses jav noπ Êu i in for mi ra njeMORH-a u split skom ho te lu

“Za gre b” odræan je 10. i 11. lip njame dij ski se mi nar za no vi na re ko jipra te ak tiv nos ti u voj sci, ka ko bi ihse in for mi ra lo o ak tu al noj pro ble ma -

ti ci i glav nim pro jek ti ma u MORH-ui OS RH. Predstav ni ke me di ja i Ëas ni -ke za od no se s jav noπ Êu ko ji su na zo -Ëi li se mi na ru poz dra vi li su po moÊ ni -ci mi nis tra obra ne Jo sip Bu di mir iIvo Ba ËiÊ, te na Ëel ni ca Sluæ be za OJIMa ri ja na Kla nac is tak nuv πi ka ko jecilj i ove ak tiv nos ti πto jas ni je i se ri -oz ni je in for mi ra nje hr vat ske jav nos tio svim vaæ nim ak tiv nos ti ma ko je sepro vo de u Hr vat skoj voj sci te stva ra -nje ob jek tiv ne sli ke o MORH-u ioruæ a nim sna ga ma. Te me pre zen ta ci -ja obuh va ti le su gotovo sve seg men tera da i dje lo va nja ove in sti tu ci je Ëi jesu ak tiv nos ti pod stal nim po ve Êa lomjav nos ti te je i ovo bio je dan od na Ëi -na da se ot vo re no kaæe i ob jas ni za -πto je ne ki pro jekt pok re nut, do ku dase sti glo u nje go voj rea li za ci ji i ka -kav je us pjeh pos ti gao.

Iz dva ja nje i pri bav lja nje osob lja ivojne ne kret ni ne

Pro ble ma ti ku u sve zi s gos po da re -njem vojnim ne kret ni na ma i nji ho -vom pre nam je nom iz la gao je Ve li mirAniÊ, na Ëel nik Od je la za ne kret ni neUpra ve za ma te ri jal ne re sur se, na po -

me nuv πi ka ko se MORH tre -nu taË no ko ris ti s 359 vojnihne kret ni na od ko jih je 81sprem no za na puπ ta nje i pre -da ju ci vil nim ko ris ni ci ma. Ia -ko je MORH-u u in te re su dase ne pers pek tiv ni ob jek tipre da ju no vim vlas ni ci mazbog ve li kih tro π ko va nji ho vaodræ a va nja, uprav lja nje nji -ma je u nad leæ nos ti RH, teod lu Ëu ju Êu ri jeË, ovis no o ci -je ni odre e ne ne kret ni ne,ima ju Sre diπ nji dræ av ni uredza uprav lje nje dræ av nomimo vi nom, Pov je ren stvo zaimo vi nu Vla de RH i Vla da

RH. U pro tek le Ëe ti ri go di ne no vogje vlas ni ka naπ lo sto vojnih ne kret ni -na, a sredstvi ma do bi ve nim na tajna Ëin MORH nas to ji pos to je Êe pers -pek tiv ne vojne ob jek te mo der ni zi ra tiili ulo æ i ti u no ve, ulo æ i ti u mo der ni -za ci ju opre me, te osi gu ra ti sredstvaza rea li za ci ju pro gra ma tran zi -ci je i zbri nja va nja iz dvo je nogosob lja i za stam be no zbri nja -va nje dje lat ni ka.

Pu kov nik Ne ven Baj iÊ iz Per -so nal ne sluæ be go vo rio je o iz -va ja nju i pri bav lja nju osob ljana po me nuv πi ka ko je od 2002.sus tav brojËa no sma njen zaoko 13 000 lju di, ali se pa ra lel -no po Ëe lo pri ma ti i no ve, ta koda je pla nom pri bav lja nja zaovu go di nu pred vi e no da usus tav ue 1293 oso be, od Ëe -

ga sa mo 92 SiN. Broj iz dvo je nogosob lja u ovoj go di ni su klad no pla nutre bao bi bi ti 2828, od Ëe ga je pri li -Ëan broj ci vi la, Ëak 1095, a πto je ob -jaπ nje no ti me da je do sa da ve Êi na -gla sak bio na iz dva ja nju DVO. U tombro ju ci vi la naj ve Êi je broj onih sasred njom struË nom spre mom i ne -kva li fi ci ra nih, ali ima i dva de se takvi so koobra zo va nih ko ji su pre us tro -jem svo jih us troj be nih cje li na pos ta livi πak, a sus tav ne ma po tre be za nji -ma te su stav lje ni na ras po la ga nje.

O re zul ta ti ma i raz vo ju pro jek ta Ka -det go vo rio je bri ga dir Dar ko Ba giÊiz ZZIO-a is tak nuv πi ka ko se u dru -gom na raπ ta ju po ve Êao i broj ka de ta ibroj fa kul te ta, te je ta ko u pr vom na -raπ ta ju 53 ka de ta, a u dru gom njih65. Pos tig nu ti us pjeh ka de ta je oci je -njen nad pros jeË nim, vi πe od 70 pos toih je upi sa lo II. go di nu. Pre kid stu di -ra nja ob ve zu je ka de te na na dok na dutro π ko va MORH-u, no do sa da je tobio za ne ma riv broj i raz lo zi za pre kidbi li su oprav da ni.

Spo ra zum Ot vo re no ne bo, od nos nome u na rod ni mul ti na cio nal ni spo ra -zum za mo tre nje zraË nog pros to ra, au svr hu una pre e nja i iz grad nje mje -ra pov je re nja, mi ra, sta bil nos ti i za -

8

MORH

Seminar za medije u Splitu

Æelimo da hrvatska javnost ima pravu sliku o HV-uCilj ove ak tiv nos ti bio je πto jas ni je i se ri oz ni je in for mi ra nje hr vat ske jav nos ti o svim

vaæ nim ak tiv nos ti ma ko je se pro vo de u Hr vat skoj voj sci te stva ra nje ob jek tiv ne sli ke

o MORH-u i oruæ a nim sna ga ma. Os vr nuv πi se na vaæ nost ovak vih se mi na ra za MORH

i OS RH, mi nis tar Ron Ëe viÊ je ka zao ka ko je na mje ra Mi nis tar stva ot vo ri ti se jav nos ti

i pri do ni je ti stva ra nju pra ve sli ke o Hr vat skoj voj sci

Vesna PINTARIΔ, Toma VLA©IΔ, snimio Æeljko STIPANOVIΔ

Seminar je sluæbeno otvorio pomoÊnik ministraobrane za financije i proraËun Josip Budimir

Novinari su se na seminaru mogli informirati o aktualnojproblematici i glavnim projektima u MO-u u OSRH

MORH

9

jed niË ke si gur nos ti, predsta vio je nat -po ruË nik Vla do Pav li nec iz Upra ve zaobram be nu po li ti ku. Do sa da je tajugo vor pot pi sa lo 35 dræ a va i pro te æese na po dru Ëje od Van ku ve ra do Vla -di vos to ka, a Hr vat ska je pu no prav niËlan od ove go di ne.

Ra da ri ne zra ËeJoπ je dan pro jekt izaz vao je ve li ku

po zor nost, ri jeË je o ra dars kim sus ta vi -ma MO RE i NE BO o ko ji ma je go vo -rio ko mo dor Ivi ca Su piÊ. Uvo e njemtih ra da ra u ope ra tiv nu upo ra bu sta njera dars ke mre æe uve li ke je po bolj πa no,a tre nu taË no bi od Ëe ti ri ra da ra zanad zor mo ra pos ljed nji u ope ra tiv nufunk ci ju na Mlje tu tre bao bi ti stav ljenza dva tjed na, dok od pet ra da ra zanad zor zra ka, dva joπ ni su in sta li ra na,ia ko je za njih na lo ka ci ja ma UË ka iPe lje πac do bi ve na doz vo la. U bli skojbu duÊ nos ti pla ni ra se dalj nja do grad -nja sus ta va no vim ele men ti ma, dis tri -bu i ra nje po da ta ka ve Êem bro ju ko ris -ni ka te plan sko stav lja nje iz van upo ra -be sta rih ra dars kih po lo æa ja. Oba spo -me nu ta pro jek ta bi 2007. tre ba la iÊi uope ra tiv no zdruæ i va nje. Ina Ëe, pre mari je Ëi ma ko mo do ra Su pi Êa, oko tih ra -da ra ne ma ni kak vog zra Ëe nja, a na konstav lja nja u upo ra bu uve li ke se sma -njio upad ta li jan skih ri ba ri ca u na πete ri to ri jal ne vo de.

O me u na rod nim in te gra ci ja ma,Hr vat skoj i NA TO-u, te o sud je lo va -nju u re gio nal nim ini ci ja ti va ma go vo -rio je na Ëel nik Od je la mul ti la te ra lePre drag Be lo πe viÊ pod sje ti vπi ka koHr vat ska tre nu taË no par ti ci pi ra u 10mi si ja UN-a s 34 pri pad ni ka, te s 50u ISAF-u. Tre nu taË no se raz ma trapro πi re nje bro ja su dio ni ka u ISAF-una 150 lju di. Pro gram SPEC TRA inje go ve re zul ta te pre zen ti rao je boj -nik Zvon ko Po po viÊ is tak nuv πi ka koje do sa da u pro gram ukl ju Ëe no vi πe

od 1800 oso ba i odræa -ne su 174 tran zi cij skera dio ni ce. Re zul tat do -sa daπ njih ak tiv nos ti je17 pos to za pos le nih, 33pos to sa mo za pos le nihte 15 pos to struË no os -po sob lje nih. Ina Ëe, ka -pa ci te ti pro gra ma su800 lju di go diπ nje. Dje -lat ni ci pro gra ma pra te

i po maæu ko ris ni ci ma idu Êe dvi je go -di ne, ia ko Êe ta po moÊ ubu du Êe bi tire du ci ra na na πest mje se ci.

Po seb nu po zor nost pri vu klo je pos -ljed nje iz la ga nje bri ga di ra Zo ra naBre zov ca o obram be nom pro gra muMORH-a u idu Êih pet go di na, ko ji jeza pra vo te melj za iz ra du pro ra Ëu naMORH-a za idu Êu go di nu. Iz me uos ta log is tak nuo je ka ko je glav ni ne -dos ta tak tre nut aËnog obram be nogpro gra ma izos ta nak plan skih do ku -me na ta, po se bi ce Stra te gij skog pre -gle da obra ne. Ono πto je po treb no is -tak nu ti jest da se sva ka ak tiv nostmo ra pla ni ra ti una pri jed ka ko bi semo gla pro ves ti, te je is tak nu to da,uko li ko bi se po ve Êao broj pri pad ni kau mi si ji ISAF na sat ni ju, a sa daπ njaci je na vo da iz no si 45 mi li ju na ku na,taj bi se iz nos po peo na 130 mi li ju naku na, dok bi za boj nu to iz no si lo Ëak720 mi li ju na ku na, πto je 20 pos to sa -daπ njeg vojnog pro ra Ëu na. U sve zi sna ja va ma uki da nja vojnog ro ka i pot -pu nom pro fe sio na li za ci jom voj ske,bri ga dir Bre zo vec je re kao da bi mo -del pro fe sio nal ne voj ske bio mno goskup lji od do sa daπ njeg, nai me tro π -ko vi za jed nog roË nog vojni ka su9 000 ku na go diπ nje dok je za pro fe -sio nal nog taj iz nos 90 000 ku na. No,ukup nim sma nje njem bro ja OS-a tabi va ri jan ta pot pu ne pro fe sio na li za ci -je ipak u ko naË ni ci bi la is pla ti vi ja.

Pro tu po æ ar na se zo naIdu Êi je dan do ma Êin no vi na ri ma u

vojar ni “Knez Tr pi mir” u Di vu lja mabio bri gad ni ge ne ral Ma te Obra do viÊ,za pov jed nik 4. kor pu sa HKoV-a ko jije na zoË ne upoz nao s pri pre ma ma zapro tu po æ ar nu se zo nu ko ju je ove go -di ne pro ve la voj ska. O vaæ nos ti ovihak tiv nos ti go vo ri la je i na zoË nost mi -nis tra obra ne Be ris la va Ron Ëe vi Êa, ko -ji je ta ko er na zo Ëio toj pre zen ta ci ji.

Os vr nuv πi se na vaæ nost ovak vih se -mi na ra za MORH i OS RH, mi nis tarje ka zao ka ko je na mje ra Mi nis tar stvaot vo ri ti se jav nos ti i pri do ni je ti stva ra -nju pra ve sli ke o Hr vat skoj voj sci. Os -vr nuv πi se na PP se zo nu mi nis tar jeis tak nuo ka ko sta tus ni i osob ni pro -ble mi pri pad ni ka voj ske ne Êe ut je ca tina sprem nost i do pri nos voj ske u njoj,kao πto to ne ki me di js ki na pi si æe lepri ka za ti. Na po me nuo je ka ko je zaovo go diπ nju PP se zo nu pred vi e no 70mi li ju na ku na te ka ko vje ru je da Êe iova se zo na, πto se ti Ëe sud je lo va njavoj ske u ga πe nju po æa ra, bi ti jed na kouËin ko vi ta kao i pret hod na.

U nas tav ku se ge ne ral Obra do viÊ,ina Ëe za pov jed nik Ope ra tiv nog va tro -gas nog za pov jed niπt va, ukrat ko os vr -nuo na pro tek lu PP se zo nu na po me -nuv πi ka ko je voj ska 113 pu ta in ter -ve ni ra la u ga πe nju po æa ra, a na po æa -ri π te su sti za li za sa mo pet na es takmi nu ta od do ja ve. Tre nu taË no su uope ra tiv noj upo ra bi tri Canadaira, zane ko li ko da na bi tre bao sti Êi i Ëe tvr ti,je dan Air trac tor te 8 he li kop te ra, akao pot po ra od pro πle je go di ne uupo ra bi i bes pi lot na let je li ca.

Na kon iscrp nog iz la ga nja odræa naje i de mon stra ci ja ga πe nja po æa ra ukru gu vojar ne Canadairom i he li ko -pte rom te br zo do pre ma nje lju di mo -rem na opo æa re no po dru Ëje.

Za ovogodiπnju PP sezonu predvieno je 70 milijuna kuna,kazao je ministar RonËeviÊ, izrazivπi nadu da Êe sudjelovanjevojske u njoj biti jednako uËinkovito kao i prethodne

17. lipnja 2005.

Demonstracija gaπenja poæara

“P r vi CTO i po vra tak u ci vi li -za ci ju. Is la ma bad, grad zako ji ka æu da i ni je Pa kis -

tan, zna Ëio je da vi πe ni sam “guπ ter”,da se da ni i mje se ci la kπe bro je, dasu sti gla ne ka no va pro ma traË ka li cako ja mo ra ju pro Êi kroz “va tre no” kr π -te nje u ka πmirs kim vr le ti ma. Na rav -no, pos li je to ga no va pos ta ja, s dru gestra ne cr te raz dva ja nja, In di ja. No vapos ta ja, no ve ko le ge, no va dræ a va,sli ke go to vo is te. Si ro maπt vo i bi je dana sve stra ne. Mu π kar ci, æe ne i dje cako ji gra de ces tu, tu ca ju ka men ci je leda ne, skup lja ju ga u drve ne ko πa re,ras pros ti ru i na bi ja ju po prav lja ju Êiiz lo ka ne ru pe. I ta ko do pr ve ki πe. Ion da is po Ëet ka… I sve to za sto ru pi -ja (15 ku na) dnev no. Ka ko za bo ra vi tisli ku jed no go diπ nje dje voj Ëi ce u ro zaha lji ni ci Ëi ja je no ga ko ma dom tka ni -ne sve za na za obli æ nji ka men da nebi ot pu za la na ces tu, dok joj ma mapod uæ e glim sun cem pre bi re ka me -nje na ces ti?!

Ne iz bri siv trag u mi si jiDa ni su se ni za li, tjed ni… Pr vi od la -

zak do ma, sre Êa na li cu mo je dje ce…Po vra tak na zad, za Ëu do, ni je bio te æak,zna la sam kamo idem i πto me Ëe ka,bi la sam si gur na u se be, zna la sam damo gu odra di ti svoj pro ma traË ki po sao,

stek la sam pri ja te lje za ci je li æi vot.Rad u Za pov jed niπ tu, ko ji je us li je -

dio, pri æe lj ki va la sam sa mo da se ri -je πim uæ as nih kaπ mirs kih ces ta i stra -ha ko ji me is pu nja vao ka da bi mon -sun stvo rio odro ne i su zio io na ko us -ku ces tu. Sve je na kon to ga pos ta loru ti na: uju tro na po sao, pos li je pod nena zad u Hr vat sku ku Êu, u stan. Bi tiMi li ta ry In for ma tion Of fi cer ni je bioni ka kav pro blem.

Teπ ko je jed nu go di nu æi vo ta sa æ e tina stra ni cu Hr vat skog vojni ka. Mo jih12 mje se ci u ovoj da le koj, druk Ëi jojzem lji bi li bi mno go te æi bez pod rπ kemo jih hr vat skih deË ki: Igo ra, Da vo ra,Vla de, Ivi ce, To mi sla va. Ni dva æi vo -ta mi ne bi bi la do volj na da se odu -æim mo jim Sa raj li ja ma Ku ba ti ma napo mo Êi, pod rπ ci, ka va ma, po ljup ci maAm re i Emi ne. Zna la sam Ëim sam ihupoz na la da se Bog iz no va na po se -ban na Ëin po bri nuo za me ne.

Tu je joπ mnoπt vo dra gih li ca: Arieb,Go ran, Svjet la na, An ser, Lejf, Da li bor,Snje æa na, ve le Ëas ni Mah boob… ko jisu ulje pπa li moj æi vot ov dje i obo ga ti -li ga, sva ki na svoj na Ëin, os tav lja ju Êine iz bri siv trag u mom sje Êa nju.”

Pos luæ it Êu se nje zi nim ri je Ëi ma,Ma ri ja »iËak os ta vi la je ne iz bri sivtrag u ovoj mi si ji. Sluæ be na oc je naout stan ding. Oc je na ko le ga Da na ca,Ko re ja ca i svih os ta lih out stan ding.Oc je na Ëla no va hr vat skog ti ma i pri -ja te lja out stan ding. Oc je nu za ro π tiljdat Êe mo za toË no tri mje se ca u Sve -toj Ne de lji. Sret no Ma ri ja!

Taj Ma hal - ne nad ma πansim bol lju ba vi

U knji ga ma je za pi sa no da se Arju -mand Ba nu Be gum ro di la u trav nju1593. u Agri i u svo joj Ëe tr na es toj go -di ni uda la za pri nca Khur ra ma, kaonje go va tre Êa æe na. Ta da je do bi laime Mum taz Ma hal ili „vo lje ni ukrasdvo ra“. Ne zna se mno go o njoj, ali

joπ za nje zi na æi vo ta pjes ni ci su op je -va li nje zin iz gled, ot mje nost i os je -Êajnost. I mje sec bi se tre bao skri tiod sra ma pred nje zi nom lje po tom,go vo ri li su. Kad se princ po peo napaun ski tron, kao pe ti mo gul ski vla -dar Shah Ja han I, ona je bi la nje govvjer ni pra ti telj i naj ut je caj ni ji sav jet -nik, pu tu ju Êi s njim ci je lim im pe ri -jem. Shah joj je vje ro vao to li ko da jojje pov je rio Ëak i car ski pe Ëat, MuhrUzah. Za 39 go di na æi vo ta i 25 go di -na bra ka ro di la mu je Ëe tr na es te rodje ce. Um rla je u lip nju 1631. u Bur -han pu ru u De cca nu ra aj uÊi dje voj -Ëi cu Shah za di Gau ha ra Be gum, dokje pra ti la Shah Ja ha na u rat nom po -ho du pro tiv Lo di ja.

Kaæu da je nje zi na pos ljed nja æe lja,ko ju je pro πa pu ta la ca ru, bi la da iz gra -di spo me nik ko jim Êe bi ti ov je kov je Ëe -na nji ho va lju bav. Na kon nje zi ne smr tiShah se osa mio tu gu ju Êi tjed ni ma, aka da se po nov no po ja vio, nje go va jeko sa bi la si je da, lea po vi je na i li ce iz -moæ de no. Odræ ao je obe Êa nje i iz gra -dio Taj Ma hal u Agri. Grad nja je tra ja -la 12 go di na a gra di lo ga je vi πe od20 000 lju di. Bi je li mra mor do vezen jeiz Ra jast ha na, kris tal iz Ki ne, la pis la -zu li s Cej lo na, jas per iz Pu nja ba, kar -ne li an iz Bag da da, ahat iz Je me na,naj fi ni ji ko ra l ji iz Ara bi je, tir kiz, æad,oniks, ma la hit, ru bi ni iz ci je lo ga svi je -ta. Dra gu lja ri su obra i va li gra nit i di -ja man te do pre ma ne u 114.000 po πi lj kiiz ne ka daπ nje mo gul ske pri jes tol ni ceFa teh pur Si kri. Taj Ma hal, ne nad ma -πan sim bol lju ba vi i poπ ti va nja lje po tei vr li na ne po nov lji ve Mum taz Ma hal,jed no je od se dam svjet skih Ëu da. To li -ko je li jep da na di la zi naj lje pπe ri je Ëi isve ono πto je u knji ga ma za pi sa no.

Dir nut, naz vao sam svo ju Mum tazda joj is pri Ëam sto ri ju o ovoj ve li kojlju ba vi. Kaæe - ne moj mi le gen de,»uljak, sve ga ti, na pra vi πto god doksam æi va...

1017. lipnja 2005.

Iz Indije Davor »ULJAK

DNEVNIK VOJNOG PROMATRA»A - UNMOGIP

Marijina godinaMa ri ja »iËak os ta vi la je ne iz bri siv trag u

ovoj mi si ji. Sluæ be na oc je na out stan ding.

Oc je na ko le ga Da na ca, Ko re ja ca i svih

os ta lih out stan ding. Oc je na Ëla no va hr -

vat skog ti ma i pri ja te lja out stan ding

Taj Mahal spomenik ljubavi

N a kon mje sec da na od mo ra udo mo vi ni, doπ lo je vri je me po -vrat ka u mi si ju. Ia ko je bi lo

ne o biË no po nov no os ta vi ti obi telj ipri ja te lje, mo ram priz na ti ka ko mipo vra tak u Sa ha ru i ni je teπ ko pao.Na kon Ëe ti ri mje se ca pro ve de na upus ti nji, pi je sak, vru Êi na i ta moπ njitem po æi vo ta i ra da uvu ku se pod ko -æu. Pu to va nje na trag is ko ris tio samza dvo dnev ni obi la zak Ca sa blan ce, ana kon to ga - pra vac La ay ou ne. Na -kon do las ka na TS Mi jek, vra tio samse re do vi tim duæ nos ti ma vojnogpro ma tra Ëa, a ci vi li za ci ju i sveono πto ona no si os ta vio sam ot -pri li ke 800 ki lo me ta ra iza se be.

Do bro doπ li ca i sand par tyNe dav no je za pov jed nik na πeg

sek to ra bio u rad nom pos je tuTS-ovi ma Sje ver nog sek to ra, a sa -da je doπ lo vri je me za uzvrat ni po -s jet za pov jed ni ka Sje ver nog sek to -ra. Jed na od pos ta ja nje go va obi la -s ka bio je i naπ TS. U skla du s pro -gra mom pos je ta, es kort na op hod -nja s Mi je ka sa Ëe ka la je pu kov ni -ka Pi er ra Gro sa te nje go vu po moÊ ni -cu, boj ni cu Eli sa beth, na po dru Ëju©pa njol ske ut vr de ko ja je gra niË no po -dru Ëje na πa dva sek to ra. Bi la je to do -bra pri go da da pu kov nik Gros os je tika ko æi vi mo i ra di mo mi ko ji se na la zi -mo du bo ko u pus ti nji, s ob zi rom na toda se nje go vo za pov jed niπt vo na la zina dos ta ka me ni tom i la kπe pro hod -nom te re nu. Ka ko i pri li Ëi, za ova ko

uvaæ e ne gos te na TS-u je pri re e nado bro doπ li ca ko jom je za po vi je dao boj -nik De nis Fer re. Na kon krat kog pred -stav lja nja te poz dra va bi lo je vri je meda se pu kov nik i po moÊ ni ca pri druæednev nom bri fin gu, a na kon to ga im jepre zen ti ran rad, æi vot, za da Êe, ali ipro ble mi s ko ji ma se sus re Êe mo u na -πem po dru Ëju od go vor nos ti. Ra Ëu nal -nu pre zen ta ci ju bri æ lji vo je pri pre mi loosob lje iz G-2 i G-3, a bi li su joj na zoË -ni svi pro ma tra Ëi. Ona je omo gu Êi lapu kov ni ku Gro su kra tak ali te me ljit

uvid u svu pro ble ma ti ku, ali i da la mo -guÊ nost da us po re u je raz li Ëi te TS-ete da za vri je me svog man da ta u mi si jiuna pri je di rad i æi vot u svom sek to ru.U ve Ëer njim sa ti ma u Ëast gos ti ju jepri prem ljen i tra di cio nal ni wel co mepar ty uz tor tu, ali i sand par ty ka ko bigos ti u skla du s na πom tra di ci jom os je -ti li πto zna Ëi sva kod nev na bor ba s pi je -s kom ko jeg na kon ne ko li ko da na pre -pu nih pjeπ Ëa nih olu ja na na πem TS-uni je ne dos ta ja lo. Druæ e nje na kon bor -be s pi jes kom nas ta vi li smo u bla go va -o ni ci, no, na æa lost, ne pre du go, jernas je veÊ uju tro Ëe ka la no va za da Êa.

Bez uni kat nog su ve ni raTre ba lo je pu kov ni ka Gro sa i nje go -

vu po moÊ ni cu od ves ti u Mau ri ta ni ju,gdje nas je Ëe ka la op hod nja sa TSAg wa nit. Uo bi Ëa je no mjes to tak vihsus re ta je zraË na lu ka u Zue ra tu alika ko smo mi na odre diπ te doπ li neπ to

ra ni je, vri je me smo is ko ris ti li ka ko biza pov jed nik sek to ra obi πao grad, oso -bi to mjes ta gdje se ruË no iz ra u je na -kit ko ji je je dan od au ten tiË nih pus -tinj skih, ali i op Êe ni to afriË kih su ve ni -ra. »ak se i boj ni ca Eli sa beth oku πa -la u ruË noj obra di ka me na za ogr li ce.No, ci je na tak ve uni kat ne ogr li ce is -pr va je bi la 30 do la ra, da bi se na konπto je veÊ pla Êe na po pe la na 50 do la -ra, πto je bio do vo ljan raz lo ga da se izZou e ra ta ode bez uni kat nog su ve ni -ra. U do go vo re no vri je me sus re li smo

se s op hod njom na πih ko le ga izAg wa ni ta. Oni su pre u ze li bri gu opu kov ni ku i boj ni ci ko ji Êe idu Êadva da na bi ti nji ho vi gos ti.Na dal je nas je put vo dio na je ze -ra Gil ta. Ona su u sva kom slu Ëa jujed na od atrak ci ja u na πem sek to -ru i do is ta ih vri je di pos je ti ti. Ka -da smo doπ li na je ze ra, pri pre mi lismo polj ski ru Ëak - ro π tilj i so ko -ve te se tim dvo sat nim pre da homod mo ri li od pu to va nja. Pu kov nikGros je joπ je dan put za hva lio nado bro doπ li ci.

OËe ki vao nas je po vra tak na Mi -jek, te smo se poz dra vi li s ko le ga mapro ma tra Ëi ma i gos ti ma ko ji su nas ta -vi li pu to va nje pre ma TS-u Ag wa nit.Na Mi je ku re do vi ti bri fing na kon pro -ve de ne za da Êe, a on da, ko naË no, za -sluæ e ni od mor. Na rav no, su tra je no vidan, no ve za da Êe, no vi iza zo vi. Bi loka ko bi lo, mo je vri je me na Mi je ku po -la ko is ti Ëe. Idu Êi mje sec, su klad no za -po vi je di iz Za pov jed niπt va mi si je, oËe -ku je me no va duæ nost u Alæ i ru, u gra -di Êu Tind ou fu, gdje sam ime no van zalo gis tiË kog Ëas ni ka u ure du Ëas ni kaza ve zu mi si je, ali su de Êi pre ma ono -me πto mi je re kao pu kov nik Gros,moj ko le ga, boj nik Ro bert Gla vi na,tre bao bi us ko ro pre u ze ti duæ nost za -pov jed ni ka TS-a Mah bas. Ti me bismonas ta vi li veÊ do bar po sao ko ji su izase be os ta vi li na πi pret hod ni ci, hr vat skiËas ni ci u mi si ji, ali i ot vo ri li no ve mo -guÊ nos ti i ola kπa li rad oni ma ko ji Êedo Êi na kon nas.

17. lipnja 2005.11

Uzvratni posjetNe dav no je za pov jed nik na πeg sek to ra bio u rad nom pos je tu TS-ovi ma

Sje ver nog sek to ra, a sa da je doπ lo vri je me za uzvrat ni pos jet za pov jed ni -

ka Sje ver nog sek to ra. Jed na od pos ta ja nje go va obi las ka bio je i naπ TS

Iz Zapadne Sahare Karlo PILKO

DNEVNIK VOJNOG PROMATRA»A - MINURSO

Prezentacija radana TS-u Mijek

Zapovjednik Sjevernog sektora pukovnikPierr Gros u posjetu Mauritaniji

1217. lipnja 2005.

OSRH

Odræano 11. prvenstvo OSRH u streljaπtvu

Za ti tu lu naj bo ljeg u ga a nju vojniË kom pu π kom,

piπ to ljem i sport skim piπ to ljem nat je ca lo se 60-ak

pri pad ni ka HV-a. Gle da no or ga ni za cij ski nat je ca nje je bi lo vr lo us pjeπ no, ali se ove

go di ne nat je ca lo mno go ma nje stri je la ca ne go pro π log pr ven stva, ia ko je ri jeË o jed -

noj od naj vaæ ni jih sport skih dis ci pli na u voj sci

N a au to ma ti zi ra noj stre lja ni Vrap -Ëan ski po tok od 5. do 9. lipnja odr -æa no je 11. pr ven stvo OSRH u

stre ljaπt vu. Za ti tu lu naj bo ljeg u ga a njuvojniË kom pu π kom, piπ to ljem i sport skimpiπ to ljem nat je ca lo se 60-ak pri pad ni kaHV-a, od to ga i Ëe ti ri æe ne, okup lje nih u12 eki pa. Osim vi so kih vojnih predstav ni -ka, pred vo e nih izas la ni kom na Ëel ni kaGSOS-a bri ga di rom Ma ri ja nom Biπ ki -Êem, nat je ca nju su na zo Ëi li i Ëel ni lju di izStre ljaË kog sa ve za Za gre ba i Hr vat ske dr.Da mir Kar lo viÊ i To mi slav ©epec.

Ia ko su vre men ske pri li ke bi le ote -æa va ju Êi Ëi ni telj u ost va ri va nju za vid -nih re zul ta ta, i prak se, pre ma ri je Ëi -ma boj ni ka Kre πi mi ra Vran Ëi Êa, iz -

bor ni ka vojne re pre zen -ta ci je, moæe se re Êi da jei ovo nat je ca nje bi lo re -zul tats ki do is ta us pjeπ -no. Ta ko je u ga a njusport skim piπ to ljem br -zom palj bom na red ni caVan da Du ner iz pris to -æer ne pos troj be GSOS-aRH po bolj πa la re kord za11 kru go va (sa da iz no si276 kru go va). Vr lo do barre lu tat pos ti gli su i naj -bo lji po je din ci u ga a-nju vojniË kom pu π komi piπ to ljem - sto æer ni na -

red nik Ni ko la Crn ko viÊ iz AT sat ni je66. boj ne VP-a te sat nik Ni ko la Crn -ko viÊ, za pov jed nik sat ni je za va tre nupot po ru Boj ne za spe ci jal na dje lo va -nja, ko ji je pro gla πen i naj bo ljim stri -jel cem pr ven stva. Gle da no or ga ni za -cij ski nat je ca nje je bi lo vr lo us pjeπ no,ali se ove go di ne nat je ca lo mno goma nje stri je la ca ne go pro π log pr ven -stva, ia ko je ri jeË o jed noj od naj vaæ -ni jih sport skih dis ci pli na u voj sci.

©to se ti Ëe rez ulta ta u po je di naË nojkon ku ren ci ji naj bo lji je bio sat nik Ro -ber ti no Per ko viÊ u ga a nju sa mo kre -som 9 mm u br zoj i pre ciz noj palj bi,za tim sto æer ni na red nik Ni ko la Crn -ko viÊ u ga a nju pu π kom 7,62 mm,

iza nje ga raz vod nik Da mir Mi ha liÊ uis toj dis ci pli ni te na red ni ca Van daDu ner u ga a nju sport skim sa mo -kre som 9 mm. U ekip noj kon ku ren ci -ji najbo lji su bi li pri pad ni ci 2. gbr.

Milenka PERVAN STIPIΔ, snimio Tomislav BRANDT

Stoæerni narednik Nikola CrnkoviÊ, najbolji ugaanju puπkom

Dosad sam sudjelovao na svih jedanaest prvenstava, imam mnogo

medalja, a nositelj sam i vojnog rekorda u brzoj paljbi (247 krugova).

Bio sam i dræavni prvak u puπci velikog kalibra u preciznoj paljbi

(leæeÊi stav). »lan sam vojne reprezentacije od samog poËetka tako

da sam dosad bio na mnogim natjecanjima izvan zemlje.

Konkurencija u vojsci nije velika kao nekada. Iz sustava su otiπli

mnogi vrsni strijelci, a pridoπlica je malo. Osim πto se za natjecanje

treba pripremati tijekom cijele godine, πto traæi dobru motivaciju, ovaj sport je i skup. Opremu

za puπkaπa sami financiramo(cipele, hlaËe, rukavice, remnik), a cijena je oko 10 000 kuna

i moæemo je kupiti samo izvan zemlje. Ovo mi je posljednje natjecanje u vojsci jer ubrzo

odlazim u mirovinu. No, nastavit Êu se baviti ovim sportom u svom matiËnom klubu.

Sat nikRo ber ti noPer ko viÊ,naj bo lji uga a njupiπ to ljem

Stre ljaπt vom

se ba vim du go

go di na, a ka ko sam vi πi sport ski tre ner

stre ljaπt va ta ko sam i stru kom ve zan za

nje ga. Po vo ka ci ji sam piπ toljaπ. U ci -

vil nom klu bu u Za dru pu cam iz zraË nog

piπ tolja ma log i ve li kog ka li bra, a u voj -

sci pu cam ve li ki ka li bar u pre ciz noj i

br zoj palj bi (CISM MRF, ISSF). Od

1996. Ëlan sam vojne re pre zen ta ci je i

ovo je mo je pos ljed nje nat je ca nje u voj -

sci jer za ne ko li ko da na na puπ tam sus -

tav i od la zim u mi ro vi nu. Na os no vi du -

go go diπ njeg is kust va u stre ljaπt vu mo -

ram re Êi da za stre ljaπt vo kao sport u

voj sci ne sla bi za ni ma nje me u vojni ci -

ma. Pro ble mi su u ne Ëem dru gom. Ta -

le na ta ima mno go, ali se ne mo gu raz -

vi ja ti, jer da bi se bi lo do bar stri je lac

po treb no je tre ni ra ti ci je lu go di nu, a ne

sa mo 15-ak da na pri je nat je ca nja. Sa -

mo oni ko ji tre ni ra ju u ci vil nim klu bo vi -

ma mo gu se na da ti do brim re zul ta ti ma.

Pri mje ri ce, u Nje maË koj ili Fran cus koj

pos to je tzv. vojni kam po vi u ko ji ma

vojni ci spor ta πi ti je kom ci je le go di ne

tre ni ra ju i spre ma ju se za nat je ca nje u

po je di nom spor tu. Nji ho va je ob ve za

da ti je kom go di ne sud je lu ju na nat je ca -

nji ma i ta ko na naj bo lji na Ëin predstav -

lja ju voj sku i dræ a vu. Ta ko je svo je dob -

no ve li ki ski jaπ Al ber to Tom ba, dok je

os va jao svjet ske ski jaπ ke utr ke, is to -

dob no bio u re do vi ma ta li jan skih ka ra -

bi nje ra. Ili naj no vi ji pri mjer, Slo ven ca

Raj mon da De be ve ca, svjet skog pr va ka

u puπ ci u ci vil stvu, slo ven ska voj ska je

uno va Ëi la u svo je re do ve.

nkurencijaRezultati zavidni, ali slaba konkurencija

P o laz ni ci tri na es tog re do vi togna raπ ta ja Za pov jed no-sto æer neπko le “Bla go Zad ro”, za jed no

sa za pov jed ni kom πko le bri ga di romZdrav kom An da ba kom i nas tav ni ci -ma, bo ra vi li su od 6. do 10. lip nja nastu dij skom pu to va nju ko je se re do vi -to or ga ni zi ra na kra ju πkol ske go di -ne. Ri jeË je o rad nom pu to va nju ti je -kom ko jeg su po laz ni ci obiπ li dio hr -vat skog ra tiπ ta i ne ka od mjes ta ko jasu da la ve li ki obol u obra ni Re pu bli -ke Hr vat ske. Odr -æa ne su i za nim lji -ve pre zen ta ci je oboj nim dje lo va nji -ma ti je kom Do mo -vin skog ra ta, a bi -la je to i do bra pri -go da za upoz na va -nje s po vi jes nim ikul tur nim zna me -ni tos ti ma zem lje.

Pe to dnev no pu to -va nje je veÊ tra di -

cio nal no za po Ëe lo na Plit vi ca ma. Bri -ga dir Zdrav ko An da bak, i sam su dio -nik do ga a nja na Plit vi ca ma 1991.,oæ i vio je sje Êa nje na te do ga a je ko jisu u ne ta ko dav noj hr vat skoj po vi je -sti os ta li za bil je æe ni kao Krva vi Us -krs, a po lo æen je i vi je nac na spo men--obi lje æ ju pr voj ært vi Do mo vin skog ra -

ta Jo si pu Jo vi Êu. Pu to va nje je nas ta -vlje no da lje na jug, pre ma Spli tu. Ti -je kom pos je ta Lo ri po laz ni ci su seupo z na li s us tro jem, ra dom, ak tiv no -sti ma i flo tom HRM-a, a odræa na je iza nim lji va pre zen ta ci ja o boj nim dje -lo va nji ma HRM-a ti je kom Do mo vin -skog ra ta. Tre Êeg da na pro gra mom jebio pred vi en pos jet naj juæ ni jem di je -lu Hr vat ske - Pre vla ci i rtu Oπt ro, kaoi raz gle da va nje Du brov ni ka, πto jesve bi lo ote æa no zbog iz ra zi to lo πeg

vre me na. S or ga ni za ci jom i za da Êa -ma 4. kor pu sa su dio ni ci pu to va njaupo z na li su se ti je kom bo rav ka uKni nu, gdje je odræa na i pre zen ta ci jaraπ Ë lam be bor be nog dje lo va nja uope ra ci ji Olu ja. Ia ko je pred vi e noda se spo me nu ta pre zen ta ci ja odræina Knin skoj tvra vi, po nov no zboglo πeg vre me na to ni je bi lo mo gu Êe,ta ko da je pre zen ta ci ja odræa na u Do -mu HV-a u Kni nu.

Pos ljed nje odre diπ te ovog za nim lji -vog, sveo buh vat nog, ali i pro gram skizah tjev nog pu to va nja bio je Za dar. Uzra koplov noj ba zi Ze mu nik do ma Êi nisu gos te upoz na li s ra dom i ak tiv nos -ti ma ZIO HRZ-a i PZO-a, or ga ni zi ra -no je i raz gle da va nje TT zbo ra, a po -laz ni ci su pri sust vo vali i za nim lji vomle taË kom pro gra mu. U Ze mu ni ku je

bri ga dir Mla denFu zul, za pov jed ni -ka lV. gbr, pr vo uuËio ni ci a po tom ina te re nu, ko li kosu to do puπ ta li vre -men ski uv je ti, odr -æ ao za nim lji vo idoj mlji vo pre da va -nje o ak ci ji Mas le -ni ca na kon Ëe ga supo laz ni ci πko le za -pa li li svi je Êu naspo men-obi lje æ ju

po gi nu lim pri pad ni ci ma lV. gbr te suse pu ni doj mo va upu ti li pre ma Za -gre bu. Bri ga dir An da bak, na kra ju sesvi ma za hva lio na do broj me u sob -noj su rad nji a stu dij sko pu to va nje jeoci je nio us pjeπ nim.

17. lipnja 2005.13

REPORTAÆA

Petodnevnim studijskim putovanjem uspjeπno je privedeno kraju πkolovanje 13. naraπta-ja Zapovjedno-stoæerne πkole “Blago Zadro”

Tradicionalno stoæernim toËkama hrvatske obranePo laz ni ci tri na es tog re do vi tog na raπ ta ja ZS©-a “Bla go Zad ro” bo ra vi li su od 6. do 10.

lip nja na stu dij skom pu to va nju ko je se re do vi to or ga ni zi ra na kra ju πkol ske go di ne.

Ri jeË je o rad nom pu to va nju ti je kom ko jeg su po laz ni ci obiπ li dio hr vat skog ra tiπ ta i

ne ka mjes ta ko ja su da la ve li ki obol u obra ni do mo vi ne

Snimila i napisala Leida PARLOV

Predavanje o akciji Maslenica odræao je brigadir Mladen Fuzul

Polaznici 13. naraπtaja ZS©-a na Kninskoj tvravi

Polaganje vijenaca naspomen -obiljeæje JosipuJoviÊu na Plitvicama

Polaznici u razgledavanju TT zbora uZIO-u HRZ-a i PZO-a u Zemuniku

N a Rav noj Go ri ne da le ko od Tra -koπ Êa na odræa no je pro tek logvi ken da Me u na rod no nat je ca -

nje u pre ciz nom sli je ta nju pa ra jed ri li -com - Eu ro pe an Cup Tra koπ Êan 2005 iHr vat ska li ga-cup. Dru gi put or ga ni zi -ra no u na πoj zem lji, ovo go diπ nje jenat je ca nje upri li Ëe no pod vi so kim

pok ro vi telj -stvom Hr vat -skog sa bo raa u or ga ni -za ci ji Hr vat -skog zra ko -plov nog sa -ve za i Klu baslo bod nogle te nja “Ko -li bri“ Cvet -lin. Osim do -ma Êi na, hr -vat skihpred stav ni -ka, na nat je -ca nje su pri -s ti gli i gos tiiz Slo ve ni je,

Ve li ke Bri ta ni je, Sr bi je i Cr ne Go re,Ma ke do ni je i Ko so va.

Ini ci ja ti va za uvo e nje uHr vat sku voj sku

Osim nat je ca nja ko je je or ga ni zi ra no11. i 12. lip nja, svo je vrs na je pret hod -ni ca to me bio tre ning, te de mon stra ci -ja pa ra glaj din ga za pri pad ni ke Boj neza spe ci jal na dje lo va nja, i to 10. lip -nja. Nai me, ka ko nam je po jas nio iz -bor nik hr vat ske re pre zen ta ci je u pre -ciz nom sli je ta nju pa ra jed ri li com bri -ga dir Zdrav ko Ja kop, cilj ove po kaz nevjeæ be je dvo jak: s jed ne stra ne, pro -mo ci ja ovog spor ta u Hr vat skoj voj sci,s ob zi rom na to da veÊ pos to je do dir -ne toË ke uz me li se u ob zir pa do bran -ska obu ka, a s dru ge stra ne ka ko bi se

za lju de ko ji se ti me ba ve, a hr vat skisu vojni ci, po ka za lo ra zu mi je va nje zanji ho ve tre nin ge i nat je ca nja. “Is to ta -ko“, do dao je bri ga dir, “pos to ji ini ci ja -ti va za uvo e njem ovog spor ta u Hr -vat sku voj sku, te za or ga ni za ci jomvojnog nat je ca nja u toj dis ci pli ni.“ Odhr vat skih predstav ni ka, ujed no i pri -pad ni ka Hr vat ske voj ske, na spo me -nu toj su po kaz noj vjeæ bi, osim na ve -de no ga iz bor ni ka sud je lo va li i nat po -ruË nik Ivi ca ©te fa nec iz Ope ra tiv nogstra te gij skog si mu la cij skog sre diπ ta, tede set nik Jo sip Knez iz 279. boj ne ve -ze HRZ-a i PZO-a. S vis ine od 620 mna πi su se deË ki s la ko Êom spuπ ta li, tene vje ro jat no leæ er no plo vi li na vje trudo za da nog cil ja.

Bav lje nje pa ra jed ri li Ëar stvomza hti je va lju bav i tre ni ra nje

U raz ma ci ma iz me u uz le ta iz bor -nik Ja kop nas je upoz nao s os nov nimkom po nen ta ma ovo ga spor ta. Is ti Ëu Êika ko ne pos to je ne ki po seb ni uv je ti zabav lje nje pa ra jed ri li Ëar stvom, Ja kop jere kao ka ko ono za hti je va lju bav i tre -ni ra nje. Ujed no po jas niv πi ka ko osimdos ko ka na za da ni cilj - pre ciz no sli je -ta nje, pos to ji i pre let pa ra jed ri li ca maiz nad ob je ka ta u za da nom vre me nu,iz bor nik je na po me nuo ka ko je iz nadsve ga ipak uæ i va nje u le tu ko je semoæe is ku si ti na pa ra jed ri li ca ma. No,ono πto smo “iz pr ve ru ke“ htje li saz -na ti od no si lo se na to ka ko je bi lo oni -ma ko ji su po kaz nu vjeæ bu iz ve li. De -set nik Knez, ina Ëe Ëlan KSL “Ko li bri“Cvet lin, te pr vak Hr vat ske u pre ciz -nom sli je ta nju pa ra jed ri li com 2004.go di ne, uz os mi jeh nam je re kao ka koje sva ki put - iz vrs no. “Tek ka da net -ko po le ti, shva Êa zaπ to pti ce pje va ju“,uz πa lu je do dao, dok je na upit o pos -to ja nju stra ha is kre no od go vo rio ka koje to dar od Bo ga. “Da ne ma stra ha

Ëov jek bi se pre vi πe opus tio, te ti memo gao izaz va ti ne po treb ne kom pli ka -ci je u ina Ëe ugod nom le tu.“ Na spo -men kom pli ka ci ja, na πa je zna ti æe ljahtje la bi ti za do vo lje na i u sve zi s mo -gu Êim pro ble mi ma ko ji za le ta Ëe mo -gu nas ta ti u zra ku. Bri ga dir Ja kop, ve -te ran u ovom spor tu i no si telj vi so kihpo zi ci ja na do ma Êoj i svjet skoj ranglis ti, te Ëlan KPJ “Let“ Iva nec re kao jeda pro ble mi mo gu nas ta ti ali je usklo pu obu ke i vjeæ ba nje nji ho va ot -kla nja nja, ta ko da se ne sre Êe mo gu iz -bje Êi. Æe le Êi nam πto vjer ni je pri ka za tiono πto je sva ka ko teπ ko ri je Ëi ma is ka -za ti, do ma Êi ni su i na ma po nu di liprob ni let. No, is kre no priz na je mo -hra bros ti nis mo ima li. Za do vo l ji li smose pro ma tra njem ne bes kih maj sto ra idoj mo va ko ji su na nas os ta vi li. Vje ru -je mo, is tih kao i na pri pad ni ke Hr vat -ske voj ske ko ji ma Êe moæ da baπ tajsport pos ta ti dio obu ke unu tar nji ho -vih spe ci jal nos ti.

U is tom je oz raË ju pro tek lo i nat je -ca nje. Uz po go dan vje tar, pa ra jed ri li -Ëa ri su po ka zi va li svo je vjeπ ti ne, anaj us pjeπ ni ji su iz bo ri li pr va mjes ta ivri jed ne na gra de. Naj bo lji na Eu rop -skom ku pu, ove su go di ne bi li Slo -ven ci zau zev πi pr va tri mjes ta u po je -di naË noj kon ku ren ci ji. U ekip nojkon ku ren ci ji uz naj bo lje Slo ven ce,dru go mjes to os vo ji la je eki pa Hr vat -ske, a tre Êe Ma ke do ni je. U Hr vat -skom li ga ku pu u pre ciz nom sli je ta -nju pa ra jed ri li com - pa ra glajde rom,pr vo mjes to os vo jio je Ra do slav Os -ter mann - PJK “Za greb“, dru go Da -vor Ani ËiÊ - PJK “Za greb“, a tre ÊeJo sip Knez - KSL “Ko li bri“ Cvet lin.

Na kon us pjeπ nog vi ken da, us pjeπ -nih le to va i sli je ta nja, za pa ra jed ri li -Ëa re predsto ji joπ i Svjet sko pr ven -stvo ko je Êe se u ko lo vo zu odræ a ti uSr bi ji i Cr noj Go ri.

1417. lipnja 2005.

Meunarodno natjecanje u preciznom slijetanju parajedrilicom

Nebeski majstoriCilj nam je da se ta vrs ta spor ta pro mo vi ra u Hr vat skoj voj sci s

ob zi rom na to da veÊ pos to je do dir ne toË ke uz me li se u ob zir pa -

do bran ska obu ka. Is to ta ko pos to ji ini ci ja ti va za uvo e njem ovog

spor ta u Hr vat sku voj sku, te za or ga ni za ci jom vojnog nat je ca nja u

toj dis ci pli ni, ka zao je iz bor nik hr vat ske re pre zen ta ci je u pre ci -

znom sli je ta nju pa ra jed ri li com bri ga dir Zdrav ko Ja kop

OSRH

Andreja DE»AK, snimio Dubravko KOVA»

17. lipnja 2005.

Dru gi ovo go diπ nji na raπ taj mor na rapri seg nuo je na vjer nost do mo vi ni 11.lip nja u Rat noj lu ci Lo ra.

Sve Ëa nost su uve -li Ëa li za pov jed ni cipos troj bi HRM-a,Ëla no vi obi te lji ipri ja te lji, predstav -ni ci gra da Spli ta,Crk ve, MUP-a, me -di ja te udru ga pro i -ziπ lih iz Do mo vin -skog ra ta.

Poz drav nu do bro -doπ li cu upu tio imje za pov jed nik Sre -diπ ta za od goj iobu ku mor na ra pu -kov nik Ra de La siÊi is tak nuo da je tonji hov ve li ki do -ga aj i Ëin zre los ti. »in ko jim pos ta jumor na ri HRM-a i Hr vat ske voj ske, oneis te voj ske ko ja je sa mo de se tak go di nara ni je is pi sa la naj svjet li je stra ni ce u ti -suÊ ljet noj po vi jes ti hr vat sko ga na ro da.Na dal je je pu kov nik La siÊ po ru Ëio104-i ci mor na ra da su nas ljed ni ci onihko ji su s pu π kom u ru ci, za no som u du πii is ti nom u sr cu bra ni li, Ëu va li i stva ra li

ovu zem lju. Ukrat ko je upoz nao mor na -re s tim da osim obu ke i od go ja ima ju idru ge ve li ke i od go vor ne za da Êe, a na

po se ban na Ëin sud je lu ju u pri pre mi ipro ved bi predsto je Êeg 42. svjet skog voj -nog pr ven stva u mor na riË kom pe to bo ju.

Izas la nik na Ëel ni ka Glav nog sto æe rabio je za mje nik za pov jed ni ka HRM-ako mo dor Zden ko Si mi ËiÊ, ko ji je pri god -nim go vo rom, poz drav lja ju Êi i Ëes ti ta ju -Êi, mor na ri ma za æ e lio sre Êu i us pjeh.

OJI

U rad nom pos je tu Za pov jed niπt vu ipos troj ba ma ZzL-a bo ra vio je 1. lip njapr vi do Ëas nik GSOS-a RH Ëas niË ki na -mjes nik Go ran Turk sa su rad ni ci ma.

Tom je pri go dom or ga ni zi ran rad nisas ta nak s pr vim do Ëas ni ci ma i ko or di -na to ri ma Do Ëas niË kog zbo ra, te sto æer -

nim do Ëas ni ci ma iz za pov jed niπt va. Pr vido Ëas nik ZzL-a Ëas niË ki na mjes nik Ro -bert Bu dro viÊ upoz nao je mul ti me di jal -nom pre zen ta ci jom na zoË ne s tre nu taË -nim sta njem, dos tig nu Êi ma i pro ble mi -ma u sva kod nev nom æi vo tu i ra du, te spla no vi ma raz vo ja Do Ëas niË kog zbo ra uZzL-u. Pr vi do Ëas nik GS-a upoz nao jeDLP ZzL-a s ak tiv nos ti ma Do Ëas niË kogzbo ra OS-a, te nje go vom ulo gom i za -da Êa ma u idu Êem raz dob lju.

Us li je dio je obi la zak nas tav nog ser vi saSOLS-a, gdje su pre zen ti ra ne mo guÊ -nos ti pro ved be obu ke, te obi la zak Re -mont nog za vo da.

Na zavr πet ku svog rad nog pos je ta pr vido Ëas nik GSOS-a RH iz ra zio je za do -volj stvo vi e nim vi so kim stan dar di ma,struË noπ Êu i pro fe sio nal noπ Êu ko ju do -Ëas ni ci ZzL-a po ka zu ju u sva kod nev nomra du s vojni ci ma, te u ra du i ru ko va njusa zah tjev nom teh ni kom i TTS-om.

OJI

OSRH V I J E S T I

U galeriji “Zvonimir“ 13. lipnja otvorena

je izloæba radova Ëlanova Hrvatskog

likovnog druπtva pod nazivom “Zemlja u

ratu - zemlja u miru“. RijeË je o izloæbi

organiziranoj u prigodi Dana dræavnosti, a

u godini obiljeæavanja 10. obljetnice

vojnoredarstvene akcije Oluja. Trideset i

dvoje autora u svojim je djelima obradilo

temu zemlje, rata i mira, kroz splet umjet-

niËkih izraæaja u slici i terakoti. Svojevrsni

uvod u izloπke, te osvrt na postav dao je

prof. Milan IliÊ. NapominjuÊi kako svako

od djela svjedoËi o nekom trenutku rata ili

mira, prof. IliÊ je napomenuo kako je

srediπnja tema izloæbe - Vukovar, te zaæe-

lio da vrijeme provedeno na izloæbi bude

svojevrsni spomen na rat na naπim pros-

torima, te zahvala onima koji su u stvara -

nje domovine utkali svoje æivote. Izloæba se

moæe razgledati u prostoru galerije “Zvo ni -

mir“ do 1. srpnja 2005.

A.D.

“Zemlja u ratu - zemlja u miru”

PrvaπiÊi meu zrakoplovcima

Prisega 55. naraπtaja mornara

15

Radni posjet prvog doËasnika GSOS-a ZzL-u

Vi πe od ti su Êu dje ce iz djeË jih vr ti Êa, te

pr vih i dru gih raz re da os nov nih πko la iz Za -

dra i Za dars ke æu pa ni je pos je ti lo je u pro -

tek lih mje sec da na vojar nu “Ze mu nik”.

Za dje cu Êe u po seb nom sje Êa nju os ta ti

sus ret s vojnim pi lo ti ma i upoz na va nje zra -

ko plo va na ko ji ma le te. U mno gi ma Êe za -

si gur no ovaj pos jet po tak nu ti lju bav za ne -

ko od vojniË kih za ni ma nja, a bi lo je i raz re -

da ko ji su veÊ od lu Ëi li “iza bra ti” pi lot ski

po ziv, dok je pri mat kod dje ce me u zra ko -

plo vi ma od nio po pu lar ni Ca na dair.

M. K.

17. lipnja 2005.

AU STRAL SKA voj ska u sklo pupro gra ma Land 17 pla ni ra na ba vi tidva des etak sa mo voz nih hau bi caka li bra 155 mm. Prvi kon tak ti spro iz vo aË i ma tak vih su sta vaostva re ni su kon cem 2004., a ras pi -si van je na t jeË aja za prikupl jan jepo nu da pla ni ra se za lje to 2005.

Za in te re si ra ni su pro iz vo aËi po-Ë eli s pri pre ma ma pa je ta ko fran -cu ska tvrtka Gi at In du stri es pot pi -sa la ugo vor s lo kal nom ob ram be -nom tvrtkom ADI Li mi ted. Ugo vo -rom je pre dvi e na po nu da fran cu -skog ko ta Ë nog sa mo voz nog su sta vaCa e sar kal i bra 155/52 mm u sklo puπi reg um reæe nog rjeπ en ja koj eg nu -di ADI. ADI u ra zvoju um reæe nogtop ni Ë kog nad zor no-za pov jed nogsu sta va su ra uje s tvrtkom Tha les.Su stav bi tre bao omo gu Êi ti um reæa -van je svih ele me na ta top ni π tva teukl juË i van je po stroj bi opreml je nihtim su sta vom u zdruæene me u na -rod ne sna ge, zbog dje lo van ja u raz -nim mi rov nim mi sij ama. Uz Gi at saCa e sa rom vje ruje se ka ko Êe se nanat jeË aj prij avi ti i juæno a fri Ë ki De-n el s ko ta Ë nim su sta vom Con dor

ka li bra 155/52 mm, iz ra el ski Sol tams ko ta Ë nim su sta vom AT MOS 2000ka li bra 155/52 mm, πved ski Bo forsDe fen ce s ko ta Ë nim su sta vom FH-77BW L52 ka li bra 155/52 mm. Po -nu du je naj avio i nje ma Ë ki Krauss-Maf fei Weg mann s gus je ni Ë nim su -sta vom AGM ka li bra 155/52 mm.

Taj je nat jeË aj jas no po ka zao smjerra zvo ja sa mo voz nog top ni π tva u bli -skoj bu duÊ no sti. Svi po nu e ni su sta -vi imaju cij evi duæi ne 52 ka li bra, acij evi duæi ne 39 i 45 ka li ba ra de fi ni -tiv no od la ze s træi π ta kao tehni Ë ki i

tak ti Ë ki in fe rior ni ja rjeπ en ja. Vje ro-j at no Êe se zadræa ti sa mo u vuË nimsu sta vi ma, gdje je vaæna man ja teæi -na. Sve je zam jet ni ja upo ra ba ko ta Ë -nih pod voz ja (sa mo nje ma Ë ka po nu -da je na gus je ni ca ma), i to upo ra -bom vi πe ili man je mo di fi ci ra nih te -ren skih ka mi o na s oruæjem po stav-l je nim na straænji dio pod voz ja.

Val ko ji je prije des etak go di na po -kre nuo Ca e sar oË i to do bi va na sna -zi i po staje bu duÊ nost sa mo voz nogtop ni π tva.

M. PE TRO VIΔ

16

VI©E europ skih ze mal ja, koje tre -nu ta Ë no pred vo de Bri ta ni ja, Fran cu -ska i ©ved ska, raz ma traju mo guÊ -nost ra zvo ja no ve obi tel ji tak ti Ë kihproj ek ti la ko ji bi se lan si ra li sa zra -ko plov nih plat for mi i s raz li Ë it ih ti -po va vo zi la pjeπ a π tva. Rad ni na zivproj ek ta je EMM (Euro pe an Mo du -lar Mu nit ion). Na zadn jem rad nomsa stan ku ini cij al ne sku pi ne, ko ji jeodræan pro π log mjes eca, ob javl je no

je da je vrlo vje -roj at no pri stu pa -n je no vih zemal jatom ra zvoj nomproj ek tu, od no snokao no vi part ne rispo min ju se ©pa -n jol ska, Ita li ja iNje ma Ë ka.

Raz log u EMM ini cij ati vi s jed nestrane leæi u odre e nom ne za do -voljstvu s Tri gat pro gra mom, od no -sno u nes igur no sti oko sliË nog ame -ri Ë kog ra zvoj nog pro gra ma (Jo intCom mon Mis si le). Sto ga su europ -ske zeml je od luË i le kre nu ti u ra zvojno ve „europ ske“ obi tel ji tzv. “be y -ond - li ne - of - sight” vo e nih pro -j ek ti la, na mij en je nih za pro tuo klop -nu bor bu, od no sno za na pa de na

dru ge dob ro bran jene cil je ve. Pre -ma te meljnim pla no vi ma no viEMM proj ek ti li tre ba li bi bi ti ope ra -tiv ni iz me u 2015 . i 2017. go di ne.Mak si mal ni do met bi im se kre taoiz me u 8 i 24 km, a za na vo en je bira bi li kom bi ni ra ni iner cij al ni i GPSna vi ga cij ski su stav. Te meljne plat -for me bi li bi bor be ni he li ko pte riEuro co pter Ti ger i AH-64A/DApache, po tom bi se preπ lo na pri la -god bu njiho vog in te gri ran ja na vo -zi la pjeπ a π tva, od no sno na bor beneavione. Pret po stavl ja se ka ko Êe ini -cij al na sku pi na (koju Ëi ne Bri ta ni ja,Fran cu ska i ©ved ska) u ra zvojtehno lo πkog de mo nstra to ra u na red -nom raz dobl ju uloæi ti oko 60 mi li -j una eura.

I. SKEN DE RO VIΔ

European Modular Munition

Australija traæi novu haubicu

NOVOSTI IZ VOJNE TEHNIKE

Bof

ors

17. lipnja 2005.

SIN GA PUR SKA rat na mor na ri capo kre nu la je pro ces is pi ti van ja mo -guÊ no sti upo rabe rat nih bro do vabez po sa de koje nam je ra va ku pi tii/ili sa mo stal no gra di ti u bli skoj bu -duÊ no sti. Raz ma traju se mo guÊ nostupo rabe po vrπ in skih i pod vod nihplo vi la u obavl jan ju vi πe raz li Ë it ihza da Êa. Zbog to ga su u tij eku pri ka -zi mo guÊ no sti ne kih po stoj eÊih plo -vi la bez po sa de koj ima se æe li ste Êipo Ë et no is ku stvo i potvrdi ti mo guÊ -nost ope ra tiv ne upo rabe. Tre nu ta Ë nipri ka zi fo ku si ra ni su na tes ti ran jumo guÊ no sti po vrπ in skih plo vi labez po sa de u provedbi za da Êa iz vi -an ja i nad zo ra na ve li kim udal je -no sti ma.

Sin ga pur ska rat na mor na ri ca is ti Ëeda su se be spi lot ne let je li ce do ka za -le u broj nim bor be nim ope ra cij amate se oË e kuje da Êe i plo vi la bez po -sa de bi ti jed na ko uspjeπ na u sli Ë nimza da Êa ma. Upo ra ba tak vih plo vi lapo se bi ce je vaæna za man je mor na ri -ce koje imaju ogra ni Ë ene ljud skepo ten cij ale ali su do voljno bo ga te itehno lo πki na pred ne da mo gu usvo-j iti i naj suv re me niju tehno lo giju.

Jed no od plo vi la koje je tre nu ta Ë -no na tes ti ran ju je na pred no ek spe -ri men tal no plo vi lo Spar tan ame ri Ë -ke rat ne mor na ri ce. Pro gram Spar -tan po kre nu la je ame ri Ë ka rat namor na ri ca u fis kal noj go di ni 2002.kao de mon stra tor na pred nih tehno -lo gi ja dal jin skog upravl jan ja plo vi -lom koje se moæe ra bi ti u za da Êa maza π ti te sna ga i po druË ja, iz vi an ja ikon tro le te re na, te bor be nog dje lo -van ja koje ob uhva Êa i pro tu min skubor bu.

Spar tan je ba zi ran na ko mer cij al -nim plo vi li ma duæi ne 7 i 11 me ta ra.Os nov no je plo vi lo opreml je no su -sta vi ma za dal jin ski prij enos po da -ta ka i kon tro lu plo vid be. Mo du lar nipri stup gradn je omo gu Êa va pri la -god bu Spar ta na raz li Ë it im za da Êa -ma. Tre nu ta Ë ni se ra zvoj us re do to-Ë io na ra zvoj mo du la za tri vrste mi -si ja: pro tu min sku bor bu, iz vi an je inad zor po druË ja uz za π ti tu sna ga, tepre ciz ni na pa di na cil je ve na mo ru ikop nu. »etvrti mo dul na mij en jen

pro tu pod mor ni Ë koj bor bi do vrπavase i nje go vo Êe tes ti ran je po Ë e ti pot -kraj ove go di ne.

Sin ga pur ska rat na mor na ri ca jeza do voljna po ka za nim mo guÊ no sti -ma Spar ta na, te naj avl juje daljnjates ti ran ja ko ja Êe ob uhva ti ti po sto -j eÊe i sve mo du le. Na gla sak je nais pi ti van ju njiho ve upo rabl ji vo sti uuv jet ima trop ske kli me (vrlo vi so katem pe ra tu ra i vlaænost).

I prije za vrπ et ka svih is pi ti van jasin ga pur ska se rat na mor na ri ca od -luË ila za pod vod no be spo sad no plo -vi lo Hy droid RE MUS koje je na ru-Ë ila joπ 2004. go di ne. Pre ma tvrtkiHy droid Sin ga pur Êe RE MUS su -stav ra bi ti za hi dro graf ska is pi ti va -n ja pod mor ja u sin ga pur skomokruæen ju ia ko se plo vi lo moæeisko ri sti ti i za dru ge nam jene.

T. JAN JIΔ

Brodovi bez posade za singapursku mornaricu

NOVOSTI IZ VOJNE TEHNIKE

RU SKI kon struk cij ski ured KBPpro ve o je mo der ni za ciju gus je niË -nog des ant nog bor be nog vo zi laBMD-3 za pot rebe ru ske voj ske.Mo der ni zi ra no je vo zi lo do bi lo oz -na ku BMD-4. Ru sko mi ni star stvoob rane je u pla no vi ma za 2004. os i -gu ra lo no vac za pet vo zi la ko ja bise tre ba la is po ruË i ti tij ekom ovego di ne.

Voj ni su duænos ni ci zab ri nu ti zbogsta ren ja opre me, oso bi to one u sa -sta vu zra Ë no des ant nih sna ga kojese Ëes to rabe u kriz nim si tua cij ama.Oko 80% svih BMD-ova sta rije jeod 15 go di na i in ten ziv no su rabl je -ni cij elo to vrij eme.

Ra zvoj inaË i ce BMD-4 ute mel jenje na mo du lar nom pri stu pu. Upo -rabl je na je ku po la raz vi je na za bor -be no vo zi lo pjeπ a π tva BMP-3M. Ku -

po lu je raz vi la tvor ni ca stroj evaKur gan, a ima ma su od 3,2 do 3,9to na, ovis no o inaË i ci.

Ku po la kao glav no oruæje imaglat ko cij ev ni top 2A70 ka li bra100 mm uz ko ji je po stavl jen topka li bra 30 mm. Iz to pa 2A70 mo guse os im stan dar dnih gra na ta ispal ji -va ti i las er ski vo e ni proj ek ti li9M117M1 do me ta 5500 m. No si 52gra na te ka li bra 100 mm i 500 gra -na ta ka li bra 30 mm.

Po stavl jen je i mo de ran su stav zaupravl jan je paljbom sa sta bi li zi ra -nim top ni ko vim ciljni kom opreml je -nim ter mal nom ka me rom, su sta vomza au to mat sko praÊ en je cil ja i di gi -tal nim ba li sti Ë kim ra Ë u na lom.

BMD-4 na dob roj pod lo zi po stiæe70 km/h, a iz van pu te va brzi na jeman ja - 45 km/h. Vo zi lo je am fi bij -

sko, a kroz vo du se kreÊe po mo Êudva vo de na pro pul zo ra.

Ru ska se ob ram be na in du stri ja na -da ka ko Êe na rudæba ru skog mi ni -star stva ob rane po tak nu ti i straneko ris ni ke na na ba vu no vih ku po la.BMP-3 je u na o ruæan ju Uj edin je nihArap skih Emi ra ta (oko 700 vo zi la) ipo stoji mo guÊ nost mo der ni za cije.In te res su po ka za li i Ki na, ko ja raz -vi ja do maÊe bor be no vo zi lo te In di jako ja tre ba mo der ni zi ra ti ve Êi brojbor be nih vo zi la BMP-2.

M. PE TRO VIΔ

KRAJ EM pro π log mjes eca na πi -rem po druËju At lan ti ka odræa na jevi π ed nev na mul ti na cio nal na voj navjeæba „Mul ti-Na tio nal Ma rit imeExer cise (MNME) 05-1“. Na vjeæbije sud je lo va lo vi πe od 17 000 pri -pad ni ka oruæa nih sna ga Sje din je -nih Ame ri Ë kih Dræa va, Ka na de,Uj e din je nog Kral jev stva, Fran cu skei ©pan jol ske. U sklo pu te voj ne

vjeæbe na ame ri Ë ki nos aË zra ko plo -va USS Dwight D. Eis enhower(CVN 69) sle tje lo je ne ko li ko raz li-Ë it ih ti po va sa vez ni Ë kih zra ko plo va,me u koj ima je naj vi πe po zor no stiplij enio vi π e nam jen ski bor be niavion fran cu skog mor na ri Ë kog zra -ko plov stva Ra fa le M.

Vjeæba je odræa na ra di uv jeæba -van ja mul ti na cio nal nih sna ga, od -

no sno po di zan ja ra zi ne njiho ve in -te ro pe ra bil no sti u svrhu pot po reNA TO NRF (NA TO Res pon se For -ce) sna ga. NRF sna ge kom bi ni rajuraz li Ë i te elit ne po stroj be iz vi πe ze -mal ja, koje on da Ëi ne je din stve nupo stroj bu spre mnu za razmjeπ taj nabi lo koje po druËje ope ra ci ja u svi je -tu za pet da na, od no sno ko ja Êe bi tispo sob na za obavl jan je raz li Ë it ihza da Êa. Pu na ope ra tiv na spre mnostNRF sna ga oË e kuje se tij ekom2006. go di ne.

Tij ekom vjeæbe USS Dwight D.Eis enhower (CVN 69) sluæio je kaoplat for ma za slij etan je sa vez ni Ë kihzra ko plo va, te su ta ko uz Ra fa le M,ta ko er s fran cu skog nos aËa Char -les De Gaul le (R 91), na „I ke“ sli-j eta li fran cu ski avion E-2C Hawke -ye, od no sno he li ko pte ri Pu ma iDauphin. Uz slij etan ja na ame ri Ë kinos aË, uv jeæba va lo se i slij etan je nafran cu ski nos aË, te su ta ko na Char -les De Gaul le slij eta li ame ri Ë kiavio ni F/A-18, E-2C Hawke ye i C-2Gre yhound.

I. SKEN DE RO VIΔ

18

NOVOSTI IZ VOJNE TEHNIKE

Rusija uvodi u naoruæanje BMD-4

17. lipnja 2005.

Francuski Rafale na ameriËkom nosaËu

19

TVRTKA EADS De fen ce Elec tro -nics raz vi la je no vi na pred ni sen -zor ski MWS (Mis si le War ning Sy -stem) su stav, ko ji bi se kao diostan dar dnog ob ram be nog pa ke taopre me tre bao ugra i va ti u no vetak ti Ë ke trans port ne avione A400M.No vi MWS su stav iz ra en je kaoMCIR (Mul ti Co lour In fra red) sen -zor ski pa ket ko ji s dva mo da ra dizahvat ispal je nih pro tiv ni Ë kih pro -j ek ti la, od no sno obavl ja pro ces ui -ran je i slan je po da ta ka dru gim su -sta vi ma u avio nu. S ra zvoj em su -sta va kre nu lo se sre di nom de ve de-s et ih go di na pro π log stol je Êa, s te -meljnom na ka nom da se sman jibroj “laænih” zahva ta uz ro ko va nihzasl jepl jen jem re cei ve ra su nË e -vim zra ka ma, od no sno broj nim dru -gim “za grij anim” ob jek ti ma nazeml ji.

U EADS-u na vo de ka ko Êe no visen zor ski pa ket mo Êi si mul ta no po -kri ti ras pone od 3 do 5 nm, od no snood 5 do 12 nm val ne dul ji ne, od no -sno da Êe mo Êi pro ces ui ra ti oba po -dat ka u je din stve ni crno-bij eli pri -kaz na koj em Êe bi ti vidljiv sa mo

onaj zahvat ko ji je uo Ë en u obaspek tra. Prva let na tes ti ran ja no vogMWS su sta va tre ba la bi za po Ë e ti dokraja ove go di ne, do ka da bi tre ba lorij eπ i ti od go va raj uÊi mo dus za hla -en je sen zo ra.

I. SKEN DE RO VIΔ

AME RI » KA tvrtka Spy der co, poz -na ta po ino va tiv nim noæe vi ma usvom pro iz vod nom pro gra mu ko jise uglav nom sa stoji od prek lop nihnoæe va, ima i je dan pro iz vod za -niml jiv voj ni ci ma. Noæ Mi li ta ry na -stavl ja tra di ciju iz nim nih noæe vaSpy der co i ima sve od li ke dos ada -πn jih pro iz vo da te tvrtke.

To se po naj prije od no si na upo ra -bu vrlo kva li tet nog Ëeli kaCPM-S30V tvrdoÊe 59-60 HRC πtoomo gu Êa va iz nim ne rez ne spo sob -no sti i teπ ko za tupl ji van je. Tvrtka gasvrsta va u svoju “Sa ve and Ser ve”li niju pro iz vo da, πto znaËi da je na -

mij en jen svi ma ko ji spa π a vaju (sa -ve) i sluæe (ser ve). Tu spa daju po li -caj ci, voj ni ci, vat ro gas ci, dje lat ni cisluæbi za za π ti tu i spa π a van je te sli Ë -ne pro fe sije. Noæ svoj im ime nomupu Êuje na to ka ko je za mi πl jen ikon strui ran kao noæ za voj ni ke kaocil ja nu sku pi nu.

Za to se od ve Êi ne prek lop nihnoæe va raz li kuje neπ to ve Êim di -men zij ama. Ta ko je ukup na duæi nara sklopl je nog noæa 241, a sklopl je -nog 139 mm. SjeË i vo je du ga Ë ko102 mm i deb elo 4 mm. Noæ jeteæak 120 gra ma. Drπ ka je od ot por -nog sin tet iË kog ma te rij ala G-10,

a kao i ve Êi na noæe va tog ti paima dræaË (clip) ko ji omo gu Êa vajed no stav no no π en je noæa za tak nu -tog u hla Ëe, dæep il i na ne ki sli Ë annaË in.

Noæ Mi li ta ry se moæe ra sklo pi tijed nom ru kom. To je mo guÊezahval juj uÊi po seb noj ru pi na sjeË i -vu ko ja sluæi kao oslo nac za pa lactij ekom ra skla pan ja. Tu ru pu u tvrt-ki na zi vaju Spy der co Round Ho le ina mo de lu Mi li ta ry je neπ to ve Êane go kod osta lih noæe va, i to za toda se moæe na pi pa ti i ako ko ris nikno si ru ka vi ce pa su mu pre ciz nost ispo sob nost opi pa uman je ni.

Noæ se u otvo re nom po loæaju bra vipo mo Êu su sta va loc king li ner. Rij eËje o po seb noj vrsti lis na te opru geËvrsto po ve zane s ku Ê i π tem drπ keko ja nakon otva ran ja noæa sjed ne uutor na sjeË i vu i ta ko on emo gu Êa vasluË aj no skla pan je oπ tri ce.

Noæ Mi li ta ry je do stu pan i uHrvat skoj, pu tem za stup ni ka Spy -der coa, tvrtke Ma es tral prom.

M. PE TRO VIΔ

17. lipnja 2005.

NOVOSTI IZ VOJNE TEHNIKE

Novi MWS za A400M

Preklopni noæ za vojnike

Spy

der c

o

BORBA PROTIV TERORIZMA

Ustvar no sti, ve Êi na CB na pa dado go dit Êe se u gu sto nas el je -nim, ur ba nim sre di na ma, i ta -

da Êe krit iË na to Ëka bi ti da se oda -be re pra va stra te gi ja po mo Êi. Tre -baju li vaæne zgra de nakon kon ta -mi na cije bi ti ra zo rene ili traj no za -tvo rene, ili mo gu u pot pu no sti i uza do vol ja vaj uÊ em stupnju bi ti de -kon ta mi ni rane? Ke mij ski ag en si sela kπe neu tra li zi raju, dok Êe da le ko

ve Êi iza zov za neu tra li za ciju i Ëi π -Ê en je zgra da bi ti onaj, ka da je upo -rabl je no bio lo πko oruæje. To tal nuste ri li za ciju je vrlo teπ ko po sti Êi, a uprak si go to vo ne mo guÊe. »ak i ka -da se zgra da pro gla si “oË i πÊ enom”,uvi jek po stoji je dan ve li ki upi tnik.

Kao naË in za uno π en je CB sred sta -va u zgra du moæe po sluæi ti i naj obi -Ë ni ji sprej. Me u tim, kod dob ro or -ga ni zi ra nog te ro ri sti Ë kog na pa da,naË in uno π en ja bit Êe mno go bol jeizab ran i or ga ni zi ran. U odre e nombroju sluË aj eva te ro ri sti ma nijevaæno πto Êe se do go di ti njima, ihoÊe li ta ko er za vrπ i ti tra giË no i sasmrtnim isho dom (re li gioz ni ili fa -na ti Ë ni mo ti vi), no u ve li kom brojusluË aj eva oni Êe izab ra ti pri kri ve nodje lo van je, te Êe u su stav za uno -π en je i ras prπ i van je CB ag en sa uk-l juË i ti i mi kro elek tro ni ku, koj om Êemo Êi po sti Êi od go e no ak ti vi ran je.

Ide al na te ro ri sti Ë ka na pra va za tesvrhe bi bi la ma li pred met, ko ji je

sli Ë an ne kom osob nom (obi telj -skom) ili kuÊ nom pred me tu (ko ji ni -Ë im ne priv laËi po zor nost), sadræivi so ko to ksi Ë an CB ag ens, a ko jimoæe bi ti upo rabl jen i kao ure aj zaras prπ i van je CB sred sta va, i la ganza upo ra bu i ak ti vi ran je.

Naæa lost, da nas je za pra vo la kodo Êi do raz li Ë it ih funk cio nal nih su -sta va unu tar zgra de. CB te ro ri sti semo gu pred sta vi ti kao li Ë io ci, raz li Ë i timaj sto ri, oso be koje ure uju oko liπ,sluË aj ni pro laz ni ci, smet la ri, itd. Upri pre mi za mo gu Êi te ro ri sti Ë ki na -pad, spe cij ali sti ko ji se ba ve za π ti -tom zgra de uvi jek mo raju na pra vi tikom pro mis iz me u zahtje va za si -gur no π Êu i onog mi ni mal nog pri vi -da slo bod nog ula ska, od no sno upo -rabe pro sto ra u zgra di i oko nje. Tuse na la zi i onaj pro stor koj im se ko -ri ste te ro ri sti za svoje dje lo van je.

Tekst u cijelosti proËitajte na:www.hrvatski-vojnik.hr

17. lipnja 2005.20

Osjetljivost zgrade na kemijski i bioloπki (CB) napad leæi najveÊim dijelom u njezinoj opÊoj dostupnosti svima.

UËinkovitost napada ovisi o poznavanju sustava zgrade, posebice ventilacijskog sustava, o Ëemu je bilo rijeËi u

prvom dijelu ovog Ëlanka. NeoËekivanost napada takoer je ono πto uvjetuje prednost na strani terorista

Zaπtita zgrada od kemijskih i bioloπkih napada

Ankica »IÆMEK

Ureaj za nadzor teπko dostupnih mjesta

Mnogi su proizvoaËidiljem svijeta krenulirazvijati novu genera -

ciju logistiËkih vozila koja Êe,najbolje dosad, biti prilago -e na specifiËnim voj nim po -tre bama. AmeriËka tvrtka Ge -ne ral Purpose Vehi cles(GPV), koja je dosad radilamodifi kacije vozila obiteljiFMTV tvrt ke Stuart &Ste -wen son pred stavila je vlastitiinovativni dizajn obi telji tak -tiËkih vozila. Obi telj je naz-vana Me dium Tactical Vehi -cles A1+ (MTV A1+). Nas ta -la je kao pri vatna inicijativatvrtke GPV.

Sastoji se od terenskih vozi-la pogonske konfiguracije4x4, 6x6, 8x8, 8x8 (nije rijeË opogreπci, model s osam ko -taËa dolazi u kratkoj - 8x8 - iproduæenoj - 8x8 - inaËici) te10x10. GPV je takav pristupnazvao “sustav vozila”. Pre -ma tvrtki, do 95% dijelovasvih inaËica je identiËno. Ka -bina vozila je identiËna za sveinaËice, oklopljena je, ima ne -probojna stakla, klimatskiure aj i grijaË. Svaki Ëlan po -sade ima vlastito posebnoraz vijeno sigurnosno sjedalodizajnirano kako bi umanjiloozljede putnika u sluËaju eks -plozije mine ili improviziraneeksplozivne naprave.

Sjedala imaju sigurnosnepojaseve priËvrπÊene u pettoËaka. U kabini su tri sje da -la, svako se moæe nagnutiunatrag kako bi Ëlan posademogao spavati tije kom voæ -nje. Tim se omo gu Êava izvo -e nje duæih misija, prematvrtki do 72 sata. Tri vozaËase izmjenjuju u voæ nji, a onikoji trenu taËno ne upravljajuvozilom mogu spustiti sjeda-lo i spavati. Dobrom organi-zacijom posla i uvjeæbanomposadom vozilo moæe dugobiti u pogonu brzo prelazeÊivelike udalje nosti.

Joπ je jedna tehnoloπkanovost koja pobuuje zani-manje. Naime, upravljaËkisklop (volan, mjenjaË, pa pu -Ëice gasa i koËnice) izvedenje kao jedinstveni pomiËnimodul. Modul je priËvrπÊenza vodilicu pa se moæe pomi-cati lijevo-desno tako dasvaki Ëlan posade moæe vozi-ti sa svojeg sjedala bez po -trebe za zaustavljanjem izamjenom vozaËa za uprav -ljaËem. Umjesto vozaËa sadse pomiËe upravljaËki sklop.U GPV-u tvrde kako se tapromjena izvodi vrlo jednos-tavno, navodno je mo gu ÊaËak i tijekom voænje.

LogistiËka vozila su Ëesto nepravedno zapostavljena u

javnoj percepciji vojne opreme. Sve ono πto onaj radni,

udarni dio oruæanih snaga potroπi - ukljuËujuÊi streljivo,

gorivo, hranu i vodu - nekako im se mora dostaviti.

Dostava bi bez logistiËkih vozila bila neizvediva. No, ni

ona viπe nisu imuna na visokotehnoloπki pristup i stvaranje

novih taktiËkih moguÊnosti

VOJNA TEHNIKA

Tekst u cijelosti proËitajte na: www.hrvatski-vojnik.hr

17. lipnja 2005. 21

Igor SKENDEROVIΔ

LogistiËko vozilo nove generacije LogistiËko vozilo nove generacije

GP

VG

PV

GP

VG

PV

Ia ko je europ ski mor na ri Ë ki pro -tuz ra Ë ni ra ket ni su stav As ter umno go Ë e mu na pred ni ji od ame ri -

Ë kog mor na ri Ë kog PZO su sta vaStan dard, on se i dal je znat no bol jepro daje. U ne ko li ko posl jedn jih go -di na proj ek til Stan dard SM-2 ku pi -le su ka nad ska, nje ma Ë ka, ni zoz em -ska, πpan jol ska, juæno ko rej ska, taj -van ska i ame ri Ë ka rat na mor na ri ca.Uz sa da veÊ le gen dar ni su stavStan dard tvrtka Ra ythe on nu di mor -na ri Ë ki PZO ra ket ni su stav SeaSpar row ko ji je po stao stan dar dniPZO su stav na rat nim bro do vi maNA TO sa ve za, ali i znat no πi re.Daljnjim usa vrπ avan jem i Stan dar -da i Sea Spar rowa tvrtka Ra ythe onoË e kuje da Êe zadræa ti vo deÊe mjes -to na po druËju mor na ri Ë kih PZOsu sta va.

PZO mor na ri Ë ki su stav Stan dardPot pu no u skla du s tim oË e ki va n ji -

ma tvrtka Ra ythe on je ne dav no na-j avi la da oË e kuje sko re na rudæbe zasvoj Stan dard SM-2 proj ek til od au -stral ske (za proj ekt mo der ni za ci jafre ga ta FFG-7), dan ske, grË ke, nor -veπ ke, tur ske i egi pat ske rat ne mor -na ri ce. InaË i cu SM-3 (op ti mi zi ra naza uni π ta van je ba li sti Ë kih proj ek ti la)za sad su na ruË i le ame ri Ë ka i ja pan -ska rat na mor na ri ca ia ko ima naz na -ka da su za nju za in te re si ra ni i ne kidru gi kup ci (naj ËeπÊe se spo mi n je

Juæna Ko re ja). Prvi se rij ski pri m je -rak SM-3 proj ek ti la pro iz ve den je22. li sto pa da 2004. u Ra ythe o no vompo go nu u Tuc so nu (Ari zo na).

Ta kav uspjeh su sta va Stan dard neiz ne na uje jer se te mel ji na proj ek tusta rom 50 go di na ko ji je za po Ë eo joπ1954. su sta vom RIM-2 Ter ri er, na -sta vio se 1957. su sta vom RIM-8Tha los i na posl jet ku RIM-om-24Tar tar ko ji je po stao ope ra ti van1962. go di ne. Svi su oni in ten ziv norabl je ni u ve li kom broju rat nih mor -na ri ca, ne ki joπ done dav no. Na timje os no va ma raz vi jen mor na ri Ë kiPZO su stav Stan dard SM-1 koj im sejoπ uvi jek ko ri ste au stral ska, bah -rein ska, egi pat ska, fran cu ska, grË ka,ta lij an ska, ja pan ska, ni zoz em ska,poljska, por tu gal ska, taj van ska, tur -ska i ame ri Ë ka rat na mor na ri ca.»ile an ska rat na mor na ri ca tre ba la biusko ro preuz eti dvi je ni zoz em skefre ga te koje su ta ko er na o ruæaneSM-1 proj ek ti li ma. Ta ko ve li ki brojko ris ni ka i pot re ba da SM-1 proj ek -til ostane πto duæe u ope ra tiv nojupo ra bi na ve la je ame ri Ë ku rat numor na ri cu da s Ra ythe o nom pot pi πeugo vor o pu noj lo gi sti Ë koj po drπ cisvim ko ris ni ci ma i nakon πto seSM-1 po vuËe iz ope ra tiv ne upo rabeu ame ri Ë koj rat noj mor na ri ci.

Tekst u cijelosti proËitajte na:www.hrvatski-vojnik.hr

17. lipnja 2005.22

RATNA MORNARICA

Pripremio Tomislav JANJIΔ

Kako odabrati mornariËki

PZO raketni sustav? - ameriËka ponudaUnatoË svim naporima europskih proizvoaËa (ne raËunajuÊi ruske)

da se probiju na svjetsko træiπte mornariËkih PZO raketnih sustava

njime i dalje dominiraju Sjedinjene Dræave

- preciznije tvrtka Raytheon

Kako odabrati mornariËki

PZO raketni sustav? - ameriËka ponuda

Od pri paj an ja Nje ma Ë koj uoæuj ku 1938. u Au stri ji su or -ga ni zi rane raz li Ë i te sku pi ne za

pruæan je ot po ra na cis ti Ë kom reæi -mu, koje su uj edin ja va le lju de naj -raz li Ë i tij ih svje to na zo ra - od mo -narhis ta i ka to li ka, pre ko so cij alde -mo kra ta i ko mu ni sta sve do ra zoË a -ra nih na cio nal so cij ali sta. Ia ko su i uinoz em stvu zaæiv je le broj ne au strij -ske izbje gli Ë ke or ga ni za cije, Vla dau izbje gli π tvu ni kad nije os no va na.Tek pot kraj Dru gog svjet skog ra tasa vez ni ci su us po sta vi -li ve zu s raz nim sku pi -na ma po kre ta ot po ra uAu stri ji.

U prol jeÊe 1945. Au -stri ja je i sa ma po sta larat nim po pri π tem. Sasje ve ra su na di ra le po -stroj be Crvene ar mije,iz Ita li je se bri tan skavoj ska pro bi la do Ko -ruπ ke, ame ri Ë ka voj skauπ la je u Ti rol, Sal z -burg i Gorn ju Au striju,

a Fran cu zi u Vo rarl berg. BeË je pro -glaπ en utvrdom, pa je po stoj alaopas nost da bu de ra zo ren. Ne ko li ci -na Ëa sni ka Wehrmachta pod vod -stvom boj ni ka Kar la Szo kol la po ku -π a la je spa si ti grad od tak ve sud bi -ne i pre go va ra ti s Crve nom ar mi -jom. Pri pad ni ci Ges ta pa uhi ti li sune ko li ci nu naj vaænij ih pred stav ni kavoj nog ot po ra u Be Ëu i strij el jali ih8. travnja 1945, kad se ve Êi dio gra -da veÊ na la zio u ru ka ma Sov je ta.

Tij ekom ras pa da nje ma Ë kog

Reicha us lij edi lo je i od vaj an je Au -strije od Nje ma Ë ke. Taj pro cesodraæa vao je i vol ju na ro da, jer setij ekom se dam go di na na cis ti Ë kestraho vla de i rat nih uæa sa na po konkod svih stvo ri la svi jest o pri pad no -sti au strij skoj dræa vi.

Sve na de bi le su uloæene u Mo -skov sku de kla ra ciju, do ku ment ko jisu 1. stu de nog 1943. u sov jet skojprij es tol ni ci pot pi sa li sa vez ni Ë ki mi -ni stri vanjskih po slo va Antho nyEden (Ve li ka Bri ta ni ja), Cor dellHull (SAD) i Vja Ë e slav Mo lo tov(SSSR). De kla ra ci ja je Au stri ji priz -na va la sta tus “prve ærtve Hit le ro veag re sije” i ob ve zi va la sa vez ni ke napo nov nu us po sta vu au strij ske dræa -ve. S dru ge strane, De kla ra ci ja, na -rav no, nije iskljuË i va la ni suod go -vor nost Au strije za zlo Ë i ne na cis ti Ë -kog reæi ma. De kla ra ciju je 16. stu -de nog prihva tio i fran cu ski Ko mi tetna cio nal nog oslo bo en ja.

2317. lipnja 2005.

Tekst u cijelosti proËitajte na:www.hrvatski-vojnik.hr

VOJNA POVIJEST

Iako su joj saveznici Moskovskom deklaracijom priznali status prve ærtve agresije nacistiËke NjemaËke, Austrija

nakon osloboenja 1945. nije stekla potpunu samostalnost, veÊ je podijeljena na Ëetiri savezniËke okupacijske

zone. Nakon deset godina mukotrpnog politiËkog pregovaranja, 15. svibnja 1955. potpisan je u BeËu Dræavni ugo -

vor kojim je ponovno uspostavljena neovisna i demokratska austrijska dræava Boris PERIΔ

Austrija - od osloboenja do Dræavnog ugovora

Sa vez ni Ë ki voj ni ci u ophodn ji Be Ëom

Uv jerl ji va iz ra el ska pob je da ura tu 1967. go di ne omo gu Êi la jeIz ra elu da od ba ci sve po ku π aje

na god be s arap skim sus je di ma. Ustu de nom 1967. Vi jeÊe si gur no stiUj edin je nih na ro da do nij elo je re zo -lu ciju 242 koj om je poz va lo Iz ra elda vra ti po druË ja osvoj ena te go di neu zam je nu za tra jan mir, no re zo lu -ciju su od bi li i Iz ra el i arap ske zem -l je. Pa ra lel no s di plo mat skim na po -ri ma, arap ske zeml je ob navl jale susvoje oruæane sna ge. Zahval juj uÊiis po ru ka ma oruæja iz Is toË nog blo -ka, Egi pat (ta da joπ uvi jek pod na zi -vom Uj edin je na Arap ska Re pu bli ka)us pio je na dok na di ti gu bi tak rat nogma te rij ala, a po di zan ju bor benespre mno sti pri do nio je i do la zaksov jet skih voj nih sav jet ni ka. Iz dvo -j ene oruæane pro vo ka cije na no vo -stvo re noj crti raz dvaj an ja uz duæ Su -e skog ka na la, koje su tra jale od lje ta1967., po stup no su pre ras le u smi π -l je nu stra te giju slabl jen ja Iz ra elana noπ en jem ve li kih ljud skih gu bi ta -ka iz ra el skim po stroj ba ma koje sudr æa le po loæaje na Si naj skom po luo -to ku. Imaj uÊi na umu ogra ni Ë eneiz ra el ske ljud ske po ten cij ale, egi -pat ski stra te zi su sma tra li da Êe ve Êibroj po gi nu lih iz ra el skih voj ni kaprisi li ti iz ra el sku jav nost i iz ra el skuvla du na po li ti Ë ke ustup ke.

U lipnju 1968. po Ë in ju egi pat skitop ni Ë ki na pa di na iz ra el ske po -loæaje uz duæ sje ver nog po druË jaSu e skog ka na la. Za od maz du je Iz -ra el po duz eo ne ko li ko voj nih ak ci jana egi pat skoj stra ni ka na la, ukl ju-Ë u j uÊi i uni π ten je egi pat skog elek -tro en er get skog su sta va u li sto pa du1968. nakon Ëe ga su egi pat ski top -ni Ë ki na pa di na ne ko li ko mjes eci

os la bi li. Iz ra el je, utvruj uÊi gra ni -cu duæ Su e skog ka na la, po Ë eogradn ju opseænog su sta va for ti fi ka -ci ja ko ji je do bio na ziv po ta da π -n jem mi ni stru ob rane, Bar Le vu.Bar Lev li ni ja tre ba la je os igu ra ti iz -ra el sku juænu gra ni cu, dok je nasje ve ru pre ma Si ri ji sa gra en nizutvrda na Go lan skoj vi so rav ni proz -van Go lan skim zi dom.

Po gra ni Ë ni su ko bi uz duæSu e skog ka na la

Po Ë et kom oæuj ka 1969. po nov nosu es ka li ra li egi pat ski top ni Ë ki na -pa di uz duæ Su e skog ka na la u koj i -ma su Iz ra el ci ima li ve li ke ljud skegu bit ke i ko ji su se na sta vi li i slje -de Êih ne ko li ko mjes eci. Nakon iz -nen ad ne smrti iz ra el skog pre mij eraEshko la i krat kog pre mij er skogman da ta Yi ga la Al lo na, na Ëe lo vla -de u Tel Avi vu u oæuj ku 1969. do la zibe skom pro mis na Gol da Meir. Onaje iz mij eni la stra te giju od go vo ra naegi pat ske na pa de pre ki daj uÊi iscr-pljuj uÊe top ni Ë ke dvo boje na gra ni -ci i uba cuj uÊi u bor bu iz ra el sko rat -no zra ko plov stvo. Od srpnja 1969.

Iz ra el iz zra ka su stav no bom bar di raegi pat ske pro tuz ra Ë ne po staje tetop ni Ë ke i ten kov ske po loæaje duæSu e skog ka na la. Iz ra el ska zra Ë naofen zi va na sta vi la se do pro sin ca,ka da se zbog uni π ten ja egi pat skihpo staja pro tuz ra Ë ne ob rane mo glapro teg nu ti i na unu traπn jost egi pat -skog te ri to ri ja.

Po ku π aj Egip ta da se no si s moÊ -nim iz ra el skim zra Ë nim sna ga mapo ka zao se neuspjeπ nim te se egi -pat ska voj ska pot kraj 1969. na la zi lana rubu no vog uni π ten ja. Nakon πtosu u sij eËn ju 1970. iz ra el ski zra Ë niuda ri do ta kli i pred gra e Ka i ra,Nas er je ot pu to vao na taj ni put uMos kvu gdje je bio pri sil jen zat raæi -ti po moÊ od Sov jet skog Sa ve za.Mos kva je ne voljko udo vol ji la egi -pat skom traæen ju, te je po sla la no vepro tuz ra Ë ne bit ni ce i bor bene pi lo -te. Po ve Êan broj pro tuz ra Ë nih bit ni -ca na po druËju ka na la stvo rio je ki -πob ran za egi pat sko top ni π tvo i uve -li ke ogra ni Ë io uË in ko vi tost iz ra el -skog zra ko plov stva.

Sov jet ski an gaæman u Egip tu stvo -rio je pro ble me iz ra el skoj vojs ci ko javi πe nije do mi ni ra la boj iπ tem, a po-j a Ë a no uple tan je Mos kve u zbi van jana Bli skom isto ku zab ri nu lo je i Sje -din jene Ame ri Ë ke Dræa ve koje supri ti ska le Iz ra el da pre ki ne zra Ë nukam pan ju. Washing ton je joπ pot -kraj 1969. po slao dræav nog taj ni kaRo ger sa sa za da Êom da po stig nepri mir je. Po ku π a vaj uÊi pri vol je ti Iz -ra el na pre sta nak zra Ë nih ak ci ja,Sje din jene Dræa ve su za prij eti leob u sta vom ra nije do go vo rene pro -daje bor be nih zra ko plo va. Pri ti sakiz Washing to na, uz jas ne do ka ze oiz rav nom sov jet skom voj nom an -

24 17. lipnja 2005.

Kronika bliskoistoËnog sukoba (V. dio)

Varljivi mirEgipatsko vodstvo se nakon poraza u ratu 1967. odluËilo na slabljenje Izraela dugotrajnim pograniËnim sukobi-

ma. Izrael je odgovorio zraËnim udarima koji su imali za posljedicu upletanje supersila u regionalne odnose.

Godine 1970. Jordan je odluËio oruæanim putem skrπiti paralelnu palestinsku vlast na svom teritoriju i tako doveo

do meuarapskog rata

Hrvoje BARBERIΔ

DOSSIER

Iz ra el ski voj nik na Su e skom ka na lu u oË e ki van ju no vog egi pat skog top ni Ë kog na pa da

gaæma nu, ome kπ ao je iz ra el ski stavte su na posl jet ku Iz ra el i Egi pat uko lo vo zu 1970. pot pi sa li pri mir jekoje je prihva tio i Jor dan.

Tij ekom dvo go di πn je kri ze uz duæSu e skog ka na la, Iz ra el je imao go -to vo ti su Êu i pet sto ti na po gi nu lihvoj ni ka, dok se egi pat ski gu bi ciproc jen juju na ne ko li ko pu ta ve Êibroj, a rat iscrplji van ja osta vio je fa -tal ne posl je di ce na Ëel ne lju de Iz ra -ela i Egip ta. Nai me, u vel jaËi 1969.um ro je iz ra el ski pre mij er Eshkol, ane du go nakon pot pi si van ja pri mir jaod srË a nog je uda ra u ruj nu 1970.pre mi nuo i egi pat ski preds jed nikNas er. Su prot no odred ba ma pot pi -sa nog pre ki da vat re, Egi pat je na -sta vio prem jeπ ta ti pro tuz ra Ë ne bit ni -ce u po druËje Su e skog ka na la, πtoÊe se po ka za ti vrlo vaænim za usp-jeπ an pre la zak ka na la tij ekom Yom -kip pur skog ra ta 1973. go di ne. Mij -eπ an je Sov jet skog Sa ve za u re gijupri si li lo je Washing ton da iz rav napro tu teæu, zbog Ëe ga se ame ri Ë kavoj na po moÊ Iz ra elu vi π es tru ko po -ve Êa la po Ë et kom se dam des e- t ihgo di na - u 1967. go di ni iz no si la jetek 13 mi lij una ame ri Ë kih do la ra, ago di nu da na ka snije 76 mi lij una, dabi se 1971. po pe la na Ëak 600 mi lij -una do la ra.

Me ua rap ski rat u Jor da nuOs im ak tiv nog po druË ja Su e skog

ka na la, kraj em πez des et ih go di na nisje ver na iz ra el ska gra ni ca nije mi -ro va la. U na pa di ma na Iz ra el izupo ri π ta na jor dan skom i li ba non -skom te ri to riju bi li su ak tiv ni i pa -

les tin ski fe daj ini. Iz ra el je, po veÊustal je nom obra scu, od go va rao na -pa di ma na Jor dan i Li ba non, πto jeima lo za posl je di cu ja Ë an je pri ti skali ba non ske i jor dan ske vla de na pa -

les tin ske sku pi ne na svom te ri to riju.U oæuj ku 1968. Iz ra el je na jor dan -skom te ri to riju po duz eo ope ra cijuIn fer no usmje re nu na uni π ten je fe -daj in ske ba ze, no zbog lo πe ko or di -na cije iz ra el skih po stroj bi ak ci ja jepro pa la a u arap skoj je jav no stislavl je na kao pob je da pa les tin skihge ri la ca nad iz ra el skom voj skom.

Po ra zi u ra to vi ma 1948. i 1967. go -di ne stvo ri li su ve li ku pa les tin skuizbje gli Ë ku zaj ed ni cu u Jor da nu.Nje zin voj ni i po li ti Ë ki ut je caj je ti-j ekom go di na ra stao i re zul ti rao jeus po sta vom pa ra lel nog su sta va vla -sti u izbje gli Ë kim nas el jima. Prvomij eπ an je Pa les ti na ca u jor dan skupo li ti ku do go di lo se joπ 1951. go di -ne uboj stvom jor dan skog kral ja Ab -du laha. U srpnju 1966. Jor dan jeprvi put uskra tio po drπ ku PLO-u,

no zbog pri ti ska arap skog svi je taona je na stavl je na. Po stup no se teæi -π te ak tiv no sti pa les tin skih mi li ta na -ta u Jor da nu preusmje ri lo s bor bepro tiv Iz ra ela u po ku π aje svrga van jajor dan skog kral ja Hus ei na, a oruæa -ni su kob izbjeg nut je zahval juj uÊipo sre do van ju arap skih ze mal ja. Ulje to 1970. ime no va na je no va jor -

dan ska vla da u koj oj je sud je lo va lone ko li ko sim pa tiz era PLO-a. Iz me -u jor dan ske vla de i PLO-a pot pi -san je spo ra zum koj im je fe daj ini mado pu πte na slo bo da kre tan ja, a PLOje pri stao priz na ti au to ri tet jor dan -skog kral ja. No, jor dan sko prihva -Êan je pre ki da vat re s Iz ra elom u ko -lo vo zu is te go di ne izaz va lo je su ko -be jor dan skih sna ga si gur no sti i fe -daj ina, a po Ë et kom ruj na kralj Hu -

s ein jed va je izbje gao i dru gi po ku-π aj aten ta ta u istoj go di ni.

Do ga a ji u Jor da nu ku lmi ni ra li suu ruj nu 1970. ko or di ni ra nom ot mi -com pet me u na rod nih put ni Ë kihzra ko plo va, koje je iz ve la jed na odbroj nih pa les tin skih sku pi na ak tiv -nih u Jor da nu. Uni π ten je ne ko li kootet ih zra ko plo va bi la je kap ko ja jepre li la Ëa πu jor dan skog kral ja Hu-s ei na. Sre di nom ruj na po Ë eo je na -pad jor dan ske voj ske na pa ra voj nepa les tin ske for ma cije, ko ji je pre ra -stao u otvo re ni rat u jor dan skimgra do vi ma. U arap skom svi je tu onje poz nat kao Crni ru jan. Su kob jedo bio me u na rod ni ka rak ter ka dasu 20. ruj na Pa les tin ci ma u po moÊsti gli ten ko vi si rij ske voj ske. Uple -tan je Si rije do ve lo je u teπ ku si tua -ciju ma lu jor dan sku voj sku. KraljHus ein bio je pri sil jen ob ra ti ti se zapo moÊ Iz ra elu. Nakon gu bit ka vi πeod po lo vi ce ten ko va i mo guÊ no stiula ska Iz ra ela u rat, si rij ska voj skaje Ëetvrti dan ope ra cije po Ë ela s po -vla Ë en jem iz Jor da na.

Na posl jet ku, 25. ruj na do go vo renje pre kid vat re iz me u pa les tin skihfe daj ina i jor dan skih vla sti, na te -mel ju koj eg se pa les tin ski fe daj initre baju po vu Êi iz Jor da na. U za vrπ -nim jor dan skim ope ra cij ama u lje to1971. lik vi di rane su posl jedn je pa -les tin ske sku pi ne na jor dan skomtlu. Posl je di ce na sil nog ob ra Ë u na sPa les tin ci ma za Jor dan su u arap -skom svi je tu bi le ve li ke. Kralj Hu-s ein bio je pot pu no po li ti Ë ki izo li ranu arap skim po li ti Ë kim kru go vi ma,jer su ga sma tra li najod go vor nij imza iz bij an je me ua rap skog ra ta.PLO i ve li ki dio pa les tin skih izbje -gli ca oti π ao je u sus jed ni Li ba non,ko ji Êe se se dam des et ih go di na pre -tvo ri ti u no vo rat no æa ri π te re gije.

2517. lipnja 2005.

DOSSIER

Tekst u cijelosti proËitajte na: www.hrvatski-vojnik.hr

Jor dan ski kraljHus ein nije vi πebio spre man to -le ri ra ti pa ra lel -nu pa les tin skuvlast na jor dan -skom te ri to riju,a uni π ten jeotet ih zra ko plo -va u Jordanubi la je kap ko jaje pre li la Ëa πu

Egi pat ski MiG na ciljni ku

iz ra el skog lov ca

Vo a PLO-a Jas er Ara fat nakon ist je -ri van ja iz Jor da na pres elio se u Li ba non

26

Mnogi vjernici idu samo nedjeljom na neku od misa. Dakle, utjedan dana jedan susret s Kristom u misnoj ærtvi. Svaki susrettraæi od nas odreenu pripremu. Za vrijeme mise Bog nam pro-govara Ëitanjima iz Svetog pisma, Krist se ærtvuje na oltaru zanas, uprisutnjuje se u kruhu i tako nam se nudi u priËesti. ApriËest je tajanstveni susret duπe sa skrivenim Bogom. Stogaduπa i srce moraju biti pripravni te Ëuti boæansku πutnju u kojojnam Bog æeli govoriti i lijeËiti nas. No, ako vjernik, koji je cijeliminuli tjedan trËao i æivio u napetosti, rastrgan na mnogestrane, bez pripreme doe na misu, nedjeljni susret ga potpunonadie. Ni uz najbolju volju takav Ëovjek ne moæe doæivjeti sus-ret sa æivim Bogom, niti moæe Ëuti njegovu rijeË. Takav vjernikostaje nedodirnut Ëudesnim dogaenjem u misi. Zato se i do ga -a da vjernici cijeli æivot idu na misu a da im se u æivotu niπtane mijenja. Pokojni fra Slavko BarbariÊ znao je reÊi: „Bolje nedoÊi na misu, nego doÊi nepripravljen“.

Mirko ΔOSIΔ

16. lipnja 1979. Potpisan Sporazum o ograniËavanju nuk-learnog naoruæanja

Potpisivanjem Sporazuma SALT 2u BeËu zapoËela je posljednja fazaideoloπko-blokovske podjele svije-ta koju su povjesniËari nazvaliHladnim ratom. Ugovore su potpi -sali najistaknutiji predstavnici “su -kobljenih” strana - ameriËki pred -sjednik Jimmy Carter i predsjednik

sovjetskog prezidija Leonid Breænjev. Utrka u nuklearnom na oru æa -nju poËela je onog trenutka kada je 1949. godine Sovjetski Savezdetonirao svoju prvu atomsku bombu. Obje dræave godinama sutroπile golema sredstva, a utrka je vrhunac doæivjela u ranim 70-imgodinama XX. stoljeÊa. Strateπki pregovori o ograniËavanju nukle -ar nog naoruæanja, poznatiji pod skraÊenicom SALT, imali su dvi je fa -ze, a trajali su punih petnaest godina. No, potpisivanje SALT 2 spo-razuma u BeËu 1979. nije okonËalo Hladni rat. Trzavice su se nasta -vile, a kraj potencijalne opasnosti od nuklearnog rata nazreo se teks propaπÊu SSSR-a. Ipak, problem atomskog naoruæanja i danas sesmatra najveÊom opasnoπÊu za svjetski opstanak, a strah od Ëinje -nice da bi se atomska bomba mogla naÊi u teroristiËkim rukamaneizbjeæna je realnost.

22. lipnja 1941. Dan antifaπistiËke borbeDan osnivanja sisaËkog partizanskogodreda i njegov odlazak u borbu 22.lipnja 1941., Republika Hrvatska obi -ljeæava kao praznik - Dan antifaπis tiË -ke borbe, koja je donijela uspostavufederalne hrvatske dræave i uvrstila jeu red pobjednika u II. svj. ratu. SisaË-

ki partizanski odred je partizanska postrojba koju je u selu Æabnupokraj Siska osnovao Vlado JaniÊ Capo. Dan nakon formiranja od -red je izveo diverziju na pruzi izmeu Siska i Grede i poËeo s oru æa -nim akcijama. Pri formiranju sisaËki je odred imao trideset devetboraca, a bio je prva antifaπistiËka postrojba u Hrvatskoj i u ovomdijelu Europe. U svom tromjeseËnom djelovanju u πumama oko Sis -ka, Ca pini ljudi izveli su nekoliko diverzija na æeljezniËku prugu i te -legraf sko-telefonske linije, napali opÊine u Topolovcu i Palanjku teor gani zirali ilegalan i propagandni rad u Sisku i okolnim selima.

DUHOVNOST

17. lipnja 2005.

Leon RIZMAUL

• ameriËki avanturistiËki (108 min.)• distributer: Paramount picitures• redatelj: Brad Silberling• glavni glumci: Jim Carrey (grof Olaf),Meryl Streep (teta Josephine), Jude Law(Lemony Snicket)

Dvije sestre i brat æive mirnim æivotom a svatko od njih imaosobit talent. Bezbriæno djetinjstvo nestane u trenu kadau misterioznom poæaru ostanu bez doma i roditelja. Pri vu -Ëen njihovim bogatstvom, za skrbnika im se prijavi zli grofOlaf… Ako imate jedanaest godina, svakome Êete prepo -ruËiti ovaj film. Naπi junaci se gotovo dva sata po ku πavajuoslo boditi opakog tutora i na kraju, naravno, u tome uspi-jevaju. Ako Lemony Snicket - niz nesretnih do ga a ja trebas neËim usporediti, onda je to svakako po sljednji nastavakHarryja Pottera koji odiπe sliËnom mraË nom atmosferom.Lemony Snicket ima sve odlike modernog djeËjeg hita.Digitalna animacija i izvrsna πminka prikazuje vrhunski (iskupi) ameriËki proizvod, koji Êe sigurno vratiti uloæeninovac. To je najbolje πto nam ovaj film nudi, a nije ni Ëudokada znamo da su kostimograf i sce nograf posueni odvelikog Tima Burtona, Ëiji Edv ard ©ka roruki i Sanjiva do -lina takoer imaju mra Ëan ugo aj. Ipak, Lemony SnicketneÊe uÊi u anto logiju i za ne koliko Êe ga godina svi, pa ioduπevljeni jedanaestogodiπnjak, zaboraviti. Iako film vrvibrojnim holivudskim zvijezdama, glavni nedostatak je ne -do reËen i slab scenarij. Narator se svim srcem trudi stvo -riti ugoaj strave i nelagode te najaviti joπ teæa iskuπenjamladih junaka, ali sama priËa ne napreduje nikamo nego upredvidljivu pobjedu dobra nad zlim. Osim πminke i kulisa,vaæno je spomenuti straπnog grofa Olafa (u interpretacijiposlo viË no izvrsnog Jima Carreya). Bez ob ziran, prepunsebe i sklon najogavnijim podvalama, Olaf dokazuje ne pi -sano glumaËko pravilo kako je mnogo za hvalnije glumitine gativca. SliËno kao Cruela de Vill (101 dalmatinac) iliKa petan Kuka (Petar Pan), upravo je Olaf ono po Ëemutre bamo (moæemo) upamtiti ovaj film.

BIBLIOTEKA VREMEPLOV

Tahir MujiËiÊ, spisatelj i redatelj, u ruj nu1991. pokrenuo je koncepcijsko-pro-gramski projekt “ad HOC”, okupivπi okonjega skupinu hrvatskih umjetnika. Prvaskupina umjetnika, koji su naπli mje sto utoj naknadno tiskanoj knjiæici, uspjela jena “drugoj crti bojiπnice”, u voj arnama,ljeËiliπtima, na trgovima ranjenih hrvatskih gradova i sela,te u drugim nekomfornim i improviziranim prostorima, ne -rijetko na temperaturi ispod niπtice i sa zvuËnom kulisomgranata, odigrati prvi kabaretski program Ëak 25 puta, i toiskljuËivo za hrvatske branitelje. Postavili su i pet izloæbi“ad HOC” grafiËke mape, koja je u prosincu 1991. uru Ëe -na visokim stranim politiËarima i voj nim promatraËima kojisu zagovarali priznanje Hr vat ske. Skupina je inicirala osni-vanje sliËnih programa u Osijeku i Zadru, a glumci su poje-dinaËno nastupali na raznim dobrotvornim priredbama.Svi su “adhocovci” ra di li dragovoljno, a veÊina ih je bila iu sastavu Ëete hr vat skih umjetnika. Skupina se spontanoraziπla na kraju ra ta, baπ kako je to naznaËila svojimimenom “ad HOC”. Bi lo je to prvo hrvatsko ratno kazal-iπte u povijesti na πe ga naroda, kada su se i umjetnici sta -vili u sluæbu obrane domovine te svoje umijeÊe ponudilikao oruæje. Knjigu “AD HOC CABARET - hrvatsko ratnoglu miπte 1991/92.” priredio je i uredio te uvod napisaoIgor Mrduljaπ.

“AD HOC CABARET”, Zagreb, 1995.

Nikolina PETAN

Leon RIZMAUL

FILMOTEKA

Lemony Snicket - niz nesretnih dogaaja (kino)

Euharistijsko Ëudo (III.)

17. lipnja 2005.

WEB INFOMILITARIA

27

Ratna mornaricaFilipina u po -sljed njih je godi -

nu da na potpuno pro -mijenila svoj sluæ beniInternet site. Novi siteje potpuni pogodakkako vi zualno, tako isadræajno, te danasstranica nudi posje ti -teljima vrlo kvalitetnimaterijal. Home pagese otvara na en gle s -

kom, πto je vrlo pohvalno. Na njemu su i linkovi prema ma -rinskim snagama, specijalnim mornariËkim postrojbama(www.navy.mil.ph/navspecia) i zapovjedniπtvu a, naravno,tu su i drugi linkovi od kojih preporuËujemo fotogaleriju iDownloads, te Modernization i Organization.Fotogalerija sadræi velik broj kvalitetnih slika koje se otva -raju u srednjoj rezoluciji, dok pod linkom Downloads pos-toji nekoliko izvrsnih videoklipova koji nemaju zaπtitu imogu se skinuti na hard disk. RijeË je o vrlo dobrim grafiË -kim rjeπenjima za videomaterijale koji se downloadaju uWindows Media Playeru. Kada su u pitanju ostali sadræaji,na naslovnoj stranici moæe se pronaÊi Ëak i link prema igra-ma, te linkovi prema nesluæbenim stranicama fi lipinskemor narice.

Ivan BELINEC

1. Dana 22. lipnja u Hrvatskoj se slavi:A Dan antifaπistiËke borbeB Dan pobjede nad faπizmomC Dan narodnooslobodilaËke borbe

2. Meunarodno priznanje suverenosti i neovisnosti Republika Hrvatska slavi od:A 15. sijeËnja 1991.B 15. sijeËnja 1992.C 23. prosinca 1991.

3. Dan dræavnosti RH slavi se:A 30. svibnjaB 31. svibnjaC 25. lipnja

4. Dana 5. kolovoza u Hrvatskoj se slavi:A OlujaB Dan pobjede i domovinske zahvalnostiC Dan neovisnosti

5. Dan neovisnosti Republike Hrvatskeslavi se:A 15. sijeËnjaB 5. kolovozaC 8. listopada

www.navy.mil.ph

Raz li ke iz me u pol jo pri vred -nog ju ga i in du strij ali zi ra -nog sje ve ra SAD-a go di ne

1861. do ve le su do gra an skogra ta koj em je je dan od uz ro ka

bi lo joπ uvi jek po sto-j eÊe rop stvo koje

je u juænimdræa va ma va-l jalo do ki nu ti.

Juænja ci ma(Kon fe de ra ci ja)

je kre nu lo dob ro:po bij edi li su Sje vern ja ke (Uni ja) kod Bull Ru na,Richmon da i Char lo te vil la, ali bit ka kod Get tys bur ga1863., u koj oj su pob je du od nij ele sna ge Sje vern ja ka,bi la je prekret ni ca: za lihe Juænja ka bi le su iscrpljene aiduÊe go di ne Sje vern ja ci su prodr li du bo ko na Jug.Po bij edi li su kod Ap po ma to xa i Ra leigha i rop stvo jebi lo uki nu to.

Voj ni ci Unije no si li su tam no pla ve, kraÊe blu ze(sluæbe na oz na ka boje bi la je union blue) i svi jet lo pla vehla Ëe. Tu ni ka je kao od jev ni pred met uve de na joπ1851., ali za vrij eme gra an skog ra ta oz na ke Ëi no vano si le su se iskljuË i vo na blu zi ko ja je po sta la rad ni dioodo re. Go di ne 1858. odo ra je obo gaÊ ena me kim πeπ i -rom, ali je ka pa i dal je osta la u upo ra bi. Svi koæni dij e -lo vi odo re, ko ji su joπ za ra ta s Mek si kom bi li pri rod neboje koæe, pre boj ani su u crno. Oz na ke Ëa sni Ë kih Ëi no -va i da nas iz gle daju vrlo ori gi nal no, jer se na ra me nunose po preË no, a ne uz duæno od vra ta pre ma ru ci. Bo-j om go vo re o pri pad no sti ro du voj ske, a pri do da nimsim bo li ma o ran gu. Niæi su Ëa sni ci po ruË ni ci dru gog iprvog raz re da (2nd i 1st Li eu ten ant) i ka pe tan (Cap -tain), πto od go va ra Ëi nu sa tni ka u Hrvat skoj vojs ci.

Juænja ci su se tru di li da im se odo ra πto je mo guÊevi πe raz li kuje od sje vern ja Ë kih: te meljna je bo ja bi la si -va, ta ko da je sluæbe na od je Êa po sta la si va tu ni ka sdva re da pu ce ta u kom bi na ci ji sa svi jet lo pla vim hla Ë a -ma. Pri pad nost ro du voj ske oz na Ë a va la je bo ja ma nπe -ta i kru tih i vi so kih ov rat ni ka na koj ima su bi le i oz na -ke Ëi na, bo ja sli Ë nih oni ma u Sje vern ja ka: gen era li suima li os eb uj nu svi jet lo na ra nË astu boju, pjeπ a π tvo svi -jet lo pla vu, kon ji ca æu tu, a top ni π tvo crve nu.

©to se Ëa sni Ë kih Ëi no va ti Ëe, na zivl jem su bi li jed na kisje vern ja Ë koj vojs ci, ali oz na ke su bi le pot pu no dru k-Ë ije: dok niæi Ëa sni ci na ov rat ni ku nose jed nu, dvi je ilitri pru ge, vi πi Ëa sni ci imaju zlat ne zvjez di ce, a gen era -li vi jen ce.

pripremila M. ALVIRKVIZ

Rje

πenj

e: 1

a;2b

;3c;

4b;5

c

Sjevernjaci i juænjaci

Ju ri ca MI LE TIΔ