Nasilje u sportu

285

Dr. sc. Nenad urevi, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu

KRIVINA ODGOVORNOST ZA NASILJE I NEDOLINO PONAANJE NA SPORTSKIM PRIREDBAMA U

REPUBLICI SRBIJIUDK: 343 : 796 (497.11) Primljeno: 25. 02. 2010. Izlaganje na znanstvenom skupu

Nasilje na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama, predstavlja i dalje za sve evropske zemlje uznemirujui problem, koji poprima razliite oblike, sa uoljivom tendencijom izmetanja sa unutranjosti stadiona na okolne prostore, ukljuujui i iru urbanu sredinu. Republika Srbije ima razloga ne samo da bude uznemirena, nego i uzbunjena, zastraena i uasnuta estinom i obimom nasilja na sportskim priredbama ili u vezi sportskih priredbi u poslednjih nekoliko godina, koje je odnelo vie ivota, izazvalo brojne teke i lake telesne povrede ljudi i prouzrokovalo ogromnu imovinsku tetu. Autor u reda analizira zakonske i praktine mere koje dravni organi u Republici Srbiji preduzimaju na spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, u oblasti krivine odgovornosti. Problem je u Srbiji posebno izraen kada je u pitanju krivina i prekrajna odgovornost, poto su se zakonske mere donoene u poslednjih deset godina do sada pokazivale kao nedovoljne da ostvare ciljeve generalne i posebne prevencije.

Kljune rei: nasilniko i nedolino ponaanje; sportske priredbe; gledaoci; krivina odgovornost u sportu; zabrana prisustvovanja sportskim priredbama; sigurnost; policija

Nasilje na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama, predstavlja i dalje za sve evropske zemlje uznemirujui problem, koji poprima razliite oblike, sa uoljivom tendencijom izmetanja sa unutranjosti stadiona na okolne prostore, ukljuujui i iru urbanu sredinu.1 Republika Srbije ima razloga ne samo da bude uznemirena, nego i uzbunjena, zastraena i uasnuta estinom i obimom nasilja na sportskim priredbama ili u vezi sportskih priredbi u poslednjih deset godina, koje je odnelo devet mladih ljudskih ivota, ime je Republika Srbije po tom pokazatelju na prvom mestu u Evropi.2

1 Ovo je i osnovna konstatacija iz ta. 2.6 Bele knjige o sportu Evropske komisije (EU) iz 2007. godine (White paper on Sport, Brussels, 11.7.2007, COM(2007) 391 fi nal, resented by the Commission: SEC(2007) 932, SEC(2007) 934, SEC(2007) 935, SEC(2007) 936; http://ec.europa.eu/sport/white-paper/whitepaper8_en.htm#1

2 Kada je re o sociolokim faktorima nasilja koji su doveli do takvog trenda, u literaturi se navodi postojanje nekoliko osnovnih posredujuih inilaca za koje se pretpostavlja da su relevantni i za koje se moe rei da su u Srbiji, poev od devedesetih imali simultano i kontinuirano dejstvo. To su: 1) ekonomska deprivacija velikog dela stanovnitva, manifestovana kao apsolutna deprivacija (raslojavanje

Dr. Nenad urevi: Krivina odgovornost za nasilje i nedolino ponaanje na sportskim...Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 47, 2/2010., str. 285.-308.

286

O svoj sloenosti problema bolje od svega govori poslednji veliki sluaj nasilja sportskih huligana koji se odigrao 17. septembra 2009. godine. Tada su huligani iz vie navijakih grupa Partizana napali i pretukli na Obilievom vencu u centru Beograda navijae francuskog Tuluza, koji su mirno pili pivo u bati jednog kafi a. Najloije je proao Bris Taton (28), jer su ga huligani, naoruani bejzbol palicama, ipkama i bakljama, izdvojili iz grupe i poeli da tuku. Pokuao je da pobegne, i sa visine od est metara, preko ograde pao na plonik. Prilikom pada, ali i od silnih udaraca huligana, zadobio je prelom karlice, ozbiljne povrede aorte i glave. On je posle 12 dana od dobijenih povreda umro. Vie tuilatvo u Beogradu podnelo je 20. januara 2010. godini optuni predlog protiv 13 lica zbog tekog ubistva.

1. KORENI I OBIM NASILJA I NEDOLINOG PONAANJA NA SPORTSKIM PRIRDBAMA U REPUBLICI SRBIJI

Ministarstvo omladine i sporta Srbije obavilo je u saradnji sa Udruenjem sportskih novinara tokom 2009. godine istraivanje Mediji, sport, nasilje, u kome su analizirani tekstovi objavljeni u srpskim medijima 2008. godine, posveeni nasilju na i oko sportskih borilita. Istraivanje je pokazalo da je priblino na svakih 136. dana ubijen po jedan navija u Srbiji, a sve rtve i napadai su od 17 do 25 godina. Predstavljajui rezultate istraivanja, ministarska omladine i sporta Sneana Samardi Markovi je rekla: Nasilniko ponaanje nije proizvod sporta, ve posledica nasilja u drutvu.3 Ukratko sumirano, rezultati istraivanja su: 1) Oblici nasilja fi ziko nasilje 56,4%, verbalno i gestualno nasilje 12,1% i virtualno (pretnje) nasilje 28,3%; 2) Usmerenje nasilja ka sportistima 12,5%, ka predstavnicima timova 5,4%, ka sudijama 4,5%, ka gledaocima i prolaznicima 5,2%, ka navijaima 18,8%, ka organima reda 26,5%, ka pravosudnim organima 13,8%; 3) uzroci nasilja konfl ikt proistekao iz samog takmienja 8%, konfl ikt unet van samog takmienja 59,8%, konfl ikt unet van samog sporta 26%; 4) akteri nasilja sportisti ukljueni u takmienje 17%, predstavnici klubova 14,9%, gledaoci 1,6%, navijai 61,8%, organi reda 0,3%; 5) rtve nasilja sportisti 12,1%, predstavnici timova 5,5%, sudije 4,4%, gledaoci 5,5%, navijai 19,1%, organi reda 27%, novinari 1,4%, pravosudni organi 13,1%. Istraivanje je, takoe, pokazalo da je odnos medija prema nasilju bio uglavnom pasivan (51,5%) a samo treinom osuujui (33,1%).4

i polarizacija); 2) drutvena dezorganizacija karakterisana anomijom i redukcijom legitimnih naina obezbeivanja egzistencije; 3) izloenost nasilju, nasilnikim modelima i porast tolerancije prema nasilju; 4) rasprostranjenost vatrenog oruja i 5) pad efi kasnosti formalne kontrole kriminala, prvenstveno. (Biljana Simeunovi-Pati, Ubistva u Srbiji u kontekstu tranzicije i rata, 2003., http://www.doiserbia.nbs.bg.ac.yu/img/doi/1450-6637/2003/1450-66370304033S.pdf)

3 www.nuns.org.zu/dosije/30/04.jsp4 Navedeno prema: Mediji, sport, nasilje, http://www.mos.sr.gov.yu/modules.php?op=modload&na

me=Downloads&fi le=index&req=getit&lid=317


287

Prosena starost srpskih huligana je 22 godine. Njihov profi l se u srpskim medijima opisuje kao: nestabilan, nesiguran, bez samopouzdanja u sebe i druge, neefi kasan u koli ili na poslu, odrastao u nestabilnoj porodici, visok stepen oseaja ugroenosti, depresivan, siledija, ovinista i rasista, zavisnik od alkohola i droga, egzistencijalno nesiguran, bez oseaja krivice.5 Podatak da je prosena starost uesnika u nasilnom ponaanju prilino niska, ukazuje na urgentnu potrebu da se primene stroge i temeljne mere, imajui u vidu da prosena karijera nasilja u vezi sa sportom takvim delikvenata moe lako da traje do 35. godina.6

U periodu od 1. januara 1997. godine do poetka 2004. godine na teritoriji Republike Srbije na sportskim objektima izvreno je ukupno 3.666 prekraja iz oblasti javnog reda i mira Prekraji javnog reda i mira izvreni na sportskim objektima registrovani su na najvie na podruju Beograda, Nia i Novog Sada. U 88 sluajeva je na sportskim objektima dolo do teih i masovnijih oblika naruavanja javnog reda i mira Tom prilikom 3 lica su poginula. Ukupno su povreena 602. lica, od koji su 62 zadobila teke (10 pripadnika MUP-a i 52 graana), a 540 lake telesne povrede (232 pripadnika MUP-a i 308 graana). Oteeno je 128 prevoznih sredstava (od toga 41 vozilo MUP-a).7 Prema u medijima objavljenim podacima (na osnovu informacija od MUP-a), od stupanja na snagu Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama 2003. godine pa do sredine 2007. godine, privedeno je 2.838 lica, od ega je slobode lieno samo 114. U tom periodu, policijski slubenici su podneli 583 krivine prijave i 298 zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, a samo petorici je uz prekrajnu kaznu izreena mera zabrane prisustva utakmicama.8 Samo je Beogradska policija od poetka primene Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, 2003. godine, pa do pred kraj 2009. godine podnela 452 krivine prijave protiv 771 navijaa zbog nasilnikog ponaanja (uz privedena 2.226. navijaa),9

U Nacionalnom izvetaju koji je Srbija podnela Savetu Evrope u sklopu priprema za posetu Savetodavnog tima Saveta Evrope 19-21. novembra 2008. godine, koreni nereda na sportskim terenima irom Srbije opisani su na sledei nain: Nasilje u sportu prisutno je skoro ve 20 godina na prostorima bive Jugoslavije. Poznati sluaj nasilja desio se 1990. godine u Zagrebu (Hrvatska) na utakmici izmeu Dinama iz Zagreba i Crvene zvezde iz Beograda. Ta utakmica predstavljala je, u izvesnom smislu, nagovetaj dogaaja koji su se do skoro deavali na prostoru bive

5 Videti, Politika, 22.10.2006, str. A10, 13, 28.6 Iz poglavlja B.2.1 Izvetaja Savetodavnog tima Saveta Evrope o Konsultativnoj poseti Srbiji

povodom primene Evropske konvencije o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama (T-RV), 19-21. novembra 2008. godine, objavljen u Strazburu 6. aprila 2009. godine. Ovaj i drugi izvetaji mogu se videti na: http://www.coe.int/T/dg4/Sport/Commitments/violenceindex_en.asp#TopOfPage

7 Podaci su navedeni prema obavetenjima MUP-a dostavljenim Ministarstvu prosvete i sporta 2006. godine.

8 Navijai postaju kriminalne bande, Nedeljni Telegraf, 28.3.2007, str. 28. (http://www.b92.net/info/download.phtml?398238,0,0)

9 http://www.smedia.rs/vesti/detalji.php?id=21845


288

Jugoslavije. Politiki dogaaji u okolini refl ektovali su se i na sportska borilita. Sve manje je bilo pravih navijaa, a sve vie predstavnika nekih marginalnih grupa koji su sebe nazivali voama navijaa i okupljali oko sebe mladie iz siromanih slojeva drutva stvarajui od njih budue huligane. Nasilje je najzastupljenije na fudbalskim utakmicama, ali bilo je ozbiljnih sluajeva nasilja na koarkakim, rukometnim i vaterpolo utakmicama.10 Neto drukiju sliku navijakog nasilja daje Helsinki odbor u Srbiji u svom godinjem izvetaju za 2008. godinu: Danas, u Srbiji, odnosi izmeu navijaa suprotstavljenih timova izraz su njihovog takmiarskog duha, ali i njihovog drutvenog poloaja, obrazovanja, drutvenih vrednosti, kao i destruktivnih impulsa. Nepisano je pravilo da utakmice slue kao ventil kojim drutvo doputa ispoljavanje agresije i frustracija navijaa. Meutim, mnogobrojni incidenti pokazuju da izlivi navijakog nasilja esto izmiu svakoj kontroli, kao i da esto, iz okvira stadiona, prelaze na politike dogaaje i skupove na ulicama glavnog grada. Osim meusobnog sukobljavanja, sukobi sa policijom na utakmicama odraz su njihove drutvene marginalizovanosti, ali i istinske mrnje prema policiji. Na ulicama Beograda esto se, nakon vanijih utakmica, a naroito onih u kojima je bilo sukobljavanja sa policijom, pojavljuju grafi ti destruktivne sadrine. Smrt policiji, Stop represiji nad navijaima, i mnogi drugi nepristojne sadrine est su prizor.11

Ovakvo stanje stvari drastino odstupa od iskustava zemalja koje su u prolosti imale izraene probleme na sportskim huliganima12, kao to je, na primer, Engleska. Prema zvaninim statistikim podacima za fudbalsku sezonu 2008/2009, ukupno prisustvo na fudbalskim utakmicama u Engleskoj i Velsu poraslo je za 1% i prelo 37 miliona gledalaca. U tom periodu, ukupan broj ljudi koji su bili uhapeni u vezi sa domaim i meunarodnim fudbalskim utakmicama u Engleskoj i Velsu, na osnovu odeljka 1 Football Spectators Act 1989 (sa amandmanima) bio je 3,752. To predstavlja blago poveanje od 2%, ili 90 uhapenih, u odnosu na prethodnu sezonu. Broj uhapenih ne prelazi 0.01% svih gledalaca. Od 3,752 uhapena samo 354 je u vezi nasilnikih prekraja, to predstavlja smanjenje od 19 lica u odnosu na prethodnu sezonu. Proseno je 1.18 lica bilo uhapeno po meu (na stadionu i izvan stadiona), s tim da na 67% utakmica nije bilo uhapenih. Meutim, 60% hapenja je u vezi prekraja izvan stadiona. Na 40% svih utakmica policija nije

10 Iz poglavlja A.1.2. Izvetaja Savetodavnog tima Saveta Evrope o Konsultativnoj poseti Srbiji11 Ljudska prava, demokratija i nasilje, Helsinki odbor za ljudska prva u Srbiji, Godinji izvetaj :

Srbija 2008, Beograd, 2009., str. 66.12 Dravni organi Srbije inae esto insistiraju da se ne govori o navijakom nasilju nego huliganima

(sportskim). Termin huliganstvo su stvorili britanski mediji, posebno tabloidni, polovinom ezdesetih godina prolog veka. Iako ne postoji specifi na zakonska defi nicija ovog pojma, moglo bi se rei da je najoptije shvatanje da je to nasilje ili neredi koji ukljuuju fudbalske navijae. Ovaj pojam se u meuvremenu proirio i na izgrednike u kontekstu drugih sportskih dogaaja. postoji dva veoma specifi na tipa fudbalskih huligana, koje treba jasno razlikovati: 1) spontani u najee niskog intenziteta neredi izazvani od navijaa na ili oko fudbalskog mea, 2) promiljene i u meunarodno nasilje ukljuene organizovane grupe siledija (ili fi rme) koje same sebe vezuju za neki klub i bore se protiv fi rmi drugih klubova, povremeno van svake vremenske povezanosti sa odreenom utakmicom (What is Football Hooliganism?, The University of Liverpuool, Football Industry Group, http://www.liv.ac.uk/footballindustry/hooligan.html)


289

bila u opte prisutna. Broj rasistikog skandiranja je smanjen za 47%. Broj izreenih zabrana prisustvovanja utakmicama (u zemlji i inostranstvu) konstantno raste i 10 novembra 2009. godine dostigao je broj od 3,180 lica, to predstavlja poveanje od 956 lica u odnosu na prethodnu sezonu. Od njenog uvoenja ova mera se pokazala kao izuzetno efi kasna jer od 2000 godine 92% lica kojima je bila izreena nisu ponovila prekraje. Prema Football Spectators Act 1989, Football (Disorder Act) 2000 i Violent Crime Reduction Act 2006, ona se moe izrei u rasponu od 3-10 godina, u zavisnosti od teine prekraja i da li je u pitanju zabrana prisustva domaim utakmicama ili zabrana putovanja u inostranstvo na utakmice.13

2. KRIVINA ODGOVONOST ZA NASILJE I NEDOLINO PONAANJA NA SPORTSKIM PRIREDBAMA

U elji da se preduzmu odluniji korica u borbi protiv nereda i nasilja na sportskim priredbama, u Republici Srbiji su od 2002. godine preduzeti koraci ka pootrenju krivinopravne odgovornosti za nasilje i nedolino ponaanje na sportskim takmienjima. U srpski pravni sistem je uneto nekoliko krivinih dela, u nadi da e postii ciljeve kako generalne tako i individualne prevencije. Oekivanja se do sada nisu pokazala opravdanim.

2.1. Odgovornost slubenih i odgovornih lica za nespreavanje neredaIzmenama Krivinog zakona Republike Srbije iz 2002. godine u srpski pravni

sistem je lanom 230a bilo je uvedeno novo krivino delo: Nespreavanje nereda na sportskom takmienju ili drugim javnom skupu. Na alost, taj lan je izostavljen prilikom donoenja novog Krivinog zakonika 2005. Meutim, kako je vreme pokazalo da je to bilo pogreno, Narodna skuptina je 2007. godine u Zakon o izmenama i dopunama Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama unela i odredbu o krivinoj odgovornosti slubenog ili odgovornog lica koje pri organizovanju sportske priredbe ne preduzme mere obezbeenje kako bi se onemoguio ili spreio nered, izmenom defi nicije krivinog dela: "Nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi" (l. 20. st. 5). U obrazloenju Predloga zakona kao razlog za dodavanje st. 5. u l. 20 navedeno je: "odgovornost slubenih ili odgovornih lica predlae se s obzirom na to da se u praksi pokazalo da njihovi propusti mogu biti u direktnoj uzrono-posledinoj vezi sa naruavanjem javnog reda i mira i ugroavanjem bezbednosti ljudi i imovine". Izmenama Krivinog zakonika iz septembra 2009. godine14

13 STATISTICS ON FOOTBALL-RELATED ARRESTS & BANNING ORDERS SEASON 2008-09 , Home Offi ce, December 2009, http://www.homeoffi ce.gov.uk/documents/football-arrests-08092835.pdf?view=Binary

14 Zakon o izmenama i dopunama Krivinog zakonika, Sl. glasnik RS, br. 72/2009.


290

krivino delo iz l. 20. st. 5. Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama (ZSNSP) prebaeno je u l. 344a. Krivinog zakonika Republike Srbije. Konano, izmenama Krivinog zakonika (KZ) iz decembra 2009. godine izmenjen je l. 344a. Krivinog zakonika15, u kome je u st. 5. uneta sledea odredba:

Slubeno ili odgovorno lice koje pri organizovanju sportske priredbe ili javnog skupa ne preduzme mere obezbeenja kako bi se onemoguio ili spreio nered, pa usled toga budu ugroeni ivot ili telo veeg broja ljudi ili imovina vee vrednosti,kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine i novanom kaznom.16

Krivino delo se sastoji u nepreduzimanju pri organizovanju sportskog takmienja mera obezbeenja kako bi se onemoguio ili spreio nered.

Objekt krivinog dela su ivot i telo ljudi, ili imovina vee vrednosti. Re je o ivotu i telu veeg, individualno neodreenog broja ljudi. to se tie imovine, vei obim se ne odreuje samo sa stanovita vrednosti imovine nego i na osnovu drugih elemenata. Ukoliko usled nepreduzimanja mera obezbeenja ne budu ugroeni ivot ili telo veeg broja ljudi ili imovina vee vrednosti, za odgovorno lice organizatora sportske priredbe koje nije preduzelo propisane mere obezbeenja ostaje prekrajna odgovornost utvrena l. 21. Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama. Za prekraje iz l. 21. st. 1. ZSNSP, odgovornom licu u pravno licu moe se izrei novana kazna od 50.000 do 150.000 dinara (l. 21. st. 2. ZSNSP). Uz izreenu kaznu, odgovornom licu se moe izrei i zatitna mera zabrane vrenja odreene delatnosti (l. 21. st. 8. ZSNSP).

Izvrilac krivinog dela moe biti slubeno ili odgovorno lice koje uestvuje, odnosno ima odreene nadlenosti u organizovanju odreene sportske priredbe. Ko se smatra slubenim licem u smislu KZ odreeno je lanom 112. st. 3. Krivinog zakonika. Slubenim licem smatra se: 1) lice koje u dravnom organu vri slubene dunosti; 2) izabrano, imenovano ili postavljeno lice u dravnom organu, organu lokalne samouprave ili lice koje stalno ili povremeno vri slubene dunosti ili slubene funkcije u tim organima; 3) lice u ustanovi, preduzeu ili drugom subjektu, kojem je povereno vrenje javnih ovlaenja, koje odluuje o pravima, obavezama ili interesima fi zikih ili pravnih lica ili o javnom interesu; 4) slubenim licem smatra se i lice kojem je faktiki povereno vrenje pojedinih slubenih dunosti ili poslova; 5) vojno lice.

15 Slubeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009. U obrazloenju Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivinog zakonika navedeno je da se zakon donosi kako bi se borba protiv nasilja na sportskim priredbama uinila jo intenzivnijom i efi kasnijom

16 Interesantno je da je srpski zakonodavac odustao od kvalifi kovanog oblika ovog dela koji je bio predvien l. 230a st. 2. Krivinog zakona Republike Srbije iz 2002. godine: Ako je izvrenjem dela iz stava 1. ovog lana dolo do nereda u kome je neko lice telesno povreeno ili je oteena imovina veeg obima, uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina. (Sl. glasnik SRS, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89, 21/90 i Sl. glasnik RS, br. 16/90, 49/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02)


291

Krivino delo treba da je izvreno u vrenju slubene dunosti vezane za organizovanje sportske priredbe. Prema trenutno vaeim propisima to moe biti, pre svega, slubeno lice Ministarstva unutranjih poslova (MUP) koje ima odreene nadlenosti u preduzimanju mera zatite bezbednosti graana, odnosno osiguranja javnog reda i mira na sportskom takmienju. Shodno l. 5. Zakona o ministarstvima,17 Ministarstvo unutranjih poslova obavlja poslove dravne uprave vezane za zatitu ivota, line i imovinske sigurnosti graana, odravanje javnog reda i mira i obezbeenje skupova na kojima su okupljeni graani. Zakonom o javnom redu i miru utvreno je da u javni red i mir spada i obezbeenje jednakih uslova za ostvarivanje prava graana na linu i imovinsku sigurnost, mir i spokojstvo, a u vezi sa ponaanjem graana na javnom mestu (l. 2. st. 1).18 Konano, lanom 5. st. 2. Zakona o okupljanju graana19 propisano je da poslove zatite line i imovinske sigurnosti uesnika javnog skupa i drugih graana, odravanje javnog reda i mira, i druge poslove koji se odnose na obezbeenje javnog skupa obavlja Ministarstvo unutranjih poslova. Zakonom o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama izriito je propisano da se na organizovanje sportskih priredbi shodno primenjuju i propisi o okupljanju graana (l. 5). Pored ovoga, lanom 17. ZSNSP izriito je propisano da je Ministarstvo za unutranje poslove ovlaeno i da naloi preduzimanje svih potrebnih mera za spreavanje nasilja i nedolinog ponaanja gledalaca.

Pored Ministarstva za unutranje poslove odreene zakonske nadlenosti usmerene na osiguranje bezbednosti na sportskim priredbama ima i Ministarstvo omladine i sporta. Prema lanu 49. Zakona o sportu,20 ministarstvo nadleno za poslove sporta utvruje ispunjenost uslova utvrenih l. 46. do 48. u vezi nesmetanog i bezbednog odravanja sportske priredbe, i moe zabraniti odravanje sportske priredbe ukoliko utvrdi da ti uslovi nisu ispunjeni. Od donoenja Zakona o sportu u praksi lan 49. nije ni jednom primenjen. Niti organizatori sportskih priredbi podnose zahteve za utvrivanje ispunjenosti uslova za odravanje sportske priredbe niti ministarstvo nadleno za poslove sporta pokuava da ih na to natera. Razlog je jednostavan. lanom 49. nije ureen ni postupak u kome bi se utvrivala ispunjenost uslova za organizovanje sportske priredbe, ni obaveza organizatora da pri organizovanju sportske priredbe podnese zahtev za utvrivanje ispunjenosti uslova, niti je ministarstvo nadleno za poslove sporta ovlaeno da takav postupak propie. Kada se tome doda i okolnost da se nepostupanje po l. 49. Zakona ne tretira u l. 79. Zakona o sportu kao prekraj, onda postaje potpuno jasno da l. 49. nije ni zamiljen kao preventivni mehanizam osiguranja bezbednosti na sportskim priredbama, ve predstavlja stvaranje pravnog osnova da ministarstvo nadleno za poslove sporta moe, ostvarujui funkciju nadzora nad primenom zakona shodno l. 65. Zakona o sportu, da zabrani odravanje sportske

17 Slubeni glasnik RS, br. 43/2007.18 Slubeni glasnik RS, br. 51/92, 48/94.19 Slubeni glasnik RS, br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 29/01.20 Vie videti, N. urevi, Komentar Zakona o sportu, 2. izdanje, Kragujevac, 1997., str. 72-90.


292

priredbe ukoliko utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za njeno bezbedno odravanje. Imajui ovo u vidu, odgovornost slubenih lica Ministarstva omladine i sporta je trenutno mogua vie teorijski nego praktino.

Izvrilac krivinog dela moe biti i odgovorno lice. Re je, pre svega, o odgovornom licu organizatora sportske priredbe. Ko se smatra odgovornim licem utvreno je l. 112. st. 5. Krivinog zakonika: Odgovornim licem smatra se vlasnik preduzea ili drugog subjekta privrednog poslovanja ili lice u preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu kojem je, s obzirom na njegovu funkciju, uloena sredstva ili na osnovu ovlaenja, poveren odreeni krug poslova u upravljanju imovinom, proizvodnji ili drugoj delatnosti ili u vrenju nadzora nad njima ili mu je faktiki povereno obavljanje pojedinih poslova. Odgovornim licem smatra se i slubeno lice kad su u pitanju krivina dela kod kojih je kao izvrilac oznaeno odgovorno lice, a u ovom zakoniku nisu predviena u glavi o krivinim delima protiv slubene dunosti, odnosno kao krivina dela slubenog lica. Dakle, odgovorno lice moe biti vlasnik organizacije koja organizuje sportsku priredbu kao i lice u organizaciji koja organizuje sportsku priredbu kome je, s obzirom na njegove funkcije, uloena sredstva ili na osnovu ovlaenja poveren odreen krug poslova u organizovanju priredbe ili u vrenju nadzora nad njim ili mu je faktiki povereno obavljanje pojedinih poslova u organizovanju sportske priredbe.

Krivino delo moe da bude izvreno samo sa umiljajem.Pojam nereda na sportskom takmienju je jeziki vieznano odreen.

Prema Reniku srpsko hrvatskoga knjievnog jezika, pojam nered obuhvata: naruavanje reda, izgred, ispad, prestup, zbrku, mete, pometnju.21 Izgredi, pak, znae povredu javnog reda i optepriznatih drutvenih normi, ispade, nepristojne, nepriline, razuzdane postupke.22 Nepristojni postupci su isto to i nedolini, neprilini, drski, bestidni postupci.23 Sa pravnog stanovita pojmom nereda bili bi obuhvaeni svi postupci uesnika24 sportske priredbe koji vode ka naruavanja javnog reda (posebno akti nasilja) ili predstavljaju nedolino (nepristojno) ponaanje na sportskom takmienju. Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama precizno defi nie ta se naroito smatra nasiljem i nedolinim ponaanjem na sportskim priredbama. To su sledee akti i postupci: 1) fi ziki napad na uesnike sportske priredbe, odnosno fi ziki obraun izmeu uesnika na sportskoj priredbi; 2) bacanje predmeta na sportski teren ili u gledalite; 3) unoenje u sportski objekat obeleja kojima se vreaju nacionalna, rasna, verska ili druga oseanja ili na drugi nain izaziva mrnja ili netrpeljivosti koja moe da dovede do fi zikih sukoba; 4) oteivanje sportskog objekta, opreme, ureaja i instalacija na sportskom objektu na kome se odrava sportska priredba; 5) izazivanje nereda ili unitavanje imovine prilikom dolaska, odnosno odlaska sa sportske priredbe ili u sportskom objektu, remeenje toka

21 Matica Srpska, Novi Sad, knj. 3, 1969., str. 755.22 Ibid., knj. 2, str. 383.23 Ibid., knj. 3, str. 744.24 Prema l. 2. st. 4. ZSNSP, uesnici sportske priredbe jesu sva lica prisutna na sportskoj priredbi.


293

sportske priredbe, ugroavanje bezbednosti uesnika sportske priredbe ili treih lica; 6) neovlaeni ulazak na sportski teren, odnosno u slubene prostorije i slubene prolaze sportskog objekta ili u deo gledalita sportskog objekta koji je namenjen protivnikim navijaima; 7) pokuaj unoenja, odnosno unoenje u sportski objekat, posedovanje ili upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava; 8) pokuaj unoenja, odnosno unoenje u sportski objekat ili korienje pirotehnikih sredstava i drugih predmeta i sredstava kojima moe da se ugrozi bezbednost uesnika u sportskoj priredbi ili ometa njen tok; 9) paljenje navijakih rekvizita ili drugih predmeta; 10) noenje navijakih alova, kapa ili drugih predmeta u nameri da se skriva identitet lica. Prethodnim nabrajanjem nije iscrpljena lista nedoputenih postupaka uesnika, pre svega gledalaca, sportske priredbe. Sportskim pravilima nadlenih sportskih saveza i organizatora sportskih priredbe esto se utvruju i druge radnje nedoputenog i nedolinog ponaanja gledalaca i drugih uesnika sportskih priredbi.

Posledica krivinog dela sastoji se u ugroavanju ivota ili tela veeg broja ljudi ili imovine veeg obima. Re je o konkretnom ugroavanju. Ugroavanje e se smatrati konkretnim onda kada, prema optem iskustvu, moe sa verovatnoom svakog trenutka da nastupi povreda zatienog dobra. Usled preduzete radnje izvrenja treba da nastupa neposredna, stvarna, bliska opasnost da doe do povrede navedenih dobara.

Radnja krivinog dela sastoji se u nepreduzimanju mera obezbeenja pri organizovanju sportske priredbe kako bi se onemoguio ili spreio nered. Radnja izvrenja se, dakle, sastoji u neinjenju, negativnoj, pasivnoj delatnosti u vidu nepreduzimanja mera obezbeenja ili proputanje da se blagovremeno, kvalitetno ili efi kasno preduzmu odgovarajue mere. Ovde je re o blanketnom biu krivinog dela za ije upotpunjavanje sadrine je potrebno konsultovati propise zakonskog i podzakonskog karaktera koji odreuju organe, uslove, postupak i mere koje se moraju preduzeti s ciljem obezbeenja javnog reda i mira pri odravanju sportskih priredbi.25 Pri organizovanju sportske priredbe organizator je duan da preduzme itav niz radnji i mera da bi ona u opte moglo da se realizuje. Od svih tih mera i radnji jedino ne preduzimanje mera obezbeenja usmerene na onemoguavanje ili spreavanje nereda obuhvaeno je radnjom krivinog dela.

Za utvrivanje krivine odgovornosti iz l. 344a. st. 5. KZ centralni problem e, po naem miljenju, upravo biti utvrivanje koje su to mere obezbeenja morale biti pri organizovanju sportske priredbe preduzete u funkciji onemoguavanja ili spreavanja nereda, i kako njih razlikovati od itavog niza drugih mera koje prema Zakonu o sportu, Zakonu o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredba i Zakonu o okupljanju graana26 pogaaju organizatora sportske priredbe..

25 Videti Dragan Jovaevi, Javni red i mir i oruje i municija, zbirka zakona sa komentarom i praksom, Beograd, 2005., str. 112.

26 Slubeni. glasnik RS, br. 51/92, 53/93, 67/93 i 48/94, Sl. list SRJ, br. 21/2001 - odluka SUS i Slubeni glasnik RS, br. 101/2005 - dr. zakon.


294

Na poetku treba konstatovati da se radi o nepreduzimanju mera obezbeenja koje imaju za cilj da onemogue (u potpunosti iskljue) ili spree (u veoj ili manjoj meri uskrate mogunost) stvaranja nereda na sportskoj priredbi. U pravnoj literaturi pojam sportska priredba defi nie se preteno kao odreeni, planski pripremljen i sproveden, vremenski ogranien sportski dogaaj, za koji postoji javni interes, i na kome uestvuje vie sportista.27 On u sebi obuhvata i sportska takmienja i sportske manifestacije. Iako je re o pojmovima koji se meusobno proimaju, meu njima postoji i sutinska razlika. Sportska takmienja su kvalifi kovani oblik sportskih priredbi koji nuno podrazumeva dva elementa: 1) sportske aktivnosti i ceo sportski dogaaj se mora odvijati prema unapred utvrenim i poznatim pravilima, koja mogu generalno vaiti za dotinu vrstu sporta i sportske priredbe ili samo za dotino sportsko takmienje; 2) cilj kome svaki uesnik takmienja tei je ili pobeda protivnika ili postizanje izvesnog unapred odreenog rezultata. Ti elementi, meutim, ne moraju biti prisutni i na sportskim manifestacijama. Pored samog takmienja, i treninzi mogu predstavljati sportsku priredbu, kao posebna vrsta sportske manifestacije, ukoliko za njih postoji javni interes, odnosno ako je doputeno da treningu prisustvuju i gledaoci. Dobro su poznati sluajevi kada se nakon prelaznog roka na trening kluba u koji je dola nova sportska zvezda skupi vie gledalaca nego na nekoj redovnoj ligakoj utakmici.28

Zakon o sportu Republike Srbije29 osnovni je pravni akt koji se mora imati u vidu pri defi nisanju obaveza koje pogaaju organizatore sportskih priredbi. U prvom redu treba uzeti u obzir odredbe l. 48. Zakona o sportu. Taj lan glasi: (1) Organizator sportske priredbe je duan da, imajui u vidu njen znaaj, oekivani broj gledalaca, mesne prilike i druge okolnosti, utvrdi da li postoji naroito izraen rizik da za vreme njenog odravanja doe do nasilja ili nedolinog ponaanja gledalaca. (2) Organizator priredbe, ukoliko postoji rizik iz stava 1. ovog lana, duan je da preduzme potrebne bezbedonosne mere, u skladu sa zakonom i sportskim pravilima. Odredba l. 48. Zakona o sportu odnosi se na organizatore svih sportskih priredbi. Meutim, kada se kao organizator sportske priredbe pojavljuje organizacija za obavljanje sportskih delatnosti (l. 28. i 29. Zakona o sportu) ili sportska organizacija osnovana kao preduzee ili ustanova (l. 20. Zakona o sportu), nju pogaaju i dodatne obaveze. Te organizacije, naime, mogu da se bave organizovanjem sportskih priredbi samo ako ispunjavaju posebne uslove u pogledu prostora, opreme, strunih radnika i sportskih strunjaka i osiguranja bezbednosti, propisane Pravilnikom o uslovima za obavljanje sportskih aktivnosti i delatnosti.30 Pored odgovarajueg prostora i opreme, ovi organizatori moraju imati u radnom odnosu i lice sa sportskim zvanjem organizatora sportskog poslovanja. To lice upravo treba da rukovodi merama za osiguranje bezbednosti

27 Joachim Boerner, Sportstaetten Haftungsrecht, Berlin, 1985., str. 23.28 O pojmu sportske priredbe vie videti: Nenad urevi, Sportske priredbe pravne obaveze i

imovinska odgovornost organizatora, Kragujevac, 1994., str. 23-26.29 Slubeni glasnik RS, br. 52/1996, 101/2005-3 i 101/2005-28 drugi zakon.30 Pravilnik je doneo Ministar za omladinu i sport Republike Srbije; Slubeni glasnik RS, br.

30/1999.


295

obavljanja sportskih aktivnosti i delatnosti, shodno l. 16. Pravilnika o nomenklaturi sportskih zvanja i zanimanja.31 Uslovi u pogledu osiguranja bezbednosti propisani su lanom 10. Pravilnika o uslovima za obavljanje sportskih aktivnosti i delatnosti. Posebno je znaajna obaveza organizatora da obezbedi sigurnost putem pravilno postavljenih i obuenih redara ili na drugi odgovarajui nain (taka 6) i obaveza da obezbedi da se prostor namenjen za gledaoce nalazi na bezbednom rastojanju od prostora na kome se obavlja sportska aktivnost, uz dodatno postavljanje prepreka ili angaovanje slube obezbeenja, ili da se izmeu prostora namenjenog za gledaoce i onog na kome se obavlja sportska aktivnost postavi odgovarajua ograda (taka 9).

Pri utvrivanju koje je mere trebalo preduzeti u cilju spreavanja nereda, sud se ne moe zaustaviti samo na odredbama Zakona o sportu i prateih pravilnika, ve mora uzeti u obzir i odgovarajua sportska pravila. Prema lanu 7. Zakona o sportu, sportske aktivnosti i sportske delatnosti ostvaruju se u skladu sa Zakonom o sportu i sportskim pravilima nadlenih sportskih organizacija i nacionalnih i meunarodnih saveza u oblasti sporta. Ta odredba je razraena i l. 4532, 4733 i 48. Zakona o sportu. Vanost sportskih pravila za defi nisanje obaveza organizatora dodatno je naglaena i Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama. lanom 7. ta. 4. utvreno je da su sportski savezi, sportska drutva i sportske organizacije duni da sportskim pravilima iz svoje nadlenosti urede koje se sportske priredbe smatraju visoko rizinim i koje mere su organizatori sportskih priredbi i drugi uesnici duni da preduzmu, u skladu sa zakonom i drugim propisima, na sportskim priredbama visokog rizika.

Prema l. 5. ZSNSP, na organizovanje sportskih priredbi shodno se primenjuju i propisi o okupljanju graana. Re je o Zakonu o okupljanju graana. U lanu 5. st. 1. tog Zakona propisano je da je za odravanje reda na javnom skupu odgovoran saziva.

Konano, Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama najpreciznije regulie obaveze organizatora sportskih priredbi usmerene na predupreenje i onemoguavanje izbijanja nasilja i nedolinog ponaanja gledalaca (l. 8-15). U tom pogledu taj Zakona razlikuje uobiajene sportske priredbe i sportske priredbe poveanog rizika. Organizator svake sportske priredbe duan je da osigura bezbedno odravanje sportske priredbe i da preduzme mere kojima se predupreuje i onemoguava izbijanje nasilja i nedolinog ponaanja gledalaca.34 U tom cilju on je posebno duan da obrazuje odgovarajuu redarsku slubu, ili da angauje pravno lice ili preduzetnika radi

31 Slubeni glasnik RS, br. 30/1999.32 Organizovanjem sportskih priredbi mogu se baviti sportske organizacije, savezi i druga pravna i

fi zika lica pod uslovima utvrenim zakonom i sportskim pravilima.33 Sportsko takmienje moe da se organizuje ukoliko organizator ima obezbeene uslove predviene

sportskim pravilima u pogledu objekta, odnosno prostora, opreme, struni i drugih radnika (st. 1)34 l. 3. ZSNSP. Ova odredba u sutini odgovara l. 46. Zakona o sportu.


296

obavljanja poslova fi zikog obezbeenja i odravanja reda na sportskoj priredbi.35 Organizator je duan da ostvari i saradnju sa Ministarstvom za unutranje poslove, radi sprovoenja mera i naloga koji se odnose na odravanje javnog reda i mira (l. 9. st. 1). I organizator sportske priredbe poveanog rizika je duni da preduzmu sve uobiajene mere, ali, pored toga, on ima i itav niz dodatnih obaveza, koje se pre svega odnose na obezbeenje odgovarajueg sportskog objekta i prodaju karata.

Radnja krivinog dela je ograniena na nepreduzimanju mera obezbeenja kako bi se onemoguio ili spreio nered pri organizovanju konkretne sportske priredbe. Utoliko je potrebno paljivo razlikovati krivino delo iz l. 344a. st. 5. KZ od prekrajne odgovornosti organizatora sportske priredbe iz lana 21. st. 1. ta. 3) ZSNSP36 zbog nepreduzimanja propisanih mera za preventivno delovanje i smanjenje rizika izbijanja nasilja i nedolinog ponaanja gledala na sportskim priredbama. Iako se u uporednom pravu i sportskim pravilima meunarodnih sportskih federacija insistira na odgovornosti klubova za ponaanje svojih navijaa, poto je praksa pokazala da tu lei veliki deo problema, srpski zakonodavac nije smatrao da propusti odgovornih lica u sportskim klubovima i savezima u radu sa svojim navijaima imaju takav stepen drutvene opasnosti da bi za njih trebalo vezati bilo kakvu krivinu odgovornost, ve se zadovoljio ustanovljenjem prekrajne odgovornosti u l. 21. st. 1. ta. 3) i 18) ZSNSP.

Za krivino delo iz l. 344a KZ predviena je kazna zatvora od tri meseca do tri godine i novana kazna37.

Iako je krivina odgovornost slubenih i odgovornih lica zbog nespreavanja nereda na sportskim priredbama ustanovljena l. 20. st. 5. Zakonom o izmenama i dopunama zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, koji je stupi na snagu 9. oktobra 2007. godine, u prvom i do sada najveem sluaju u kome se odgovorna lica organizatora pozvana na krivinu odgovornost u vezi dogaaja na poluvremenu utakmice Crvene Zvezde i Hajduka iz Kule 2. decembra 2007. godine (napad na andarma, udaranje, paljenje bakljama i pokuaj da mu se upaljena baklja ugura u usta) nije korien taj lan ZSNSP ve je dvojici funkcionera Zvezde i delegatu Fudbalskog saveza Srbije stavljeno na

35 Momentom stupanja na snagu Zakona o prestanku vaenja odreenih zakona i drugih propisa (Sl. glasnik RS, br. 18/93) prestao je da vai i Zakon o sistemu drutvene samozatite Republike Srbije iz 1986. godine, kojim je bilo ureeno i pitanje fi zikog i tehnikog obezbeenja objekata i druge imovine koje treba da vre organizacije udruenog rada i drugi samoupravni organi. Iako je jo 2001. godine bio utvren Predlog zakona o fi ziko-tehnikom obezbeenju, on do sada nije donet. Akcionim planom za spreavanje nasilja u sportu predvieno je njegovo donoenje u 2010. godini. Prema nekim istraivanjima, u Srbiji u ovoj oblasti posluje oko est veih kompanija, od kojih svaka broji preko hiljadu zaposlenih (Draen Maravi, O potrebi zakonskog regulisanja privatnog sektora bezbednosti u Srbiji, Srpska Pravna Revija, br. 7/2008., str. 84.).

36 Zapreena je novana kazna od 1.000.000 do 2.000.000 dinara za organizatora, a za odgovorno lice u pravnom licu novana kazna od 50.000 do 150.000 dinara, a ako je u pitanju nedozvoljena prodaja alkoholnih pia u sportsko objektu i na udaljenosti do jednog kilometra od njega u Beogradu, Kragujevcu, Niu i Novom Sadu, a u ostalim mestima do 300 metara za vreme odravanja sportske priredbe mogua je i kazna zatvora do 60 dana.

37 Novana kazna je regulisana l. 48-51 Krivinog zakonika.


297

teret krivino delo tekog izazivanja opte opasnosti iz l. 288. st. 1. KZ u vezi l. 278. KZ (izazivanje opte opasnosti), zbog sumnje da nisu preduzeli sve mere i aktivnosti za spreavanje nereda na stadionu u toku utakmice. Krivino delo izazivanja opte opasnosti se sastoji u preduzimanju opteopasne radnje ili u upotrebi nekog opteopasnog sredstva, koje za posledicu imaju nastupanje konkretne opasnosti za ivot ili telo ljudi ili imovinu veeg obima. Ono se moe izvriti injenjem ili neinjenjem ukoliko postoji obaveza na injenje, pa se ona ne izvri. Da bi krivino delo postojalo, potrebno je da je opteopasnom radnjom ili opteopasnim sredstvom izazvana konkretna opasnost za ivot ili telo ljudi ili imovinu veeg obima. Konkretna opasnost je obeleje bia krivinog dela i ona se uvek mora dokazivati, a kad je delo izvreno sa umiljajem, on mora da obuhvata svest o postojanju ove opasnosti. Opasnost za ivot je postojanje stvarne i neposredne opasnosti da usled preduzete radnje moe nastupiti smrt jednog ili vie lice (najmanje pet ili vie lica).38 Izvrilac krivinog dela je svako lice koje izvrenjem neke od nedozvoljenih radnji izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu veeg obima. Krivica izvrioca zasniva se na nehatu ili umiljanju. Za osnovni i posebni oblik (kad odreenu delatnost preduzima slubeno ili odgovorno lice ne postupi po propisima ili tehnikim pravilima o merama zatite i time izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu veeg obima) ovog krivinog dela iz l. 278. st. 1. i 2. KZ predviena je kazna zatvora od est meseci do pet godine. Za tei oblik ovog krivinog dela (ako je izazivanje opte opasnosti izvreno na mestu gde je okupljen vei broj ljudi) iz l. 278. st. 3. KZ) propisana je kazna zatvora od jedne do est godine. Ako je neko do navedenih dela uinjeno iz nehata, uinilac e se kazniti zatvorom od tri godine (l. 278. st. 4. KZ). Meutim, ako je usled dela iz l. 278. st. 1. do 3. KZ nastupila teka telesna povreda nekog lica ili imovinska teta velikih razmera, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne godine do osam godina (l. 288. st. 1. KZ), a ako je nastupila smrt jednog ili vie lica, kaznom zatvora od dve do dvanaest godina (l. 288. st. 2. KZ). Na utakmici Crvene Zvezde i Hajduka povreenom andarmu su nanete teke telesne povrede, opasne po ivot.39

2.2. Nasilniko ponaanje na sportskoj priredbiNemili dogaaji na naim sportskim terenima i estina nasilja i nereda koji su

ispoljeni izmeu 1999 i 2003. godine, motivisali su Vladu Republike Srbije da u Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama iz 2003. godine unese krivino delo: Nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi. lanom 20. je bilo predvieno: (1) Ko u nameri da izazove nasilje ue na

38 Ljubia Lazarevi, Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, Beograd, 2006., str. 709.39 Ovo krivino delo je korieno i kada je 10. decembra 1999. godine, na stadionu FK Partizan, na

utakmici izmeu Partizana i Zvezde, poginuo je navija Crvene zvezde, Aleksandar Radovi (17). Radovi je poginuo, kada ga je pogodila raketa, koju je sa june tribine stadiona, ispalio jedan od voa grupa navijaa Partizana, Alkatraz, Majk Hlakijevi. On je optuen za delo izazivanja opte opasnosti, pa je pravosnano osuen na jednu godinu i jedanaest meseci zatvora.


298

sportski teren ili ulaskom u sportski teren izazove nasilje, fi ziki napadne na uesnike sportske priredbe, unese u sportski objekat ili baca na sportski teren ili meu gledaoce predmete, pirotehnika sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili kodljive supstance koji mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje uesnika sportske priredbe ili uestvuje u fi zikom obraunu na sportskoj priredbi, kaznie se zatvorom od tri meseca do jedne godine. (2) Ko u grupi izvri krivino delo iz stava 1. ovog lana, kaznie se zatvorom od est meseci do tri godine. (3) Kolovoa grupe koja izvri krivino delo iz stava 1. ovog lana, kaznie se zatvorom od jedne godine do pet godina.

Veliko nasilje i nedolino ponaanje na naim sportskim priredbama tokom 2006-2007 godine nateralo je Narodnu skuptinu da 2007. godine u Zakon o izmenama i dopunama Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama unese novu defi niciju krivinog dela iz l. 20. st. 1. Zakona, u koje su unete neke radnje koje su ranije tretirane kao prekraj, pri emu je izbaena namera kao subjektivni elemenat bia krivinog dela. Izmenjeni l. 20. st. 1 - 4. je glasio: (1) Ko neovlaeno ue na sportski teren ili ulaskom u sportski teren ili deo gledalita namenjen protivnikim navijaima izazove nasilje, fi ziki napadne ili se fi ziki obraunava sa uesnicima sportske priredbe, vri nasilje prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe, unese u sportski objekat ili baca na sportski teren ili meu gledaoce predmete, pirotehnika sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili kodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje uesnika sportske priredbe, oteuje sportski objekat, njegovu opremu, ureaje i instalacije, ko svojim ponaanjem ili parolama na sportskoj priredbi izaziva nacionalnu, rasnu i versku mrnju ili netrpeljivost usled ega doe do nasilja ili fi zikog obrauna sa uesnicima sportske priredbe, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Ko u grupi izvri krivino delo iz stava 1. ovog lana, kaznie se zatvorom od jedne godine do osam godina. (3) Kolovoa grupe koja izvri krivino delo iz stava 1. ovog lana, kaznie se zatvorom od jedne godine do deset godina. (4) Ako je izvrenjem dela iz stava 1. ovog lana dolo do nereda u kome je neko lice teko telesno povreeno ili je oteena imovina veeg obima, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne godine do osam godina.

U obrazloenju za izmenu Zakona kao razlozi za izmene odredaba vezanih za krivino delo Nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi, navedeni su: a) predlae se izostavljanje namere kod izvrioca krivinog dela40, propisane u lanu

40 Bie krivinog dela nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi iz lana 20. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama (dalje: Zakon) sastoji se iz vie alternativno propisanih krivino-pravnih radnji, koje uinilac mora uiniti kao pripadnik grupe, ali sve alternativno propisane radnje izvrenja, kao objektivni elementi ovog krivinog dela, moraju biti od strane uinioca izvrene u nameri da izazovu nasilje. Namera uinioca da izazove nasilje kao subjektivni element bia ovog krivinog dela izriito je propisana odredbom lana 20. Zakona, a proizilazi i iz razloga donoenja Zakona, jer zatitni objekat ovog krivinog dela nije ivot i telo pojedinca koji prisustvuje sportskoj priredbi, ve je to sigurnost i bezbednost svih uesnika sportske priredbe od nasilja kojim bi svi uesnici sportske priredbe mogli biti izloeni, te se u tom pogledu ovo krivino delo razlikuje od krivinih dela protiv ivota i tela. (Reenje Okrunog suda u Beogradu, K. 2755/2006 od 28.2.2007. godine, navedeno prema bazi Paragraf Net Classsic).


299

20. Zakona, budui da je stav sudske prakse da ju je neophodno dokazivati; b) obuhvaeni su sluajevi drutveno opasnih radnji koji se deavaju na sportskim priredbama a koji do sada nisu propisani kao elementi bia krivinog dela ve kao prekraji; v) poveanje kazni predlae se jer su, po naem miljenju, dosadanje zapreene kazne blage i ne odgovaraju stepenu drutvene opasnosti krivinog dela, ali i zbog usklaivanja sa odredbama Zakona o krivinom postupku o pritvoru."41

Samo nakon dve godine i ove mere su se pokazale kao nedovoljne pa je ponovno posegnuto za pootravanjem kaznene politike. U Krivini zakonik je u decembru mesecu 2009. godine uneto u l. 344a izmenjeno krivino delo: Nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu:

(1) Ko fi ziki napadne ili se fi ziki obraunava sa uesnicima sportske priredbe ili javnog skupa, vri nasilje ili oteuje imovinu vee vrednosti prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe ili javnog skupa, unese u sportski objekat ili baca na sportski teren, meu gledaoce ili uesnike javnog skupa predmete, pirotehnika sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili kodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje uesnika sportske priredbe ili javnog skupa, neovlaeno ue na sportski teren ili deo gledalita namenjen protivnikim navijaima i izazove nasilje, oteuje sportski objekat, njegovu opremu, ureaje i instalacije, svojim ponaanjem ili parolama na sportskoj priredbi ili javnom skupu izaziva nacionalnu, rasnu, versku ili drugu mrnju ili netrpeljivost zasnovanu na nekom diskriminatornom osnovu usled ega doe do nasilja ili fi zikog obrauna sa uesnicima, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno od strane grupe, uinilac e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(3) Kolovoa grupe koja izvri delo iz stava 1. ovog lana, kaznie se zatvorom od tri do dvanaest godina.

(4) Ako je izvrenjem dela iz stava 1. ovog lana dolo do nereda u kome je nekom licu naneta teka telesna povreda ili je oteena imovina vee vrednosti, uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

(5) Slubeno ili odgovorno lice koje pri organizovanju sportske priredbe ili javnog skupa ne preduzme mere obezbeenja kako bi se onemoguio ili spreio nered, pa usled toga budu ugroeni ivot ili telo veeg broja ljudi ili imovina vee vrednosti, kaznie se zatvorom od tri meseca do tri godine i novanom kaznom.

(6) Uiniocu dela iz st. 1. do 4. ovog lana koje je izvreno na sportskoj priredbi obavezno se izrie mera bezbednosti zabrane prisustvovanja odreenim sportskim priredbama.

Iako je prema Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivinog zakonika koji je utvrdila Vlada Srbije l. 344a trebao da se odnosi samo na nasilniko

41 Iz obrazloenja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama


300

ponaanje na sportskim priredbama, putem amandmana Liberalno demokratske partije koji je Vlada prihvatila, u konaan tekst l. 344a uneti su i javni skupovi, odnosno bie krivinog dela proireno je i na nasilniko ponaanje na javnim skupovima. Nasilje koje je eskaliralo poslednjih godina na pojedinim politikim skupovima okupljanjima u cilju protesta zbog hapenja hakih optuenika, blokadama drumskih i eleznikih puteva od strane radnika propalih ili neuspeno privatizovanih preduzea, a posebno otkazivanje Parade ponosa krajem 2009. godine jer drava nije mogla da garantuje bezbednost uesnika, glavni su razlozi zato je domaaj l. 344a znatno proiren od prvobitno planiranog.

Pregled razvoja krivinog zakonodavstva Srbije od 2000 do 2009. godine u odnosu na spreavanje, odnosno kanjavanje nasilnikog ponaanja na sportskim priredbama jasno pokazuje svu drutvenu opasnost ponaanja srpskih sportskih huligana i oseaj ugroenosti srpskog drutva njihovim ponaanjem.

Krivino delo iz l. 344a. stava 1. KZ ima tri oblika ispoljavanja: osnovni oblik i dva kvalifi kovana (tea) oblika.

Objekt zatite je javni red i mir na sportskim priredbama i opta sigurnost ljudi i imovine.

Radnja izvrenja je viestruko alternativno odreena. Mi je neemo ponavljati, ali elimo da ukaemo da je pri redakciji stava 1. l. 344a. putem skuptinskih amandmana, odnosno proirenja bia krivinog dela i na nasilniko ponaanje na javnim skupovima napravljen jedan ozbiljan propust. Naime, dok se u skoro svim alternativno odreenim opisima radnje izvrenja koristi sintagma sportske priredbe ili javnog skupa, ona je izostavljena u delu koji glasi: unese u sportski objekat ili baca na sportski teren, meu gledaoce ili uesnike javnog skupa predmete, pirotehnika sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili kodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje uesnika sportske priredbe ili javnog skupa. Ispada da bacanje opasnih predmeta meu gledaoce ili uesnike sportske priredbe nije krivino delo, a to upravo predstavlja jedan od esnih i najopasnijih akata nasilja. Da se to nije elelo, jasno je im se pogleda tekst l. 344a (nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi) iz Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivinog zakonika.42 Da li e sudska praksa prei preko ove omake, ostaje da se vidi.

Posledice krivinog dela se sastoje prvenstveno u ispoljavanju konkretne opasnosti po ivot, telesni integritet i zdravlje ljudi koji su prisutni na sportskoj priredbi kao i javni red i mir na sportskoj priredbi. Meutim, izmenama l. 344a. KZ iz decembra meseca 2009. godine posledice su proirene i na oteenje imovine vee vrednosti.

Izvrilac dela moe biti svako lice, a u pogledu vinosti potreban je umiljaj. U sudskoj praksi se, dodue, postavilo pitanje da li uinilac krivinog dela nasilnikog ponaanja na priredbi moe biti svako lice koje preduzme radnju

42 ... unese u sportski objekat ili baca na sportski teren ili meu gledaoce predmete, pirotehnika sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili kodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje uesnika sportske priredbe...


301

izvrenja, ukljuujui i aktivne uesnike sportske priredbe igrae. Na to pitanje je pozitivno odgovoreno: "Pravilno ocenom odbrana okrivljenih i svih izvedenih dokaza nesumnjivo proizilazi da su okrivljeni kao igrai FK "M." P, a u vreme i na mestu oznaenom u izreci oalbene presude izazvali nasilje na taj nain to je okrivljeni A.N. posle dosuenog penala za protivniku ekipu fi ziki napao glavnog sudiju B.K. i otvorenom akom ga udario u predeo lica, vreao ga psujui mu majku, posle ega je okrivljeni M. glavnog sudiju te utakmice loptom gaao u glavu. Ovakvo injenino stanje je nesumnjivo utvreno iz iskaza B.K, inae glavnog sudije na utakmici, ali i iz iskaza njegovog pomonika A.M, s tim to ovakvo injenino stanje delimino proizilazi i iz odbrana okrivljenih, a posebno iz zapisnika i izvetaja zvaninih lica Fudbalskog saveza sa pomenute utakmice. Dakle, injenino stanje je potpuno i pravilno utvreno, pa su albe i u ovom delu neosnovane. Pravilno je prvostepeni sud radnje okrivljenih kvalifi kovao po lanu 20. stav 1. Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, pri emu je takoe dao dovoljne i jasne razloge, pa su albe i u ovom delu neosnovane. Navod albe branioca okrivljenog N. da izvrilac ovog krivinog dela ne moe biti igra - uesnik sportske priredbe, ve samo gledalac ili neko tree lice je neosnovan, s obzirom da se kao izvrilac ovog krivinog dela mogu pojaviti svi oni koji na sportskim priredbama izazivaju nasilje, fi ziki napadaju ili obraunavaju se sa uesnicima sportskih priredbi. Dakle, izvrilac krivinog dela moe biti i aktivni uesnik - igra sportske priredbe koji uini radnju koja je propisana kao ovo krivino delo."43

Za osnovno krivino delo je propisana kazna zatvora od est meseci do pet godina i novana kazna.

Prvi kvalifi kovani oblik krivinog dela postoji ako je jedna ili vie od alternativno predvienih radnji izvrenja preduzeta u grupi. Grupa je oblik udruenja tri ili vie lica koja na bazi prethodnog sporazuma ili naknadnom saglasnou uestvuju u stvaranju opasnih situacija na sportskoj priredbi ime se ugroava ivot i telesni integritet ili zdravlje uesnika u sportskoj priredbi.44 Za uesnike u grupi je propisana kazna zatvora od jedne godine do osam godine, a za kolovou grupe je propisana kazna zatvora od tri do dvanaest godina.

Drugi kvalifi kovani oblik krivinog dela postoji ako je izvrenjem dela dolo do nereda u kome je neko lice teko telesno povreeno ili je oteena imovina vee vrednosti. Za uinioca je propisana kazna zatvora od dve do deset godina.

Uiniocu krivinog dela iz l. 344a. st. 1-4. KZ obavezno se izrie mera bezbednosti zabrane prisustvovanja odreenim sportskim priredbama. Iako je jo pri donoenju Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama 2003. godine ukazivano na potrebu postojanja ove mere bezbednosti, ona nije uneta u taj Zakon jer se smatralo da Krivini zakon Republike Srbije to onemoguava poto takva mera bezbednosti nije u njemu navedena. Interesantno

43 Presuda Okrunog suda u aku, K. 137/2008 od 19.3.2008. godine, navedeno prema kompjuterskoj bazi Paragraf Net Classic.

44 Jovaevi, op. cit., str. 109.


302

je da iako je krivino zakonodavstvo Srbije od 2003. godine vie puta menjano tek je poslednjim izmenama Krivinog zakonika iz decembra 2009. godine konano prihvaene mera koja se u uporednom pravu pokazala kao izuzetno efi kasna preventivna mera za spreavanje nereda na sportskim priredbama. Njeno uvoenje sugerisano je i u ranije navedenom Izvetaju o Konsultativnoj posete Srbiji Savetodavnog tima Saveta Evrope (Stalnog odbora za praenje Evropske konvencije o nasilju i nedolinom ponaanju gledalaca na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama) o implementaciji Konvencije, od 19-21. novembra 2008. godine (taka 7 Preporuka).

Mera bezbednosti zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama regulisana je l. 79. st. 1. taka 11, l. 80. st. 5. i l. 89b. Krivinog zakonika. Ona se moe izrei kako domaim dravljanima tako i strancima. Prema l. 80. st. 5. KZ, strancu se moe izrei mera bezbednosti zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama ako mu je zbog uinjenog krivinog dela izreena kazna ili uslovna osuda. Uslovi i izvravanje ove mere bezbednosti blie je regulisano l. 89b KZ. Sud moe uiniocu krivinog dela izrei meru zabrane prisustvovanja odreenim sportskim priredbama, kada je to radi zatite opte bezbednosti neophodno, a ona ne moe biti krae od jedne niti due od pet godina, raunajui od dana pravnosnanosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uraunava u vreme trajanja ove mere. Mera se izvrava na taj nain to je uinilac krivinog dela duan da se neposredno pre poetka vremena odravanja odreenih sportskih priredbi lino javi slubenom licu u podrunoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici, na podruju na kojem se uinilac zatekao i da boravi u njihovim prostorijama za vreme odravanja sportske priredbe. Ako sud izrekne uslovnu osudu, on e odrediti da e se ta osuda opozvati, ako uinilac prekri zabranu prisustvovanja odreenim sportskim priredbama, odnosno ako ne izvri propisanu dunost javljanja policiji. Ako posle izdrane kazne zatvora, uinilac prekri zabranu prisustvovanja odreenim sportskim priredbama, odnosno ako ne izvri dunost javljanja policiji, sud koji je izrekao meru bezbednosti, moe ga kazniti zatvorom od trideset dana do tri meseca.

Kazne koje su srpski sudovi izricale u sluajevima ubistava u tuama sportskih huligana kretale su se u periodu od 2005. do 2005. u rasponu od 10 do 30 godina (jedna od 10, jedna od 15 i jedna od 30 godina) za punoletne izvrioce i od 2. godine i 6 meseci do 4. godine i 6 meseci za maloletne izvrioce. Jedan broj huligana je kanjen za krivino delo uestvovanja u tui zatvorskom kaznom u rasponu od 10 meseci do 3 godine.45 Iako je od poetka primene Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, podneto preko 500 krivinih prijava, veoma mali broj sluajeva je sudski pravnosnano okonan i to uglavnom izricanjem opomena46 i uslovih osuda, a izreene kazne zatvora nisu, po naim saznanjima, prelazile 2 godine.

45 U mnogo sluajeva je podnoena krivina prijava za nanoenje lakih telesnih povreda (npr. sluaj Danilovi), umesto za nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi.

46 Koarkai Partizana i Hemofarma koji su se 4.12.2005. godine potukli na utakmici 10. kola Gudjir lige kanjeni su zbog nasilnikog ponaanja na sportskoj priredbi kaznama zatvora u rasponu od tri do sedam meseci, uslovno na godinu dana.


303

3. NEDOSTACI U KAZNENOJ POLITICI I MERAMA ZA SPREAVANJE NASILJA I NEDOLINOG PONAANJA

NA SPORTSKIM PRIREDBAMAU srpskoj medijskoj sferi dosta se razmatra pitanje zato kaznena politika nije

prema sportskim huliganima do sada dala eljene rezultate. Iako se povremeno ukazivalo na visinu zapreenih sankcija i odsustvo mere bezbednosti zabrane prisustvovanja sportskim priredbama, glavni uzrok se ipak vidi u neefi kasnom sudskom mehanizmu, zatiti huligana od monih klupskih uprava i ulagivanju navijakim grupama od pojedinih politikih i drutvenih struktura. Dravni sekretar Ministarstva pravde Srbije Slobodan Homen krajem novembra 2009. godine je dao sledeu izjavu: U poslednjih nekoliko godina podneto je vie od 50 krivinih prijava protiv voa huligana. od tog broja, svega je tri procesuirano do kraja. To je problem pravosua, odnosno njegove neefi kasnosti i blage kaznene politike koju sprovodi.47

U medijima se krajem 2009. godine dosta istie i da voama navijaa Zvezde, Partizana i Rada i njihovim podreenim sportskim huliganima, sportske priredbe slue samo kao paravan za razna krivina dela. Kontraverzna televizijskoj emisije B92 Insjader autorke Brankice Stankovi, pod nazivom (Ne) mo drave poela je 3. decembra 2009. godine sledeim reima: Sa kapuljaama i prekrivenim licima, a pod izgovorom patriotizma, nacionalizma, borbe za srpsku stvar i ljubavi prema sportu, oni koji sebe nazivaju navijaima, esto se za potrebe raznih pojedinaca, pretvaraju u pravu armiju razbojnika. Ne samo to poslednjih godina rue grad i prebijaju svakoga ko im zasmeta, ve im esto pozivanje na patriotizam, slui samo kao paravan za razna krivina dela. Protiv pojedinaca i navijakih grupa fudbalskih klubova Zvezda, Partizan i Rad, u poslednjih nekoliko godina, prema istraivanju Insajdera, podneto je ukupno vie od sto krivinih prijava i to za krivina dela kao to su iznuda, otmica, teka kraa, nasilniko ponaanje, prodaja opojnih droga, nanoenje tekih telesnih povreda, pa i pokuaj ubistva ili ubistva. Meutim, te krivine prijave MUP-a do danas uglavnom nisu procesuirane do kraja ili su na nivou Tuilatva odbaene ili pognute optunice, ali sudski postupci traju godinama. Rezultat je da za sva ova teka krivina dela nema pravosnanih presuda. Naelnik Uprave policije za grad Beograd Slobodan Vukoli je te tvrdnje u istoj emisiji potvrdio reima: Mogu da Vam kaem da smo u periodu, u dosadanjem periodu evidentirali da su izvrioci samo tri beogradska kluba izvrili 289 krivinih dela, koja nemaju veze sa nasiljem na sportskim priredbama, Zakonom o spreavanju nasilja. Znai, tu ima i ubistva, nedozvoljeno dranje i trgovina, stavljanje u promet opojnih sredstava, iznuda, raspirivanje rasne, verske, nacionalne netrpeljivosti, nasilnikog

47 http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Za-huligane-i-do-deset-puta-stroze-kazne.lt.html


304

ponaanja, nedozvoljenog dranja oruja i municije. Znai, jedan irok spektar krivinih dela gde se oni pojavljuju kao izvrioci.48

Izmenama Krivinog zakonika s kraja 2009. godine ponovo je pootrena kaznena politika prema huliganstvu u sportu. Meutim, ako se glavni uzrok porastu nasilja u sportu pripisuje neadekvatnom sudskom procesuiranju prijavljenih izgrednika, logino je pitanje da li je lek pre trebalo traiti u pronalaenju mehanizama za ubrzanje krivinog i prekrajnog postupka protiv optuenih huligana. Takva konstatacija ne dovodi u pitanje potrebu da se kazne nasilne radnje sportskih huligana i to srazmerno stepenu drutvene opasnosti. Sa tog stanovita, pootrenje kaznene politike jeste srazmerno stepenu drutvene opasnosti sportskog huliganstva u Republici Srbiji.49 Umesto je, meutim, i ukazati na potrebu da sankcije moraju biti pravedne i prikladne kako bi se izbjeglo uzburkavanje duhova na suprotnoj strani, a to bi onda moglo zavriti u beskrajnoj spirali prijestupa-kazne-agresije (Debarbieux 1992:23).50

Iako je primena Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja opravdala razloge njegovog donoenja i iako su nadleni dravni organi znaajno unapredili svoj pristup suprotstavljanju tom savremenom drutvenom zlu, nesmanjeno nasilje na sportskim terenima pokazuje da kako srpsko zakonodavstvo tako i strategija njegove primene ima i odreene nedostatke. U pogledu onog ta Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama u svojim odredbama sadri ne moe se sutinski imati velikih primedbi ali se zato mogu imati znatne primedbe na ono ta u zakonu nedostaje ili nije precizno ureeno.

elja Ministarstva za unutranje poslove (MUP), kao predlagaa Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredba, istaknuta u lanu 6. tog Zakona, da bude onaj dravni organ koji e biti glavni nosilac tereta borbe protiv nasilja i nedolinog ponaanja gledalaca, jeste za razumevanje imaju li se u vidu reakcije javnosti, koja najee proziva MUP kada se dese incidenti na utakmicama. Pristup je, meutim, u osnovi pogrean. MUP ima vanu ulogu u borbi protiv huligana, ali verovanje da se MUP moe izboriti sa problemom nasilja na sportskim priredbama pokazalo se na primeru mnogih zemalja kao pogreno. Taj pristup je u Evropi naputen jo od traginih Hejselskih dogaaja (mnogi huligani dolaze na stadione upravo da bi se tukli sa policijom). Razume se,

48 http://www.b92.net/info/emisije/insajder.php; Komentariui tvrdnje pojedinih zvaninika da su navijake kriminalne grupe povezane sa nekim politikim opcijama, ef odseka za praenje javnih skupova i glavni beogradski policijski inspektor Saa Todorovi je naveo da policija nema konkretna saznanja o tome, ali da je uoeno masovnije uee navijaa u mitinzima i drugim masovnijim manifestacijama u Beogradu. On je, takoe, istakao je da su navijake grupe dobro organizovane i da u njihovom delovanju ima elemenata organizovanog kriminala, zbog ega bi, kako je ocenio, one mogle biti predmet rada Specijalnog tuilatva za organizovani kriminal (http://www.smedia.rs/vesti/detalji.php?id=21845)

49 U svojstvu savetnika ministra prosvete i sporta ukazivali smo jo prilikom donoenja Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama 2003. na nedostatke tog zakona, a posebno odsustvo mere bezbednosti zabrane prisustva sportskim priredbama. To smo ponavljali i u vie objavljenih radova. Videti, na primer, N. urevi, Javne vlasti i sport, Kragujevac, 2007., str. 211-256; N. urevi, Krivina odgovornost za nerede na sportskim priredbama, Pravni ivot, br. 9/2002., str. 153-172.

50 Dominique Bodin, Luc Robene, Stephane Heas, Sport i nasilje u Europi, Zagreb, 2007., str. 50.


305

veliko je pitanje u kolikoj je meri takav pristup nametnut MUP-u nespremnou drugih nivoa javne vlasti, samih sportskih saveza i drugih uesnika u organizaciji u sprovoenju sportskih priredbi, kao i ire drutvene zajednice (politiari, mediji, kola i dr.) da se ozbiljno upuste u borbu protiv huligana.

Poseban problem u naoj zemlji predstavlja oslanjanje MUP-a u praksi na tradicionalni metod reakcije na pojavu ugroavanja bezbednosti na sportskim priredbama, koji se u meunarodnim okvirima smatra anahronim.51 Uniformisan pristup je bitna odlika takvog tradicionalnog pristupa. On se sastoji u primeni uobiajenih, kroz praksu steenih, standardizovanih postupaka, bez uvaavanja specifi nosti svakog problema i prema njemu podeenih metoda i sredstava. Sa stanovita sportske scene Srbije primena tradicionalnog modela od strane MUP-a znai: odsustvo komunikacije; nepovezanost aktivnosti; elja za osnaivanjem sopstvenih kapaciteta; ponavljanje aktivnosti u lancu, na razliite naine; preskakanje i nepostojanje bitnih karika; postojanje predrasuda kod profesionalaca; iskljuivanje ili neukljuivanje drugih u proces prevencije; nespremnost da se na dui rok i temeljitije uestvuje u projektima; nepostojanje institucionalne strukture na nacionalnom nivou za razvoj projekata i strategija.52

U sutini, policija u naoj zemlji svoju strategiju suprotstavljanja nasilja na sportskim priredbama zasniva na takozvanom beng efektu, koji se manifestuje kroz elju drave i njenih organa da dejstvom pravnih normi i kroz dramatine policijske operacije (u sportskom objektu i njegovoj okolini na dan odravanja sportske priredbe) i sudske procese, postigne takav odjek u javnosti koji e stimulisati oseanja kod graana da su dravni organi u borbi protiv kriminala, na konkretan, dokaziv i efektivan nain, postigli znaajne rezultate.53 Takav pristup, meutim, ima znaajnih nedostataka: a) kratkoronost mera; b) neznatan uticaj na izvrioce; v) omoguava transformaciju izvrilaca ka kriminalnim aktivnostima; g) stvara nesigurnosti kod graana; d) ne utie na redukciju straha od kriminala; ) omoguuje razvoj kriminala nasilja (represijom se nasilje ne suzbija); e) pojava velikog broja oteenih graana; ) pojava velikog broja rtava; z) troenje mnogo vie novanih sredstava iz dravnog budeta; i) zahteva vee angaovanje ljudskih i materijalnih resursa dravnih organa na otkrivanju izvrilaca; j) izgradnja poverenja u dravne institucije u kratkoronom periodu; k) izgradnja poverenje javnosti u javnu bezbednost i efi kasnost sudskih procesa u kratkoronom periodu.54

Savetodavni tim Saveta Evrope je u svom ranije navedenom Izvetaju jasno je ukazao na potrebu da MUP Srbije izvri organizacione i praktine korekcije svoga

51 Naravno, ne mogu se, s druge strane, prevideti ni esti grubi propusti u organizaciji sportskih priredbi od strane samih organizatora (npr. da redari koje angauje organizator unesu na stadion baklje i druge nedozvoljene rekvizite).

52 Dragan Manojlovi, Nasilje i nedolino ponaanje na sportskim priredbama teorijski i praktini aspekti suprotstavljanja, Beograd, 2006. (Policijska akademija, seminarski rad), str. 20.

53 Ibid., str. 23.54 Ibid., str. 23-24.


306

delovanja u pravcu veeg korienja operativnih iskustava razvijenih evropskih zemalja. Neki od kljunih stavova Savetodavnog tima su:

Nema utvrenih Nacionalnih fudbalskih informacionih centara (NFIP) u postojeoj policijskoj strukturi, za razliku od mnogih evropskih zemalja. Takav informacioni centar bi omoguio da se strunost i iskustvo sastanu u jednoj centralnoj taki kontakta na policijskom nivou. Takav jedinstveni kontaktni centar je vaan ne samo na policijskom nivou, ve i na nivou politike. On se moe koristiti i za druge sportske priredbe, u nacionalnoj policijskoj upravi, uz uenje iz najboljih iskustava u drugim zemljama kroz posete inostranstvu.

Razmetanje policije na stadionu i izvan njega je uglavnom uoljivo. Razmetanje policije se odvija na osnovu istorijskih podataka, u kombinaciji sa konceptom vrlo uoljivog nadziranja. MUP bi trebao da iskoristi iskustva drugih zemalja i da postepeno pree na sistem nazvan nadziranje na osnovu obavetajnih podataka u kome bi obavetajci i posmatrai igrali vanu ulogu. Razmetanje policije, policijske strategije i policijske taktike se onda odreuju na osnovu dinamine procene rizika. Komunikacija i interakcija sa navijaima, brze intervencije i sakupljanje dokaza moe osigurati da veliki broj policajaca bude zamenjen manjim brojem ali kvalitetnijim razmetanjem, osiguravajui u isto vreme sveanije okruenje. Sadanji pristup policije (veliki broj i velika uoljivost) ima suprotan efekat u velikom broju prilika (to je sluaj i u drugim evropskim zemljama). S druge strane, promene se mogu uspeno napraviti ako se prekriocima izreknu odgovarajue kazne za incidente.

Treba napravi ravnoteu u operativnom profi lu policije na osnovu dinamine procene rizika: policajci za odnose sa javnou da poele dobrodolicu gledaocima i komuniciraju sa njima, policija za intervencije protiv krenja javnog reda (neuoljiva ili slabo uoljiva) i policajci za sakupljanje dokaza;

MUP treba da osnuje specifi an program treninga o nadziranju na fudbalskim utakmicama, za policijske komandire, posmatrae, osoblje NFIP i obavetajce, uestvuje u evropskim obukama, i uestvuje u postojeim programima,

Vlasti moraju da uspostave komunikaciju izmeu klubova, policije i organizacija navijaa. Cilj bi trebalo da bude podsticanje dugoronih veza izmeu policijskih snaga i predstavnika navijaa, naravno grupa fanatinih navijaa kako bi se obe strane meusobno razumele i traile zajedniku strategiju za poboljanje bezbednosti i sigurnosti na fudbalskim utakmicama. Trenutni nedostatak komunikacije i interakcije izmeu policije i navijaa (i na dane utakmice i tokom nedelje) je doveo, kao i u mnogim evropskim zemljama, do situacije mi protiv njih sa obe strane, na osnovu brojnih predrasuda jednih o drugima.

Mi smatramo da je Savetodavni tim Saveta Evrope u tom pogledu ispravno ukazao na sutinske probleme koji moraju hitno biti otklonjeni. Za to nisu potrebna neka znaajna materijalna sredstva, ve pre svega dobra volja i odlunost.55 Nama

55 Da je u tom pogledu mogue postii adekvatne rezultate pokazuju, na primer, dobri rezultati koje je postigla Policijska uprava u Kragujevcu, pre svega kroz dobru organizaciju i preventivni rad.


307

se ini da poslednje izmene ZSNSP nisu napravile sutinski zaokret u razumevanju uloge MUP-a i javnih vlasti u borbi protiv nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredba. Glavni uzrok lei u elji drave da pokae svoju odlunost da stane na put divljanju huligana pojaavanjem represivnih mehanizama, u emu onda, logino, MUP ima glavnu ulogu. Takav pristup je, dodue, iznuen, ali je sutina u razumevanju da dugorono gledano mehanizam borbe protiv huligana mora biti izmeten iz sfere represije (koja, naravno, ostaje kao pretnja) u sferu preventivnog delovanja. U tom pogledu, pak, Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, pa i Zakon o sportu ima, po naem miljenju, znaajne nedostatke (nejasna podela zaduenja i koordinacija razliitih struktura, ambivalentan odnos prema navijakim grupama, neadekvatan mehanizam kanjavanja organizatora i uesnika od strane nacionalnih sportskih saveza, neravnotea izmeu spreavanja i kontrole i suzbijanja, neadekvatna struktura stadiona, nefunkcionalni bezbednostni sistemi na stadionu i oprema, nedovoljna uloga lokalnih zajednica, nedovoljni edukativni programi).56 Obrazovanje Saveta za spreavanje nasilja i nedolinog ponaanja u sportu 28. maja 2009. godine, sa predsednikom Vlade na elu57 i usvajanje od tog Saveta 3. decembra 2009. godine Akcionog plana za spreavanje nasilja u sportu (2009-2011), sa jasnim usmerenjem na preventivno delovanje, ohrabruje da e se u Srbiji u narednom periodu uspostaviti ravnotea izmeu represivnog i preventivnog delovanja protiv nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama. Naravno, veliko je pitanje u kojoj meri e neke od predvienih novih aktivnosti zaista biti i sprovedene, pogotovu to je praksa pokazala da ni sam Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama nije konsekventno sproveden. Akcionim planom za spreavanje nasilja u sportu bilo je predvieno da se do kraja 2009. godine izvre izmene i dopune Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama u skladu sa preporukama Saveta Evrope. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama Narodna Skuptina je usvojila 29. decembra 2009. godine, ali znatan deo preporuka Savetodavnog tima Saveta Evrope ili uopte nije ili nije u potpunosti implementiran kroz taj Zakon. Tako je opet proputena prilika da se mere za spreavanje nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama sveobuhvatno normativno urede, a posebno je problematino to nije stvoren zakonski osnov za donoenje itavog niza podzakonskih akata koja su se prema Akcionom planu trebala doneti do 2011. godine. Akcionim planom

56 Posebno je velika zabluda tvrdnja koja se povremeno moe uti u medijima da e iskorenjivanje sportskih huligana vratiti publiku na stadione i dovesti roditelje sa decom. Naravno da bi se poseta poveala ako gledalac ne mora da strepi da li e se nepovreen vratiti kui, ali problemi u srpskom sporta su sistemske prirode i bez radikalnih rezova, donoenja novog Zakona o sportu i reavanja pitanja privatizacije sportskih klubova i sportskih objekata nije mogue reavanje nagomilanih problema i vraanje publike na stadione.

57 Slubeni glasnik RS, br. 40/2009. Nama ostaje nejasno zato se uporno izbegava ili odlae zakonsko regulisanje nadlenosti i ovlaenja Nacionalnog saveta (komiteta) za spreavanje nasilja na sportskim priredbama, kada je i u preporukama Savetodavnog tima Saveta Evrope iz 2009. godine jasno ukazano na lou koordinaciju i nejasnu raspodelu nadlenosti razliitih nivoa javnih vlasti i nevladinih organizacija u oblasti sporta.


308

nije predvieno ponovno menjanje Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama u sledee dve godine, to, naravno, ne znai da to nije mogue. Mi takve promene ak i oekujemo.

CRIMINAL RESPONSIBILITY FOR THE VIOLENCE AND MISCONDUCT AT THE SPORTING EVENTS IN THE

REPUBLIC OF SERBIAViolence at the sporting events, especially at football matches, has still been a disturbing problem

to all European countries taking various forms with obvious tendention of spreading from stadium facilities to nearby surroundings outside the stadium, involving wider urban areas. The Republic of Serbia has reason not to be only disturbed, but confused, frightened and terrifi ed as well, by the intensity and scope of the violence at sporting events or related to sporting events during last couple of years, that took many lives and caused numerous serious and light bodily injuries and enormous material damage. The author analyzes in his work statutory and practical meausures in the fi eld of criminal responsibility taken by state authorities of the Republic of Serbia on preventing violence and misconducts at the sporting events. The problem particulary exists in the matters of criminal responsibility and misdemeanor liability, since all the legal acts that have been enacted during the last decade proved to be insuffi cent in achieving goals of general and individual prevention.

Key words: violence and misconduct; sporting events; criminal responsibility in sport; spectator; stadium ban sanction; security; police


Documents

Nasilje u sportu