Biblijski potop

Dr. Džon Vitkomb

Dr. Henri Moris

Naslov originala: The Genesis Flood by Henry M. Moris and John C. Whitcomb

Pitanje istorijske realnosti i karaktera Potopa iz 1. Knjige Mojsijeve nijeobi~no akademsko pitanje od interesa samo za malu grupu nau~nika i teolo-ga. Ako je svetski Potop stvarno uni{tio celokupnu prepotopnu ljudsku popu-laciju, kao i sve kopnene `ivotinje, osim onih koje su se sa~uvale u poseb-noj Barci koju je konstruisao Noje (kako se obi~nim ~itanjem biblijskog zapisamo`e pretpostaviti), onda su istorijske i nau~ne implikacije ogromne. VelikiPotop i doga|aji povezani sa njim neizbe`no postaju veoma zna~ajni za pravil-no shvatanje antropologije, geologije, i svih drugih nauka koje se bave istorij-skim i preistorijskim doga|ajima i fenomenima.

Ali, od jo{ ve}eg zna~aja su implikacije mo}nog Potopa iz 1. KnjigeMojsijeve za biblijsku teologiju, zato {to ta univerzalna katastrofa govori jed-nostavno i jasno o vladavini Boga nad aktivnostima ljudi i procesima u priro-di. [tavi{e, ona proro~ki upozorava na sud koji }e tek do}i, kada }e se su-vereni Bog ponovo ume{ati u doga|aje na Zemlji, ru{e}i sav ljudski greh ipobunu i donose}i krajnje plodove svog dugoro~nog plana stvaranja i isku-pljenja.

Me|utim, do{li smo do dana kada svet nauke i obrazovanja ne uzima vi{eza ozbiljno svedo~anstvo i upozorenja Potopa. Ljudi su umesto toga usvojilifilozofiju uniformizma i evolucije pomo}u kojih tuma~e i kosmi~ku i ljudskuistoriju i uz pomo} kojih ~ak i predvi|aju i planiraju budu}nost. ^ak su se imnogi religiozni ljudi, iako jo{ uvek propovedaju verovanje u bo`ansku nadah-nustost Biblije, ~esto predavali pred uniformisti~kim1 obrazovanjem, negiraju}iuniverzalnost Potopa i, zajedno sa negiranjem, `rtvuju}i njegovo mo}no biblij-sko svedo~anstvo o svetu koji je u pobuni protiv svog Tvorca.

Zbog toga ova na{a studija ima dvostruku svrhu. Na prvom mestu, `elimoda utvrdimo {ta ta~no Biblija ka`e u vezi Potopa i srodnih tema. Mi to ~inimopolaze}i od pretpostavke, koju }emo ovde testirati, o celokupnoj bo`anskojnadahnutosti i jasno}i Biblije, smatraju}i otuda da pravilna egzegeza pru`ajasnu istinu o svim pitanjima kojima se ona bavi.

Prihvatamo kao osnovu, koju }emo tako|e testirati, u~enje o doslovnojnepogre{ivosti Biblije, koje Bend`amin B. Vorfild (Benjamin B. Warfild) divnoizra`ava slede}im re~ima:

5

UUvvoodd

“Crkva je smatrala od po~etka da je Biblija u takvom smislu Bo`ja Re~,da su njene re~i, iako napisane od strane ljudi i time neizbe`no nose}iutisnute znake svog ljudskog porekla, ipak napisane pod takvim uticajemSvetog Duha da su one tako|e i re~i Boga, pravilan izraz Njegovog umai volje. Oduvek je bilo prepoznavano da ovo shvatanje koautorstva ukazu-je da se nadziranje Svetog Duha prostire do izbora re~i od strane ljudskihautora (nadahnu}e), ~uvaju}i tako svoj produkt od bilo ~ega nedoslednogsa bo`anskim autoritetom... obezbe|uju}i, izme|u ostalog, potpunu istini-tost koja je svuda pretpostavljena i u koju nas Biblija uverava od stranebiblijskih pisaca.”2

Druga svrha je ispitivanje antropolo{kih, geolo{kih, hidrolo{kih i drugihnau~nih implikacija biblijskog izve{taja o Potopu. Ako to zna~i velike promeneprincipa uniformizma i evolucije,3 koji trenutno kontroli{u tuma~enje tihpodataka, onda neka bude tako.

Mi naravno shvatamo da mnogi savremeni nau~nici ne}e biti zadovoljnitakvim pristupom. Ali, na{i zaklju~ci moraju da nas vode samo ka istini.

Uniformisti~ko obrazovanje je veoma ograni~eno svojim pretpostavkama ione su veoma dogmatske! Pretpostavke istorijskog kontinuiteta i nau~nognaturalizma podlo`ne su pravom nau~nom testiranju kao i biblijski katas-trofizam4 i supernaturalizam. Tako|e, smatramo da su odre|ene pretpostavkesadr`ane u evolucionoj teoriji (npr. pre}utno negiranje dva op{ta zakona ter-modinamike)5 veoma udaljene od nau~nih saznanja. Pokaza}emo da }e sis-tem, u potpunosti zasnovan na poverenju u Bibliju, biti daleko vi{e zadovo-ljavaju} nego bilo koji drugi, u svojoj snazi da pove`e nau~ne podatke i dare{i probleme i postoje}a neslaganja.

Mi, svakako, uvi|amo da jedan rad ovakve vrste ne mo`e sveobuhvatnoda se bavi svim problemima koji su svrstani pod formulaciju pravog biblijskogi nau~nog katastrofizma. Opseg ovih problema je veliki, sadr`avaju}i ceospektar nauka. Podloga i posebni interesi autora su, sa jedne strane, oblastituma~enja Starog zaveta i biblijska kritika, i sa druge strane, oblastihidraulike, hidrologije i geomorfologije. Nadamo se da }e ta kombinacijaposlu`iti svrsi za preliminarno istra`ivanje6 Potopa iz 1. Knjige Mojsijeve i nje-govih implikacija. Saveti mnogih drugih, specijalista u razli~itim disciplinama,tako|e su bili od velike pomo}i.

U svakom slu~aju, mi smo realni u vezi prijema koji ovaj rad mo`e dao~ekuje od strane evolucionih nau~nika. Verujemo da je ve}ina pote{ko}apovezanih sa biblijskim zapisom o Potopu u su{tini religijska, a ne nau~na.Koncept takvog univerzalnog suda nad ljudskim grehom i pobunom, upo-zorenje koje on daje o drugom velikom sudu koji }e tek do}i, veoma jeuvredljivo za intelektualan i moralan ponos savremenog ~oveka i on }epoku{avati da ga izbegne, ako je to ikako mogu}e.

Me|utim, nadamo se da }e oni, ~ije je pouzdanje, kao i na{e, usmerenoka otkrivanju istine, biti ohrabreni da vide da pravi biblijski pristup povezujesve ~injeni~ne podatke nauke na daleko uskla|eniji i vi{e zadovoljavaju}na~in nego {to to uniformisti~ke pretpostavke mogu ikada da u~ine. Po{to jeTvorac tako|e pravi autor Biblije, smatramo da }emo, {to vernije budemopo{tovali Njegovu re~, biti uspe{niji u pomeranju granica pravog saznanja u

vezi Njegovog Stvaranja, koriste}i tokom tog procesa funkcije Bo`jeg lika u~oveku.

LLiitteerraattuurraa1.Uniformizam je verovanje da su postoje}i fizi~ki procesi, koji u su{tini deluju danas, dovoljni

za opis svih pro{lih promena i za sada{nje stanje astronomskog, geolo{kog i biolo{kog univerzu-ma. Princip uniformizma u sada{njim procesima jeste i nau~an i sadr`an u Svetom pismu (1.Mojsijeva 8,22), ali dolazi u sukob sa biblijskim otkrivenjem kada se koristi za negiranje mogu}nostipro{lih ili budu}ih natprirodnih zaustavljanja ili izmena tih procesa od strane svog Tvorca.

2. Benjamin B. Warfield, “The Real Problem of Inspiration,” u The Inspiration and Authority ofthe Bible, urednik Samuel G. Craig (Philadelphia: The Presbyterian and Reformed Publishing Co.,1948), p. 173. Vidi tako|e, Edward J. Young, Thy Word is Truth (Grand Rapids: Wm. B. EerdmansPub. Co., 1957).

3. Koristimo termin “evolucija” u naj{irem smislu; to jest, teorija da su svi organizmi, zajed-no sa ~ovekom, bili proizvod postepenog razdvajanja od zajedni~kih preda~kih oblika `ivota, krozprirodne procese varijacije i selekcije, oblika koji su zauzvrat prvobitno nastali spontanom generaci-jom iz ne`ive materije.

4. Biblijski katastrofizam je u~enje da se, bar prilikom slu~ajeva spomenutih u Bibliji, Bog direk-tno ume{ao u normalne fizi~ke procese univerzuma, prouzrokuju}i zna~ajne promene tokomizvesnog vremena. U isto vreme, takvo natprirodno posredovanje dobija poseban zna~aj kada sepostavi nasuprot osnovnog obrasca uniformizma.

5. Evolucija, u {irokom smislu, ukazuje na pove}anu organizovanost i slo`enost u svemiru i ustvari je u~enje o neprestanom stvaranju; nasuprot tome, prvi zakon termodinamike potvr|uje dase stvaranje vi{e ne odigrava, a drugi da se originalno stvaranje umanjuje po slo`enosti i organi-zaciji. Vidi str. 173.

6. Nagla{avamo, koliko god je to mogu}e, da to mo`e da bude samo skica koja obja{njavadeo {irokog i slo`enog polja istra`ivanja. Bi}e neophodno podvrgnuta op{irnim promenama i do-punama, ali mi verujemo da takve pote{ko}e kod detalja, kakve se mogu javiti prilikom ~itanja,ne}e omesti ~itaoca od pa`ljivog razmatranja celokupne slike.

6 7

Polaze}i od na{e pretpostavke, koju }emo ovde testirati, da je Biblijanepogre{iva Bo`ja re~ koju su zapisali nadahnuti autori, po~injemo na{eistra`ivanje geografskog opsega Potopa sa sedam biblijskih argumenata ukorist njegove sveobuhvatnosti. Prvih {est argumenata je ukratko navedeno,ali je sedmi slo`eniji i zahteva odre|en broj pomo}nih argumenata. Glavnezamerke na ovih sedam argumenata }e biti razmatrane u drugom i tre}empoglavlju.

DDUUBBIINNAA PPOOTTOOPPAAJedan od najzna~ajnijih biblijskih argumenata za globalni Potop je izjava u

1. knjizi Mojsijevoj 7,19-20:

“I navaljiva{e voda sve ve}ma po zemlji, i pokri sva najvi{a brda {to supod celim nebom. Petnaest lakata do|e voda iznad brda, po{to ih pokri.”1

Nije potrebno biti profesionalni nau~nik da bi se uvidele ogromne imp-likacije ovih biblijskih izjava. Ako je samo jedna (da ne spominjemo sve) odvelikih planina2 bila pokrivena vodom, Potop bi u potpunosti bio univerzalan,jer voda ima tendenciju da izjedna~ava sopstveni nivo - i mora to da u~inibrzo! Herbert S. Leopold daje slede}u izjavu u vezi egzegeze i tuma~enja ovogsu{tinskog teksta Biblije:

“Koli~ina vode sa sada odre|uje pore|enjem sa samo jednim dostupnimstandardom za takve vode - planinama. Za njih se ka`e da su bile‘prekrivene‘. Ne samo njih nekoliko, ve} ‘sva najvi{a brda {to su podcelim nebom‘. Jedan od ovih izraza, sam po sebi, zahtevao bi sticanjeutiska da autor poku{ava da predstavi ideju o apsolutnoj univerzalnostiPotopa, to jest, ‘sva najvi{a brda‘. Pa ipak, po{to se ‘sva‘ koristi ~esto urelativnom smislu, pisac uklanja sve mogu}e sumnje dodaju}i frazu ‘{tosu pod celim nebom‘. Dvostruko ‘sve‘ (hebr. kol) ne mo`e da dozvoli tolikurelativnost u zna~enju. Skoro da sadr`i hebrejski superlativ. Prema tome,smatramo da ovaj tekst obja{njava pitanje univerzalnosti Potopa.3

Fraza “petnaest lakata do|e voda iznad brda” ne zna~i da je Potop biosamo petnaest lakata (6,7 m) dubok, jer je ta fraza opisana slede}om: “pokrisva najvi{a brda”; niti to neophodno zna~i da su planine bile pokrivene do

dubine od samo petnaest lakata, jer bi to zahtevalo da su sve prepotopneplanine bile potpuno iste visine.

Pravo zna~enje ove fraze pronalazi se pore|enjem sa 1. KnjigomMojsijevom 6,15, gde nam je re~eno da je visina Barke bila trideset lakata.Mnogi tuma~i smatraju da fraza “petnaest lakata” u stihu 7,20 mora, prematome, da se odnosi na gaz Barke. Drugim re~ima, Barka je potonula u vodudo dubine od petnaest lakata (samo polovina njene ukupne visine) kada jebila u potpunosti natovarena. Takva informacija predstavlja dodatnu podr{kuovom konkretnom argumentu o univerzalnom Potopu, zato {to nam govori daje Potop “pokrio” vrhove najvi{ih planina do dubine od najmanje petnaestlakata. Da Potop nije pokrio planine bar do te dubine, Barka ne bi mogla dapluta preko njih tokom 5 meseci u toku kojih su vode “stajale” nad zemljom.

8 9

PPooggllaavvlljjee 11

OOssnnoovvnnii bbiibblliijjsskkii aarrgguummeennttii zzaa gglloobbaallnnii PPoottoopp

TTaabbeellaa 11:: HHRROONNOOLLOOGGIIJJAA PPOOTTOOPPAA

Bilo je 40 dana tokom kojih je ki{a padala . . . . . . . . . . . . .

Tokom slede}ih 110 dana vode su nastavljale da se di`u, ~ine}iukupno 150 dana ''stajanja'' (7,24) . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Vode su 74 dana bile u svom ''napredovanju i opadanju''. To jebilo od 17. dana sedmog meseca do 1. dana desetog meseca(8,5). Pod pretpostavkom da je mesec imao 30 dana, cifre u da-nima su 13 plus 30 plus 30 plus 1 . . . . . . . . . . . . . . . . .

40 dana je pro{lo pre nego {to je Noje poslao gavrana (8,6-7) .

7 dana je pro{lo pre nego {to je Noje poslao golubicu po prvi put(8,8). Ovaj period je neophodan za dostizanje ukupnog zbira i datje frazom ''jo{ 7 dana'' (8,10) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7 dana je pro{lo pre nego {to je poslao golubicu po drugi put(8,10) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Jo{ 7 dana je pro{lo pre tre}eg slanja golubice (8,12) . . . . . .

Do sada je pro{lo 285 dana, ali se slede}i deo datira kao prvidan prvog meseca 601 godine. Od datuma u 7,11 do tog mestau 8,13 je period od 314 dana; prema tome, pro{ao je interval od29 dana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Od uklanjanja poklopca barke do samog kraja doga|aja je pro{lojo{ 57 dana (8,14) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

UKUPNO . . . . . . . . .

Ova tabela se javlja u komentaru E. F. Kevana (E. F. Kevan) 1. Knjige Mojsijeve u Novikomentar Biblije (The New Bible Commentary, ur. F Davidson, Grand Rapids: Wm. B.Eerdmans Pub. Co., 1953, pp. 84-85). Kako je istaknuto u na{oj daljoj raspravi, Potopje verovatno dostigao svoju maksimalnu dubinu posle prvih 40 dana, umesto da seuzdizao tokom 150 dana kako Kevan smatra.

40

110

74

40

7

7

7

29

57

371

TTRRAAJJAANNJJEE PPOOTTOOPPAAPa`ljivo istra`ivanje biblijskih podataka otkriva ~injenicu da je Potop trajao

371 dan, ili ne{to vi{e od godinu dana (vidi prate}u hronolo{ku tabelu naprethodnoj strani). To da je Potop trajao vi{e od godinu dana u potpunostise sla`e sa u~enjem o njegovoj univerzalnosti, ali se ne mo`e pravilnopovezati sa teorijom lokalnog Potopa. Iako mogu da postoje razlike u mi{lje-nju me|u biblijski religioznim ljudima o op{toj dubini Potopa (u zavisnosti odvisine prepotopnih planina), ne mo`e biti sumnje u vezi sa njegovim traja-njem.

DDvvaaddeesseett ii jjeeddnnaa nneeddeelljjaa ““ssttaajjaannjjaa””Neki komentatori su pretpostavili da su vode nastavile da se di`u tokom

150 dana tokom kojih su vode “stajale nad zemljom”, jer se “zatvori{e izvoribezdanu i ustave nebeske, i da`d s neba prestade” (8,2) tek posle kraja peri-oda od 150 dana (8,3). To je svakako mogu}e tuma~enje teksta, ali je boljezaklju~iti zajedno sa Leopoldom4 da je Potop dostigao svoju maksimalnudubinu posle prvih 40 dana i nastavio da odr`ava taj nivo dodatnih 110 danapre nego {to je po~eo da opada (7,24; 8,3). Na{a osnova za ovu pret-postavku nalazi se u 7,4 i 7,12 gde ~itamo da su ki{e padale “~etrdesetdana i ~etrdeset no}i”; i 7,17 gde nam je re~eno da “bi Potop na zemlji za~etrdeset dana”. Ve}ina od “voda nad svodom” (1. Mojsijeva 1,7) je moralada padne kroz “ustave nebeske” tokom prvog perioda od 40 dana; i iako“ustave nebeske” nisu bile zatvorene jo{ narednih 110 dana (8,2), ki{ni peri-od tokom ovog drugog perioda je mogao da doprinese samo odr`avanjuPotopa pri njegovoj maksimalnoj dubini.

TTrriiddeesseett ii jjeeddnnaa nneeddeelljjaa ““ooppaaddaannjjaa””Ljudska ma{ta se zaista pokre}e pri pomisli na tako veliki Potop koji bi

prekrio visoke planine zemlje u toku perioda od {est nedelja i zatim nastavioda opstaje nad tim planinama jo{ dodatnih {esnaest nedelja, tokom kojih supojedini pre`iveli ljudi plutali na povr{ini okeana bez obale! Ali, ako je te{kouklopiti biblijski koncept o Potopu, koji pokriva vrhove planina u toku{esnaest uzastopnih nedelja, sa teorijom lokalnog Potopa, {ta mo`emo daka`emo o ~injenici da je dodatna trideset i jedna nedelja bila neophodna dabi se vode dovoljno povukle kako bi Noje mogao slobodno da iza|e iz Barkena planini Ararat?

Artur K. Kustans je nedavno objavio knji`icu u odbranu teorije lokalnogPotopa, u kojoj poku{ava da se izbori sa ovim problemom:

“Postoje odre|ene cifre navedene u tekstu, koje, ako ih pravilno protu-ma~imo, obezbe|uju neke prili~no iznena|uju}e informacije o stopi kojomsu se vode povla~ile. U 1. Knjizi Mojsijevoj 8,4 re~eno nam je da se Barkaspustila, to jest prizemljila 17. dana 7. meseca... Zapis zatim izjavljuje dasu se vode povla~ile (1. Mojsijeva 8,5) do 1. dana 10. meseca, kada jeo~igledno postalo mogu}e videti kopno. Pre toga, gavran pu{ten sa Barkenije na{ao bilo kakvo mesto za odmor u okviru razdaljine slobodnog leta

tako da moramo da pretpostavimo da se vrh na kome se Barka prizemlji-la nije pojavio iznad vode do tog vremena. O~igledno, da je kopno mogloda se vidi, gavran bi na{ao mesto gde bi mogao da se nastani umestoda luta napred i nazad kako je opisano u 1. Knjizi Mojsijevoj 8,7. Tokomtog intervala, od 17. dana 7. meseca do 1. dana 10. meseca, nivo vodeje opao mo`da 7,5 ili 9 m. Jasno je da ~im je nivo opao za koli~inu jed-naku gazu ~amca da }e se suvo kopno pojaviti... a 7,5 m za 74 dana jejednako padu nivoa od oko 10 cm na dan.”5

Kustans zatim nastavlja da prikazuje da je pad nivoa vode od samo neko-liko centimetara na dan odgovaraju} za ograni~eni Potop, ali ne i za uni-verzalni.

Me|utim, kada se vratimo na tekst 1. Knjige Mojsijeve otkrivamo da tonije mogao da bude slu~aj. Jer tekst iz 8,4-7 ukazuje da su “vrhovi planina”mogli da se vide 40 dana pre nego {to je gavran poslat. Kustans pret-postavlja da je gavran bio oslobo|en 40 dana posle prizemljenja Barke i daje period od 74 dana opisan u 8,5 preklapao period od 40 dana spomenutu 8,6. Ali, ako je to ta~no, celokupna epizoda sa pticom, uklju~uju}i idono{enje maslinovog lista, bila bi zavr{ena 2 nedelje pre nego {to su sevrhovi planina uop{te videli!6 Noje nije poslao gavrana da odredi da li su sebilo kakvi vrhovi planina pojavili, kako Kustans pretpostavlja, ve} da bi dobioinformaciju o prirodi tih izlo`enih oblasti. Aleksandar Hajdel obja{njava:

“40 dana po{to su vrhovi drugih planina postali vidljivi, Noje je otvorioprozor Barke i poslao gavrana (8,5-7). Divlja, sva{tojeda ptica je letelanapred i nazad, nekada udaljavaju}i se od Barke, a nekada joj sevra}aju}i, dok se vode nisu povukle sa zemlje, ali ona se nije ponovovratila u Barku. Ona je verovatno na{la meso nekog le{a kako pluta uvodi ili izlo`eno na vrhovima planina, ili neka vodena stvorenja zarobljenana vrhovima planina, pri povla~enju voda, i to je obezbe|ivalo dovoljno zaopstanak ne~istog gavrana sa njegovim le{inarskim sklonostima. Neuspehgavrana da se vrati na Barku ne dokazuje da se on pokazao nekorisnimza namenjenu svrhu i da je eksperiment bio neuspe{an. Sasvim suprot-no, to je bio dobar znak jer je dokazao da su vode opale zna~ajno i daiako je spolja{nji svet i dalje bio neprijateljski i negostoljubiv, vi{e nije biotoliko negostoljubiv za tako sna`nu i neprobirljivu pticu kao {to jegavran.”7

[tavi{e, te{ko da se mo`e preterano naglasiti da nije samo vrh visokeplanine, na kojoj je Barka stala, bio taj koji je mogao da se vidi 1. dana 10.meseca. Biblija nas obave{tava da se tog dana “pokaza{e vrhovi od brda”.Drugim re~ima, vode Potopa mora da su se povukle vi{e desetina metarakako bi razli~iti planinski vrhovi, razli~itih visina, mogli da se vide.

Niti Biblija u~i da su vrhovi planina i dalje bili potopljeni poslednjeg dana9. meseca i da su onda iznenada iznikli 1. dana 10. meseca. Sa podjed-nakim opravdanjem bi neko mogao da tvrdi da je zemlja jo{ uvek bila poto-pljena 26. dana 2. meseca jer nam je re~eno da je zemlja bila suva 27. dana2. meseca. O~igledno da BIblija govori o definitivnim stupnjevima isu{ivanjau stihovima 11, 13 i 14, sa implikacijom o jednoli~nom procesu izme|u stup-njeva. Na sli~an na~in, od dana kada je Barka prizemljila na najvi{i vrh pla-

10 11

nine Ararat, sve vi{e ni`ih vrhova se pojavljivalo iznad voda, kako su se onepostepeno povla~ile. Nema sumnje da su se tokom najve}eg dela 9. mese-ca videli vrhovi razli~itih panina. Ali, tako|e je ta~no da se 1. dana 10. mese-ca “pokaza{e vrhovi od brda”. Jednostavno se desilo da je Bog izabrao tajdatum, a ne neki raniji, kako bi ozna~io stupanj u povla~enju voda.

Redosled doga|aja, onako kako je iznet u prvom delu 8. poglavlja 1.Knjige Mojsijeve bi, prema tome, izgledao na slede}i na~in: (1) Po{to vode“staja{e nad zemljom” tokom 150 dana, po~ele su da se povla~e. (2) Barkaje le`ala na planini Ararat istog dana kada su vode po~ele da opadaju, jer je17. dan 7. meseca predstavljao upravo 150. dan od po~etka Potopa. (3)Vode su nastavile da se povla~e, tako da su 1. dana 10. meseca (74 danakasnije), vrhovi razli~itih ni`ih planina mogli da se vide. To bi pretpostavljalopad od mo`da 5 ili 7 metara na dan, bar tokom po~etne faze ovog periodaopadanja. (4) Nivo Potopa je nastavio da pada jo{ 40 dana, tako da je Noje,ne boje}i se vi{e da }e se Potop vratiti, poslao gavrana da istra`i uslove vanBarke. Ti doga|aji su skicirani na slici 2.

Umesto da predstavlja zamerku konceptu op{teg Potopa, stopa opadanjanivoa vode tako postaje jak argument u njegovu korist. Jer ako ni{ta nijemoglo da se vidi osim vrhova planina, po{to su vode opadale 74 dana,nemamo nikakvu drugu mogu}nost nego da zaklju~imo da je Potop prekriocelu zemlju. Trajanje Potopa prilikom opadanja, kao i prilikom stajanja, navo-di nas da mislimo o njemu kao o op{toj, a ne samo lokalnoj katastrofi.

GGEEOOLLOOGGIIJJAA PPOOTTOOPPAAPo{to je veliki broj argumenata protiv sveobuhvatnog Potopa bio zasno-

van na pretpostavljenim geolo{kim zamerkama, veoma je va`no shvatiti daBiblija ima da ka`e ne{to i o geolo{kom faktoru. U stvari, prvi zapis Potopaka`e da se “taj dan razvali{e svi izvori velikoga bezdana” (7,11). Po Braunu(Brown), Drajveru (Driver) i Brigsu (Briggs), re~ “tehom” (prevedeno sa “bez-dan” u ovom stihu) ima prvenstveno zna~enje kao (1) “dubine podzemnihvoda”, (2) “mora”, i (3) “dubine prvobitnog okeana”.8 Prema tome, te{ko dase mo`e sumnjati da fraza “tehom raba” (“velikoga bezdana”) ukazuje na“tehom” iz 1. Knjige Mojsijeve 1,2 i odnosi se na okeanske dubine ipodzemne rezervoare prepotopnog sveta. Verovatno su okeanski baseni biliprelomljeni i izdignuti u dovoljnoj meri kako bi prelili vode preko kontinenata,zajedno sa onim vodama koje su bile nad “svodom” (atmosferom) i koje supadale kroz “ustave nebeske”.

Bliska veza koja postoji izme|u 1. Knjige Mojsijeve 7,11 i 1,2-10 morabiti o~igledna svima koji su pa`ljivo istra`ivali tekst. Na primer, Franc Deli~(Franz Delitzsch) nam skre}e pa`nju na ~injenicu da je “Potop ostvaren uzsaradnju podzemnih i nebeskih sila, koje su probile ograni~enja postavljenanad vodama drugog i tre}eg dana stvaranja”.9

Ali, najzna~ajnija ~injenica koja se treba uo~iti je da ti geolo{ki fenomeninisu bili ograni~eni na samo jedan dan. U stvari, Biblija navodi da je ovo raz-valjivanje “izvora velikoga bezdana” nastavilo trajanje u periodu od pet mese-ci, jer se tek posle 150 dana “izvori bezdanu... zatvori{e” (8,2). Tako velikoi produ`eno geolo{ko izdizanje okeanskih dubina se ne mo`e povezati sa

13

Poplavne vode su dostigle svoju m

aksimalnu

dubinu posle sam

o 40 dana. Me|utim, bio je

potreban 221 dan

da se vode dovoljno

povuku da bi Noje napustio Barku.

Sve` maslinov list bi

imao do ~etiri m

eseca

da iznikne sa bespolno

razm

no`ene maslinove

grane

zakopane blizu

povr{ine zem

lji{ta, pos-

le izlaganja suncu i pre

pronala`enja od strane

golubice.

Vode su po~e-

le da opadaju

150. dana.

Maslinov list

Nojeva Barka

Prikazana proporcija pretpostavlja

da su se vode povla~ile prose~nom

stopom

od 15 stopa na dan.

224. dan

264. dan

271. dan

278. dan

285. dan

314. dan

371. dan

Posle 74 dana ''pokaza{e se vrhovi od brda'' (8,5).

Noje je ~ekao jo{ 40 dana pre nego {to je poslao gavrana (8,6).

7 dana kasnije je poslata golubica, ali bez rezultata jer ''jo{ be{e voda po svoj zemlji''.

7 dana kasnije golubica pronalazi maslinov list, pokazuju}i ''da je opala voda sa zemlje''.

7 dana kasnije poslata golubica. Ne vra}a se jer je ''opala voda sa zemlje''.

Noje je ~ekao jo{ 29 dana dok ne ''usahnu voda na zemlji'' kako bi otvorio krov na Barci. Sada

je gavran prestao da odle}e i dole}e (8,7).

Noje ~eka jo{ 57 dana dok ''zemlja'' nije bila ''suva'', pre nego {to je napustio Barku.

(Nojevo oklevanje da si|e sa Barke do 2. godine, 2. meseca,

27. dana pokazuje da se opisi opadanja i suvosti u 8,11 i

8,13 trebaju shvatiti u relativnom

smislu.)

SSlliikkaa 22.. OOPPAADDAANNJJEE PPOOTTOOPPNNIIHH VVOODDAA

12

teorijom da je Potop bio jednostavno lokalna poplava u nekom delu Bliskogistoka. Umesto toga, ova biblijska informacija daje zna~ajnu podr{ku kon-ceptu o geografski op{tem Potopu.10

VVEELLII^̂IINNAA NNOOJJEEVVEE BBAARRKKEEPrema 1. Knjizi Mojsijevoj 6,15, Noju je nare|eno da na~ini Barku na

slede}i na~in: “U du`inu neka bude trista lakata, u {irinu pedeset lakata, iu visinu trideset lakata.” Prvo pitanje koje treba razmotriti je, naravno, du`inalakta koji se koristio u ovom odeljku. Vavilonci su imali “kraljevski” lakat odoko 50, Egip}ani su imali du`i i kra}i lakat od oko 52 i 45 cm, dok su Jevrejio~igledno imali duga~ak lakat od 52 cm (Jezekilj 40,5) i obi~an lakat od oko45 cm.11

Dok je svakako mogu}e da je lakat spomenut u 1. Knjizi Mojsijevoj 6.poglavlju bio du`i od 45 cm, mi }emo uzeti ovaj kra}i lakat kao osnovu zana{e prora~une. Po ovom standardu, Barka je bila 135 m duga~ka, 22,5 m{iroka i 13,5 m visoka. Po{to je imala 3 palube (1. Mojsijeva 6,16), imalaje ukupnu povr{inu paluba od oko 9.100 m2 ({to je pribli`no jednako povr{ini20 terena za ko{arku), a njena ukupna zapremina je bila 41.000 m3. Ukupnatona`a12 Barke (koja predstavlja pre meru kubnog prostora nego te`inu, pri~emu je jedna tona u ovom slu~aju jednaka 2,8 m3 korisnog skladi{nog pros-tora) bila je oko 13.960 tona, {to bi je svrstalo u okviru kategorije velikihmetalnih okeanskih brodova koji postoje danas.13

Artur Kustans postavlja pitanje da li je Barka mogla stvarno da budetoliko velika, i predla`e, bez dokaza, da je lakat u tim danima mogao da budedaleko kra}i od 45 cm. Zatim on nastavlja:

“Mislim da }e bilo ko shvatiti, ko poku{ava da zamisli konstrukciju broda135 m duga~kog od strane ~etvoro ljudi, da samo veli~ina drvne gra|eza izgradnju ‘gra|evine‘ 13,5 m visoke ({to odgovara stambenoj zgradi od4 sprata) izgleda po samoj svojoj masivnosti izvan mo}i ~etvoro ljudi. Sasvim sredstvima koja su imali na raspolaganju, kasniji graditelji su nared-nih 4.000 godina konstruisali prekomorske brodove koji su retkoprema{ivali 45 do 60 m. Dana{nji brod Kraljica Marija (Queen Mary) imaukupnu du`inu od 310 m, {to je ne{to malo vi{e od dve du`ine Barke.Tek 1884. godine je brod Eturija (Eturia) bio sagra|en sa du`inom koja jeprema{ivala du`inu Barke.”14

Me|utim, Biblija ne ka`e da su Noje i njegova tri sina morali da kon-strui{u Barku bez pomo}i najamnika. Svejedno, sla`emo se da samamasivnost Barke uzbu|uje ma{tu. U stvari, to je sama su{tina na{eg argu-menta: jer izgleda neshvatljivo da je Noje morao da sagradi brod takveveli~ine samo da bi izbegao lokalni Potop. Sama veli~ina Nojeve Barke bimorala da elimini{e gledi{te o lokalnom Potopu iz ozbiljnog razmatranja,me|u onima koji prihvataju 1. Knjigu Mojsijevu doslovno.

PPOOTTRREEBBAA ZZAA BBAARRKKOOMMNe samo da bi Barka tako ogromnih proporcija bila nepotrebna za lokalni

Potop, ve} ne bi uop{te bilo potrebe za Barkom! Cela procedura konstru-isanja takvog broda, uklju~uju}i vi{e od jednog veka planiranja i te{kog rada,jednostavno da bi se izbegla lokalna poplava, te{ko mo`e biti opisana kaobilo {ta drugo osim kao potpuno neozbiljna i nepotrebna. Koliko bi razumni-je bilo da je Bog samo upozorio Noja na dolaze}e razaranje, kako bi onmogao da se preseli u oblast koja ne}e biti pogo|ena Potopom, kao {to jeLot izveden iz Sodoma pre nego {to je vatra pala sa neba. Ne samo to, ve}bi tako|e i veliki broj `ivotinja svih vrsta, i svakako ptica, lako mogao da sepreseli, bez da se sme{taju i odr`avaju godinu dana u Barci! Cela pri~a segrani~i sa parodijom ako je Potop bio ograni~en na neki deo Bliskog istoka.

Pisci su imali pote{ko}a da prona|u zastupnike lokalnog Potopa koji suvoljni da se suo~e sa implikacijama ovog naro~itog argumenta. Me|utim,Artur Kustans je nedavno predlo`io da je Barka bila jednostavno objekat - lek-cija prepotopnim ljudima:

“Bila bi potrebna prava energija i vera da bi se sledio Nojev primer igradile druge Barke, ali ne bi bilo potrebno ni{ta od toga kako bi sespakovalo nekoliko stvari i migriralo. Nije postojalo ni{ta {to je Nojemogao da u~ini kako bi ih zaustavio, osim ako bi nestao veoma tajno.Takav odlazak bi te{ko mogao da deluje kao neka vrsta upozorenja, kao{to je to namerna konstrukcija Barke mogla da u~ini. A nadahnu}e za pre-duzimanje takvog posla je bilo dato Noju ostavljaju}i ga u neznanju ota~nim granicama Potopa. On je bio ube|en da }e ~itavo ~ove~anstvo bitiuni{teno, i verovatno je pretpostavio da }e, prema tome, Potop bitisveobuhvatan. Takva pretpostavka je za njega mogla da bude neophod-na.”15

Ali, kako neko mo`e vrlo pa`ljivo da ~ita opis Potopa iz 1. Knjige Mojsijeve6-9 i da do|e do zaklju~ka da je Barka bila sagra|ena samo da bi se upo-zorili bezbo`ni, a ne kako bi se prevashodno spasili putnici Barke od smrtidavljenjem? Tako|e, kako mo`emo da oslobodimo samog Boga od optu`beza obmanu, ako ka`emo da je On naveo Noja da veruje da }e Potop biti uni-verzalan, kako bi ga ohrabrio da radi na Barci, kada je sve vreme znao dane}e biti univerzalan?

U pogledu `ivotinja u Barci, Kustans zauzima stav da su to bile samoodoma}eni varijateti koji }e biti korisni ~oveku:

“Da po~nemo time da postoji puno dokaza koji pokazuju da je odoma}iva-nje `ivotinja prvi put sprovedeno negde u toj op{toj oblasti.Pretpostavljaju}i da su takve vrste, koje su bile pripitomljene u vekovimaizme|u Adama i Noja, bile vezane za te oblasti koje je nastanjivao ~oveki nisu se {irile izvan njih, bilo kakav Potop koji bi uni{tio ~oveka tako|ebi zbrisao i te `ivotinje. Proces pripitomljivanja bi tada po~eo iznova iverovatno pod daleko manje idealnim uslovima... Skoro je sigurno dadoma}e `ivotinje nisu mogle same da migriraju... Iz tog razloga, ako ne

1514

iz nekog drugog, bar neke `ivotinje bi bile uzete na Barku... ali to suverovatno bili doma}i varijateti.”16

Ali, gde 1. Knjiga Mojsijeva predla`e da Noje treba da smesti u Barkusamo doma}e `ivotinje? Cilj Potopa je bio da uni{ti “od ~oveka do stoke ido sitne `ivotinje i do ptica nebeskih” (6,7), i “da istrebi svako telo u kojemima `iva du{a pod nebom” (6,17, citat iz 6,12-13.19-21; 7,2-4.8.14-16;8,1.17-19; 9,8-17). A to je bilo izvr{eno kada “izgibe svako telo {to semica{e na zemlji, ptice i stoka, i zveri i sve {to gami`e po zemlji i svi ljudi.Sve {to ima{e du{u `ivu u nosu, sve {to be{e na suhu, pomre. I istrebi sesvako telo `ivo na zemlji, i ljudi i stoka, {to god gami`e i ptice nebeske, sve,velim, istrebi se sa zemlje” (7,21-23). Potpuno isti izrazi su kori{}eni u 1.poglavlju 1. Knjige Mojsijeve za opisivanje razli~itih vrsta kopnenih `ivotinjakoje je Bog stvorio. Ako su samo doma}e `ivotinje dovedene u Barku, da litreba da pretpostavimo da je Bog stvorio samo doma}e `ivotinje u 1.poglavlju 1. Knjige Mojsijeve? U stvari, nisu mogli da budu upotrebljeni jas-niji izrazi od onih koje je primenio autor kako bi izrazio ideju celokupnosti kop-nenih `ivotinja u svetu. Kada se to jednom prizna, svi sporovi u vezi geograf-skog opsega Potopa se moraju zavr{iti, jer niko ne bi tvrdio da su svekopnene `ivotinje bile ograni~ene na mesopotamsku dolinu u Nojevo vreme!D`ozef P. Fri (Joseph P. Free), profesor arheologije na Viton koled`u,zaklju~uje:

“^injenica da je svako `ivo stvorenje trebalo da bude uni{teno ukazivalabi na to da je cela zemlja bila podvrgnuta Potopu (1. Mojsijeva 7,4).Verovatno su se `ivotinje ra{irile preko najve}eg dela zemlje; op{ti Potopbi bio neophodan kako bi se one uni{tile... Svakako da su sve glavnegrupe `ivotinja bile predstavljenje u Barci. Varijacije koje danas opa`amou okviru glavnih grupa `ivotinja mogle su da se razviju za nekoliko hilja-da godina (manje vi{e) posle Potopa.”17

^injenica da je Noju bilo nare|eno da izgradi Barku “za spasenje domasvojega” (Jevrejima 11,7) i da mu je bilo nare|eno da povede po dvoje odsvake vrste `ivotinje “da im se sa~uva seme na zemlji” (7,3) dokazuje da jePotop bio univerzalan po obimu.

SSVVEEDDOO^̂AANNSSTTVVOO AAPPOOSSTTOOLLAA PPEETTRRAA Jedan od najzna~ajnijih biblijskih tekstova koji govori o veli~ini Potopa

mo`e se na}i u 2. Petrovoj poslanici 3,3-7:

“... I ovo znajte najprije da }e u posljednje dane do}i ruga~i koji }e `ivetipo svojim `eljama, i govoriti: Gde je obe}anje dolaska Njegova? Jer otkakooci pomre{e sve stoji tako od po~etka stvorenja. Jer navalice ne}e daznaju da su nebesa bila od pre i zemlja iz vode i usred vode Bo`jom re~i.Zato tada{nji svet bi vodom potopljen i pogibe. A sada{nja nebesa i zem-lja tom istom re~i zadr`ana su te se ~uvaju za dan stra{noga suda i pogi-bli bezakonih ljudi.”

U ovom tekstu Biblije, Petar govori o danu, koji je sa njegove ta~kegledi{ta u budu}nosti, kada ljudi ne}e vi{e ozbiljno misliti o Hristovom dru-gom dolasku kao katastrofi~noj, univerzalnoj Bo`joj intervenciji u tok svetskih

doga|aja. A razlog za takav skepti~an stav }e biti ni{ta drugo nego slepaprivr`enost u~enju uniformizma - u~enju koje tvrdi da prirodni zakoni i proce-si nisu nikada bili poreme}eni (ili da su noviji i vi{i zakoni uvedeni) kako bido{lo do potpunog uni{tenja ljudske civilizacije kroz direktnu Bo`ju interven-ciju. A po{to to nikada nije bio slu~aj u pro{loj istoriji, nema razloga za strahda }e se ikada desiti u budu}nosti!

Odgovaraju}i ovim skepticima poslednjeg dana, apostol Petar isti~e dvadoga|aja u pro{losti koji se ne mogu objasniti na osnovu uniformizma. Prviod tih doga|aja je stvaranje sveta: “Da su nebesa bila od pre i zemlja...Bo`jom re~i”; a drugi doga|aj je Potop: “Tada{nji svet (gr~. kosmos) bi vodompotopljen i pogibe (gr~. apoleto).”

Ali je drugi od ta dva doga|aja, Potop, taj koji slu`i kao osnova Petrovogpore|enja sa Hristovim drugim dolaskom i kona~nim uni{tenjem sveta. Jeristo kao {to je “tada{nji svet” uni{ten vodom, tako se i “sada{nja nebesa izemlja”, za{ti}ena kako ve} jesu, Bo`jim ve~nim obe}anjem, od druge vodenekatastrofe (1. Mojsijeva 9,11-19), svejedno “~uvaju za dan stra{noga suda ipogibli bezakonih ljudi”.

Razmotrimo sada implikacije ovog teksta u pogledu geografskog opsegaPotopa. Govore}i o doga|ajima drugog i tre}eg dana stvaranja, Petar koristiizraze “tada{nji svet” u smislu koji je o~igledno univerzalan. Na isti na~in,niko ne mo`e da negira da Petar koristi izraze “sada{nja nebesa i zemlja”tako|e u strogo univerzalnom smislu. U suprotnom, Petar bi govorio ostvaranju i kona~nom uni{tenju samo dela zemlje!

Jedan doga|aj koji Petar iznosi, a koji je doneo preobra`aj, ne samo zem-lje ve} tako|e i nebesa, je Potop! Potop je bio taj koji je ustanovio liniju raz-grani~avanja izme|u “tada{njeg sveta” i “sada{njih nebesa” u razmi{ljanjuapostola Petra. Potop je bio taj koji je iskoristio ogromne okeane vode izkojih, i usred kojih, je drevna zemlja bila sastavljena, za potpuno uni{tenje“tada{njeg” kosmosa.18 Potop je bio taj na koji se Petar pozivao kao na svojkona~an i jasan odgovor onima koji odlu~uju da ostaju u voljnom ignorisanju~injenice da je Bog u jednom trenutku u pro{losti prikazao svoju ljutinu isvemo}nost podvrgavaju}i “sve stvari” sveop{toj, kosmi~koj katastrofi koja jena istom nivou sa kona~nim sudom, prilikom koga }e Bog podvrgnuti zemljuvatri i prouzrokovati da se sami elementi razlo`e od toplote (2. Petrova 3,10).

Ako je Potop bio ograni~en na region Mesopotamije, te{ko je uvideti kakoje Petrovo pozivanje na Potop moglo da ima bilo kakvu vrednost kao suprot-stavljanje u~enju uniformizma, koji pretpostavlja da “sve stvari” nikada dosada nisu bile pogo|ene univerzalnom kataklizmom. Niti je lako oprostitiPetru za veliku nepreciznost kada opisuje Potop takvim kosmi~kim izrazima iu tako apsolutno univerzalnom smislu, ako je Potop bio samo lokalna popla-va.

Meril F. Junger, profesor Starog zaveta na Teolo{kom fakultetu u Dalasu,nagla{ava su{tinski zna~aj Petrovih izjava u odre|ivanju veli~ine i efekataPotopa:

“Na to da je prepotopna era, opisana od strane Petra kao ‘tada{nji svet‘,bila klimatski i geolo{ki razli~ita od ‘sada{njih nebesa i zemlje‘ (2. Petrova3,7), jasno je ukazano u apostolovom ozbiljnom upozorenju na-

16 17

turalisti~kim skepticima, koji se rugaju ideji Hristovog natprirodnog drugogdolaska na zemlju time da ‘sve stoji tako od po~etka stvorenja‘ (2. Petro-va 3,4). Protiv la`ne naturalisti~ke teorije uniformizma, apostol iznosiistinu o natprirodnom katastrofizmu, onako kako je posvedo~eno NojevimPotopom.19

Tako, tre}e poglavlje 2. Petrove poslanice obezbe|uje mo}nu podr{kuNovom zavetu po pitanju geografske univerzalnosti Potopa. Bilo {ta manje odkatastrofe takvih proprocija poremetilo bi celokupnu ja~inu Petrovog argu-menta i dalo bi puno ohrabrenja onima koje je tako sve~ano upozorio.

PPOOTTPPUUNNOO UUNNII[[TTEENNJJEE [[IIRROOKKOO RRAASSPPRROOSSTTRRAANNJJEENNEE LLJJUUDDSSKKEE RRAASSEENa{ sedmi i kona~ni osnovni argument za univerzalni Potop je zasnovan

na biblijskom svedo~anstvu o ukupnom uni{tenju ljudske rase van Barke.Takav argument, da bi bio ubedljiv u prikazivanju geografski op{teg Potopa,mora da uklju~i, dva podargumenta: (1) Biblija u~i da je celokupno ~ove~an-stvo nestalo prilikom Potopa i (2) ljudska rasa se ra{irila daleko izvan Bliskogistoka, ako ne i po celoj zemlji, do po~etka Potopa. U razvijanju ovog argu-menta, izne}emo ~etiri glavna razloga za verovanje da Bibilija u~i o potpunomuni{tenju ~ove~anstva i dva glavna razloga za verovanje da su se prepotopniljudi ra{irili {irom zemlje do po~etka Potopa.

TToottaallnnoo uunnii{{tteennjjee ~~oovvee~~aannssttvvaaOd samog po~etka spora oko Potopa bilo je malo sumnji me|u konzer-

vativnim religioznim ljudima po pitanju ukupnog uni{tenja ljudske rasePotopom. Godine 1845, ^arls Barton mogao je da ka`e, bez straha od pro-tivre~nosti:

“Me|u religioznim filozofima koji se raspravljaju u ovoj areni, postojisavr{eno slaganje oko najzna~ajnije stvari, to jest da je Potopom celokup-na populacija sveta bila uni{tena. Sa Mojsijevim opisom ispred sebe,nijedno drugo mi{ljenje nije moglo da bude prihva}eno.”20

Ista situacija preovla|uje danas, vi{e od jednog veka kasnije, sa samoveoma retkim izuzecima.21 Razlozi za ovo upe~atljivo jedinstvo mi{ljenja me|ureligioznim ljudima moraju sada da se iznesu.

Moralna svrha Potopa. Potop je morao da uni{ti celokupnu ljudsku popu-laciju izvan Barke, jer Biblija jasno ka`e da je svrha Potopa bila da istrebigre{no i degenerisano ~ove~anstvo, a ova svrha nije mogla da bude ostva-rena uni{tenjem samo dela ljudske rase. Usmeravaju}i sada na{u pa`nju nanajzna~ajnije tekstove Biblije koji bacaju svetlo na ovo pitanje, ~itamo u{estom poglavlju 1. Knjige Mojsijeve:

“I Gospod vide}i da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su svemisli srca njihova svagda samo zle. Pokaja se Gospod {to je stvorio~oveka na Zemlji, i bi mu `ao u srcu. I re~e Gospod: Ho}u da istrebimsa zemlje ljude, koje sam stvorio, od ~oveka do sitne `ivotinje i do pticanebeskih; jer se kajem {to sam ih stvorio (6,5-7) ...A zemlja se pokvaripred Bogom, i napuni se zemlja bezakonja. I pogleda Bog na zemlju, a

ona be{e pokvarena; jer svako telo pokvari put svoj na zemlji. I re~e BogNoju: Kraj svakome tijelu do|e preda me, jer napuni{e zemlju bezakonja;i evo ho}u da ih zatrem sa zemljom. (6,11-13)”

Neprestano, skoro monotono ponavljanje fraza koje opisuju potpunuiskvarenost prepotopnog ~ove~anstva ispunjava umove religioznih ljudiose}ajem strahopo{tovanja i zaprepa{}enja. Svaka izjava je izgleda sra~unatada impresionira ~itaoca idejom o univerzalnom grehu; ne samo pojedina~nimgrehovima ove grupe ili te regije, ~ak ni u specifi~nim vremenima ili prilika-ma, ve} na greh celokupnog doba i celokupne ljudske rase koja je u pot-punosti iskvarila svoj put na zemlji i koja je sada sazrela za sud svetog Boga.V. Grejem Skrud` je ve{to i grafi~ki skicirao biblijsku sliku prepotopnog~ove~anstva:

“U`asni uslovi stanja sa`eti su u nekoliko u`asnih re~i - re~i koje vi~u igore: nevaljalstvo, zle misli, pokvarenost i nasilje; a ti gresi su bili veliki,ra{ireni, ‘na zemlji‘, neprestani, ‘svagda samo zli‘, otvoreni i drski, ‘predBogom‘, obilni i univerzalni, ‘svakog tela‘...Ovo je izuzetan doga|aj! Posle 1.600 godina ljudske istorije, populaci-

ja je bila u potpunosti moralno iskvarena da nije bila sposobna da `ivi; aod celokupnog ~ove~anstva samo ~etiri mu{karca i ~etiri `ene supo{te|eni, zato {to nisu po{li za ostalim gre{nicima.”22

U svetlu ovih ~injenica, zaklju~ak izgleda samoo~igledan, to jest, da izne-sena Bo`ja namera uni{tenja “~oveka koga sam stvorio”, zbog njegove bez-nade`ne iskvarenosti i u cilju zapo~injanja ispo~etka sa Nojem, nije mogla bitiostvarena uni{tavanjem samo dela ~ove~anstva i dozvoljavaju}i time ostatkuAdamovih potomaka da nastave svojim gre{nim putevima.

Izuzetan slu~aj Noja. ^injenica da je celokupno ~ove~anstvo, a ne samodeo ljudske rase, bilo uni{teno Potopom, nagla{ena je u Bibliji ponovljenimizjavama da su Noje i njegova porodica bili jedini koji su izbegli vode suda.Odeljci u 1. Knjizi Mojsijevoj glase:

“Ali Noje na|e milost pred Gospodom... Noje be{e ~ovek pravedan i beza-zlen svojega veka; po volji Bo`joj svagda `ivlja{e Noje (6,8-9)... {to je godna zemlji sve }e izginuti. Ali }u s tobom u~initi zavet svoj: i u}i }e{ ukov~eg ti i sinovi tvoji, i `ena tvoja i `ene sinova tvojih s tobom (6,17-18)... I re~e Gospod Noju: U|i u kov~eg ti i sav dom tvoj, jer te na|ohpravedna pred sobom ovoga veka (7,1)... I istrebi se svako telo `ivo nazemlji, i ljudi i stoka, {to god gami`e i ptice nebeske, sve, velim, istrebise sa zemlje; samo Noje osta i {to s njim be{e u kov~egu. I staja{e vodapovrh zemlje sto i pedeset dana. A Bog se opomenu Noja... (7,23,24;8,1).“

I ako bi mogla da ostane neka zaostala sumnja u umovima teologa u vezitoga da li je Nojeva porodica predstavljala jedine koji su pre`iveli Potop,imamo dve nedvosmislene izjave apostola Petra po ovom pitanju:

“Koji nekad ne hte{e da slu{aju kad ih o~ekiva{e Bo`je trpljenje u vremeNojevo, kad se gra|a{e kov~eg, u kome malo, to jest osam du{a, ostadeod vode (1. Petrova 3,20).

18 19

I prvoga sveta ne po{tede (kosmos), nego sa~uvav{i samo Noja,propovednika pravde, navede Potop na svet (kosmos) bezbo`ni~ki (2.Petrova 2,5).”

Izgledalo bi savr{eno o~igledno iz prou~avanja ovih tekstova da je Nojebio po{te|en zbog svog pravedni~kog karaktera. Na isti na~in, Potop je do{aokako bi uni{tio druge zato {to su oni bili nepravedni. Ako bi se ispostaviloda je samo deo ljudske rase izvan Barke bio uni{ten Potopom, onda moramoda zaklju~imo jednu od dve stvari: (1) Postojali su ljudi izvan Barke koji subili podjednako pravedni koliko i Noje, i zbog toga im je Bog dopustio datako|e izbegnu vode Potopa; ili (2) posedovanje pravedni~kog karaktera nijebio jedini faktor koji je odre|ivao ko }e izbe}i Potop.

Dok razmatramo ove dve mogu}nosti, moramo da priznamo da je prvaprili~no nezamisliva, jer je izuzetna i jedinstvena pravednost Noja iznova isti-cana kroz celokupnu Bibliju (1. Mojsijeva 5,29; 6,8,9,18; 7,1; 9,1; Jezekilj14,14,20; Jevrejima 11,7 i 2. Petrova 2,5). Tako|e, duboka i univerzalnaiskvarenost prepotopnih ljudi je bila potvr|ena izuzetno velikom {irinomsvedo~anstva Biblije (1. Mojsijeva 6,1-6, 11-13; Luka 17,26-27; 1. Petrova3,20; 2. Petrova 2,5 i Judina 14-15). Negirati to, jednostavno zna~i negiratiBo`ju re~.

Ali, druga mogu}nost je podjednako neodr`iva, jer Biblija ne daje nikakavnagove{taj, bilo gde, da su ljudi bili uni{teni iz bilo kakvog drugog razlogaosim zbog svoje bezbo`nosti. Ako su bilo koji bezbo`ni ljudi stvarno izbegliPotop, oni su to morali da u~ine na osnovu jednostavne ~injenice da nisu`iveli u toj naro~itoj oblasti u kojoj se Potop odigrao (pretpostavljaju}i da jePotop bio lokalan); ili su bili ja~i i dovitljiviji od drugih gre{nika i tako su, najedan ili na drugi na~in, uspeli da izbegnu nadolaze}e potopne vode. Ali, akoje ovo bio slu~aj, onda su oni koji su umrli u vodama, do`iveli to samo zato{to su bili dovoljno nesre}ni da `ive na pogre{nom mestu ili zato {to nisubili dovoljno sna`ni ili pametni, a ne jednostavno zato {to su bili bezbo`ni.

Ovde zastajemo kako bi postavili pitanje: Da li mo`e razumna i razboritahermeneutika da toleri{e, makar za trenutak, takvo tuma~enje biblijskogu~enja o Potopu? Mo`emo da se ne sla`emo oko razli~itih metoda tuma~enjaili ~ak oko toga da li biblijski zapis treba da bude prihva}en kao autenti~an,proveren i pouzdan. Ali, kada zreli i obu~eni teolozi mogu da ispituju opisPotopa u Bibliji, i u Starom i u Novom zavetu, i da zaklju~e da Biblija nemastvarnu nameru da u~i da je Potop bio poslat da uni{ti sve bezbo`ne ljude,onda biblijska hermeneutika, po na{em mi{ljenju, prestaje da bude nau~na iistra`iva~ka disciplina.

Prema tome, obe gore spomenute mogu}nosti moraju da budu odba~enebez oklevanja. Biblija zaista u~i da je Potop uni{tio celokupno ~ove~anstvovan Barke, jer niko van Barke nije bio pobo`an, i Bog je poslao Potop kakobi uni{tio bezbo`ne.23

Svedo~anstvo Isusa Hrista. Izgleda da je Isus na~inio posebnonagla{avanje odabiranjem svojih ilustracija i upozorenja iz onih delova Starogzaveta koji }e postati predmeti nepoverljivog prezira i ismevanja tokomnadolaze}ih vekova. Na primer, u Mateji 19,4 on se poziva na stvaranjeAdama i Eve u Raju; u Luki 17,29 na uni{tenje Sodoma ognjem i sumporom

sa nebesa; u Luci 17,32 na preobra`aj Lotove `ene u stub od soli; u Mateju12,40 na iskustvo Jone u stomaku velike ribe; u Luci 11,32 na pokajanjeNinevljana prilikom propovedanja Jone. I kao dodatak svemu ovome, Isus seposebno pozivao na Noja i Potop u 17. poglavlju Jevan|elja po Luci. Zbogna{e naredne rasprave, moramo da uklju~imo deo njenog konteksta u citatu ovom odeljku:

“I kako je bilo u vreme Nojevo, onako }e biti u dane Sina ~ove~ijega:je|ahu, pijahu, `enjahu se, udavahu se do onoga dana kada Noje u|e ukov~eg, i do|e Potop i pogubi sve. Tako, kao {to bi u dane Lotove:je|ahu, pijahu, kupovahu, prodavahu, sa|ahu, zidahu; a u dan kada izi|eLot iz Sodoma, udari oganj i sumpor iz neba i pogubi sve. Tako }e biti iu onaj dan kad }e se javiti Sin ~ove~iji (Luka 17,26-30. Vidi Matej24,39).”

Sada je veoma zna~ajno da zapazimo kontekst u koji Isus postavljauni{tenje Potopom. On je postavljen zajedno sa razaranjem Sodoma i razara-njem bezbo`nih u vreme Hristovog drugog dolaska. Ova ~injenica je odogromnog zna~aja kao pomo} za odre|ivanje smisla u kome se re~ “svi”koristi u pozivanju na one koji su bili uni{teni Potopom.

Na{ argument se razvija na slede}i na~in: Sila Hristovog upozorenjabezbo`nima, u vezi propasti koja ih ~eka prilikom njegovog drugog dolaska,podse}aju}i ih na razaranje Sodomljana, bila bi neizmerno oslabljena kadabismo znali da su neki od Sodomljana, na kraju svega, pobegli. To bi ulilonadu bezbo`nima da bi neki od njih mogli da izbegnu Bo`ji gnev u tomnadolaze}em danu suda. Ali, mi zaista nemamo nikakvih razloga zarazmi{ljanje da je ijedan Sodomljanin izbegao razaranje kada je vatra pala saneba.

Na ta~no isti na~in, Hristovo upozorenje budu}im generacijama, na osnovuonoga {to se desilo bezbo`nima u Nojevo vreme, bilo bi besmisleno da jedeo ljudske rase izbegao vode suda. U stvari, jedina karakterizacija koju jeIsus izneo o onima koji su nestali u Potopu bila je ta da su oni jeli i pili, i`enili se i udavali. Prema tome, ako treba raspravljati da ljudi koji su `iveliu drugim delovima sveta mo`da nisu bili toliko iskvareni kao oni koji su `iveliu oblasti koja je bila poplavljenja, bilo bi nedovoljno ponoviti stav da karak-terizacija Isusa nije imala ni{ta sa nivoima bezbo`nosti, ve} sa potpunimodsustvom te pozitivne pobo`nosti koja je bila su{tinska za spasenje.

Prema tome, mi smo ube|eni da Hristovo kori{}enje re~i “svi” u Luci17,27 mora biti shva}eno u apsolutnom smislu; ina~e bi pore|enje propaloi upozorenja bi izgubila svoju snagu. Te`ak teret dokaza le`i na onima koji bi`eleli da tvrde da je samo deo ljudske rase bio uni{ten u Potopu, u pore|enjusa gledi{tem jasnih izjava Isusa Hrista.

Bo`ji zavet sa Nojem posle Potopa. Jedan od najte`ih problema sa kojimsu suo~eni oni koji negiraju da je Potop bio antropolo{ki univerzalan, je zavetkoji je Bog na~inio sa Nojem po{to je Potop zavr{en. Jer da je Potop uni{tiosamo deo ljudske rase, onda oni, koji bi izbegli vode Potopa, ne bi biliuklju~eni u zavet Duge.24 Ptice, zveri, i ribe bi pokazivale strah samo premapotomcima Noja (1. Mojsijeva 9,2); samo bi njima bilo zabranjeno jedenjemesa sa krvlju (9,3-4); i samo bi oni imali autoritet da uzmu `ivot (9,5-6).

20 21

Ako Bo`ji zavet sa Nojem zna~i bilo {ta, to mora da bude zavet sacelokupnom ljudskom rasom. Ali, Biblija iznova nagla{ava da je Bog na~iniotaj zavet sa Nojem i njegovim sinovima (1. Mojsijeva 9,1-17). Prema tome,ukupno ~ove~anstvo je poteklo od Nojeve porodice i Potop je uni{tio celokup-nu prepotopnu rasu. Semjuel D`. [ulc sa Viton koled`a je do{ao do sli~nogzaklju~ka po ovom su{tinskom pitanju:

“Da je bilo koji deo ljudske rase pre`iveo Potop osim Noja i njegove fami-lije, oni ne bi bili uklju~eni u zavet koji je Bog tu na~inio. Implikacija izgle-da da je ta, da je celokupno ~ove~anstvo poteklo od Noja tako da bi zavetsa njegovom dugom u oblacima slu`io kao podsetnik za celokupno~ove~anstvo.”25

[[iirrookkoo rraasspprroossttrraannjjeennjjee pprreeppoottooppnnee rraasseeOni koji priznaju ogromnu te`inu biblijskog svedo~anstva u vezi potpunog

uni{tenja ljudske rase izvan Barke, a koji su ipak i dalje nevoljni da priznajuda je Potop bio geografski univerzalan, obi~no tvrde da se rasa nije raspro-stirala izvan regiona Mesopotamije tokom perioda od Adama do Noja.26Me|utim, na{e je ube|enje da takva pozicija ne mo`e da bude uspe{no bra-njena i to bar iz dva razloga koje moramo sada da razmotrimo.

Dugove~nost. Na prvom mestu, moraju se uvideti ogromne mogu}nosti zapopulacioni rast usled dugove~nosti me|u prepotopnim ljudima. ^ak i prili~nopovr{no ispitivanje 1. Knjige Mojsijeve 5 iznosi na svetlo neke prili~no zapa-njuju}e statistike u vezi sa tim. U tom poglavlju ~itamo da je Adam `iveo 930godina, Sit 912, Enos 905, Kajinan 910, Maleleilo 895, Jared 962, Enoh365 (koji nije umro ve} je vaznesen na nebo po Bo`joj volji), Matusal 969,Lameh 777 i Noje 950. Prosek ovih godina, izuzimaju}i Enoha, iznosi ukup-no 912.27

Vilijem R. Vis je pripremio grafik kako bi nazna~io kontrast izme|u starostipatrijaraha pre i posle Potopa (vidi sliku 3). On obja{njava:

“Istra`ivanje ovog grafika na upe~atljiv na~in pokazuje da se ne{to kraj-nje zna~ajno desilo zemlji i ~oveku u vreme Potopa. Izgledalo bi, {ta godje to bilo, da je verovatno uklonilo dominantan faktor za dug `ivot patri-jarha. Duhovna poruka Biblije je jasna: du`ina `ivota je opala zbog ulas-ka greha u ljudsku porodicu. Me|utim, nau~no obja{njenje nije o~igledno.Da li su neki prepotopni klimatski ili drugi uslovi bili krajnje povoljni zadug `ivot ~oveka? Mo`da }e dalje nau~no istra`ivanje baciti vi{e svetlostina to.”28

Mnogi savremeni istra`iva~i fenomena biolo{kog starenja i sazrevanjaveruju da ne postoji ni{ta su{tinski nemogu}e u vezi tako velike starosti.Jedan od istra`iva~a ovih problema je dr. Hans Sili (Hans Selye), direktorInstituta za eksperimentalnu hirurgiju na univerzitetu u Montrealu. Dr. Sili jenedavno rekao:

“Medicina je prikupila fond znanja koji }e sada slu`iti, verujem, kao polaz-na ta~ka za istra`ivanje uzroka starenja. Ako uzroci starenja mogu dabudu prona|eni, postoji dobar medicinski razlog da verujemo da }e nauci

22 23

SSttaarroosstt

ADAM

SIT

ENOS

KAJINAN

LAMEH

NOJE

ISAK

JAKOV

TARA

AVRAM

JOSIF

EEnnoohh jjee bbiioo vvaazznneesseenn

ii nniijjee uummrroo

GGeenneerraacciijjaa::

“Grafik pokazuje naglo

opadanje starosti patrijarha

(prilikom

polne

zrelosti i prilikom

smrti) posle Potopa. Horizontalna 'generacijska' skala

ne prikazuje precizan prikaz vremena ve} predstavlja proizvoljno pripisan

'generacijski broj'.” (Modern Science and Christian Faith,p. 241)

SSlliikkaa 33.. SSTTAARROOSSTT PPAATTRRIIJJAARRAAHHAA PPRRIILLIIKKOOMM PPOOLLNNEE ZZRREELLOOSSTTII II PPRRIILLIIKKOOMM SSMMRRTTII

biti mogu}e da prona|e neki prakti~an na~in usporavanja procesa ili ~aknjegovog zaustavljanja.”29

Mogu}e fizi~ko obja{njenje prepotopne dugove~nosti i njeno opadanjeposle Potopa bi}e razmatrano kasnije.30 Na ovom mestu, mi }emo jednos-tavno prihvatati tu ~injenicu i napomenuti zna~enje posledica te ~injenice upogledu svetske populacije pre Potopa.

Zapis u 1. Knjizi Mojsijevoj 5. poglavlju jasno ukazuje da su ljudi imalivelike porodice u tim vremenima. Iako je u ve}ini slu~ajeva samo jedan sinimenovan u svakoj porodici (o~igledno u cilju nala`enja linije potomaka odAdama do Noja), tako|e je re~eno da je svaki “ra|ao sinove i k}eri”, takoda je svaka porodica morala da ima bar ~etiri deteta, a verovatno i puno vi{e.[tavi{e, starost o~eva pri ro|enju svakog od imenovanih sinova varira izme|u65 godina (u slu~aju Maleleila i Enoha) do 500 godina (u slu~aju Noja).Prema tome, Biblija ukazuje da su: (1) ljudi tipi~no `iveli stotinama godina,(2) njihove reproduktivne mo}i su tako|e opstajale stotinama godina, (3) krozkombinovane efekte dugih `ivota i velikih porodica, ~ove~anstvo je brzo“napunilo zemlju” (1. Mojsijeva 1,28; 6,1,11).

Uzimaju}i sve stvari u obzir, svakako se dobija veoma mali broj pri procenida je svaka porodica imala, recimo, {estoro dece, i da je svaka nova gene-racija zahtevala devedeset godina u proseku. To jest, pretpostavimo da jeprva porodica (Adam i Eva) imala {estoro dece; tri porodice koje su mogleda budu uspostavljene od njih, imale su svaka {estoro dece; a od devetporodica koje proizilaze iz njih svaka je imala {estoro dece, itd. Ustvari, svakaje verovatno imala daleko vi{e od {estoro dece, ali ova cifra }e poslu`iti zbogonih koji se nisu `enili, koji su umrli prerano, itd. Pri prose~nom broju od 90godina po generaciji, koja izgleda daleko ve}a nego {to je verovatno bioslu~aj, mo`e se prora~unati da je bilo nekih 18 generacija u toku 1.656 godi-na od Adama do Potopa.

Ukupan broj ljudi u n generacija mo`e biti prora~unat na toj osnovi i iznosi2x3n. Tako na kraju prve generacije (n=1), broj ljudi u porodici je bio 2x3 ili6. Na kraju dve generacije, iznosio je 2x32 ili 18. Kona~no, na kraju 17 gene-racija, broj ljudi je bio 258 miliona i, na kraju 18 generacija, iznosio je 774miliona! A mi verujemo da }e se svako slo`iti da su ti prora~uni kraj-nje mali,ako pretpostavimo da su biblijske izjave istinite.

Neka svako, ko smatra da su takve stope populacionog rasta nerazumne,poslu{a slede}e:

“Tokom prve polovine 19. veka, svetska populacija je dostigla jednu mi-lijardu; 1930. broj je bio oko dve milijarde. Samo 1957. i 1958, svetskapopulacija je porasla za 90 miliona, broj koji predstavlja dve populacijeFrancuske, a o~ekuje se da }e svet imati 3 milijarde stanovnika 1962.Ubrzanje populacionog rasta u nerazvijenim zemljama je naro~ito spek-takularno. Godi{nji porast od 2% ili vi{e, uobi~ajen je u ve}ini tih zema-lja, a u nekima postoji rast od 3%...”31

Sada{nja stopa porasta svetske populacije je, prema tome, pribli`no 2%godi{nje. Ali, stopa populacionog rasta koji smo mi predlo`ili za prepotopniperiod je manja od 1,5% godi{nje!

Naravno, savremena populaciona “eksplozija”, kako se ponekad naziva,ne smatra se tipi~nom za stope rasta tokom ranijih perioda istorije.Teoreti~ari obi~no ka`u da su raniji populacioni porasti bili ni`i usled efekatarata, bolesti i gladovanja. Ali, kako Feirfild Ozborn isti~e:

“Mora se zapamtiti da je broj~ani gubitak ljudskih `ivota u poslednja dvavelika rata bio relativno neva`an kada se poredi sa ukupnim populacija-ma zemalja u ratu. U stvari, ratovi pro{log veka prakti~no nisu imalinikakav uticaj u ograni~avanju populacionog rasta u zemljama uklju~enimu rat.”32

Sli~no tome, postoji malo pravih dokaza koji podupiru mi{ljenje da su ilibolest ili gladovanje, iako su oni povremeno uzimali veliki danak u ljudskim`ivotima, imali bilo kakav veoma zna~ajan uticaj na ograni~avanje popula-cionog porasta, na osnovu procenata. To je naro~ito ta~no u pogledu prepo-topnog perioda, gde bi sama ~injenica da su ljudi `iveli do tako velike starostiukazivala da glad i bolesti nisu bili ozbiljni problemi.

Mi smo, prema tome, ube|eni da je na{a procena populacije od jednemilijarde ljudi na Zemlji u vreme Potopa veoma mala; mogla je da budedaleko ve}a. Populacija ovog reda veli~ine svakako bi se ra{irila daleko izvanravnica Mesopotamije - u stvari bi, iz prakti~nih razloga, “napunila zemlju”,kako se ka`e u Bibliji. U stvari, sam ovaj broj predstavlja procenjenu popu-laciju Zemlje za 1850. godinu,33 {to je najraniji datum za koji uop{te posto-ji bilo kakva precizna procena ljudske populacije, a celokupna Zemlja jesvakako bila “popunjena” u to vreme.

Na po~etku spora oko geografskog opsega Potopa (1840-1860), naj~e{}iargumenti za ograni~enu prepotopnu populaciju, kako su izneli, na primer,D`on Paj Smit (John Pye Smith),34 Edvard Hi~kok (Edward Hitchcock)35 i HjuMiler (Hugh Miller),36 bili su da je velika gre{nost ljudske rase u~inilanemogu}im brz populacioni rast i da patrijarsi nisu dobijali decu do kasnihgodina u svom `ivotu, ve} su imali malo dece koja su spomenuta ~ak i tada.

Uzimaju}i u obzir prvi od tih argumenata, potrebno je samo ista}i da dokBiblija zaista ka`e da je zemlja bila napunjena “nasiljem” (1. Mojsijeva6,11,13), oni ka`u, tako|e, da je “zemlja” bila “ispunjena” nasiljem!37Drugim re~ima, sam dokazni tekst koji ovi ljudi iznose kao podr{ku gledi{tuograni~ene populacije, prilikom detaljnijeg ispitivanja se pokazuje kao jo{efektivniji argument za univerzalan raspored prepotopnih populacija. [tavi{e,ako su pore|enja sa poslepotopnom istorijom od koristi u takvom istra`iva-nju, ona svakako dokazuju, van svake sumnje, da su krajnja gre{nost, i te`njaka razdoru i nasilju u ljudskom dru{tvu, faktori koji su favorizovali rasprosti-ranje populacija, a ne njihovu centralizaciju. Istorija indijskih plemena uAmerici i gotskih i germanskih plemena u Evropi jasno prikazuju tu ~injenicu.I kona~no, nacije koje danas imaju najve}u stopu ra|anja (Indija, Kina iRusija) nisu neophodno i najpravednije!

Druga zamerka, obi~no upotrebljavana protiv velike prepotopne populacije,bila je ta da se deca nisu ra|ala sve dok patrijarsi nisu ve} imali dosta go-dina i da je ~ak samo nekoliko potomaka imenovano u rodoslovima u 1.Knjizi Mojsijevoj. Na primer, istaknuto je da je Noje `iveo 500 godina pre nego{to je ra|ao bilo kakve sinove, a i tada je samo tri imenovano.

24 25

Ali, takav argumenat je osporen slede}im razmatranjima: (1) mora da jeNoje bio izuzetak od pravila, jer je u slu~aju svih drugih patrijarha kori{}enafraza “ra|ao sinove i k}eri”; (2) ako Noje nije imao dece pre nego {to jenapunio 500 godina ({to ne mo`e biti dokazano), onda je on tako|e bio pose-ban i u pogledu toga, jer su svi ostali patrijarsi imali decu kada su bili manjeod 200 godina stari, a ve}ina njih (ako uklju~imo Adama) kada su bili manjeod 130 godina stari; (3) ~injenica da je Noje imao 500 godina kada je dobiotri sina je veoma va`na, jer dokazuje da su patrijarsi bili sposobni da ra|ajudecu stotinama godina; (4) mogu}e je da sinovi koji su imenovani u 1. KnjiziMojsijevoj 5 nisu bili prvoro|eni sinovi u svim slu~ajevima, jer znamo da jeAdam imao sinove i k}eri (Kajin, Avelj, i Kainova `ena, u najmanju ruku)daleko pre nego {to ~itamo niz iz 1. Knjige Mojsijeve 5,3: “I po`ivje Adamsto i trideset godina, i rodi sina po obli~ju svojemu, kao {to je on, i nadjedemu ime Sit”,38 (5) Bo`ja naredba Adamu i njegovim potomcima bila je“ra|ajte se i mno`ite se, i napunite zemlju” (1,28), i to nare|enje je biloposlu{ano: “Ljudi se po~e{e mno`iti na zemlji” (6,1).

Jedan dobro poznati nema~ki pisac je izrazio tu stvar na slede}i na~in:

“Ve} je u vreme Kajina, izgleda u njegovim kasnijim godinama, gradmogao da bude izgra|en (verovatno isprva jednostavno uspostavljenakolonija) (1. Mojsijeva 4,17). Ovo nije naro~ito zapanjuju}e, po{to morada je `ivotna energija mlade rase na po~etku bila veoma mo}na. Tako|e,sa dugim `ivotima roditelja, broj dece je morao da bude daleko ve}i negokasnije; i, iz istog razloga, mora da su mnoge generacije `ivele jednepored drugih u isto vreme. Sa prosekom od samo {estoro dece po poro-dici, do vremena kada je Kajin bio star samo 400 godina, imao bi vi{eod 100.000 potomaka.”39

C. F. Kejl (C. F. Keil) se slo`io sa Francom Deli~om da je jedno obja{nje-nje za veliku dugove~nost ovih patrijarha bilo “da efekti uslova `ivota ~ovekau raju nisu bili trenutno iscrpljeni”; za koju je Kejl dodao ove re~i: “[tavi{e,ova dugove~nost je neizbe`no uveliko doprinela porastu ljudske rase.”40Savremeni katoli~ki teolog dolazi do slede}eg zaklju~ka u vezi sa na~inom nakoji Biblija u~i u vezi geografskog rasporeda prepotopnog ~ove~anstva:

“U pogledu upornosti, koju pokazuje sveti pisac, o umno`avanju~ove~anstva ponavljanjem izjave da je svaki od patrijarha ra|ao ‘sinove ik}eri‘ i da on dozvoljava toliko vremena izme|u Adama i Potopa (Hebrejskitekst 1.656 godina, Samari}anski tekst 1307, LXX 2256), te{ko da semo`e pretpostaviti da je mislio da su svi ljudi mogli jo{ uvek da `ive ujednom regionu. U stvari, tekst ukazuje na suprotno, jer Bog nije daosamo komandu da se ra|aju i mno`e, ve} tako|e i da ‘napune zemlju‘(1,28).”41

Robert D`ejmison (Robert Jameison), istaknuti branilac teorije lokalnogPotopa iz devetnaestog veka, mora da je uvideo su{tinsku slabost PajSmitovih argumenata za ograni~eno rasprostiranje ~ove~anstva u Nojevovreme, jer ih nije koristio u svojoj duga~koj odbrani teorije lokalnog Potopa u“Komentaru D`ejmisona, Foseta i Brauna” (Jamieson, Fausset and BrownCommentary, 1870). U stvari, njegova jedina zamerka po ovom pitanju je bilaslede}a: “Ljudski rod je jo{ uvek zauzimao mali deo zapadne Azije, po{to je

njegovih ~lanova bilo jo{ uvek malo, {to je o~igledno iz jedinstvene ~injeniceda je Nojevo propovedanje moglo da se ~uje me|u celim pokolenjem.”42Po{to taj argument jo{ uvek odjekuje i danas,43 bi}e dobro da ga bli`e ispi-tamo.

Moramo pre svega da uvidimo da nam se nigde u Bibliji ne ka`e da je“Nojevo propovedanje moglo da se ~uje me|u celim pokolenjem”. Petar ka`eda je Noje bio “propovednik pravde” (2. Petrova 2,5), a autor PoslaniceJevrejima nam ka`e da Noje verom “na~ini kov~eg za spasenije doma svoje-ga, kojim osudi sav svet” (Jevrejima 11,7). Ali ovo nije isto {to i re}i da jeNoje direktno propovedao svim ljudima svoje generacije!

Iako je ta~no da je mno{tvo ljudi mo`da ~ulo Nojeva upozorenja direktno,Nojevo osu|ivanje sveta se verovatno sastojalo u samom kontrastu njegovogpobo`nog i veruju}eg `ivota u odnosu na `ivote svih drugih u njegovo vreme.Samo njemu je Bog mogao da ka`e: “U|i u kov~eg ti i sav dom tvoj; jer tena|oh pravedna pred sobom ovoga veka” (1. Mojsijeva 7,1). ^injenica danijedno drugo ljudsko bi}e tog vremena nije imalo Nojevu veru i pravednostbila je osuda svetu. Vrsta vere koja je proizvela poslu{nost (1. Mojsijeva6,22), ~ak i prema gra|enju Barke, bila je jedina vrsta vere koja je mogla dadonese osloba|anje od suda. Niko drugi nije imao tu vrstu vere koja jeproizvela poslu{nost; prema tome, svet je bio osu|en. Na sli~an na~in, samoje relativno malo ljudi na svetu ikada videlo Isusa Hrista tokom njegovogzemaljskog propovedanja; ali je svejedno ta~no da ga “svet ne pozna” (Jovan1,10) i tako|e: “A sud je ovaj {to videlo do|e na svet, i ljudima omilje vi{etama negoli videlo; jer njihova dela behu zla” (Jovan 3,19).

Ali, ~ak i ako bi ~injenica da je Nojeva vera za gra|enje Barke koja “osudisvet” trebala da zna~i da su svi na svetu ~uli Nojeva upozorenja, ne bi iztoga nikako sledilo da je ljudski rod morao da bude ograni~en na jedan malideo zemlje. Tokom perioda 120-godi{nje milosti “kad ih o~ekiva{e Bo`jetrpljenje u vreme Nojevo, kad se gra|a{e kov~eg” (1. Mojsijeva 6,3, 1.Petrova 3,20), vesti o Nojevim izuzetnim aktivnostima i alarmantnim upo-zorenjima su lako mogle da se pro~uju {irom cele zemlje.44

Da ukratko sa`memo, lak{e je razumeti kako je zemlja mogla da budeispunjena do vremena Potopa, ako shvatimo veli~inu prepotopnedugove~nosti, plodnosti i nesloge, i Bo`je naredbe “napunite zemlju” (1.Mojsijeva 1,28). Gre{nost prepotopnih ljudi i odlike porodi~nog `ivota patri-jarha su zamerke koje se lako mogu preokrenuti u potvr|uju}e argumente, a~injenica da je Noje bio propovednik koji je osudio svet mo`e se savr{enouskladiti sa konceptom o {iroko razbacanom prepotopnom rodu.45

Paleontologija. Na{ drugi razlog, za uverenje da se ~ovek pro{irio dalekoizvan okvira Bliskog istoka do vremena Potopa, zasnovan je na ~injenicamaiz paleontologije. Na{a svrha ovde nije da u|emo u raspravu o apsolutnojstarosti raznih “fosilnih ljudi”, niti poku{avamo da ovde re{imo te{ko pita-nje o tome koji su, ako je i jedan uop{te, od svih prona|enih ljudskih ostata-ka prepotopni. Na{a svrha, prilikom pozivanja na takve dokaze u ovompoglavlju, je prosto da poka`emo kako bi za teoriju ograni~enog rasprostra-njenja bilo razorno otkri}e da je samo jedan fosilni organizam iz Afrike,Evrope, Azije ili Amerike do`iveo Potop.

26 27

Va`na ~injenica koja se treba uo~iti u vezi sa ovim drevnim fosilima jesteda su prakti~no svi koji su prona|eni bili udaljeni stotinama, ~ak i hiljadamakilometara od mesopotamijske doline! U pogledu te ~injenice, zastupnici teori-je ograni~enog rasprostranjenja su prisiljeni da dr`e jednu od dve mogu}epozicije: (1) nijedan ljudski fosil koji je ikada bio ili }e ikada biti prona|envan mesopotamijske doline ne mo`e se smatrati prepotopnim, ili (2) ako suljudi stvarno migrirali u udaljene regione pre Potopa, oni su morali da buduvo|eni nazad u Mesopotamiju nekom univerzalnom primoravaju}om silom,bilo prirodnom ili natprirodnom, kako bi bili udavljeni u ograni~enom Potopu.

D`ord` Frederik Rajt (George Frederick Wright), geolog koji je `iveo pre dvegeneracije, uvide}i uzaludnost branjenja prve od ovih dveju mogu}nosti,napisao je slede}e:

“Nesavladiva zamerka ovoj teoriji je da su kasnija otkri}a donela na svet-lost ostatke praistorijskih ljudi {irom severne hemisfere, pokazuju}i da jedugo pre vremena Potopa on bio {iroko rasprostranjen.”46

On je zatim nastavio da brani drugu mogu}nost, predla`u}i da:

“U vezi sa ogromnim fizi~kim promenama na Zemljinoj povr{ini tokomzavr{nih scena epohe ledenog doba, ~ovek je nestao sa lica zemlje, osimu dolini Eufrata, i Nojev Potop je kona~na katastrofa u toj seriji razornihdoga|aja.”47

Ali, ova druga mogu}nost je tako|e suo~ena sa nesavladivim zamerkama:(1) ako `elimo da pratimo savremenu nau~nu teoriju o pleistocenskim lede-nim dobima, onda tako|e moramo da pratimo nau~nike kada nam govore daledeni prekriva~ nikada nije prekrio glavni deo Zemlje u bilo koje vreme.48 (2)~ak i da je ledeno doba moglo da uspe u ograni~avanju ~ove~anstva nadolinu Mesopotamije, to ne bi pomoglo teoriji ograni~enog rasprostiranja, jerje Potop morao da do|e kasnije, kada su se temperature dovoljno podiglekako bi prouzrokovale iznenadno topljenje ledenog prekriva~a (kako sam Rajtpredla`e), i (3) Biblija ne daje nikakav nagove{taj o bilo kakvom prirodnom ilinatprirodnom sakupljanju ~ove~anstva nazad u Mesopotamiju, kako bi biliudavljeni topljenjem ledenog prekriva~a!

Rajtova hipoteza je imala malu podr{ku u 20. veku, i mi moramo da seslo`imo sa presudom Bajrona C. Nelsona (Byron C. Nelson) da je “to bio uza-ludan poku{aj kombinovanja teorije Potopa sa teorijama savremene geologi-je”.49

U zaklju~ku se mora priznati da ~injenice iz paleontologije predstavljajuneke veoma neprijatne probleme onima koji veruju da je celokupni ljudski rodbio zato~en u regionu Mesopotamije u vreme Potopa. Ako bi ikada bilodokazano da je bilo koji od drevnih ljudskih fosila, otkrivenih na Javi, Kini,Ju`noj Africi, ili Zapadnoj Evropi bio prepotopan, onda bi op{tost Potopamogla biti dokazana i samo paleontologijom,50 jer bi bilo prili~no uzaludnobraniti teoriju da se jednogodi{nji Potop, koji je prekrio planine, prostirao odMesopotamije do Zapadne Evrope, Ju`ne Afrike, Kine ili Jave, a da istovre-meno nije prekrio celokupnu Zemlju.

SSAA@@EETTAAKK II ZZAAKKLLJJUU^̂AAKKU ovom poglavlju smo poku{ali da ustanovimo geografsku univerzalnost

Potopa na osnovu sedam glavnih biblijskih argumenata: (1) Biblija ka`e dasu vode Potopa prekrile najvi{e planine do dubine dovoljne da Barka mo`eda plovi iznad njih; (2) Biblija nas tako|e informi{e da je ta situacija pre-ovladavala tokom perioda od 5 meseci i da je bilo potrebno dodatnih 7 mese-ci da bi se vode povukle u dovoljnoj meri kako bi Noje mogao da si|e saBarke na planinu Ararat; (3) izraz “razvali{e se izvori velikoga bezdana”neizbe`no ukazuje na ogromne geolo{ke poreme}aje koji nisu saglasni sakonceptom lokalnog Potopa, naro~ito kada se ka`e da su ti poreme}aji tra-jali 5 meseci; (4) konstrukcija Barke sa kapacitetom od najmanje 41.000 m3,~isto u svrhu no{enja osmoro ljudi i nekoliko `ivotinja kroz lokalnu poplavu,potpuno je neshvatljivo; (5) ako je Potop bio ograni~en po opsegu, uop{te nebi bilo potrebe za Barkom, jer bi bilo dovoljno vremena da Nojeva porodicapobegne iz opasne oblasti, a da ne govorimo o pticama i drugim `ivotinjama;(6) Petrova upotreba Potopa kao osnove za pobijanje tvrdnji uniformisti~kihskeptika u poslednjim danima bila bi uzaludna ako je Potop bio samo lokalan,naro~ito kada uzmemo u obzir kosmi~ku postavku u koju je smestio tu katak-lizmu (2. Petrova 3,3-7), i (7) {iroko rasprostranjen ljudski rod nije mogao dabude uni{ten lokalnim Potopom.

Kao potporu na{ih 7 argumenata, izlo`ili smo 4 biblijska razloga zaneophodnost potpunog uni{tenja ~ove~anstva u Nojevo vreme: (1) po{to jenavedena svrha Potopa bila kazna gre{nog roda, takva svrha nije mogla dabude ostvarena ako je samo jedan deo ~ove~anstva bio pogo|en; (2) ~injeni-ca da je Potop uni{tio ostatak ~ove~anstva je u velikoj meri oja~ana ponov-ljenim izjavama u 1. Knjizi Mojsijevoj, 1. i 2. Petrovoj poslanici, da su samoNoje i njegova porodica bili po{te|eni; (3) Isus Hristos je jasno izjavio da susvi ljudi uni{teni Potopom (Luka 17,26-30), i (4) zavet koji je Bog na~inio saNojem posle Potopa postaje besmislen ako je samo deo ljudskog roda bio unjega uklju~en.

Kao dodatak tim argumentima za potpuno uni{tenje ljudskog roda osimNojeve porodice, dali smo dva razloga za verovanje da ljudski rod nije mogaoda bude ograni~en na dolinu Mesopotamije u vreme Potopa: (1) dugove~nosti plodnost prepotopnih ljudi dozvolili bi veoma brz porast populacije, ~ak i daje samo 1.656 godina proteklo izme|u Adama i Potopa; a preovladavanjenesloge i nasilja ohrabrilo bi {iroko rasprostiranje pre nego ograni~avanje nasamo jedan lokalitet; (2) dokazi o ljudskim fosilima u veoma udaljenim delovi-ma sveta ~ine da je veoma te{ko pretpostaviti da ljudi nisu migrirali izvanBliskog istoka pre vremena Potopa.

Mi smo ~vrsto uvereni da }e se ovi osnovni argumenti, ako se pa`ljivorazmotre od strane religioznih mislilaca, pokazati kao dovoljno mo}ni i zado-voljavaju}i kako bi se jednom za svagda re{ilo dugo raspravljano pitanje ogeografskom opsegu Potopa. To naravno ne zna~i da op{ti Potop ne postav-lja neke nau~ne probleme; zato su ostala poglavlja ove knjige uvelikoposve}ena ispitivanju takvih problema. Ali, mi verujemo da nijedan problem,bio nau~an ili filozofski, ne mo`e biti dovoljno veliki kako bi neutralizovao

28 29

zdru`enu snagu ovih 7 biblijskih argumenata za geografski op{ti Potop uNojevo vreme.

LLiitteerraattuurraa1. Ako se druga~ije ne napomene, svi citati iz Biblije uzeti su iz prevoda \ure Dani~i}a i Vuka

Karad`i}a. 2. Sada{nja planina Ararat, na kojoj je, ili blizu koje je Barka prizemljila, je nekih 5.200 m

visoka! Naravno, osim ako se uniformizam ne uzme za osnov, nije neophodno pretpostaviti da suprepotopne planine bile toliko visoke. Vidi u nastavku, str. 203-205.

3. H. C. Leupold, Exposition of Genesis (Columbus: The Wartburg Press, 1942.), p. 301. 4. Leupold, op. cit., pp. 300, 306. Cf. Alexander Heidel, The Gilgamesh Epic and Old

Testament Parallels (2nd Ed,; Chicago: Universitiy of Chicago Press, 1949.), p. 246.5. Arthur C. Custance, The Extent of the Flood: Doorway Papers #41 (Ottawa; objavio autor,

1958.), pp. 8-9. Ranije u ovom veku, D`ord` Frederik Rajt je napisao na sli~an na~in: “TrajanjePotopa, po 1. Knjizi Mojsijevoj, pru`a mogu}nost za postepen napredak doga|aja koji se najboljesla`u sa nau~nim konceptima geolo{kih pomeranja. Ako su, kako bi najverovatnije tuma~enje nato ukazivalo, vode po~ele da se povla~e posle 150 dana od po~etka Potopa, i opale 15 lakata za74 dana, to bi bilo samo 9 cm na dan - stopa koja bi bila neuo~ljiva za obi~nog posmatra~a.”International Standard Bible Eniyclopedia, ed. James Orr (Grand Rapids; Wm. B. Eerdmans Pub.Co., reprint, 1946.), II, 824.

6. ^ak i ako se usvoji E. F. Kevanova teorija da vrhovi planina “nisu tada po~eli da se pojavlju-ju, ve} su bili sakriveni maglama koje je takav pljusak morao da stvori” (The New BibleCommentary, p. 84) i dalje bi bilo nedopustivo preklopiti 74 dana i 40 dana, jer bi to ukazivalo nainterval od 103 dana, umesto 29 dana, izme|u stihova 8,12 i 8,13 (vidi tabelu 1.). Ali, Kevanovateorija (koja je sli~na “fenomenalnoj” teoriji Rama o kojoj se govori u tre}em poglavlju) protivre~naje ~injenici da Biblija ne govori o maglama koje su slabile dok se kona~no vrhovi planina nisu poja-vili, ve} o vodama koje su neprestano opadale dok se vrhovi planina nisu videli (8,5). Treba nag-lasiti da se Kustans ne poziva na bilo kakve “magle” kako bi iskrivio sliku, kao {to su to drugi~inili, ve} tvrdi da se ~ak ni planinski vrh na koji se Barka spustila nije pojavio iz vode do prvogdana desetog meseca.

7. Heidel, op. cit., pp. 251 - 252. Sli~no tome, Robert D`ejmison je komentarisao da je gavran“odletao i doletao; to jest, krstario na vrhovima koji su se pojavili iz vode, ili sletao na spolja{njipoklopac Barke, tako da je uvek imao mesto za odmor, a njegov nezasit apetit bi prona{ao obiljestrvine kako pluta na blatnjavim stranama bregova na kojima je, posle toliko dugog uzdr`avanja,pohlepno jeo”. Critical and Experimental Commentary (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co.,reprinted, 1948.), I, 102. Golubica, sa druge strane, ne bi bila zadovoljna dok ne bi prona{la ~istoi suvo mesto za odmor. Za raspravu o zna~aju maslinovog lista, vidi poglavlje 4.

8. Francis Brown, S. R. Driver, and Charles A. Briggs, A Hebrew and English Lexicon of theOld Testament (Boston, New York, and Chicago: Houghton, Miffin, & Co., 1906.), p. 1062. LudwigKoehler and Walter Baumgartner, Lexicon in Veteris Testamenti Libros (Grand Rapids: Wm. B.Eerdmans Pub. Co., 1953), II, 1019, daju prva dva zna~enja re~i “tehom” kao (1) prvobitni okeani (2) podzemna voda.

9. Franz Delitzsch, A New Commentary on Genesis, trans. Sophia Taylor (New York: Scribner& Welford, 1899.), p. 267. D`. P. Lang (J. P. Lange) je bio veoma impresioniran geolo{kim argu-mentom: “Sam Potop je, mo`da, bio delimi~an, ali je poreme}aj na Zemlji, na kojoj je zasnovan,morao da bude univerzalan. Sa razvaljivanjem izvora bezdana stoji i otvaranje ustava nebeskih, usuprotnosti... Kao jedan poreme}aj na Zemlji, Potop je verovatno bio univerzalan”. A Commentaryon the Holy Scriptures: Genesis, ed. J. P. Lange (Grand Rapids: Zondervan Publishing House, n.d.),p. 296.

10. Vidi u nastavku, str. 97, 100, za dalju rapravu o tom pitanju. 11. R. B. Y. Scott, “Weights and Mesaures of the Bible,” The Biblical Archaeologist, Vol. XXII,

No. 2 (May, 1959.), pp. 22-27.12. Izmerena tona`a Barke (definisana kao te`ina morske vode uklonjena strukturom kada je

potopljena do svog predvi|enog gaza, pretpostavljenog na 15 lakata), je: 300 x 50 x 15 x (17,5/12)3 x 64

2 240

13. Brod Maripoza (U.S.S. Mariposa) je te`ak 14.512 tona, Konstitju{n (U.S.S. Constitution)23.719, a Junajted Stejts (U.S.S. United States, najve}i ameri~ki okeanski linijski brod) 53.329tona (New York, 1960 World Almanac, N. Y. World Telegram Co., p. 680). Vidi u nastavku, str. 81,za rapravu o strukturi i stabilnosti Barke.

14. Custance, op. cit., p. 20. 15. Custance, op. cit., p. 18. Kustans smatra da Barka nije bila veoma velika (vidi prethodni

tekst, str. 14) i da nije bio potreban jedan vek gradnje. 120 godine iz 1. Knjige Mojsijeve 6,3, ponjegovom mi{ljenju, odnosi se na budu}i `ivotni vek ~oveka. Ali, gde je dokaz da je ~ovekov `ivot-ni vek posle Potopa trebao da bude 120 godina? Mnogi ljudi su `iveli daleko vi{e od toga(11,11.13.15.17.19. 21.23.25; 25,7; 35,28; 47,9). Vidi Heidel, op. cit., p. 230, and Leupold, op.cit., pp. 256-257.

16. Custance, op. cit., p. 19 za dalju raspravu o problemu `ivotinja na barci, vidi dole, str 63ff.

17. Joseph P. Free, Archaelogy and Bible History (5th ed. Rev.; Wheaton, Ill.: Scripture Press,1956.), p. 42. Neki zastupnici teorije lokalnog Potopa tvrde da su u 1. Knjizi Mojsijevoj 9,10prona{li podr{ku za svoje gledi{e da je samo nekoliko `ivotinja bilo pogo|eno Potopom. Oni tvrdeda bukvalno ~itanje tog stiha ukazuje na dve grupe `ivotinja: “Od svih koji iza|o{e iz Barke, dosvake zveri sa zemlje”. Me|utim, krajnje je sumnjivo, da li je to pravilan prevod. Braun, Drajver iBrigs navode taj stih kao primer specijalne upotrebe re~i “lekol” pri kraju opisa ili nabrajanju, i pre-vode ga na slede}i na~in: “Svi koji iza|o{e iz Barke, naime sve zveri sa zemlje”. A Hebrew andEnglish Lexicon of the Old Testament, p. 514. Videti tako|e Franz Delitzsch and August Dillmannin loco. ASV se tako pobolj{ava u odnosu na AV prevo|enjem: “svi iza|o{e iz Barke, ~ak i svezveri sa zemlje”. Tomas Vajtlou (Thomas Whitelow), koji je verovao da je Potop bio lokalan, priznaoje da taj stih “ne ukazuje neophodno..., iako je sasvim verovatno da je to bio slu~aj, da su pos-tojale `ivotinje koje nikada nisu bile u Barci; ali jednostavno idiomatska fraza ukazuje na celokup-nost `ivotinjskog stvaranja (Alford)”. The Pulpit Commentary, ed. H. D. M. Spence (Grand Rapids:Wm. B. Eerdmans Pub. Co., reprinted 1950.), p. 143.

18. Henri Alfordovi (Henri Alford) komentari o upotrebi re~i “kosmos”, u tom tekstu, suzna~ajni: “... kosmos, kao beskrajno uobi~ajen izraz sadr`i ouranoi kai ge (nebesa i zemlju), koji jeonda poslu`io za pro~i{}enje i razaranje, ako nije u potpunosti bio zbrisan.” (The Greek Testament,5th ed.; London: Longmans, Green, & Co., 1895. IV, 414).

Od velikog zna~aja je tako|e komentar D`ozefa B. Mejora (Joseph B. Mayor): “O~igledno je iz2. Petrove 3,7.10.12) da pisac gleda unapred ka su{tinskom preobra`aju postoje}eg univerzumakroz kona~ni po`ar, i to ga prirodno navodi da zauzme preuveli~ano gledi{te u vezi Potopa, kojismatra kao paralelno razaranje. Otuda su sada{nja nebesa i zemlja razgrani~eni od prepotopnih uslede}em stihu (vidi 7)” (The Epistle of St. Jude and the Second Epistle of St. Peter, London,Macmillan & Co., 1907, p. 153). Jednom uniformisti bi bilo podesno da opi{e Petrovo pozivanjena Potop kao na “preuveli~ano”. Prava biblijska egzegeza jednostavno ne mo`e biti uskla|ena satom filozofijom Zemljine istorije.

19. Merill F. Unger, Archaeology and the Old Testament (3rd. Ed., Grand Rapids: ZondervanPublishing House, 1956), p. 62. Postoje neki pisci koji su primenili 2. Petrovu poslanicu 3,6(“tada{nji svet bi potopljen vodom, i nestade”) na 1. Knjigu Mojsijevu 1,2 umesto na 1. KnjiguMojsijevu 6-9. Vidi J. Sidlow Baxter, Explore the Book (London: Marshall, Morgan, & Scott, Ltd.,1951), I, 42; and Keneth S. Wuest, In These Last Days (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub.Co., 1954), p. 67.

Ali, takva primena je nemogu}a iz tri razloga: (1) 1. Knjiga Mojsijeva 1,2 ne govori o svetu kojinestaje po{to je preplavljen vodom, dok su ~etiri ~itava poglavlja 1. Knjige Mojsijeve posve}enavelikom Nojevom Potopu koja se savr{eno uklapaju u Petrov opis; (2) 2. Petrova poslanica 3,5opisuje uslove na Zemlji tokom drugog i tre}eg dana sedmice Stvaranja (1. Mojsijeva 1,6-10), akatastrofa iz 2. Petrove poslanice 3,6 o~igledno sledi za njima; (3) Petar se ve} pozivao na NojevPotop dva puta ranije (1. Petrova 3,20, 2. Petrova 2,5), i zbog toga bi kontekst zahtevao da se 2.Petrova 3,6 odnosi na isti Potop. Ni Bakster ni Vust ne pru`aju dokaz za svoje tuma~enje, a veli-ka ve}ina komentatora se sla`e da se Petar poziva na Potop.

20. Charles Burton, Lectures on the Deluge and the World After the Flood (London: Hamilton,Adams, & Co., 1845), p. 21.

21. Bernard Ramm (The Christian View of Science and Scripture, Grand Rapids Wm. B.Eerdmans Pub. Co., 1954) je savremeni religiozni pisac koji veruje da je samo jedan deo ljudskogroda bio uni{ten Potopom. Zbog zna~ajnih implikacija tog gledi{ta, posveti}emo ve}inu drugogpoglavlja ispitivanju njegovih argumenata.

30 31

=19 940 tona

22. W. Graham Scroggie, The Unfolding Drama of Redemption (London: Pickering & Inglis, Ltd.,1953), I, 74, 77. Italik je njegov.

23. Vilijem Senford LaSor tvrdi da je Potop poslat kao sud pobo`noj Sitovoj liniji zbog toga {tose preko brakova me{ala sa bezbo`nom Kainovom linijom. Prema tome, Potop nije morao da budeu opsegu {irem od prostiranja Sitove linije (“Does the Bible Teach a Universal Flood?” Eternity, Vol.XI, No. 10 (December, 1960)). Ali, kako je Potop mogao da uni{ti samo Sitovu liniju, ako su oni`iveli sa Kainovcima? Jo{ zna~ajnije je da Biblija svuda nagla{ava da Bog nije poslao Potop dauni{ti gre{ne svece, ve} da uni{ti “svet bezbo`ni~ki” (2. Petrova 2,5).

24. Bo`je triput ponovljeno obe}anje da nikada ne istrebi “sve `ivo” i “sve telo” ponovoPotopom (1. Mojsijeva 8,21; 9,11,15) ~ini sasvim nemogu}im prihvatanje gledi{ta da je samo deoljudskog roda bio uni{ten Potopom. A ako se insistira da se ti izrazi shvate u ograni~enom smis-lu, onda moramo da ka`emo da je Bog prekr{io svoje obe}anje vi{e puta; jer su milioni ljudi nestaliu velikim i razornim lokalnim poplavama u vi{e delova zemlje. Isti argument je odlu~uju}i i protivgledi{ta da je Potop bio geografski lokalan, iako antropolo{ki univerzalan, jer je Bog obe}ao nesamo da }e po{tedeti ljudski rod (da ne govorimo o “svih `ivim stvarima”) od drugog Potopa, ve}tako|e i samu zemlju (1. Mojsijeva 8,21; 9,11, Isaija 54,9).

25. Samuel J. Schultz, “The Unity of the Race: Genesis 1-11,” Journal of the AmericanScientific Affilation, VII (September, 1955), p. 52. LaSor tvrdi da Potop nije uni{tio sve ljude vanBarke zato {to Novi zavet dosledno izvodi rodoslov ljudskog roda od Adama, a ne od Noja! Me|utim,ne stoji tvrdnja da Noje nije mogao da bude otac poslepotopnog ~ove~anstva zato {to ni njegova`ena niti njegove tri snaje nisu dugovale svoje fizi~ko postojanje njemu u istom smislu u kome jeEva dugovala svoje postojanje Adamu.

26. Jo{ jedna mogu}nost bi bila da su prepotopni ljudi u drugim delovima Zemlje umrli ili bilinavedeni u Mesopotamiju upravo na vreme da budu udavljeni u lokalnom Potopu. Vidi u nastavku,str. 28-29.

27. C. F. Kejl ka`e u vezi 1. Knjige Mojsijeve 5: “Svaki napad na istorijski karakter njenih broj-nih izjava je u potpunosti propao, i nijedan odr`iv argument se ne mo`e izneti protiv njene ispravnos-ti”. Biblical Commentary of the Old Testament, trans. James Martin (Grand Rapids: Wm. B.Eerdmans Pub. Co., reprinted 1951), I, 123.

28. William R. Vis, “Medical Science and the Bible,” Modern Science and Christian Faith (2ded.; Wheaton: Van Kampen Press, 1950), p. 242. Italik je na{.

29. Hans Selye: “Is Aging Curable?” Science Digest, Vol. 46, December 1959, p. 1.30. Vidi strane 399-405.31. “Population Growth,” novinski ~lanak u Science, Vol 129, April 3, 1959, p. 882, koji se

odnosi na nedavni izve{taj The Future Growth of World Population, koji je objavio United Nations'Bureau of Social Affairs.

32. Fairfield Osborn: “Our Reproductive Potential,” Science, Vol. 125, March 22, 1957, p.531.

33. V. E. McKelvey: “Resoureces, Population Growth, and Level of Living,” Science, Vol. 129,April 3, 1959, p. 878. Vidi tako|e na{u raspravu o poslepotopnim populacijama u poglavlju 7.

34. John Pye Smith, The Relation Betwen The Holy Scriptures and Some Parts of GeologicalScience (5th ed.; London: Henry G. Bohn, 1854), pp. 269-270.

35. Edward Hitchcock, The Religion of Geology and Its Connected Sciences (Boston: Phillips,Sampson & Co., 1852), p. 132.

36. Hugh Miller, The Testimony of the Rocks (New York: Robert Carter and Brothers, 1875),pp. 316-319.

37. Hebrejska re~ za “zemlju” (arec) mo`e se nekada prevesti kao “kopno”. Osim u retkimprilikama, kontekst jasno ukazuje koji je prevod po`eljniji. “Arec” se javlja 79 puta u prvih devetglava 1. Knjige Mojsijeve, ali u samo ~etiri slu~aja mo`e sa pravom biti prevedena kao “kopno” (1.Mojsijeva 2,11,12,13; 4,16). Za raspravu o ograni~enoj upotrebi univerzalnih izraza, vidi u nastavku,str. 48-52.

38. Za dalju raspravu o ovoj stvari, videti genealogiju iz 1. Knjige Mojsijeve 11.39. Erich Sauer, The Dawn of World Redemptiion, trans. G. H. Lang (Grand Rapids: Wm. B.

Eerdmans Pub. Co., 1952), p. 67. 40. C. F. Keil op. cit., pp. 123-124.41. Edmund F. Sutcliffe, S.J., “Genesis,” A Catholic Commentary on Holy Scripture (New York;

Thomas Nelson & Sons, 1953), p. 190.42. Jamieson, op. cit., p. 99.43. Custance, op. cit., p. 18: “Sam metod kojim je Bog upozorio ljude ukazuje na situaciju u

kojoj je populacija sveta jo{ uvek bila prili~no dobro okupljena.” Ramm, op. cit., p. 239, koristi isti

argument kako bi dokazao da je Potop bio antropolo{ki lokalan, poga|aju}i samo mali deo ljud-skog roda!

44. Civilizacija je lako mogla da dostigne veliki razvoj pre Potopa, i prema tome je sistemkomunikacija mogao da bude efikasan. “Veliki napredak je verovatno bio na~injen u saznanju i ucivilizaciji tokom tako velikog perioda vremena. Umetnost i nauka je mogla da dostigne zrelost okojoj zapis, zbog svoje oskudnosti, ne pru`a odgovaraju}e razumevanje. Razaranje koje je prouroko-vao Potop mora da je zbrisalo hiljade otkri}a, i ostavilo ljude da ponovo sti~u, polaganim i strpljivimkoracima, zemlji{te koje su izgubili” (J. J. Steward Perowne, “Noah,” Dr. William Smith's Dictionaryof the Bible, ed., H. B. Hackett and Ezra Abbot. Boston: Houghton, Miffin, & Co., 1896, III, p.2178). Vidi tako|e u nastavku str. 40-41.

Ako, pored toga, dopustimo mogu}u jednoli~nost jezika pre Potopa, vi{e od sto godina tokomkojih je izve{taj Nojevih re~i mogao da se ra{iri, i uzmemo u obzir senzacionalnu prirodu njegoveizgradnje Barke, imamo vi{e nego dovoljno razloga da predpostavimo da je svako u svetu imao pri-liku da ~uje direktno ili indirektno upozorenja tog mo}nog “pravednog propovednika”.

45. Mnogi tuma~i Starog zaveta veruju da je period od Adama do Potopa trajao mnogo vi{eod 1.656 godina, zbog praznina u genealogiji i u 1. Knjizi Mojsijevoj 5. Ako je to ta~no, koliko bijo{ neverovatinje bilo insistirati da se ljudski rod nije ra{irio izvan Mesopotamije do vremenaPotopa.

46. George F. Wright, “The Deluge of Noah,” International Standard Bible Encyclopedia, II, 824.Cf. Ramm, op. cit., p. 239.

47. Wright, loc. cit. 48. Ri~ard F. Flint sa Univerziteta Jejl je tvrdio da su “gle~eri prekrili skoro tre}inu kopnene

oblasti u svetu”. Glacial Geology and the Pleitocene Epoch (New York: John Wiley & Sons, Inc.,1947), p. 10.

49. Byron C. Nelson, The Deluge Story in Stone (Minneapolis: Augsburg Publishing House,1931), p. 134. Me|utim, ve} 1950. dr R. C. Stoun je branio to gledi{te: bibljijski opis ne spre~avamasovnu migraciju do Ju`ne Amerike, Jave, Severne Evrope i Dalekoisto~ne Azije pre Nojevog vre-mena, pod uslovom da su takvi ljudi izumrli pre Potopa ili da su ubijeni plavljenjem tih oblasti”.(“Exegesis of the Biblical Account of the Flood,” neobjavljen rad, Wheaton College, Nov. 11, 1950).

50. Ovaj argument ozbiljno potkopava popularno gledi{te lokalnog Potopa. Rajtova bizarna teori-ja, naravno, ne bi bila pogo|ena njime; niti Ramova teorija antropolo{ki lokalnog Potopa. U stvari,Ram koristi taj isti argument kako bi branio sopstveno gledi{te: “Neki tvrde da se ~ovek nikadanije ra{irio izvan mesopotamske doline. To je nemogu}e braniti, jer je tako dobro dokazano da suse ljudi nalazili van oblasti Mesopotamije daleko pre Potopa”. Op. cit., str. 239. Zatim, u fusnotion dodaje: “Revinkl to priznaje.” Op. cit., pp. 32-40.

Ali, to je ~udan na~in za izra`avanje tog stava, po{to je Revinkl, zastupnik gledi{ta univerzalnogPotopa, naveo te mnogobrojne primere ljudskih fosila u razli~itim delovima sveta iz razloga da onisa~injavaju podupiru}e dokaze za gledi{te univerzalnog Potopa!

32 33

UUVVOODDKao deo od sedam glavnih argumenata za op{ti Potop, u prethodnom

poglavlju, ~etiri razloga su predstavljena za verovanje da je celokupna ljuds-ka populacija izvan Barke nestala u Potopu. Videli smo da su konzervativnireligiozni ljudi bili prakti~no jednoglasni u svojoj privr`enosti ovom gledi{tu.Me|utim, poslednjih godina mnogi teolozi su uzeli pero u ruke kako bi negi-rali, na navodnim nau~nim osnovama, da je Potop mogao da uni{ti celokup-ni ljudski rod osim Nojeve porodice.

U svom kontraverznom izdanju “Hri{}ansko gledi{te nauke i Svetogpisma” (The Christian View of Science and Scripture), Bernard Ram (BernardRamm), {ef postdiplomskih studija teologije na Bejlor univerzitetu,1 pozvao jereligiozni svet da napusti svoj “hiperortodoksni” stav prema uniformisti~kojnauci i da odbaci tvrdnju da je Potop bio univerzalan u geografskom iliantropolo{kom smislu.2 Postoje i drugi teolozi danas koji sa odobravanjemgledaju na takav stav; ali postavlja se pitanje koliko je jedan takav stav bib-lijski i nau~no opravdan.

Neophodno je da posvetimo celo jedno poglavlje razmatranju zamerki kojeje izneo Ram o antropolo{ki univerzalnom Potopu, pre nego {to se okrenemoglavnim zamerkama postavljenim protiv geografski univerzalnog Potopa; jerako se mo`e nau~no pokazati da Potop nije mogao da uni{ti celokupan ljud-ski rod u Nojevo vreme, onda bi napori za odbranu geografski univerzalnogPotopa bili besmisleni.

IINNDDIIJJAANNCCII SSUU BBIILLII UU AAMMEERRIICCII PPRREE PPOOTTOOPPAAPrvi argument protiv u~enja da su svi ljudi izvan Barke bili uni{teni je

izra`en na slede}i na~in:

“Ako su sigurne ~injenice da su ameri~ki Indijanci bili u Americi pre oko8.000 godina pre nove ere do 10.000 godina pre nove ere, onda je uni-verzalni Potop ili uni{tenje ~oveka moralo da bude pre tog vremena, azbog paralela izme|u 1. Knjige Mojsijeve i vavilonskog opisa Potopa te{kobi se prona{ao neki teolog koji bi `eleo da postavi Potop u tako ranovreme od 8.000 do 10.000 godina pre nove ere.”3

Pokaza}e se da se ovaj argument zasniva na pitanju relativne hronologi-je. Da bi bio valjan, obe njegove pretpostavke se moraju pokazati ta~ne: (1)nau~ni metodi datiranja za prve ljude su pouzdani i, prema tome, sigurno jeda su direktni potomci ameri~kih Indijanaca `iveli u zapadnoj hemisferi10.000 godina pre nove ere; i (2) zbog paralela izme|u vavilonskog i biblij-skog opisa Potopa, sam Potop nije mogao da se odigra pre manje od 10.000godina pre nove ere.

VVaavviilloonnsskkii ooppiiss PPoottooppaaPre svega, moramo da obratimo pa`nju na drugu Ramovu pretpostavku

kako bismo odredili za{to paralele izme|u vavilonskog i biblijskog opisaspre~avaju mogu}nost odigravanja Potopa pre manje od 10.000 godina prenove ere.

Izgleda da postoji op{te slaganje me|u semitskim teolozima da je datumsastavljanja Epa o Gilgame{u, bar u svojoj akadskoj pesni~koj formi nadvanaest plo~ica, bio pribli`no 2.000-1.700 godina pre nove ere.4 OpisPotopa, koji se nalazi na 11. plo~ici ovog epa, verovatno je postojao u neza-visnom pisanom obliku daleko pre nego {to je ugra|en u upotpunjeni Ep oGilgame{u. Semitski Vavilonci, koji su proizveli ovaj izvanredni ep, mogli suda pozajme mnoge elemente svog opisa Potopa od Sumera ~iju su kulturuusvojili.5 To da su Sumeri tako|e imali legendu o Potopu bilo je dokazanootkri}em delova glinene plo~ice u Nipuru datiranom na oko 2.000 godina prenove ere ili ranije. Po{to vavilonski opis Potopa sadr`i bli`e paralele sa bib-lijskim opisom, mo`emo da pretpostavimo ili da su Sumeri imali vi{e odjedne verzije i da su Vavilonci kopirali najprecizniju, ili da su Vavilonci primilisvoju tradiciju o Potopu direktno od svojih amoritskih predaka koji su izgledaimali bli`e veze sa Avramovim precima nego Sumeri.6

Zaista je zapanjuju}e videti koliko su velike oblasti op{teg slaganjaizme|u biblijskog i vavilonskog opisa Potopa. Kako Junger isti~e, oba opisa:(1) navode da je Potop bio Bo`ji plan, (2) sla`u se da je katastrofa bilabo`anski otkrivena heroju Potopa, (3) povezuju Potop sa poreme}ajima u ljud-skom rodu, (4) pri~aju o osloba|anju heroja i njegove porodice, (5) tvrde daje heroju Potopa bilo bo`anski nare|eno da izgradi veliki brod da bi sa~uvao`ivot, (6) ukazuju na fizi~ke uzroke Potopa, (7) navode trajanje Potopa, (8)imenuju mesto prizemljenja broda, (9) govore o slanju ptica u odre|enimintervalima kako bi utvrdili nivo voda, (10) opisuju ~inove bogoslu`enja kojeizvodi heroj posle svog osloba|anja, i (11) govore o darivanju posebnihblagoslova heroju posle katastrofe.7

Sa druge strane, mora se uvideti da postoji toliko va`nih razlika u detalji-ma izme|u ova dva opisa (biblijski opis je daleko racionalniji i dosledniji odvavilonskog), da je sasvim nemogu}e pretpostaviti da 1. Knjiga Mojsijeva nabilo koji na~in zavisi od Epa o Gilgame{u kao od izvora. Aleksandar Hajdelje pa`ljivo analizirao broj tih razlika, me|u kojima su i slede}e:

(1) Autori Potopa. U 1. Knjizi Mojsijevoj samo jedan i jedini pravi Bog jetaj koji donosi Potop zbog moralnog pada ~ove~anstva; u vavilonskom opisuPotop je poslat zbog naglosti Enlila i suprostavljanju volji drugih bogova.

34 35

PPooggllaavvlljjee 22

OOssnnoovvnnii aarrgguummeennttii pprroottiivvaannttrrooppoolloo{{kkii oopp{{tteegg PPoottooppaa

(2) Najavljivanje Potopa. U 1. Knjizi Mojsijevoj sam Bog upozorava Nojada sagradi Barku i daje ~ove~anstvu 120 godina da se pokaje; u vavilonskomopisu bogovi ~uvaju Potop kao tajnu, ali Ea daje Utnapi{timu (vavilonskomNoju), bez znanja Enlila, nagove{taj o nadolaze}oj propasti.

(3) Barka i njeni putnici. U 1. Knjizi Mojsijevoj Barka je veli~ine 300 x 50x 30 lakata sa tri palube i nosi osmoro ljudi, dve od svake ne~iste `ivotinjei sedam od ~istih, i hranu; u vavilonskom opisu Barka je veli~ine 120 x 120x 120 lakata sa devet paluba i nosi Utnapi{timovu porodicu i ro|ake,kapetana broda, sve zanatlije (ili obrazovane ljude), “seme svih `ivih stvore-nja”, i svo njegovo zlato i srebro.

(4) Uzroci i trajanje Potopa. U 1. Knjizi Mojsijevoj Potop je prouzrokovanrazvaljivanjem izvora velikoga bezdana i otvaranjem ustava nebeskih, i tiuslovi traju 150 dana, za kojima dolazi jo{ 221 dan tokom kojih vode opada-ju; u vavilonskom opisu ki{a je jedini uzrok koji se spominje i ona prestajeposle samo {est dana. Posle neodre|enog broja dana, Utnapi{tim i druginapu{taju Barku.

(5) Scena sa pticom. U 1. Knjizi Mojsijevoj prvo je poslat gavran, a zatimtri puta golubica u intervalima od po sedam dana; u vavilonskom opisu prvose {alje golubica, zatim lasta, i na kraju gavran, u neodre|enim intervalima.Vavilonski opis ne spominje maslinov list.

(6) Prino{enje `rtve i blagoslovi. U 1. Knjizi Mojsijevoj Gospod milostivoprima Nojevu `rtvu, daje njemu i njegovoj porodici mo} da se mno`e i napunezemlju, nagla{ava svetost ljudskog `ivota i obe}ava da ne}e ponovo uni{titizemlju vodenom poplavom. U vavilonskom opisu gladni bogovi “su se skupilikao muve nad `rtvenikom” jer su toliko dugo vremena bili li{eni `rtve.Pokre}e se sva|a izme|u bogova Enlila i Ee, i Enlil na kraju blagosloviUtnapi{tima i njegovu `enu po{to ga je Ea prekorio za njegovu naglost udono{enju Potopa. Utnapi{tim i njegova `ena su nagra|eni tako {to suproizvedeni u bogove i odvedeni u carstvo bogova.8

Politeizam i zbunjenost oko detalja u vavilonskom opisu izgleda da ukazu-ju na dug period usmenog preno{enja. Ipak, po{to 1. Knjiga Mojsijeva sadr`iBogom nadahnut zapis velikog Potopa, upe~atljive sli~nosti dva opisa ~ine daje veoma te{ko pretpostaviti da su Vavilonci primili svoj opis Potopa iz tradi-cije koja je bila usmeno preno{ena vi{e od sedam hiljada godina od vreme-na {irenja naroda iz Vavilona do kasnog ~etvrtog milenijuma pre nove ere,kada je kona~no mogla da bude zapisana za budu}nost na jedanaestoj plo~iciEpa o Gilgame{u. Ali, to je upravo ono {to bismo morali da pretpostavimoako su Indijanci naseljavali Severnu Ameriku neprestano od pre oko 10.000godina pre nove ere i ako pisanje nije bilo izumljeno do tek pre oko 3.000godina pre nove ere.9

Mora se shvatiti da ubacivanje 7.000 godina izme|u Vavilona i Avramastvara vi{e problema nego {to ih re{ava. Da ih spomenemo: (1) pore|enjesa biblijskom hronologijom; (2) blizina Potopu bar polovine poslepotopnihpatrijaraha zbog srazmerno kratkog vremenskog opsega izme|u Potopa iVavilona (zidanja kule); i (3) apsurdnost razdvajanja Ragava, Seruha, i Nahorahiljadama godina, naro~ito imaju}i u vidu ~injenicu da su razli~iti mesopotam-ski gradovi nazvani po njima.

[tavi{e, te{ko je uskladiti prva poglavlja 1. Knjige Mojsijeve sa koncep-tom o sedam hiljada godina dugom periodu op{te nepismenosti izme|u sudaVavilonu (kada je Bog razdvojio jezike narodima) i uspona blisko-isto~nih ci-vilizacija u ~etvrtom milenijumu pre nove ere. U stvari, Biblija izgleda ukazu-je da je bar deo ~ove~anstva pravio i ~uvao pisane zapise tokom ~itavog peri-oda od Adama do Avrama. U vezi prepotopnog perioda, Ram priznaje:

“U ~etvrtom i petom poglavlju 1. Knjige Mojsijeve imamo spisak imena,starosti ljudi, gradova, poljoprivrede, metalurgije i muzike. To ukazuje nasposobnost pisanja, ra~unanja, izgradnje, uzgajanja, topljenja i kompono-vanja. [tavi{e, to su radili neposredni potomci Adama.”10

Ako se sada dozvoli da Biblija ukazuje da su ljudi mogli da ~itaju i pi{upre Potopa, zar nije razumno pretpostaviti da su Noje i njegovi sinovi moglida obezbede precizan pisani opis Potopa za poslepotopno ~ove~anstvo? Zarne mo`emo tako|e da pretpostavimo da je veliki broj ljudi posedovao sposob-nost da ~ita i pi{e sve do suda Vavilonu, mo`da ve} hiljadu godina poslePotopa?11 Na takav zaklju~ak ukazuje jedinstvo njihovog govora (1. Mojsijeva11,1), jedinstvo njihovog cilja u protivljenju Bo`jim direktnim naredbama danapune zemlju (1. Mojsijeva 11,3-4; vidi 1,28; 9,1), i pre svega, veli~inomnjihovog projekta za izgradnju (“Hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj }e vrhbiti do neba” - 11,4) koji zahteva znanje iz matematike i in`enjerstva.

Da pismenost i pisani zapisi nisu nestali sa zemlje ~ak ni posle sudaVavilonu ukazuje se ~injenicom da nam Biblija obezbe|uje spisak patrijarha injihove starosti, ne samo za prepotopni i prevavilonski period, ve} tako|e iza poslevavilonski period sve do Avrama. Verovatno su ti patrijarsi (Falek,Ragav, Seruh, Nahor i Tara) bili {iroko razdvojeni vezama u dugoj liniji odMesijinih ljudskih predaka izme|u razdvajanja jezika u Vavilonu i Avramovogro|enja.12 Ali, bez obzira da li imamo ili ne potpuni spisak ljudskih veza uovom delu linije ka Mesiji, ~injenica da imamo imena nekih od njih, zajednosa njihovim starostima pri ro|enju njihovih prvih sinova i njihovim ukupnim`ivotnim vekom, ukazuje da je rodoslovni zapis odr`avan negde tokom ~itavogperioda.13

Prema tome, prva poglavlja 1. Knjige Mojsijeve ukazuju da je postojao barmali deo civilizacije na Bliskom istoku koji je povezivao civilizaciju Vavilona saSumerima i Vaviloncima (citat iz 1. Mojsijeve 10,6-14). Se}anje na “zlatnodoba” koje je prethodilo razdvajanju jezika i raseljenju ljudi iz Vavilona morada je odzvanjalo dugo posle toga u umovima ljudi, obezbe|uju}i plodno semeza uspon nove civilizacije u ~etvrtom milenijumu pre nove ere, isto kao {toje takozvano “mra~no doba” koje je usledilo posle pada Rima bilo samoprelaz ka jo{ ve}im kulturnim dostignu}ima perioda renesanse.

Pod tim okolnostima, veoma je te{ko shvatiti da je proteklo vi{e od 4 ili5 hiljada godina izme|u suda Vavilonu i Avramovog vremena; jer ako supisani dokumenti bili poznati u bilo kom delu Bliskog istoka tokom tih hilja-da godina, ~udno je da se najraniji pisani oblik za koji se zna da postoji sas-toji iz piktografa koji datiraju ne ranije od sredine ~etvrtog milenijuma prenove ere. Bilo bi pravilnije, imaju}i u vidu biblijske ~injenice, pretpostaviti dasu Amoriti (i verovatno Sumeri) primili svoje nadmo}nije opise Potopa oddirektnih predaka Avrama koji su ~uvali pisane zapise od vremena Vavilona.

36 37

Prema tome, iako su Sumeri nezavisno razvili sopstveni oblik pisma, preda-nje o Potopu (i bez sumnje tradicija o Stvaranju i Padu u greh) bi bilo o~uvanovi{e generacija posle Potopa u pisanim zapisima koji su odavno nestali.

Privode}i ovaj deo rasprave zaklju~ku, sla`emo se sa drugom Ramovompretpostavkom, to jest, da zbog paralela izme|u vavilonskog i bibilijskogopisa Potopa, sam Potop (i sud Vavilonu) nije mogao da se odigra pre vi{eod 10 hiljada godina pre nove ere. Mi mislimo da je ta pretpostavka ta~na,ne samo zbog problema obja{njavanja upe~atljivog predanja o Potopu kodVavilonaca kao proizvoda vi{e milenijuma ~isto usmenog preno{enja ve}, {toje jo{ va`nije, zbog nemogu}nosti postavljanja biblijske slike poslepotopne ci-vilizacije i linije poslevavilonskih patrijarha u takav hronolo{ki okvir. 1. KnjigaMojsijeva 11. poglavlje te{ko se mo`e razvu}i kako bi pokrila period od 8-10hiljada godina.

PPrreettppoossttaavvkkee nneeoopphhooddnnee zzaa mmeettooddee ooddrree||iivvaannjjaa ssttaarroossttiiAko se Potop nije odigrao pre manje od 10 hiljada godina pre nove ere,

da li treba da zaklju~imo, zajedno sa Ramom, da Severna Amerika i ameri~kiIndijanci nisu bili pogo|eni Potopom? Nikako, jer mi negiramo prvu pret-postavku da su nau~ni metodi datiranja prvih ljudi potpuno pouzdani i da sudirekti preci ameri~kih Indijanaca `iveli u Severnoj Americi pre oko 10 hiljadagodina pre nove ere. Da budemo jasni, nova metoda odre|ivanja starostimrtvih organskih supstanci uz pomo} radioaktivnog ugljenika (C-14) {iroko jeprihva}ena poslednjih godina, i mnogi su insistirali da su datumi dobijeniovom metodom valjani (uz gre{ku u okviru odre|ene granice) sve do 70 hi-ljada godina starosti ili vi{e.

Me|utim, ~injenica da se ova metoda zasniva na sumnjivim pret-postavkama i da mora da se koristi sa velikom pa`njom, mo`e se ilustrovatinedavnim doga|ajem. Dr Stjuart Pigot (Stuart Piggott), britanski arheolog,izjavio je da su dva testa sa radioaktivnim ugljenikom, na uzorku drvenoguglja, ukazali na starost od 2620-2630 godina pre nove ere za drevnu struk-turu Daringtonovih zidova u Engleskoj. Ali, potpuno zadovoljavaju}i arheolo{kidokazi su ukazali na starost koja je pribli`no hiljadu godina manja! Dr Pigotzaklju~uje da je datiranje radioaktivnim ugljenikom “arheolo{ki neprihvatlji-vo”.14 Dr Glen Denijel, izdava~ ~asopisa u kome je ovaj problem predstav-ljen, daje komentar na ovaj protivre~an dokaz:

“Veoma je va`no shvatiti da sumnje u vezi arheolo{ke prihvatljivosti dati-ranja radioaktivnim ugljenikom nisu zlonamerne niti predstavljaju novopoglavlje u borbi izme|u nauke i umetnosti. To je poku{aj da se procenesve dostupne ~injenice, fizi~ke i nefizi~ke... U trenutku smo kada bar nekiod nas nisu sigurni kako da odgovore na pitanje: kada ugljenik 14 dajeta~an arheolo{ki podatak? Svakako da nam treba uverenje, izvan svakerazumne sumnje u sada{njem trenutku, da nau~nici znaju sve opromenljivim vrednostima koje su tu uklju~ene, da Elsaser (Elsasser), Nej(Nei) i Vinkler (Winckler) nisu u pravu kada pretpostavljaju da su posto-jale varijacije u intenzitetu formiranja C-14 kosmi~kim zracima i da sudrugi gre{ili pretpostavljaju}i da su postojala kolebanja u prvobitnomsadr`aju C-14.”15

Po{to }e celokupno pitanje metoda odre|ivanja starosti i njegove pret-postavke biti razmatrane u velikoj meri u kasnijim poglavljima,16 ovde }emosamo navesti da se metoda radioaktivnog ugljenika ne mo`e primeniti na peri-ode u dalekoj pro{losti, jer se biblijsko u~enje o op{tem Potopu poziva naneuniformisti~ku istoriju Zemljine atmosfere, a time i na aktivnosti kosmi~kihzraka i koncentraciju radioaktivnog ugljenika. Po{to su pretpostavke za ovu isli~ne metode datiranja ostataka prvih ljudi jasno protivre~ne svedo~anstvuBo`je re~i (na primer, 2. Petrova 3,3-7), mo`emo da zaklju~imo da suameri~ki Indijanci migrirali na ovaj kontinent posle razdvajanja jezika uVavilonu, iako se Potop odigrao pre manje od 10.000 godina pre nove ere.

CCEELLOOKKUUPPNNOO ^̂OOVVEE^̂AANNSSTTVVOO NNIIJJEE PPOOTTEEKKLLOO OODD NNOOJJEEVVEE PPOORROODDIICCEETo je prili~no slo`en argument, koji Ram iznosi u poku{aju da pobije

antropolo{ki univerzalan Potop sa biblijske, kao i sa nau~ne ta~ke gledi{ta.

“Izvo|ene svih rasa od Noja je mogu}e jedino ako se prihvati univerzalanPotop ili Potop koji je univerzalan koliko i ~ovek. Verovati da je Noje imaocrnog sina, braon sina i belog sina predstavlja izmi{ljotinu... Koliko mi mo`emo da odredimo, prva poglavlja 1. Knjige Mojsijeve su

skoncentrisana oko toka ~ove~anstva (dela bele rase) koji je proizveosemitsku porodicu naroda ~iji su ~lan Jevreji. Nojevi sinovi su svi bili beli,koliko mi mo`emo da odredimo, a isto tako i svi njihovi potomci. Tablicanaroda ne daje nikakav nagove{taj o bilo kakvim crnim ili mongoloidnimljudima... Dovoljno je re}i da poku{aji izvo|enja rasa celog sveta, odNojevih sinova iz tablice naroda, nisu neophodni sa biblijske ta~kegledi{ta, niti su mogu}i sa antropolo{ke.”17

Pre nego {to poku{amo da odgovorimo na ovaj argument, prvo moramoda ga analiziramo u njegovim sastavnim delovima: (1) Noje nije mogao daima crnog sina, braon sina i belog sina; (2) tablica naroda u 1. KnjiziMojsijevoj 10. poglavlju govori samo o belim ljudima; (3) nije neophodnoizvesti sve narode od Nojeve porodice sa biblijske ta~ke gledi{ta; i (4)nemogu}e je to u~initi sa antropolo{ke ta~ke gledi{ta.

NNoojjeevvii ssiinnoovviiPrvi od ovih argumenata svakako ne uspeva u onome {to je bila namera,

jer predla`e da su zastupnici antropolo{ki op{teg Potopa posve}eni apsurd-noj hipotezi da su Nojeva tri sina bila rasno razli~ita. R. Ler Haris (R. LairdHarris) sa Fakulteta teolo{kog saveza ima neke veoma korisne komentare poovom pitanju, koje mi predla`emo kao na{ odgovor na ovaj argument:

“Ne moramo da prihvatimo gledi{te koje je nekada bilo izra`eno da su trisina bila: crn, `ut i beo. Ako su bili, kakve su bile njihove `ene? Pre }emore}i da su kod ovih {estoro ljudi bili prisutni svi geni koji su se razdvojiliu savremenim rasama... Sim je mogao da ima gene za kovrd`avu kosu i`utu ko`u, Ham za belu ko`u i mongoloidne o~i, itd. Ali, ovi geni su svimorali da budu prisutni bilo vidljivo u telesnim osobinama ili ne.”18

38 39

TTaabblliiccaa nnaarrooddaaDrugi deo ovog argumenta protiv toga da je Potop uni{tio celokupno

~ove~anstvo, to jest, da tablica naroda u 1. Knjizi Mojsijevoj 10. poglavljugovori samo o belim ljudima, je u najboljem slu~aju argument iz }utanja.Po{to 10. poglavlje 1. Knjige Mojsijeve ne govori o rasama ve} o narodimai porodicama i jezicima,19 bilo bi ishitreno insistirati da preci crnaca i mon-goloidne rase nisu bili uklju~eni u ovo poglavlje. Rasne razlike za koje danasznamo, nastale su usled varijacija koje su “se javile u malim izolovanim gru-pama, koje su, zbog svoje male veli~ine i izolovanosti na samim krajnjim mes-tima u evropsko-azijsko-afri~koj kopnenoj oblasti, tako razvile nove osobine. Ikulturna i sredinska selekcija su tako|e mogle da deluju”.20 Antropolozi sma-traju da su crnci migrirali iz Ju`ne Azije u Afriku relativno skoro.21 Prema 1.Knjizi Mojsijevoj 10. poglavlju, potomci sva tri Nojeva sina `iveli su uZapadnoj Aziji posle Vavilonske kule. Prema tome, nemogu}e je re}i od kogsina ili sinova su potekli crni i mongoloidni ljudi.

[tavi{e, geografski opseg 1. Knjige Mojsijeve 10. poglavlje ne ostavlja uti-sak da su samo ljudi iz doline Mesopotamije bili pogo|eni Potopom. Jafetovisinovi su opisani kako kre}u u razli~ite delove Evrope uklju~uju}i Tiras(verovatno [panija), a neki od Hamovih potomaka su se smestili u severnoji isto~noj Africi (Hus, Mesrain i Fud). Da li onda treba da pretpostavimo, naosnovu Ramove teorije, da su cela Evropa, severna Afrika i Bliski Istok bilipotpuno nenastanjeni ljudima sve dok se “beli” Nojevi potomci nisu doseliliu te oblasti pre oko 5 hiljada godina pre nove ere? Ako su stanovnici tihoblasti bili istrebljeni Potopom, suo~eni smo sa problemom obja{njavanjakako je Potop mogao da pokrije tako velike oblasti planete, a da u isto vremene prekrije celu zemlju. Ali, re}i da su neki ljudi ve} `iveli u svim tim regio-nima kada su Nojevi potomci bili {iroko rasprostranjeni posle suda kodVavilonske kule, bilo bi protivre~no jasnoj izjavi 1. Knjige Mojsijeve da “odnjih se naseli sva zemlja” (9,19; citat iz 10,5.32; 11,1.9).22

BBiibblliijjaa ii rraassppoorreedd rraassaaNa tre}em mestu, Ram tvrdi da “poku{aji izvo|ena rasa celog sveta od

Nojevih sinova, iz tablice naroda, nisu neophodni sa biblijske ta~ke gledi{ta”.Ali, to je u stvari po~etak pitanja, jer smo mi ve} pokazali u prethodnompoglavlju da je: (1) sama svrha Potopa bila besmislena ako samo jedan deogre{nog ~ove~anstva nije bio uni{ten; (2) mnogi tekstovi Starog i Novog zave-ta nagla{avaju da su jedino Noje i njegova porodica bili po{te|eni; (3) IsusHrist je jasno izjavio da su svi ljudi bili uni{teni osim onih koji su bili u Barci,i (4) zavet duge bio bi potpuno besmislen ako je samo deo ljudskog roda biouklju~en. Ako su ovi biblijski argumenti dosledni, onda jeste neophodnoizvesti sve rase sveta iz Nojevih sinova, sa biblijske ta~ke gledi{ta.

AAnnttrrooppoollooggiijjaa ii rraazzddvvaajjaannjjee rraassaaRamov ~etvrti stav zahteva detaljnije razmatranje, jer se poziva na nauku

o antropologiji kao dokaz da sada{nji raspored ~ove~anstva nije mogao da

se ostvari posle Potopa. Ako takav dokaz mo`e da bude izveden izantropologije, zaista bi predstavljao ozbiljan problem. Ali, gde je takav dokaz?Jo{ jednom izgleda da imamo argument na osnovu }utanja, jer Ram nepodr`ava svoje izjave pozitivnim dokazima.

Nedavne migracije iz Azije. Da li antropolo{ke ~injenice stvarno ukazujuna veoma postepeno rasprostiranje savremenih rasa tokom stotina hiljadagodina? Ne. U svom dobro poznatom ud`beniku “^ove~anstvo do sada”(Mankind So Far), profesor Vilijam Hauels ka`e da su australijski aborid`iniverovatno dostigli svoj ostrvski kontinent “otrilike u vreme kada su Indijancii{li u Ameriku, mo`da pre deset hiljada godina pre nove ere”.23 Razmatraju}iproblem prvobitnog rasprostiranja crnaca i tamnoputih ljudi, Hauels ka`eslede}e:

“Oni su bez sumnje ‘novije‘ rase od australijske, zato {to su specijalizo-vani, naro~ito po kosi... Njihovo krajnje {irenje bi, me|utim, biloskora{nje, jer su tamnoputim ljudima bili potrebni ~amci kako bi stigli doAndamana ili Filipina. Crnci bi morali da na~ine svoj izlaz iz Azije jo{ kas-nije, uz napredniju (neolitsku) kulturu, i verovatno tako|e sa ~amcima.Relativno skori dolazak crnaca u Afriku ne bi trebao da {okiraantropologe... I ne postoje antropolo{ki znaci pre neolitskih ljudi u Kongu,i mogu}e da tu nije bilo ljudi kada su crnci stigli.”24

Posle nagla{avanja “ogromnog rasta poslednjih deset hiljada godina”, i“nedavnog {irenja ~oveka”, Hauel izjavljuje: “Ako pogledamo, pre svega, deosveta koji je bio ishodi{te rasa, mo`emo da na~inimo samo jedan izbor. Svevidljive stope vode iz Azije.”25

Imaju}i u vidu ovu veliku disperziju rasa iz Azije tokom proteklih nekolikohiljada godina (~ak i na osnovu priznavanja vremena koje obi~no primenjujuevolucioni antropolozi), {ta ostaje od Ramovog tvr|enja da je izvo|enje savre-menih rasa od Nojevih sinova nemogu}e sa antropolo{ke ta~ke gledi{ta?

Op{ta predanja o Potopu. Ali, jo{ zanimljivija linija dokaza od te, o rasnojpodeli i migraciji, mo`e se na}i u op{tim predanjima o Potopu. Veliki broj,~ak na stotine takvih predanja, prona|en je u svakom delu sveta, i u isto~noji u zapadnoj hemisferi; i zajedni~ko za ve}inu njih je se}anje na veliki Potopkoji je jednom prekrio zemlju i uni{tio sve osim malog ostatka ljudske rase.Mnoga od njih, ~ak i ona koja su prona|ena kod ameri~kih Indijanaca, govo-re o gra|enju velike Barke koja je spasila ljudsko i `ivotinjsko seme odukupnog uni{tenja Potopom i koja se, na kraju, prizemljila na planinu.Duga~ke rasprave o predanjima o Potopu iz skoro svakog naroda pod nebom,zajedno sa predlozima za dalja istra`ivanja, mogu se na}i u bilo kom od veli-kih biblijskih re~nika i enciklopedija.26

Ne mo`e se o~ekivati, naravno, da nereligiozni nau~nici priznaju da takvapredanja sa~injavaju potvrdne ~injenice za istorijsku realnost opisa iz 1.Knjige Mojsijeve, jer je deo Biblije (izme|u ostalog) bio pripisan, na osnovuantiteisti~kih pretpostavki, svetu mita i legende.

Zapanjuju}i na~in na koji savremeni nau~nici pogre{no tuma~e pravizna~aj Epa o Gilgame{u je primer ove antinatprirodne predrasude.Konzervativni religiozni nau~nici su smatrali da je 11. tablica tog epa, kojasadr`i vavilonski opis Potopa, jedna od najupe~atljivijih potvrda 1. Knjige

40 41

Mojsijeve ikada otkrivenih u drevnoj literaturi. Uprkos politeisti~kim elementi-ma, vavilonski opis sadr`i paralele sa opisom iz 1. Knjige Mojsijeve, ~ak i popitanju detalja, {to ne pretstavlja ni{ta manje nego iznena|enje. Opis Potopaiz 1. Knjige Mojsijeve, po{to je oslobo|en bilo kakvih elemenata kvarenja kojisu bili obilni u vavilonskoj verziji, zasnovan je na pisanim zapisima koji suodr`avani ~isti i precizni kroz vekove uz Bo`ju pomo}.27

Ali, nau~ni kriti~ari, umesto da priznaju da je vavilonska verzija veomaiskvarena verzija ~istog opisa iz 1. Knjige Mojsijeve, namerno su preokretaliprave odnose ovih zapisa govore}i kako je opis iz 1. Knjige Mojsijeve iskvare-na verzija Epa o Gilgame{u! Slede}i navod }e poslu`iti kao ilustracija apsur-dnosti do koje ovakav tip razmi{ljanja mora na kraju da dovede:

“Upravo u to vreme (1870-ih), tradicionalno gledi{te o Potopu je primilosmrtni udarac, i to na potpuno neo~ekivan na~in. Istra`ivanjima D`ord`aSmita na asirskim plo~icama u Britanskom muzeju, 1872, i njegovimotkri}ima iz Asirije, pokazano je, van svake sumnje, da je veliki broj opisaiz 1. Knjige Mojsijeve prosto adaptacija ranijih i to naro~ito haldejskihmitova i legendi... Drugi posve}eni nau~nici su pratili put koji se tako otvo-rio - Sejs u Engleskoj, Lenormant u Francuskoj, [reder u Nema~koj - sarezultatom da je hebrejski opis Potopa, sa kojim su vekovima zbogteolo{ke obaveze sva geolo{ka istra`ivanja morala da se sla`u, potisnut,~ak i od strane najistaknutijih religioznih nau~nika, u svet mita i legende.Sandrijevi slabi poku{aji da razbije snagu ovog otkri}a, i o~igledno ra{irenstrah od njegovog potvr|ivanja, svakako su imali veliki uticaj na sve{ten-stvo.”28

Na `alost, situacija je ostala nepromenjena tokom 60 godina koliko je pro-teklo od kada je Endrju Vajt (Andrew White) napisao te re~i; i, kako je MerilF. Junger istakao, ideja da su Jevreji pozajmili svoju pri~u o Potopu odVavilonaca “je trenutno naj{ire prihva}eno obja{njenje”.29 Prakti~no svi reli-giozni nau~nici su ujedinili svoje glasove u osudi ove slepe i nekriti~ne pre-drasude dela liberalnog i svetovnog u~enja.30

Ali, ako takvi ljudi nisu uspeli da sakriju svoje antibiblijske predrasude urelativno prostom slu~aju vavilonskih i biblijskih paralela, kakvo pouzdanjemo`emo da imamo u njihovo dogmatsko tvr|enje da ogromna koli~ina preda-nja o Potopu {irom sveta ne pru`a nikakve dokaze za pravi Potop koji je bioveli~ine kao {to je opisano u 1. Knjizi Mojsijevoj?

Jedan izgovor, koji su antropolozi ~esto koristili za negiranje zna~ajapovezanosti univerzalnih predanja o Potopu, jeste da su druga predanja,o~igledno izmi{ljena, prona|ena me|u primitivnim ljudima u veoma razdvo-jenim oblastima, imaju}i nekoliko zajedni~kih elemenata. A. L. Kreber (A. L.Kroeber) opisuje legendu o Magi~nom letu na slede}i na~in:

“Postoji jedna narodna pri~a sa rasprostranjeno{}u koja ostavlja malosumnje u njegovo poreklo od jedinstvenog izvora. To je doga|aj poznatkao magi~ni let ili gonjenje uz prepreke. On govori kako je heroj, kada jejuren, bacao iza sebe kamen, ~e{alj i posudu sa uljem ili drugomte~no{}u. Kamen se pretvara u planinu ili liticu, ~e{alj u {umu ili ~estar,te~nost u jezero ili reku. Svaka od ovih prepreka spre~ava gonioca i dopri-nosi da heroj kona~no pobegne.”31

Po{to su ovu legendu ispri~ali primitivni ljudi iz Evrope, du` Azije doSeverne Amerike, antropolozi su je koristili kao primer kako se legende oPotopu {ire iz zajedni~kog centra, od plemena do plemena oko sveta, a danije neophodno da su sami ljudi nosili pri~u sa sobom kako su migrirali dosvojih sada{njih oblasti rasprostranjenja.

Ali, dok moramo lako da odobrimo mogu}nost obja{njavanja univerzalnihlegendi o Potopu na principu difuzije, insistiramo da je podjednako mogu}e,sa antropolo{ke ta~ke gledi{ta, objasniti ih na principu predanja:

“[ta god da je istina - op{ti ili lokalni Potop - se}anje na Potop seprenosilo sa generacije na generaciju kao predanje, ili od ljudi na ljudedifuzijom - problemi su tu i podaci su antropolo{ki. Antropologija ne mo`eda u~ini puno kako bi orijentisala praistoriju ~oveka u vezu sa Potopomdok se geolo{ka pitanja o Potopu ne re{e, ili dok se ne poka`e prednosttakvog gledi{ta, ali pitanja i podaci su od tada pa nadalje antropolo{ki.”32

Prema tome, antropologija nema pravo da odlu~i na jedan ili drugi na~inu vezi pravog zna~aja tih legendi o Potopu. Sve {to mo`e da uradi jeste daih opi{e i da ponudi neke pa`ljive nagove{taje kako bi mogle da buduobja{njene, s tim {to bi takvi nagove{taji neizbe`no bili obojeni pret-postavkama onoga ko ih daje. ^ak i Kreber priznaje to u svom uvodu opoglavlju koje sadr`i njegovu raspravu o legendama o Potopu.

“Zna~ajan deo istra`ivanja antropologije sastoji se od grupisanja u ovezamagljene svetove, skupljanja delova dokaza i delimi~nih orijentacija, iod njihovog konstruisanja u najbolju dostupnu pretpostavku... Ovo poglav-lje daje pregled odre|enog broja problema na koje se mo`e dati samodelimi~an ili verovatan odgovor - prikazuje ih kao uzorak tipova pristupakoje antropologija preuzima u nejasnim situacijama.”33

Takvu ljudsku i nau~nu objektivnost treba preporu~iti ljudima ~ija seistra`ivanja grupi{u “u nejasnim situacijama”. Ali, mi ne vidimo duh bezstrasti i objektivnost u Kreberovoj diskusiji o legendama o Potopu u vezi sa1. Knjigom Mojsijevom:

“Mitovi o Potopu su pri~ani od strane verovatno najve}eg dela ljudskihnacija. Ranije je smatrano da ovo {iroko rasprostranjenje dokazuje real-nost biblijskog Potopa, ili da je dokaz porekla celokupnog ~ove~anstva odjednog naroda koji ga je jednom do`iveo. Pobijanje te{ko da je neophod-no.”34

Me|utim, izjave kao {to su ove su prili~no obmanjuju}e, zato {to konzer-vativni nau~nici ne gledaju na tradicije o Potopu kao na dokaz za Nojev Potop.Umesto toga, oni gledaju na te tradicije kao na zna~ajan posredan dokaz35za Potop koji je bio bar antropolo{ki univerzalan; jer takav dokaz, dok jemo`da nedovoljan sam po sebi, dobija nov zna~aj kada se kombinuje sa obil-nim biblijskim dokazima za takvu katastrofu daleko unazad u ljudskoj istorijii religiozni ljudi su ga opravdano koristili tokom vekova kao potporu za 1.Knjigu Mojsijevu. Drugim re~ima, ako je stvarno postojao Potop koji je uni{tio~ove~anstvo, kako Biblija u~i, onda bi univerzalna predanja o Potopu bilaupravo ono {to bi o~ekivali da prona|emo. Neki narodi bi preokrenuli pri~u oBarci, povla{}enoj porodici, spu{tanju na planinu i pu{tanju ptica; drugi bi

42 43

zapamtili sam Potop i svrhu zbog koje je poslat, a drugi bi zadr`ali samogrube linije doga|aja povezane sa najve}om krizom u ljudskoj istoriji.

Ali, pravo pitanje je: {ta bi nereligiozni antropolozi rekli o opisu Potopa iz1. Knjige Mojsijeve da ne postoje legende ili predanja bilo gde u svetu otakvom Potopu? Zar ne bi koristili sam taj nedostatak posrednih dokaza kaoveliku zamerku istinitosti biblijskog opisa? Alen A. Mekri (Allan A. MacRae)sa Instituta teolo{ke vere je uperio prst u su{tinu problema kada je napisao:

“Ako se op{ti Potop odigrao vekovima posle stvaranja, bilo bi prirodnoo~ekivati da bi se celokupno ~ove~anstvo se}alo mnogih njegovih detaljadugo vremena, iako bi neka mesta te`ila da postaju prili~no iskrivljena,kako bi ljudi sve vi{e i vi{e zaboravljali uzrok i svrhu katastrofe.”36

Raspravljaju}i o dokazima za tradicije Potopa, Ram ne uspeva sasvimjasno da razgrani~i to pitanje. O~igledno shvataju}i snagu tih tradicija kaoposrednih dokaza za antropolo{ki univerzalan Potop ({to je u stvari i pitanjeu ovom poglavlju), on usmerava svoj napad na one koji bi koristili takve tradi-cije kao dokaz za geografski univerzalan Potop. On pi{e:

“Moramo pa`ljivo da pravimo razliku izme|u onoga {to je sigurnopovezano sa biblijskim opisima, onoga {to je verovatno povezano, onoga{to je svesna ili nesvesna asimilacija podataka o Potopu, onako kako suih pri~ali misionari i spajali u pri~e o lokalnim Potopima i onoga {to je~isto lokalno pitanje koje nema nikakve veze sa Biblijom... Podaci nisutakvi da bi iz {irokog opsega legendi o Potopu univerzalni Potop mogaoda se pravilno izvede.”37

Kao dodatak skretanju sa glavne teme, Ram umanjuje iznena|uju}esli~nosti u detaljima izme|u tih predanja o Potopu predla`u}i da je veliki brojod njih mogao da nastane iz “~isto lokalnih doga|aja” ili na osnovupropovedanja misionara! Po na{em mi{ljenju, nau~no je besmisleno postavi-ti predanja o Potopu u takav kontekst. D`on Brajt (John Bright), dobro poz-nati savremeni nau~nik, govori o gledi{tu o “lokalnim poplavama” i priznajeda “je te{ko poverovati da se tako upe~atljiva sli~nost, koja postoji izme|utoliko puno ovih {iroko razdvojenih opisa, mo`e objasniti na taj na~in”.38

Izgleda da nije neophodno pobiti tvrdnju da su misionari bili odgovorni za{irenje legendi o Potopu na neki zna~ajniji na~in.39 Bajron C. Nelson napadatu teoriju iz tri razli~ita smera: (1) nema univerzalnih legendi o bilo kom dru-gom velikom ~udu zapisanom u Bibliji, kao {to je prelazak Crvenog mora; (2)ako su misionari bili odgovorni za predanja o Potopu, te{ko je objasniti takopuno va`nih razlika u nagla{avanju i detaljima u ovim predanjima, i (3) velikuve}inu predanja o Potopu su sakupljali i zapisivali, ne biblijski orijentisanimisionari, ve} svetovni antropolozi koji nisu imali nikakav interes u potvr|ivan-ju biblijskog opisa. “Ta~er, Ketlin, Emerson, Benkroft i Kingsborou, koji suskupljali ameri~ke legende, bili su istra`iva~i uro|eni~kih rasa i ni{ta vi{e.”40Ovim argumentima mo`emo da dodamo ~injenicu da biblijski orijentisanimisionari nisu nikada u pro{losti stigli do svih tih udaljenih plemena u svetu;a ~ak i da jesu, oni bi propovedali spasenje umesto koncentrisanjacelokupnog svog u~enja na Potop iz 1. Knjige Mojsijeve.

SSAA@@EETTAAKK II ZZAAKKLLJJUU^̂AAKKDva osnovna argumenta Bernarda Rama protiv antropolo{ki univerzalnog

Potopa se u su{tini svode na slede}e: Potop je bio u previ{e bliskoj pro{lostida bi dozvolio da je sada{nja svetska populacija, po svojim rasnim tipovimai geografskim rasporedom, potekla od Nojeve porodice. Kao odgovor na to,mi smo pokazali: (1) negativno, da ne postoji na~in nau~nog dokazivanja daje sada{nji raspored ~ove~anstva po~eo od datuma ranijeg od onog kojiBiblija predla`e za Potop, i (2) pozitivno, da je relativno nedavno rasprosti-ranje rasa sa azijskog kopna, zajedno sa posrednim dokazom na osnovuop{tih predanja o Potopu, bli`e konceptu o antropolo{ki univerzalnom Potopunego {to je konceptu o antropolo{ki lokalnom Potopu. Prema tome, mo`emoda zaklju~imo da su Ramovi argumenti protiv Potopa koji je uni{tio ljudski rodu Nojevo vreme neodgovaraju}i, po{to nisu podr`ani ni naukom, niti Biblijom.

LLiitteerraattuurraa1. Sada profesor sistemske teologije i hri{}anske apologetike pri baptisti~koj bogosloviji u

Kaliforniji.2. Me|u mogobrojnim pregledima ove knjige koji su napisani, mogu se spomenuti slede}i:

James O. Buswell, Robert D. Culver, and Russell L. Mixter, Journal of the American ScientificAffilation, Vol. 7, No. 4 (Dec., 1955); Meredith G. Kline, The Westminster Theological Journal, Vol.18, No. 1 (Nov., 1955); Joseph T. Bayly, Eternity, Vol. 6, No. 8 (August, 1955); Arhur W. Kuschke,The Presbyterian Guardian (March 15, 1955); Edwin Y. Monsma, Torch and Trumpet (Sept., 1955);i John Theodore Mueller, Concordia Theological Monthly, Vol 26, No. 3 (March, 1955).

3. Ramm, op. cit., p. 336. Zbog prikladnosti smo iz Ramove diskusije izdvojili ono za {ta sma-tramo da su njegovi glavni argumenti, jer ih on nije rasporedio po nekom odre|enom redosledu.

4. James B. Pritchard, ed., Anicent Near Eastern Texts Relating to the Old Testament(Princeton: Princeton University Press, 1950), p. 73.

5. Alexander Heidel, The Gilgamesh Epic and Old Testament Parallels, (2nd. Ed. Chicago,University of Chicago Press, 1949), p. 14.

6. Vidi John Bright, A History of Israel (Philadelphia: The Westminster Press, 1959), pp. 43,49.

7. Merrill F. Unger, Archeology and the Old Testament (3rd ed.; Grand Rapids: ZondervanPublishing House, 1956), pp. 55-56.

8. Alexander Heidel, The Gilgamesh Epic and Old Testament Paralleles, (2nd. Ed. Chicago,University of Chicago Press, 1949), pp. 224-258. Naro~ito je zna~ajna Hejdelova rasprava oUtnapi{timovoj zabuni prilikom slanja gavrana. Ibid., p. 253.

9. Op{te je uverenje da je najraniji oblik pisma otkriven posle 3500. godine pre nove ere, kakoje predstavljeno sumerskim piktografskim rukopisom otkrivenim kod Ereha. Cr. Jack Finegan, LightFrom the Anicent Past (2d ed.; Princeton, N. J.: Princenton University Press, 1959), pp. 26,29; iJohn Bright, op. cit., pp. 22-24.

10. Ramm, op. cit., p. 327.11. Videti napomenu 1, za raspravu o du`ini perioda izme|u Potopa i suda Vavilonu. 12. Biblijski dokazi vezani za navodno postojanje praznina u rodoslovu 1. Knjige Mojsijeve 11

izneti su u drugoj literaturi koja }e kasnije biti citirana. 13. Shvatljivo je, naravno, da je Bog mogao natprirodno da odr`i ~isto usmeno predanje deta-

lja 1. Knjige Mojsijeve 1-11 unutar linije poslevavilonskih patrijarha, ili je mogao da otkrije sve tedetalje direktno Mojsiju, odvojeno od bilo kakvih usmenih ili pisanih izvora. Me|utim, nijednahipoteza ne bi otvorila put za neograni~eno produ`avanje poslepotopnog perioda jer bi se i daljemorala suo~iti sa problemima iznesenim u nekoj drugoj literaturi. Va`no je zapamtiti da bez obzirakoji je izvor Mojsije primenio prilikom sastavljanja knjige Postanja - bilo pisane zapise, usmenopredanje ili direktno otkrovenje - usmeno nadahnu}e garantuje njen apsolutni autoritet inepogre{ivost (Mateja 5,18, Luka 24,25-27, Jovan 5,46, 10,35). Cf. Unger, op. cit., p. 71.

44 45

14. Stuart Piggott, “The Radio-Carbon Date from Durrington Walls,” Antiquity XXXIII, No. 132(Dec., 1959), p. 289. Jo{ jedan istaknuti arheolog, profesor V. Miloj~i}, navodi da su neki datumidobijeni metodom radioaktivnog ugljenika iz jugoisto~ne Evrope hiljadu godina previ{e veliki. H. T.Waterbolk, “The 1959 Carbon-14 Symposium at Groningen,” Antiquity, XXXIV, No. 133 (March,1960), pp. 14-18; cf. pp. 4-5.

15. Glyn Daniel, loc. cit., p. 239.16. Vidi u nastavku, str. 223-227; 281-288, i 305-328.17. Ramm, op. cit., pp. 336-337. 18. R. Laird Harris, “Racial Dispersion,” Journal of the American Scientific Affiliation, Vol. 7,

No. 3 (Sept, 1955), p. 52.19. Haris isti~e da je rasa fizi~ki izraz. A.S.A. Simpozijum navodi Boasovu definiciju da je rasa

“skup geneti~kih linija predstavljenih u populaciji” (str. 105). Imaju}i ovo na umu, mi smo uhendikepu prilikom istra`ivanja drevnih rasa, zasnovanim na pisanim izvorima. Ljudi su ~e{}e opi-sivani na osnovu jezika i kulture, nego u odnosu na fizi~ke karakteristike” (loc. cit.).

20. William A. Smalley, “A Christian View of Anthropology,” Modern Science and Christian Faith,(2nd Ed., Wheaton, III., Van Kampen Press, 1950), p. 114.

21. William Howells, Mankind So Far (New York: Doubleday and Co., Inc., 1947), p. 299. Vididole u nastavku za potpuni citat. Vredi istaknuti da je Hus, u najmanju ruku morao da ima potomkesa veoma tamnom ko`om: “Da li mo`e Etiopljanin (Husit) da promeni svoju ko`u, ili leopard svojepege?” (Jeremija 13,23, citat iz 4. Mojsijeve 12,1, Jeremija 38,7, Amos 9,7, Dela 8,27). Rasnerazlike su mogle da se pojave veoma brzo posle suda kod Vavilonske kule zbog iznenadnog rapro-stiranja i izolacije porodica i nacija.

22. Dok Ram prati liniju samo kavkaskih jezika do Vavilona (op. cit., p. 340), Lasor (loc. cit.)zauzima jo{ ekstremnije gledi{te predla`u}i da se disperzija ljudi iz 1. Knjige Mojsijeve 10 odigralapre suda Vavilonu i da je taj sud uklju~ivao samo Semite (potomke Sima). Takvo gledi{te ne uzimau obzir karakteristiku hronolo{kog preklapanja u Starom zavetu (1. Mojsijeva 1 i 2; 4 i 5; 7,6-12i 7,13-17, itd.); ili neophodnost tuma~enja izraza “zemlja” u 11,1.4.9 u svetlu 10,32; ili nepodu-darnost toga da Biblija obja{njava poreklo semitskih jezika, a da ne obja{njavanja poreklo jafetskihi hamitskih jezika (10,5.20); ili ~injenicu da je Vavilon postao hamitski, a ne semitski grad (10,10).Vidi standardne komentare za 1. Knjigu Mojsijevu 10-11.

23. Howells, op. cit., pp. 297-298. 24. Ibid., p. 299. Izostavili smo Hauelovu tvrdnju da “Grimaldijevi skeleti iz Evrope ukazuju da

su crnci postojali u gornjem paleolitu”, zato {to A. L. Kreber ka`e da to vi{e nije odr`ivo.Anthropology (New York: Harcourt, Brace & Co. 1948), pp. 104, 114, 663.

25. Howells, op. cit., p. 295. Sli~no svedo~anstvo je dao Vilijem A. Smejli: “Zapis Biblije je o{irenju ljudi iz svog prvobitnog mesta boravka, iz pribli`no centra velike evropsko-azijsko-afri~kekopnene mase. Biblijska slika je toliko bliska najboljim antropolo{kim rekonstrukcijama prvobitnograsprostiranja i razdvajanja masa da je dr Rut Benedikt i D`ini Veltfi{ koriste kao alegorijsku slikunau~nih nalaza u svojim popularnim knji`icama koje se bore protiv rasnih predrasuda, i predstavl-ja osnov u njihovoj mapi. Op. cit., p. 116.

26. Sir James George Frazer, Folk-Lore in the Old Testament (London: Macmilan & Co., Ltd.1918), Vol. I, pp. 104-361, opisuje vi{e od sto predanja o Potopu iz Evrope, Azije, Australije,Isto~no-indijskih ostrva, Melanezije, Mikronezije, Polinezije, Ju`ne Amerike, Centralne Amerike,Severne Amerike i Isto~ne Afrike. Frejzer priznaje da je njegov glavni izvor veliko delo nema~koggeografa i antropologa, Ri~arda Andrea, Die Flutsagen (Brunswick, 1891). Zanimljiva tabela kojapredstavlja osnovne ideje biblijskog opisa Potopa u nebiblijskim predanjima mo`e se prona}i kodByron C. Nelson, The Deluge Story in Stone (Minneapolis: Augsburg Pub. House, 1931), p. 169.

27. Vidi na{u raniju raspravu o vavilonskom opisu Potopa, str. 35-38.28. Andrew D. White, A Histroy of the Warfare of Science With Theology in Christendom (New

York: George Braziller, reprinted 1955), pp. 237-238. Nedavno je Edvard A. Vajt istakao da je toizdanje “vi{e nego bilo koje drugo sa~uvalo da ta bitka besni i u slede}oj generaciji”. Science andReligion in American Thought (Stanford University Press, 1952), p. 2.

29. Merill F. Unger, Archaeology and the Old Testament, p. 69. 30. Bernard Ram komenteri{e: “Tipi~no je za radikalne kriti~are da iznose sli~nost bilo ~ega

biblijskog sa vavilonskim, a da izostave duboke razlike izme|u njih”. Op. cit., p. 102. Cf. p. 248.Nedavni primer takve predrasude protiv istorijske realnosti opisa iz 1. Knjige Mojsijeve mo`e sevideti u raspravi D`eka Finegana o Epu o Gilgame{u: “Takva je drevna pri~a o Potopu iz Vavilonakoja je, o~i{}ena od svojih politeisti~kih elemenata, pre`ivela me|u Izraelcima u dva izvora, sadasatkana zajedno u jedinstvenu dirljivu pri~u u 1. Knjizi Mojsijevoj 6,5 do 9,17.” Light From theAncient Past (2nd ed. Princeton: Princeton University Press, 1959), p. 36

31. Kroeber, op. cit., p. 544. 32. Smalley, op. cit., p. 189.33. Kroeber, op. cit., pp. 538-539.34. Ibid., p. 545. 35. Po Vebsteru, posredni dokaz je “dokaz koji te`i da doka`e ~injenicu koja je u pitanju,

dokazuju}i okolnosti koje pru`aju osnovu za razumno izvo|enje zaklju~ka o pojavi ~injenice”. 36. Allan A. MacRae, “The Relation of Archaeology to the Bible,” Modern Science and Christian

Faith, p. 234. 37. Ramm, op. cit., pp. 242-243. Italik je njegov, to je deo Ramovog pobijanja geografski uni-

verzalnog Potopa. 38. John Bright, “Has Archaeology Found Evidence of the Flood?” The Biblical Archaeologist V,

No. 4 (Dec., 1942), pp. 56, 58, 59. Sli~no tome, Markus Dods je zapazio da “lokalne poplave urazli~itim vremenima u razli~itim zemljama nisu mogle da stvore podudarnosti u detaljimaprona|ene u tim predanjima, kao {to je broj spa{enih osoba, i slanje ptica”. W. Robertson Nicoll,ed., The Expositor's Bible. Vol. I: The Book of Genesis (4th ed.; London: Hodder and Stoughton,1890), p. 55.

39. Sir D`ejms Frejzer je sumnjao da li je “i jedno izvorno uro|eni~ko predanje velikog Potopabilo zapisano” u celoj Africi. Posle detaljnog opisivanja dva upe~atljiva predanja o Potopu koja jeotkrio nema~ki nau~nik u isto~noj Africi, on ih zaklju~no odbacuje zato {to su “predanja jednos-tavno samo varijacije biblijskog predanja, koje su se probile do domorodaca preko hri{}ana ilimogu}e preko uticaja muslimana”. Op. cit., pp. 329-332. Mo`emo se samo diviti naivnosti takveizjave! Dodatni napori da se predanja o Potopu objasne kao proizvod hri{}anskih misionara mo`ese prona}i u ~lanku “Deluge,” Encyclopaedia of Religion and Ethics, James Hastings, ed. (NewYork, Charles Scribner's Sons, 1928), III, pp. 546-547.

40. Byron C. Nelson, The Deluge Story in Stone, p. 168.

46 47

U prva dva poglavlja predstavljene su ~injenice kako bi se pokazalo da jePotop bio op{ti i u geografskom i u antropolo{kom smislu tog izraza. Ali,mnogi religiozni nau~nici, koji lako prihvataju biblijsko u~enje o antropolo{kiuniverzalnom Potopu, negiraju da Biblija tako|e u~i i o geografski univerzal-nom Potopu. Zauzimaju}i takav stav, oni udru`uju snage sa onima koji negi-raju da je ~itav ljudski rod bio uklju~en u Potop, pa ~ak i sa nebiblijskim mis-liocima u formulisanju argumenata protiv u~enja o Potopu koji je prekrioZemlju. Ve}ina zamerki za koncept op{teg Potopa zasnovana je na pret-postavljenim geolo{kim dokazima i bi}e razmatrane u kasnijim poglavljima.Me|utim, postoji nekoliko velikih zamerki ovom u~enju koje nisu strogogeolo{ke po prirodi, i svrha ovog poglavlja je ispitivanje tih zamerki. ^ine}ito, dobro je imati ~vrsto na umu sedam osnovnih argumenata za geografskiuniverzalan Potop, onako kako su izneti u prvom poglavlju, jer je snaga tihbiblijskih dokaza toliko jasna i zadovoljavaju}a, da teret dokaza u stvari le`ina bilo kome ko bi poku{ao da negira da je Potop mogao da prekrije Zemlju.

UUNNIIVVEERRZZAALLNNII TTEEMMIIRRNNII KKOORRII[[]]EENNII UU OOGGRRAANNII^̂EENNOOMM SSMMIISSLLUUArgument koji su religiozni nau~nici naj~e{}e koristili protiv koncepta o

op{tem Potopu jeste onaj koji tvrdi da pronalazi svoju potporu u samoj Bibliji.To je da univerzalni izrazi, kao {to su “svi” i “svaki”, ne moraju uvek da budushva}eni u strogo bukvalnom smislu. Na primer, kada ~itamo u 1. KnjiziMojsijevoj 41,57 da “iz svih zemalja dola`ahu u Misir k Josifu da kupuju”,ne trebamo to da tuma~imo kao da su ljudi iz Amerike i Australije dolazili uEgipat po `ito. I tako, po istom principu, izjava iz 1. Knjige Mojsijeve 7,19,da “voda pokri sva najvi{a brda {to su pod celim nebom”, mo`e biti protu-ma~ena kao da se odnosi na samo neke visoke planine pod delom neba.

VVee}}iinnaa uunniivveerrzzaallnniihh tteerrmmiinnaa ttrreebbaa ddaa ssee ttuummaa~~ii ddoosslloovvnnooAli, uprkos pretpostavljene logike ovog argumenta, postoji nekoliko va`nih

razmatranja koja ga ~ine neodr`ivim. Na prvom mestu, ~ak ni najvatreniji zas-tupnici lokalnog Potopa ne bi negirali da postoji puno mesta u Bibliji gde se

re~i “svi” i “svaki”, moraju shvatiti u bukvalnom smislu. Na primer, razmot-rimo re~i u Jevan|elju po Mateju 28,18-20:

“I pristupiv{i Isus re~e im govore}i: Dade mi se svaka vlast na nebu i nazemlji. Idite dakle i nau~ite sve narode krste}i ih... u~e}i ih da sve dr`e{to sam vam zapovedao...”

Da li smo slobodni da zamenimo re~i “sve” re~ima “puno” i “mnogi” uovom tekstu, samo zato {to postoje neki tekstovi u Bibliji koji primenjuju uni-verzalne termine u ograni~enom smislu? O~igledno da ne, jer postoji mnogotekstova, i mi verujemo da su oni u ve}ini, u kojima univerzalni termini mora-ju da budu tuma~eni doslovno. Tako, kao {to sam Ram priznaje, “postojeslu~ajevi gde sve zna~i sve, i gde svaki zna~i svaki, ali nam kontekst govorigde je to namenjeno”.1

KKoonntteekksstt ooddrree||uujjee zznnaa~~eennjjeeAli, ovo nas vodi do druge stvari, to jest, da je kontekst u kome se takvi

termini koriste taj koji odre|uje smisao na koji oni moraju da budu shva}eni.I ta ~injenica nam daje jedan od najja~ih argumenata za doslovno tuma~enjeuniverzalnih termina 1. Knjige Mojsijeve 6-9. M. M. Kali~, vode}i jevrejskinau~nik 19. veka, sna`no se suprotstavio onima koji su poku{ali da umanjeuniverzalne izraze opisa Potopa iz 1. Knjige Mojsijeve:

“Oni su time naru{ili sva pravila zdrave filologije. Zanemarili su duh jezi-ka, i zanemarili su nalog zdravog razuma. Nemogu}e je ~itati pri~u izna{eg poglavlja (1. Mojsijeva 7), a da se ne stekne neodovljiv utisak daje cela zemlja bila odre|ena za uni{tenje. To je toliko o~igledno kroz ~itavopis, da je nepotrebno dodavati bilo {ta... U na{em slu~aju, univerzalnostne le`i samo u re~ima, ve} u tonu ~itave pri~e.”2

Prema tome, pore|enje sa 1. Knjigom Mojsijevom 41,57 u potpunosti seru{i zbog neprestanog ponavljanja univerzalnih izraza kroz ~etiri poglavlja 1.Knjige Mojsijeve 6-9 {to definitivno pokazuje da pitanje veli~ine i geografskogopsega Potopa nije bilo ~isto slu~ajno u umu pisca, ve} je to od prvenstvenogzna~aja za celokupnu pri~u o Potopu. U stvari, toliko ~esto se koriste uni-verzalni izrazi i toliko su zna~ajne ta~ke pore|enja (“najvi{a brda” i “celimnebom”), da je nemogu}e zamisliti {ta bi se jo{ moglo re}i pored onoga {toje u stvari re~eno kako bi se izrazio koncept op{teg Potopa!3

1. Knjiga Mojsijeva je jasno podeljenja na dva glavna odeljka: poglavlja 1-11 se bave univerzalnim poreklima (materijalnog svemira, biljnih i `ivotinjskihcarstava, ljudskog roda, greha, iskupljenja i naroda na Zemlji); poglavlja 12-50, sa druge strane, koncentri{u se na naro~ito poreklo jevrejskog naroda injegovih plemena, pominju}i druge narode samo ukoliko su dolazili u kontaktsa Izraelom.4 To baca dosta svetla na problem veli~ine Potopa, jer biblijskiopis Potopa zauzima tri i po poglavlja u sredini ovih 11 poglavlja o uni-verzalnim poreklima, dok su samo dva poglavlja posve}ena stvaranju svihstvari!

Sa ~isto pismene i istorijske perspektive smatramo potpuno opravdanimda o~ekujemo da pri ~itanju opisa Nojevog Potopa u 1. Knjizi Mojsijevoj 6-9vidimo katastrofu univerzalnih proporcija. Iako time prilazimo pri~i o Potopu

48 49

PPooggllaavvlljjee 33

OOssnnoovvnnii nnee--ggeeoolloo{{kkii aarrgguummeennttii pprroottiivv oopp{{tteegg PPoottooppaa

sa gledi{ta koje nam obezbe|uje sama Biblija, neoptere}eni nau~nim i filo-zofskim predrasudama, ne}emo biti iznena|eni kada otkrijemo da je brojhebrejskih superlativa kori{}enih za opisivanje veli~ine Potopa u potpunostisrazmeran koli~ini prostora koji mu je dodeljen u prvih 11. poglavlja 1. KnjigeMojsijeve.

Ve}ina zastupnika gledi{ta o lokalnom Potopu tvrdila bi da je “Potop biouniverzalan u tolikoj meri u kojoj se prostirala oblast i opa`anje i informaci-ja pripoveda~a”.5 Ali, ~ak ako i treba da pretpostavimo da su planinski vencisveta bili isto toliko visoki pre Potopa koliko su i danas (kako bi ve}ina zas-tupnika lokalnog Potopa tvrdila6), {ta onda da ka`emo o ideji da je Nojevo“opa`anje i informisanost” o geografiji bilo ograni~eno na dolinuMesopotamije? ^ak i da je bio ~ovek samo prose~ne inteligencije, mogao jeda nau~i puno toga o sopstvenom kontinentu Aziji (gde se danas nalazenajve}e svetske planine) tokom {est vekova koliko je `iveo pre Potopa. Iponovo pretpostavljaju}i da 1. Knjiga Mojsijeva 6-9 opisuje Potop sa Nojeveta~ke gledi{ta, a ne sa Bo`je,7 da li je on tako|e mogao da bude tolikoneupoznat sa topografijom jugozapadne Azije kako bi smatrao da je Potopprekrio “sva najvi{a brda {to su pod celim nebom”, kada je u stvari prekriosamo nekoliko bre`uljaka?8

Neki su poku{ali da odbrane Noja od optu`be za de~je neznanje tvrde}ida ga je prevelika ki{a spre~ila od jasnog razlikovanja izme|u planina ibre`uljaka i, prema tome, da “celokupan zapis mora biti tuma~en fenome-nolo{ki”.9 Ali, re}i da zapis mora biti tuma~en “fenomenolo{ki” je samo fini-ji na~in govorenja da je Noje mislio da su velike planine bile pokrivene, dokone u stvari to nisu bile. Da li je takav utisak bio usled njegovog neznanjakoliko su stvarno bile visoke planine na Bliskom Istoku, ili usled njegovenemogu}nosti da pravilno proceni situaciju zbog surovih vremenskih uslova,predstavlja malu razliku. Takvo tuma~enje mora biti odba~eno, jer to ~ini odcelokupne pri~e o Potopu upravo ono {to je teorija lokalnog stvaranja D`onPaj Smita u~inila od opisa stvaranja. Razmatraju}i tu teoriju, Ram dajeslede}u zamerku:

“Slabost ove teorije je da ona su{tinski umanjuje 1. Knjigu Mojsijevu 1.poglavlje. Predivan jezik, jasna i ~injeni~na terminologija, i nebesko-zemaljski opseg ovog teksta gubi toliko od svoje va`nosti i snage ako seograni~i na mali deo zemlje. Umesto da imamo {est divnih koraka u delustvaranja sveta i svega {to je `ivo, imamo mali posao prepravljanja.”10

Mi tvrdimo da “ograni~eno opa`anje i informisanje” i “fenomenolo{ka”teorija ~ini istu stvar “predivnom jeziku, jasnoj i ~injeni~noj terminologiji, inebesko-zemaljskom opsegu” opisa Potopa. Oni ga osiroma{uju i smanjujuna katastrofu malih razmera. Mo`da ~uveni agnostik, T. H. Haksli, nije biodaleko od istine kada je rekao:

“Ako treba da slu{amo puno izlaganja bez nekog autoriteta, moramo daverujemo da ono {to izgleda toliko jasno definisano u 1. KnjiziMojsijevoj... kao da ukazuje da je veoma veliki napor bio preduzet da nebude mogu}nosti za gre{ku... nije zna~enje teksta uop{te... osoba kojanije istra`iva~ hebrejskog teksta mo`e samo da stoji po strani i da se divi~udesnoj savitljivosti jezika koji dopu{ta tako razli~ita tuma~enja.”11

UUnniivveerrzzaallnnii tteerrmmiinnii uu 11.. KKnnjjiizzii MMoojjssiijjeevvoojj 66--99 ssuu ddoosslloovvnnii zzbboogg ffiizzii~~kkiihh ffeennoommeennaaAli, na{ tre}i i najsna`niji razlog za doslovno tuma~enje univerzalnih izraza

iz 1. Knjige Mojsijeve 6-9 je taj da bi fizi~ki fenomeni opisani u tim poglavlji-ma bili sasvim neshvatljivi ako je Potop bio ograni~en samo na jedan deozemlje. Dok bi bilo potpuno mogu}e da je sedmogodi{nja glad vladala BliskimIstokom, a da u isto vreme ne uti~e na Australiju i Ameriku (vidi 1. Mojsijevu41,57), ne bi bilo mogu}e da vode prekriju ~ak i samo jednu visoku planinuna Bliskom Istoku, a da ne pokriju tako|e i Australiju i Ameriku! Jedan drugipoznati jevrejski nau~nik savremenog doba, koji je napisao komentar o 1.Knjizi Mojsijevoj, bio je Semjuel R. Drajver, profesor hebrejskog jezika naOksfordu i koautor “Hebrejskog i engleskog leksikona Starog zaveta” (AHebrew and English Lexicon of the Old Testament) sa F. Braunom i C. A.Brigsom. Drajver insistira da teorija lokalnog Potopa “ne zadovoljava izraze iz1. Knjige Mojsijeve” i zatim nastavlja govore}i:

“O~igledno je da bi poplava koja bi potopila Egipat, kao i Vavilon, moralada se izdigne do bar 600 m (visina izdignute zemlje izme|u njih), i timebi u stvari bila univerzalna... poplava, sa druge strane, koja bi uradilamanje od toga, nije ono {to biblijski pisci opisuju, i ne bi postigla ono{to je predstavljeno kao celokupan raison d'etre Potopa, uni{tenjecelokupnog ~ove~anstva.”12

Zastupnici teorije lokalnog Potopa su odavno osetili snagu takvograzmi{ljanja; i mnogi od njih su, nesumnjivo u o~ajanju, pribegli bizarnojhipotezi Hjua Milera da je Bliski Istok potonuo isto toliko brzo koliko su sevode Potopa izdizale, kako bi Potop mogao da prekrije planinu Ararat, a da idalje ne bude univerzalan! Miler je prora~unao da ako je Bliski Istok iznena-da po~eo da tone pri stopi od 12 metara na dan, dosti`u}i dubinu od preko4.000 metara za 40 dana, okeanske vode su mogle da se preliju u nastalebasene, pokrivaju}i planine koje su bile u njima.13 Robert D`ejmison jeponovio tu fantasti~nu teoriju u Komentaru D`ejmisona, Foseta i Brauna, iizgleda da je Bernard Ram bio pod njegovim uticajem (op{irno navodiD`ejmisona), iako je on pa`ljiv u dopu{tanju bilo kakve reference za stopu prikojoj je Bliski Istok mogao da tone kako bi se pretvorio u “prirodnu zdelu”.15

Deli~ je, sa druge strane, branio gledi{te lokalnog potopa pretpostavlja-ju}i da su vode mogle da prekriju planine u jednom regionu, a da ne tekuistovremeno u druge regione: “Vode su mogle, samo tamo gde je istreblje-nje brojne populacije koja bi pobegla u planine trebalo da deluje, da stoje natakvoj visini, a da ne dostignu sli~nu visinu na drugom mestu ili da jedno-li~no prekriju celu zemlju.”16 Mo`da se ovaj u~eni komentator pozivao na nat-prirodnu Bo`ju mo}, kao na nevidljivi zid, koji bi dr`ao Potop unutar BliskogIstoka. Ali, ako se pozivao na zakone fizike i hidrostatike, na~inio je ozbiljnunau~nu gre{ku; jer bi takvi uslovi, koji bi trajali ~itavu godinu, protivre~ili svimpoznatim zakonima dejstva vode.17 Albertus Piters, skoriji zastupnik gledi{taograni~enog Potopa, otvoreno priznaje probleme koje ovo gledi{te sadr`i:

50 51

“Ako je relativno izdizanje kontinenata iznad nivoa mora bilo kao usada{njosti, i ako je ‘planina Ararat‘, spomenuta kao mesto prizemljenjaBarke, bila visoravan koja je sada poznata pod tim imenom, Potop jemorao da bude univerzalan ili skoro takav; jer je taj region sada 1.500metara iznad nivoa mora, i poplava potrebna da ga pokrije pokrila bi i~itav svet, sa izuzetkom najvi{ih planinskih venaca. Ali, uop{te nije sig-urno da se nivoi nisu menjali.”18

Prema tome, zaklju~ujemo da argument zasnovan na ograni~enoj upotre-bi univerzalnih izraza mora biti odba~en. On nije opravdan, uzimaju}i u obzirkontekst pri~e o Potopu, jer ne uspeva da se izbori sa fizi~kim fenomenimaopisani u tim poglavljima, a ohrabrio je mnoge religiozne mislioce da uzima-ju potpuno neopravdano slobodu u tuma~enju teksta Biblije. Na{a glavnabriga, kao iskrenih egzegeta Bo`je re~i, ne mo`e biti da prona|emo na~ineuskla|ivanja biblijskih pri~a sa savremenim nau~nim teorijama. Umesto toga,na{a briga mora da bude ta da otkrijemo {ta je ta~no Bog rekao u Bibliji,budu}i potpuno svestni ~injenice da savremeni nau~nici, rade}i pod hendike-pom nebiblijskih filozofskih predube|enja (kao {to su materijalizam, organ-ska evolucija i uniformizam), nisu u poziciji da nam daju preciznu rekon-strukciju rane istorije Zemlje i njenih stanovnika.

NNOOJJEE II @@IIVVOOTTIINNJJEEJo{ jedna poznata grupa zamerki u~enju o univerzalnom Potopu vezana je

za pitanje kako su `ivotinje dovedene u Barku i odr`avane tokom 371 danaPotopa. Konzervativne religiozne {kole lokalnog Potopa veruju da je sakup-ljanje nekoliko doma}ih `ivotinja u Mesopotamiji i briga o njima u Barci bilarelativno jednostavan posao. Ali, sakupljati i odr`avati po dvoje od svake vrstekopnenih `ivotinja u svetu bila bi potpuno druga~ija stvar. Ovi ljudi su iznovatvrdili da ~ak i da je Noje mogao da sakupi tako veliki broj `ivotinja, Barkanije mogla da ih primi, niti je osmoro ljudi moglo pravilno da se brine o njimatokom ~itave godine.

SSaakkuupplljjaannjjee `̀iivvoottiinnjjaa uu BBaarrkkuuOd 1840. godine, kada je D`on Paj Smit prvi put izneo te zamerke,19 zas-

tupnici ograni~enog Potopa su nadma{ivali jedan drugog u poku{aju da opi{unavodne apsurdnosti takve situacije. Na primer, Robert D`ejmison je napisao1870. godine slede}e:

“Prema tome, na osnovu hipoteze o univerzalnoj poplavi, moramo dazamislimo grupe zveri, ptica i gmizavaca, kako se usmeravaju iz najuda-ljenijih i suprotnih uglova zemlje do mesta na kome je Noje pripremiosvoju Barku; stanovnici polarnih regiona i `arkih zona su putovali doumerene zemlje, u kojoj je klima bila nepovoljna za arkti~ke i ekvatorijalne`ivotinje. Koliko vremena je moralo da bude potro{eno! Kakve oskudicesu morale da se pretrpe zbog nedostatka odgovaraju}e hrane! Na kakvepote{ko}e su nailazili! Kakve su krajnosti klimatskih uslova morali daizdr`avaju stanovnici Evrope, Amerike, Australije, Azije, Afrike i brojnih

morskih ostrva! Oni nisu mogli da izvr{e ta putovanja osim ako nisu bili~udesno sa~uvani.”20

Dvadeset godina kasnije, Markus Dods (Marcus Dods) je dodao nekezavr{ne crte ovoj karikaturi 1. Knjige Mojsijeve predla`u}i da su `ivotinjeAustralije, “podstaknute nekakvim predose}ajem onoga {to }e se desiti vi{emeseci kasnije, izabrale primerke iz svojih grupa, i da su ti primerci... pre{lihiljade kilometara okeana... izabrale Noja nekim zagonetnim instiktom ipredale mu se na ~uvanje”.21

Me|utim, do vremena kada je spor oko Potopa dostigao taj stupanj, neko-liko va`nih gre{aka je postalo o~igledno u argumentima koje su Markus Dodsi drugi izneli pobijaju}i gledi{te univerzalnog Potopa. Kao prvo, sve strane suuvidele da je postojala izvesna opasnost koja je uklju~ena u izno{enje ovakvevrste logike - opasnost od uklanjanja bilo kakvog natprirodnog elementaPotopa iz 1. Knjige Mojsijeve i obja{njavanja svih doga|aja na ~isto natural-isti~koj osnovi. Jedan branilac ograni~enog Potopa, koji je jasno video tuopasnost, bio je Sindilen D`ons. U svom “Dejvisovom predavanju” iz 1896,iskoristio je priliku da prekori Markusa Dodsa:

“... da je nesumnjiv na~in na koji bi se dr. Dods latio posla... “naveo `ivo-tinje da izaberu primerke me|u sobom”, iako se u~eni prorok ne udos-tojava da nam ka`e da li bi to bilo glasa~kim listi}ima ili dizanjem ruku.Me|utim, Vrhovno bi}e nije neophodno ograni~eno na metode dr Dodsa.^ak i da je Potop bio univerzalan, nabrojane pote{ko}e se ne bi pokaza-le nesavladivim za Svemogu}eg... Takvo pisanje ignori{e natprirodankarakter epizode, poku{ava da je objasni na naturalisti~kim osnovama, itako se veoma pribli`ava tome da ismeva Onoga koji je Bog blagoslovenza sva vremena.”22

Podjednako ozbiljna gre{ka u ovakvoj vrsti razmi{ljanja je ta da navodi napitanje opsega i efekata Potopa. Ono pretpostavlja, na primer, da su kli-matske zone bile potpuno iste pre Potopa kao {to su danas, da su `ivoti-nje naseljavale iste oblasti sveta kao {to to ~ine danas, i da je geografija itopografija zemlje ostala nepromenjena. Ali, na osnovu pretpostavke o uni-verzalnom Potopu, svi ti uslovi bi se duboko promenili.23 Arkti~ke i pustinjskezone mo`da nikada nisu postojale pre Potopa; niti velike me|ukontinentalnebarijere u vidu velikih planinskih lanaca, neprohodnih d`ungli i otvorenih mora(kao {to je izme|u Australije i jugoisto~ne Azije, i izme|u Sibira i Aljaske).Na toj osnovi, sasvim je verovatno da su `ivotinje bile {ire rasprostranjenenego {to su to danas, sa predstavnicima svake stvorene vrste kopnenih `ivot-inja koje su `ivele u tom delu zemlje u kome je Noje gradio Barku.

KKaappaacciitteett BBaarrkkeeDrugi aspekt ovog problema je kapacitet Barke za no{enje po dvoje od

svake vrste kopnenih `ivotinja i sedam od svake “~iste `ivotinje” (1. Mojsijeva7,2-3).24 Shvataju}i u potpunosti da je Barka bila ogromna struktura, zas-tupnici lokalnog Potopa su morali da pribegavaju razli~itim metodama“umno`avanja vrsta” kako bi u~inili nemogu}im da bilo kakva Barka, bez obzi-ra koliko velika, nosi dvoje od svake vrste. Jedan metod je bio da se fraza

52 53

“sedam i sedam” (1. Mojsijeva 7,2-3) tuma~i kao da zna~i ~etrnaest, umesto“po sedam”, i da uvrste sve ptice kao “~iste”. Jan Lever (Jan Lever), profe-sor zoologije na Univerzitetu u Amsterdamu, je to u~inio i do{ao do zaklju~ka“da je od ~istih `ivotinja i od ptica bilo sedam pari, a od ne~istih jedan par.Sada postoji oko 15 hiljada vrsta ptica. To zna~i da je bilo 210 hiljada pticau Barci”.25

Ali, ~ak i da pretpostavimo da je bilo 15 hiljada razli~itih vrsta ptica uNojevo vreme, dr Lever je stavio 180 hiljada ptica vi{e na Barku! Hebrejskafraza “sedam i sedam” ne zna~i ~etrnaest ni{ta vi{e nego {to paralelna fraza“dva i dva” (1. Mojsijeva 7,9.15) zna~i ~etiri! [tavi{e, kontekst zahteva daptice budu klasifikovane u “~iste” i “ne~iste” kao i sve ostale `ivotinje.Leopold obja{njava:

“Hebrejski izraz “uzmi sedam sedam” zna~i “sedam od svakog” (Kenigova(Koenig) ‘Sintaksa‘ (Syntax) 85; 316b; Geseniusova (Gesenius)‘Gramatika‘ (Grammatik), doradio Kau~ (Kautzsch) 134q). Hebrejske para-lele podupiru to obja{njenje. U svakom slu~aju, bio bi to veoma nespre-tan metod poku{avanja izgovaranja ‘~etrnaest‘. Tri para i jedna prekobro-jna ~ine ‘sedam‘. Kao {to je ~esto predlagano, prekobrojna `ivotinja je bilaona koju je Noje mogao da prinese na `rtvu posle zavr{etka Potopa. U3. stihu ideja o ‘pticama nebeskim‘ mora, naravno, biti dopunjena pride-vom ‘~iste‘, u skladu sa principom izlo`enom u drugom stihu. Ptice suposebno pomenute kako Noje ne bi morao sam da stvara ograni~enje otome {ta 2. stih sadr`i.”27

Jo{ jedan ~est metod “umno`avanja vrsta” je bilo poistove}ivanjebiolo{kih “vrsta” savremene taksonomije sa stvorenim “vrstama” iz 1. KnjigeMojsijeve. D`on Paj Smit je izgleda bio odu{evljen kada je isticao da je Barkabila previ{e mala za takav teret, jer “je moralo da se obezbedi mesto za mi-lione i milione `ivotinjica; jer sve one imaju svoja odgovaraju}a i raznovrsnamesta i okolnosti postojanja”.28

Ali, 100 godina daljeg istra`ivanja zoologije iznelo je na svetlost nekeinteresantne ~injenice u vezi neverovatnog potencijala za razdvajanje koje jeTvorac postavio unutar vrsta iz 1. Knjige Mojsijeve. Te stvorene “vrste” nisunikada evoluirale ili se spajale jedna sa drugom prelaze}i bo`anski uspostav-ljene linije razdvajanja,29 ve} su bile razvrstane u toliko puno varijeteta i pod-varijeteta (kao {to su rase i porodice kod ~ove~anstva) da su ~ak i najve}itaksonomi zastali pred zadatkom njihovog prebrojavanja i klasifikovanja.30

Frenk Luis Mar{ (Frank Lewis Marsh) je pripremio dijagram (vidi sliku 4)kako bi ilustrovao svoj koncept o tome kako su neki od tipi~nih stvorenihtipova organizama mogli da postanu veoma raznovrsni pre i posle Potopa. Onisti~e da je preko 500 varijeteta gra{ka razvijeno iz samo jednog tipa od1700. godine; i da je preko 200 razli~itih varijeteta pasa, toliko razli~itih jed-nih od drugih, kao {to su to jazavi~ar i {kotski ov~ar, razvijeno od veomamalog broja divljih pasa. Razla`u}i dalje ovo pitanje, dr Mar{ pi{e:

U oblasti zoologije, veoma dobar primer porekla uz varijaciju je obezbe|enna primeru doma}eg goluba. Raznovrsnost u obliku i temperamentu koji semo`e na}i izme|u linija golubova poljuljao bi na{e verovanje u njihovo zajed-ni~ko poreklo da ne znamo da su svi bili razvijeni od divljeg goluba pe}inara

evropskih obala, Columbia livia. Krajnje je zanimljivo videti varijacije preda~kogoblika koje se ispoljavaju u takvim raznovrsnim linijama golubova kao {to sugolub gu{an, lepezan, prevrta~, pismono{a... Razli~ita imena za “vrste”, imogu}e ~ak i razli~ita imena za “rodove”, svakako bi bila pripisana nekimaod njih kada ne bi znali da su oni samo linije zajedni~kog porekla.31

Neopravdano je insistirati da su sve sada{nje vrste, da ne spominjemosve varijatete i podvarijatete `ivotinja koje danas `ive u svetu, bile pred-stavljene u Barci. Svejedno, kao ogromni brod, sa zapreminom od 41.000 m3

(pretpostavljaju}i da je jedan lakat = 45 cm), Barka je imala kapacitetnosivosti jednak onom od 522 standardna sto~na vagona koja koristesavremene `eleznice ili osam teretnih vozova sa {ezdeset i pet takvih vago-na kod svakog!32

Ernest Majer, verovatno vode}i ameri~ki sistemati~ar taksonom, navodislede}e brojeve za vrste `ivotinja na osnovu najboljih procena savremene tak-sonomije:33

54 55

SSlliikkaa 44.. DDIIJJAAGGRRAAMM TTRRII SSTTVVOORREENNAA TTIIPPAA OORRGGAANNIIZZAAMMAA IIZZ 11.. KKNNJJIIGGEE MMOOJJSSIIJJEEVVEE

(Iz Frank L. Marsh, Evolution, Creation, and Science, p. 179)

MMoonnoottiippsskkii ssttvvoorreennii ttiipp PPoolliittiippiisskkii ssttvvoorreennii ttiipp PPoolliittiippiisskkii ssttvvoorreennii ttiipp

DDAANNAASS

PPOOTTOOPP

SSTTVVAARRAANNJJEE

TTiipp ~~oovveekkaa((mmoonnoottiippsskkii))

TTiipp kkoonnjjaa((ppoolliittiippsskkii))

TTiipp ppssaa((ppoolliittiippsskkii))

VVaarriijjeette et t n na al li ik k

mmaaggaarrccuu

VVaarriijjeetteett nnaalliikk

kkoonnjjuu

VVaarriijjeetteett

n na al li ik k l li is si ic ci i

V Va ar ri ij je et te et t

nnaalliikk ppssuu

VVaarriijjeetteett

n na al li ik k h hi ij je en ni i

NNeeaannddeerrttaallaacc

CCrrnnccii

@@uuttii

BBeellccii

DDiivvlljjii mm

aaggaarraacc

M Ma ag ga ar ra ac c

M Mu ul la a

KKoonnjj

ZZeebbrraa

AArrkkttii~~kkaa lliissiiccaa

SSiivvaa lliissiiccaa

CCrrvveennaa lliissiiccaa

V Vu uk k

P Pa as s

KKoojjoott

[[aakkaall

H Hi ij je en na a

Sisari Ptice Gmizavci i vodozemci Ribe Pla{ta{i, itd. Bodljoko{ci Zglavkari Meku{ci Crvi, itd. Dupljari, itd. Sun|eri Protozoe

UKUPNO @IVOTINJA

U svetlu ove skora{nje procene, mo`emo se zapitati u vezi “nebrojenihmiliona i miliona `ivotinjica” za koje Paj Smit insistira da je Barka morala daih nosi, naro~ito kada uzmemo u obzir da od ovog ukupnog broja Noje nijemorao da pravi mesta za ribe (18.000 “vrsta”), pla{ta{e (morske hordate -1.700), bodljoko{ce (morska stvorenja kao {to su morske zvezde i morskije`evi - 4.700), meku{ce (dagnje, {koljke, ostrige, itd. - 88.000), dupljare(korali, morske sase, meduze, hidre - 10.000), sun|ere (5.000) ili protozoe(mikroskopski, jedno}elijski organizmi, uglavnom morski - 15.000). Ovo eli-mini{e 142.000 “vrsta” morskih organizama. Pored toga, neki sisari su mor-ski (kitovi, foke, morska prasad, itd.); nisu svi vodozemci morali da buduuklju~eni; veliki broj zglavkara (815.000 “vrsta”), kao {to su jastozi, ra~i}i,krabe, vodene buve i `irasti lopari su morska stvorenja, a “vrste” insekatame|u zglavkarima su obi~no veoma male; a mnoge od 25.000 “vrsta” crva,kao i veliki broj insekata, mogao je da pre`ivi van Barke. Kada uzmemo uobzir da Noje nije morao da uzme najve}e ili ~ak ni odrasle primerke svakestvorene “vrste” i da je srazmerno malo njih bilo svrstano u “~iste” ptice izveri, problem nestaje. Jan Lever u potpunosti proma{uje cilj kada izjavljujeda je “najmanja procena broja `ivotinja u Barci bila 2.500.000”.34

Zbog prakti~nih razloga, moglo bi se re}i da otprilike ne bi bilo potrebeza vi{e od 35.000 pojedina~nih ki~menjaka u Barci. Ukupan broj tzv. vrstasisara, ptica, gmizavaca i vodozemaca, koje je naveo Majer, iznosi 17.600,ali je nesumnjivo broj prvobitnih stvorenih “tipova” bio manji od tog broja.Pretpostavljaju}i da je prose~na veli~ina tih `ivotinja bila otprilike veli~ine ovce(postoji samo nekoliko veoma velikih `ivotinja, naravno, a ~ak su i one mogleda budu predstavljene u Barci mladuncima), slede}a izjava }e dati ideju odostupnom prostoru:

“Broj `ivotinja po vagonu varira u velikoj meri, u zavisnosti od veli~ine istarosti `ivotinja... Izve{taji sto~nih kola i `eleznica pokazuju da jeprose~an broj `ivotinja po vagonu za goveda oko 25, za svinje oko 75 ujednospratnom vagonu i za ovce oko 120 po spratu.”35

To zna~i da je bar 240 `ivotinja veli~ine ovce moglo da se smesti u jedanstandardni dvospratni sto~ni vagon. Dva voza, od kojih svaki vu~e 73 takvavagona, mogla bi da prevezu 35.000 `ivotinja.36 Ve} smo videli da je Barka

imala kapacitet nosivosti jednak veli~ini od 522 vagona tih dimenzija! Prematome, vidimo da nekoliko prostih prora~una odbacuju ovu trivijalnu zamerkujednom za svagda.

U pogledu opstanka biljaka tokom Potopa, imamo ovaj komentar odVoltera E. Lamertsa, konsultanta u Odseku za hortikulturna istra`ivanja uNema~koj:

“Ube|en sam da je vi{e hiljada biljaka pre`ivelo ili u vidu plutaju}ih biljnihsplavova ili slu~ajnim zatrpavanjem dovoljno blizu povr{ine zemlji{ta kakobi bespolno iznikli novi izdanci. Svestan sam, naravno, da se mogupostaviti zamerke ideji da bi dugo izlaganje slanoj vodi bilo toliko {tetnoda bi celokupna vegetacija ili umrla ili smanjila svoju vitalnost, ~ime bi jojbilo onemogu}eno stvaranje korena i formiranje novog izdanka. Me|utim,ne vidim nikakav razlog za pretpostavku da je sadr`aj soli okeana u vremePotopa bio visok koliko i sada. U stvari, na osnovu teorije vodenogomota~a, skoro sigurno bi o~ekivali da je sadr`aj soli okeana pre Potopabio razbla`en, mo`da za polovinu. Prirodno, tokom prvih nekoliko stotinagodina posle Potopa, sadr`aj soli okeana bi se ponovo brzo pove}ao zbogdaleko ve}eg oticanja sa povr{ine kopna nego {to je to normalno.”37

Mar{ dalje predla`e:

“Bez sumnje je postojao zna~ajan broj biljaka koje su no{ene tokomPotopa u formi semena koje je predstavljalo deo velikog skladi{ta hranesakupljenog u Barci. Ali, ve}ina vegetacije je isklijala tu i tamo gde godje mogla da pre`ivi Potop.”38

BBrriiggaa zzaa `̀iivvoottiinnjjee uu bbaarrcciiDopu{taju}i, onda, da je Barka bila dovoljno velika da nosi po dve od

svake vrste kopnenih `ivotinja, kako su Noje i njegova porodica mogli da brinuo njima tokom godine Potopa? Ram se boji da bi “zadatak brige okoodno{enja otpada, i dono{enja hrane u potpunosti onesposobio nekoliko ljudiu Barci” i navodi F. H. Vudsa (F. H. Woods) u “Hejstingovoj enciklopediji religi-je i etike” (Hastings Encyclopedia of Religion and Ethics) kako ni najve{tijisavremeni zoolozi ne bi mogli da se izbore sa takvim zadatkom.39 ArturKustans umno`ava pote{ko}e jo{ vi{e:

“Mnogi komentatori su prora~unali veli~inu Barke i ukupan broj vrsta usvetu, i govorili slobodno o njenom kapacitetu da ih nosi. Ono ~ega seuvek ne sete je da je takvim `ivotinjama potrebna pa`nja i hrana, meso-jedima je, ako su postojali kao takvi, bilo potrebno meso koje je moraloda bude uskladi{teno celu godinu. U svakom slu~aju, dovoljna koli~inavode za pi}e bi verovatno morala da bude uzeta na brod po{to bi me{anjevoda u svetskom Potopu verovatno u~inilo okolnu vodu nepodesnom zapi}e... Prili~no je te{ko zamisliti Potop svetskih proporcija, ali sa tolikomalo uzburkanosti, da bi ~etvoro ljudi (mo`da potpomognuti `enama) bilisposobni da brinu o takvom krdu. Bilo bi dovoljno samo malo nemira dase ve}e `ivotinje poka`u neukrotivim. Postaje jo{ te`e shvatiti kako jeodgovaraju}e nadgledanje moglo da bude izvr{eno za puno `ivotinja koje

56 57

3.5008.6005.50018.0001.7004.700

815.00088.00025.00010.0005.00015.000

1.000.000

su provodile veliki deo svog vremena u vodi, kao {to su krokodili, fokeitd.”40

Po{to nam Biblija ne daje detalje o ovim pitanjima, naravno da nismo umogu}nosti da govorimo dogmatski {to se ti~e metoda koji su kori{}eni zaodr`avanje `ivotinja. Predla`emo razumnu mogu}nost, da je ~udesan itajanstven faktor `ivotinjske fiziologije, poznat kao “hibernacija” mogao dabude uklju~en. Postoje razli~iti tipovi mirovanja kod `ivotinja, sa razli~itimtipovima fiziolo{kih i metaboli~kih odgovora, a to je va`an i ra{iren meha-nizam u `ivotinjskom carstvu za pre`ivljavanje nepovoljnih klimatskih perioda.

“Hibernacija i estivacija se javljaju u svakoj grupi ki~menjaka osim kodptica, i njeni uzroci, neposredni ili daleki, nisu nikako jednoli~ni.”41

Hibernacija je obi~no povezana sa “zimskim snom”, estivacija sa izbega-vanjem letnje vru}ine i su{e. Drugi faktori su izgleda tako|e ~esto uklju~eni,kao {to je nesta{ica hrane i ugljen-dioksida u datoj sredini i akumulacijamasti. Prakti~no svi gmizavci i vodozemci imaju sposobnost hibernacije.Sisari, budu}i toplokrvni, nemaju toliko velike potrebe za njom, i tako je, zasada, relativno malo njih praktikuje. Svejedno, verovatno da je sakrivenasposobnost prisutna kod prakti~no svih sisara.

“Zoolo{ka rasprostranjenost hibernacije me|u sisarima nije naro~itoutvr|ena, po{to sli~ni oblici mogu drasti~no da se razlikuju u tom pogle-du. Hibernacija je utvr|ena kod redova Monotremata, Marsupialia (torbari),Insectivora (bubojedi), Chiroptera (ljiljci), Rodentia (glodari) i Carnivora(zveri).”44

Sli~no tome, mnogi beski~menjaci hiberniraju na neki na~in u toku dugihperioda. Iako se nekada ka`e da ptice ne hiberniraju, sada je poznato da barjedna ptica to ~ini, a kolibri no}u tako|e ispoljava mnoge odlike hibernaci-je,43 tako da se u su{tini mo`e re}i da ptice tako|e poseduju prikrivenusposobnost hibernacije. Izgleda da je razlog zbog koga je vi{e ptica neupra`njava taj da sposobnost leta ~ini da su duge migracije efektivniji na~inizla`enja na kraj sa nepovoljnim vremenom i drugim uslovima.

Dobro je poznato da mnoge vrste ptica migriraju hiljadama kilometara,nepogre{ivom precizno{}u, izme|u svojih letnjih i zimskih prebivali{ta. Nijetako dobro poznato, ali je ta~no, da veliki broj sisara tako|e migrira prelaze}ivelike razdaljine kako bi izbegli nepovoljno vreme. Instinkt navo|enja, tako|e,izgleda jako razvijen kod mnogih sisara. Me|utim, mehanizam migracionoginstikta kod ptica i sisara predstavlja jednu od najve}ih nere{enih zagonetkiu biologiji.

Prema tome, znamo ne{to od ~injenica vezanih za migraciju nekih sisara,ali su na~ini na koji se migracija pokre}e jo{ uvek potpuno nepoznati; mnogeteorije su isprobane, ali nijedna od njih nije mogla da proizvede eksperimen-talni dokaz. Sve je to veoma tajnovito; koliko mi znamo, tela ostalih sisarasu u su{tini sli~na na{im, a mi laskamo sebi da su na{i mozgovi razvijeniji.A ipak, te `ivotinje koje su stvorene kao ni`a bi}a od nas samih, mogu da~ine ne{to, i to verovatno uz pomo} svojih mozgova, tako|e, {to mi nemo`emo, ne{to {to je toliko izvan na{eg iskustva i sposobnosti da nemo`emo ni da shvatimo kako to izvode.44

Sli~no tome, fenomeni hibernacije i estivacije jo{ uvek nisu shva}eni. Dvanajaktivnija istra`iva~a po tom pitanju, profesori sa Harvarda, ka`u:

“Hibernacija sisara je zanimala mnoge od ranijih zoologa, i pojedina~naistra`ivanja po tom predmetu su vr{ena bar u toku zadnjih 100 godina.Ipak, osnovni uzroci tog stanja i dalje su misterija.”45

Drugi autoritet, Marston Bejts (Marston Bates), iz Rokfelerove fondacije,ka`e:

“Na{e znanje o ovom mehanizmu je veoma nepotpuno, mo`da zato {topredstavlja oblast na granici izme|u fiziologije i ekologije, pa su ga otudaobe nauke zanemarivale. Razli~ite teorije su predlagane kako bi se objas-nila hibernacija, i izgleda verovatno da kontrolni stimulusi mogu da vari-raju kod razli~itih `ivotinja.”46

A jo{ skorije, istaknuti evolucionista, D`ozef Vud Kra~, u popularnomopisu najnovijih razmi{ljanja o ovom predmetu, ka`e:

“Evolucija daje deo odgovora kada nagla{ava ‘prilago|avanje‘. Ali za{to, udatom slu~aju, ta prilago|enost umesto druge? Te{ko da je to samo zbogtoga da bi svet bio zanimljiviji. Ali, to je upravo ono {to ona ~ini.”47

Prema tome, izgleda da `ivotinjski svet ima dva mo}na na~ina izla`enjana kraj sa nepovoljnim uslovima sredine, hibernaciju i migraciju. Verovatnosve `ivotinje poseduju te sposobnosti u prikrivenom obliku, a neke od njihjo{ uvek u aktivnom obliku. I bar do sada, nauka je bila potpuno nesposob-na da ih objasni, uprkos njihovom velikom zna~aju u fiziologiji i ekologiji `ivo-tinja.

“Istaknuto je da organizam ima samo tri dostupne mogu}nosti kada jeizlo`en nepovoljnim okolnostima: mo`e da umre, da se prilagodi ili damigrira. Hibernacija i estivacija su prilago|avanja nepovoljnom vremenu iliklimi. Migracija ili emigracija su tako|e razli~iti na~ini izbegavanja nepo-voljnih uslova.”48

Predla`emo da su te izuzetne sposobnosti `ivotinja bile neobi~nopoja~ane tokom perioda Potopa. U stvari, sasvim je mogu}e da je Bog tadaprvi put dodelio `ivotinjama te mogu}nosti. Izgleda veoma verovatno da suklimatski uslovi pre Potopa bili toliko ujedna~eni da im ove konkretne sposob-nosti nisu bile potrebne. Mo`da je zna~ajno da je, posle Potopa, Bo`ja obja-va da }e se “studeni i vru}ine, leta i zime” (1. Mojsijeva 8,22) smenjivati uredovnim ciklusima neposredno propra}ena izjavama u vezi `ivotinja kojeizgleda ukazuju na promene u `ivotinjskoj prirodi i odnosima sa ~ove~anstvom(1. Mojsijeva 9,2-5).

Kao {to je Bog nau~io Noja, posebnim otkrivenjem, u vezi sa dolaskomPotopa i na~inima za njegovo izbegavanje, tako je nau~io odre|ene `ivotinje,kroz dodeljivanje instinkata za usmerenu migraciju koji }e njihovi potomci kas-nije naslediti u ve}em ili manjem stepenu, kako bi napu{tale svoja prirodnastani{ta i i{le na bezbedna mesta. Tada su, po{to su u{le u Barku, tako|eprimile od Boga mo} da ulaze u ve}oj ili manjoj meri u stanje mirovanja, narazli~ite na~ine, kako bi mogle da pre`ive godinu u toku koje su bilesme{tene unutar Barke dok su napolju besnele sna`ne oluje i potresi.

58 59

“Hibernacija se uop{teno defini{e kao posebno fiziolo{ko stanje kod `ivo-tinje kod koje su normalne funkcije obustavljene ili uveliko usporene,omogu}avaju}i `ivotinji da pre`ivi duge periode potpune neaktivnosti.”49

Ovu mogu}nost su tako|e nasledili, u ve}oj ili manjoj meri, potomci onih`ivotinja koje su, u Barci, pre`ivele Potop.

Ateisti~ki nau~nici }e, naravno, odbaciti te predloge sa epitetom “nat-prirodno”. Upravo tako! Biblija jasno ka`e da je Bog usmerio te `ivotinje kakobi do{le do Noja, a ne da je Noje i{ao i tra`io `ivotinje (1. Mojsijeva 6,20;7,9.15). Tako|e je ukazano da je Bog nastavio da nadgleda putnike Barketokom Potopa (1. Mojsijeva 8,1).

Ali, ako uniformizam negira na{e pripisivanje migracije `ivotinja do Barkei njihovo mirovanje u Barci mo}ima koje im je dodelio Bog, neka ponude boljeobja{njenje ovih istih mo}i koje i dan danas postoje! Kao {to smo videli, jo{nikakvo obja{njenje nije dato, i mo`e se opravdano re}i da ~udesni migra-torni instinkt i podjednako izuzetna sposobnost hibernacije mogu bitiobja{njeni jedino teleolo{ki.

Mi, naravno, ne negiramo da neko pravo fiziolo{ko obja{njenje ovihsposobnosti mo`e jednog dana biti razvijeno, iako jo{ uvek nije na vidiku, ali~ak bi i to sa~injavalo samo opis onoga {to je sam Bog prvobitno uspostavio.Mi ponovo ka`emo da u stvari ne znamo kako je sve to postignuto, po{toBiblija ne govori o tim stvarima, ali je to veoma mogu}e i verovatno obja{nje-nje, tako da vi{e ne postoji nikakvo opravdanje da kriti~ari izra`avaju neve-ricu u pogledu odr`avanja `ivotinja u Barci!

““PPrriirrooddnnoo--nnaattpprriirrooddnnaa”” ffiilloozzooffiijjaa ~~uuddaaAli, koliko god to ~udno izgledalo, religiozni branioci koncepta ograni~enog

Potopa su poku{avali da dobiju pobedu u ovom sporu negiraju}i na{e pravoda se pozivamo na Bo`je mo}i u doga|ajima povezanim sa Potopom!Pogledajte pa`ljivo, na primer, tok razmi{ljanja koji je ovde uklju~en:

“Jedna stvar mora biti jasno shva}ena pre nego {to zapo~nemo sa kri-tikom: Potop je zapisan kao prirodno-natprirodan doga|aj. On se nepojavljuje kao ~isto i ogromno ~udo. Prirodno i natprirodno delovanje rameuz rame i ruku pod ruku. Ako neko `eli da zadr`i univerzalan Potop, morase shvatiti da je neophodna serija ~uda. Dalje, ne mo`emo se provla~itisa pobo`nim izjavama da Bog mo`e sve da u~ini. . . .Revinkl neprestano re{ava ove pote{ko}e pozivanjem na ~uda ili jednos-tavno na Bo`ju svemogu}nost. Sa ovakvom vrstom argumentacije bilokakva teorija mo`e biti ad hoc obja{njena.. . .Nema sumnje da svemo}nost to mo`e da u~ini, ali jednostavnost zapisaPotopa spre~ava beskrajno kori{}enje ~uda kako bi se univerzalni Potopna~inio verovatnim.”50

Po{to je ovaj tip zamerke veoma ~est u raspravama koje se ti~u veli~inePotopa, moramo da zastanemo kako bi ga ispitali pre nego {to pre|emo naslede}i odeljak. Na{a prva kritika takvog stava je da on ne uspeva da uzme

u obzir ~injenicu da Bo`ja re~ pokazuje da su ~udesni elementi bili uklju~eniu sakupljanje i odr`avanje `ivotinja. Na primer, Bog je rekao Noju: “Po dvojeneka u|e s tobom” (6,20); a zatim ~itamo da “do|e k Noju u kov~eg podvoje od svakoga tela, u kojem ima `iva du{a” (7,15), i kona~no da “Gospodzatvori za njim” (7,16).

[tavi{e, ne smemo da potcenimo implikacije stiha 8,1: “A Bog seopomenu Noja i svih zveri i sve stoke {to behu s njim u kov~egu.” Ova izja-va se odnosi na vreme kada su vode jo{ uvek bile na svojoj najve}oj visini,a izvori bezdana se jo{ uvek nisu zatvorili (8,2). Va`no je shvatiti da re~“opomenu” (hebr. zakar) u ovom kontekstu ne zna~i da je Bog zaboravioBarku i njene putnike tokom prvih pet meseci Potopa! Po hebrejskoj upotre-bi, prvenstveno zna~enje re~i “zakar” je “odobrenje zahteva, za{tita,pru`anje”, kada je Bog subjekat, a ljudi su objekat.51

Ali, nedoslednost onih koji u~e o ograni~enom Potopu postaje o~iglednijakada otkrijemo da oni, tako|e, moraju da priznaju Bo`ju posebnu kontrolunad `ivotinjama u vreme Potopa. Tako vidimo da Ram ka`e da su `ivotinjekoje su do{le Noju bile “vo|ene bo`anskim instinktom”.52 Ali, kada jednomodobrimo Bo`ju mo} prilikom dovo|enja `ivotinja do Barke, nemamo prava danegiramo Njegovu mo} nad `ivotinjama dok su one bile u Barci. Prosta ~injeni-ca je da ne mo`e postojati bilo kakva vrsta Potopa opisanog u 1. KnjiziMojsijevoj bez priznavanja prisustva natprirodnih elemenata.53

Sa druge strane, pisci ne nalaze za neophodno pozivati se na “beskraj-na ~uda kako bi se univerzalni Potop u~inio mogu}im”. U tekstu Biblije jejasno navedeno da je Bog intervenisao na natprirodan na~in kako bi sakupio`ivotinje u Barci i kako bi ih dr`ao pod kontrolom tokom godine Potopa.[tavi{e, o~igledno je da su otvaranje “ustava nebeskih”, kako bi se dozvo-lilo da sve “vode nad svodom” padnu na zemlju, i razvaljivanje “izvora bez-dana”, bili natprirodni Bo`ji ~inovi.

Ali su tokom ~itavog procesa, “vode nad svodom” i “vode pod svodom”delovale po poznatim zakonima hidrostatike i hidrodinamike. One su me{ale,nosile i talo`ile sedimente po prirodnim hidrauli~kim procesima, kre}u}i sepri brzinama i smerovima koji su bili savr{eno normalni pod takvim okolnos-tima. Da budemo jasni, iznenadno i mo}no poreme}ivanje osetljivih ravnote`aprepotopne prirode proizvelo je do tada nepoznate tektonske i vodene pokretedok novi niz ravnote`a i pode{avanja nije postignut. Ali, takva pode{avanjamoraju biti opisana kao prirodna, a ne natprirodna.54

Primer osnovne zabune koja se nalazi u osnovi ovog celokupnog spora jeRamovo tvr|enje da bi univerzalni Potop zahtevao “veliko stvaranje vode” jerbi “sve vode na nebu, koje bi pale preko cele zemlje, stvorile sloj vode debeo18 cm” i “ da bi se prekrile najvi{e planine bilo bi potrebno osam puta vi{evode nego {to je sada imamo”.55 Da bi takva zamerka bila valjana moramoda pretpostavimo da nije bilo voda “nad svodom” pre Potopa, i da je Zemljinatopografija bila neizmenjena Potopom. Drugim re~ima, morali bi da pret-postavimo istinitost uniformizma kako bi dokazali nemogu}nost katastrofizma!Ali, ako prihvatimo biblijsko svedo~anstvo u vezi prepotopnog vodenogomota~a (1. Mojsijeva 1,6-8; 7,11; 8,2; 2. Petrova 3,5-7), imamo odgovara-ju}i izvor za vode neophodne za univerzalan Potop. [tavi{e, tekstovi kao {tosu oni u 1. Knjizi Mojsijevoj 8,3 i Psalmu 104,6-9, predla`u da su se okean-

60 61

ski baseni produbili posle Potopa kako bi obezbedili odgovaraju}i prostor zadodatnu vodu koja je bila “nad svodom” od drugog dana stvaranja do vre-mena Potopa, dok su se planinski venci izdigli do visina koje nikada nisu bilepostignute tokom prepotopne ere.56

Prema tome, pogre{no je pretpostaviti da koncept univerzalnog Potopauklju~uje “beskona~no pozivanje na ~uda”. Nekoliko biblijskih pore|enja mo`ebiti od pomo}i na ovom mestu. Kada su Izraelci pre{li Crveno more i rekuJordan, Bog je natprirodno zadr`ao vode u oba slu~aja.57 Ali, kada je jednomsklonio ruku, vode su pojurile nazad do svojih granica u skladu sa normal-nim zakonima gravitacije. Isto tako, kamenje u zidovima Jerihona je palo nazemlju gravitacionom silom; ali je bilo o~igledno da je nevidljiva Bo`ja rukaprvo potresla temelje.

Mo`emo se slo`iti sa Ramom da je Potop bio “prirodni i natprirodnidoga|aj”, uz “prirodno i natprirodno delovanje rame uz rame i ruku pod ruku”.Ali, ne mo`emo da vidimo kako to negira njegovu univerzalnost. Jedino semo`e pretpostaviti da prava su{tina Ramove zamerke le`i dublje od prostogzahtevanja “prirodnih” kao i “natprirodnih” elemenata Potopa. Izgleda da jeono {to stvarno on zahteva u stvari uklanjanje bilo ~ega iz pri~e o Potopu{to bi moglo da smeta savremenim uniformisti~kim geolozima. Drugimre~ima, Bogu je dozvoljeno da interveni{e natprirodno u cilju uni{tavanja nekihbezbo`nih ljudi; ali, u toj natprirodnoj intervenciji, nije mu dozvoljeno da idedotle da poremeti op{te procese u prirodi kakve ih mi danas poznajemo!

Ako ovo le`i u osnovi motivacije Ramovog “prirodno-natprirodnog” argu-menta, on ne samo da odstupa od biblijskog svedo~anstva u vezi Potopa,ve} tako|e mo`e biti nedosledan u svom pristupu problemu biblijskih ~udauop{te. Jer u slu~aju kada je velika riba progutala Jonu, Ram jasno “re{avasvoje pote{ko}e pozivanjem na ~udo ili na Bo`ju svemo}nost”, dok istovre-meno optu`uje Revinkla koji ~ini to isto u vezi sa Potopom. Govore}i o Jonii ribi, Ram izjavljuje:

“Tekst jasno naziva ovo stvorenje ribom koja je odre|ena za datu svrhu iako to zna~i posebno stvorenje za posebnu svrhu ne moramo da pre-tra`ujemo na{e knjige o morskim stvorenjima kako bi prona{li najverovat-niju mogu}nost. To bi bilo stvorenje koje je Bog naro~ito stvorio u tusvrhu, i to je mesto gde se na{e istra`ivanje zavr{ava. Religiozan ~ovekprihvata natprirodni teizam, a centralno mesto su pokajanje i moralnevrednosti. Neophodnost predavanja poruke o pokajanju Ninivljanima jedovoljno racionalna da bi Bog na~inio takvo stvorenje.”58

Ako je dovo|enje Jone Ninivljanima, kako bi propovedao poruku o poka-janju, bilo “dovoljno racionalno” da bi Bog stvorio posebnu ribu, kakva ondaprava imamo da sumnjamo u Bo`ju “racionalnost” pri uspostavljanju silarazaranja i doga|aja koje ~ovek nikada do tada nije video, u svrhu uni{tenjabeznade`no iskvarenog ~ove~anstva i o~uvanja mesijanske linije preko Noja?Po{to su Bo`je misli i Bo`ji putevi (uklju~uju}i ~uda) vi{i od na{ih, ~ak bi iprimena univerzalnog Potopa i Barke, kako bi se postigli ti ciljevi, bilo svetoi u skladu sa Bo`jim umom, iako bi to moglo da prouzrukuje uvredu umusavremenog ~oveka.

Mora se uvideti da napori koje neki religiozni ljudi ispoljavaju kako biotpisali univerzalnost Potopa, pozivaju}i se na navodne a priori principebo`anske metodologije u izvo|enju ~uda, ostaju osu|eni svedo~anstvomsame Bo`je re~i. Bez obzira da li takav koncept mo`e ili ne mo`e bitiuskla|en u ne~ija teolo{ka ili filozofska predube|enja, ipak je ta~no da jePotop bio sasvim jedinstven fenomen koji se nikada ne}e ponoviti, jednogo-di{nja demonstracija svemo}nosti pravednog Boga koje ~ove~anstvo ne smenikada da zaboravi, i kriza u Zemljinoj istoriji koja se mo`e uporediti u Biblijisamo sa stvaranjem i kona~nom obnovom Zemlje vatrom na kraju vremena.U potpunosti je opravdano da se pozivamo na Bo`ju mo} zato {to nas samaBiblija tome u~i, bez obzira da li je ili nije Bog koristio sredstva dostupnana{em nau~nom shvatanju, za skupljanje po dve od svake vrste `ivotinja uBarku i za brigu i o~uvanje tih `ivotinja u Barci tokom 371 dana Potopa.

PPOOSSLLEEPPOOTTOOPPNNII RRAASSPPOORREEDD @@IIVVOOTTIINNJJAA Problem koji je u bliskoj vezi sa ovim koji smo upravo analizirali, a ipak

onaj koji zahteva posebnu pa`nju, je raspored `ivotinja {irom Zemlje poslePotopa. Ako je Potop bio geografski univerzalan, onda je nestalo celokupnokopneno `ivotinjsko carstvo koje nije bilo na Barci, a sada{nji raspored `ivoti-nja mora biti obja{njen na osnovu migracija sa planine Ararat.

Kako bi jasno izneli ovaj problem, spomenu}emo ovde samo dve grupe`ivotinja, edentate (krezubice) i marsupialije (torbare). Krezubice su sporokre}u}e, skoro bezube `ivotinje, od kojih se neke nalaze u d`unglama Ju`neAmerike (lenjivci, oklopnici i mravojedi). Kako su oni mogli da putuju tolikodaleko od Bliskog Istoka? Marsupialije, ili torbarski sisari, nalaze se samo uAustraliji i zapadnoj hemisferi. Kako se mo`e objasniti ova posebnost `ivo-tinjskog rasporeda?

TTrrii ggllaavvnnaa gglleeddii{{ttaaPostoje tri op{te prihva}ena gledi{ta o tome kako je nastao takav ras-

pored `ivotinja. Prvo, imamo religiozne zastupnike lokalnog Potopa koji tvrdeda su ve}ina ovih `ivotinja bile verovatno stvorene u ekolo{kim ni{ama u koji-ma se sada nalaze. Drugo, imamo zastupnike univerzalnog Potopa koji veru-ju da su ove `ivotinje dostigle svoje sada{nje lokacije talasima migracijetokom vekova koji su usledili posle Potopa.59 I tre}e, imamo evolucionu {kolusavremene nauke, koja obja{njava takav raspored na osnovu postepenihprocesa migracije tokom miliona godina, zajedno sa evolucijom potpuno novihvrsta `ivotinja u geografski izolovanim oblastima.

Neobi~na odlika ove podele mi{ljenja jeste da se, u odre|enom pogledu,ve}ina zastupnika univerzalnog Potopa priklju~uje evolucionistima u pozivanjuna migraciju `ivotinja iz udaljenih zona, nasuprot teoriji posebnog stvaranja`ivotinja u njihovim sada{njim (poslepotopnim) ekolo{kim zonama. I evolu-cionisti i zastupnici univerzalnog Potopa tvrde da su me|ukontinentalni kop-neni mostovi pomogli `ivotinjama u njihovim migratornim pokretima du`povr{ine Zemlje. Me|utim, postoje dve zna~ajne razlike izme|u ove dve {kolemisli: (1) evolucionista dozvoljava milione godine, umesto samo hiljade, za

62 63

sada{nji raspored `ivotinja, i (2) evolucionista dozvoljava razvoj razli~itih vrsta`ivotinja umesto prihvatanja nepromenljivosti stvorenih vrsta tokom ~itavogperioda `ivotinjskog raspore|ivanja.

Spor se uslo`njava kada vidimo da se zastupnici lokalnog Potopa poziva-ju na evolucionu vremensku skalu kako bi istakli nemogu}nost univerzalnograsporeda `ivotinja posle Potopa. Oni su voljni da koriste me|ukontinentalnekopnene mostove kako bi objasnili raspored nekih `ivotinja, ali tvrde da sudruge, kao {to su krezubice Ju`ne Amerike i torbari Australije, bile stvorenena kontinentima na kojima ih danas nalazimo.

Jedan religiozni nau~nik, ube|en u lokalni Potop, koji je pisao o ovomproblemu jeste Rasel L. Mikster, profesor zoologije sa Viton koled`a. Uraspravi o kenguru, Mikster pi{e:

“Ako su kenguri bili u Barci i prvo dodirnuli kopno u Aziji, o~ekivali bi nji-hove fosile u Aziji. Po Romeru, jedino mesto gde postoje ili fosili ili `ivikenguri je Australija. [ta }emo zaklju~iti? Ako fosilne ~injenice zna~e danikada nije bilo kengura u Aziji, onda kenguri nisu bili u Barci, ili ako jesu,jurili su iz Australije kako bi se sreli sa Nojem, i isto tako brzo su sevratili u svoje prirodno stani{te. Zar nije lak{e verovati da oni nikada nisubili u Barci, i da su otuda bili u oblasti koju Potop nije pogodio, i da sePotop javio samo u oblasti koju je ~ovek naseljavao?”60

Po{to argumente ovog tipa, zasnovane na problemima zoogeografije,mnogi religiozni ljudi smatraju kao dokazane, moramo da ih ispitamo u izves-noj meri. Odmah na po~etku treba uvideti da na{a svrha ne mo`e biti dadoka`emo da su sve savremene `ivotinje migrirale sa Bliskog Istoka; jer semalo zna o kretanjima `ivotinja u pro{losti, bilo iz nauke, bilo iz Biblije.Neophodno je samo pokazati da je op{ta migracija `ivotinja sa Bliskog Istoka,posle Potopa, razumna i mogu}a.

AAuussttrraalliijjsskkii ttoorrbbaarriiTorbari Australije predstavljaju veoma razli~ite tipove koji imaju paralele

me|u placentalnim `ivotinjama. Na primer, postoje torbarske krtice, torbar-ski mravojedi, torbarski mi{evi, torbarske veverice (lete}i falangeri), torbarskilenjivci (koale), torbarske ma~ke (dasiurusi), torbarski vukovi (tilacinusi), tor-barski majmuni, torbarski jazavci (tasmanijski |avoli), neobi~ni gu{teroliki tor-bari zvani bandikuti, i zecoliki kenguri i valabiji. Pored toga, Australija jedinasadr`i monotremate (sisare koji pola`u jaja) u svetu: kljunar i bodljikavi mravo-jed.61

Na osnovu pretpostavke da `ivotinje sada{njeg sveta vode poreklo odonih koje su bile u Barci, kako mo`emo da objasnimo ~injenice da se ovi tor-bari i monotremate ne nalaze nigde drugde u svetu osim u Australiji i da pla-centalni sisari nikada nisu uspeli da stignu do tog kontinenta?62 D`on V. Kloc,profesor istorije prirode na Konkordija senior koled`u, predla`e:

“Mogu}e je da su ti oblici izumrli u Aziji i du` Malajskog poluostrva.Verovatno su mogli da `ive u nekim od ovih oblasti samo veoma kratkoi putovali su skoro trenutno do onih mesta koja su uklju~ena u njihov

sada{nji opseg. Sama evoluciona {ema zahteva da su `ivotinje izumrle umnogim delovima u kojima su nekada `ivele.”63

A. Frenklin [al, profesor zoologije na Univerzitetu u Mi~igenu, veoma sepribli`io mogu}em re{enju ovog problema:

“Torbari su se ra{irili {irom sveta, u svim pravcima. Nisu mogli da idutoliko daleko do severa pre nego {to su nai{li na nemogu}u klimu, ali jeput ka jugu bio otvoren celom du`inom do vrhova Afrike i Ju`ne Amerikei kroz Australiju... Placentalni sisari su se pokazali nadmo}niji u odnosuna torbare u borbi za opstanak i proterali su torbare... To jest, potisnulisu ih ka jugu. Australija je tada bila povezana kopnom sa Azijom, tako daje mogla da primi begunce... Iza njih su nadolazili pravi sisari; ali, prenego {to su stigli do Australije, taj kontinent se odvojio od Azije, i primi-tivni tipovi sa juga bili su za{ti}eni od daljeg progona.”64

Po{to su fosilni torbari prona|eni u Evropi, kao i u Australiji i zapadnojhemisferi, izgleda o~igledno da su u pro{losti migrirali prili~no daleko. Miksternavodi A. M. Dejvisa (A. M. Davies) kako ka`e da “su verovatno stigli uEvropu iz Severne Amerike, ali stvar je naga|ana da li su poreklom iz se-verne ili ju`ne hemisfere, bilo u Australiji ili Ju`noj Americi, imaju}i na raspo-laganju malu koli~inu ~injenica”.65

Ali, kakva prava ima neko da ozna~i transazijske migracije za neke tor-bare (od Severne Amerike ka Evropi) uprkos nedostatku fosilnih ~injenica zatakve `ivotinje u Aziji, a zatim da insistira da drugi torbari nisu mogli da migri-raju iz Azije do Australije zbog nedostatka fosilnih ~injenica za torbare u Aziji?Po{to imamo tako “malu koli~inu ~injenica” za obja{njenje migracije torbara,ko mo`e da ka`e da torbari nisu mogli da migriraju u Australiju? Stari zavetnas informi{e da je Izrael vekovima bio naseljen lavovima (Sudije 14,5;1. Samuilova 17,34; 2. Samuilova 23,20; 1. Carevima 13,24; 20.36; inaro~ito 2. Carevima 17,25), ali gde su fosilni dokazi za njihovo prisustvo uIzraelu?66 Dobro je poznata ~injenica da `ivotinje ostavljaju fosilne ostatkesamo pod retkim i posebnim uslovima. Prema tome, nedostatak fosilnih~injenica za torbare u ju`noj Aziji ne mo`e biti kori{}en kao dokaz da oni nika-da nisu bili u tom delu sveta.67

Mikster svakako nema opravdanje za svoju tvrdnju da su kenguri, ako subili u Barci, “jurili iz Australije kako bi se susreli sa Nojem, i isto tako brzose vratili u svoje prirodno stani{te”. Koncept univerzalnog Potopa nikako neuklju~uje takve besmislice. Na prvom mestu, niko ne mo`e da doka`e da jeBarka bila gra|ena u istom regionu sveta u kome se i prizemljila.68 U stvari,ako je Potop bio univerzalan, prepotopna geografija je lako mogla da buderazli~ita od one koja sada postoji. Kao drugo, niko ne mo`e da doka`e dasu kenguri i drugi australijski torbari bili ograni~eni na Australiju pre Potopa.69Ako nisu, onda nijedan od izabranih parova torbara nije morao da “juri” kakobi do{ao do Barke tokom 120 godina koliko je konstruisana. Kao tre}e, nijeneophodno pretpostaviti da je isti par kengura koji je bio u Barci morao daputuje sve do Australije po{to se Barka spustila na planinu Ararat. Frenk LuisMar{ je dao neka opa`anja u vezi ovoga, koja bi na ovom mestu mogla bitiod pomo}i:

64 65

“Putovanja od planine Ararat do njihovih sada{njih stani{ta izvr{ena suna isprekidan na~in; svaka generacija je slala predstavnike malo dalje odoriginalnog doma. Dana{nje prisustvo tapira samo u Ju`noj Americi i naMalajskim ostrvima, suprotnim stranama zemlje, ukazuje na ~injenicu dasu `ivotinje migrirale u vi{e od jednog pravca. Zastupnik koncepta stvara-nja smatra da ne postoji razlog za verovanje da je takav raspored `ivo-tinja postignut bilo kakvim drugim procesom osim onoga koji se i danasprimenjuje pri raspore|ivanju... Porast broja jedinki bilo koje vrsteprouzrokuje potrebu za {irenjem prema horizontu u potrazi za hranom idomom... Njihov dolazak u nove oblasti mo`e biti rezultat namernog poje-dina~nog napora ili su oni mo`da stigli naneseni talasima kao pre`iveli odneke obalske nesre}e.”70

BBrrzzoo {{iirreennjjee `̀iivvoottiinnjjaa [tavi{e, sasvim je nepotrebno pretpostaviti da je bilo potrebno stotine, ili

~ak hiljade godina da bi `ivotinje ostvarile svoj sada{nji geografski raspored.U stvari, postoje neke dostupne ~injenice koje pokazuju da su `ivotinje mogleda dosegnu svoja sada{nja stani{ta neverovatnom brzinom, prelaze}iogromne kontinente i ~ak {iroka prostranstva otvorenog okeana na svomputu. 1883. godine, ostrvo Krakatau, izme|u Jave i Sumatre, bilo je skorouni{teno vulkanskom eksplozijom koja je potresla taj deo sveta. Prakti~no 25godina ni{ta nije `ivelo na ostatku tog vulkanskog ostrva. Ali, “onda sukolonisti po~eli da dolaze - nekoliko sisara 1908; odre|en broj ptica, gu{terai zmija; razli~iti meku{ci, insekti i ki{ne gliste. 90% novih stanovnika ostrvaKrakatau, kako je holandski nau~nik otkrio, bili su oblici koji su mogli tu dastignu putem vetra”.71 Profesor Pol A. Mudi sa Univerziteta u Vermontu go-vori o tome koliko su velike kopnene `ivotinje bile sposobne da pre|u okeanena prirodnim splavovima i “plutaju}im ostrvima”:

“U vreme Potopa, velike mase zemlje i upletene vegetacije, uklju~uju}idrve}e, mogle su da budu i{~upane sa obala reka i odnesene u more.Ponekad su takve mase sretane kako plove okeanom daleko od kopna,jo{ uvek bujne i zelene, sa palmama visokim 6-9 metara. Sasvim jemogu}e da su kopnene `ivotinje bile preno{ene na velike razdaljine ovimna~inom. Majer bele`i da mnoge tropske okeanske struje imaju brzinu odbar dva ~vora; to bi predstavljalo razdaljinu od 80 km na dan, 1.609 kmza tri sedmice.”72

Profesor [al daje zanimljivo opa`anje da je “fauna Madagaskaranajsli~nija, ne onoj sa svog kontinentalnog suseda Afrike, ve} onoj iz Azije,pri ~emu je praznina premo{}ena Sej{elskim ostrvima ~ije su `ivotinje sli~neonima na Madagaskaru”.73 Ali kada pogledamo na mapu Indijskog okeana,na{a zapanjenost raste, jer su Sej{elska ostrva 1.100 km severno odMadagaskara, a azijsko kopno je jo{ 2.400 km dalje od Sej{ela! Majmunolikilemur je prakti~no jedini sisar koji se nalazi na Madagaskaru, pa izgleda dasu lemuri prona{li na~in da pre|u 3.500 km Indijskog okeana kako bi stiglido ostrva koje je sada njihov dom.74

Iako je ta~no da se pokazalo da ~ak ni okean ne predstavlja krajnjugranicu nadolaze}im migracijama `ivotinja, moramo da gledamo na kopnenemostove kao na osnovne na~ine raspore|ivanja `ivotinja {irom sveta. Mar{sa`ima zna~aj ovih kontinentalnih veza:

“Jedan pogled na mapu sveta }e pokazati da, sa izuzetkom uskog razd-vajanja kod Beringovog moreuza, kopneni putevi vode od Jermenije dosvih zemalja sveta osim Australije. U slu~aju Australije, isto~no-indijskaostrva ~ak i danas formiraju skoro neprekidan most do ju`nog kontinen-ta. [to se ti~e Beringovog moreuza, nema sumnje da je kopnena vezanekada postojala izme|u Azije i Severne Amerike. Sa zatvorenimmoreuzom, hladno vreme Arktika ne bi i{lo na jug, a japanska struja bise okretala oko obalske linije dalje na sever nego {to to ~ini danas.Plavljenje ovih obala, toplim vodama ove struje, proizvelo bi kopneni putkoji bi ~ak i tropski oblici mogli da koriste.”75

[to vi{e istra`ujemo fascinantnu pri~u o rasporedu `ivotinja {irom Zemlje,sve smo vi{e ube|eni da ova ogromna reka raznovrsnih `ivotnih oblika, kojaje napredovala sa Azijskog kopna, preko kontinenata i mora, nije bila slu~ajili slu~ajni fenomen. Umesto toga, vidimo Bo`ju ruku koja vodi i usmerava tastvorenja na na~ine koje ljudi, uz svu svoju inteligenciju, nikada nisu moglida doku~e, kako bi veliko poslepotopno `ivotinjsko carstvo moglo da budestvoreno, i “neka se razi|u po zemlji, i neka se plode i mno`e na zemlji” (1.Mojsijeva 8,17).

SSAA@@EETTAAKK II ZZAAKKLLJJUU^̂AAKKU ovom poglavlju smo izlo`ili tri naj~e{}e kori{}enja negeolo{ka argu-

menta protiv univerzalnog Potopa. Prvi od njih je argument zasnovan naograni~enoj upotrebi univerzalnih izraza. Odgovaraju}i na taj argument, iznelismo tri razloga za prihvatanje doslovnog tuma~enja univerzalnih izraza pri-menjenih u 1. Knjizi Mojsijevoj 6-9: (1) U ve}ini slu~ajeva Biblija koristi takveizraze u doslovnom smislu; (2) kontekst 1. Knjige Mojsijeve 6-9, uklju~uju}iton celokupne pri~e o Potopu, zahteva doslovno tuma~enje univerzalnihizraza; i (3) fizi~ki fenomeni opisani u ovim poglavljima bili bi besmisleni kadauniverzalni izrazi ne bi bili shvatani u bukvalnom smislu.

Drugi argument protiv univerzalnog Potopa je bio taj da Noje i njegovaporodica nisu mogli ni da skupe ni da se brinu o `ivotinjama, ako je trebalouklju~iti u Barku po dvoje od svake stvorene vrste. Kao odgovor, ukazali smona verovatne razlike klimatskih i zoogeografskih uslova pre Potopa upore|enju sa poslepotopnom obla{}u; ogromni kapacitet Barke; veliki brojmorskih stvorenja koja nisu morala da se sme{taju u Barku; mogu}nostvelike raznovrsnosti unutar stvorenih vrsta posle Potopa, i mogu}e Bo`jedodeljivanje migratornih instikta i mo}i hibernacije `ivotinjama radi sakuplja-nja i brige za `ivotinje tokom godine kosmi~ke krize.

Kona~no, za argument u vezi poslepotopnog rasporeda `ivotinja, pokaza-li smo za{to nije nerazumno pretpostaviti da su sve kopnene `ivotinje u svetudanas potekle od onih koje su bile u Barci. Uprkos nedostatku dokaza da sutorbari `iveli u Aziji, sasvim je shvatljivo da su torbari mogli da stignu do

66 67

Australije migratornim talasima iz Azije, pre nego {to se kontinent razdvojiood azijskog kopna. Srazmerno malo je poznato o migracijama `ivotinja upro{losti; ali, ono {to znamo veoma jasno ukazuje na mogu}nost brze kolo-nizacije udaljenjih oblasti, iako se u tom procesu moralo pre}i preko okeana.Ne bi bilo potrebno puno vekova za migriranje iz Azije do Ju`ne Amerike prekoBeringovog kopnenog mosta, ~ak ni za `ivotinje kao {to su krezubice.Populacioni pritisci, potraga za novim domovima, i naro~ito primoravaju}asnaga Bo`je naredbe `ivotinjskom carstvu (1. Mojsijeva 8,17) brzo su ispunilisvaki povoljni deo Zemlje pticama, zverima i puze}im stvorenjima.

U~enje Biblije u vezi sa Potopom je jasno. Osim Nojeve porodice, celokup-no prepotopno ~ove~anstvo, {iroko rasprostranjeno i beznade`no iskvareno,bilo je uni{teno vodom. Zajedno sa njima u uni{tenje su bile uklju~ene ikopnene `ivotinje, osim onih koje su skupljene u Barku i tu odr`avane Bo`jommo}i. Nebo i zemlja su zdru`ile snage u toj kosmi~koj kataklizmi, koja jepotopila sve najvi{e planine u toku 110 dana i kona~no ostavila Barkunasukanu na planinu Ararat.76 Od putnika Barke potekli su svi ljudi i kopnene`ivotinje koje postoje danas u svetu.

Bez obzira koliko slo`eni i nejasni problemi mogu da izgledaju, u pogledudatuma Potopa, ta~ne prirode rasporeda rasa, broja “stvorenih vrsta” kop-nenih `ivotinja u Nojevo vreme, i rasporeda `ivotinja od Barke do svih kraje-va Zemlje, ~injenica ostaje da je Potop iz 1. Knjige Mojsijeve bio geografskiuniverzalan. “Tada{nji svet bi vodom potopljen i pogibe” (2. Petrova 3,6); i usvetlu te velike biblijske istine mora se vr{iti kompletno na{e istra`ivanjecelokupne istorije ove planete i njenih stanovnika.

LLiitteerraattuurraa1. Ramm, op. cit., p. 241. Italik je na{. 2. M. M. Kalisch, Historical and Critical Commentary on the Old Testament (London: Longman,

Brown, Green, et al., 1858), pp. 209-210. Italik je na{. Po proceni jednog istori~ara, Kali{ komen-tari{e o Starom zavetu, “u vreme objavljivanja, da su postojali najbolji komentari o knjigama naengleskom jeziku povezani sa njim i jo{ uvek nisu u potpunosti zastareli, imaju}i posebnu vrednostkao rad obrazovnih Jevreja”. The New Schaff-Herzog Encyclopedia of Religious Knowledge, ed.Samuel M. Jackson (Grand Rapids: Baker Book House, reprinted 1950), VI, 293.

3. Sama priroda hebrejskog jezika ukazuje na zna~aj konteksta za potpuno razumevanje izraza.Tako ha-'ares (zemlja) u 1. Knjizi Mojsijevoj 7,19 mora biti shva}ena tako da zna~i celokupnu pla-netu jer slede}e re~i govore o “svim najvi{im brdima {to su pod celim nebom”. Aleksandar Hajdelzaklju~uje da biblijski opis “jasno uverava u univerzalnost Potopa”. The Gilgamesh Epic and OldTestament Parallels, p. 250.

4. Vidi W. H. Griffith Thomas, Genesis: A Devotional Commentary (Grand Rapids: Wm.Eerdmans Pub. Co., 1946), pp. 18-19.

5. Ramm, op. cit., p. 240. Italik je njegov.6. Vidi u nastavku, str. 97, 203-206, 216 za dalju raspravu o tom pitanju. 7. U stvari, ne postoji ni{ta u celom tekstu {to ukazuje da Noje bele`i svoje li~ne utiske o

Potopu. Umesto toga, sve se vidi sa Bo`je ta~ke gledi{ta. Bog gleda na ~ove~anstvo i vidi da jepokvareno; Bog izabira Noja i nare|uje mu da izgradi Barku; Bog ga poziva u Barku i zatvara vrata;Bog se setio Noja i `ivotinja i postepeno privodi Potop kraju, i Bog im nare|uje da napuste Barkui daje im svoj specijalan zavet. U stvari, Noje ne izgovara nijednu re~ u celom tekstu, do samogkraja devetog poglavlja, kada Bog stavlja u njegova usta va`no proro~anstvo u vezi njegova tri sina.

8. Kako bi ilustrovali opseg do kog neki nau~nici idu u tom smeru, navodimo rad koji ~ita Lt.Col. F. A. Molony, pred Viktorija institutom u Londonu 1936: “Deo velike mesopotamske ravnice,koja le`i ispod petstote linije, je veliki kao Engleska bez Velsa. Otuda je verovatno da Noje i nje-

govi sinovi nisu nikada videli planinu u svom `ivotu... Petnaest lakata je samo oko 7 metara, takoda bi izgledalo da bi se re~ koju mi prevodimo sa 'planine', bolje prevodila kao humke, verovatnonastale ljudskim radom... Istori~ar je znao da su ve{ta~ke humke retko bile vi{e od 15 lakata. Onje video da su sve bile prekrivene, zato je napisao “petnaest lakata ih voda prekri; i prekri svanajvi{a brda”'. (“The Noachian Deluge and Its Probable Connection With Lake Van,” Journal of theTransactions of the Victoria Institute, LXVIII (1936), pp. 44, 51, 52.)

Por. Moloni je nastavio da obja{njava da je Potop prouzrokovan iznenadnim izlivanjem jezeraVan (u isto~noj Turskoj) u mesopotamsku dolinu. Izdizanjem Barke iznad ve{ta~kih humki, vode je-zera su pretile da je odnesu u Persijski zaliv. Ali, da bi izbegao takvu sudbinu, Noje je “mogao daspusti jarbol i jedra, i da usidri Barku kada je vetar bio severan”. Komentar ovoga nije potreban!

9. Ramm, op. cit., p. 239. 10. Ibid., p. 192. 11. Navedeno u O. T. Allis, God Spake By Moses (Philadelphia: The Presbyterian and Reformed

Pub. Co, 1951), p. 158. Dr Alis je ~vrsto ube|en da 1. Knjiga Mojsijeva govori o geografski uni-verzalnom Potopu. Ibid., p. 24.

12. Samuel R. Driver, The Book of Genesis (London: Methuen & Co., 1904), p. 101. Za sli~anzaklju~ak vidi John Skinner, A Critical and Exegetical Commentary on Genesis, Vol. I of TheInternational Critical Commentary, p. 165. Drajver, Skiner i Kali{ (gore navedeni) bili su iz starelibelarne {kole teologije. Takvi teolozi, naravno, nisu verovali da je ikada postojao Potop takveveli~ine, Barka takvih dimenzija, ili patrijarh zvan Noje koji je bio star 600 godina. U stvari, oniuop{te nisu stvarno prihvatali istorijsku realnost 1. Knjige Mojsijeve. Ali su imali malo strpljenja zaone koji su govorili o prihvatanju istorijske realnosti 1. Knjige Mojsijeve i nisu oklevali da uzmujasne izjave teksta i preobli~e ih kako bi bile saglasne sa njihovim sopstvenim nau~nim pret-postavkama.

13. Hugh Miller, The Testimony of the Rocks (New York: Robert Carter and Brothers, 1875),p. 358. Ovo izdanje je prvi put objavljeno 1857. i pokazalo se kao izuzetno popularno tokom posled-nje polovine 19. veka kada je gledi{te lokalnog Potopa bilo toliko popularno.

14. Jamieson, op. cit., p. 100.15. Ramm, op. cit., pp. 238-239. On tvrdi da je “neka vrsta geolo{kog fenomena... prouzroko-

vala da se okeanske vode izdignu do mesopotamske doline. Vode su nosile Barku do planineArarat... suprotnim dejstvom tog istog geolo{kog fenomena, vode su se povukle iz doline”. Poslenavo|enja D`ejmisonove izjave da “Kaspijsko jezero... i Aralsko jezero zauzimaju najni`e deloveogromnog prostora, ~iji ukupan opseg nije manji od 259.000 km2, i koji je izdubljen, u centralnomregionu velikog kontinenta, i bez sumnje je nekada{nje dno okeana”, Ram tvrdi da su “u ovu prirod-nu zdelu vode okeana nagrnule”, i “iz te prirodne zdele su se vode povukle”. Ram prihvata zaklju~kesavremene uniformisti~ke geologije. Ali, {ta bi savremeni geolozi rekli o takvom “geolo{komfenomenu”, koji se navodno desio oko 5.000. ili 6.000. godine pre nove ere?

16. Franz Delitzsch, A New Commentary on Genesis, trans. Sophia Taylor (New York, Scribner& Welford, 1899), p. 270.

17. Treba napomenuti da se njegov saradnik, C. F. Keil, jako suprotstavljao konceptu lokalnogPotopa: “Potop koji se izdigao 15 lakata iznad vrha planine Ararat nije mogao da ostane delimi~an,~ak i da je trajao samo nekoliko dana, da ne govorimo ni{ta o ~injenici da su se vode izdizale 40dana i ostale pri svojoj najve}oj dubini 150 dana. Govoriti o takvom Potopu kao delimi~nom jeapsurdno. ^ak i da je izbio na samo jednom mestu, ra{irio bi se preko zemlje sa jednog kraja nadrugi, i dostigao svuda istu dubinu. Prema tome, koliko god da nau~nici izjavljuju da je on nemogu}i da im je nemogu}e da shvate univerzalan Potop tolike dubine i trajanja u skladu sa poznatimprirodnim zakonima, ta nemogu}nost sa njihove strane ne opravdava nikoga u dovo|enju u pita-nje mogu}nosti da svemo}ni Bog proizvede takav doga|aj”. Op. cit., str. 146.

18. Pieters, op. cit., p. 119. J. J. Stewart Perowne, jo{ jedan zastupnik ograni~enog Potopa,neprijatno je iznena|en istim problemom: “^itaju}i ovo predanje te{ko je, mora se priznati, poveza-ti primenjeni jezik sa hipotezom o delimi~nom Potopu... Prava pote{ko}a le`i u povezivanju te izjave(7,19) sa obla{}u u kojoj je Noje navodno `iveo, i tvr|enjem da su vode bile 15 lakata nad pla-ninama”. Loc. cit., pp. 2 181-2 182. Dok religiozni nau~nici ne poka`u volju da raskrste u pot-punosti sa uniformisti~kom geologijom, ne}e mo}i da shvate pun zna~aj opisa 1. Knjige Mojsijeve.

19. John Pye Smith, The Relation Between the Holy Scriptures and Some Parts of GeologicalScience, p. 145.

20. Robert Jamieson, Critical and Experimental Commentary, I, 99. 21. Marcus Dods, The Book of Genesis, Vol. I of The Expositor's Bible, ed. W. Robertson

Nicoll (4th ed.; London: Hodder and Stoughton, 1890), p. 55

68 69

22. Cynddylan Jones, Primeval Revelation: studies in Genesis I-VIII (New York: American TractSociety, 1897), p. 356.

23. Vidi raspravu o prepotopnoj geografiji i klimi, str. 96-97, 185-189, 217-221.24. Vidi tekst, str. 15-16, za raspravu o tome koje su `ivotinje bile predstavljene u Barci. 25. Jan Lever, Creation and Evolution (Grand Rapids: Grand Rapids International Publications,

1958), p. 17. 26. Ali vidi Majerovu tabelu, na narednim stranama, koja navodi samo 8.600 vrsta ptica. 27. Leupold, op. cit., p. 290. Ptice su naro~ito podeljene u “~iste” i “ne~iste” vrste u 3. Knjizi

Mojsijevoj 11, zajedno sa drugim `ivotinjama. 28. John Pye Smith, op. cit., p. 144. 29. Robert E. D. Klark je nedavno zaklju~io: “Svaka teorija evolucije je propala u svetlu savre-

menih otkri}a i, ne samo da nisu uspeli, ve} su toliko puno proma{ili da izgleda skoro nemogu}enastaviti verovati u evoluciju”! Darwin: Before and After (Grand Rapids: Grand Rapids InternationalPublication, 1958), p. 145.

30. Vidi Theodosius Dobzhansky, Genetics and the Origin of Species (3rd ed.; New York:Columbia University Press, 1951), pp. 3-10.

31. Frank L. Marsh, Evolution, Creation, and Science (Washington: Review and Herald Pub.Assoc., 1947), pp. 29, 351.

32. Lionel S. Marks, ed., Mechanical Engineers' Handbook (New York: McGrawHill Book Co.,Inc., 1958, p. 11,35) izjavljuje da standardni sto~ni vagon poseduje 75 m3 efektivnog kapaciteta.Tako|e vidi “Car Builders' Encyclopedia of American Practice,” Simmons-Boardman Pub. Co., 1949-51, p. 121.

33. Navedeno u Dobzhansky, op. cit., p. 7. 34. Lever, op. cit., p. 17. 35. H. W. Vaughan: Types and Market Classes of Live Stock (Columbus, Ohio: College Book

Co., 1945) p. 8536. Neka niko ne bude zabrinut zbog prostora koji su zauzimali insekti, crvi i sli~na mala

stvorenja, jer isti~emo da, ako je prostor koji je zauzimala svaka jedinka bio u proseku 5 cm, samojo{ 21 vagon te veli~ine bio bi dovoljan za preko milion jedinki. Izumrle `ivotinje kao {to sudinosaurusi tako|e su mogle da budu predstavljene u Barci, verovatno veoma mladim `ivotinjama,samo kako bi umrli zbog negostoljubivih uslova sredine posle Potopa.

37. Letter from W. E. Lammerts, Livermore, Calif., Nov. 27, '57.38. Marsh, op. cit., p. 213. 39. Ramm, op. cit., p. 246. 40. Custance, op. cit., pp. 19-20. Da li bar mo`emo da predlo`imo da je Noje mogao da do|e

do pija}e vode na osnovu ki{e koja je pala? Kustans zami{lja drugu pote{ko}u kada ka`e da bi“razre|ena atmosfera” pri visinama iznad visine Mont Everesta, ako je Potop prekrio planine, “one-sposobila sve osim nekoliko stvorenja neosetljivih na nekoliko momenata nedostatka kiseonika”(op. cit., p. 9). On naro~ito izra`ava zabrinutost za Noja i njegove sinove koji su morali da se penjuizme|u tri palube Barke na takvim visinama! On naravno propu{ta osnovnu ~injenicu da atmosfer-ski pritisak zavisi od relativne visine u odnosu na nivo mora. Vazdu{ni stub iznad izdignutog nivoamora tokom Potopa je bio podjednako visok, a rezultuju}i atmosferski pritisak na nivou mora pod-jednako velik, kao sada{nji pritisak na nivou mora.

41. W. P. Pycraft: “Hibernation,” article in Encyclopedia Britannica, 1956, Volume 11, p. 539. 42. W. C. Alee, A. E. Emerson, Orlando Park, Thomas Park, and K. P. Schmidt: Principles of

Animal Ecology (Philadelphia: W. B. Saunders Co., 1949) p. 106. 43. L. H. Matthews: “The Hibernation of Mammals,” 1955 Report of the Smithsonian

Institution, 1956, pp. 410-11. 44. L. H: Matthews: “The Migration of Mammals,” 1954 Report of the Smithsonian Institution,

1955, p. 284. 45. C. P. Lyman and P. O. Chatfield: “Hibernation,” Scientific American, Dec. 1950, p. 19. 46. Marston Bates: “Hibernation,” aritcle in Collier's Encyclopedia, 1956, Vol. 7, p. 11.47. J. W. Krutch: “Now the Animal World Goes to Sleep,” New York Times Magazine, Jan. 4,

1959.48. W. C. Allee, et al., op. cit., p. 539.49. Marston Bates, op. cit., p. 11. 50. Ramm, op cit., pp. 243, 244, 247. Italik je njegov. 51. Brown, Driver, and Briggs, A Hebrew and English Lexicon of the Old Testament, p. 270.

Naveo Leupold, op. cit., p. 308.

52. Ramm, op. cit., p. 249. D`ejmison tako|e (op. cit., p. 95) zaklju~uje da su “one moraleda budu vo|ene Bo`anskim usmeravanjem, po{to je nemogu}e, bilo kojim drugim principom, objas-niti njihovo kretanje u parovima”.

53. Ova izjava ima punu podr{ku u Psalmu 29,10, koji definitivno govori o Nojevom Potopu(mabbul): “Gospod je sedio nad Potopom, i sede}e Gospod kao car uvek.” Celi Psalam nagla{avaBo`ju svemo}nost i dosti`e vrhunac svojim pozivanjem na Njegovo najve}e izra`avanje svemo}nosti.D`. P. Lang isti~e da je “istorija Potopa hapax legomenon u svetskoj istoriji, uporediva sa stvara-njem Adama, ro|enjem i istorijom Hrista, i budu}om istorijom kraja sveta”. Op. cit., p. 295.

54. ^itamo u 1. Knjizi Mojsijevoj 8,1 da “posla Bog vetar na zemlju da uzbije vodu”. Sude}ina osnovu proizvedenih efekata (vidi dole, napomena 4), izgleda da je to moralo da bude ne{tovi{e od samo prirodnog vetra. Leopold, op. cit., pp. 309-310, izjavljuje: “Sigurni smo, kako je ele-menat ~udesnog uba~en u materiju nadolaze}eg Potopa, tako isto je i sli~an element doprineo nje-govom povla~enju.” Ali, vidi raspravu dalje, za ne-~udesne aspekte poslepotopnih vetrova i njihovemogu}e efekte.

55. Ramm, op. cit., p. 244. 56. Vidi u nastavku, str. 96-97, 203-206, za dalju raspravu ove zna~ajne teme sa nau~ne

ta~ke gledi{ta. 57. “Jak isto~ni vetar” iz 2. Knjige Mojsijeve 14,21 te{ko da je mogao da bude samo priro-

dan vetar, jer je morao istovremeno da duva u suprotnim smerovima, kako bi na~inio da im voda“staja{e kao zid s desne strane i s leve strane” (2. Knjiga Mojsijeva 14,22, 29; citat iz 15,8 iPsalam 78,13), a da ne ometa ljude dok prolaze. Va`no je istaknuti da su vode Jordana bile zaus-tavljene prilikom poplave (Isus Navin 3,15). Te{ko da je blokada uzvodnim odronom mogla to dasprovede.

58. Ramm, op. cit., p. 297. Sla`emo se sa Ramovom analizom ovog problema, ali se pitamokako bi impresionirala uniformisti~ke biologe. Su{tina je da dosledan uniformizam ne mo`e dadozvoli nikakva biblijska ~uda.

59. Druga mogu}a teorija je da su `ivotinje bile ponovo stvorene posle Potopa, u svojimsada{njim ekolo{kim ni{ama. To je zastupao D. D`. Vitni, koji je tako|e `estoki zastupnik uni-verzalnog Potopa. Me|utim, to bi eliminisalo potrebu za Barkom radi o~uvanja `ivotinja tokomPotopa, i naravno nije predlo`eno biblijskim opisom.

60. Russell L. Mixter, Creation and Evolution (American Scientific Affiliation, Monograph Two,1950), p. 15.

61. M. W. De Laubenfels, Life Science (4th ed.; New York: Prentice Hall, Inc., 1949), p. 285;and Paul Amos Moody, Introduction to Evolution (New York: Harper & Brothers, 1953), pp. 242-244

62. Jedini placentalni sisari koji su stigli do Australije bili su slepi mi{evi, pacovi i mi{evi.Mo`da je dingo (pas) unesen od strane Aborid`ina.

63. John W. Klotz, Genes, Genesis, and Evolution (St. Louis: Concordia Publishing House,1955), p. 226.

64. Evolution (2d ed.; New York: McGraw-Mill Book Co., Inc., 1951), p. 60. Treba napomenu-ti da je [al evolucionista.

65. Mixter, op. cit., p. 17.66. U li~nom dopisivanju datiranom na 20. april 1959, Nelson Gluk, palestinski arheolog,

izjavljuje: “Ne verujem da su bilo kakvi fosili lavova ikada prona|eni u Palestini, iako su fosili slono-va i drugih `ivotinja otkriveni.”

67. Jo{ poznatiji primer je primer ameri~kog bizona. “Le{ine bizona koje su bile rasute prekoravnica u nebrojenim milionima pre dve generacije te{ko da su ostavile trag do danas. Lisice ile{inari su pojeli meso u toku nekoliko ~asova ili dana posle smrti, a ~ak su i skeleti sada uve-liko nestali, po{to su kosti razlo`ene i po{to su se raspale u pra{inu pod uticajem vremena.” CarlO. Dunbar, Historical Geology (New York, Wiley, 1949), p. 39.

68. ^injenica da 1. Knjiga Mojsijeva 2,14 spominje Tigris (Hiddekel) i Eufrat svakako ne pred-stavlja zaklju~an dokaz za suprotno, jer su ta i druga geografska imena mogla da budu prenesenaod strane Nojeve porodice u “novi svet”, kao {to se de{ava i u savremenom dobu.

69. Po{to nijedan fosilni kengur stariji od epohe pleistocena nije prona|en u Australiji, nikone mo`e da doka`e da je bilo koji od njih prepotopan. Vidi Alfred S. Romer, Vertebrate Paleontology(2d ed.; Chicago: University of Chicago Press, 1955), p. 320, and Edwin H. Colbert, Evolution ofthe Vertebrates (New York: Wiley, 1955), p. 245. [tavi{e, kao {to smo ve} istakli, odsustvo fosi-la kengura u Aziji ne dokazuje da oni nikada nisu bili tamo. Mora se imati na umu, tokom celeove rasprave, da se pitanje paleontolo{kih metoda datiranja dr`i pod sumnjom. Na osnovu hipoteze

70 71

o univerzalnom Potopu, mi nemamo nikakvo uverenje da slojevi koji nose fosile moraju da bududatirani po uniformisti~koj {emi.

70. Marsh, op. cit., p. 291. 71. Rachel L. Carson, The Sea Around Us (New York: Oxford University Press 1951), pp. 91-

92. “... ja{u}i na vetrovima, plove}i na strujama, ili splavare}i na deblima, plove}im granama, ilidrve}u, biljke i `ivotinje... sti`u sa udaljenih kontinenata”. Ibid., p. 89.

72. Moody, op. cit., p. 262. Alfred S. Romer sa Harvarda tako|e izjavljuje: “Izgleda sigurno dakopnene `ivotinje povremeno prelaze zna~ajne mase vode na mestima gde kopnena veza u pot-punosti nedostaje... Plove}e mase vegetacije, kakve se nekad pronalaze pri u{}u Amazona, moguda budu jedan na~in efektivnog tipa ovakve migracije. ^ak bi i slu~aj ulaska histrikoida (glodaranalik na bodljikavo prase) u Ju`nu Ameriku mogao da bude slu~aj ovakve vrste... i jedno uspe{noprela`enje bi moglo da naseli kontinent”. Op. cit., p. 513.

73. Shull, op. cit., p. 70.74. Vidi Paul Almasy, “Madagascar: Mystery Island,” The National Geographic Magazine, LXXXI

(June, 1942), pp. 798, 802. 75. Marsh, op. cit., pp. 291-292. “Geolo{ke i paleontolo{ke ~injenice ukazuju da ovaj kopneni

most nikada nije bio zale|en. Izvesno vreme, barem, je ve}i deo bio prekriven pa{njacima...” RalphLinton, “New Light on Ancient America,” The Scientific Monthy, LXXII (May, 1951), pp. 314-315.Jo{ skorije, Dejvid M. Hopkins je istakao da su “gle~eri mogli da spre~e pristup centralnim delovi-ma Severne Amerike i Azije, ali nikada nisu predstavljale barijeru migraciji izme|u Isto~nog Sibirai centralne Aljaske”. (“Cenozoic History of the Bering Land Bridge,” Science, Vol. 129, No. 3362(June 5, 1959), p. 1 526).

76. Glasine o otkri}ima Barke, sa~uvane visoko na sne`nim padinama planine Ararat, objavlji-vane su s vremena na vreme. Me|utim, one nisu nikada potvr|ene i vi{e od jedne ekspedicije utu oblast nisu uspele u svom poku{aju da je lociraju. Pla{imo se da je bilo kakva nada o njenomo~uvanju hiljadama godina poslepotopne istorije samo `elja. ^ak i da jeste sa~uvana, zatrpavanjemi zamrzavanjem, bilo bi je toliko te{ko prona}i da ni{ta drugo sem bo`anskog usmeravanja ne bimoglo da dovede istra`iva~e do njenog ta~nog mesta.

UUVVOODDNeprijateljstvo savremenog uniformizma prema geolo{kom katastrofizmu

uop{te, i konceptu univerzalnog Potopa, naro~ito je upe~atljiv fenomensavremene nau~ne misli. Uprkos ~injenici da su stvarna opa`anja geolo{kihprocesa strogo ograni~ena na one procese koji sada deluju, uniformisti pret-postavljaju da su ti procesi, i samo oni, delovali u pro{losti, i prema tome,moraju biti primenjeni za istra`ivanje porekla. Oni su tako pretpostavili da go-vore sa zaklju~nim dokazima o pitanjima koja se mogu pravilno shvatiti samou svetlu Bo`jeg otkrivenja u Bibliji. Geolo{ke ~injenice za veliki Potop seignori{u, a ~ak se i mogu}nost takve katastrofe u pro{losti odbacuje naosnovu a priori filozofskog razmi{ljanja.

Merson Dejvis, istaknuti britanski terenski i laboratorijski paleontolog igodinama o{tri protivnik teorije organske evolucije, ~itao je rad pred Viktorijainstitutom u kome je ukazao na tu upe~atljivu antipatiju dela geologa popitanju biblijskog Potopa:

“Onda dolazimo lice u lice sa okolnostima koje se ne mogu ignorisati pribavljenju ovim predmetom… to jest, postojanjem nagla{ene predrasudeprotiv prihvatanja verovanja u kataklizmu kao {to je Potop. Moramo dazapamtimo da, do pre sto godina, takva predrasuda nije postojala… barne kao op{ta. Verovanje u Nojev Potop je bilo aksiomatsko, ne samo usamoj crkvi, ve} i u nau~nom svetu. A ipak je Biblija stajala posve}enaproro~anstvu da }e se, u onome {to naziva "poslednji dani", pojavitiveoma razli~ita filozofija u usponu; filozofija koja }e navesti ljude da gleda-ju na verovanje u Potop sa nenaklono{}u, smatraju}i ga opovrgnutim,objavljuju}i da "sve stoji tako od po~etka stvorenja" (2. Petrova 3,3-6).Drugim re~ima, u~enje o uniformizmu u svim stvarima (u~enje koje jeapostol o~igledno smatrao kao apsolutno neistinito) treba da zameniverovanje u takve kataklizme kao {to je Potop.”1

Dejvis je zatim nastavio da pokazuje koliko je ovo upe~atljivo proro~an-stvo apostola Petra po~elo da se ispunjava u poslednjem veku, u u~enju uni-formizma, na na~in na koji su ga izneli Haton (Hutton) i Lajel (Lyell), zame-njuju}i u~enja ranijih mislioca. Privode}i svoje uvodne opaske zaklju~ku, rekaoje:

72 73

PPooggllaavvlljjee 44

UUnniiffoorrmmiizzaamm ii PPoottoopp::AAnnaalliizzaa ppookkuu{{aanniihh uusskkllaa||iivvaannjjaa

“I tako, posle osamnaest vekova, kona~no vidimo da se drevnoproro~anstvo ispunjava pred na{im o~ima; jer ovde je, kao {to je pred-vi|eno, mesto gde danas stoji opozicija verovanju u Potop. Ne mo`e sepogre{iti u vezi te ~injenice. Stoji nam pred licem. Bilo ko danas, ko govo-ri u korist verovanja u Potop, odmah nailazi na suprotstavljanje me|u ovimdavno predvi|enim linijama mi{ljenja.”2

Pre 1800. godine, neki od istaknutih crkvenih teologa bili su mi{ljenja daPotop ne samo da je bio univerzalan po opsegu ve} da je tako|e bio i odgo-voran za preoblikovanje Zemljine povr{ine, uklju~uju}i formiranje sedimentnihslojeva. Me|u onima koji su bili takvog gledi{ta bili su Tertulijan, Hrizoston,Avgustin i Luter.3

Me|utim, donekle je iznena|uju}e uvideti da je geolo{ka teorija Potopamorala da prevazi|e ozbiljnju opoziciju u 17. veku pre nego {to je postalaop{te prihva}ena od strane nau~nika i teologa zapadnog sveta. D`on Rej(John Ray, 1692), D`on Arbutnot (John Arbuthnot, 1697) i Edvard Luid(Edward Lhwyd, 1698), izme|u ostalih, insistirali su da fosili nisu ostaci bi-ljaka i `ivotinja iz ranijih perioda ve} nakaze prirode, “koje je proizvelaodre|ena 'masna materija', fermentacijom na toploti, stvaraju}i fosilneoblike”, ili semena i klice organizama koji su “potonuli u stene kroz pore, itu su izrasli u fosilne oblike”, ili ~ak da je Bog stvorio fosile samo da bizbunio ljude i proverio njihovu veru!4

Tokom poslednjih dvadeset godina 17. veka, me|utim, novi entuzijazamza geolo{ku teoriju Potopa pro{irio se Engleskom i na kontinentu, preko uti-caja tri nau~nika sa Kembrid`a: Tomasa Barneta (Thomas Burnet), Svetateorija Zemlje (A Sacred Theory of the Earth, 1681); D`ona Vudvorda (JohnWoodward), Esej o prirodnoj teoriji Zemlje (An Essay Toward A Natural Theoryof the Earth, 1693); i Vilijama Vistona (William Whiston), Nova teorija Zemlje(A New Theory of the Earth, 1696).5 Toliko je veliki bio uticaj ovih izdanja narazmi{ljanje zapadnih Evropljanja u tim danima da su starije teorije o fosili-ma zauvek nestale, i D`on Haris (John Harris) je mogao 1697. godine danapi{e da su “svi trezveni i razumni ljudi sada ube|eni da su iskopinemorskih `ivotinja, tako obimno prona|ene do dana{njeg dana u Zemljinim slo-jevima, i u naj~vr{}im stenama i mermeru, trajan dokaz samog Potopa i nje-gove univerzalnosti".6

Tokom ~itavog 18. veka, i duboko u 19, ~itav niz nau~nika i teologa jeproizveo radove u prilog podr{ke geolo{ke teorije Potopa. Na Zapadu je tokomtog perioda skoro bez pitanja bilo prihva}eno da je Potop bio univerzalan ida je bio odgovan za glavne geolo{ke formacije Zemlje. Re~ima ^arlsaKolstona Gilispija:

“Nema sumnje u istorijsku realnost Potopa. Kada je istorija Zemlje po~elada se razmatra geolo{ki, jednostavno se pretpostavljalo da je univerzalniPotop morao da proizvede velike promene i da je predstavljao prvenstveniagens u formiranju sada{nje povr{ine Zemlje. Njegova pojava je bila dokazda je Gospod bio vladar, kao {to je i Tvorac.”7

Suprotstavljanje ovoj op{te prihva}enoj geolo{koj teoriji Potopa proizveloje tri najve}a poku{aja uskla|ivanja u savremenom dobu: teoriju deluvijuma,teoriju mirnog Potopa i teoriju lokalnog Potopa. Razmotrimo svaku od njih.

KKIIVVIIJJEEOOVV KKAATTAASSTTRROOFFIIZZAAMM II TTEEOORRIIJJAA DDEELLUUVVIIJJUUMMAANije bez zna~aja ~injenica da je prvi veliki napad na geologiju Potopa iz

18. veka do{ao od ~oveka koji je bio u potpunosti ube|en da je Potop opisanu 1. Knjizi Mojsijevoj ostavio nepogre{ive dokaze o svojoj veli~ini i razornojmo}i na povr{ini celokupne Zemlje. Prihvataju}i te osnovne postavkegeolo{ke teorije Potopa, on je dobio poverenje velikog broja religioznih ljudi;ali, uvo|enjem drugih elemenata koji su bili su{tinski fatalni za geologijuPotopa, on je nenamerno otvorio vrata raznovrsnim teorijama koje su pretileda isteraju taj koncept sa intelektualne scene sredinom 19. veka.

KKiivviijjeeoovv vvii{{eessttrruukkii kkaattaassttrrooffiizzaamm^ovek o kome govorimo bio je @or` Kivije (Georges Cuvier, 1769-1832),

profesor uporedne anatomije u Prirodnja~kom muzeju u Parizu i osniva~savremene paleontologije ki~menjaka - ~ovek ogromnog znanja i ugleda.Kivijeovo suprotstavljanje geologiji Potopa je bilo suptilno, jer dok je insisti-rao da su povr{inske naslage na Zemlji natalo`ene Potopom, tako|e je sma-trao da su veliki fosilni slojevi Zemlje natalo`eni serijama velikih poplava,odvojenih velikim periodima vremena, i davno pre stvaranja ~oveka. Poslesvake od ovih katastrofa, nekoliko pre`ivelih `ivotinja se pro{irilo {iromZemlje iznova, samo da bi bile uskoro istrebljene drugom velikom poplavom.Poslednja od ovih vodenih katastrofa bio je Nojev Potop, u vezi koga je onnapisao: ”Ako postoji ~injenica koja je dobro utvr|ena u geologiji, to je da jepovr{ina na{e planete pretrpela veliku i iznenadnu revoluciju, ~iji period sene mo`e datirati na pre vi{e od 5 ili 6 hiljada godina”.8

Kivijeova teorija katastrofizma, ili bolje re}i uzastopnih katastrofa, posta-la je toliko popularna {irom Zapadne Evrope da joj je pripisana zasluga da jeodlo`ila op{te prihvatanje teorije organske evolucije puno godina.9 Njegovsledbenik u Pariskom muzeju, Alsid d'Orbinj (Alcide d'Orbigny, 1802 - 1857),oti{ao je korak dalje i smatrao da je svaka od tih katastrofa bila pra}ena pot-puno novim stvaranjem `ivotinja. Ve} 1814, gledi{ta Kivijea su bilapredlo`ena u Engleskoj preko dr Tomasa ^almersa (Thomas Chalmers), kojije prona{ao prostor izme|u 1. Knjige Mojsijeve 1,1 i 1,2 za taj niz katastro-fa pre Adama, i tako ra{irio sada ~uvenu “Teoriju prekida”.10 Mnogi odnajve}ih engleskih geologa tog perioda, kao {to su Adam Sed`vik (AdamSedgwick), Rodrik Mur~inson (Roderick Murchison) i Vilijem Baklend (WilliamBuckland), prihvatili su Kivijeovu teoriju zato {to je izgledalo da pru`a lakoobja{njenje za fosilne slojeve.

BBaakklleennddoovvaa tteeoorriijjaa ddeelluuvviijjuummaa Vilijem Baklend, profesor geologije na Oksfordu, bio je klju~na figura

tokom perioda prelaza koji sada razmatramo. Ve} 1820, kada je kao studentgeologije na Oksfordu objavio svoje “Vindiciae geologicae, ili obja{njena vezageologije sa religijom” (Vindiciae Geologicae, or the Connection of Geologywith Religion Explained ), njegova gledi{ta su u su{tini bila ista kao i Kivijeo-va. Njegovo napu{tanje starije geologije Potopa bilo je izra`eno na slede}i na-

74 75

~in: ”^ini se… nemogu}im pripisati formiranje tih slojeva… samo jednoj godi-ni Potopa… slojevi… se moraju pripisati… periodima daleko ve}e starost”.11

Godine 1823, Baklendova slava je bila osigurana objavljivanjem njegoveknjige “Ostaci Potopa” (Reliquaie Diluvianae) u kojoj je izneo tezu da sedokazi za Potop, koji je nazvao deluvijum, mogu na}i u velikim naslagama“nanosa” i u kostima tropskih `ivotinja kao {to su slonovi, nilski konji itigrovi, koje je na{ao izme{ane zajedno u jork{irskoj pe}ini kod Kirkdejla.Kivije je, zauzvrat, prihvatio Baklendove dokaze za Potop i ugradio ih u svojeposlednje i najve}e delo, Discours sur les Revolutions de la Surface du Globe(1826). Govore}i o otkri}ima kod Kirkdejla, Kivije je napisao:

“Najpa`ljivije opisani od strane profesora Baklenda, pod imenom deluvi-jum, i krajnje razli~iti od tih drugih slojeva sli~no natalo`enih materijala,koji se danas neprestano talo`e bujicama i rekama, i koji sadr`e samokosti `ivotinja koje postoje u zemlji, i kojima je Baklend dao ime aluvijum,sada sa~injavaju, u o~ima svih geologa, najpotpuniji dokaz ~ulima, teogromne poplave (Nojevog Potopa) koja je do{la kao poslednja katastro-fa na{e planete.”12

Tokom ve}eg dela 19. veka, "Baklendova teorija deluvijuma", koja je bilazasnovana na "Teoriji uzastopnih katastrofa" Kivijea, zaokupila je ma{tu teolo-ga koji su bili sre}ni da imaju tako pozitivan dokaz o univerzalnosti Potopa,iako je to zna~ilo pripisivanje ve}ine fosila katastrofama pre Adama. Na krajukrajeva, razmi{ljali su da je va`no bilo ostatiti u toku sa najnovijim geolo{kimteorijama, naro~ito zato {to su "deluvijumski ostaci" od Baklenda i Kivijea jo{uvek davali dovoljno municije protiv deista koji nikada nisu bili voljni da priz-naju Bo`ju mo} za uni{tenje ~ove~anstva univerzalnim Potopom!13

Ohrabreni nau~nim pogledom za ovo novo "uskla|ivanje" 1. KnjigeMojsijeve i geologije, mnogi teolozi tog perioda su nastavili da odbacuju sta-riju geolo{ku teoriju Potopa u ime "savremene" geologije. Da budemo jasni,starije gledi{te je imalo svoje branioce u narednim decenijama; ali je sve vi{egledi{te istaknutih geologa postajalo kriterijum za egzegezu prvih poglavlja 1.Knjige Mojsijeve, i veliki Potop je po~eo polako ali sigurno da se povla~i sasvoje priznate pozicije kao najve}e katastrofe u geolo{koj istoriji.14

LLAAJJEELLOOVV UUNNIIFFOORRMMIIZZAAMM II TTEEOORRIIJJAA MMIIRRNNOOGG PPOOTTOOPPAA

UUssppoonn uunniiffoorrmmiizzmmaa Zanimljivo je da teolozi nisu po~eli ranije da odbacuju geolo{ku teoriju

Potopa u korist teorije uzastopnih katastrofa Kivijea nego {to su profesional-ni geolozi po~eli da napu{taju Kivijea! Jer je sada Kivijeovo gledi{te bilozasen~eno Lajelovom {kolom uniformisti~ke geologije, i u toku pola generacijeje utonulo u potpuni zaborav.15

^arls Lajel (Charles Lyell, 1797 - 1875), "Vrhovni sve{tenik uniformizma"i autor ~uvenog ud`benika “Principi geologije” (Principles of Geology), bio jemladi engleski advokat koji je sa entuzijazmom prihvatio u~enje o postepe-nim geolo{kim promenama koje je krajem 18. veka zastupao D`ejms Haton(1726-1797), {kotski geolog, smatrao je da su mnogi geolo{ki procesi kojisada deluju na Zemlji bili aktivni tokom veoma dugih perioda u pro{losti, i

da takvi postepeni procesi mogu da objasne izgled dana{njeg sveta, sa svo-jim planinama i dolinama i fosilnim slojevima, bez potrebe pozivanja na izne-nadnu i veliku katastrofu. Drugim re~ima, “sada{njost je klju~ za pro{lost”.

Lajel je tako|e prihvatio teorije Vilijema (“Slojevi”) Smita (1769-1839),“oca geologije slojeva”, koji je verovao da se slojevi stena uvek javljaju u istojsekvenci, u zavisnosti od tipa fosila koje sadr`e, i da se bilo koji odre|enisloj mo`e utvrditi prosto pronala`enjem njegovih “indeks fosila”.16

Ali, Lajel je oti{ao jo{ dalje od svojih prethodnika u svom insistiranju dasu svi geolo{ki procesi bili veoma postepeni u pro{losti, i u svom krajnjemu`asavanju od bilo ~ega {to bi predlagalo iznenadnu katastrofu.

Slede}i navod iz njegovog ud`benika o geologiji jasno otkriva njegovosnovni stav po ovom pitanju:

“Raniji geolozi ne samo da su slabo poznavali postoje}e promene, ve} subili i nesvesni koli~ine svog neznanja. Sa pretpostavkom prirodnoinspirisanom tom nesvesno{}u, nisu oklevali u odlu~ivanju da vreme nika-da nije moglo da omogu}i da postoje}e snage u prirodi izvr{e promenevelikih magnituda, a jo{ manje tako zna~ajnih revolucija kakve su iznetena svetlost geologijom… Nikada nije postojala dogma koja je vi{e navodi-la na neukost, i na zatupljivanje znati`elje, od te pretpostavke o razliciizme|u drevnih i postoje}ih uzroka promene. Ona je proizvela najvi{i ste-pen nepovoljnog stanja uma za prihvatanje ~injenica o onim sitnim, alineprestanim promenama kojima svaki deo Zemljine povr{ine podle`e… Iztog razloga su odba~ene sve teorije koje uklju~uju pretpostavku o izne-nadnoj i nasilnoj katastrofi i revolucijama cele Zemlje, i njenih stanovnika- teorije koje su ograni~ene time {to nemaju pozivanja na postoje}apore|enja, i ~ija je `elja da preseku, a ne da pa`ljivo odve`u, Gordijev~vor.”17

Ovo je svakako bio o{tri uniformizam. Ali je on bio odgovaraju}i za vre-mena kada su ljudi bili umorni od erupcija revolucija i politi~kih kome{anja,i bili spremni za u~enja koja su govorila izrazima mira i stabilnosti, bilo uvladi ili u geologiji.18

^injenica da je Lajelov uniformizam bio prihva}en kao istinita filozofijageologije u svim velikim nau~nim centrima u svetu, danas mo`e delom bitipripisana ~injenici da je ^arls Darvin, Lajelov u~enik, sagradio svoju teorijuorganske evolucije na uniformisti~kim osnovama koje je Lajel postavio. Darvinnije bio protivan da prizna svoju zahvalnost Lajelu kada je istakao, u knjizi“Postanak vrsta” (The Origin of Species), da

...onaj koji mo`e da pro~ita veliko delo ^arlsa Lajela “Principi geologije”,koje }e budu}i istori~ari prepoznati kao temelj revolucije u prirodnimnaukama, a koji ipak ne prizna koliko su veliki bili pro{li periodi vreme-na, mo`e odmah da zatvori tu knjigu.19

76 77

TTeeoorriijjaa mmiirrnnoogg PPoottooppaaIako je Lajelov prvi zvuk uniformisti~ke trube ogla{en 1830, bilo je potreb-

no dosta godina da bi Kivijeova teorija uzastopnih katastrofa bila izba~ena izumova engleskih geologa. Me|utim, u me|uvremenu, nova teorija je brzopo~ela da se prihvata u Velikoj Britaniji, ~ija je namera bila da u potpunostiizbaci Potop kao faktor koji geolozi trebaju da uzimaju u obzir pri obja{nja-vanju Baklendovih "deluvijumskih" nanosa. To je bila “Teorija mirnog Potopa”koja je tvrdila da je univerzalni Potop bio previ{e “miran” fenomen da biostavio bilo kakve nanose. Iako ju je prvi put predlo`io {vedski botani~ar KarlLine (Carlous Linnaeus, 1707-1778), “Teoriju mirnog Potopa” je prvi put pred-stavio britanskoj javnosti 1826. godine {kotski sve{tenik D`on Fleming:

“Zastupam isto gledi{te kao Line po ovom pitanju; niti smatram, iakosve{tenik, da postoji najmanji razlog za sakrivanje svojih gledi{ta, iako seona suprotstavljaju napomenama koje je la`na filozofija stvorila u umujavnosti. Formirao sam svoje stavove o Nojevom Potopu, ne na osnovuOvidija, ve} iz Biblije. Tu mi prosta Mojsijeva pri~a dozvoljava da verujem,da su se vode izdizale iznad Zemlje postepeno… da Potop nije izazvaonikakve nasilne promene, ne pomeraju}i ni zemlji{te ni vegetaciju koju jeono podupiralo… Sa ovim ube|enjem na umu, nisam spreman da posve-do~im o prirodi bilo kakvih preostalih znakova katastrofe, i smatram dase moje po{tovanje za autoritet otkrivenja pove}alo, kada vidim da, nasada{njoj povr{ini, nema spomenika takvog doga|aja.”20

^arls Lajel je prihvatio novu teoriju kao da je u savr{enom skladu sa uni-formisti~kom filozofijom prirode:

“Sla`em se sa dr. Flemingom da u Mojsijevoj pri~i ne postoje izrazi pri-menjeni za ukazivanje na nagle pokrete voda, bilo dok su se izdizale, ilidok su se povla~ile posle prestajanja ki{e i prela`enja vetra preko Zemlje.Suprotno tome, maslinova gran~ica koju je golubica donela izgleda kaojasna indikacija da vegetacija nije bila uni{tena, {to je Noju zna~ilo da }ese kopno pojaviti.”21

Iako je Baklendova teorija “deluvijuma” u`ivala veliku popularnost uBritaniji tokom 1820-ih i nastavila da privla~i teologe mnogo godina kasnije,bila je tako|e na putu da bude u potpunosti napu{tena od strane geologasredinom 1830-ih. Ovi britanski nau~nici su bili veoma privu~eni Flemingovimi Lajelovim novim “uskla|ivanjem” 1. Knjige Mojsijeve i geologije, po kojoj seza Potop, iako jo{ uvek univerzalan u opsegu, ne bi smatralo da je imao bilokakav geolo{ki zna~aj. Oni nisu bili spremni da odmah predaju Kivijea u koristLajela, jer su jo{ uvek razmi{ljali u terminima Kivijeove teorije uzastopnihkatastrofa. Ali, takozvani “deluvijumski” nanosi koje je Baklend pripisaoPotopu, mora da su bili umesto toga natalo`eni poslednjom od velikihgeolo{kih katastrofa pre Adamovog doba. Univerzalni Nojev Potop je bio tolikomiran po svojim pokretima da nije poremetio ~ak ni maslinovo drve}e, a dane govorimo o zemlji{tu i stenama! Uniformizam je ostvario svoju prvu velikupobedu razdvajanjem geologije od 1. Knjige Mojsijeve!

Na osnovu slede}e izjave Adama Sed`vika sa Kembrid`a, u njegovomposlednjem obra}anju kao predsednika Geolo{kog dru{tva 1831, o~iglednoje da je ovo postalo nau~no raspolo`enje u Velikoj Britaniji tokom 1830-ih:

“Smatram da je ispravno, kao jedan od mojih poslednjih ~inova pre nego{to napustim ovu stolicu, da ovako javno pro~itam moje oporicanje.Trebali smo da zastanemo pre nego {to smo usvojili teoriju deluvijuma, ipripisali svo na{e staro povr{insko kamenje delovanju Mojsijevog Potopa.Jer do sada jo{ uvek nismo prona{li ni jedan trag me|u ostacima biv{egsveta sahranjenog u ovim nanosima.”22

A pet godina kasnije, Vilijem Baklend sa Oksforda, autor ReliquiaeDiluvianae (1823) i promoter teorije “deluvijuma”, kona~no je napisao svojeodbacivanje ranijih gledi{ta u vezi poistove}ivanja povr{inskih nanosa saPotopom. U {estom tomu serije “Razmatranja iz Brid`votera” (BridgewaterTreatises) objavljenom 1836, Baklend je priznao:

“Otkri}a koja su na~injena posle objavljivanja ovog rada (ReliquiaeDiluvianae), pokazuju da je veliki broj `ivotinja koje su tu opisane, posto-jao tokom vi{e od jednog geolo{kog perioda koji je prethodio katastrofitokom koje su iskorenjene. Otuda izgleda verovatnije da je u pitanjudoga|aj koji je bio poslednji od mnogih geolo{kih revolucija koje suproizvedene nasilnim erupcijama vode, a ne srazmerno mirnim talasanjemopisanim u nadahnutoj pri~i. Opravdano se tvrdilo, protiv poku{aja da sepoistovete ta dva velika istorijska i prirodna fenomena, da kako jeopisano da je izdizanje i opadanje voda Potopa bilo postepenog i kratkogtrajanja, one bi proizvele srazmerno malo promene na povr{ini Zemlje kojusu preplavile.”23

Tako su u roku od jedne generacije u ranom 19. veku, istaknuti geolozinapustili geolo{ku teoriju Potopa u korist Kivijeovih uzastopnih katastrofa iBaklendovih "deluvijumskih" nanosa; a zatim, pre nego {to je hri{}anskajavnost imala vremena da prilagodi svoje mi{ljenje novoj teoriji, geolozi supali pod ~ini “Teorije mirnog Potopa”, koja je uklonila Potop iz kategorijegeolo{kih katastrofa i ostavila ga bez bilo kakvih vidljivih tragova. Po{to tateorija jo{ uvek ima svoje sledbenike u 20. veku, va`no je da ispitamo njeneimplikacije u svetlu nauke i Biblije.24

JJeezziikk BBiibblliijjeeVe} smo zapazili kako su Fleming, Lajel i Baklend insistirali da je

“opisano da je izdizanje i opadanje voda Mojsijevog Potopa bilo postepeno ikratkog trajanja” i da “bi one proizvele srazmerno male promene na povr{inizemlje koju su preplavile”. Ali, {ta Biblija ima da ka`e o pokretima i efekti-ma voda Potopa? Da li su oni opisani u 1. Knjizi Mojsijevoj izrazima“smirenosti”? Na ovom mestu }e biti dobro da iznesemo re~i Bajrona C.Nelsona. Po{to daje bukvalni prevod 1. Knjige Mojsijeve 8,3 (“i stade vodaopadati na zemlji”), dodaje:

“Ovde je opisano ne{to od opadanja i toka, ne{to od upadljivog kretanjapotopnih voda napred i nazad, dok su se one polako povla~ile u okeanskedubine. Da li je to povla~enje i kretanje bilo usled plima, ili nekih drugih

78 79

izuzetnih kretanja, Biblija ne ka`e... Ali, svakako izgleda jasno da je bilodovoljno pokreta, plimnih ili nekih druga~ijih, da uskome{a ogromnekoli~ine zemlji{ta, koje je mo`da prekrivalo staru zemlju do ogromnedubine. I malo dalje u opisu Biblije, u kratkoj, a ipak izra`ajnoj pri~i, ka`ese: ‘I voda opada{e sve vi{e‘ (1. Mojsijeva 8,5).”25Nelson zatim nastavlja isti~u}i druga dva teksta Biblije za koja smatra da

mora da sa~injavaju “coup de grace primedbi da je fizi~ko nasilje i katastro-fa u Potopu strana samoj Bibliji”. Prvi od ovih tekstova je iz 1. KnjigeMojsijeve 6,13: “Kraj svakome telu do|e preda me, jer napuni{e zemlju beza-konja; i evo ho}u da ih zatrem sa zemljom.” H. C. Leopold zapa`a da

“...kako bi na~inio razaraju}u prirodu i surovu realnost ove katastrofeo~iglednijom, njegova svrha je da uni{ti ljude ‘sa zemljom‘. Prema tome,kada je ~ovek istrebljen i njegovo stani{te sa njim, ljudi potpunije shvata-ju koliko je ozbiljna priroda nedela. Kriti~ari nisu o~ekivali frazu ‘sazemljom‘ i zbog toga su ga podvrgli o{troj kritici. Previ{e je jasno da bise kritikovalo.”26

Drugi tekst na koji se poziva Nelson je 2. Petrova poslanica 3,6 ("tada{njisvet bi vodom potopljen i pogibe"), o kome smo ve} govorili u prvompoglavlju.

Danas, kada su kontinenti i okeani u stanju ravnote`e, postoje ogromneokeanske struje. Jedna od njih, ju`na ekvatorijalna struja, nosi 6 miliona tonavode u sekundi ka severu du` Ekvatora.27 Ali, koliko su morale da budumo}nije struje kada su se okeanske vode, pokrenute razvaljivanjem izvoravelikoga bezdana i otvaranjem "ustava nebeskih", izdigle iznad najvi{ih pla-nina zemlje u periodu od ~etrdeset dana i zatim posle pet meseci po~ele daopadaju.

Nelson jasno ukazuje na nemogu}nost teorije mirnog Potopa:

“Kako je more po~elo da se izdi`e, svaka plimna struja je mogla da sepenje sve vi{e i vi{e uz reke i doline, {ire}i se dalje i {ire unutar kopnasvaki put, a zatim bi se povla~ile. Na nekim mestima, bez sumnje,nadolaze}i pokreti bi bili isto toliko surovi i nasilni kao u zalivu Sv. Mihailaili u{}u Amazona, ili jo{ ve}i. Pravci plimnih struja i njihova nasilnost bise menjali sa menjanjem oblika povr{ina na koje su pristizale. Ne ka`emoda je Potop ostvaren postepenim izdizanjem morskog dna, iako je mogaoda bude. Ali, da je univerzalni Potop mogao da se ostvari na najne`nijina~in, da li }emo, imaju}i u vidu ono {to znamo o plimama, re}i da jemogao da postoji univerzalni Potop, a da nikakva {teta nije u~injenazemlji? Da li mo`emo da mislimo da je mogu}e da nije bilo struja, pokre-ta, ni kome{anja voda napred i nazad, i ovamo i onamo?”28

^ak i da nema ~injenice da Biblija daje jasne indikacije o pokretima irazraju}im efektima potopnih voda, bilo bi nemogu}e zamisliti univerzalanPotop koji bi mogao da bude toliko miran da ostavi povr{inu Zemlje neiz-menjenom. ^ak i relativno male koli~ine vode, uklju~ene u re~ne poplave,prouzrokovale su zapanjuju}u {tetu.29 Mostovi, ku}e, ogromne stene i drve}e~upano je i odno{eno kao obi~ni kamen~i}i i {ibice. Takve poplave ~estodosti`u dubinu od vi{e od nekoliko desetina metara i njihova glavna snaga

se istro{i u toku nekoliko dana ili ~asova. Ali, kada po~injemo da govorimou terminima Potopa koji “navaljiva{e sve vi{e po zemlji” i “staja{e voda povrhzemlje sto i pedeset dana”, i koji je prekrio “sva najvi{a brda {to su podcelim nebom”,30 moramo da se suo~imo sa ~injenicom da se vi{e ne bavi-mo fenomenima koji su bliski savremenoj nauci.

Prema tome, ne mo`e se negirati da je univerzalni Potop morao da os-tvari ogromnu koli~inu geolo{kog rada u relativno kratkom periodu. Erozija isedimentacija je morala da se odigrava u gigantskim razmerama. Prethodnaizostati~ka prilago|avanja, kakve god vrste da su bila, mora da su u pot-punosti bila poreme}ena velikim kompleksom hidrostati~kih i hidrodinami~kihsila oslobo|enih potopnim vodama, rezultuju}i verovatno u velikim pokretima.Ogromni plimni efekti, oluje, i velika slo`enost struja, ukr{tenih struja, vrtlo-ga, i drugi hidrauli~ki fenomeni tako|e su morali da budu povezani sa vulkan-skim fenomenima i velikim ki{ama. Po{to su poplavne kapije bile zatvorenei izvori velikog bezdana zaustavljeni, mora da je jo{ uvek, dugo vremena, pos-tojalo daleko vi{e ostvarenih geolo{kih aktivnosti kako su se mase vodesmirivale u novim basenima i kako se zemlja prilago|avala na novefiziografske i hidrolo{ke ravnote`e.

Leopold insistira da “se moraju uvideti ogromne geolo{ke mogu}nostikoje le`e u pozadini razvaljivanja izvora velikog bezdana. Veli~ina tih erupcijaje morala da bude u srazmeri sa stvarnom dubinom Potopa”.31 I on daljedodaje, u pogledu zna~aja 1. Knjige Mojsijeve 7,18-20 za savremenu nauku:

“Kakve mogu}nosti za delovanje ogromnih geolo{kih promena le`e uspa-vane u tim “mo}nim” vodama! Prirodna snaga gabar je poja~ana jednimmeod, “krajnje” u stihu 18 i dupliranjem istog prideva… hebrejskogsuperlativa… u stihu 19. Kada }e geolozi po~eti da zapa`aju te osnovne~injenice?”32

UUggrroo`̀aavvaannjjee BBaarrkkee Jedan argument koji je ~esto bio izno{en protiv ideje da su se potopne

vode brzo kretale napred i nazad du` zemlje, jeste taj da bi Barka bila uopasnosti da potone i njeni putnici ne bi mogli da pre`ive pod takvim uslovi-ma godinu dana.

Da bi odgovorili na ovu zamerku, predlo`ili bismo dva zna~ajna razma-tranja. Kao prvo, Nojeva Barka nije bila brod, ve} Barka. Biblijske ~injeniceukazuju da je Barka bila sagra|ena naro~ito u svrhu izdr`avanja u`asnogudara talasa. Zanimljivo je da je {kola lokalnog Potopa obezbedila neke infor-macije od velike koristi u vezi sa ovim. Robert D`ejmison raspravlja o ovompitanju dugo, i neke od njegovih zaklju~aka sa`eto je izneo Ram:

“Barka je imala vrata i tri sprata. Spratovi su funkcionisali isto kao sobeobezbe|uju}i razdvajanje `ivotinja i razdeljivanje strukture. Barka je bila uobliku kutije ili ugaona, a ne aerodinami~ka ili zakrivljena. Ovim oblikomje pove}ala svoj kapacitet nosivosti za tre}inu. To je bio ~amac dizajniranza plutanje, a ne za plovidbu. Piter Jansen iz Holandije je napravio model,a danske barke zvane Fleuten su modelirane prema Nojevoj Barci. Ti mo-deli su dokazali da je Barka imala ve}i kapacitet od zakrivljenih ili

80 81

izdu`enih ~amaca. Bilo ih je skoro nemogu}e potopiti… stabilnost takveBarke je velika i ona se pove}ava kako tone dublje u vodu. [to je ni`icentar gravitacije, te`e ju je potopiti. Ako bi centar gravitacije bio dovoljnonisko, Barka bi mogla biti potopljena samo ako bi se nasilno prevrnula.Kakav god da je centar gravitacije bio kod Nojeve Barke, to je svakakobio najstabilniji ~amac.”33

Kao drugo, ne smemo da na~inimo gre{ku potcenjivanja implikacija 1.Knjige Mojsijeve 8,1: “A Bog se opomenu Noja i svih zveri i sve stoke {tobehu s njim u kov~egu.” Ova izjava se odnosi na vreme kada su vode jo{uvek bile pri svom najvi{em nivou, a izvori velikoga bezdana se jo{ uvek nisuzaustavili (1. Mojsijeva 8,2). Va`no je da se podsetimo da re~ “opomenu”(zakar) u ovom kontekstu ne zna~i da je Bog zaboravio Barku i njene putnikeizvesno vreme! Po hebrejskoj upotrebi, zna~enje re~i “zakar” je “odobrenjezahteva, za{tita, pru`anje”, kada je Bog subjekat, a ljudi su objekat.34 Ustvari, kako Leopold uo~ava, “Bo`ja mo} u ~uvanju Barke, usred takvih opas-nosti, se jasnije isti~e”.35

Prema tome, kada obja{njavamo bo`anski planiranu strukturu Barke iBo`ju brigu za svoja stvorenja u Barci, veoma je zahvalno insistirati da jePotop morao da bude miran doga|aj za Nojevu porodicu i `ivotinje kako binepovre|eni pre`iveli taj jednogodi{nji period.

MMaasslliinnoovv lliissttJo{ jedan argument koji slu`i za podr{ku “teorije mirnog Potopa”, koji se

~esto javlja u literaturi pro{log veka, zasnovan je na epizodi o golubici i masli-novom listu. Biblija nam ka`e da “i pred ve~e vrati se k njemu golubica, i gleu kljunu joj list maslinov, koji be{e otkinula; tako pozna Noje da je opala vodasa zemlje” (1. Mojsijeva 8,11).

Mora se priznati da ovaj maslinov list nije mogao da bude stari list kojije plutao na povr{ini vode, jer hebrejska re~ “taraf” zna~i “otkinut” ili “sve`”;i {tavi{e, on ne bi dao Noju nikakvu indikaciju da je “opala voda sa zemlje”.D`. P. Lang navodi Deli~a kako ka`e:

“Drvo masline ima zelene listove tokom cele godine, i izgleda da izdr`avavodu, po{to Teofrast, Istorija biljaka IV, 8, i Plinije, Istorija prirode XIII, 50,daju opis maslinovog drve}a u Crvenom moru. Javlja se rano u Jermeniji,iako ne na ve}im visinama Ararata, ve} ni`e, ispod le{nika, duda i kajsi-je, u dolinama na ju`noj strani.”36

Na osnovu tih ~injenica neki su tvrdili da je Potop bio toliko ne`an u svo-jim pokretima da ~ak ni drve}e nije bilo poreme}eno, a ~injenica da je golu-bica donela sve`e otkinut list malsinovog drveta je bila navodno indikacijaNoju da su se vode povukle do nivoa na kom je maslinovo drve}e bilonaviknuto da raste.

^arls Lajel je, zastupaju}i “teoriju mirnog Potopa”, tvrdio da “nam masli-nova gran~ica, koju je donela golubica, izgleda kao jasna indikacija da vege-tacija nije bila uni{tena, kao {to je bila za Noja da }e se kopno pojaviti”.37Ali, pobijaju}i to, L. Vernon Harkort (L. Vernon Harcourt) je pi{u}i 1838,istakao da Biblija ne ka`e da je golubica donela “maslinovu gran~icu”, ve}

samo maslinov list. Za Harkorta, to je “jasno ukazivalo, da on (Lajel) nije ispi-tivao pri~u Biblije istom pa`njom i precizno{}u, kao {to je to u~inio sa slo-jevima zemlje”.38 Zna~aj ove razlike se mo`e videti iz ~injenice da “~ak da jei svako maslinovo drvo u Jermeniji bilo i{~upano i prekriveno deluvijumom,o~igledno da je pro{lo dovoljno vremena do se dopusti klijanje semena naizdi`u}em zemlji{tu, iako su ravnice jo{ uvek le`ale pod vodom”.39

Nije neopodno pretpostaviti, kao {to je to Harkourt u~inio, ni da je novomaslinovo drvo moralo da izraste iz semena. Kao {to se ve}ina savremenehortikulture vr{i kori{}enjem ise~enih delova starijih biljaka, isto tako je iposlepotopni biljni `ivot verovatno po~eo iz izlomljenih grana zakopanih blizupovr{ine. Zna~ajno je da je spomenut maslinov list, po{to je dobro poznatoda je ovo jedna od najkrepkijih biljaka i da bi bila me|u prvima koje bi iznikleiz takvog ise~enog dela posle Potopa. ^ak i potpuno razvijena drve}a moguda budu podvrgnuta krajnje surovom tretmanu, a da ipak pre`ive.

“Toliko je neuni{tivo da mo`e da pre`ivi na najsiroma{nijim zemlji{timatokom su{e, {teto~ina, po`ara, ili godina zanemarivanja, i o`ivljava kadase nahrani i zalije i podkre{e, i donosi ~udesan prinos... Podkresivanjemgrana do ogoljenih stabala, isecanjem korena i iskopavanjem drveta, uzga-jiva~ maslina mo`e da podigne i presadi odraslo drvo u bilo koje vreme.Posle godinu dana potrebnih da se oporavi od ovog {oka, stablo pu{tanove korenove ka vlazi, razvija nove korenove, i ponovo donosiplodove....”40

Niti drvo mora da raste u ravnicama; moglo je da iznikne visoko na ogo-ljenim stranama planina mnogo pre nego {to su se potopne vode povukle unizije.

“Prilagodljiva priroda drve}a im dopu{ta da se uzgajaju na zemlji{tima savelikim sadr`ajem kre~njaka i na stenovitim brdima nepodesnim za drugeuseve.”41

Iz slede}eg se vidi da je samo nekoliko meseci potrebno od vremenapostavljanja odse~enih delova do nicanja listova:

“Ise~eni delovi se, prema tome, univerzalno koriste za razvijanje masli-novog drveta. To mogu biti delovi grana pre~nika nekoliko centimetara iduga~ki 150 do 180 cm, posa|eni u zemlji{te gde }e drvo ostati, ili odkra}ih i manjih delova posa|enih u redove u rasadniku. Krupni ~vorovi iliovoli koji prirodno rastu u osnovi drveta masline, ponekad se seku i sade,pri ~emu se njihovi izbojci sade kao se~eni delovi. U Kaliforniji se drve}euzgaja iz tvrdih ili mekih drvenih odse~aka. Odse~ci zrelog drveta, postav-ljeni u pesak uz toplotu na dnu, u februaru formiraju korenove i rastu umaloj meri na jesen. Odse~ci od mekog drveta se uzimaju u oktobru odzrelih vr{nih gran~ica duga~kih oko 13 cm, i postavljaju blizu jedni drugihu pesak radi pu{tanja korenova. Slede}eg maja odse~ci sa korenovimase postavljaju u redove u rasadniku...”42

Tako se zapis o golubici i maslinovom listu savr{eno uskla|uje sa onim{to je poznato o prirodi maslinovog drveta i sa biblijskim opisom velikogPotopa koji je uni{tio svet.

82 83

Time vidimo da je zaista pogubna slabost zamerke, zasnovane na epizo-di sa malinovim listom, ta {to poku{ava da doka`e previ{e toga. Jednostavnoje neshvatljivo da je op{ti Potop mogao da ostavi drve}e netaknutim. ^injeni-ca da je 135 dana pro{lo po{to su vode po~ele da se povla~e pre nego {toje golubica mogla da na|e `ivi list je re~ito svedo~anstvo velike ru{ila~kemo}i Potopa. Mnogi Englezi bi se slo`ili sa L. Vernonom Harkourtom kada jenapisao 1838: “Sa `aljenjem se mora konstatovati da je g. Lajel morao dadovede svoju teoriju mirnog Potopa do stepena koji se grani~i sa besmisli-com.”43

DD@@OONN PPAAJJ SSMMIITT II TTEEOORRIIJJAA LLOOKKAALLNNOOGG PPOOTTOOPPAA

RRaa||aannjjee tteeoorriijjeeIako je “teorija mirnog Potopa” izgledala mnogim teolozima kao izvanred-

no uskla|ivanje 1. Knjige Mojsijeve i geologije, ubrzo je ve}ini postalo o~igled-no da je bila nau~no besmislena. To je bio zanimljiv, ali beznade`an poku{ajda se izbegne neizbe`no, i sada je rukopis “bio na zidu”. Kada je jednomproces “uskla|ivanja” bio uveliko u toku, nije vi{e postojalo ni{ta {to bispre~ilo potpunu predaju Potopa opisanog u 1. Knjizi Mojsijevoj pred zahte-vima uniformisti~kih pretpostavki. Nova era uskla|ivanja je bila na pomolu, iglasnik ove nove ere bio je blizu.

Dug i aktivan `ivot D`on Paj Smita (1774-1851) je tekao paralelno sacelokupnom istorijom prelaza nau~ne i teolo{ke misli u pogledu opsega iefekata Potopa. On ne samo da je bio svestan intelektualnih trendova svogdoba, ve} je tako|e ~esto ulazio u usmene i pisane sporove, objavljuju}iodre|en broj radova o teolo{kim pitanjima.

Pri kraju svoje predava~ke karijere na Homerton koled`u u Londonu, Smitje postao op~injen novom geolo{kom naukom; i po~eo je da dr`i predavanjao uskla|ivanju 1. Knjige Mojsijeve i geologije. Prema jednom od njegovihbiografa:

“Oslanjaju}i se na ~injenice, jedinom vrednom savezniku u nau~nomistra`ivanju, na{ autor je do{ao do zaklju~ka... da Nojev Potop nije bio,niti je mogao da bude op{ti; i da tvr|enje nije moglo da opstane, osimr|avim izgovorom pretpostavljaju}i ogromno ~udo tokom ~itavog trajanjaPotopa.”44

Prvo izdanje njegovog ~uvenog dela, “O vezi izme|u Biblije i nekih delovaGeologije” (On The Relation Between the Holy Scriptures and Some Parts ofGeological Science), bilo je objavljeno 1839. Peto izdanje, koje je bilo objav-ljeno posmrtno 1854. godine, sadr`alo je {ezdeset strana argumenata pro-tiv univerzalnosti Potopa (str. 109-149; 264-283), od kojih mnoge od tadakoriste zastupnici teorije lokalnog Potopa.

Objavljivanje Smitovih predavanja 1839. podiglo je pravu buru protestame|u religioznim ljudima u Velikoj Britaniji. Pre 1839. godine, rasprave okoPotopa i njegovih geolo{kih efekata vo|ene su srazmerno smireno, iako supobijanja Adama Sed`vika 1831. i Vilijema Baklenda 1836. godine o pripisi-vanju povr{inskih nanosa Potopu proizvela nelagodnost u umovima mnogih.Ali sada, po prvi put jo{ od sedamnaestog veka, engleski teolog je odbacio

bez nesigurnih izraza geografsku univerzalnost Potopa i potkrepio svojatvr|enja re~itim i duga~kim argumentima iz nauke i Biblije.45

Da je Paj Smitov biograf mogao da predvidi sporove koji besne unutarkonzervativnih religijskih krugova po pitanju Potopa u 20. veku, ne bi pisaotoliko optimisti~ki o Smitovoj pobedi u prvoj rundi savremenog spora ogeografskom opsegu Potopa:

“Nezastra{en ni insinuacijama ni povikom onih koji su bili skepti~ni upogledu ~injenica nauke, dr Smit je, jo{ glasnije, tvrdio da je geologija usavr{enom skladu i sa Biblijom i sa razumom; a one izjave koje su, priprvom objavljivanju, prouzrokovale nemir kod nekih, sada su priznate i poz-nate istine svima sem onima koji, uskog uma i fanati~ki, ‘vole tamu‘ nez-nanja “umesto svetlosti” saznanja.”46

Ali je ta~no da je ogor~eni povik koji je usledio posle objavljivanja Smitoveknjige utihnuo, i duh vremena je bio takav da je veliki broj geologa i teologabrzo prihvatio novu teoriju. Na kraju krajeva, ako nije bilo univerzalnihgeolo{kih dokaza za Potop, to mora da je bilo zbog toga {to Potop nije biouniverzalan!

Vilijemu Baklendu i njegovim kolegama geolozima je veoma laknulo kadasu uvideli da biblijska egzegeza ne zahteva univerzalnost Potopa, jer je “teori-ja mirnog Potopa” ve} dugo vremena bila logi~ki i nau~no nepodobna za njih.Do 1863. godine, jedan {kotski geolog je mogao da govori prakti~no u imesvih drugih iz svoje profesije, kao i za ve}inu teologa, kada je rekao:

“Danas izgleda povr{no ponovo podi}i duhove starih potopa i slomova,koji su, po{to su odigrali toliko aktivnu ulogu u ranoj istoriji geologije,sada ve} vi{e godina tiho potisnuti u zaborav. Samo nekoliko ljudi sadaozbiljno zastupa to uverenje, da je fenomen slojeva nastao usledogromnog katastrofi~nog Potopa, ili bilo kog broja poplava, velike mo}i idugog trajanja.”47

Prema tome, mnogo pre sredine 19. veka, teorija lokalnog Potopa jeuplovila u more biblijskog i nau~nog spora. Starija uskla|ivanja su tihoizbledela, a Paj Smitova tvrdnja da je Potop bio antropolo{ki univerzalan, iakogeolo{ki lokalan, postala je jedna od najve}ih {ema uskla|ivanja ikadastvorenih. U toku samo jedne generacije, geolozi su naveli crkvu da promenisvoja gledi{ta po pitanju Potopa tri puta; ali je ve} pro{lo vi{e od jednog vekaspora i istra`ivanja kako bi se procenio puni zna~aj tog trostukog kompro-misa izme|u egzegeze i nauke, a kraj jo{ uvek nije na vidiku.

LLeeoonnaarrdd VVuullii ii ““sslloojj PPoottooppaa”” kkoodd UUrraaMnogi teolozi su posle vremena D`on Paj Smita veoma jasno uvideli uza-

ludnost poku{avanja da se u~enje o univerzalnom Potopu pomiri sa uni-formisti~kom geologijom. Ali, kako nisu bili voljni da se postave u neprijatnupoziciju suprotstavljanja zaklju~cima istaknutih geologa, oni su prihvatili alter-nativu teorije lokalnog Potopa pod pretpostavkom da je “lokalna poplavamogla da do|e i ode i da ne ostavi nikakav trag posle nekoliko hiljada go-dina”.48

84 85

Svejedno, ve}ina zastupnika lokalnog Potopa nije bila zadovoljna mi{lju daje Potop koji je uni{tio ~ove~anstvo mogao da prekrije Bliski Istok ili ~akMesopotamiju u toku vi{e od godinu dana, a da ne ostavi nijedan prepoz-natljivi trag. Ovo ose}anje nelagodnosti je jasno bilo posvedo~eno sprem-no{}u kojom su takvi teolozi prihvatili Leonard Vulijeve (Leonard Wooley) tvrd-nje da su prona|eni neosporni dokazi Potopa opisanog u 1. Knjizi Mojsijevoju 2,5 metara debelom sloju ~iste gline ispod drevnog grada Ura u donjojMesopotamiji.49

Kada je ovo otkri}e na~injeno 1929. godine i kada je profesor StefanLengdon (Stephen Langdon) objavio nekoliko meseci kasnije da je na~iniosli~no otkri}e kod grada Ki{a, nekoliko stotina kilometara severno, nastala jevelika radost me|u onima koji su prihvatili teoriju lokalnog Potopa. Ovde su,kona~no, bili dokazi za istorijsku realnost Nojevog Potopa (nasuprot onimakoji su negirali opis 1. Knjige Mojsijeve); a tako|e, ovde su bili dokazi daPotop nije bio ni{ta vi{e od mesopotamske poplave (nasuprot onima koji sutvrdili da je bio geografski univerzalan). Ovaj zadivljuju}i i neo~ekivani “dokaz”za Potop prouzrokovao je da mnogi zastupnici lokalnog Potopa odbace svojepre|a{nje mi{ljenje da takav Potop nije morao da ostavi bilo kakve vidljivetragove. To se mo`e videti u izjavi Andrea Perota, upravnika francuskogNacionalnog muzeja, direktora Mari arheolo{ke ekspedicije, i pobornika teori-je lokalnog Potopa:

“Izgleda verovatno, a priori, da je katastrofa, u ~iju se veli~inu ne mo`esumnjati, morala da ostavi tragove u zemlji{tu Mesopotamije. Tamo bi semorale na}i debele naslage aluvijuma koje bi bile natalo`eneosloba|anjem velikih vodenih masa. Dopu{taju}i drevnost doga|aja, kojise odigrao verovatno pre vi{e od dve hiljade godina pre nove ere (najsta-rija pri~a, sumerska, verovatno se datira na taj datum), takvi tragovi bibili prona|eni samo na zna~ajnoj dubini, to jest ispod istorijskih slojevasada{njosti, koji se pijukom mogu na}i skoro na povr{ini.”50

Ali, radost koji su mnogi iskusili ovim novootkrivenim “uskla|ivanjem” 1.Knjige Mojsijeve i geologije uskoro }e izbledeti. Jer je ubrzo data neprijatnaobjava da “nanosi Potopa” kod Ura i Ki{a nisu bili savremeni; i {tavi{e,“Potop” Ura nije poplavio ~ak ni ~itav grad! D`ord` A. Barton je, pi{u}i kas-nije o “nanosima Potopa” kod Ura i Ki{a, rekao da je “Henri Frenkfort, zaista,pokazao da se, na osnovu ~injenica grn~arije na|ene iznad i ispod sloja muljana dva lokaliteta, dve poplave nisu odigrale u isto vreme, niti su ~ak bile uistom veku!”51

Frensis R. Stili (Francis R. Steele), koji je u vreme pisanja bio asistentasirologije na odseku isto~nja~kih studija pri postdiplomskim studijamaUniverziteta u Pensilvaniji, kao i asistent vavilonskog odseka Univerzitetskogmuzeja, i koji je u~estvovao u nekoliko arheolo{kih ekspedicija u Iraku,sna`no je odbacio pripisivanje takvih slojeva “velikoj katastrofi koju je Bogdoveo kako bi uni{tio gre{ni ljudski rod”. On je insistirao da “pretpostavljeni'dokaz' nije imao ni{ta sa Potopom zapisanim u Bibliji”.52

TTeeoorriijjaa llookkaallnnoogg PPoottooppaa ii uunniiffoorrmmiissttii~~kkaa ggeeoollooggiijjaaAko je manja poplava u samo jednom delu drevnog mesopotamskog grada

mogla da ostavi 2,4 metara debeo sloj gline koji je jasno prepoznatljiv poslepet hiljada godina, ko bi bio toliko smeo da tvrdi da je biblijski Potop mogaoda istrebi celokupnu ljudsku populaciju Mesopotamije (da ne govorimo ocelokupnom ljudskom rodu), podigne d`inovsku Barku sa zemlje tokom neko-liko meseci, a da ipak ne ostavi za sobom nikakve geolo{ke dokaze? Sadaje pro{lo vreme kada nau~nici mogu da stave u stranu takva pitanja kaonebitna; oni koji ozbiljno razmatraju biblijski opis Potopa smatraju da je tojedan od najrazornijih argumenata protiv celokupnog napora uskla|ivanja 1.Knjige Mojsijeve i uniformisti~ke geologije.

Ako savremeni geolozi tvrde da mogu da procene, uz razumnu gre{ku, ~aki tako male slojeve kao {to su jezerske varve i pouzdano pove`u te i drugemanje naslage, glacijalne ili druga~ije, u hronolo{ke serije koje se prote`udu` milione godina,53 onda religiozni ljudi koji prihvataju takve metode dati-ranja ne moraju da budu iznena|eni kada geolozi u potpunosti odbacujumogu}nost jednogodi{njeg Potopa koji je uni{tio ~ove~anstvo, ~ak i unutargranica Bliskog Istoka.

Kako smo ranije napomenuli, Bernard Ram poku{ava da prilagodi 1.Knjigu Mojsijevu uniformisti~koj geologiji zastupaju}i teoriju Hjua Milera da suse okeanske vode izlile u “prirodnu zdelu” Zapadne Azije, prekrivaju}i260.000 km2 teritorije uklju~uju}i Mesopotamiju i Kaspijsko jezero, a zatimsu se povukle ne ostavljaju}i nikakav vidljiv trag u tom regionu. Ramzaklju~uje:

“Iz ove prirodne zdele vode su se povukle. Svrha Potopa je bila da istre-bi iskvarenu civilizaciju Mesopotamije, a budu}i da je to bio lokalan Potopkratkog trajanja ne bismo o~ekivali da prona|emo bilo kakve nau~nedokaze za njega, naro~ito posle najmanje 6 hiljada godina delovanja ero-zije.”54

Postavlja se pitanje, u skladu sa kojim principima savremene uni-formisti~ke geologije mo`e neko da tvrdi da je tako velika koli~ina vode moglada prekrije celokupan Bliski Istok godinu dana? I dalje, kojim principimageologije mo`e neko da tvrdi da bi 6 hiljada godina delovanja erozije bilodovoljno da izbri{e specifi~ne dokaze za takav Potop? Pretpostavljaju}i da seuniformisti~ki geolozi ne mogu ubediti da se Potop takve veli~ine uop{te odi-grao, oni ne}e nikada priznati da se on odigrao u okviru pro{lih nekoliko mi-liona godina, da ne govorimo o 6 hiljada godina koje je predlo`io Ram.

Prema tome, teorija lokalnog Potopa, koju su hiljade religioznih ljudi prih-vatili kako bi bili u skladu sa savremenim geolozima, u celini je neuskladivasa uniformisti~kim pretpostavkama savremenih geologa! Jedina vrsta“uskla|ivanja” 1. Knjige Mojsijeve i geologije, koja mo`e da zadovoljidoslednog uniformisti~kog geologa, je ona koja u potpunosti elimini{e bilokakvu poplavu koja i u najmanjoj meri li~i na onu opisanu u 1. KnjiziMojsijevoj. Ne mo`e biti uskla|ivanja izme|u Mojsija i Lajela, uprkos `eljamamnogih religioznih ljudi danas.

86 87

SSAA@@EETTAAKK II ZZAAKKLLJJUU^̂AAKKU ovom poglavlju smo pratili uticaj geolo{kih teorija ranog 19. veka na

gledi{te religioznih ljudi o Potopu. Tokom 18. veka i duboko u 19, ve}inateologa i nau~nika zapadnog sveta je verovala da je Potop bio odgovoran zavelike fosilonosne slojeve na Zemlji. Ali, uspon Kivijeove teorije uzastopnihkatastrofa, koja je pripisala ve}inu fosilnih slojeva vremenu, daleko prestvaranja ~oveka, prouzrokovala je da mnogi napuste stariju geolo{ku teorijuPotopa. Vilijem Baklend je predvodio put u Velikoj Britaniji isti~u}i “deluvi-jumske” naslage kao pozitivan dokaz poslednje i najve}e katastrofe u istori-ji Zemlje - Potop iz 1. Knjige Mojsijeve.

Ali, veliki broj religioznih ljudi jo{ nije po~eo da prihvata gledi{te o “uza-stopnim katastrofama” kada su Baklend i Sed`vik, zajedno sa drugim geoloz-ima, po~eli javno da odbacuju svoja ranija gledi{ta. “Deluvijumske” naslagevi{e nisu pripisivane Potopu, ve} poslednjoj u nizu katastrofa pre Adama.Potop, iako je jo{ uvek smatran za univerzalan, sada je bio opisivan kaosrazmerno “miran” doga|aj koji nije ostavio nikakve prepoznatljive geolo{keefekte.

Do tog trenutka, crkva je ve} bila spremna za poslednji stupanj procesauskla|ivanja, jer je 1839. godine D`on Paj Smit izneo svoju teoriju da Potopnije bio ni{ta drugo osim lokalne poplave u mesopotamskoj dolini. Kona~nooslobo|eni od neophodnosti uskla|ivanja geologije sa 1. Knjigom Mojsijevom,nau~nici su izbacili Potop iz 1. Knjige Mojsijeve iz svojih umova i pridru`ili se^arlsu Lajelu u njegovim naporima da “strpljivo odve`e Gordijev ~vor” fosilnihslojeva u skladu sa uniformisti~kim principima koje je izneo ve} 1830.

Tako je pod sve ja~im udarcima geolo{kog teoretisanja biblijski Potopizbledeo sa intelektualnog horizonta zapadnog sveta do obi~ne senke svojepro{le sposobnosti izazivanja u`asa - od kataklizme koja je progutala svet doobi~ne poplave u Mesopotamiji. Mnogi teolozi 19. veka, odgajani na donek-le anemi~noj filozofiji otkrivenja, uskladili su svoje stavove sa najnovijimnau~nim pretpostavkama, pla{e}i se da bi mogli ponovo da se na|u nasuprotKopernika i Galileja (kako su geolozi uvek bili spremni da ih podse}aju).Po{to knjige o prirodi i otkrivenje ne mogu da protivre~e jedni drugima, pret-postavilo se da su nova otkri}a geologa i tuma~enja, koja su oni davalipovodom ovih otkri}a, bili Bo`ji klju~evi za egzegezu prvih poglavlja 1. KnjigeMojsijeve i da su ljudi, kao {to su bili Baklend i Lajel, bili inspirisani proro-ci Bo`je Knjige o prirodi.

Gledi{te da nauka, a ne Biblija, mora da ima krajnju re~ povodom veli~inePotopa, svakako nije umrlo sa 19. vekom, kako radosno prihvatanje “dokaza”o “sloju Potopa” Leonarda Vulija, od strane teologa, to jasno prikazuje. Ipak,zna~ajna manjina religioznih ljudi je nastavila da gleda na ta “uskla|ivanja”1. Knjige Mojsijeve i geologije sa dubokim neodobravanjem i slo`ila bi se saocenom Endrjua D. Vajta (Andrew D. White) da “svako ko me{a, vi{e ili manjenauke sa vi{e ili manje Biblije, dobija rezultat koji je vi{e ili manje besmis-len”.55

Iz ovog istra`ivanja mo`emo da izvu~emo jednu krajnje zna~ajnu lekciju zasada{nji trenutak: biblijsko u~enje o Potopu ne mo`e biti uskla|eno sa uni-

formisti~kim teorijama geologije. Pa`ljivo ispitivanje raznovrsnih “slepih ulica”u koje su religiozni ljudi bili navedeni treba da poslu`i kao sve~ano upozorenjeonima koji jo{ uvek istrajavaju u beznade`nom zadatku uskla|ivanja dvame|usobno isklju~iva filozofska koncepta prirode i istorije. Ube|enje pisacaove knjige je da prava istorijska geologija ne}e nikada biti valjano formulisanasve dok Potop opisan u 1. Knjizi Mojsijevoj, kao univerzalna vodena katas-trofa, ne dobije svoje zakonito i va`no mesto u mi{ljenju religioznih nau~nika.

LLiitteerraattuurraa1. L. Merson Davies, “Scientific Discoveries and their Bearing on the Biblical Account of the

Noachian Deluge,” Journal of the Transactions of the Victoria Institute LXII (1930), pp. 62-63. 2. Loc. cit. 3. Vidi Byron C. Nelson, The Deluge Story in Stone, pp. 7-10, za citate iz pisanja tih ljudi po

pitanju Potopa. 4. Ibid., p. 31. Za du`e izvode iz pisma Edvard Luida D`onu Reju, u kojima iznosi zamerke

teoriji Potopa u korist teorije “semena” ili “klice”, vidi Edwin T. Brewster, Creation: A Histroy ofNon-Evolutionary Theories (Indianopolis: The Bobbs-Merrill Co., 1927), pp. 132-140.

5. Don Cameron Allen, The Legend of Noah (Urbana: University of Illionois Press 1949), pp.66-112, obezbe|uje veoma dokumentovanu istoriju spora oko Potopa tokom srednjeg veka.

6. Navedeno u Nelson op. cit., p. 51. 7. Charles C. Gillispie, Genesis an Geology (Cambridge: Harvard University Press 1951), p. 428. Georges Cuvier, Discours sur les Revolutions de la Surface du Globe (3rd ed,; Paris, 1836),

p. 133. Navedeno u William T. Hamilton, The Friend of Moses (New York: M. W. Dodd, 1852), p.332.

9. George Gaylord Simpson, Life of the Past: An Introduction to Paleontology (New Haven: YaleUniversity Press, 1953), p. 141.

10. Hugh Miller, The Testimony of the Rocks, p. 143. Vidi tako|e Ramm, op cit., p. 196, andFrancis C. Haber, The Age of the World: Moses to Darwin (Baltimore: The Johns Hopkins Press,1959), pp. 201-204.

11. Navedeno u: Harold W. Clark, The New Diluvialism (Angwin, California: SciencePublications, 1946), p. 9.

12. Cuvier, op. cit., p. 141. (Navedeno u Hamilton, op. cit., p. 332). 13. Francis H. Haber je istakao da je ta “potraga za uskla|ivanjem izme|u Bo`je re~i i Bo`jih

dela bila poku{aj da se na~ini mesto u tradicionalnom gledi{tu za novu nauku. U retrospektivi,mo`emo da vidimo da su geolozi to ostvarili, uz nesvesnu pomo} nekih ortodosknih, ubacuju}i krozkapije biblijske hronologije Trojanskog konja, za koji se smatralo da je pun slavnih nau~nih dokazao univerzalnom Nojevom Potopu i istoriji prirode kakvu je dala 1. Knjiga Mojsijeva. Mo`da slu~ajno,glavni arhitekta tog ratnog lukavstva bio je baron Kivije... Kivijeovo predstavljanje Potopa kaostvarnog geolo{kog doga|aja ubacilo je ne{to ortodoskong u razmi{ljanje i sada je bilo bezbednotuma~iti da se biblijska hronologija odnosi samo na ~oveka. Tako je Kivije obezbedio sigurnosniventil izme|u navodnih dokaza o drevnoj Zemlji i Mojsijeve istorije, i izme|u napretka geologije ipovla~enja teologije”. The Age of the World: Moses to Darwin, pp. 194, 199.

14. Vidi Charles Burton, Lectures on the Deluge and the World After the Flood (London:Hamilton, Adams & Co., 1845), pp. 16-17; and James M. Olmstead, Noah and His Times (Boston:Gould and Lincoln, 1854), p. 154.

15. Upe~atljiva odbrana Kivijeovog katastrofizma se mo`e na}i u N. Heribert-Nilsson'sSynthetische Artbildung (Lund, Sweden: Verlag CWE Gleerup, 1953), od 1130 strana, koji pred-stavlja rad iz dve knjige na nema~kom jeziku, sa 100 strana sa`etka na engleskom. Heribert-Nilsonje bio profesor botanike na Lund Univerzitetu.

16. Citat iz O. D. von Engeln and Kenneth E. Caster, Geology (New York: McGrawHill Book Co.,Inc., 1952), pp. 20-25.

17. Charles Lyell, Principles of Geology (11th ed. Rev.; New York: D. Appleton Co. 1892), I,317-318.

18. Godine 1896, Vilijam Braun Galovej se osvrnuo na veliki trijumf uniformizma i komen-tarisao: “... re{ili su ga tako da je univerzalni Potop bio odba~en, uprkos Bibliji. Samo bez katas-

88 89

trofa! Uzmimo samo sada{nju stopu promena, postepeno delovanje danas poznatih uzroka, bezobzira koliko spori bili, i dajmo im dovoljno vremena! Sto hiljada ili milion ili nekoliko miliona godi-na mo`e se po volji stvoriti radi `eljene svrhe. Istina }e biti onakva kakvu je mi na~inimo, a onikoji je ne prihvate kao takvu, bi}e upore|eni sa progoniocima velikog Galileja.” The Testimony ofScience to the Deluge (London: Sampson Low, Marston, & Co., 1896), p. 22.

19. Charles Darwin, The Origin of Species by Means of Natural Selection, Vol. XLIX of GreatBooks of the Western World, ed. Robert M. Hutchins (Chicago: Encyclopedia Britannica, Inc., 1966),p. 153. Frensis C. Hejber zaklju~uje: “Te{ko da se mo`e sumnjati da je preko Lajelovih PrincipaDarvinov um bio oslobo|en okova biblijske hronologije; a da se taj korak nije odigrao, te{ko da bi“Postanak vrsta” mogao da se razvije iz Putovanja na Biglu, jer je Darvinova teorija evolucije zahte-vala za svoju osnovu daleko vi{e istorijskog vremena nego {to su ~ak i unifomisti~ki geolozizami{ljali da je potrebno.” Op. cit., p. 268.

20. Edinburgh Philosophical Journal, XIV (April, 1826), pp. 214-215. Naveo John Pye Smith,op. cit., p. 101.

21. Charles Lyell, Principles of Geology, IV, 216. Navedeno u Olmstead, op. cit., p. 169. Zadalju raspravu o problemu maslinovog drveta, vidi u nastavku, pp. 104-106.

22. Adam Sedgwick, “Presidential Address” (1831), Proceedings of the Geological Society, I,313. Naveo Immanuel Velikovsky, Earth in Upheaval (Garden City, New York: Doubleday & Co.,1955), p. 235.

23. William Buckland, Geology and Minerology Considererd With Reference to Natural Theology(Bridgewater Treatises, 1836), p. 94. Naveo Olmstead, op. cit., p. 159.

24. Tako, D`. Lorens Kalp, religiozni geolog, smatra da “{to se geologije ti~e, ne bi o~ekivalipuno zapisa o Nojevom Potopu, ~ak i da je prekrio, kako izgleda da jeste, celokupnu Zemlju...Hiljadu godina kasnije, erozija je mogla da ukloni sve tragove takvog doga|aja. Journal of theAmerican Scentific Affiliation, Vol. 1, No. 3 (June, 1949), p. 25.

25. Nelson, The Deluge Story in Stone, p. 5. 26. Leupold, op. cit., p. 269. 27. Map of the Atlantic Ocean, The National Geographic Magazine (Washington, D.C.,

December, 1955). Vidi tako|e, Henry Chapin and F. G. Walton Smith, The Ocean River (New York:Charles Scribner's Sons, 1954), pp. 138-139.

28. Nelson, op. cit., p. 4. 29. Za prosvetljuju}u kolekciju svedo~enja u vezi razorne mo}i savremenih re~nih poplava, vidi

A. M. Rehwinkel, The Flood (St. Louis: Concordia Publ. House, 1951), pp. 329-340. Vidi tako|eraspravu ispod, pp. 259-261.

30. Doslovan prevod hebrejskog teksta 1. Knjige Mojsijeve 7,18.19.24, H. C. Leupold, op. cit.,p. 300.

31. Ibid, p. 296.32. Ibid., p. 301. Italik je na{. 33. Ramm, op. cit., pp. 230-231. Cf. Jamieson, op. cit., p. 92. Aleksandar Hajdel isti~e da

je hebrejski izraz za Barku “teba” i da je srodan sa egipatskim “db't”, {to zna~i “kov~eg”, “kuti-ja”, “sanduk”. Osim prilikom opisa Potopa, koristi se samo za Mojsijevu barku na Nilu (2. KnjigaMojsijeva 2,3,5). Hajdel zaklju~uje: “Nojeva Barka je, kako je posvedo~eno njenim dimenzijama iimenima kojima je ozna~ena u gr~kom i hebrejskom, imala ravno dno, pravougaonu konstrukciju,kvadratnu na oba kraja i pravu sa strana.” The Gilgamesh Epic and Old Testament Parallels, pp.233-235.

34. Brown, Driver, and Briggs, A Hebrew and English Lexicon of the Old Testament, p. 270.Naveo by Leupold, op. cit., p. 308. Vidi p. 76.

35. Leupold, op. cit., p. 301.36. J. P. Lange, op. cit., pp. 310-311. 37. Charles Lyell, Principles of Geology, IV, 216. Naveo Olmstead, op. cit., p. 169. 38. L. Verson Harcourt, The Doctrine of the Deluge (London: Longman, et al, 1838), p. 5. 39. Ibid., p. 8. 40. F. J. Taylor: “California's Strangest Crop,” Saturday Evening Post, October 2, 1954, p. 56. 41. Arnold Krochmal: “Olive Growing in Greece,” Economic Botany, July-Sept., 1955, p. 228.

Mora se imati na umu da bi i najvi{i vrhovi planina bili samo nekoliko stotina metara iznad nivoamora tokom nedelja koje su usledile posle prizemljenja Barke. Shodno tome, klimatski uslovi sumogli da budu najpovoljniji u to vreme za brzo nicanje listova, sa odse~aka maslinovog drveta, ~aki na najvi{oj planini.

42. I. J. Condit: Article “Olive,” in Encyclopedia Britannica, Vol. 16, 1956, p. 774. Dr VolterLamerts, koji se bavi hortikulturom u Kaliforniji, u li~nom dopisivanju (Nov. 27, 1957), ka`e da }e

“odse~ci maslinovih grana u rovovima dubokim oko 25 cm i prekriveni zemlji{tem i zaliveni, datiizdanke veoma brzo. U stvari, prema tome, sve {to treba da postulirate jeste da su grane masli-novog drve}a slu~ajno zatrpane dovoljno blizu povr{ine u odre|enim oblastima za nicanje izdanakai tako }ete imati novu generaciju drve}a iz bespolno razmno`enih biljaka” (vidi sliku 2).

43. Harcourt, op. cit., p. 5. 44. John Hamilton Davies, “Sketch of the Literary Life of Dr. John Pye Smith, F.R.S.,” in Smith,

op. cit., pp. liii-liv. 45. Prvi registrovani zastupnik gledi{ta lokalnog Potopa bio je Francuz, Isak de la Pejrir (Isaac

de la Peyrere), autor Prae-Adamitae (Amsterdam, 1655). Daleko uticajniji su bili Isaac Vossius,Dissertatio de vera aetate mundi (Hague, 1659) i George Kaspar Kirchmaier, De diluvii universali-tate dissertatio prolusoria (Geneva, 1667). Ovi kontinentalni radovi proizveli su kao reakciju geologi-ju Potopa Barneta, Vudvorda i Vistona, o kojima smo govorili gore.

Ali, Vus i Kir~mer su uspeli da dobiju dva sledbenika u Velikoj Britaniji: Matthew Poole, LatinSynopsis of Critical Writers upon the Bible (1670); i Bishop Stillingfleet, Origines Sacrae (London,1790): “Potop je bio univerzalan za ~ove~anstvo; ali iz toga ne sledi neizbe`no univerzalnost upogledu na povr{inu Zemlje, osim ako se pouzdano ne doka`e da je cela Zemlja bila naseljena prePotopa; {to, na `alost, ne vidim da ikada mo`e biti dokazano” (p. 337, navedeno u Allen, op. cit.,p. 89).

Druga dva ~oveka iz kontinentalnog dela Evrope koji su zastupali lokalni Potop bili su Italijanzvani Quirini (1676), i Danthe, u komentaru o Pentateuhu (1791). Me|utim, {to se ti~e VelikeBritanije, gledi{te lokalnog Potopa se nikada nije ukorenilo. Poole i Stilingfleet ga samo usput spom-inju, a zatim je nestalo tokom vi{e od veka do objavljivanja dela D`ona Paja Smita 1839. DonCameron Alen, op. cit., pp. 66-112, obezbe|uje najdokumentovaniju raspravu o ranim sporovimaoko Potopa. Vidi gore, napomena #2.

46. J. H. Davies, op. cit., p. lvi. 47. Archibald Geikie, “On the Phenomena of the Glacial Drift of Scotland,” Transactions of the

Geological Society of Glasgow, Vol. I, Part II (2863), 1-190. Naveo Harold W. Clark, op. cit., p. 10. 48. Ramm, op. cit., p. 243. 49. Sir Leonard Woolley, Excavations at Ur (Londnon: Ernest Benn, Ltd., 1954), pp. 27-36.

Vuli zaklju~uje (str. 36): “Verzija u 1. Knjizi Mojsijevoj ka`e da su se vode izdigle do visine od 8metara, {to je izgleda ta~no” (!).

50. Andre Parrot, The Flood and Noah's Ark (Eng. Tr., London: SCM Press Ltd., 1955), p. 45. 51. George A. Barton, Archaelogy and the Bible (7th ed.: Philadelphia, 1937), p. 71. G. E.

Wright, Biblical Archaeology (Philadelphia: Westminster Press, 1957), p. 119, opa`a: “Vuli je izgle-da iskopao nekih pet jama u ranim slojevima u Uru, ali je samo u dva na{ao nanose vodomno{enih ostataka. Logi~an zaklju~ak na osnovu toga je da poplava koja je u pitanju nije prekrilaceo grad Ur, ve} samo jedan njegov deo. [tavi{e, lokalitet nije pokazivao nikakve poreme}aje, kaorezultat poplave, koje bismo o~ekivali ako se odigrala velika katastrofa”.

52. Francis R. Steele, “Science and the Bible,” Eternity, Vol. III, No. 3 (March, 1952), p. 44.Zaista je razo~aravaju}e videti koliko puno nau~nika je obmanuto da misli da sloj u Uru pru`adokaze o Potopu iz 1. Knjige Mojsijeve. Harold Peake, The Flood: New Light on an Old Story (NewYork, 1930), p. 114; Sir Charles Marston, The Bible is True (London, 1934), pp. 67ff; James Muir,His Truth Endureth (Philadelphia, 1937), p. 19; Stephen Caiger, Old Testament and ModernDiscovery (London, 1938), p. 34; Sir Frederick Kenyon, The Bible and Archaelogy (London, 1940),p. 140; A. Rendle Short, Modern Discovery and the Bible (London, 1942), p. 98; Alfred Rehwinkel,The Flood (St. Louis, 1951), pp. 47-54, 174-176; E. F. Kevan, “Genesis” u The New BibleCommentary (Grand Rapids, 1953), p. 84; Fred Wight, Highlights of Archaeology in Bible Lands(Chicago, 1955), p. 57; Werner Keller, The Bible as History (London, 1956), pp. 48-51, and NelsonB. Keyes, Story of the Bible World (Maplewood, N. J.: C. S. Hammond & Co. 1959), pp. 19-21.

Sa druge strane, sve je vi{e nau~nika koji priznaju nemogu}nost povezivanja Potopa iz 1. KnjigeMojsijeve sa slojem iz Ura. Me|u njima su John Bright, “Has Archaeology Found Evidence of theFlood?” The Biblical Archaeologist, Vol. V; No. 4 (December, 1942), pp. 55-60; R. Laird Harris,“The Date of the Flood and the Age of Man,” The Bible Today, Vol. XXXVII, No. 9 (June-Sept.,1943), pp. 575ff; Byron C. Nelson, Before Abraham (Minneapolis, 1948), p. 108; Merrill F. Unger,Archaeology and the Old Testament (Grand Rapids, 1954), p. 47; Allan A. MacRae, “Archaeology,”Journal of the American Scientific Affiliation, Vol. 8, No. 4 (December, 1956), p. 16; i R. K.Harrison, A History of Old Testament Times (Grand Rapids, 1957), pp. 34-35. Emil G. Krealing,Rand McNally Bible Atlas (Chicago, 1956), p. 44, napominje da je “izvesna nesigurnost” vezanaza Vulijeve tvrdnje; a G. Ernest Wright, Biblical Archaeology (Philadelphia, 1957), p. 119, smatrada je “pri~a o Potopu staro predanje, koje ide unazad do kraja kamenog doba (4000. pre nove

90 91

ere) pre nego {to su sada{nje granice okeana bile fiksirane. Postaviti predanje tako rano omogu}ilobi nam da objasnimo rasprostranjenost toliko razli~itih verzija katastrofe poplavom {irom zemlje”.

53. Richard Foster Flint, Glacial Geology and the Pleistocene Epoch (New York: John Wiley &Sons, 1955), pp. 389-406, tvrdi da je ledeno doba trajalo vi{e od milion godina. Za dokaz u prilogveoma kratke “pleistocenske epohe” vidi u nastavku.

54. Ramm, op. cit., p. 239.55. White, op. cit., p. 234.

UUVVOODDJasno je pokazano, u prva ~etri poglavlja, da biblijski opis Potopa govori

o njemu kao o globalnom doga|aju, i antropolo{ki i geografski. Sve ne-geolo{ke zamerke ovom jednostavnom u~enju Biblije bili su razmotrene, ikako mi verujemo, u potpunosti pobijene. Izgleda da nema razumne sumnjeda je, ako se jezik uop{te mo`e iskoristiti za izra`avanje jasnih zna~enja,pisac opisa Potopa (koga podr`avaju mnogi kasniji pisci Biblije, i naro~ito samIsus) definitivno imao nameru da zabele`i veliku ~injenicu o univerzalnomPotopu koji je uni{tio svet, i koji je je bio apsolutno jedinstven u celokupnojistoriji ove planete.

Me|utim, tako|e smo videli da je, tokom pro{log veka i vi{e, razvoj istorij-ske geologije bio propra}en postepenim odbacivanjem otkrivenja Biblije popitanju rane istorije Zemlje, bar o njegovim geolo{kim implikacijama. Osimpojedinih neuspelih poku{aja da se uskladi redosled sedmice stvaranja sageolo{kim periodima, savremena geologija je u potpunosti odbacila 1. KnjiguMojsijevu, bar {to se ti~e bilo kakvog geolo{kog zna~aja. Stav Dorsija Hagera,u svom nedavnom predsedni~kom obra}anju pred Geolo{kim udru`enjemJute, je tipi~an:

“Me|u najva`nije odgovornosti geologa spada efekat njihovih nalaza namentalni i duhovni `ivot ~ove~anstva. Rani geolozi su se borili da oslo-bode ljude mitova biblijskog stvaranja. Vi{e miliona ljudi jo{ uvek `ivi umentalnim lancima koje kontroli{u neznalice koje prihvataju Bibliju kaoposlednju re~ nauke, i prihvataju tvrdnju sve{tenika A{era da je Zemljastvorena 4004. godine pre nove ere. Poku{aji da se 1. Knjiga Mojsijevauskladi sa geologijom, vode do brojnih protivre~nosti. Tako|e, teorijaevolucije uveliko uti~e na savremeno mi{ljenje. ^ovekov nastanak od jed-nostavnih oblika `ivota ~ak i danas prouzrokuje puno spora me|u ‘funda-mentalistima‘ koji se dr`e doslovnog tuma~enja Biblije.”1Na sli~an na~in, hardvarski paleontolog, D`ord` Gejlord Simpson, u

zna~ajnom govoru u vezi sa proslavom stogodi{njice darvinizma naUniverzitetu u ^ikagu, rekao je:

92 93

PPooggllaavvlljjee 55

SSaavvrreemmeennaa ggeeoollooggiijjaa ii PPoottoopp

“Sa razumevanjem da je Zemlja krajnje stara, u pore|enju sa ljudskimizrazima vremena, dolazi saznanje da se ona progresivno i radikalno men-jala, ali obi~no postepeno i uvek na ure|en, prirodan na~in. ^injenica opromeni nije ranije bila negirana u nauci ili teologiji zapada - na kraju kra-jeva, Nojev Potop je bio smatran za radikalnu promenu. Me|utim, verova-lo se da je Potop imao natprirodne uzroke ili okolnosti koje nisu delovaletokom ~itave Zemljine istorije. U~enje o geolo{kom uniformizmu, kona~nouspostavljeno u ranom 19. veku, pro{irilo je prepoznavanje sveta prirod-nih zakona. Zemlja se menjala tokom svoje istorije pod delovanjem prirod-nih sila, samo, i istim silama, koje su i sada vidljive i koje jo{ uvek delu-ju. Koraci koje sam ukratko naveo su smanjili prevlast sujeverja u poj-movnom svetu ljudskih `ivota.”2

Za Potop se nekad verovalo da obja{njava ve}inu fenomena geologije;kasnije je smatran kao jedan doga|aj iz serije geolo{kih kataklizmi koje subile klju~ne odlike prilikom geolo{kih tuma~enja; zatim se smatralo daobja{njava samo odre|ene povr{inske naslage Zemljine povr{ine; na kraju jebio ili odba~en kao legenda ili tuma~en kao lokalna poplava u Mesopotamiji,oduzimaju}i mu bilo kakave geolo{ke posledice. Mogu se tra`iti savremenigeolo{ki ud`benici ili reference, sa jednog kraja biblioteke na drugi, i u bilokom radu ili ne prona}i bilo kakvo spominjanje Nojevog Potpa ili mo`dasnishodljivu referencu u nekoj istorijskoj napomeni o usponu savremenegeologije.

^ovek koji veruje u Bibliju se tako suo~ava sa ozbiljnom dilemom. Kadavi{e hiljada obu~enih geologa, od kojih je ve}ina iskrena i po{tena u svomube|enju u ispravnost svojih tuma~enja geolo{kih podataka, predstavlja skorojednoglasnu presudu protiv biblijskog opisa Stvaranja i Potopa, on mora dase veoma nerado suprotstavlja tako velikoj oblasti obrazovanja i autoriteta.

Sa druge strane, kada se suo~i sa biblijskim ~injenicama za op{ti Potop,neverovatnog geolo{kog potencijala, jo{ je vi{e nevoljan da odbaci biblijskosvedo~anstvo. To ne predstavlja problem, naravno, ljudima koji ne prihatajunadahnutost Biblije ili autoritet Isusa Hrista. Ali, obu~eni religiozni ljudi znajuda su dokazi za potpuno bo`anski nadahnutu Bibliju daleko te`i od dokazaza bilo kakvu navodnu ~injenicu nauke.

Kada se suo~i sa doslednim biblijskim svedo~anstvom za univerzalniPotop, religiozan ~ovek mora svakako da ga prihvati kao nesumnjivo ta~no.

Religiozni ljudi su poku{ali da izbegnu ovu dilemu razli~itim strategijamauskla|ivanja biblijskog zapisa stvaranja i Potopa sa {emom unifromisti~keistorijske geologije. Bar {to se ti~e Potopa, prethodna poglavlja su pokazalada su ti poku{aji prili~no neuspe{ni.

Moramo se suo~iti sa odlukom: ili je biblijski zapis Potopa neta~an i morabiti odba~en, ili je sistem istorijske geologije za koji izgleda da ga pobijapogre{an i mora biti promenjen. Ova druga mogu}nost izgleda kao jedina kojubiblijski i nau~no obrazovani religiozni ~ovek mo`e iskreno da prihvati, zane-maruju}i “potop” besa i ismejavanja nau~nika, koji takva pozicija nadnosi nanjega.

Me|utim, ta pozicija nikako ne zna~i da stvarno uo~eni podaci iz geologi-je moraju da budu odba~eni. Nisu ~injenice geologije, ve} samo odre|ena

tuma~enja tih ~injenica, suprotstavljena Bibliji. Ta tuma~enja sadr`e principuniformnosti i evolucije kao okvir za istorijsku procenu geolo{kih podataka.Ali, istorijska geologija je samo jedna od mnogih grana geolo{ke nauke, i uve}ini, od malog prakti~nog interesa komercijalnim geolozima, koji imaju malokoristi od nje u svojoj potrazi za naslagama nafte ili minerala. Dr Volter Bu~er,profesor geologije na Kolumbija Univerzitetu, i biv{i predsednik Ameri~koggeolo{kog dru{tva priznaje to kada ka`e:

“Navika tra`enja utisnutih detalja sa rude ili iz basena sa naftom, i njenoguvr{tavanja u svoje regionalne okvire, nikako nije op{ta odlika me|u ‘prak-ti~nim‘ ljudima u na{oj profesiji... Profesionalni geolozi koji rade u naftnojindustriji lako zanemaruju zna~aj fosila, jer u okviru granica naftnog poljaili ~ak jednog sedimentnog basena, istra`ivanje slojeva po litografskimkarakterima ~ini da fosili izgledaju suvi{ni.”3

U kontekstu, dr Bu~er osu|uje nedostatak prakti~nog geolo{kog interesaza fosile, zbog svoje pretpostavljene neophodnosti za me|uregionalna ime|unacionalna geolo{ka uskla|ivanja vremena, ali on tu nenamerno priznajeda ta “uskla|ivanja” imaju malu pravu nau~nu vrednost za shvatanje geologi-je. Ona u stvari nisu su{tinska; i zbog toga je mogu}e da se mogu izvestipotpuno razli~ite {eme uskla|ivanja za koje }e se uvideti da odgovaraju~injenicama geolo{ke nauke kao i one, ili bolje od onih, koje su sada u modi.

Prema tome, postaje veoma zna~ajno da religiozni ljudi ponovo istra`e iponovo protuma~e veliku masu geolo{kih i paleontolo{kih podataka, imaju}ina umu dva glavna cilja. Prvi cilj bi trebao da bude pa`ljivo ispitivanje trenut-no prihva}ene {eme istorijske geologije i njenih usmeravaju}ih principa, kakobi jasno odredili gde su i do koje mere u suprotnosti sa biblijskim izve{tajemo Stvaranju i Potopu. Ako je ova {emu u osnovi pogre{na, kao {to smo moralida procenimo da je tako, onda moramo da poku{amo da shvatimo kako jemogu}e da ju je tako veliki broj odgovornih nau~nika prihvatio kao istinitu.Tako|e }e biti neophodno da otkrijemo i istaknemo neodgovaraju}e delove{eme sa strogo nau~ne ta~ke gledi{ta i da poka`emo da ona ne mo`e nazadovoljavaju}i na~in povezati sve dostupne geolo{ke podatke. Ovo poglavlje}e prvenstveno poku{ati da se bavi pitanjima ove vrste.

Drugi cilj, koji }e biti razmatran u slede}em poglavlju, bi}e da se razvije,ako je mogu}e, nova {ema istorijske geologije, koja ne}e biti verna samo bib-lijskim otkrivenjima, ve} }e tako|e slu`iti i kao bolja osnova za povezivanjedostupnih nau~nih podataka nego {to to ~ini trenutno postoje}a.

Ti ciljevi nisu, blago re~eno, lako ostvarljivi. Verovatno }e to morati dapoku{aju ljudi koji su u velikoj meri van tabora sada{njih profesionalnih geolo-ga. Malo je verovatno da bi mnogi studenti ove oblasti mogli da pre`ive neko-liko godina intenzivne indoktrinacije uniformisti~kim tuma~enjem geologije, ada ne postanu imuni na bilo kakvo drugo tuma~enje, a jo{ manje je verovat-no da bi ikada mogli da dobiju doktorate u ovoj oblasti, a da ga zdu{no neprihvate. Postoji ogromna koli~ina dostupnih podataka koja se mora ponovoistra`iti i proceniti, dovoljna da zahteva pa`nju mnogih stru~njaka dugi periodvremena. Od pisaca ove knjige se o~ekuje, za sada, razvijanje i predstavljanjemogu}ih po~etnih kontura istra`ivanja koje }e stimulisati druge na daljaistra`ivanja du` istih linija.

94 95

GGEEOOLLOO[[KKEE IIMMPPLLIIKKAACCIIJJEE BBIIBBLLIIJJSSKKOOGG IIZZVVEE[[TTAAJJAAJedino odgovaraju}e mesto za po~etak ovog istra`ivanja je sam biblijski

izve{taj o Potopu. Slede}i odeljci izgledaju kao opravdani zaklju~ci na osnovutog opisa:

((11)) VVeelliikkaa eerroozziijjaa uusslleedd kkii{{ee Velike koli~ine vode su padale na Zemlju sa neba, ne u obliku ne`nih

kapljica, ve} kao sna`ni pljusak koji je bez prestanka trajao 40 dana i no}i,{irom sveta. Govore}i metafori~ki, Biblija ka`e da se “otvori{e ustavenebeske”. Ova ki{a bi prvo, svojom snagom, zapo~ela eroziju zemlji{ta istena. Savremena hidrologija je dokazala da je udarac ki{ne kapi veomazna~ajan faktor u zapo~injanju fenomena erozije.4 Kako su vode po~ele daopadaju ka ni`im nivoima, sadr`e}i ve} odre|enu koli~inu sedimenata koji }epomo}i u daljem erozivnom delovanju mehanizmima turbulencije i trenja,5po~ele bi da formiraju poto~i}e. Oni bi na kraju jurili do najbli`ih tokova, alibi u tom procesu produbljivale sopstvene kanale daljom erozijom. Na taj na~inse danas formiraju velike jaruge, ~esto do velikih dubina prilikom samo jedneki{ne oluje.6 Jedinstvena i intenzivna ki{na oluja tokom Potopa, kombinovaniprocesi udara ki{nih kapi, erozije slojeva i jaru`aste erozije, neizbe`no bi izdu-bili i transportovali ogromne koli~ine zemlji{ta i stena, ~ak i kada nikakvidrugi agensi ne bi bili dostupni za prenos sedimenata.

((22)) OObbllaaccii nniissuu iizzvvoorr PPoottooppnniihh kkii{{aaGlobalna ki{a koja je trajala 40 dana, kako je opisano u Bibliji, za svoju

proizvodnju bi zahtevala potpuno druga~iji mehanizam od danas dostupnog.Kada bi sva voda u na{oj sada{njoj atmosferi bila iznenada istalo`ena, prekri-la bi Zemlju samo do prose~ne dubine od manje od 5 cm.7 Proces ispara-vanja ne bi mogao da bude efikasan tokom ki{e, naravno, po{to je atmos-fera neposredno iznad zemlji{ta ve} bila zasi}ena. Normalni hidrolo{ki ciklusbi, prema tome, bio nesposoban da obezbedi ogromne koli~ine ki{e kakvebiblijski zapis opisuje. Implikacija izgleda da je ta, da je prepotopna klima imeteorologija bila veoma druga~ija od sada{nje. Izgleda da je postojaoatmosferski izvor vode u potpunosti razli~itog tipa i reda veli~ine od onog kojidanas postoji.

((33)) UUvvee}}aannii ookkeeaannsskkii bbaasseennii Koji god da je izvor potopne ki{e, masa vode koja je pala na zemlju te{ko

da bi ikad mogla da se vrati na nebesa, jer je sada tamo nema. To mo`esamo da zna~i to da je ve}ina voda na{ih sada{njih okeana u{la u okeaneza vreme Potopa. To sa druge strane ukazuje da je odnos kopnene oblasti uodnosu na vodenu oblast bila ve}a pre Potopa, mo`da veoma ve}a, odsada{nje. Ve}ina sada{njeg morskog dna je nekada bilo kopno. Veoma jeverovatno da su, kako bi se obezbedilo prihvatanje velike mase vode iomogu}ilo da se kopno ponovo pojavi, morali da se dese veliki tektonski

pokreti i izostati~ka pode{avanja, formiraju}i duboke okeanske basene iizdi`u}i kontinente. Izgleda da je na to naro~ito ukazano u pesni~kom iskazuPotopa u Psalmu 104,5-9:

“Utvrdio si zemlju na temeljima njenim, Da se ne pomeri za vek veka. Bezdanom kao haljinom odenuo si je; na gorama stoje vode.Od pretnje tvoje be`e, od gromovnoga glasa tvoga teku. Izlaze na gore i silaze u doline, na mesto koje si im utvrdio. Postavio si me|u, preko koje ne prelaze, i ne vra}aju se da pokrijuzemlju.”

Iz poslednjeg stiha, koji se odnosi na Bo`je obe}anje da se poplava kojaje prekrila svet ne}e vi{e nikada nadneti nad zemljom, o~igledno je da seovaj tekst odnosi na Potop, a ne na prvobitno Stvaranje.8 Prema tome, sigur-no je da Biblija ~ini sasvim jasnim da su doga|aji povezani sa Potopom biliogromnog geolo{kog potencijala i da su morali da proizvedu velike geolo{kepromene.

((44)) VVuullkkaannsskkaa ii sseeiizzmmii~~kkaa iizzddiizzaannjjaaVelike vulkanske eksplozije i erupcije jasno se nagove{tavaju u izjavi da

se “razvali{e svi izvori velikoga bezdana”.9 To mora da zna~i da su velikekoli~ine te~nosti, mo`da te~nih stena ili magme, kao i vode, bile zato~enepod velikim pritiskom ispod povr{ine stenovitih struktura Zemlje od vremenasvog formiranja i da je ta masa sada eksplodirala kroz velike izvore, verovat-no i na kopnu i pod morima. Pore|enjem sa sada{njim fenomenima poveza-nim sa vulkanizmom, mora da su se odigravali i veliki zemljotresi i cunamiji(popularno poznati kao plimni talasi) proizvedeni {irom sveta. Te erupcije italasi bi poja~ali delovanje poplavnih voda, a istovremeno bi direktno proizveliveliku geolo{ku aktivnost.

((55)) JJeeddiinnssttvveennaa aakkttiivvnnoosstt sseeddiimmeennttaacciijjeeCelokupan opis jasno ukazuje na zaklju~ak da su ogromne koli~ine zem-

lje i stena morale da budu iskopane vodama Potopa. Mnogi faktori su moralida doprinesu tome - jake ki{e, nabujali tokovi koje su one prouzrokovale,zemljotresi i vulkanske erupcije, mo}ni plimni talasi, zatim kasnije talasi idruge struje stvorene izdizanjem kopna i spu{tanjem basena, i mo`da mnogidrugi faktori koje sada ne mo`emo ~ak ni da pretpostavimo. Nikada od kadaje svet formiran nije bilo tako sna`ne erozije zemlji{ta i slojeva stena, u glo-balnim razmerama, kao tokom Potopa. A materijali koji su bili erodovanimorali su na kraju da se negde ponovo natalo`e, i obavezno u uzastopnimslojevima, kakve danas nalazimo svuda u svetu u velikim sistemima sedi-mentnih stena.

((66)) IIddeeaallnnii uusslloovvii zzaa ffoorrmmiirraannjjee ffoossiillaaPrepotopna fauna i flora je izgleda bila bogatija i raznovrsnija od sada{nje.

To se zaklju~uje na osnovu zaklju~ka da su kopnene oblasti bile daleko ve}e

96 97

nego danas, a tako|e i na osnovu ukazivanja da je prepotopna klima bilaumnogome druga~ija. Takvo stanje }e kasnije biti detaljnije obrazlagano. Zasada }e biti dovoljno da napomenemo da, uz prvenstvenu svrhu Potopa dauni{ti celokupan `ivot na zemlji (bar na kopnu) osim putnika u Barci, morada je postojao ogroman broj `ivih stvorenja, kao i biljaka, zarobljenih, i nakraju pokopanih u pokretnim masama sedimenata, i naravno pod uslovimapovoljnim za fosilizaciju. Nikada pre, niti od tada, nisu postojali tako povoljniuslovi za formiranje fosilnih slojeva.

((77)) UUnniiffoorrmmiizzaamm ppoottkkooppaann PPoottooppoommKona~no, prema gledi{tu o globalnoj prirodi katastrofe i veli~ini geofizi~kih

fenomena koji su je pratili, sledi da Potop predstavlja duboki prekid u nor-malnim prirodnim procesima. Bilo kakve naslage formirane pre Potopa skorobi sigurno bile veoma izmenjene velikim kompleksom hidrodinami~kih i tek-tonskih sila oslobo|enih tokom perioda Potopa. Osnovni princip istorijskegeologije, uniformizam, koliko god bio valjan za istra`ivanje naslaga formiranihposle Potopa, ne mo`e, prema tome, biti primenjen pre tog vremena. Taj fak-tor je od naro~itog zna~aja pri razmatranju tzv. apsolutnih geolo{kihhronometara, za koje se pretpostavlja da daju starosti razli~itih slojeva i samezemlje.

SSKKLLAADD IIZZMMEE\\UU GGEEOOLLOO[[KKIIHH PPOODDAATTAAKKAA II BBIIBBLLIIJJSSKKIIHH ZZAAKKLLJJUU^̂AAKKAA

PPrriirrooddaa sseeddiimmeennttnniihh sslloojjeevvaaSvi biblijski zaklju~ci iz zapisa o Potopu su jasno podr`ani bar na op{ti

na~in stvarnim zapisom u stenama. Skoro sve sedimentne stene na Zemlji,koje predstavljaju one koje sadr`e fosile i na osnovu kojih je predlo`enageolo{ka istorija Zemlje uveliko bila izvedena, bile su natalo`ene vodama upokretu. Ova izjava je toliko o~igledno i toliko univerzalno prihva}ena da jojnije potreban ni dokaz niti rasprava. Sedimentne stene su po definiciji onekoje su bile natalo`ene kao sedimenti, koje Oksfordski univerzitetski re~nikdefini{e kao “zemlji{ne ili detritusne materije natalo`ene posredstvom vode”.O~igledno da su te velike mase sedimenata morale prvo da budu erodovanesa neke prethodne lokacije, transportovane, i zatim natalo`ene (mo`da, na-ravno, vi{e nego jedanput), i da su upravo ona vrsta stvari koja nastaje pri-likom bilo koje poplave i koja, kako smo videli, mora da se odigrala na jedin-stveno velikoj razmeri tokom velikog Potopa opisanog u 1. Knjizi Mojsijevoj.

VVee}}aa kkoollii~~iinnaa vvooddee uu ssaaddaa{{nnjjiimm ookkeeaanniimmaaPostoji, tako|e, puno dokaza da je nivo mora nekada bio daleko ni`i u

odnosu na kopno nego {to je to danas, ukazuju}i ili da je koli~ina vode uokeanu bila daleko manja, ili da su se neki delovi morskog dna spustili, ilina oboje. U pro{loj deceniji je otkriven veliki broj “podvodnih planina”, kojenisu ni{ta drugo do potopljena ostrva usred okeana. Te formacije su ravnogvrha, i prema tome, nevulkanske po poreklu, i sada su u ve}ini slu~ajevavi{e od 2.000 metara ispod povr{ine. Ipak, one daju obilne dokaze da su

nekada bile iznad povr{ine. Dr Edvin L. Hamilton (Edwin L. Hamilton), marin-ski geolog, ka`e u vezi njih:

“To su fosilni kopneni oblici sa~uvani u dubinama okeana, gde su uzne-mireni samo blagim strujama i laganom ki{om materijala sa pu~ine kojidolazi od voda koje se nalaze iznad.”10

Podvodni kanjoni sa~injavaju drugu veoma zanimljivu indikaciju da je nivookeana bio nekada mnogo ni`i u odnosu na sada{nji nivo mora. To su veli-ki kanjoni, sli~ni u svakom pogledu velikim re~nim kanjonima na kopnu, aliprostiru}i se pod okeanom. Obi~no se pru`aju od re~ne doline na kopnuprema moru. Jedan od najpoznatijih je podvodni kanjon koji se prostire nekih480 km od u{}a reke Hadson do dubokog morskog dna. Ti kanjoni postojeu velikom broju oko svakog kontinenta u svetu.11

Njihova upe~atljiva sli~nost sa kanjonima na kopnu izgleda da ide u priloggledi{ta da su bili formirani iznad okeana. Me|utim, to bi zahtevalo spu{tanjeokeana za najmanje nekoliko hiljada metara, i zbog toga su marljivo tra`enadruga re{enja. Neki geolozi su ~vrsto zastupali kopneno poreklo kanjona, pri-pisuju}i spu{tanje nivoa mora skladi{tenju vode u ledenim pokriva~imaledenog doba u pleistocenu. U nedavnom pregledu ovog problema, V. D.Tornburi, profesor geologije na Univerzitetu u Indijani, ka`e:

“Pote{ko}e na koje se nailazi prilikom obja{njavanja spu{tanja nivoa moraneophodnog da bi se kanjoni usekli vodenim tokovima, izgledaju nepre-mostive... Ako je Tolstojev zaklju~ak, da se Hadsonov kanjon prostire udubini od 4.500 m ta~an, veli~ina spu{tanja nivoa mora koja bi dopusti-la usecanje kanjona iznad povr{ine mora izgleda izvan bilo kakvemogu}nosti ostvarivanja.”12

Prema tome, prvenstveno je pote{ko}a obja{njavanja daleko ni`eg nivoamora u pro{losti bila ta koja je prouzrokovala da ve}ina geologa poku{a daprona|e na~ine obja{njavanja porekla kanjona dok su pod morem, me|u koji-ma je trenutno naj{ire prihva}ena hipoteza da su oni bili formirani “turbidit-nim strujama” ili tokovima me{avine vode i sedimenata pod vodom. Ova teori-ja tako|e ima mnogih pote{ko}a, tako da Tornburi ka`e, po{to je pregledaosve teorije:

“Poreklo podvodnih kanjona postaje slo`en problem. Teorija da su use~eniturbiditnim strujama, potpomognutim podvodnim klizanjem kopna, pred-stavlja ne{to povoljnije obja{njenje, ne toliko zbog toga {to daje odgovorena sva pitanja povezana sa njima ve} zato {to naizlazi na manjepote{ko}a od bilo koje druge teorije.”13

Sa druge strane, izgledalo bi da bi potopni uslovi, onako kako se izvodeiz zapisa Biblije, mogli da daju razumno obja{njenje za njihovo poreklo. Kakoje kopno izdizano, a okeanski baseni spu{tani pri kraju perioda Potopa, velikestruje koje su tekle nani`e u okeanske dubine brzo bi erodovale velike klisureu jo{ uvek mekim i neo~vrslim sedimentima izlo`enim spu{tanjem basena.Zatim bi, kako bi se same ove klisure potapale neprestanim dotokom vodesa uzdi`u}ih kontinentalnih blokova, bilo sasvim mogu}e da su turbiditne stru-je koje su ulazile u kanjone mogle da ih dalje prodube i pro{ire, {to je pro-ces koji se nastavio u maloj razmeri tokom vekova koji su usledili.

98 99

Ti i drugi dokazi su naveli dr K. K. Lendsa, {efa geolo{kog odseka naUniverzitetu u Mi~igenu, da nedavno ka`e:

“Mo`emo li, kao tragaoci za istinom, da i dalje zatvaramo na{e o~i predo~iglednom ~injenicom da su velike oblasti dana{njeg morskog dna neka-da potonule u takvim razmerama koje se mere kilometrima?”14

VVuullkkaanniizzaammDalji zaklju~ci na osnovu biblijskog zapisa Potopa jesu da je postojala veli-

ka koli~ina vulkanizma i velikih pokreta zemlje, i u ranijim i u kasnijim faza-ma perioda Potopa. Nesumnjivo je da su ti zaklju~ci podr`ani geolo{kim~injenicama, bar na op{ti na~in. Veliki deo kopnene povr{ine Zemlje je prekri-ven materijalom prvobitno izba~enim iz vulkanskih kupa ili otvora.

“Stene formirane vulkanskim dejstvom se zovu magmatske, od latinskogizraza za ‘vatru‘. Bez njih, nijedan kontinent ne bi imao sada{nji oblik.Tokom pro{lih geolo{kih perioda, lava je tekla daleko slobodnije negodanas; nije bila izbacivana samo iz kratera, ve} je tako|e izbijala iz veli-kih pukotina u Zemljinoj kori. Najve}a stenovita formacija na zemlji, kojase prostire vi{e od hiljadu milja du` obala Kanade i Aljaske, nastala jena takav na~in. Lava je izgradila velike visoravni koji sada prekrivaju520.000 km2 u Va{ingtonu, Oregonu, Ajdahu i severnoj Kaliforniji. A jo{ve}a erupcija je stvorila ~uveni indijski plato Dekan, ~ije se, nekada isto-pljene stene, prostiru i do 3 km ispod povr{ine. Argentina, Ju`na Afrika iBrazil imaju sli~ne platoe.”15

Tako|e je zna~ajno da se vulkanske stene nalaze unutar sedimentnihstena svih pretpostavljenih geolo{kih perioda, {to bi se moglo povezati sabiblijskom implikacijom da su “izvori velikoga bezdana” nastavljali da izlivajusvoj sadr`aj tokom ~itavog perioda Potopa (vidi 1. Mojsijevu 8,2). Naravno,dokazi vulkanskog dejstva se ne nalaze samo na kopnu.

“Sada{nji nivo znanja o morskom dnu oblasti Pacifi~kog okeana je takavda je poznata iznena|uju}a koli~ina ~injenica za rasedanje velikih razmera,izgradnju planina, vulkanske aktivnosti i pokrete Zemljine kore velikihrazmera; to je upadljiva razlika od ranijih pretpostavki, koje su, zbognedostatka informacija, smatrale da je ova ogromna oblast bila relativnomirna tokom geolo{kog vremena.”16

Naravno, dobro je poznato da je ve}ina okeanskih ostrva, i onih iznad ionih ispod sada{njeg nivoa okeana, bila prvenstveno vulkanskog porekla.

PPookkrreettii zzeemmlljjeeU pogledu pokreta zemlje, tako|e je poznato da formacije stena Zemlje

svuda ispoljavaju duboke dokaze velike tektonske aktivnosti. Ve}ina sedi-mentnih slojeva (da ne spominjemo vulkanske i metamorfne stene sa jo{poreme}enijim rasporedom) je bila nagnuta, naborana i rasednuta u ogrom-noj razmeri. Krajnje je zanimljivo, u svetlu bibilijskog predloga o izdizanjukopna pri zavr{etku potopnog perioda, da napomenemo da se veruje da jeve}ina sada{njih planinskih lanaca sveta izdignuta (na osnovu fosilnih ~injeni-

ca) tokom navodnog pleistocena ili kasnog pliocena. Flint uzima tu ~injenicuza osnovu svoje teorije “topografske kontrole” kontinentalnih glacijacija.

“Uprkos ~injenici da su podaci razbacani i da nisu nikada bili u potpunostisakupljeni i organizovani, svetski raspored ovih pokreta je upe~atljiv. USevernoj Americi pokreti u kasnom pliocenu ili pleistocenu koji suuklju~ivali izdizanje stotine metara su zapisani na Aljasci i u obalnim lanci-ma ju`ne Kalifornije... U Evropi su skandinavske planine bile formirane izoblasti veoma umerenog reljefa i visine u periodu ‘kasnog tercijara‘... Alpisu upadljivo izdignuti u periodu pleistocena i kasnog pre-pleistocena. UAziji se odigralo veliko rano pleistocensko izdizanje u Turkestanu, Pamiru,Kavkazu i centralnoj Aziji uop{te. Najve}i deo velikog izdizanja Himalaja jepripisan ‘najkasnijem tercijeru‘ i pleistocenu. U Ju`noj Americi peruanskiAndi su se izdigli najmanje 1.500 metara u periodu postpliocena.... Poredtih tektonskih pokreta veruje se da su se ve}ina visokih vulkanskih kra-tera oko pacifi~ke granice, u zapadnoj i centralnoj Aziji, izdigli do svojihsada{njih visina tokom pliocena i pleistocena.”17

Po{to se pretpostavlja da pliocen i pleistocen predstavljaju najskorijegeolo{ke epohe, osim sada{njosti, i po{to je prona|eno da skoro sve velikeplaninske oblasti u svetu sadr`e fosile iz ovih vremena blizu svojih vrhova,nema drugog mogu}eg zaklju~ka osim da su se sve te planine (i prema tomekontinenti na kojima one formiraju svoje osnove) izdigle u su{tini istovremenoi sasvim nedavno. Svakako da se ova ~injenica dobro sla`e sa biblijskimizjavama.

FFoossiilliizzaacciijjaaDruga biblijska implikacija jeste da je veliki broj `ivih organizama morao

da bude zarobljen i zakopan u uskome{anim sedimentima. Pod uobi~ajenimprirodnim procesima koji se sada odigravaju, fosili (naro~ito kopnenih `ivo-tinja, a ~ak i morskih ki~menjaka) se veoma retko formiraju. Jedini na~in nakoji mogu da budu sa~uvani dovoljno dugo od uobi~ajenog procesa ras-padanja, le{inarenja i dezintegracije je brzim zakopavanjem u vodenimsedimetnima. Vilijam D`. Miler (William J. Miller), profesor geologije u penzi-ji sa U.C.L.A. isti~e to:

“Srazmerno malo ostataka organizama, koji sada naseljavaju zemlju, setalo`i pod uslovima povoljnim za njihovo o~uvanje u obliku fosila...Svejedno je upe~atljivo da je toliko veliki broj fosila ukopan u stene...”18

Jasna ~injenica je da su formacije stena Zemlje zaista bogate fosilima {todolazi u sukob sa siroma{tvom potencijalnih fosila koji se formiraju podsada{njim uslovima. Geolozi ponekad govore o “nepotpunosti fosilnogzapisa”, ali to je samo zbog odsustva o~ekivanih nedostaju}ih karika u pret-postavljenom evolucionom nizu razvoja. Postoji obilje poznatih fosila, svihvrsta organizama. Prakti~no sve savremene familije, i ve}ina rodova, su pred-stavljene u fosilnom zapisu, kao i veliki broj izumrlih organizama. Istaknuti{vedski nau~nik, preminuli direktor Botani~kog instituta u Lundu, u [vedskoj,ka`e:

100 101

“Tvrdilo se da je serija paleontolo{kih otkri}a previ{e isprekidana, puna‘karika koje nedostaju‘, da bi tako poslu`ila kao ubeljiv dokaz. Ako se pret-postavljeni preda~ki tip ne prona|e, jednostavno se izjavljuje da do sadanije bio prona|en. Sam Darvin je ~esto koristio taj argument, a u njego-vo vreme je to mo`da i bilo opravdano. Ali je izgubio svoju vrednost tokomogromnog napretka paleobiologije u 20. veku.... Prava situacija je da tifosili koji su o~ekivani nisu bili prona|eni. Upravo je tamo, gde se pret-postavlja da se nove grane odvajaju od glavnog stabla, bilo nemogu}eprona}i povezuju}e tipove.”19

Preminuli dr Ri~ard Gold{mit, sa Univerziteta u Kaliforniji, jedan od svet-ski istaknutih geneti~ara, rekao je na sli~an na~in:

“Uprkos ogromnoj koli~ini paleontolo{kog materijala i postojanju duge se-rije netaknutih stratigrafskih sekvenci sa savr{enim zapisima ni`ih kate-gorija, prelazi izme|u vi{ih kategorija nedostaju.”20

Razmatra}emo naslage fosila ponovo kasnije, detaljnije. Ono {to ovdetreba naglasiti jeste da su one bogate, i po broju i po raznovrsnosti, uprkostome {to su pru`ile veoma malo, ako uop{te, oblika koji mogu biti smatranikao prelazni izme|u razli~itih vrsta organizama, bilo `ivih ili izumrlih.Bogatstvo nanosa se dobro uklapa u zapis 1. Knjige Mojsijeve o karakteru iveli~ini velikog Potopa, ali se veoma slabo uklapa sa uniformisti~kom pret-postavkom da relativno mirni dana{nji sedimentni procesi, koji skoro da neformiraju fosile, mogu da objasne postojanje velikih slojeva sa fosilima.

Prema tome, izgleda o~igledno da se glavni geolo{ki zaklju~ci koji semogu izvesti iz biolo{kog zapisa Potopa dobro sla`u sa stvarnim geolo{kim~injenicama kakve ih opa`amo na terenu. Ali, to naravno ne zna~i da su te~injenice bile tako tuma~ene. Umesto toga su uklapane {to je god to boljemogu}e u uniformisti~ku {emu istorijske geologije. U stvari, sedimentni slo-jevi sa svojim pokopanim fosilima su uzeti za samu osnovu ovog sistematuma~enja. Te stene su podeljene u hronolo{ke nizove zasnovane na tipovi-ma fosila koje sadr`e, pri ~emu je rezultuju}a sinteza predstavljala op{te pri-hva}ene “geolo{ke periode”, pri ~emu fosilni nizovi navodno demonstrirajuevolucionu istoriju `ivota na zemlji.

UUNNIIFFOORRMMIISSTTII^̂KKOO TTUUMMAA^̂EENNJJEE GGEEOOLLOOGGIIJJEEKako smo istakli u ~etvrtom poglavlju, Lajelov metod geolo{kog tuma~enja

predstavlja vi{e od 100 godina op{te prihva}en metod. Geolozi su skorojednoglasno prihvatili njegov princip uniformizma kao jedinu odgovaraju}uosnovu za geolo{ke analize.

“To je veliki osnovni princip savremene geologije i poznat je kao principuniformizma.... Bez principa uniformizma te{ko da bi nauka geologije pret-stavljala ne{to vi{e od obi~nog opisivanja.”21

SSaaddaa{{nnjjoosstt:: kklljjuu~~ zzaa pprroo{{lloossttOvaj princip je uobi~ajeno navo|en Hatonijanovom krilaticom da je

“sada{njost klju~ za pro{lost”. To jest, geomorfolo{ki procesi koji se mogu

zapaziti u sada{njosti na delu, kao {to je erozija, sedimentacija, glacijacija,vulkanizam, dijastrofizam (razni oblici deformacije Zemljine kore), itd. - pri~emu su svi delovali u su{tini na isti na~in kao danas - mogu se navoditi zaobja{njavanje porekla i formiranja svih geolo{kih nanosa zemlje.

U~enje o uniformizmu, prema tome, uzima za nepotrebno bilo kakvo pozi-vanje na katastrofizam, osim malih razmera. Velike geolo{ke odlike nekadapripisivane geolo{kim kataklizmama ili “revolucijama” mogu navodno bitiobja{njene obi~nim procesima koji su delovali tokom dugih perioda vremena.Kako R. V. Ferbrid` (R. W. Fairbridge), profesor geologije na Kolumbija uni-verzitetu, isti~e:

“U svom naporu da ustanove prirodne uzroke za delovanje prirode uvelikim razmerama oni su odbacili koncept katastrofe iz Svetog pisma.Pod vo|stvom {kotskih pionira, D`ejmsa Hatona i ^arlsa Lajela, izneli suprincip uniformizma, po kome pro{li doga|aji mogu biti obja{njeni u svetluprocesa koji danas deluju.”22

Trebalo bi da bude o~igledno da ovaj princip u stvari nikada ne mo`e bitidokazan kao valjan. Da budemo jasni, on izgleda su{tinski razuman, jer jeisti princip osnov i u drugim naukama. Jednoli~no i pouzdano delovanje prirod-nih procesa je osnov savremene eksperimentalne nauke, bez koje bi, zaista,savremena nauka kakvu je poznajemo bila neostvariva.

Ali, istorijska geologija je jedinstvena me|u naukama po tome da se bavidoga|ajima iz pro{losti, i prema tome, onim doga|ajima koji se ne mogureprodukovati. Po{to verovatno ni jedan ljudski posmatra~ nije bio prisutanda zapi{e i prou~i te doga|aje iz pro{losti (u stvari, jedini ljudski posmatra~i- Noje i njegova porodica - su zapisali da su ti doga|aji bili katastrofi~ki),otuda je nemogu}e ikada dokazati da su oni bili ostvareni istim prirodnim pro-cesima koje danas mo`emo da merimo. Uniformisti~ka pretpostavka jesvakako razumna pretpostavka, pretpostavljaju}i da nema dovoljno valjanihdokaza za suprotno, ali uvek mora ostati samo pretpostavka.

OOrrggaannsskkaa eevvoolluucciijjaaDrugi veliki princip istorijske geologije, onako kako je trenutno razvijena,

je princip organske evolucije. On je ugra|en u metod fosilne identifikacijeodre|ivanja geolo{kih perioda specifi~nih stena. Pretpostavlja se da je, u tokubilo kog datog perioda istorije zemlje, postojala samo jedna grupa23 organi-zama na zemlji i da, prema tome, kada se ti organizmi prona|u kao fosili usloju stene, ona se time identifikuje da pripada tom periodu. Veruje se dasu, preko evolucije, ti organizmi, i njihove grupe, postajale progresivno razvi-jenije i specijalizovanije tokom vekova. Fosili sadr`ani u stenama se, prematome, smatraju za najbolji na~in (i zaista jedino u potpunosti pouzdani na~in)pripisivanja geolo{kog perioda stenama.

Geolo{ko datiranje i povezivanje su tako zasnovani na dve pretpostavkeuniformizma i evolucije. Na zna~aj takozvanih “indeks fosila” u geolo{komprepoznavanju i datiranju stena ukazali su geolozi sa Jejla, ^arls ^u~ert i KarlDanbar, na slede}i na~in:

102 103

“Iskusan paleontolog mo`e da identifikuje relativnu geolo{ku starost bilokoje fosilne stenske formacije istra`ivanjem njenih fosila skoro isto tolikolako i sigurno koliko mo`e da odredi relativno mesto lista u knjizi gleda-njem na broj stranice. Fosili tako omogu}avaju povezivanje doga|aja urazli~itim delovima sveta i odre|ivanje istorije Zemlje u celini.”24

Sli~nim tonom, vode}i evropski paleontolog pi{e:

“Jedina vremenska skala primenljiva u geolo{koj istoriji za stratigrafskuklasifikaciju stena i za precizno datiranje geolo{kih doga|aja ostvaruje sefosilima. Zahvaljuju}i nepovratnosti evolucije, oni pru`aju jasnu vremenskuskalu za odre|ivanje relativne starosti i za povezivanje stena {iromsveta.”25

GGeeoolloo{{kkaa vvrreemmeennsskkaa sskkaallaaSistem stena u geologiji i njihove odgovaraju}e geolo{ke starosti su dugo

godina izra|ivani u obliku geolo{ke vremenske skale. (Za tipi~an primer vide-ti tabelu 5.) Takvo predstavljanje o~igledno ukazuje na postepeno napre-dovanje `ivota od jednostavnog ka slo`enom, od ni`eg ka vi{em, i prematome, navodno ukazuje na organsku evoluciju. Geolozi smatraju to veomava`nim klju~em za tuma~enje geolo{ke istorije. Savremeni biolozi za uzvratsmatraju geolo{ki zapis kao kamen temeljac svoje hipoteze o organskoj evolu-ciji. Uobi~ajeno je ~itati izjave u biolo{koj literaturi da, iako savremenobiolo{ko istra`ivanje nije uspelo da se slo`i oko metoda kojim se evolucijaostvarila geneti~ki ili da obezbedi primere evolucije koji se danas javljaju ubilo kakvoj razmeri, svejedno je dokazana kao ~injenica paleontolo{kim zapi-som.

“Svi oni koji imaju pravo za procenu, smatraju evoluciju `ivotinjskog ibiljnog sveta za ~injenicu kojoj nisu potrebni dalji dokazi. Ali uprkos skoroveku rada i rasprave jo{ uvek nema jednoglasnosti u pogledu detalja okona~ina evolucije.”26

“Ta~no je da niko do sada nije proizveo novu vrstu ili rod, i sl, makro-mutacijom. Pojednako je ta~no da niko nije proizveo ~ak ni vrstu selekci-jom mikromutacije. Kod najbolje poznatih organizama, kao {to jeDrosophila, bezbrojni mutanti su poznati. Ako bismo bili sposobni daukombinujemo hiljadu ili vi{e takvih mutanata u jednu jedinku, to jo{ uvekne bi li~ilo na bilo kakav tip poznat kao vrsta u prirodi.”27

“Iako uporedno istra`ivanje `ivih `ivotinja i biljaka mo`e dati vrlo ubedljivposredni dokaz, fosili obezbe|uju jedini istorijski dokumentovan dokaz daje `ivot evoluirao od jednostavnog ka slo`enijim oblicima.”28

Ovi navodi, istaknutih evolucionih autoriteta iz geologije i biologije, prikazu-ju veliki zna~aj paleontolo{kog zapisa za teoriju evolucije. Zauzvrat, principievolucije i uniformizma se vide kao su{tinski zna~ajni za povezivanjegeolo{kih slojeva. Ti principi su apsolutno osnovni, i sa ta~ke gledi{ta istori-je razvoja savremene geologije i sa sada{njeg tuma~enja geolo{kih podatakasa terena. Ovo kru`no rezonovanje bi ovde trebalo da bude o~igledno i zaista

104 105

TTAABBEELLAA 55.. EEVVOOLLUUCCIIOONNII GGEEOOLLOO[[KKII SSTTUUBBOsnovne evolucione podele i doga|aji geolo{kog vremena

Uspon savremenih biljaka i `ivotinja, i ~oveka.

Uspon sisara i razvoj najvi{ih bilja-ka.

Usavr{ene cvetnice i insekti su obil-ni. Foraminifere su obilne.Izumiranje dinosaurusa, lete}ihgmizavaca i amonita.

Prve (gmizava~ke) ptice. Prvi odnajvi{ih oblika insekata. Prve (primi-tivne) cvetnice.

Najraniji dinosaurusi, lete}i gmizavci,morski gmizavci i primitivni sisari.Cikasi i ~etinari su ~esti. Savremenikorali su ~esti. Najraniji amoniti.

Uspon primitivnih gmizavaca.Najraniji cikasi i ~etinari. Izumiranjetrilobita. Prvi savremeni korali.

Najraniji poznati insekti. Spore bilja-ka obilne. Uspon vodozemaca.Vrhunac krinoida.

Prve poznate semene biljke. Velikaraznovrsnost hrskavi~avih riba. Prvitragovi vodozemaca.

Najranije poznate kopnene `ivotinje.Primitivne kopnene biljke. Usponriba. Brahiopodi, trilobiti, i koraliobilni.

Najraniji poznati ki~menjaci.Graptoliti, korali, brahiopodi,glavono{ci i trilobiti obilni. Najstarijeprimitivne kopnene biljke.

Sva podcarstva beski~menjaka supredstavljena. Brahiopodi i trilobiti~esti.

Primitivne vodene biljke i `ivotinje.

Najstariji poznati `ivot (uglavnomindirekti dokazi).

Kvartar:DanasPleistocen

Tercijar:PliocenMiocenOligocenEocenPaleocen

Kreda

Jura

Trijas

Perm

Karbon

Devon

Silur

Ordovicijum

Kambrijum

Prekambrijum

KENOZOIK

MEZOZOIK

PALEOZOIK

PROTEROZOIK

ARHEOZOIK

25.000975.000

12.000.00025.000.00035.000.00060.000.00070.000.000

70.000.000do

200.000.000

200.000.000do

500.000.000

500.000.000do

1.800.000.000

ERA PERIOD KARAKTERISTI^AN @IVOT STAROST (u god.)

i jeste o~igledno ~ak i velikom broju istori~ara geologije. Npr. R. H. Rastal (R.H. Rastall), predava~ ekonomske geologije na Kembrid`u, ka`e:

“Ne mo`e se negirati da, sa ~isto filozofskog stanovi{ta, geolozi rezonu-ju kru`no. Smenjivanje organizama je odre|ivano istra`ivanjem njihovihostataka zarobljenih u stenema, a relativne starosti stena su odre|ivaneostacima organizama koje sadr`e.”29

MMeettooddii rree{{aavvaannjjaa pprroottiivvrree~~nnoossttiiNaravno, mnogi stratigrafi tvrde da su drugi faktori, naro~ito oni u vezi sa

superpozicijom slojeva, tako|e va`ni u geolo{kom povezivanju i da, op{tegledano, ti faktori opravdavaju uobi~ajeno pripisivanje starosti slojevima naosnovu njihovog sadr`aja fosila.30 Me|utim, uobi~ajena situacija je da jesamo nekoliko formacija superpozicionirano na bilo kom lokalitetu i da jeveoma te{ko ili nemogu}e povezati slojeve sa razli~itih lokaliteta ovim prin-cipom superpozicije. Mora se pozivati na fosile, uz pretpostavku da je fosil-ni niz u skladu sa principom evolucije. [tavi{e, ~ak i tamo gde su super-pozicionirani slojevi izlo`eni, ~esto se de{ava da se fosili javljaju u preokrenu-tom redosledu od onog zahtevanog evolucionom istorijom, {to predstavljaparadoks koji se obi~no obja{njava pretpostavkom da su slojevi bili nabraniili rasednuti u odnosu na svoju prvobitnu sekvencu.

“U bilo kom odre|enom regionu redosled geolo{kih doga|aja je jasnopokazan redosledom superpozicije nedeformisanih sedimentnih formaci-ja.... Naravno, postoji puno mesta na kojima je redosled bio lokalnopreokrenut nabiranjem ili prekinut rasedanjem, ali takvi izuzeci }e odatisebe dokazima o poreme}aju i neprirodnom smenom fosila.”31

“Me|utim, same sedimentne stene ne pru`aju nikakve specifi~ne vre-menske oznake, ako ostavimo na stranu stari zakon superpozicije, kojimo`e da obezbedi relativne indikatore starosti samo na ograni~en na~in,i koji nije podesan za uskla|ivanja starosti. [tavi{e, mo`e da obmanjujeu nekim slu~ajevima: slojevi u sekciji mogu da budu preokrenuti ili, usledsakrivene ravni pomeraja, stariji slojevi mogu da le`e iznad mla|ih.”32

Osnova za prividnu snagu sada{njeg sistema istorijske geologije se ovdejasno vidi. Unapred se predla`u pretpostavke za bilo koje suprotne ~injenicekoje mogu biti otkrivene na terenu. Geolo{ka vremenska sekvenca jeizgra|ena prvenstveno na sumnjivim pretpostavkama organske evolucije, ~ijateorija zauzvrat izvodi svoju glavnu potporu iz geolo{ke sekvence predstav-ljene tako kao realan istorijski dokaz procesa. Fragmenti tako izgra|enihsekvenci ~esto izgledaju zakonito postavljeni na datom izlo`enom terenu, alinikada ne postoji vi{e od nekoliko izlo`enih formacija na bilo kom lokalitetu,koje zauzimaju samo mali deo geolo{kog stuba. Formacije sa razli~itihlokaliteta se integri{u u neprekinut niz, skoro u potpunosti na osnovu princi-pa organske evolucije.33

A kada se, {to se ~esto de{ava, slojevi na|u superpozicionirani ali safosilima u preokrenutom redosledu, paradoks se re{ava govore}i da su seslojevi verovatno preokrenuli rasedanjem ili nabiranjem, bez obzira da li pos-toji ili ne bilo kakav fizi~ki dokaz za to. Kada se superpozicionirani slojevi

na|u uz nedostatak sistema izme|u njih, to se obja{njava pretpostavkom oodgovaraju}em periodu erozije umesto talo`enja.

Ovaj fino upakovan sistem geolo{kog tuma~enja ima za efekat da je prak-ti~no nemogu}e ikada ga opovrgnuti bilo kakvom koli~inom suprotnih ~injeni-ca. Svejedno, pisci su ube|eni da je taj uniformizam, evoluciona {ema istorij-ske geologije u su{tini pogre{an i da velika koli~ina suprotstavljenih ~injeni-ca stvarno postoji. Sada upu}ujemo na nau~ne ~injenice, naravno, po{to jeve} prikazano da joj biblijski dokazi sna`no protivre~e.

NNEEPPOODDEESSNNOOSSTT UUNNIIFFOORRMMIIZZMMAA ZZAA OOBBJJAA[[NNJJAAVVAANNJJEE SSLLOOJJEEVVAAIstorijska geologija ima za cilj da objasni sve geolo{ke formacije zemlje

na osnovu, u su{tini, jednoli~nog delovanja prirodnih procesa koji se sadaodigravaju i koji danas mogu biti istra`ivani. To je postala osnovna filozofijanakon odbacivanja ranijeg katastrofizma u geolo{kim tuma~enjima, koja sma-tra nerazumnim postuliranje geolo{kih fenomena van opsega sada{njegiskustva za obja{njavanje slojeva. Tako se veruje da su sada{nji geomorfo-lo{ki procesi (uklju~uju}i eroziju, talo`enje, vulkanizam, dijastrofizam, itd),deluju}i u su{tini na isti na~in i istim stopama kao i danas, dovoljni daobjasne sve fiziografske odlike zemlje kada se pravilno prou~e i pove`u.Filozofija koja je dominirala razvojem istorijske geologije, onako kako se onatrenutno shvata, otkriva se slede}im navodom iz ranog i veoma uticajnogud`benika:

“Trijumf geologije kao nauke je pokazao da ne moramo da se pozivamona ogromne, nepoznate i u`asne uzroke reljefnih odlika zemlje, ve} supoznati agensi, koji danas deluju, sposobni da ih proizvedu, ako im jeobezbe|eno dovoljno vremena.”34

Ova izjava je zna~ajna po svojoj implikaciji da je razumevanje Zemljinepovr{ine mogu}e na osnovu ili intenzivnih procesa koji deluju tokom kratkogvremena ili sporih procesa koji deluju tokom dugih vremenskih perioda. Ovatvrdnja je jednostavno istakla da je mogu}e tuma~iti geologiju pomo}u sporihprocesa koji deluju tokom dugih vremenskih perioda - a ne da je neophodnoto ~initi. Neko mo`e, ustvari, dugo da ~ita Lajela i radove drugih ranih uni-formisti~kih geologa, a da ne prona|e ni{ta vi{e od u su{tini te tvrdnje.Uniformizam je, drugim re~ima, jednostavno bio pretpostavljen, a ne dokazan.Katastrofizam je jednostavno bio negiran, a ne pobijen.

Ali u stvari, ~ak nije ta~no ni da je uniformizam mogu}e obja{njenje zave}inu geolo{kih formacija Zemlje, kako bi bilo koje pa`ljivo ispitivanje ~injeni-ca trebalo to da otkrije.

VVuullkkaanniizzaamm ii mmaaggmmaattsskkee sstteenneeNa primer, veliki deo Zemljinih povr{inskih stena su po poreklu mag-

matske, u puno razli~itih oblika i ~esto su veoma rasprostranjene, nekada napovr{ini, nekada umetnute izme|u sedimentnih stena, formiraju}i nekadaosnovu sedimentne serije. Njihova veli~ina je iskazana na slede}i na~in:

106 107

“Silovi i me|uformacijski slojevi mogu da variraju u debljini od delamilimetra do preko 300 metara, a u bo~nom opsegu od nekolikomilimetara do vi{e kilometara. Lakoliti variraju u debljini od nekolikomilimetara do nekoliko kilometara; obi~no su deblji od silova. Mogu dabudu dugi preko 150 kilometara i skoro isto toliko {iroki, iako su obi~nomanji.... Batolit se mo`e rasprostirati hiljadama kvadratnih kilometara.Pojedina~ni tokovi su obi~no debeli nekoliko metara, a mogu da bududebljine i preko 30 metara. Ako su uzastopni tokovi tekli jedan preko dru-gog, ukupna debljina mo`e da iznosi vi{e desetina metara.”35

Ove magmatske stene se veoma obilno pronalaze {irom sveta. ^esto senalaze kako zalaze u ranije natalo`ene sedimentne stene ili na povr{ini prekri-vaju}i velike oblasti ranijih naslaga. Kolumbijska visoravan, severozapadnogdela Sjedinjenih Dr`ava, predstavlja ogroman plato lave skoro neverovatnedebljine koji prekriva 500.000 km2.

“Fiziografska istorija ove provincije po~inje drevnom povr{inom pre nego{to je do{lo do erupcije lave. Poznato je da je bila neravna, ~ak planins-ka, delom zahvaljuju}i ~injenici da su se neki stari vrhovi izdizali iznadtoka lave, koji je bio najmanje nekoliko stotina metara dubok.”36

Veliki {titovi sveta, sa znamenitim Kanadskim {titom na ovom kontinen-tu, predstavljaju uglavnom granitne i druge magmatske stene. Hasi (Hussey)ka`e:

“Pet miliona kvadratnih kilometara regiona velikog Kanadskog {tita jeprekriveno prekambrijumskim stenama sastavljenim delom od ru`i~astoggranit-gnajsa koji se prvobitno utisnuo u obliku batolita tokom velikihizdizanja planina.”37

Prostor onemogu}ava dalje nabrajanje primera, ali su ovi fenomeni ~esti{irom sveta i predstavljaju zna~ajan procenat povr{inskih stena Zemlje, poreddubinskih stena prona|enih u svakom delu geolo{kog stuba i magmatskihmasa koje le`e ispod sedimentnih slojeva.

Ali, jedini savremeni proces koji je uop{te sli~an tim fenomenima je vulka-nizam, koji svojim sada{njim karakterom nikako nije mogao da proizvede teveli~anstvene magmatske formacije. Postoji mo`da 500 aktivnih vulkana usvetu,38 i mogu}e tri puta vi{e uga{enih vulkana.39 Ali, ni{ta {to je ~ovekvideo u sada{njem dobu ne mo`e da se uporedi sa fenomenima koji suprouzrokovali formiranje tih ogromnih struktura. Princip uniformizma se u pot-punosti ru{i na ovom va`nom mestu geolo{kog tuma~enja. Izvestno ispolja-vanje katastrofi~kog delovanja samo je po sebi dovoljno.

PPookkrreettii ZZeemmlljjeeJo{ jedan geolo{ki fenomen, na koji se nailazi {irom sveta, je dokaz

ogromnih pokreta Zemljine kore koji mora da su se odigrali u pro{losti. Stenevelike debljine su, kako izgleda, bile podignute stotinama metara; slojevi suse iskrivili, nabrali, ponekad su bili bo~no pomereni ili potpuno preokrenuti ugigantskim razmerama.

Veliki lanac Stenovitih planina, naro~ito onako kako je razvijen kod Ju`nihstenovitih planina, predstavlja u su{tini seriju velikih nabora. Veruje se da se,

u isto~nom delu ovog terena, sistem Apala~kih planina izdigao i erodovaoostatak velike geosinklinalne uvale, u koju su se natalo`ile sedimentne steneukupne debljine nekih 12.000 metara.40 Ove planine otkrivaju veomaraznovrse gigantske rasede, nabore i pomeraje. Sli~ni fenomeni se mogu vide-ti u skoro svakom regionu sveta. Zemljina kora je izgleda bila savijana,rasedana, izdizana, spu{tana i izokretana na skoro svaki mogu}i na~in u tokuizvesnog vremena u pro{losti. To je dalje potvr|eno velikim oblastima meta-morfizma, u kojima su prvobitne sedimentne ili kristalaste stene u potpunostiizmenjene u svom obliku, kao rezultat delovanja ogromnih pritisaka na koru.Ne~isto}e u kristalnim stenama se tako|e pripisuju tim uzrocima.

Niti su ti fenomeni, koji su poznati svakome, da ih ~ak nije potrebno nidokumentovati, ograni~eni na kopnene povr{ine.

“Nekada se pretpostavljalo da su okeanske dubine ostale tamne,be`ivotne i nepromenjene, osim fine ki{e sedimenata, od po~etka sveta;ali je novo saznanje u potpunosti pobilo to gledi{te. Du` okeanskog dnageofizi~ari su sada uo~ili velike rasede, pukotine i grebene, prona{li razba-cane vulkanske vrhove i lance, i mapirali kanjone use~ene opadanjem itokovima blata na kontinentalnim ivicama.”41

Veruje se da je ve}ina, ako ne sve, ovih dijastrofi~nih odlika Zemljine korepovezana sa orogenezom; to jest, periodima “izgra|ivanja planina”. Dr V. H.Bu~er ka`e:

“Najupadljivije i mo`da najzna~ajnije strukturne odlike lica Zemlje su veli-ki pojasevi naboranih planina, kao {to su oni Himalaja, Anda, Urala iApala~a, takozvani orogeni pojasevi. Du` tih duga~kih i relativno uskihzona, veoma debeli, pre svega morski sedimenti, su pritisnuti zajedno igurnuti jedan preko drugog kako bi formirali jako izdu`ene nabore saosama koje su u su{tini paralelne pojasu.”42

Na ovom mestu princip uniformizma sa pokazuje potpuno neodgovaraju}.Kada bi bio valjan, svakako bi odlike od tako velikog zna~aja u tuma~enjuZemljine istorije, kao {to su dijastrofizam i orogeneza, morale da budeobja{njive na osnovu neke vrste sada opa`ljivih i merljivih procesa koji sadaprodukuju po~etne Zemljine pokrete sli~ne vrste. Me|utim, to je toliko dalekood toga, da su geolozi jo{ uvek u potpunosti u nemogu}nosti da se slo`e~ak i oko zadovoljavaju}e hipoteze izgradnje planina! L. H. Adams, sa Karnegiinstituta, je rekao pre nekoliko godina prilikom svog poslednjeg obra}anja kaopredsednika Ameri~kog geofizi~kog dru{tva, u vezi tih problema orogeneze:

“Mnogi poku{aji da se odgovori na ta pitanja preokupirali su pa`njunajboljih umova, ali postoje}i odgovori ostavljaju mnogo toga nedore~eno.Predlo`eni su veoma raznovrsni slo`eni mehanizmi, ali su na svim nivoimadavane ubedljive zamerke.”43

Uop{teno gledano, trenutno postoje dve glavne hipoteze o izgradnji plani-na. Jedna se zasniva na termalnoj kontrakciji Zemljine kore, druga na kon-vekcionim strujama ispod Zemljine kore. Jo{ jedna, teorija pomeranja konti-nenata, je trenutno na slabom tre}em mestu. Nijedna od njih nije zasnovanana sada merljivim procesima, ve} ~isto na hipoteti~kim pretpostavkama kojemogu ili ne moraju biti od zna~aja. Zastupnici dve vode}e hipoteze su izneli

108 109

argumente koji pokazuju neadekvatnosti kod druge. Jedan od vode}ih savre-menih autoriteta, dr D`. Tuzo Vilson, ka`e:

“Kada se uzrok orogeneze mo`e izraziti preciznim fizi~kim terminima ikada se rezultat ponovljene primene osnovnih orogenih procesa mo`epokazati kao odgovaraju}i za proizvodnju slo`enih struktura u geologiji,tada }e se razumeti geologija i fizika Zemlje. To do sada jo{ uvek nijeostvareno, ali izgleda da postoji razumno o~ekivanje da se mo`e posti}iprili~no brzo.”44

Ta nada ne izgleda ni{ta bli`e ostvarivanju danas. U nedavnom Sigma ksinacionalnom predavanju dr A. D`. Irdli ka`e:

“Unutra{nja struktura planina je prili~no dobro shva}ena, a erozioni pro-cesi koji oblikuju detalje njihovog spolja{njeg izgleda vi{e ne predstavlja-ju veliku misteriju. Ipak, uzrok deformacije spolja{njih slojeva Zemlje iizgradnja planina, kao posledica toga, jo{ uvek nije prona|en.”45

Svi poku{aji obja{njavanja orogeneze, prema tome, izgleda imajunere{enih pote{ko}a, a nijedan jo{ uvek nije op{te prihva}en.46 Jedina savre-mena sila mogu}eg sli~nog karaktera je zemljotres. Oni su ponekad zas-tra{uju}e ja~ine, ali o~igledno ne obezbe|uju nikakvo stvarno obja{njenje oro-geneze ili drugih dijastrofi~kih fenomena. Ustvari, veruje se da su zemljotre-si samo rezultat klizanja du` rasednutih ravni ili naprslih ravni koje su ve}formirane.47

Sve to ponovo veoma zna~ajno govori protiv tvrdnji uniformizma. [tavi{e,ti orogeni procesi se ne mogu videti u zamagljenim delovima rane Zemljineistorije, ve} mora da su tek od nedavno postali veoma aktivni. Svi velikiplaninski venci sada{njeg sveta su o~igledno izdignuti tokom skora{njih peri-oda geolo{ke istorije. Ve} je bilo istaknuto da fosilni dokazi ukazuju da ve}inavelikih planinskih venaca datira iz pleistocena ili najranije iz ranog pliocena.Geolo{ke i arheolo{ke hronologije na osnovu fosilnih slojeva, koje su pru`ileostatke rukotvorina ljudskih bi}a, tako|e datiraju na mnogim mestima iz pleis-tocena ili ~ak mo`da iz pliocena. Po{to je razmotrio sve dokaze ljudskih fos-ila, Zojner zaklju~uje:

“Jedna stvar je o~igledna iz tabele, da evolucija roda Homo nije u pot-punosti ograni~ena na pleistocen. Pronalazimo definitivnu ljudsku grupupitekantropusa u donjem pleistocenu, a postoje neki mogu}i dokazi zaostatke sapiensa koji su jo{ stariji od ovog vremena. Ako se ovo doka`ekao ta~no, homo grupa kao celina se mora datirati uveliko unutar plioce-na.”48

Naravno, mi se ne sla`emo sa evolucionim tuma~enjem ovih ~injenica, alije zna~ajno da geolo{ki i paleontolo{ki podaci izgleda dokazuju da su ljudi`iveli tokom vremena kada su talo`ene naslage koje se sada nalaze navrhovima planina i tako su procesi stvaranja planina, sa svim svojim poveza-nim fenomenima - rasedima, naborima, grebenima, pomerajima, itd. - biliaktivni tokom geolo{ki nedavnih vremena. Ali, oni nisu aktivni sada, bar nemerljivo! A opet svi geofizi~ari i geomorfolozi smatraju procese povezane saizgradnjom planina, i njihove razultate, apsolutno osnovnim za tuma~enjeZemljine istorije. Ovde je, onda, jo{ jedna krajnje zna~ajna praznina u opsegu

primenljivosti takozvanog zakona uniformizma, po kome su sada{nji procesinavodno dovoljni za obja{njenje svih geolo{kih fenomena!

KKoonnttiinneennttaallnnii lleeddeennii pprreekkrriivvaa~~iiA {ta je sa fenomenom kontinentalne glacijacije, o kome je toliko pisano

i toliko puno teorija razvijeno? Postoji puno sada{njih gle~era, naravno, i ~akdve velike ledene kape, na Grenlandu i Antarktiku; ali, ni{ta {to se danasjavlja nije ni malo uporedivo sa velikim ledenim prekriva~ima u pro{losti, kojisu navodno oblikovali tako veliki deo sada{nje Zemljine povr{ine:

“Nekih 10.000.000 km2 Severne Amerike, 5.000.000 km2 ili ne{to vi{eEvrope, i jo{ malo poznata, ali verovatno srazmerna oblast u Sibiru, bilisu pod ledom. Pored toga, mnoge manje oblasti bile su pokrivenelokalnim ledenim kapama. Hiljade dolinskih gle~era je postojalo na plani-nama gde danas ili nema gle~era ili ima samo malih.... Izgleda da pos-toji slaganje da se epoha pleistocena sastojala iz ~etiri ledena doba odvo-jenih me|uglacijalnim dobima verovatno daleko ve}eg trajanja odledenih.”49

Bez poku{avanja50 da raspravljamo o valjanosti dokaza za ta ledena doba(koji su posredni, a ne direktni kao u slu~aju dokaza za obimni vulkanizam idijastrofizam), samo }emo re}i da je, ako su ikada postojala, princip uni-formizma jo{ jedanput sasvim neodgovaraju}i za njihovo obja{njenje.

Kada bi mogla da budu obja{njena tako lako na osnovu sada{njih proce-sa, kako uniformizam u~i, onda bi lako moralo biti mogu}e ukazati na tesada{nje procese i pokazati kako se kontinentalni gle~eri mogu objasniti naosnovu njih. To svakako jo{ uvek nije postignuto. Veliki broj teorija je iznet,skoro isto toliko koliko ima onih koji su pisali o predmetu. Tako jedanskora{nji pisac, dr Vm. L. Stouks, koji je predsednik geolo{kog odsekaUniverziteta u Juti, ka`e:

“Prepoznavanje ra{irene glacijacije kao obja{njenja brojnih detaljatopografije, geologije i biolo{kog rasporeda je u nivou sa najve}imdostignu}ima nau~nog opa`anja i razmi{ljanja. Me|utim, osnovni uzrokglacijacije ostaje nejasan.... Bar 29 ‘obja{njenja’ je izneto kako bi seobjasnile ra{irene glacijacije. Ve}ina od njih je imala malo {anse dapre`ivi, ali su druge u`ivale izvestan nivo uspeha dok se nisu pokazalenepodesnim usled nakupljenih informacija.”51

Dr Stouks zatim nastavlja, kao i mnogi drugi, pru`aju}i sopstvenu teoriju,ali je on iskren da prizna, u zaklju~ku:

“Ozbiljne i mo`da fatalne zamerke teoriji okeanske kontrole glacijacije (tojest, njegove sopstvene hipoteze) }e se verovatno ve} javiti nekome kobude ~itao prethodni sa`etak.”52

Izgleda da nema potrebe da iznosimo su{tinu, koja je o~igledna: da jedogma uniformizma time u potpunosti neuspe{na u opisivanju tog dodatnogveoma zna~ajnog aspekta prihva}ene geolo{ke istorije.

110 111

FFeennoommeenn sseeddiimmeennttaacciijjeeUkratko smo razmotrili tri najzna~ajnija agensa geolo{kog delovanja, vulka-

nizam, dijastrofizam i glacijaciju, i videli smo da su oni u pro{losti bili sasvimdruga~iji, ne samo kvantitativno ve} i kvalitatitvno, u odnosu na svoje odgo-varaju}e fenomene u savremenom dobu. Sada }emo videti da to nije ni{tamanje ta~no ~ak i za najzna~ajniji geolo{ki agens od svih - sedimentaciju.

Ve}ina sedimentnih stena Zemljine kore, koje predstavljaju one kojesadr`e fosilne ostatke i koje prema tome obezbe|uju glavnu osnovugeolo{kog tuma~enja Zemljine istorije, su natalo`ene kao sedimenti vodom upokretu (neke su izgleda bile formirane vetrom, gle~erima ili drugim agensi-ma, ali je daleko najve}i deo sedimentnih stena vodenog porekla). ^ak jemogu}e53 da su mnoge metamorfne (uklju~uju}i “granitne” stene, obi~noklasifikovane kao magmatske) bile prvobitno sedimentne.

Sedimentne stene su se formirale tokom procesa erozije, preno{enja,talo`enja i okamenjivanja sedimenata. Nanosi se javljaju, naravno, kadatokovi vode koji sadr`e sedimente u|u u mirnu ili manje pokretnu masu vode,pri ~emu smanjenje brzine rezultuje ispu{tanjem dela ili celog svog tovarapokretnog sedimenta. Ako sediment sadr`i organske ostatke, i oni se zakopa-ju peskom ili prahom koji je sa njima, mogu}e je da ovi organski ostaci tokomgodina postanu fosilizovani i da sa~uvaju svoj oblik u nekom sloju. Ostacitakvih biljnih i `ivotinjskih oblika, kako su otkriveni u sada{njim sedimentnimstenama zemlje, su naravno poslu`ili kao osnova na{ih sada{njih podela slo-jeva na jedinice geolo{kog vremena i obezbedile su paleontologiji materijalena osnovu kojih se danas zasniva masa dokaza za organsku evoluciju.

Ovde se princip uniformizma primenjuje najdoslednije. Da bi bile doslednesa uniformizmom, razli~iti tipovi sedimentnih stena se moraju protuma~iti naosnovu takozvanih sredina talo`enja ekvivalentnih sada{njim situacijama ukojima se sedimenti talo`e. Tako se ka`e da su stene bile natalo`ene u“deltama”, “jezerskim”, “lagunalnim” ili drugim sredinama.

Mnoge razli~ite metode poku{aja klasifikovanja sredina talo`enja su vre-menom postale slo`enije. Jedna od veoma ambicioznih savremenih klasi-fikacija je Krambeinova i Slosova,54 koji postuliraju osam osnovnih geograf-skih sredina, od kojih je svaka izdeljenja na nekoliko dinami~ki kontrolisanihpodsredina zasnovanih na tektonskoj aktivnosti datog vremena u odre|enojoblasti. To je takozvana “tektonsko- sredinska” klasifikacija sredina talo`enja,koja sadr`i ukupno nekih dvadeset pet razli~itih tipova sredina sedimentaci-je.

Naravno da je sasvim neprakti~no poku{ati govoriti o svakoj od ovih pret-postavljenih sredina pojedina~no. Me|utim, treba napomenuti da je tektons-ka osnova klasifikacije u stvari neuniformisti~ka po principu, po{to ne postojisada{nja vidljiva osnova za tektonske procese koji se pretpostavljaju prilikomidentifikacije sredina (to jest, procesi kao {to su opadanje, oscilacija, itd).Sama ~injenica da je postulirano toliko razli~itih sredina, i zaista tolikorazli~itih sistema klasifikovanja sredina koje su predlo`ili razli~iti autoriteti,jednostavno bi ukazivala da je nemogu}e primeniti, uspe{no, strogo uni-formisti~ke principe na savremene procese i sredine talo`enja uz nadu da }ese do}i do zadovoljavaju}ih i uspe{nih na~ina klasifikovanja drevnih sedime-

nata. Naravno, mehanizam za dodavanje sredinskih tipova kakvi su potrebni,da bi se uklopio svaki tip prona|enih nanosa, sam }e po sebi garantovati daneka vrsta “obja{njenja”, umotana u visoko tehni~ku terminologiju, mo`e bitiponu|ena za obja{njenje bilo ~ega. Me|utim Krambein i Slos priznaju:

“Klasifikacija (to jest, njihova veoma slo`ena tektonsko - sredinska klasi-fikacija) je bila razvijena pre svega za analizu stratigrafskih sekcija, a nekao sredstvo za analiziranje sada{njih nanosa.”55

Metod je, prema tome, neprimenljiv na sada{nje procese sedimentnogtalo`enja i predstavlja samo sredstvo podele slojeva stena! Kao taksonoms-ki mehanizam, to je sasvim zakonito, ako je potrebno. Ali nije legitimno koris-titi obi~nu klasifikaciju sistema za stratigrafske sisteme tako|e kao osnov zakorelaciju vremena, osim ako se jasno ka`e da je to strogo hipoteti~ki,imaju}i u vidu ~injenicu da je zasnovana velikim delom na pretpostavljenimprocesima, a ne na opa`enim.56 Geolo{ka dogma uniformizma se jo{ jednompokazala neodgovaraju}om za obja{njenje geolo{kih podataka.

Kritikuju}i klasifikacijsku {emu Krombera i Slosa, kao i drugih (i naravnopredstavljaju}i drugu sopstvenu), drugi vode}i geolog priznaje:

“Proces je, opet, ne{to {to o~igledno nijedan radnik na terenu geotek-tonike nije uspeo da, do sada, izrazi dovoljno jasno, ili bar uz pragmati~nukorisnost. Veliki broj strukturalnih radova koji se bave pretpostavljenimdetaljima krajnjih operativnih mehanizama lokalnih deformacija Zemljinekore ili koji suprotno tome pokrivaju hipoteti~nije aspekte {irokih krajnjihuzroka deformacije Zemljine kore, uop{te jo{ uvek nisu predlo`ili bilokakav jednostavan i efektivan na~in pore|enja delovanja procesa odgo-vornih za formiranje geotektonskih elemenata, kao {to su geosinklinale...Mo`da su radnici iz ove oblasti bili previ{e zaokupljeni efektima i nisudovoljno razmi{ljali o uzrocima na osnovu dinami~kih procesa.”57

Ova izjava sadr`i mo`da nenamerno priznanje da procesi koji su formiralivelike sedimentne slojeve geosinklinala jo{ uvek nisu shva}eni i, prematome, svakako nisu obja{njeni na osnovu uniformizma i kontinuiteta sasada{njim procesima. To je naro~ito zna~ajno u svetlu ~injenice da se ve}inaspektakularnih i koli~inski zna~ajnih nanosa sedimentnih stena sveta nalaziu tim geosinklinalama, za koje se pretpostavlja da su predstavljale velikeuvale nastale kontinuiranim spu{tanjem u plitkim morima. Koncept je bio dasu velike mase sedimenata bile vi{e ili manje neprekidno talo`ene na malimdubinama kako su reke ulazile u mora i da se region spu{tao stopom kojaje dovoljna za uravnote`avanje nadolaze}ih sedimenata. Zatim su kasnije,celokupne geosinklinale nekako izdignute kako bi formirale jedan od na{ihsada{njih planinskih lanaca, obja{njava}i tako ogromne slojeve sedimentnih,slojevitih stena prona|enih na svim kontinentima. Ogromna masa sedimena-ta, koju sadr`e geosinklinale, ilustrovana je na slede}i na~in:

“Prvobitne dimenzije tipi~ne velike geosinklinale su morale da budu redaveli~ine od 100 do 200 km {iroke, 1.000 do 2.000 km duga~ke, i 4 do12 km duboke.”58

To zna~i da se 12.000 metara sedimenata ili vi{e akumuliralo u timvelikim uvalama. Nesumnjivo je da su se sedimenti velike debljine akumuli-

112 113

rali, ali problem je kako na prvom mestu objasniti poreklo geosinklinale, kakoobjasniti kontinuirano spu{tanje (za koje postoji malo ili nimalo direktnihdokaza - samo ~injenica da su svi sedimenti natalo`eni u plitkim vodama i,prema tome, mora da je postojalo spu{tanje ili postepeno izdizanje nivoavode), kako objasniti izvor oblasti iz koje su ove velike zapremine sedimena-ta morale da budu erodovane, i kona~no, kako objasniti izdizanje i deforma-ciju tih geosinklinala kako bi one formirale sada{nje planinske lance. Nijednood tih osnovnih pitanja nije re{eno na osnovu uniformizma. Dr L. H. Adamsje samo pre jedne decenije, nazvao ovaj problem nastanka geosinklinala jed-nim od glavnih nere{enih problema geologije,59 i nije bilo postignuto ni{tazna~ajno u me|uvremenu kako bi ga re{ili. Dr D`ord` C. Kenedi, profesorgeologije na U.C.L.A, nedavno je rekao:

“Ove duboke uvale napunjene sedimentima mogu da sadr`e 15.000 do30.000 metara sedimenta i mogu da budu 1.000 ili vi{e kilometaraduga~ke i 150 kilometara {iroke... Onda je misterija spu{tanja sediment-nih uvala u kojima sedimenti niske gustine izgleda zamenjuju stene ve}egustine uve}ana kada istaknemo da te uske izdu`ene zone Zemljine kore,sa najve}im akumulacijama ostataka stena, koje su nadkriljene vi{imdelovima kontinenata, postaju zauzvrat planinski venci i najvi{i delovi kon-tinenata.”60

A ono {to je ta~no u vezi geosinklinala je podjednako ta~no u pogleduve}ine drugih zna~ajnih sedimentnih odlika Zemlje. Na primer, postoje dokazida su u pro{losti postojale velike erozione ravnice na razli~itim mestima i urazli~itim periodima. To su bile ogromne erozione povr{ine koje su istro{eneskoro do ravnih, ravni~arskih povr{ina. One se tuma~e kao krajnji proizvoderozije, postignut prirodnim oticanjem sa kopna tokom dugih vremenskih peri-oda. Naga|aju}a geolo{ka istorija je puna tih erozionih ravnica. Me|utim,nema pravih erozionih ravnica nastalih na bilo koji na~in na sada{njoj povr{inizemlje. To priznaje, na primer, Tornburi:

“Postoji malo dobrih primera erozionih ravnica pri sada{njem osnovnomnivou erozije, ali retkost se mo`e pripisati pliocensko-pleistocenskomdijastrofizmu. Lokalno, ograni~ene oblasti su bile redukovane do ili skorodo osnovnog nivoa, ali se one te{ko mogu nazvati kao bilo {ta vi{e odlokalnih ili po~etnih erozionih ravnica.”61

Jo{ jednom je, pretpostavljaju}i da su u pro{losti stvarno postojale mnogeod tih prostranih ravnica povr{inske erozije, kako ~injenice naizgled ukazujuna nekim mestima, odsustvo bilo ~ega u sada{njosti {to bi im odgovaralopokazuje da sada{njost nije klju~ za pro{lost!

Jo{ jedna upe~atljiva eroziona odlika, koja se ne mo`e uporediti savre-menim ekvivalentima, obuhvatala bi veliki broj suvih kanjona i vodopada.Naro~ito slikovite su takozvane “izbrazdane” oblasti, me|u kojima je najpoz-natija oblast Kolumbijska visoravan. Ovde se, veliki i upe~atljivi suvi kanjoniili jaruge, vise}e doline, suvi vodopadi, stenama oivi~eni baseni i drugebizarne odlike, pronalaze u velikom broju. Ove stvari se danas o~igledno neformiraju ni na jednom mestu, tako da postoje velika neslaganja me|ugeolozima u pogledu obja{njavanja ovih struktura. ^ovek koji je na~inionajop{irnije istra`ivanje ove oblasti je Harlan Brec (Harlan Bretz), ~ija je teori-

ja pretpostavila iznenadnu veliku poplavu kao jedini agens sposoban da stvoritakve oblike. Ovde je zanimljiv Tornburijev komentar:

“(Brec) nije mogao da objasni odakle takva poplava, ali je tvrdio da teren-ski dokazi ukazuju na njenu realnost. Ova teorija predstavlja povratak nakatastrofizam koji mnogi geolozi odbijaju da prihvate.”62

Niti su geosinklinale jedine talo`ne odlike fiziografije koje izgledajunepovezive sa bilo kakvom vrstom taloga koji se danas formira. Veliki cen-tralni region Sjedinjenih Dr`ava, poznat kao Velike ravnice, koji se prostireotprilike od Stenovitih planina do reke Misisipi i od Kanade do Meksika, sas-toji se uglavnom od ostataka samo jedne velike fluvijalne ravnice ili aluvijalnepadine. Opisuju}i poreklo tih ravnica, Feneman ka`e:

“Fluvijalni omota~ je natalo`en pretovarenim tokovima na na~in aluvijalnihlepeza, ili u poplavnim ravnicama kada su tokovi izgra|ivali toliko punopregrada i sprudova da se voda delila na veliki broj kanala, od kojih sesvaki zauzvrat ispunjavao, a tok se pomerao.... U blizini mesta gde sutokovi izbijali iz planina, svaki tok je gradio sopstvenu aluvijalnu lepezu,ali su se na ve}oj udaljenosti lepeze spajale u jedinstvenu {iroku aluvi-jalnu padinu. Takvi talozi su nastali u ovom regionu tokom kasnog terci-jara i ~esto se opisuju kao tercijarni omota~.”63

Gornji opis se odnosi naro~ito na takozvane “visoke ravnice” Kanzasa,Novog Meksika i Teksasa. Uzimaju}i u obzir upe~atljiv aspekt ovih odlika,Feneman ka`e:

“Povr{ina proizvedena ovom aluvijacijom je ravna kao i bilo koja kopnenapovr{ina u prirodi. Vi{e hiljada kvadratnih kilometara jo{ uvek zadr`avatakav ravan izgled. U oblasti Ljano Estakado u Teksasu i Novom Meksikupovr{ina od 50.000 km2 je skoro nedodirnuta erozijom.”64

Nema razloga za sumnju u op{tu ta~nost prirode geomorfolo{kog poreklatih ravnica, pripisanu rasprostranjenim i preklapaju}im aluvijalnim lepezamaformiranim preoptere}enim rekama koje su se spu{tale sa nedavno izdignu-tih planina zapada. Me|utim, zna~ajno je da se ovde ponovo mora zamislitifenomen za koji ne postoji paralela u sada{njem svetu, osim u daleko ma-njoj razmeri. Princip uniformizma je pogre{no nazvan ako, kako bi protuma~iodrevne fenomene na osnovu sada{njosti, sredstvo ekstrapolacije mora takoneprestano da se primenjuje i u tako velikom stepenu. Izabrani primer je uzetslu~ajno iz velikog broja sli~nih nanosa {irom sveta. Izgleda da skoro bilo gdeda se pogleda, nalazimo dokaze ra{irenog talo`enja, bilo aluvijalnog ilitalo`enja u delti po svojoj prirodi, veli~ine koja je daleko iznad veli~ine bilokojih nanosa koji se danas formiraju.

Ti fenomeni nisu ograni~eni na oblasti niskog kopna. Odre|eni neobi~nitokovi se ~esto obja{njavaju potocima koji su usecali aluvijalne sedimentekoji su nekada u potpunosti prekrivali planine. Razmatraju}i jednu takvulokaciju, u planinama Jute, Feneman ka`e:

“Prosta hipoteza za obja{njenje ~udnog kursa svih tokova je da su se,po{to su planine stvorene i po~ele da eroduju, sedimenti talo`ili u i okobasena do takve dubine da su se izdigli iznad lanaca na mestima na koji-ma ih sada prelaze tokovi. Tokovi su tako bili superpozicionirani. Veruje

115114

se da je to jedina hipoteza odgovaraju}a za obja{njenje za{to vodenitokovi zanemaruju sada{nje oblike planina.”65

Veruje se da su ti planinski sedimenti nastali erodovanjem vi{e od 2.000kubnih kilometara velikog nabora, ispunjavaju}i okolnu oblast do dubine odnajmanje nekoliko hiljada metara, sve do vrhova preostalih planina! Posleformiranja sada ~udnih tokova reka na tim ogromnim aluvijalnim nanosima,pretpostavlja se jo{ jedno izdizanje, koje bi omogu}ilo novi ciklus usecanja.Ovakva vrsta fenomena se ~esto sre}e prilikom istra`ivanja geomorfologije iobezbe|uje jo{ jedan dokaz da sada{nje stope erozije i talo`enja ne moguda objasne izgled drevnih nanosa.

Jo{ jedna velika pote{ko}a uniformisti~kog koncepta procesa sedi-mentacije pronalazi se u onim velikim oblastima veoma debelih nanosa kojesu pro{le kroz jedan ili vi{e ciklusa izdizanja i spu{tanja, a ipak su ostale~udesno horizontalne i neprekidne. Dobar primer se pronalazi u visoravnimaKolorada. Opisuju}i ovu provinciju Feneman ka`e:

“Prva jasno vidljiva odlika je pribli`na horizontalnost njenih stena.... Drugakarakteristi~na odlika provincije je veliko izdizanje. Osim kanjonskihpodno`ja, nijedan njen zna~ajni deo nije ni`i od 1.500 metara. Izme|u tevisine i 3.300 metara, se nalaze platoi razli~itih visina, od kojih su nekivi{i od susednih planinskih venaca.”66

Region zauzima nekih 650.000 km2, uklju~uju}i ve}inu Jute i Arizone, savelikim segmentima Kolorada i Novog Meksika. Kanjon reke Kolorado i mnogidrugi spektakularni kanjoni su izdubljeni kroz vi{e hiljada stopa tih ravnih se-dimentnih stena.

Upe~atljiva stvar je da je ovaj celokupan region na neki na~in bio izdignutsa prvobitnog nivoa daleko ispod nivoa mora, po{to je ve}ina njegovih sedi-menata morskog porekla, do preko vi{e od kilometra iznad nivoa mora, bezporeme}aja horizontalnosti slojeva ili nivoa vrha. (Videti sliku 6.) A to se nijeodigralo jednom, ve} vi{e puta, po{to postoji nekoliko poreme}aja u strati-grafskim sekvencama ovih sedimenata, od kojih svaki navodno predstavljaperiod izdizanja i erozije pra}en spu{tanjem i talo`enjem. Nije ~udno daKenedi ka`e:

“Problem izdizanja oblasti velikih visoravni je zbunjivao istra`iva~e zemljinekore veoma dugo vremena.”67

Posle opisivanja izdizanja visoravni Kolorada, Kenedi nastavlja:

“Tibetanske visoravni predstavljaju sli~an problem, ali u daleko ve}ojrazmeri. Tamo je oblast od 2.000.000 km2 izdignuta sa nivoa mora do

116 117

SSlliikkaa 66.. KKAANNJJOONN RREEKKEE KKOOLLOORRAADDOO

SLIKA 6. Spektakularno izlo`ene ravne sedimentne stene, kao {to su one u kanjonu Kolorado,obezbe|uju jasno vidljiv dokaz potopnog talo`enja. U tim oblastima se nalaze hiljade kvadratnihkilometara horizontalnih slojeva, hiljade metara debelih, za koje se pretpostavlja da su natalo`enipre oko pola milijarde godina! Slojevi sadr`e kre~njake, gline i pe{~are. Po uniformisti~kim kon-ceptima, brojne promene sredine, sa velikim regionalnim spu{tanjima i izdizanjima, morale su dabudu uklju~ene, ali to izgleda prili~no nemogu}e. Slojevi jednostavno nisu mogli da ostanu takoskoro jednobrazni i horizontalni nad tako velikim oblastima i velikim periodima vremena, dok suprolazili kroz ponovljene epirogenetske pokrete. Daleko najrazumniji na~in obja{njavanja ovih obli-ka je relativno brzim talo`enjem vodama Potopa koje su nosile sedimente. Posle Potopa, dok sustene jo{ uvek bile srazmerno meke i neo~vrsle, veliki kanjoni su bili brzo use~eni vodama kojesu jurile niz novoizdignute visoravni do novouve}anih okeanskih basena.

srednje visine od pribli`no 5 km, a planinski venac Himalaja, kojiograni~ava ovaj region, izdigao se nekih 8 km, i to prili~no kasno ugeolo{kom vremenu, verovatno u toku poslednjih 20.000.000 godina.”68

Iako su razli~ite teorije, sve veoma naga|aju}e i me|u kojima nijedna jo{uvek nije op{te prihva}ena, iznesene u poku{aju da se objasne ovi fenomeni,mi jednostavno isti~emo da su se uniformisti~ki koncepti o~igledno pokazalinesposobnim da obezbede zadovoljavaju}e re{enje. Izgleda daleko verovatni-je da su se svi sedimenti natalo`ili vi{e ili manje brzo i neprekidno, pra}enisamo jednim velikim regionalnim izdizanjem. Usledilo je brzo usecanje ka-njona dok su sedimenti bili jo{ uvek relativno meki i dok su reke nosilemnogo ve}e koli~ine materijala.

Kanjoni u ovim izdignutim regionima predstavljaju jo{ jednu misteriju, zakoju su se uniformisti~ka obja{njenja pokazala kao neodgovaraju}a. Mnogi odnjih su veoma vijugavi sa puno meandara na svom putu, veoma li~e}i natipi~no razvijene reke sa meandrima koje se savijaju du` aluvijalnih ravnica,osim {to su kanjoni stotinama metara duboki, a obrasci meandara su jo{o{triji nego kod aluvijalnih reka. Oni se zovu use~eni ili ukopani meandri, uskladu sa gledi{tem o njihovom navodnom “ukopavanju” u regionalne slojevestena tokom procesa izdizanja. To jest, pretpostavlja se da je cela oblastnekada bila blizu nivoa mora, sa aluvijalnim }ebetom preko svoje povr{ine.Po ovoj povr{ini su tekle tipi~ne aluvijalne reke sa tipi~nim obrascima mean-dara.

Zatim je, po toj teoriji, zapo~et proces regionalnog izdizanja. Reke, kojesu pre toga erodovale bo~no, sada su po~ele da eroduju vertikalno, ali su utom procesu zadr`ale svoj isti tok meandara, usecaju}i tako taj obrazacduboko u stenama visoravni.

Veliki broj istra`ivanja je bio posve}en pitanju mehanike krivudavih reka,po{to ono uklju~uje in`enjerske probleme od velikog zna~aja. Naro~ito, obimnitestovi na modelima su pokazali da je fenomen meandara povezan samo saneotpornim obalama.69 Ako je dno uop{te podvrgnuto usecanju, pre }e onobiti erodovano nego obale, po{to su najve}i pritisci usmereni du` korita, a nena strane toka. Tok koji degradira svoje korito te`i da ispravi svoj pravac, pri~emu se o{tre krivine elimini{u “isecanjem”. To bi se desilo, ustvari, ~ak ipre nego {to bi aluvijalno }ebe bilo eliminisano i, svakako, nikakva zna~ajni-ja koli~ina bo~nog pomeranja ne bi mogla da zapo~ne kada je jednom tokusekao svoje korito. Intenzivno meandriranje, kada su nagibi i brzine visoki,zahtevalo bi da je dno korita krajnje otporno na eroziju, kako vi{ak energijene bi mogao da se usmeri ni na jednu drugu stranu, osim na bo~no use-canje. Ali, ako je to tako, onda velike meandriraju}e klisure nisu nikada mogleda budu use~ene. (Videti sliku 7.)

Svejedno, takvi use~eni meandri su ~est fenomen kod izdignutih visoravniili drugih planinskih regiona. Izgleda da bi neka vrsta porekla otkidanjemmorala da bude pretpostavljena. Veliki sistemi vertikalnih pukotina moraju dabudu zamlji{ljeni, koje su pro{irene, produbljene i zaokru`ene uzastopnim oti-canjem kroz njih. Me|utim, ako erozioni proces mora da objasni potpuna use-canja, izgledalo bi da je neophodno pretpostaviti daleko ve}e zapremine vode

118 119

SSlliikkaa 77.. UUSSEE^̂EENNII MMEEAANNDDRRII

SLIKA 7. Poznati meandriraju}i obrazac tokova u aluvijalnim dolinama prvenstveno rezultuje iz malihnagiba tokova, koji spre~avaju dalje usecanje, i slabih obala, koje dopu{taju bo~no usecanjelokalnim zakrivljenim kretanjem vode. Me|utim, povremeno se nalaze jaki obrasci meandara udolinama sa o{trim nagibima i jakim stenovitim obalama, kao {to je to slu~aj kod reke San Huanu Koloradu, kako je ovde prikazano. Geolozi ovu anomaliju obi~no pripisuju biv{em aluvijalnom}ebetu koje je navodno nekada prekrivalo stene i od tada je bilo erodovano; ka`e se da se obrazacmeandra razvio na normalan na~in na aluvijumu, a zatim je “ukopan” u stene ispod, kada se regionizdigao. Me|utim, takvo obja{njenje je veoma sumnjivo imaju}i u vidu poznate principe mehaniketokova. Izgleda da bi jedini na~in na koji bi tako sna`no bo~no usecanje moglo da se odigra,istovremeno sa usecanjem dna, bio da obale budu manje otporne od dna korita, a to ukazuje daje najve}i deo formiranja meandara morao da se odigra dok su horizontalni slojevi bili jo{ uvekmeki i neo~vrsli, brzo posle talo`enja tokom perioda Potopa.

u tokovima nego {to je to danas slu~aj, zajedno sa daleko manje otpornimzidovima od stena od kojih se danas sastoje.

FFoossiillnnaa ggrroobblljjaaAko su neorganski sedimenti u tolikoj suprotnosti sa konceptom kontinu-

iteta sa sada{njim uslovima, {ta treba re}i o organskim nanosima koji sepronalaze veoma obilno {irom sveta? Veliki nanosi fosila raznih vrsta, inaro~ito ogromni slojevi uglja i nafte u svetu, pokazali su se krajnje te{kimza obja{njenje na osnovu uniformizma. A opet, sami ti organski nanosi,naro~ito takozvani “indeks fosili”, na~injeni su osnovom za standardugeolo{ku vremensku skalu, a ona je zauzvrat bila stub strukture evolucioneteorije.

Iako povremena antiuniformisit~ka tvrdnja da se danas nikakvi fosili neformiraju nije strogo ta~na, svejedno je svakako ta~no da se ne mogu navestinikakve savremene paralele za velike fosilne slojeve kakvi se nalaze ugeolo{kom stubu, a to je tako|e ta~no za slojeve nafte i uglja.

Zna~aj te ~injenice mo`e se uvideti tek kada se prvo shvati kakvi uslovimoraju biti prisutni da bi se fosili formirali i o~uvali. Razmotri}emo tu situaci-ju isti~u}i {est na~ina koje je naveo Miler70 na osnovu kojih fosilni ostacimogu biti o~uvani, dodaju}i nekoliko sopstvenih komentara o svakom.

(1). O~uvanje celih organizama zamrzavanjem. Nepotrebno je istaknuti dase samo mali broj, ako uop{te, `ivotinja danas fosilizuje ovim procesom. Ipakje dobro poznato da su mnoge izumrle `ivotinje prona|ene sa~uvane na upra-vo ovaj na~in, naro~ito u Sibiru. Brojne `ivotinje su prona|ene o~uvane u celi-ni, sa mesom i ~ak sa netaknutom dlakom. ^injenica da to ne mo`e bitiobja{njeno na osnovu ~udnih nesre}a, kako se ~esto predla`e, je o~iglednana osnovu velikog broja kostiju koji se nalaze zajedno sa njima u istom sloju.Date su procene koje se kre}u i do 5.000.000 mamuta, ~iji su ostacizakopani du` cele obalske linije severnog Sibira i na Aljasci.71 Obilni ostacimnogih drugih `ivotinja (samo retko celih organizama, naravno) prona|eni suu tim severnim zemljama, naro~ito nosoroga, medveda, konja i drugih sisara.

(2). O~uvanje samo ~vrstih delova 72 organizama. To je naj~e{}e prona|entip fosila, naro~ito kosti i lju{tura organizama. Prvo bi se moglo pretpostavi-ti da bi fosilni nanosi lju{tura ili kostiju mogli lako da se formiraju i da setakvi nanosi uobi~ajeno formiraju i danas. Me|utim, veoma je te{ko ukazatina specifi~ne dana{nje oblasti talo`enja koje su uporedne onima koje senalaze u stenama. Kosti kopnenih `ivotinja, ili vodozemaca ili ~ak riba, mogupovremeno da budu zarobljene u nekim sedimentima i zakopane, ali to nijenormalna ili ~esta situacija. Obi~no, kosti ostaju na povr{ini dok se poste-peno ne dezintegri{u. Nikada se ne nalaze, u sada{njem dobu, velika “grob-lja” organizama zajedno zakopanih ~ekaju}i fosilizaciju. Ali to je upravo vrstafenomena na koji se nailazi u fosilnim naslagama na puno, puno mesta {iromsveta. Prostor onemogu}ava bilo kakvu odgovaraju}u raspravu o ovimupe~atljivim nanosima, ali }e nekoliko primera, uzetih nasumi~no, bitispomenuto. Na primer, mogu se spomenuti nanosi prona|eni u okruguLinkoln (Lincoln County), u Vajomingu.

“Danas, ova neobi~na odlika prirode nije samo turisti~ka atrakcija, ve}pru`a neke od najsavr{enijih primera fosilnih riba i biljaka u svetu.Uklonjeni uzorci su postavljeni u muzeje {irom sveta, a mnogi se ~akpojavljuju u ~uvenim privatnim zbirkama... Pored riba, otkriveni su listovipalmi dugi od 180 do 240 cm i {iroki od 90 do 120 cm. Njihovo pojavlji-vanje potvr|uje geolo{ku teoriju da je klima bila tropska i prili~no razli~itaod planinske klime sa me}avama dana{njeg Vajominga. Ova teorija jedalje podr`ana 1890. godine kada je prona|en aligator... Iskopano jenekoliko {tuka, ~ija veli~ina varira od 120 do 180 cm, kao i ptice veli~inedoma}e koko{ke koje po op{tem izgledu li~e na {ljuke ili zvi`dovke. Poredtoga, prona|eni su primerci sun~anica, morskih grge~a, klenova i haringi,da ne spominjemo meku{ce, rakove, ptice, kornja~e, sisare i mnoge va-rijatete insekata.”73

Nije lako zamisliti bilo kakvu vrstu “uniformnog” procesa kojim bi ovame{avina savremenih i izumrlih riba, ptica, gmizavaca, sisara, insekata i bi-ljaka mogla da bude nagomilana i sa~uvana za budu}nost. Ribe se, ni{tamanje od drugih organizama, prirodno ne nalaze zakopane na ovaj na~in ve}ih obi~no brzo pro`diru druge ribe posle smrti.

Kada riba ugine, njeno telo pluta na povr{ini ili tone na dno i prili~no brzoje, u stvari u roku od nekoliko sati, druge ribe pro`diru. Me|utim, fosilne ribekoje se nalaze u sedimentnim stenama veoma su ~esto sa~uvane sa svimsvojim kostima koje su netaknute. Velike grupe riba preko ogromnih oblasti,koje broje preko milijardu primeraka, pronalaze se u stanju agonije, ali beznaznaka napada grabljivica.74

Kao sasvim razli~it tip nanosa, ali onaj koji tako|e sadr`i obilje fosila, jeonaj blizu Florisanta (Florissant), u Koloradu, gde se ogroman broj veomaraznovrsnih fosila insekata sa~uvao u stenama vulkanske gline, sa savr{enimdetaljima koji su zaista upe~atljivi, isprekidani slojevima drugih tipova fosila.Dr R.D. Menvel, profesor zoologije na Sirakuza univerzitetu, stru~njak uistra`ivanju fosilnih insekata, opisuje te nanose:

“Iako su ostaci insekata daleko najbrojniji me|u `ivotinjiskim fosilimasa~uvanim kod Florisanta, druge grupe su tako|e predstavljene. Lju{turesitnih slatkovodnih meku{aca nije te{ko prona}i ukopane u stene, apovremeno se vide ~ak i skeleti riba i ptica. Nekoliko stotina vrsta bilja-ka je identifikovano iz ovih glina, obi~no na osnovu listova, ali su i plodovi(to jest, ora{asti plodovi) i ~ak cvetovi tako|e prona|eni... Broj vrstainsekata oko i iznad jezera Florisant je morao da bude veoma obilan, jernije neobi~no prona}i na samo jednom komadu gline, sa jednog od bogati-jih fosilnih slojeva, nekoliko jedinki udaljenih me|usobno manje od 5 do7 cm. Taj `ivot je tako|e bio veoma raznovrsan, sa ukupnim brojem vrstaod vi{e stotina.”75

Ponovo, mora se uvideti pote{ko}a poku{aja da se takvi fenomeniobjasne na osnovu kontinuiteta sa sada{njim procesima. Uobi~ajen na~inobja{njenja koji je iznet za naslage kod Florisanta je da je vulkanska pra{inaprekrila veliku masu vode, ali niko ne mo`e da uka`e na sli~ne fenomenekoji bi stvarali sli~ne nanose danas.

120 121

Mnogi nanosi bogati fosilima su prona|eni u pe}inama, pri ~emu je jednaod najistaknutijih Kamberlandska pe}ina sa kostima (Cumberland Bone Cave)u Merilendu. Ostaci desetina vrsta sisara, od {i{mi{a do mastodonta, nalazese u pe}ini, zajedno sa nekim gmizavcima i pticama - iz razli~itih vrsta klimai stani{ta.

“U ovoj jednoj pe}ini su prona|eni takvi tipovi kao {to su `deronja, grizlii lasice, kojima su prirodna stani{ta arkti~ki regioni. Pekari, najbrojnijipredstavljen tip, tapiri i antilopa, verovatno srodna dana{njem elandu, sukarakteristi~ni za tropske regione. Ostaci mrmota, ze~eva, kojota i kuni}aukazuju na suve prerije, ali sa druge strane takve `ivotinje koje su lju-bitelji vode, kao {to su dabar i bizamski pacov, ukazuju na vla`nijeregione.”76

Ovakva vrsta stvari se ne uklapa dobro sa uniformisti~kim tuma~enjem,ali sna`no ukazuje na neku vrstu neobi~ne katastrofe (ili neobi~nih katastro-fa). Druge pe}ine u istom regionu, unutar pet kilometara od Kamberlanda,tako|e sadr`e fosile.

Me{anje organizama iz potpuno razli~itih stani{ta i ~ak razli~itih klimatskihre`ima u jednu veliku masu je karakteristi~no za ve}inu najzna~ajnijih fosilnihnaslaga. Mo`da jedino mesto u svetu zna~ajnije za istra`ivanje fosilnihinsekata od ve} spomenute Florisant gline predstavljaju ~uveni nanosibalti~kog }ilibara, u kojima je ogroman broj insekata i drugih organizamao~uvan sa neverovatnom o~uvano{}u detalja. Dr Heribert-Nilson, biv{i direk-tor {vedskog botani~kog instituta, upoznat sa ovim nanosima, ka`e:

“U delovima }ilibara, koji mo`e da dostigne veli~inu od 5 kilograma ilivi{e, naro~ito su sa~uvani insekti i delovi cvetova, ~ak i najosetljivijestrukture. Insekti su savremenog tipa i njihov geografski raspored mo`ebiti utvr|en. Tada je sasvim zadivljuju}e uvideti da oni pripadaju svimregionima zemlje, a ne samo paleoarkti~kom regionu, kako bi se o~eki-valo... Geolo{ke i paleobiolo{ke ~injenice u vezi slojeva }ilibara jenemogu}e shvatiti osim ako se ne prihvati obja{njenje da su oni krajnjirezultat alohtonih procesa, uklju~uju}i celokupnu zemlju.”77

Alohton proces je onaj koji prenosi materijale do njihovog kona~noglokaliteta talo`enja, verovatno poplavnim vodama. Nilson time ka`e da tinanosi nisu mogli da budu formirani u regionu u kome su organizmi `iveli ve}su morali da budu preneseni tu sa velikih razdaljina prilikom nasilne katak-lizme neke vrste i da ni jedno drugo obja{njenje ne mo`e da objasni ~injenicekoje se opa`aju. On dalje opisuje lignitne slojeve Ge{eltala (Geiseltal), uNema~koj, na slede}i na~in:

“Potpuno ista slika, kao ona malopre data, nudi se dobro poznatimistra`ivanjima odre|enih slojeva lignita u Ge{altalu koji sadr`e fosile. Ovdetako|e postoji potpuna me{avina biljaka i insekata iz svih klimatskih zonai svih utvr|enih regiona geografije biljaka i `ivotinja. Dalje je zapanjuju}e da su u izvesnim slu~ajevima listovi bili natalo`eni

i o~uvani u potpuno sve`em stanju. Hlorofil je toliko dobro o~uvan da jebilo mogu}e prepoznati alfa i beta tipove...

Ekstravagantna ~injenica, koja se mo`e uporediti sa o~uvanjem hlorofi-la, bila je pojava o~uvanih mekih delova insekata: mi{i}a, epidermisa, ke-ratina, obojenih supstanci kao {to su melanin i lipohrom, `lezdi i sadr`ajacreva. Kao i u slu~aju hlorofila, i ovde imamo stvari koje se lako razara-ju, dezintegri{u za samo nekoliko dana ili ~asova. Zarobljavanje je, prematome, moralo da bude veoma brzo.”78

Dr N. D. Njuel, paleontolog Ameri~kog prirodnja~kog muzeja, nedavno jegovorio o tim istim nanosima jo{ detaljnije, na slede}i na~in:

“Jedan od najupe~atljivijih primera o~uvanja organskih tkiva u antisep-ti~kim mo~varnim vodama je ‘fosilno groblje‘ u eocenskim naslagama lig-nita u Ge{altalu u Centralnoj Nema~koj... vi{e od 6.000 ostataka ki~me-njaka i veliki broj insekata, meku{aca i biljaka je prona|en u ovimnaslagama. Sabijeni ostaci mekih tkiva mnogih od ovih `ivotinja pokazujudetalje }elijske gra|e, a neki od primeraka su podlegli samo maloj hemij-skoj promeni... Dobro o~uvani delovi dlake, pera i krlju{ti su verovatnome|u najstarijim poznatim primerima su{tinski nepromenjenih struktura.Sadr`aj stomaka buba, vodozemaca, riba, ptica i sisara je obezbediodirektan dokaz o njihovim navikama ishrane. Dve vrste bakterije suprona|ene u ekskrementu krokodila, a jo{ jedna je prona|ena na trahejibube. Gljive su otkrivene na listovima, a prvobitni biljni pigmenti, hlorofili koproporfirin, prona|eni su o~uvani kod nekih listova.”79

122 123

SSlliikkaa 88.. FFOOSSIILLNNOO GGRROOBBLLJJEEUzorak stene je uzet iz dobro poznatog “ko{tanog sloja” kod Agata Springsa, u Nebraski, sloj ukome je prona|eno na hiljade kostiju fosilnih sisara. Sloj kostiju se prostire horizontalno na velikojrazdaljini u kre~nja~kom brdu i o~igledno je bio nanesen vodom. Fosili nosoroga, kamila, velikihveprova, i brojnih drugih egzoti~nih `ivotinja se nalaze nakupljeni zajedno u ovom sloju. (Fotografijaiz Ameri~kog prirodnja~kog muzeja.)

I Njuel je potvrdio da to, iako upe~atljivi, nisu jedinstveni primeri o~uva-nja fosila.

“Postoje bezbrojni dobro dokumentovani zapisi o o~uvanju tkiva `ivotinja ibiljaka u prekvartarnim stenama.”80

Neshvatljivo je da su nanosi ove vrste mogli da nastanu usled normalnih,sporih, autohtonih procesa. Oni jasno ukazuju na neobi~no preno{enje i brzozakopavanje.

Njuel iznova spominje veliki broj fosila pokopanih u stenama; na primer:

“Robert Brum (Broom), ju`noafri~ki paleontolog je procenio da postojiosam stotina milijardi skeleta ki~menjaka u Karu formaciji.”81

Navedeni primeri su samo slu~ajni uzorci fenomena koji se nalaze navelikom broju mesta {irom sveta. Oni nikako nisu najspektakularniji ili najim-presivniji, ve} su samo tipi~ne ilustracije onoga na{ta se sasvim ~esto nailaziu fosilnim naslagama u svetu. Neko bi mogao, na primer, da naduga~ko go-vori o takvim ~udima kao {to su Labrea jame (La Brea Pits) kod LosAn|elesa, koje poseduju desetine hiljada primeraka raznih vrsta `ivih i izum-rlih `ivotinja (od kojih je svaka, po neverovatnom uniformisti~kom obja{njen-ju, slu~ajno upala u to lepljivo groblje - jedna po jedna!); sicilijanski slojevisa nilskim konjima, ~iji su fosili toliko prostrani da su bili kopani kao izvorkomercijalnog drvenog uglja; veliki slojevi sa sisarima na Stenovitim planina-ma; slojevi sa dinosaurusima kod Crnih brda (Black Hills) i Stenovitih plani-na, kao i u pustinji Gobi (Gobi Desert); zapanjuju}i slojevi sa ribama iz [kot-skih devonskih slojeva (Scottish Devonian strata), i tako dalje.

Poku{aj da se ova ogromna groblja objasne na osnovu sada{njih proce-sa i doga|aja, bez najekstremnijih i nenau~nih izvo|enja, apsolutno jenemogu}. A ipak se u ovakvim naslagama nalazi ve}ina fosila na kojima jezasnovan veliki deo op{te prihva}ene uniformisti~ke {eme istorijske geologi-je.

(3). O~uvanje samo ugljenika (karbonifikacija). Ovo je tre}i na~in koji jenaveo profesor Miler kojim se mogu sa~uvati fosilni ostaci, pozivaju}i se naformiranje pre svega uglja, u kome su vodonik i kiseonik uglavnom nestali izorganskih ostataka, ostavljaju}i samo ugljenik, ali ~esto ostavljaju}i tako|eprelepo o~uvanu prvobitnu strukturu. Naslage uglja u svetu su naravnoogromne po koli~ini, sa nepoznatom ta~nom koli~inom, ali negde oko 7 hi-ljada milijardi tona.

“Otprilike sve {to stvarno znamo o rezervama uglja je da izgleda da pos-toji puno uglja u svetu... Umesto 7 hiljada milijardi tona, mo`e da budedvostruko toliko. Sa druge strane, moglo bi da bude manje od polovinete koli~ine.”82

Ugalj je krajnji proizvod metamorfizma ogromnih koli~ina biljnih ostatakapod delovanjem temperature i pritiska. Ugalj je prona|en {irom geolo{kogstuba i u svim delovima sveta, ~ak i na Antartiku. Mnoga polja uglja sadr`eveliki broj slojeva sa ugljem, izme|u kojih se nalaze slojevi sa drugim mate-rijalima, pri ~emu svaki sloj uglja ima debljinu koja mo`e da varira od neko-liko centimetara do nekoliko metara. A svaki metar uglja mora da predstav-lja vi{e metara - ali koliko ta~no, niko ne zna - biljnih ostataka, tako da ove

naslage uglja svedo~e o biv{em postojanju skoro nezamislivo masivnih gomi-la zakopanih biljaka.

Geolozi koji istra`uju naslage uglja su odavno podeljeni na dva tabora, onikoji favorizuju autohtonu (rast na mestu) teoriju porekla uglja i oni kojifavorizuju alohtonu (preno{enje i talo`enje) teoriju. Dosledni uniformizam, na-ravno, te`i da favorizuje prvu teoriju i poku{ava da prika`e proces formiranjauglja pomo}u savremenih naslaga treseta koje se formiraju ispod mo~vara,kao u Tmurnoj mo~vari (Dismal Swamp) u Vird`iniji. Velika debljina slojevauglja se obja{njava tom teorijom pretpostavljaju}i neprestano spu{tanjekopna koje vi{e ili manje prati sporu akumulaciju biljnih ostataka. Slojevinaslaga bez uglja, koji se nalaze izme|u slojeva uglja, obja{njavaju se naiz-meni~nim morskim plavljenjima i rezultuju}im periodima talo`enja sedimena-ta. Uo~eni su raznovrsni tipovi tih uba~enih sedimenata i poku{ano je da seoni objasne “ciklotemama” ili povratnim ciklusima talo`enja razli~itih vrstamaterijala koji odgovaraju razli~itim stupnjevima morskog nadola`enja ipovla~enja. Me|utim, ta~an ciklus koji se pronalazi na bilo kom lokalitetu jeuvek druga~iji od ciklusa na nekom drugom. To priznaju Krambein i Slos:

“Koncept idealne cikloteme je bio razvijen kako bi predstavio optimalnusmenu naslaga tokom potpunog ciklusa sedimentacije. Idealna ciklotemanije opa`ena potpuno razvijena ni na jednom lokalitetu...”83

Ako je autohtona teorija porekla slojeva uglja ta~na, ona predstavljasvedo~anstvo prili~no ~udesnog niza okolnosti. Jedan ili dva ili tri sloja ugljaformiranih naizmeni~nim stupnjevima rasta mo~vare, akumulacije treseta,morskih nadila`enja i izdizanja, itd, bi mogli biti verovatni, ali tvr|enje da setaj ciklus ponavljao veliki broj puta na istom mestu, tokom perioda od okomo`da nekoliko miliona godina, nije tako lako prihvatiti. A ipak postoji mnogomesta gde se nalazi 75 ili vi{e takvih slojeva uglja. Tako|e, neki slojevi sudebljine i 9 ili 12 metara, predstavljaju}i mo`da akumulaciju od 90 ili 120metara biljnih ostataka po jednom sloju.

Ta teorija, koja je navodno uniformisti~ka po su{tini, je ustvari sve osimtoga, po{to ne postoje savremene paralele za bilo koju od njenih glavnih odli-ka. Teorija mo~varnog treseta predstavlja veoma slab poku{aj da identifikujesavremenu paralelu, ali te{ko da }e biti dovoljna. Jedan od najuglednijihsavremenih autoriteta ka`e:

“Iako mo~varni treset mo`e da poslu`i u demonstrirajnu kako se biljnimaterijal akumulira u znatnim koli~inama, nikako nije uporediv po opsegusa velikim masama vegetacije koje mora da su proizvele na{e zna~ajneslojeve uglja... Danas postoji dovoljno treseta u umerenim regionimasveta za formiranje velikih koli~ina uglja, kada bi se sakupio u slojeveuglja, ali nijedna poznata bara ili mo~vara ne bi sama mogla da obezbe-di dovoljno treseta kako bi se dobio veliki sloj uglja.”84

Tmurna mo~vara u Vird`iniji, mo`da naj~e{}e navo|en slu~aj potencijalnogsloja uglja, formirala je u proseku samo 2 metra treseta, jedva dovoljno dana~ini jedan jedini pristojan sloj uglja. [tavi{e, nema stvarnih dokaza da setreset sada transformi{e u ugalj bilo gde u svetu. Nije poznat ni jedanlokalitet na kome sloj treseta, u svojim donjim delovima, postepeno prelaziu tipi~an sloj uglja. Svi poznati slojevi uglja su izgleda, prema tome, formi-

124 125

rani u pro{losti i ne nastavljaju da se formiraju danas, {to bi moglo da seo~ekuje na osnovu principa uniformizma.

U stvari bi, isklju~uju}i uniformisti~ka predube|enja, izgledalo da stvarnefizi~ke ~injenice slojeva uglja sna`no favorizuju teoriju da su biljne akumulacijesprane do svog mesta talo`enja. Slojevi uglja se skoro univerzalno nalaze uslojevitim naslagama. Za sedimente bez uglja koji se nalaze izme|u slojevauglja se uvek ka`e da su natalo`eni vodom, i izgledalo bi da bi sama dosled-nost opravdavala zaklju~ak da su slojevi uglja tako|e bili no{eni vodom i na-talo`eni. Velika debljina nekih slojeva i veliki broj slojeva na datom lokalitetutako|e sa~injavaju jasan dokaz brzih i cikli~nih struja koje nose i talo`e te{keterete organskih materijala.

Najzna~ajniji razlog dat za verovanje da su naslage uglja bile natalo`enena mestu rasta biljaka, a ne posle preno{enja vodom je dokaz o takozvanimstigmarijama. To su korenoliki fosili koji se pru`aju iz i ispod slojeva uglja u“osnovnu glinu” i tuma~eni su kao korenovi drve}a koje je ranije raslo umo~vari. Smatra se da to dokazuje da je vegetacija stvarno rasla na mestuna kome sada le`e njeni ostaci. Me|utim, mogu}a su druga obja{njenja.Mogu}e je da su to bili rizomi, a ne pravi korenovi pa su prema tome moglida se razvijaju pod vodom, nezavisno od biljaka za koje su bili prika~eni. Ilisu jednostavno mogli da budu preno{eni zajedno sa biljkama i natalo`enizajedno sa njima. Profesor Arnold sa univerzitete u Mi~igenu ukazuje da nji-hovo pravo poreklo nikako ne predstavlja re{en problem, i ka`e, u vezi saduga~kim pregledom ovog problema:

“Prava morfologija stigmarija, i njihov odnos sa stablom, ostaje, ~ak iposle vi{e od veka istra`ivanja, jedan od velikih nere{enih problema pale-obotanike... Savremeno istra`ivanje je bacilo malo dodatnog svetla naproblem stigmarija i sada{nji paleobotani~ari uglavnom ignori{u ostatke...Na ~isto morfolo{kim osnovama, stigmarije se ne mogu smatrati za pravekorenove, a verovatno ni za rizome.”85

Povezano sa prirodom stigmarija je bilo i pitanje o “osnovnim glinama”,za koje se smatra da su fosilna zemlji{ta na kojima je rasla mo~varna vege-tacija. Me|utim, nedavna pa`ljiva istra`ivanja hemijske i fiziolo{ke prirodeosnovnih glina pokazuju da je to malo verovatno.

“Odnosi izme|u osnovnih glina i uglja ukazuju da su se osnovne glineformirale pre nego {to se ugalj natalo`io. [tavi{e, nedostatak profilazemlji{ta sli~nog savremenim zemlji{tima i sli~nost minerologije svih tipo-va stena ispod uglja ukazuje da su materijali osnovne gline izgledali usu{tini kao da su preneseni u basen... Osnovne gline su verovatno bilenatalo`ene u rastresitom, hidridnom, flokulisanom stanju, i sada{nji oblikse razvio tokom zbijanja.” 86

Prostor onemogu}ava dalje razlaganje pitanja formiranja uglja, iako jo{puno ~injenica mo`e biti navedeno u korist alohtone teorije, kao {to je ~estocepanje slojeva uglja u dva ili vi{e nezavisnih slojeva, mnoga fosilna stablakoja su prona|ena kako se prostiru kroz dva ili vi{e slojeva, “lopte uglja”isprepletenih i izuzetno dobro o~uvanih fosila, velike stene ~esto prona|eneu slojevima uglja,87 ~est prelaz slojeva uglja u slojeve gline ili drugih sedi-mentnih stena, itd.

Bez obzira na pravi na~in na koji je ugalj bio formiran, sasvim je sigurnoda ni{ta {to se danas odigrava u svetu ne odgovara tom procesu. To je jedanod najzna~ajnijih tipova geolo{kih formacija i onaj na kome je zasnovan veli-ki deo pretpostavljene geolo{ke istorije. Svejedno, osnovni aksiom uniformiz-ma, da je sada{njost klju~ za pro{lost, neuspeva da objasni ovaj fenomen.

(4). O~uvanje samo originalnog oblika, u kalupu ili otisku. To je jo{ jedanna~in o~uvanja fosila, pri kome se originalna organska supstanca zatrpana usedimentima razla`e, bilo ostavljaju}i {upljinu koja ima oblik originalnog orga-nizma, bilo da se zamenjuje nekom vrstom mineralne vode koja zatim o~vrsneu obliku originalnog organizma. Ovakva vrsta o~uvanja ponovo zahteva brzoili katastrofi~ko zatrpavanje, kako bi se kalup sa~uvao. Ostaci rimskih grado-va Pompeje i Herkulanuma, zatrpani vulkanskim materijalom, pru`aju izvanred-nu ilustraciju ovakvog tipa fosilizacije. Princip uniformizma ponovo ne uspevada obezbedi savremene primere ovakvog tipa procesa, osim intenzivnihvodenih ili vulkanskih dejstva.

(5). Okamenjivanje. Ovaj proces je sli~an formiranju otisaka i potom kalu-pa po tome da se sastoji iz detaljne razmene organskih materija mineralnomvodom, obi~no ostvaren delovanjem podzemnih voda. ^uvene okamenjene{ume regiona parka Jelouston i Arizone su poznati primeri tog procesa.Precizni detalji procesa okamenjivanja nisu poznati, iako uobi~ajenapovezanost okamenjenog drveta i drugih materijala ukazuju da je vulkanskodejstvo bilo doprinose}i faktor. Okamenjena {uma u Arizoni, kao i u drugimregionima, tako|e pokazuje dejstvo poplavnih voda kao verovatnog faktoratalo`enja materijala na njihovom sada{njem mestu. U svakom slu~aju, nekavrsta katastrofi~kog agensa je ponovo neophodna bar za zatrpavanje materi-jala pre nego {to su agensi okamenjivanja po~eli da deluju.

(6). O~uvanje `ivotinjskih tragova. Ovo je poslednja kategorija na~inao~uvanja fosila po profesoru Mileru. Vi{e hiljada tragova `ivotinja velikog brojavrsta je pona|eno o~uvano u stenama, uklju~uju}i puno tragova dinosaurusai drugih organizama koji su sada izumrli. Profesor Miler ka`e:

“Tragovi `ivotinja, na~injeni u umereno mekom blatu ili peskovitom blatukoji su uskoro o~vrsli i postali prekriveni drugim sedimentima, naro~ito supovoljni za o~uvanje. Hiljade primera tragova velikih izumrlih gmizavaca suprona|eni u crvenom pe{~aru Re~ne doline u Konektiketu (ConnecticutRiver Valley).”88

Ova vrsta fenomena je pronala`ena toliko ~esto da se smatra vi{e ilimanje uobi~ajenom. Tragovi dinosaurusa otkriveni u Teksasu su prikazani naslikama 9 i 10. U vezi sa tragovima `ivotinja koji su o~uvani na taj na~in,nalaze se i mnogi primeri o~uvanja naznaka drevnih talasa vode ili otisakaki{nih kapi. Zaista je izuzetan fenomen da su tako prolazni tragovi mogli dabudu o~uvani u tako velikom broju i toliko savr{eno, i ujedno predstavljafenomen koji ima malo savremenih paraleli. Stvar je obi~nog iskustva da seotisci ovakve vrste u mekom blatu ili pesku veoma brzo uni{tavaju. Izgledajasno da je jedini na~in, na koji su takvi tragovi mogli da budu o~uvani kaofosilni, uz pomo} nekog hemijskog delovanja koje bi dopu{talo brzo oka-menjivanje i nekog vodenog delovanja koje bi omogu}avalo brzo zatrpavanje.

126 127

Iznenadna i katastrofi~ka delovanja su ponovo neophodna za bilo kakvorazumno obja{njenje fenomena.

Jedna prili~no ~udna ~injenica u vezi sa ovim je da dok izgleda da pos-toji puno slu~ajeva poznatih tragova drevnih talasa i drevnih otisaka ki{nihkapi o~uvanih u fosilnom stanju, izgleda da nema primera drevnih otisakagráda. Tvihhofel ka`e:

“Grád bi ostavljao ve}e i dublje otiske od onih koje je na~inila ki{a, aneki bi trebali da budu veoma duboki i veliki, uzimaju}i u obzir da neka-da pada grád veli~ine grejpfruta, a da je grád pre~nika 2 cm ili vi{euobi~ajen. Otisci gráda bi trebali da budu ~esti u geolo{kom stubu, aliosim mogu}eg javljanja u crvenoj glini trijasa kod Nju D`erzija, nijedandrugi nije zabele`en.” 89

Da li bi ta ~injenica ukazivala da kakvi god da su bili nepoznati uslovi kojisu prouzrokovali “zamrzavanje” drevnih tragova ki{nih kapi i talasa u pesku,takvi uslovi nisu bili odgovaraju}i kako bi fiksirali daleko ve}e otiske gráda,ili uslovi za grád (i prema tome atmosferski uslovi koji prouzrokuju oluje) nisubili prisutni kada su se fosilni tragovi formirali?

Da zaklju~imo, videli smo da o~uvanje organskih materija kao fosila, nabilo koji na~in, zahteva neku vrstu katastrofi~kih uslova, neku vrstu brzog zatr-pavanja sedimentima, obi~no pra}enih nekim abnormalnim hemijskimna~inima brzog o~vr{}ivanja. Ima malo sumnje da je krajnje te{ko prona}i bilokakve ostatke savremenog doba za koje bi se reklo da su u procesu pret-varanja u fosile. Oni koji jesu prona|eni su uvek tako postavljeni da ukazujuda su i oni, tako|e, bili zatrpani nekom iznenadnom poplavom ili vulkanskomerupcijom, ili nekom drugom katastrofom.90 Ali ~ak i takvi savremeni nanosisu malobrojni i tanki u pore|enju sa velikim obimom i ogromnim bogatstvomsvetskih fosilnih stena.

I ponovo smo videli da je princip uniformizma sasvim nepodesan zaobja{njavanje geolo{kih fenomena, ~ak i u svom najzna~ajnijem aspektu - fo-silnim naslagama na kojima je izgra|ena celokupna struktura evolucioneistorijske geologije.

PPRROOTTIIVVRREE^̂NNOOSSTTII UUNNIIFFOORRMMIISSTTII^̂KKOOGG SSIISSTTEEMMAAVideli smo da osnovni geolo{ki agensi - erozija, talo`enje, vulkanizam,

glacijacija, dijastrofizam, itd. - nisu dovoljni da objasne, na osnovu uni-formisti~kih principa, formiranje stena Zemljine kore. Svaki od njih je morao,u nekom vremenu ili vremenima u pro{losti, da deluje u razmeri i sa intezite-tom daleko ve}im od onoga koji se danas ispoljava, ako geolo{ki fenomenitreba da budu njima obja{njeni. A to je naro~ito ta~no za one stene i drugenaslage koje sadr`e fosilne ostatke `ivih organizama iz pro{losti, za koje smovideli da se ne mogu objasniti normalnim procesima.

Ali, glavna potpora uniformisti~ke teorije, zajedno sa njenim evolucionimimplikacijama, je pretpostavljena ~injenica da slojevi svuda ispoljavaju istiredosled, omogu}avaju}i tako razvoj svetskog sistema identifikacije iuskla|ivanja. Evolucioni paleontolozi tvrde da slojevi mogu biti podeljeni u se-rije prepoznatljivih jedinica koje odgovaraju odre|enim geolo{kim dobima i da

128 129

SSlliikkaa 99.. OOSSTTAACCII UU RREE^̂NNOOMM KKOORRIITTUUOvi tragovi dinosaurusa navodno su na~injeni pre vi{e od 100 miliona godina, u re~nom koritu zakoje se tvrdi da se formiralo u periodu krede. Osim ove upe~atljive i te{ko verovatne tvrdnje dasu ovi lako prolazni tragovi mogli da budu o~uvani tako detaljno tokom dugog perioda vremena,naro~ito je zna~ajno da su u nekim od ovih slojeva prona|eni otisci stopala koji izgleda da su ljud-ski! (Snimio Roland T. Bird)

su te jedinice uvek u istom redosledu, i time svedo~e o svojoj hronolo{kojekvivalentnosti. To je standardni sistem geolo{kih doba, koji se nalazi u bilokom ud`beniku istorijske geologije. Tipi~na tabela geolo{kih doba je prikazanana strani 105. Zna~aj ovog navodnog istorijskog dokaza i njegova zavisnostod fosila su prikazani slede}im navodom, koji je tipi~an:

“Deo geologije koji se bavi utvr|ivanjem geolo{kog zapisa iz pro{losti senaziva istorijska geologija. Istorijska geologija se oslanja prvenstveno napaleontologiju, istra`ivanje fosilnih organizama... Geolozi koriste saznanjeorganske evolucije, kako je sa~uvano u fosilnom zapisu, da bi identifiko-vali i vremenski povezali stenovite zapise iz drevnih vremena.”91

Takvo odre|ivanje starosti uz pomo} sadr`anih fosila o~igledno zahteva dapostoji samo jedan skup organizama koji odgovara svakom dobu. Bilo kojaodre|ena `ivotinja, ili bar one `ivotinje koje se koriste kao indeks fosili,morale bi da odgovaraju samo jednom vremenskom periodu. [tavi{e, bilokoja odre|ena grupa organizama morala bi uvek da zauzima istu relativnupoziciju u odnosu na organizme koje prethodi ili nasle|uje u istoriji, sa ste-nama identifikovanim grupom koje, prema tome, uvek zauzimaju istu pozicijuu superpozicioniranoj sekvenci formacija stena. Uniformisti tvrde da takviodnosi u stvari uvek i postoje i da je prema tome geolo{ka vremenska skalavaljana, a da je pretpostavljeni evolucioni napredak organizama stvarna~injenica istorije.

Naravno, mo`e se odobriti da je princip stratigrafske korelacije uz pomo}fosila, na osnovu prihva}ene sekvence, podr`an sa puno dokaza. Bilo kojateorija koja je mogla da dobije skoro op{te prihvatanje od strane geologao~igledno nije zasnovana samo na `eljama.

Sa druge strane, mogu}e je da neka druga teorija mo`e efektivnije daobjasni iste ~injenice. Ovaj proces je ~esto bio istinit tokom istorije nauke,kada god je razvijeno novo uop{tavanje kako bi ugradilo u svoj okvir ne samo~injenice koje podr`avaju prethodnu teoriju, ve} tako|e i one ~injenice kojeprotivre~e prethodnoj teoriji.

A uprkos op{toj valjanosti standarda i prihva}enim geolo{kim stratigraf-skim smenama, postoji puno izuzetaka i protivre~nosti, koje su bileobja{njene prihva}enom teorijom na veoma nezadovoljavaju}i na~in. Jedanistaknuti geolog ka`e:

“Zbog neplodnosti svojih koncepata, istorijska geologija, koja uklju~ujepaleontologiju i stratigrafiju, je postala stati~na i nereproduktivna. Trenutnimetodi razgrani~avanja vremenskih intervala, koji predstavljaju osnovnejedinice istorijske geologije, i uspostavljanja hronologije, sumnjive su va-ljanosti. Gore od toga, kriterijumi za korelaciju - poku{aji da se izjedna~ipo vremenu, ili sinhronizuje, geolo{ka istorija jedne oblasti sa drugom -logi~ki su ranjivi. Nalazi istorijske geologije su sumnjivi zato {to su prin-cipi na kojima se oni zasnivaju ili neodgovaraju}i, u kom slu~aju bi tre-balo da se preformuli{u, ili neta~ni, u kom slu~aju bi trebali da buduodba~eni. Ve}ina nas odbija da ih odbaci ili preformuli{e, i rezultat jesada{nje `alosno stanje na{e discipline.”92

Te protivre~nosti su velike, ali }emo govoriti samo o dve glavne kategori-je, primerima pojedina~nih fosila koji se pronalaze van odgovaraju}eg kon-

teksta i primerima celokupnih formacija koje se nalaze van pravilnih sekven-ci sa onima iznad ili ispod. Pre nego {to navedemo specifi~ne primere ovihfenomena, mogu se navesti metode kojima uniformizam poku{ava da ihodbaci.

Kada se fosil prona|e u sloju kome teoretski ne pripada, mogu}e je neko-liko na~ina obja{njenja ove nepravilnosti. Ako se pretpostavlja da je stariji odsloja u kome se nalazi, mo`e se re}i da je bio ponovo natalo`en sa ranijeerodovanog nanosa ili da ukazuje na opstanak te specifi~ne vrste du`e nego{to se ranije verovalo. Ako se pretpostavlja da je mla|i od svog sloja, pono-vo se mo`e objasniti usled ponovnog delovanja i me{anja dva prvobitnorazli~ita nanosa ili pokazivanjem da ta `ivotinja datira iz ve}e starosti nego{to se ranije smatralo. ^esto se otkri}e takve anomalije u fosilima smatralokao dovoljno opravdanje za ponovno datiranje celokupne formacije, kako bise prilagodila navodnoj starosti odre|enog fosila. Uz toliko puno pretpostav-ljenih metoda koji su zgodno pri ruci za obja{njavanje tih nepravilnosti,o~igledno je da svi osim najo~itijih slu~ajeva pogre{nog lociranja, mogu brzoi lako biti usput obja{njeni. U slu~ajevima koji jednostavno ne mogu bitiobja{njeni na taj na~in, i dalje ih je mogu}e ignorisati, na osnovu pret-postavke da mora da je postojala neka gre{ka u terenskim dokazima ili nji-hovom opisu.

Kada celokupna formacija izgleda van svog mesta unutar standardnesekvence na osnovu ili litolo{kih ili paleontolo{kih ~injenica, nije lako smisli-ti mehanizme obja{njavanja. Me|utim, kao {to smo videli, ti slu~ajevi seobi~no re{avaju navodnim velikim pokretima zemlje, rasedima, nabiranjem,pomeranjem, itd, bez obzira da li postoje ili ne bilo kakvi fizi~ki dokazi takvihpokreta.

Kao {to je ve} napomenuto, ~esto se pronalaze sistemi stena kod kojihnedostaju sredi{nji sistemi. [to je jo{ ~udnije, ~esto se pronalaze formacijeizokrenutog redosleda, sa navodno starijim stenama koje le`e povrh mla|ih.U prvom slu~aju, nedostaju}e stene se obja{njavaju periodima erozije; u dru-gom, obi~no se iznosi teorija rasedanja i bo~nog pomeranja, po kojoj su sestene koje su prvobitno le`ale u kontinuitetu iznenada razdvojile vertikalnimili kosim rasedom, pri ~emu su se stene na jednoj strani raseda izdigle uodnosu na stene sa druge strane. Zatim su gornje stene pomerene bo~nopreko ni`ih. Vremenom, gornji slojevi su erodirali, ostavljaju}i tada samo sta-rije stene na dnu rasednutog dela kako le`e iznad mla|ih stena preko kojihsu se navodno kretale.93 Kao {to smo ve} istakli, ako su se takvi fenomeniikada odigrali na Zemlji, time je dokazano da princip uniformizma nije validankao vode}i geolo{ki princip, po{to ne postoje uporedni fenomeni koji sedanas de{avaju.

Ali, sa druge strane, zar nije mogu}e da veliki broj paradoksa i izuzeta-ka, kojima geolo{ke formacije obiluju, mogu da budu bolje obja{njeni naosnovu nekog drugog principa nego na osnovu uniformizma i evolucije? Osimtih filozofija, nema razloga za veliko iznena|enje kada se prona|e fosil vansvog mesta ili ~ak kada je celokupna formacija van svog mesta. Konceptkatastrofe, za koji smo ve} videli da je neophodan za obja{njavanje mnogihgeolo{kih formacija, mo`e sasvim verovatno da bude dovoljan ne samo za

130 131

obja{njavanje naslaga stena i organizama u svojim uobi~ajenim sekvencama,ve} tako|e i za povremene naslage u neuobi~ajenim redosledima.

Jer, uprkos svim mehanizmima koji su dostupni za uskla|ivanje pro-tivre~nih slu~ajeva sa prihva}enim sistemom, jo{ uvek postoji puno primerakoji izgledaju mnogo te`e obja{njivi uniformizmom i evolucijom nego stvara-njem i zatim katastrofom (ili katastrofama).

FFoossiillii nnaa ppooggrree{{nnoomm mmeessttuuNa primer, postoji slu~aj otisaka ljudskih stopala koji se ~esto nalaze u

navodno veoma drevnim slojevima. Navodno je ~ovek evoluirao tek u kasnomtercijaru, najranije, i prema tome je star samo oko milion godina. Ali, ono {toli~i na otiske ljudskih stopala je prona|eno u stenama iz perioda karbona,navodno nekih 250 miliona godina starim. Ingels ka`e:

“Na mestima koja se prostiru od Vird`inije i Pensilvanije, preko Kentakija,Ilinoisa, Mizurija i zapadno prema Stenovitim planinama, otisci sli~nionima koji su gore prikazani (odnosi se na nekoliko prate}ih slika), a kojisu od 13 do 25 cm duga~ki, prona|eni su na povr{ini izlo`enih stena, ipronalaze se u sve ve}oj meri kako godine prolaze.”94

Ti otisci u celini odaju utisak da su na~injeni ljudskim stopalima, u vremekada su stene bile meko blato. Kako je ukazano u navodu, ova vrsta feno-mena nije retka pojava ve} se nalazi prili~no ~esto. Me|utim, geolozi odbija-ju da prihvate dokaze takve kakvi jesu, jer bi to zna~ilo ili da je savremeni~ovek `iveo u najranijim godinama pretpostavljene evolucione istorije ili da taistorija mora da bude skra}ena do trajanja merenog istorijom ~oveka. Nijednamogu}nost nije prihvatljiva. Ingels ka`e:

“Ako je ~ovek, ili ~ak njegov majmunski predak, ili ~ak rani sisarskipredak majmunskog pretka, postojao ve} u periodu karbona u bilo kakvomobliku, onda je celokupna geolo{ka nauka toliko potpuno pogre{na da }esvi geolozi dati otkaz i zaposliti se kao voza~i kamiona. Otuda bar zasada, nauka odbacuje atraktivno obja{njenje da je ~ovek svojim stopali-ma na~inio te misteriozne otiske u blatu iz perioda karbona.”95

132 133

SSlliikkaa 1100.. OOTTIISSCCII ^̂OOVVEEKKAA II DDIINNOOSSAAUURRUUSSAA IIZZ IISSTTOOGG PPEERRIIOODDAAOba ova otiska su uzeta iz korita reke Paluksi blizu Glen Roza, u Teksasu, u navodnim slojevimakrede, jasno osporavaju}i evolucionisti~ke tvrdnje da su dinosaurusi izumrli nekih 70 miliona god-ina pre nego {to je ~ovek “evoluirao”. Me|utim, evolucioni geolozi su odbacili tu ~injenicu, ra|everuju}i da su neki savremeni umetnici urezali ljudska stopala, dok u isto vreme prihvataju da suotisci dinosaurusa pravi. U stvari, otisci dinosaurusa izgledaju vi{e “ve{ta~ki” od ljudskih, ali real-nost bilo kojih otisaka se ne bi dovodila u pitanje da nema pretpostavljene geolo{ke evolucioneskale. (Snimio C. L. Burdick) SSlliikkaa 1111.. OOGGRROOMMNNII OOTTIISSCCII LLJJUUDDSSKKIIHH SSTTOOPPAALLAA UU SSLLOOJJUU KKRREEDDEE

Postoji vi{e o~iglednih otisaka ljudskih stopala prona|enih u koritu reke Paluksi. Zapazite ogrom-nu veli~inu, koja trentuno podse}a na biblijsku izjavu da “be{e tada divova na zemlji” (1. Mojsijeva6,4). Sli~ni ogromni tragovi ljudskih stopala su prona|eni u Arizoni, u blizini planine Vitni (Mt.Whitney) u Kaliforniji, u blizini mesta Vajt Sends (White Sands) u Novom Meksiku, i na drugim mes-tima.

Ingels i drugi su poku{ali da objasne te otiske kao savremene indijanskerezbarije ili kao otiske koje je na~inio neki do sada jo{ uvek neotkrivenivodozemac iz perioda karbona. Takva obja{njenja ilustruju metode kojima uni-formisti mogu da negiraju ~ak i najjasnije i najsna`nije dokaze koji protivre~enjihovoj filozofiji. Svejedno, o~igledno je da je samo ta filozofija, a ne objek-tivne nau~ne ~injenice, ona koja spre~ava nekog da prihvati te otiske kaoljudske.

Na slikama 10 i 11 prikazani su izuzetni otisci stopala prona|eni ukre~nja~koj formaciji iz navodnog perioda krede blizu Glen Roza (Glen Rose),u Teksasu, koje je fotografisao Kliford L. Burdik (Clifford L. Burdick), terens-ki geolog rudarstva. Roland T. Bird, paleontolog Ameri~kog prirodnja~kogmuzeja, je pa`ljivo ispitao stene prikazane na slici 11 i izjavio slede}e:

“Ipak, izgleda da su dovoljno stvarni. Stvarni koliko bi stena to mogla dabude... Naj~udnija stvar svoje vrste koju sam ikada video. Na povr{inisvake se nalazio otisak veoma sli~an ljudskom stopalu, savr{en u svimdetaljima. Ali svaki otisak je bio 38 cm duga~ak!”96

Burdik je objavio neke rezultate svog istra`ivanja97 u ovom regionu, i iznjegovog opisa ~injenica svakako izgleda da su dinosaurusi i d`inovski ljudimorali da `ive u istom vremenu.

Drugi zapanjuju}i nalaz je objavljen pre vi{e godina, o fosilizovanoj ljud-skoj lobanji u uglju. Istaknuti autoritet geologije uglja, Oto [tucer, ka`e u vezitog misterioznog fosila:

“U kolekciji uglja na Rudarskoj akademiji u Frajbergu (Freiberg) ([tucer jebio profesor geologije i minerologije u {koli rudarstva u Frajbergu, uSaksoniji), nalazi se zbunjuju}a ljudska lobanja sastavljena iz mrkog ugljai manganskog i fosfatnog limonita, ali njen izvor nije poznat. Ovu lobanjusu opisali Karsten (Karsten) i De~en (Dechen) 1842.”98

Ugalj je bio odre|en na tercijarnu starost, ali je pretpostavljeno da jedaleko prethodio prvoj pojavi ~oveka. ^injenice se ponovo ignori{u u velikojmeri, iako je predlagano da je neko verovatno izrezbario ovu lobanju.

@@iivvii ffoossiilliiGornji primeri ilustruju pojavu navodno novih organizama (~oveka) u navod-

no drevnim naslagama. Skoro podjednako velike anomalije predstavljajumnogi primeri navodno drevnih i odavno izumrlih organizama koji su se izne-nada i neo~ekivano pojavili `ivi u savremenom svetu. Primer toga je neobi~niorganizam poznat kao tuatara, koji sada `ivi samo na Novom Zelandu,prikazan na slici 12. To je jedini `ivi predstavnik reda gmizavaca poznatogkao “sfenodonta”.

“Danas ne predstavlja nikakav ekonomski zna~aj. Za{to bi onda ovajgmizavac privla~io toliko pa`nje? Odgovor le`i u shvatanju da je tuatararelikt, `ivi fosil - drugi na~in izra`avanja je da je on jedini pre`iveli od grupe`ivotinja koja je vladala u dalekoj pro{losti.”99

Upe~atljivo je da je taj organizam koji je toliko izvan mesta u savremnomsvetu i koji ima malu selekcionu vrednost u borbi za opstanak, mogao da

pre`ivi nebrojene katastrofe tokom vi{e miliona godina koje su navodno pro-tekle od kada su svi njegovi srodnici izmrli. Nekoliko hiljada godina opstan-ka pod nepovoljnim okolnostima bi moglo da bude mogu}e, ali te{ko milioni.

“Uprkos dana{njem postojanju tuatare, nijedna kost ovog organizma nijeotkrivena u stenama natalo`enim od perioda rane krede, pre nekih 135miliona godina.”100

““Skelet gmizavca prona|en u naslagama jure u Evropi je toliko sli~an`ivim tuatarama da mora da se odigralo samo malo promene u strukturikostiju tokom perioda od 150 miliona godina.”101

Jo{ jedno otkri}e, prili~no iznena|uju}e za evolucioniste, je bilo otkri}ecelekanta, navodno odavno izumrle ribe ~iji fosili se obilno nalaze u slojevi-ma paleozoika i mezozoika. Harvardski paleontolog, dr A. S. Romer, napo-minje u vezi tog otkri}a:

“Celekanti su morski izdanci krosopterigija ({akoperki), grupe koja je usu{tini preda~ka kopnenim ki~menjacima i, otuda su, od evolucionogzna~aja. Tipi~ne {akoperke su izumrle jo{ u paleozoiku; fosilni zapiscelekanta se prostire do krede, pre nekih 70 miliona godina, i zatimprestaje. Kao posledica toga, ja sam (kao i mnogi drugi predava~i) govo-rio mojim studentima, da ‘ne postoje `ive {akoperke‘. I dobro se se}amsvog iznena|enja, u zimu 1939. godine, kada sam video u ~asopisuLondon Illustrated News fotografiju `ivog - ili do skora `ivog - celekan-ta.”102

134 135

SSlliikkaa 1122.. TTUUAATTAARRAATo je pravi “`ivi fosil” jedini pre`iveli iz svog reda gmizavaca, koji je ina~e izumro pre nekih 135miliona godina, po standardnoj evolucionoj skali. Fosili ovih stvorenja se pronalaze u stenamakrede i starijim stenama, ali nijedan u mla|im slojevima. Pa ipak oni i dalje `ive u savremenomsvetu! A tuatara je samo jedan od brojnih primera takvih `ivih fosila. ~udno je da nikakvi ostaciovog stvorenja nisu prona|eni u stenama koje pretstavljaju tu prazninu od 135 miliona godina, akotakva praznina stvarno postoji. (Snimio Chas. M. Bogert, Am. Mus. Natl. Hist.)

Jo{ izuzetnije od otkri}a celekanta je bilo nedavno iskopavanje nekolikoprimeraka `ivih segmentiranih meku{aca (na dubini od 3500 metara u rovuAkapulko (Acapulco Trench) u Centralnoj Americi), koji predstavljaju primitivantip koji je navodno izumro u periodu devona. Biolog Bentli Glas (BentleyGlass), izve{tavaju}i o ovom nalazu, ka`e:

“Zoolozima }e nedavno objavljeno otkri}e Galatea ekspedicije neobi~nihdubokomorskih meku{aca vrste Neopilina galatheae izgledati jo{neverovatnije od nedavnog ~uvenog otkri}a ribe Latimeria, `ivog celekan-ta... Novoprona|eni meku{ac predstavlja klasu koja je postojala u perio-du izme|u kambrijuma i devona u paleozoiku, i pretpostavljalo se da jeizumro pre oko 280 miliona godina.”103

280 miliona godina je puno vremena i ne mo`e se ni{ta drugo sem sum-njati u njegovu realnost. Fosili ove klase meku{aca su bili obilni u slojevimaranog paleozoika i zapanjuju}e je da nijedan nije prona|en u morskim sloje-vima mezozoika ili tercijara, ako oni zaista predstavljaju stotine miliona go-dina posle paleozoika prema evolucionoj skali.

Heri S. Led, paleontolog pri Ameri~kom geolo{kom udru`enju, skrenuo jepa`nju na veliki broj ovih “`ivih fosila” nedavno otkrivenih.

“Iste godine kada je prvi celekant uhva}en, u prili~no dubokoj vodi, nizprimitivnih rakova je prona|eno kako naseljavaju vode pe{~anih pla`a uNovoj Engleskoj... Smatrani su za najprimitivnije `ive rakove do sadaotkrivene. Tu zna~ajnu poziciju su dr`ali samo do 1953, kada suprona|eni jo{ primitivniji rakovi iz blata ispod plitkih voda Long Ajledna...Njihov najbli`i poznati srodnik, Lepidocaris, je `iveo u vremenu srednjegdevona, pre nekih 300 miliona godina.”104

Imaju}i u vidu ta i mnoga sli~na otkri}a, mo`emo se zapitati da li jemo`da jo{ puno navodno izumrlih organizama iz geolo{ke istorije tako|e `ivou nekim neistra`enim regionima sveta,105 naro~ito u dubokim okeanima. Nebi bilo iznena|uju}e kada bi se ~ak i ~uveni trilobiti, mo`da ~ak najzna~ajni-ji “indeks fosili” najranijeg perioda paleozoika, kambrijuma, pojavili jednogdana. Organizam veoma sli~an njima je ve} prona|en.

“Primerak ‘`ivog fosila‘, mo`da najprimitivniji izumrli ~lan jedne od glavnihklasa `ivotinja, je nedavno dodat kolekciji Smitsonian instituta. To je rakkoji ima odre|ene karakteristike davno izumrlih trilobita, dominantnih`ivotinja na zemlji pre pola milijarde godina, ~iji su fosili me|u najranijimtragovima `ivota vi{eg reda na ovoj planeti... Mogu}e je da je bioisklju~ivo stanovnik muljevitih dna plitkih priobalnih voda i da nikada neizlazi na povr{inu ili ima slobodnoplivaju}e postojanje. To mo`e da objas-ni ~injenicu da je ostao nepoznat toliko dugo.”106

U biljnom carstvu, nije pro{lo puno godina od kada je stvorena velika sen-zacija me|u paleobotani~arima otkri}em `ivih primeraka drveta rodaMetasequoia, u udaljenom regionu Kine.

“^etinarski rod metasekvoja je bio {iroko rasprostranjen u severnoj he-misferi u toku pro{losti. Njegovi fosilni ostaci su prona|eni na Aljasci,Grenlandu, [picbergenu i severnom Sibiru, u stenama iz perioda eocena(60 miliona godina starim); u stenama miocenske starosti (30 miliona

godina starim) u Oregonu i Kaliforniji, Nema~koj i [vajcarskoj, Mand`urijii Japanu. Smatralo se da je izumro pre nekih 20 miliona godina, po{tose njegovi fosilni ostaci nisu javljali u stenama mla|im od miocenskih.”107

^ejni (Chaney), koji je paleobotani~ar na Univerzitetu u Kaliforniji i koji jeoformio ekspediciju kako bi istra`io ovo drve}e, nastavlja da govori o jednomkoje je bilo 30 metara visoko i koje se sastojalo od sto drve}a, koje jo{ uvek`ivi. O~igledno ne{to mora da nije ta~no sa geolo{kim zapisom izvedenim izpliocenskih i pleistocenskih slojeva, koji nije otkrio neprekidno postojanjeovog drve}a, uprkos njihovoj velikoj obilnosti u navodno ranijim slojevima.

FFoorrmmaacciijjee vvaann rreeddoosslleeddaaAli, ako je ovo slu~aj pojedina~nih organizama koji se pronalaze van svog

mesta u sekvencama, {ta treba re}i o velikom broju primera o celokupnimformacijama koje se nalaze van mesta u standardnoj geolo{koj vremenskojskali? Na svakom planinskom regionu svakog kontinenta, izgleda da postojebrojni primeri navodno “starijih” slojeva postavljenih na vrh “mla|ih” sloje-va.108 U odsustvu definitivnih strukturnih dokaza za suprotno, mo`e se prirod-no pretpostaviti da su najni`i slojevi svakako morali prvi da se natalo`e i da,prema tome, budu “stariji”. Ali, fosili ~esto izgleda da opovrgavaju tu pret-postavku, a fosili su ti koji upravljaju pripisivanjem starosti formaciji.

Kako je ranije napomenuto, zvani~no obja{njenje ovakve vrste nepravil-nosti je na osnovu mehanizma razli~ito nazvano kao “prevrtanje”, “raseda-nje i bo~no pomeranje”, “rasedanje pod malim uglom”, “odvajanje i pome-ranje” ili sli~ni izrazi. Ovaj koncept pretpostavlja da su se veliki delovi slo-jevitih stena izdizali i klizili preko susednih stena, tako da }e “starije” stenena dnu pokretne mase biti zatim na vrhu “mla|ih” stena koje su iznadnepokretnih stena. Zatim se obi~no pretpostavlja da je dalja erozija razgradi-la mla|e stene na vrhu poreme}ene topografije.

Uo~eno je da su se fenomeni ove vrste odigravali u maloj razmeri, naodre|enim lokalitetima na kojima postoje jasni dokazi intenzivnog rasedanjai nabiranja tokom pro{losti. Me|utim, ove vidljive potvrde koncepta su defi-nitivno na maloj razmeri, obi~no nekoliko stotina metara, dok mnoge velikeoblasti sa prevnutim slojevima zauzimaju stotine ili ~ak hiljade kvadratnih kilo-metara. Izgleda skoro neverovatno shvatiti kako su tako velike oblasti i masestena mogle stvarno da se pona{aju na takav na~in, osim ako nismo sprem-ni da prihvatimo katastrofizam intenziteta koji ~ini da Nojev Potop izgleda kaomali doga|aj u pore|enju sa njim! Svakako da je princip uniformizma nepode-san za njihovo obja{njenje. Ni{ta {to znamo o sada{njim pokretima zemlje -o kompresivnim snagama stena, o plasti~nom toku stenovitih materijala, ilio drugom savremenom fizi~kom procesu - ne daje nikakvu vidljivu osnovu zaverovanje da se takve stvari de{avaju danas ili da su ikada mogle da sedese, osim pod krajnje neobi~nim uslovima. Kako Hjubert i Rudi priznaju:

“Od najranijeg prepoznavanja, postojanje velikih prevrtanja je predstavlja-lo mehani~ki paradoks koji nikada nije razre{en na zadovoljavaju}ina~in.”109

136 137

Kako bi ilustrovali karakter tih zna~ajnih oblasti, mo`emo da razmotrimodobro poznati pomeraj planine Hart (Hearth Mountain Thrust) u Vajomingu.Ovaj pretpostavljeni pomeraj zauzima grubo trougaonu oblast, {iroku 50 kmi duga~ku 100 km, sa vrhom u severnoisto~nom uglu parka Jelouston. Sastojise od oko 50 razli~itih blokova paleozojskih slojeva (ordovicijum, devon i kar-bon) koji le`e u su{tini horizontalno i komotno na slojevima eocena, nekih250 miliona godina mla|im! Ova formacija je prikazana na slici 13.

Iako postoje neki izlomljeni delovi u blizini linije kontakta, pretpostavljenipomereni blokovi svakako daju vizuelni utisak kao da su natalo`eni vi{e ilimanje normalno na vrhu slojeva koji se nalaze ispod. Noviji autor koji je daoop{irno istra`ivanje oblasti ka`e:

“Iako je normalna sekvenca slojeva iznad pomeraja planine Hart uuzlaznom redosledu: Bighorn, D`eferson (Jefferson), Tri Forks (ThreeForks) i Medison (Madison) formacija, na mnogim mestima ova sekvencaje razbijena, i jedna ili vi{e ni`ih formacija mo`e biti odsutna... Da nijerazbijene sekvence i odsustva nekih formacija na mestima kao {to su ovakoja su upravo spomenuta, prisustvo raseda se mo`da ne bi uvidelo usevernozapadnom delu oblasti.”110

Pirs pokazuje puno slika “linije raseda”, koje sve izgledaju celom svetukao bilo koja druga normalna linija kontakta izme|u hronolo{ki natalo`enihslojeva (videti sliku 14). A jo{ misteriozniji faktor je da izgleda da nemaizvornih slojeva sa kojih su pomereni blokovi mogli da se odlome.

“Pomeraj planine Hart je dugo bio strukturno nejasan zato {to ne posto-je poznati strukturni koreni ili izvori iz kojih bi on mogao da bude izve-den.”111

Ne samo da ne postoji indikacija odakle bi superpozicionirane stenemogle da do|u (osim, naravno, ako one nisu normalno natalo`ene prekoeocenskih slojeva koji le`e ispod, kako izgled na to ukazuje), ve} ne postojini fizi~ko ili mehani~ko obja{njenje kako su pedesetak blokova mogli svi poje-dina~no da klize do svog sada{njeg mesta. Pirsov najbolji predlog je jednos-tavno “gravitacija”, ali on priznaje da je to obja{njenje u su{tini neodgovara-ju}e. [to se linija pomeraja ti~e, on ka`e:

“Kontakt pomeraja ili ravan otklona je obi~no sakriven ili je u najboljemslu~aju slabo izlo`en na mestima gde postoji erozioni pomeraj, ali je kon-takt slojeva pomeraja dobro izlo`en na vi{e mesta. Linija kontakta

138 139

SSlliikkaa 1133.. PPoommeerraajj ppllaanniinnee HHaarrttNasuprot izgledu, uniformizam insistira da se kre~nja~ka formacija karbona (ozna~ena Cm na slici)nije natalo`ila direktno iznad kambrijumskih stena koje se nalaze ispod (Ggc), ve} da je doklizalado tog mesta usled sile te`e iz nekog drugog regiona! Ordovicijumski i devonski slojevi se ~estonalaze u pomerenim blokovima, ali zbog nekog razloga ovde ih nema. [tavi{e, u mnogim oblasti-ma pomeraja planine Hart, ovaj pomereni blok le`i udobno na eocenskom sloju, navodno nekih250 miliona godina mla|em! To je teorija, ali bi fizi~ki izgledalo sasvim o~igledno da je ta celasekvenca bila normalno natalo`ena, i da je veliki “pomeraj” ustvari normalna ravan slojeva. (SnimioWm. G. Pierce)

SSlliikkaa 1144.. PPrreettppoossttaavvlljjeennaa lliinniijjaa ppoommeerraajjaaUve}ana slika ravni pomeraja planine Hart jasno otkriva nedostatak bilo kakvog stvarnog dokazaza pomeraj. Formacija ozna~ena (Tebb) je poznata kao “rana osnovna bre~a” i ~esto se nalazi uosnovi pretpostavljenog pomerenog bloka, a ovde le`i na vrhu kambrijumske Grouv Krik (GroveCreek) formacije (Cgc). Ali, kako Pirs ka`e: “Me|utim, ne postoji o~igledan dokaz bilo rasednogpokreta izme|u 'rane osnovne bre~e' i formacije Grouv Krik ili drugih slojeva na kojima mo`e dale`i” (Lit. 110, str. 607). (Snimio Wm. G. Pierce)

pomerenih slojeva mo`e biti ili jasno iscrtana i o{tra, bez izlomljenih slo-jeva iznad ili ispod raseda, kako se opa`a na nekoliko mesta, ili mo`eda ima liniju izlomljenog kre~njaka i kre~nja~kih ostataka, kako se opa`ana severozapadnom kraju planine [ugarlof (Sugarloaf).”112

Uniformisti }e re}i da su ove izlomljene zone pri ravni raseda dokaz dase pokret stvarno odigrao i da je, prema tome, koncept “raseda i bo~nog ot-klona” ovih blokova planine Hart valjan. Me|utim, treba upamtiti da se bre~ejavljaju u {irokoj oblasti, obi~no na mestima gde takav fenomen uop{te nijeu pitanju. One su mogle sasvim lako da nastanu nekim drugim na~inom osimhipoteti~kim klizanjem. Sa druge strane, stvarno dosledno pitanje je: za{tocelokupna ravan raseda nije veoma izlomljena i poreme}ena? ^injenica dapostoji puno mesta na kojima je linija kontakta jasna i o{tra, izgledaju}iveoma dobro kao normalna slojevita ravan, je neobja{njiva ako ravan stvarnopredstavlja ravan pomeraja.

Naravno, ako kontaktna ravan jeste normalna slojevita ravan, kakosvakako izgleda, to zna~i da je, bar na ovom lokalitetu, eocenska serija na-talo`ena pre slojeva iz perioda ordovicijuma, devona i karbona. Uniformisti ievolucionisti naravno potpuno odbijaju ~ak i da razmotre takvu mogu}nost izato }e nastaviti da to zovu “pomeraj” planine Hart, uprkos svim fizi~kimdokazima.

Neka niko ne misli da je to jedinstven primer. Pirs ka`e:

“Pomeraji planina Hart i Saut Fork (South Fork) nikako nisu jedini pome-raji bez korena. Naro~ito na jurskim planinama [vajcarske i Francuske, alitako|e i na drugim mestima, postoje {ire poznati primeri pomerenih struk-turnih tipova.”113

Prostor ne dozvoljava izlaganje mnogih od ovih oblasti. Pre dosta vreme-na, D`od` Mek Krejdi Prajs (George McCready Price) je izvr{io obimnoistra`ivanje oblasti ovog tipa {irom sveta. On je raspravljao o njima u vi{eknjiga koje je napisao o op{toj temi geologije Potopa.114 Iako su njegoviprimeri bili veoma impresivni i dobro dokumentovani, njegove radove sugeolozi uglavnom ignorisali, u velikoj meri zbog njegovog geolo{kog samoo-brazovanja.115

Jedini poluozbiljan poku{aj koji je ikada na~injen da se pobiju Prajsoviprimeri ove ozbiljne geolo{ke protivre~nosti je na~inio D`. L. Kulp, iz geolo{kelaboratorije Lamont sa Univerziteta u Kolumbiji.116 Kulp se bavio samo jed-nim njegovim primerom, iako svakako jednim od najspektakularnijih, tj. onimo velikoj sekciji Stenovitih planina u Alberti koja se prostire do Montane, ukojoj ogromna oblast prekambrijumskog kre~njaka le`i sasvim udobno na slo-jevima gline iz perioda krede. Kod drugih oblasti u istom op{tem regionu sepaleozojski kre~njaci nalaze iznad slojeva krede. Mnogi od ovih fenomena se

140 141

SSlliikkaa 1155.. LLUUIISSOOVVOO PPRREEVVRRTTAANNJJEE

SLIKA 15. To je jedan od naj~uvenijih (i najneverovatnijih) pretpostavljenih regiona prevrtanja, po{toje, po nedavnim procenama, {irok nekih 560 km i debeo 10 km, sa pretpostavljenim horizontal-nim pomerajem od najmanje 55 ili 65 km! Crne stene na gornjoj polovini planine na ovoj fotografi-ji su prekambrijumske, svetlije obojene stene ispod su iz perioda krede, oko 500 miliona godinamla|e. Iako postoje blagi nagove{taji nabiranja, i iznad i ispod linije kontakta, ona svakako nisuve}a od bilo kojih drugih normalnih diskordancija. O~igledno je da je samo uniformisti~ka pret-postavka ta koja ka`e da su gornji slojevi bili natalo`eni pre donjih slojeva. (Snimak U.S. GeologicalSurvey)

pripisuju “Luisovom prevrtanju”, koje se prikazuje na slici 15 iz jednog prav-ca. Tornburi ka`e u vezi sa tim:

“Luisovo prevrtanje u Montani ima du`inu od pribli`no 220 km i horizon-talni pomeraj od oko 25 km. Njegova ravan raseda se spu{ta jugozapadnopri uglu od oko 3 stepena.”117

Prevrtanje uklju~uje i oblast nacionalnog parka Gle~er (Glacier NationalPark), i jedna od najspektakularnijih odlika je planina ^if (Chief), koja pred-stavlja potpuno izolovani prekambrijumski kre~njak, koji le`i na osnovi iz peri-oda krede (videti sliku 16.). Kulp je insistirao da je ravan raseda ~estopru`ala dokaze za delovanje pomerenog bloka, dokaze fizi~ke prirode, i da jePrajsovo tvr|enje, da je koncept pomeraja bio zasnovan samo na fosilnim~injenicama, bilo pogre{no.

Sasvim je ta~no da celokupna oblast (kao {to je ta~no i za planinskeoblasti uop{te) pru`a puno dokaza rasedanja, nabiranja i op{te tektonskeaktivnosti, i na mestima takozvanih ravni raseda i na puno drugih lokacija,uklju~uju}i ravni za koje se pretpostavlja da su normalne slojevite ravni. Takvaaktivnost se o~ekuje u vezi sa procesima izdizanja planina, bez obzira naprirodu ili uzroke tih procesa. Na maloj razmeri, o~igledno je da se prevrtanjestvarno odigralo na vi{e mesta.

Svejedno, potrebne su ogromne i u potpunosti neopravdane pretpostavkekako bi se iz ovih nabiranja i pomeraja malih razmera izveli zaklju~ci da pre-vrtanje mo`e da se odigra na beskona~no ve}oj razmeri koja je potrebna dabi se objasnilo Luisovo “prevrtanje” i druga nalik na njega. Ako su se onaodigrala, bilo bi logi~no da je svaki deo pomerene stene trebao da budeintenzivno deformisan i da bi ravan raseda naro~ito bila svuda izlomljena,deformisana i mo`da metamorfisana. Ali, iako postoje dokazi poreme}enos-ti na mnogim mestima pretpostavljenih ravni raseda, i iznad, tako|e postojipuno mesta na kojima izgleda ne postoje fizi~ki dokazi za veliko klizanje kojese navodno odigralo. Slika 17 prikazuje kontaktnu liniju.

Kulp, citiraju}i raniji izve{taj Kanadskog geolo{kog udru`enja o tomregionu, nagla{ava deo izve{taja koji opisuje fizi~ke doga|aje mogu}eg kliza-nja. Sa druge strane, on tako|e navodi izjavu koja priznaje da slojevi glinekoji le`e ispod izgledaju neporeme}eni, na slede}i na~in:

“Ravan raseda je ovde (u dolini Bau (Bow)) skoro horizontalna i dve for-macije, gledano iz doline, izgleda da smenjuju jedna drugu sasvim udob-no. Gline iz perioda krede se o{tro povijaju prema istoku na ve}em brojumesta, ali osim ovog izuzetka, one su malo pretrpele klizanjem kre~njakapreko njih, i njihov srazmerno neporeme}en izgled se te{ko mo`e uskla-diti sa velikim rasedanjem koje je bilo neophodno kako bi one zauzelesvoje sada{nje mesto.”118

142 143

SSlliikkaa 1166.. PPLLAANNIINNAA ^̂IIFF

SLIKA 16. Jo{ jedan izuzetan deo Luisovog prevrtanja je planina ^if, koja je sastavljena iz prekam-brijumskog kre~njaka koji le`i na glinama iz krede. [tavi{e, masivni kre~njak planine je u potpunostiizolovan deo rasednutog bloka, koji je okru`en i le`i na slojevima krede. Na vrhu planine se nenalaze ostaci glina iz perioda krede, kako se mo`e pretpostaviti, ve} samo nekoliko granitnih bloko-va. Na dnu je talusni nagib formiran razlomljenim delovima mekih i lako erodovanih glina iz perio-da krede. (Snimak U.S. Geological Survey)

Kulp je neporeme}en izgled osnovnih glina pripisao njegovoj meko}i, alinije obja{njeno kako bi ova osobina spre~ila deformaciju ili mrvljenje glina.Tvrdi se da je kre~njak koji le`i iznad njih bio veoma deformisan. Ako je tadeformacija bila prouzrokovana klizanjem preko glina, one su morale da budusposobne da prenesu pritisak trenja i prema tome da ne budu previ{e mekeda pretrpe deformaciju usled tog istog pritiska. To su osnove mehanike.

Jo{ jedna pote{ko}a sa konceptom Luisovog prevrtanja je da je trebaloda proizvede veliku masu izlomljenih stena ispred i du` strana. Ali to nijeprona|eno.

“Odsustvo odlomljenog kamenja ili bre~e predstavlja najja~i razlog kojiprisiljava na napu{tanje dugo prihva}ene ideje da se Luisovo prevrtanjedesilo na ovoj povr{ini i kretalo du` jedne ravni blizu prednje strane pos-toje}ih planina... Takav kameni blok, koji se navodno kretao preko tere-

na, kako se danas veruje da se desilo, trebao je da poremeti i odlomivrhove ovih planina i trebao je samo da bude izlomljen u manjoj ili ve}ojmeri, zavisno od lokalnih uslova. Nisu prona|eni dokazi ni za jedno odtoga.”119

To naravno ne zna~i da je sama ideja o prevrtanju napu{tena. To ne bimogao da bude slu~aj osim ako se i standardni sistem geolo{kih periodatako|e ne odbaci. Svejedno, jasno je da nema fizi~kih indikacija o tome odak-le bi prevrtanje moglo da do|e ili kako se kretalo ili kako se zavr{ilo. Ovajcelokupni problem je time jo{ uvek nere{en.

Kalifornijski nau~nik, dr Volter Lamerts, nedavno je putovao do te oblastiu cilju ispitivanja linije raseda. On je pa`ljiv nau~nik, ranije sa Univerziteta uKaliforniji, a sada nacionalno poznat konsultant za hortikulturu, i sasvim je ustanju da na~ini pa`ljiva opa`anja geolo{ke prirode. Po{to je ispitao ravanraseda u oblasti Nacionalnog parka Gle~er, ka`e:

“Posle pa`ljivog posmatranja ube|en sam da je Prajs jo{ vi{e u pravunego {to je on smatrao - na stvarnoj liniji kontakta veoma tanki slojevigline su uvek prisutni. [tavi{e, oni su vezani i za gornji altin kre~njak(najstariji iz prekambrijumske serije) i za ni`e slojeve gline iz krede.Ustvari, na nekim mestima du` skoro 400 m duge linije izlo`enog kon-takta kre~njak i sloj krede su se razdvojili na mestu linije kontakta. ^estose na tim mestima tanka traka meke gline vezuje za gornji blok altinkre~njaka. Izgleda da ovo jasno ukazuje da je neposredno pre nego {to se altin

kre~njak natalo`io, a posle pomeranja slojeva krede (pomeranje samo unekim oblastima - drugi imaju savr{eno poklapaju}e nivoe linija kontakta)tanak sloj gline debljine izme|u 2 do 3 mm bio natalo`en. Pa`ljivo istra`ivanje razli~itih lokaliteta nije pokazalo nikakve dokaze bilo

kakvog delovanja mrvljenja ili klizanja, kako bi se o~ekivalo na osnovuhipoteze o velikom prevrtanju. Jo{ jedna zapanjuju}a ~injenica je bila pojava dva sloja altin kre~njaka

debljine 10 cm umetnutih unutar gline iz krede. Oni se uvek javljaju ispodop{te kontaktne linije altin kre~njaka i gline. Tako|e, pa`ljivo istra`ivanjeovih uba~enih slojeva nije pokazalo ni najmanji dokaz abrazivanog delo-vanja, kakvo bi se o~ekivalo ako su oni gurnuti napred izme|u slojevagline, kako teorija prevrtanja zahteva.”120

Fenomeni na koje je ukazao Lamerts prikazani su na slikama 18 i 19. Usvetlu takvih, gore navedenih fizi~kih dokaza, kako je mogu}e i dalje branitiveliku fikciju o “Luisovom prevrtanju”? Ne bi trebalo da postoji nikakva razum-na sumnja u to da su kre~njaci bili stvarno natalo`eni posle glina na kojimale`e i da su, prema tome, mla|i po geolo{kom vremenu!

Problem prevrtanja postaje jo{ slo`eniji kada se na~ini poku{aj da se onshvati sa gledi{ta in`enjerske mehanike. Masa stena u Luisovom prevrtanju,na primer, je verovatno te`ila pribli`no osam stotina hiljada milijardi tona!Pretpostavljaju}i ~isto zbog argumenta da je dovoljno jaka sila mogla nekakoda bude stvorena unutar Zemljine kore kako bi se zapo~elo pokretanje maseuz i vertikalnu i bo~nu komponentu (kre}u}i se vertikalno nasuprot sili te`ei bo~no nasuprot sili trenja du` ravni klizanja) i dalje ne sledi da su veoma

144 145

SSlliikkaa 1177.. LLIINNIIJJAA KKOONNTTAAKKTTAA LLUUIISSOOVVOOGG PPRREEVVRRTTAANNJJAASkoro savr{eno horizontalna priroda linije kontakta Luisovog prevrtanja (ozna~ena strelicom) otkri-va se na ovoj fotografiji. Svakako da nema jasne indikacije bilo kakve zna~ajne koli~ine deforma-cija usled trenja du` te povr{ine. Blago razli~iti pokreti sa dve strane slojevite ravni, usled razlikau strukturnim osobinama gline i kre~njaka, prouzrokovale su blagu deformaciju, naro~ito otvaraju}ijasno razdvajanje du` kontakta. Du` cele ove linije kontakta, bar 800 m, pronalazi se veoma tanak(2 do 3 mm) sloj materijala nalik na glinu, vezuju}i se na nekim mestima za gornji prekambrijum-ski kre~njak, a na nekim za gline iz krede koje le`e ispod, koje su litolo{ki sasvim razli~ite odsamog sloja. Izgleda neverovatno da je taj veoma fini sloj mogao da ostane nedirnut ako je kre~njakstvarno pre{ao preko {kriljca, kako tuma~enje Luisovog “prevrtanja” zahteva. (Snimio Walter E.Lammerts)

veliki blokovi mogli da se kre}u na taj na~in. Mo`e se prora~unati, na osnovupoznatih koeficijenata trenja za klize}e blokove, da bi se tako veliki pritisaktrenja razvio u velikim blokovima da bi se sam materijal raspao i, prematome, ne bi mogao da bude preme{ten kao jedinstven blok. Kako Hjubert iRudi isti~u:

“Prema tome, uz pretpostavljene uslove, pomeranje bloka, ~ija je du`inareda veli~ine 30 km ili vi{e, du` horizontalne povr{ine, izgleda mehani~kinemogu}e.”121

Nemogu}nost se umno`ava, naravno, kada se naglasi da se blok nekre}e jednostavno du` horizontalne ravni ve} mora tako|e da se kre}e i ver-tikalno kako bi se izdigao iznad slojeva sa druge strane ravni raseda. Nekiteoreti~ari su poku{ali da izbegnu te pote{ko}e pretpostavljaju}i da se ravanraseda kretala nani`e niz padinu, sa slojevima koji su le`ali ispod, koji sunekako tonuli ispred nje, dobijaju}i tako “pomo}” sile te`e u savladavanjutrenja. Kako je ranije napomenuto, to je bio predlog koji je dao Pirspoku{avaju}i da objasni otklon planine Hart. Me|utim, ovaj mehanizam zahte-va da bo~na kompresija bude smanjena i da otklon bude ostvaren u pot-punosti silom te`e. Me|utim, prora~uni otkrivaju da bi, kako bi se dopustiloklizanje na ovaj na~in, ravan raseda morala da se spu{ta pri uglu od naj-manje 30 stepeni, dok svi veliki rasedi sa otklonima imaju inklinacije koje sumnogo manje od toga.

“Zamenjuju}i tako ovu silu prvobitno pretpostavljenom povr{inskom silom(tj. silu te`e u zamenu za bo~nu kompresiju), ograni~enje nametnuto nedo-voljnom snagom stene se elimini{e, ali ono {to izgleda kao podjednakonepremostiva te{ko}a jo{ uvek ostaje u obliku izmerenih vrednosti koefi-cijenta trenja stene o stenu.”122

Jedini na~in koji bi izgledao kao izlaz iz ovih pote{ko}a bio bi pret-postavljanje da su stene u potpunosti izmenile svoje osobine kada su bilepodvrgnute tako velikim pritiscima koji su delovali tokom miliona godina.Govore}i o spornom pitanju mehanike orogeneze (koja je, naravno, u osnoviuklju~ena u fenomen rasedanja i nabiranja), geodinami~ar [ejdegerzaklju~uje:

“Pote{ko}e svojstvene pronala`enju pravilnih reolo{kih uslova primenljivihna zemlju nastaju iz dva uzroka. Prvo, stanje materijala u svim, osimnekoliko najvi{ih kilometara Zemljine kore, nije lako ispitati. Pritisci i tem-perature su toliki da nije verovatno da se mogu kopirati u laboratoriji ubliskoj budu}nosti, ostavljaju}i samo teorijska naga|anja za odre|ivanjepona{anja materijala koji se razmatra. Drugo, vremenski elementi koji suuklju~eni su u velikom delu takvi da bi, ~ak ako bi i eksperimenti kojiuklju~uju pravilne temperature i pritiske mogli da budu izvr{eni, ljudski`ivotni vek bio vi{e miliona puta prekratak kako bi se dobili `eljeni odgo-vori. To, ponovo, prisiljava na naga|anje.”123

Sve je to jedan na~in priznavanja da princip uniformizma ne mo`e da pru`ipravo razumevanje procesa kojima su velike tektonske strukture zemljeproizvedene. A to je upravo ono {to smo tvrdili. Mo`da je mogu}e razli~itimsumnjivim na~inima razviti hipotezu zasnovanu na dugim periodima i izme-

146 147

SSlliikkaa 1188.. MMEE[[AANNJJEE UU RRAAVVNNII KKOONNTTAAKKTTAA

Ispod uobi~ajene povr{ine kontakta du` Luisovog prevrtanja javlja se na nekim mestima umetanjekre~njaka, oko 10 cm debljine, prikazanog na slici sivkastom trakom (vidi strelicu), uglavljenomizme|u svetlije obojene gline iznad i ispod njega. Kre~njak (prekambrijumski) nije mogao da seumetne u procesu pomeraja jer glina (iz krede) ne pokazuje nikakav dokaz abrazije ili deformacije,niti iznad niti ispod. (Snimio Walter E. Lammerts)

njenim osobinama stena, ali to je svakako, ako uop{te, manje dosledno sauniformizmom ~ak i od hipoteze Potopa. Kod druge je pretpostavljeno da jeveliki kompleks raseda i nabora zemlje proizveden veoma brzo dok su sloje-vi jo{ uvek bili meki i plasti~ni. Nikakve misteriozne i nepoznate osobinematerijala ili neobi~ne odlike vremenske dimenzije ne moraju da se prizivaju!

Zbog fizi~kih i matemati~kih pote{ko}a svojstvenih bilo kom poku{aju dase analizira mehanika raseda i nabora, geolozi su se uzdali u testove na mo-delima za koje se pretpostavlja da kopiraju te strukture u laboratoriji.Koriste}i pesak ili glinu, ili druge meke materijale, tvrdi se da su svi ovirazli~iti tipovi strukturnih fenomena, uklju~uju}i prevrtanje, u potpunostiponovljeni u laboratoriji. Ali, trebalo bi se shvatiti da ~ak i ako laboratorijskirezultati naizgled podse}aju na fenomene u stenama, to ne obja{njavamehaniku fenomena niti dokazuje da su se oni odigrali na sli~an na~in, niti~ak ne dokazuje da je bilo mogu}e da su same stene mogle da se formira-ju na pretpostavljeni na~in.

“Mehanizam proizvodnje nabora nije ni{ta bolje shva}en u ovom modelunego {to je u prirodi. Svejedno, ponavljanje prirodnih fenomena na malojrazmeri pokazuje da o~igledni geolo{ki efekti skra}ivanja Zemljine korenisu natprirodni ili katastrofi~ki ve} razumljiv ishod razumljivih procesa.”124

Poslednja re~enica je pravi primer za izvo|enje zaklju~ka koji se ne mo`eizvesti iz bilo ~ega prethodno re~enog. Model testovi ovakve vrste mogu daizgledaju kao da kopiraju kvalitativno prirodne fenomene, ali nema ni{ta svoj-stveno u njima {to bi ih poistovetilo sa uniformisti~kim umesto katastrofi~kimuzrocima. Za njih bi se moglo re}i, sa podjednakom ispravno{}u, da pred-stavljaju model fenomena Zemljine kore tokom perioda Potopa. Ustvari, da biuop{te na~inili model istra`ivanja, faktor vremena se mora isklju~iti iz raz-matranja.125

Dalje zna~ajno ograni~enje zna~aja takvih model testova je sama situaci-ja koja se pru`a kao izgovor za postuliranje promenjenih mehani~kih osobinastena na velikim dubinama; to jest, da takvi uslovi i osobine ne mogu dabudu proizvedeni u laboratoriji. Model testiranje je opravdan na~in odre|iva-nja podataka za in`enjerski dizajn, naravno, i ~esto se koristi u strukturnomi hidrauli~nom dizajnu brana i mnogih drugih struktura. Ali, model analizamo`e da bude krajnje obmanjuju}a ako se ne vr{i po pravim principimamehanike i sli~nosti. Na primer, pretpostavka da se pesak ili glina pona{ajusli~no ~vrstoj steni pod model uslovima je u potpunosti neopravdana po bilokakvim razumnim kriterijumima dinami~ke sli~nosti. U stvari, od modela semo`e o~ekivati samo to da se pona{a sli~no prototipu materijala istihosnovnih osobina (elasti~nih, plasti~nih, homogenih, heterogenih, itd). Takorezultati modela dokazuju, ako uop{te dokazuju ne{to, da su materijali stenebili jo{ uvek mekani i plasti~ni, kao oni u modelu, kada su se formirali.

148 149

SSlliikkaa 1199.. DDUUPPLLOO MM

EE[[AANNJJEE PPRRII KKOONNTTAAKKTTNNOOJJ RRAAVVNNII

SLIKA 19. Na ovoj fotografiji, umetnuti kre~njak se javlja u dve faze, sa slojem gline izme|u, kaoi iznad i ispod kre~njaka. Izgleda sasvim nemogu}e shvatiti ovaj fenomen konceptom prevrtanja.Nekoliko slojeva je izgleda natalo`eno u vidu normalnih sedimentnih slojeva, jedan iznad drugog.Stena iznad strelice je prekambrijumski kre~njak (1); ispod njega su slojevi gline iz krede (2), zatimumetnuti kre~njak (3), zatim opet glina (4) i, na dnu slike, ponovo umetnuti kre~njak (5). Ispodnjega je neprekidni sloj gline iz krede koja je izmrvljena i formira uobi~ajeni talusni nagib pri osnoviplanine. (Snimio Walter E. Lammerts)

Detaljnija rasprava o ovom pitanju na ovom mestu zahtevala bi prili~no {irokei tehni~ke digresije, tako da }emo samo re}i da model testovi ovakve vrste,iako ~esto navo|eni kao dokaz valjanosti uniformisti~kog koncepta prevrta-nja, u stvari ne dokazuju ni{ta o fizi~kim karakteristikama i mogu}nostimatakvih fenomena pod sada{njim uslovima osobina stena i njihove tektonike.

Novija teorija koja poku{ava da objasni fenomene prevrtanja je teorijaHjuberta i Rubija.126 Ova dva istaknuta geologa, ube|eni da su starije teori-je mehanike prevrtanja bile potpuno neodgovaraju}e, razvili su teoriju da biunutra{nji pritisak te~nosti u porama slojeva stena mogao da obezbedi odgo-vor.

Problem je, naravno, otkriti neki mehanizam za izbegavanje ogromne siletrenja koja mora biti nadvladana kako bi rasednuti blok klizao. Sila trenja jeu su{tini proizvod te`ine pomerenog bloka i koeficijenta trenja du` ravniklizanja. Prisustvo vode du` ravni, me|utim, ne slu`i kao mazivo.

“U vezi mazivnog efekta vode, Terzaghi je pokazao da voda definitivno nijemazivo na stenovitim materijalima i njeno prisustvo, ako ~ini bilo {ta, te`ida pove}a koeficijent trenja.”127

Niti je jednostavna hidrostati~ka elasti~nost vode odgovaraju}a. Pritisakvode na potopljenu povr{inu je proizvod njene gustine (pribli`no 1000 kg pokubnom metru) i dubine ispod slobodne povr{ine vode. Kada bi voda pod pri-tiskom mogla nekako da se postavi du` ravni klizanja, ali nigde unutar samogpomerenog bloka, onda je ta~no da bi sila potiska delovala na blok koji bise pomerio u srazmeri sa te`inom bloka. Ali, to ne bi moglo da obezbedi kre-tanje stvarno velikih rasednutih blokova po{to, ~ak i da je povr{ina vode bilatoliko visoka ili vi{a od same povr{ine zemlji{ta ({to je retko slu~aj), silapotiska bi i dalje predstavljala samo polovinu te`ine bloka, tako da bi i daljepostojala ogromna pozitivna sila trenja koju treba prevazi}i.

Ali, ovde Hjubert i Rubi postuliraju te~nost pod mnogo vi{im pritskom odhidrostati~kog, pritiskom dovoljnim da obezbedi silu potiska jednaku celokup-nom teretu materijala stene! Kada bi to stvarno bio slu~aj, onda bi rasednutiblok u su{tini plutao i, prema tome, mogao da se kre}e bo~no, a da ne morada savladava silu trenja.

Da bi objasnili tako nenormalno veliki pritisak, pretpostavlja se da jesama voda kompresovana do stanja abnormalne gustine. U potporu temogu}nosti, Hjubert ukazuje na merenja abnormalnih pritisaka te~nosti povre-meno dobijenih u dubokim bu{otinama nafte i u odre|enim laboratorijskimtestovima. Fizi~ko obja{njenje za takve pritiske predstavlja pretpostavljenokompresivno delovanje sedimenata koji se akumuliraju u geosinklinali, poduslovima koji su takvi da zarobljena voda ne mo`e da pobegne kako su poreu sedimentima sabijanjem redukovane po zapremini. Ovaj fenomen je sasvimmogu} u laboratoriji i mo`da du` ograni~enih oblasti unutar koje su abnor-malni pritisci stvarno izmereni na terenu.

Ali, izgleda sasvim neverovatno da voda kompresovana na ovaj na~inmo`e da se primeni neprekidno na svim mestima du` {iroke ravni klizanjavelikog otklonjenog bloka, a da se na nekim mestima pritisak ne smanji.Svakako bi se, na nekim mestima du` vi{e stotina kvadratnih kilometara kon-taktne povr{ine linije raseda, razvili prelomi ili nabori koji bi omogu}ili da kom-

presovana voda pobegne i da se tako umanji pritisak. Veoma je te{ko zamis-liti da bi ovako izuzetno visoki pritisci te~nosti mogli da se odr`avaju nadstotinama hiljada kvadratnih kilometara tokom miliona godina dok bi slojeviprolazili kroz velike deformacije i pomeraje, da ne spominjemo veliku pret-postavku da bi takvi abnormalni pritisci mogli uop{te da se razviju nad takovelikom obla{}u. Neophodnost formulisanja takve teorije, u nadi da }e sespasiti koncept prevrtanja, prosto ilustruje potpunu fizi~ku neverovatnost ovogkoncepta.

Prema tome, ose}amo da smo u pravu kada odbacujemo celokupan kon-cept prevrtanja, bar kada se primenjuje u razmeri takozvanog Luisovog i pre-vrtanja planine Hart, i mnogih drugih sli~ne veli~ine i vrste, kao {to su ~uveniMaterhorn (Matterhorn) (slika 20) i Miten vrhovi (Mythen Peaks) u Alpima.128Ovo radimo iz dva savr{eno razumna nau~na razloga: kao prvo, postoji punomesta na kojima ne postoje terenski dokazi fizi~ke prirode da su se bilo kakvipokreti te vrste ikada odigrali i, kao drugo, sve razumne primene in`enjerskemehanike na istra`ivanje fenomena ukazuju da je neophodno pomeranje uvelikoj razmeri veoma neverovatno i verovatno fizi~ki nemogu}e.

Mi naravno uvi|amo da postoje dokazi nabiranja i lomljenja du` mnogihpretpostavljenih ravni rasedanja i to bi moglo da ukazuje da se neko kreta-nje odigravalo u gornjim i donjim slojevima u odnosu jednih prema drugima.Ali, to svakako ne dokazuje da su se gornji slojevi kretali vi{e kilometara kakobi teorija prevrtanja zahtevala. ^ak bi i najmanje kretanje proizvelo navedeneporeme}aje. Sli~ni nabori i bre~e se pronalaze du` mnogih ravni talo`enja ukojima slojevi prate standardni redosled i, prema tome, ne moraju biti“obja{njeni” kao prevrtanja. Oni jednostavno daju dokaz velikih pritisaka koji-ma su slojevi bili podvrgnuti tokom procesa izdizanja koji su usledili poslePotopa. Prirodno bi postojalo, generalno, vi{e dokaza za pritiske i napreza-nja du` slojevite ravni nego na drugim mestima, zbog razli~itih elasti~nihosobina materijala na dve strane ravni.

Ali ~ak i kada bi, u cilju argumenta, odobrili da su neka ve}a prevrtanjastvarno mogla da se odigraju, i dalje bi insistirali da bi to bilo fizi~ki mogu}esamo tokom ili ubrzo posle Potopa, dok su slojevi bili jo{ uvek relativno mekii plasti~ni po svom mehani~kom pona{anju, i dok su velike sile neophodneza prevrtanje bile bar shvatljive na osnovu poslepotopnog geolo{kogpode{avanja koje je moralo da se odigra. U svakom slu~aju, jasno je da jehipoteza uniformizma sasvim nepodesna kada se suo~i sa ovim brojnim ivelikim oblastima u kojima su slojevi u “pogre{nom” redosledu!

SSAA@@EETTAAKKU ovom poglavlju smo poku{ali da razmotrimo valjanost uniformisti~kog

pristupa istorijskoj geologiji. Veliki zna~aj ovog principa u geolo{kim tuma~enji-ma je {iroko priznat; svejedno smo videli da je ovaj princip potpuno nepode-san za obja{njavanje najve}eg dela geolo{kih fenomena.

Najzna~ajniji geolo{ki procesi su erozija, talo`enje, glacijacija, dijas-trofizam i vulkanizam. Uniformisti~ki koncept tvrdi da takvi procesi mogu daobjasne slojevite i masivne formacije stena Zemlje. Na{a osnovna zamerkaovom tvr|enju je, me|utim, da karakter i stope aktivnosti procesa nisu mogle

150 151

da budu iste u pro{losti kao {to su danas. Ali, prvobitno objavljivanje uni-formisti~kog u~enja koje su izneli Haton, Plejfer i Lajel je tako|e insistiraloda se stope nisu nikada menjale.

“Lajel se strogo protivio bilo kakvom pozivanju, prilikom obja{njavanjageolo{kih fenomena, na nasilne ‘revolucije‘, tj. katastrofe i potope sa peri-odima mirovanja izme|u njih. Kao rezultat svojih opa`anja, on je postaoube|en da su samo dana{nji uzroci delovali i u pro{losti. Vi{e od toga,on je insistirao da su oni oduvek delovali istom stopom. To je ekstremnioblik principa uniformizma.”129

Dalje istra`ivanje je ubedilo ~ak i uniformisti~ke geologe da ovaj ekstrem-ni oblik u~enja ne mo`e da bude valjan. Previ{e ~injanica postoji o tome daZemljine formacije ne mogu nikako biti u potpunosti obja{njene na osnovusada{njih stopa ovih procesa. Svejedno, princip uniformizma se jo{ uveksmatra za osnovni geolo{ki princip.

U ovom poglavlju smo pokazali da je bilo koji od zna~ajnih geolo{kihprocesa, bez izuzetka, morao u nekom vremenu ili vremenima u geolo{kojpro{losti da deluje veoma ve}im intenzitetom od bilo ~ega danas merljivog.Sada{nja vulkanska aktivnost nije samo koli~inski, ve} i kvalitativno druga~ijaod vulkanskih fenomena geolo{ke pro{losti koji su prouzrokovali velikedajkove i silove, batolite i lakolite, kao i velika polja lave i platoe u svetu,od kojih jedan prekriva oblast od 780.000 km2 u Ju`noj Americi. Sli~no tome,savremena dijastrofi~ka aktivnost, kao {to je zemljotres, je o~igledno u pot-punosti razli~itog reda veli~ine od ogromnih pokreta zemlje u pro{losti. Velikirasedi i nabori iz pro{losti su neuporedivo ve}i od pokreta zemlje danas.Poreklo velikih planinskih venaca, koji su izgleda bili izdignuti sa morskog dnau nedavnoj geolo{koj pro{losti, jo{ uvek je misterija. Nijedna zadovoljavaju}ai op{teprihva}ena teorija orogeneze jo{ uvek nije izneta, {to samo po sebidokazuje da savremeni dijastrofi~ki procesi ne obja{njavaju one koji su delo-vali u ranijoj Zemljinoj istoriji.

Glacijacija je jo{ jedan savremeni proces za koji se veruje da je ostvariozna~ajno geolo{ko delovanje u istorijskim vremenima. Ali, pretpostavlja se daje taj proces delovao u daleko ve}oj razmeri u neposrednoj pro{losti (pleis-tocenu), kao i prilikom ranijih slu~ajeva u geolo{koj istoriji, kako bi objasnilineke {iroko ra{irene geolo{ke fenomene kao {to su tilovi i tiliti. Ne samo dasu sada{nje stope glacijacije nesrazmerno bla`e nego u pro{losti, ve} tako|esavremeni procesi ne mogu da objasne te pro{le poja~ane glacijalne aktivnos-ti. To je tako|e o~igledno na osnovu ~injenice da jo{ uvek nije izneta nijed-na zadovoljavaju}a teorija glacijacije, iako su na~injeni brojni poku{aji.

Najzna~ajniji geolo{ki proces je sedimentacija, koja uklju~uje i eroziju italo`enje. Samu osnovu istorijske geologije ~ini pretpostavljena sekvenca se-dimentnih stena i fosila koje oni sadr`e. Erozija i talo`enje su naravno veomazna~ajni savremeni geomorfolo{ki procesi. Ali ponovo, istra`ivanje sedimen-tnih stena otkriva da su sedimentni procesi u pro{losti morali da budu ikoli~inski i kvalitativno razli~iti od sada{njih. Istaknuta eroziona odlikapro{losti su erozione ravnice; istaknuta odlika talo`enja je geosinklinala.Nijedna od njih nema nikakvu pravu savremenu paralelu, niti ima bilo kakvu

152 153

SSlliikkaa 2200.. MMAATTEERRHHOORRNNOva ~uvena {vajcarska planina je samo jedna od mnogih u Alpima koje su van standardnoggeolo{kog redosleda. Pretpostavlja se da je Materhorn pomeren nekih 50 do 100 km iznad mla|ihstena, uz naknadu eroziju koja je uklonila sve dokaze njegovog kontinuiteta sa svojim izvorom.Slojevi kod podjednako ~uvenog Miten vrha na Alpima su, po uzlaznom redosledu, eocen, trijas,jura i kreda, i smatralo se da su gurnuti celim putem od Afrike u [vajcarsku!

zadovoljavaju}u teoriju razvoja. Isto je ta~no za ve}inu drugih sedimentnihkarakteristika.

Od velikog zna~aja je ~injenica da se savremene sedimentne sredinemogu retko, ako uop{te, prepoznati u sedimentnim stenama, bar ne sanekom sigurno{}u. Iako uniformisti mogu da dovode u pitanje ovu izjavu, onaje potvr|ena ~injenicom da je izneto toliko puno razli~itih {ema za klasifiko-vanje drevnih sredina sedimentacije, od kojih nijedna jo{ uvek nije op{tepri-hva}ena. Mogu biti na~injene samo veoma grube klasifikacije, kao {to su“marinska”, “sredina delte”, itd. Jedan autoritet, iako u velikim pote{ko}amada razvije i izlo`i sopstveni klasifikacioni sistem, ka`e:

“Na `alost, postoji relativno malo sredina koje mogu biti pozitivno identi-fikovane u zapisu stena na osnovu na{eg sada{njeg stanja saznanja.”130

Jo{ je te`e opisati fosilne naslage na osnovu uniformizma. Pokazali smoda je nekakva vrsta katastrofi~kih uslova skoro uvek neophodna za zatrpa-vanje i o~uvanje fosila. Savremeni procesi formiraju veoma malo potencijal-nih fosilnih nanosa, a ve}ina njih je pod uslovima brzog, iznenadnog zatrpa-vanja, koji su abnormalni. Ni{ta uporedivo sa ogromnim fosilnim slojevimariba, sisara, gmizavaca, itd. koji se pronalaze na puno mesta {irom sveta sedanas ne formira.

A ipak, fosili su ti koji predstavljaju osnov istorijske geologije i geolo{kevremenske skale. Fosili su ti koji se smatraju za jedan od sigurnih dokazaorganske evolucije, bez obzira na to kako su oni zatrpani. Svajedno, uni-formizam - savremeni procesi - ne mogu da opi{u fosilne nanose.

Zna~aj fosila u datiranju geolo{kih slojeva ne mo`e biti prenagla{en.Upe~atljivo je da paleontolozi ne mogu da uvide kru`no rezonovanje prilikomove procedure. Jedino fosili se koriste za pripisivanje geolo{kog vremenasloju stena, a ipak se ka`e da sama ta sekvenca fosila predstavlja najve}idokaz organske evolucije! ^injenica da su fosilni dokazi jedini kriterijum zageolo{ko datiranje je ponovo nagla{ena u nedavnom pregledu koji je izneoJele~ki.

“Vi{e nego jasno dokazana i skoro jednoglasno prihva}ena nemogu}nostuspostavljanja bilo kakve prakti~no korisne {iroko regionalne ili svetski{iroke geolo{ke vremenske skale, zasnovane isklju~ivo na fizi~ko-strati-grafskom kriterijumu za ogromno prekambirjumsko vreme, obezbe|ujezaklju~an dokaz da ti fenomeni nemaju nikakav op{te prepoznatljiv zna~ajgeolo{kog vremena.”131

To jest, Jele~ki ka`e da je odsustvo fosila u prekambrijumskim slojevimaspre~ilo izradu bilo kakve vremenske sekvence za njih. Prema tome, o~igled-no je da su samo fosili odgovaraju}i za tu svrhu. [tavi{e, postoji puno pro-tivre~nosti u fosilnim stenama izme|u fizi~kih jedinica stena i vremenskihjedinica odre|enih na osnovu fosila. On ka`e:

154 155

SLIKA 21. Slojevi na ovoj sekciji u Engleskoj se tuma~e kao slojevi krede (Chalk) i pleistocenskiglacijalni tilovi. Smatra se da je glacijalno delovanje otkinulo velike segmente ranijih slojeva kredei prenelo ih kao jednan veliki blok, podi`u}i ih nekih 20 m vertikalno, talo`e}i ih na kraju kao deonanosa tila glacijalnih morena. Me|utim, zapazite neporeme}eno stanje krede, sa svojim horizon-talnim oblicima. Po svom spolja{njem izgledu, ti slojevi su natalo`eni normalno po vertikalnojsekvenci.

SSlliikkaa 2211.. MMEE[[AANNJJEE SSLLOOJJEEVVAA PPLLEEIISSTTOOCCEENNAA II KKRREEDDEE

“Zaista je dobro uspostavljena ~injenica da (fizi~ko-stratigrafske) jedinicestena i njihove granice ~esto prevazilaze geolo{ke ravni vremena nanepravilan na~in, ~ak i unutar najkra}ih razdaljina.”132

Prema tome, fosili i njihove pretpostavljene evolucione sekvenceobezbe|uju jedinu osnovu za podelu stena u vremenske jedinice, koje nema-ju nikakve neophodne veze sa stratigrafskim ili fiziografskim jedinicama.Jele~ki tako|e nagla{ava da ~ak i razli~ite metode radioaktivnog geolo{kogdatiranja nisu obezbedile, i ne mogu da obezbede, kriterijum geolo{kog vre-mena podjednake valjanosti ili korisnosti kao fosili.133

A ipak smo videli da ne samo da je ve}ina fosilnih stena morala da budenatalo`ena pod uslovima koji su nedosledni sa principom uniformizma, ve}da su slojevi koji su datirani fosilima puni brojnih anomalija i protivre~nosti.

Sti~e se utisak, na osnovu geolo{kih ud`benika, da su slojevi u su{tinisvuda uskla|eni, sa najstarijim na dnu, pri ~emu je svaki sloj zamenjen onimpretpostavljenim za slede}i period. Naravno da to nije tako, i svako ko jeupoznat sa ~injenicama uvi|a da to nije tako. Geolo{ka vremenska serija jeizgra|ena na osnovu hipoteti~ke superpozicije slojeva jednih preko drugih{irom sveta.

“Ako bi trebala da se na~ini gomila, kori{}enjem najdebljih sedimentnihslojeva svake geolo{ke periode, ona bi bila najmanje 150 km visoka...Naravno da je nemogu}e da postoji ~ak i zna~ajan deo ovoga na jed-

nom mestu. Kanjon reke Kolorado je, na primer, samo 1,6 km dubok...Primenom principa superpozicije, litolo{ke identifikacije, prepoznavanjadiskordancija i pozivanja na smenu fosila, i debele i tanke mase sepovezuju sa drugim slojevima na drugim mestima. Tako je uspostavljena,detaljno, stratigrafska sukcesija za sve geolo{ke periode.”134

Ova iskrena izjava ~ini metod kojim je geolo{ka vremenska skalaizgra|ena sasvim jasnim. Po{to smo ve} napomenuli da litolo{ka identi-fikacija nije zna~ajna za utvr|ivanje starosti stene, jasno je da “smene fosi-la” predstavljaju jedinu stvarnu osnovu za raspore|ivanje. A to zna~i da jeorganska evolucija bila unapred pretpostavljana prilikom pripisivanja hrono-lo{kih perioda odre|enim sistemima stena i njihovim fosilima.

“Geolozi koriste saznanja organske evolucije onako kako su o~uvana ufosilnom zapisu, kako bi prepoznali i vremenski povezali stenovite zapisedrevnog vremena.”135

I ponovo se to smenjivanje fosilnih organizama, na na~in na koji jeo~uvano u stenama, smatra za ubedljiv dokaz da se evolucija odigrala! I takosmo ponovo zatvorili krug.

Ali ~ak i ovaj pa`ljivo uspostavljen sistem sadr`i brojne protivre~nosti.Brojni fosili su prona|eni daleko van svog mesta u vremenskoj skali, uprkossvim svojim ugra|enim sigurnosnim mehanizmima. [tavi{e, veliki broj navod-no primitivnih organizama je opstao do sada{njeg dana, uklju~uju}i mnogekoji su izgleda sko~ili direktno iz veoma ranih perioda, do sada{njeg vreme-na, ne ostavljaju}i bilo kakve tragove u periodima izme|u njih.

156 157

SSlliikkaa 2222.. RRAAVVAANN ““PPRREEVVRRTTAANNJJAA””

Ovde je prikazana jo{ jedna ravan prevrtanja, ponovo potpuno horizontalna i koja izgleda kao nor-malna ravan sloja. Ovo se naazi u dr`avi Montana. Godnji sloj (Ch) predstavlja kre~njak iz karbona,a donji sloj (Kk) predstavlja gline i pe{~are iz krede.

Uop{te nije neuobi~ajeno da se manji fosili, na kojima je prepoznavanjestena obi~no zasnovano, prona|u van mesta u o~ekivanim sekvencama.Takve anomalije se obi~no obja{njavaju kao jednostavna “pretalo`avanja”.

Zbog svoje male veli~ine lako se prenose razli~itim geolo{kim i biolo{kimagensima i mogu biti pretalo`eni, ili vertikalno ili horizontalno iz svojih `ivot-nih sredina, ili iz mesta u kojima su zatrpani.

“Pretalo`avanje mikrofosila je poznato dugo vremena, i iako je fenomensasvim uobi~ajen, ne treba da oslabi ili ugrozi {iroko ra{irenu upotrebu

mikropaleontolo{kih podataka u geolo{kim tuma~enjima, pod uslovom daje priroda fenomena prepoznata i shva}ena.”136

Ovo, kada se prevede, zna~i da kada se fosili ne nalaze u sloju za kojisu prethodno bili pripisani evolucionom teorijom, mora se pretpostaviti da sunekako bili preme{teni posle svog prvobitnog talo`enja. Nejasan na~in na kojise pretpostavlja da su takvi agensi pomeranja delovali, vidi se iz slede}eg:

“Vertikalno pomeranje, ili iz starijih u mla|e, ili iz mla|ih u starije zone,mo`e tako|e da uklju~uje me{anje sredina.”137

A i sami sistemi stena se ~esto nalaze u nepravilnim odnosima naterenu. Krajnje je uobi~ajeno prona}i takozvane “erozione diskordancije”, kojepredstavljaju one diskordancije (slojevi sa nedostaju}im periodima, navodnoprouzrokovano erozijom tokom tih perioda) koje imaju paralelne slojeveizme|u ranih i sada{njih slojeva, bez o~iglednih dokaza da nisu natalo`eniuzastopno (vidi slike 23 i 24). Na obmanjuju}u prirodu ovih diskordancijaukazuje Tvinhofel, na slede}i na~in:

“Diskordancija koja razdvaja najstariji prekambrijum od najmla|eg pleisto-cena mo`e da ima isti fizi~ki izgled kao ona izme|u najmla|eg pleistoce-na i srednjeg pleistocena. Fosili slojeva koji ograni~avaju diskordanciju sujedini indikatori vrednosti vremena, a oni nisu uvek odlu~uju}i zaodre|ivanje unutar uskih granica. Eroziona diskordancija na neslojevitojsteni (diskordancija sa ne-paralelnim slojevima) mo`e da predstavlja du`evreme od erozione diskordancije, po{to je doga|aj deformacije uklju~en,ali nikako ne sledi da je to uvek slu~aj.”138

Ali, te anomalije su vi{e ili manje bezna~ajne u pore|enu sa brojnimslu~ajevima u kojima se “stare” formacije nalaze kako skladno le`e na“mladim” formacijama. Ti fenomeni se nalaze skoro svuda u brdskim iliplaninskim regionima i pripisani su “rasedanju i pomeraju”. Tvrdi se da suse veliki segmenti slojeva stena nekako odvojili od svojih korena i navedenisu da klize daleko preko susednih regiona. Docnija erozija zatim modifikujetransportovane slojeve tako da su mla|i slojevi na vrhu uklonjeni, ostavlja-ju}i samo starije slojeve iznad nepokretnih mla|ih stena ispod. Postojerazli~ite modifikacije tog koncepta, ali ih je sve te{ko zamisliti mehani~ki. Kao{to smo videli, mnogi ne pokazuju nikakve fizi~ke dokaze za tako ogromankatastrofi~ki pokret.

U svetlu takvih ~estih o~itih protivre~nosti u ustanovljenim geolo{kim vre-menskim sekvencama, pored proizvoljnih metoda i kru`nog rezonovanja uzpomo} kojih je sama skala uspostavljena, i pored bezbrojnih dokaza katas-trofe, a ne uniformizma, kao osnovnog principa talo`enja i izmene geolo{kihslojeva, pisci ove knjige smatraju da sa pravom tvrde da geolo{ki podaci neobezbe|uju valjane dokaze protiv istorijske realnosti op{teg Potopa, onakokako je opisan u 1. Knjizi Mojsijevoj. Otuda je opravdano dati novo tuma~enjetih podataka koje }e biti u skladu sa biblijskim izve{tajem o Stvaranju iPotopu.

Geolo{ka vremenska skala je krajnje osetljiva osnova na kojoj je podignu-ta ogromna i nezgrapna superstruktura tuma~enja. Dr E. M. Spiker (E. M.Spieker), profesor geologije na Univerzitetu u Ohaju, nedavno je priznao:

158 159

SSlliikkaa 2233.. ““OOBBMMAANNJJUUJJUU]]EE SSLLAAGGAANNJJEE”” IILLII PPAARRAAKKOONNKKOORRDDAANNCCIIJJAATo je tipi~an primer krajnje uobi~ajenog, a ipak sasvim paradoksalnog, fenomena, koji predstavljasavr{eno uklopljenu superpoziciju mla|eg sloja na daleko starijem, sa puno slojeva geolo{kestarosti izme|u ta dva koji u potpunosti nedostaju. D`efersonvil (Jeffersonville) kre~njak, iz donjegdela srednjeg devona, ovde le`i sasvim normalno na Luizvil (Louisville) kre~njaku, iz perioda sred-njeg silura. Ovde je zna~ajno da su te formacije razdvojene sa vi{e od 900 m slojeva u drugimdelovima uvale Apala~a, i zbog toga se mora pretpostaviti da je izme|u njih proteklo vi{e milionagodina, iako izgledaju kao da mora da su brzo natalo`eni jedan posle drugog. Ovaj fenomen jerazli~ito nazivan kao “eroziona diskordancija”, “obmanjuju}e slaganje”, i od nedavno, od strane C.O. Danbara (Dunbar), i D`ona Rodgersa (John Rodgers), “parakonkordancija”. (Principles ofStratigraphy, New York, Wiley, 1957, p. 119).

“Da li na{a vremenska skala, onda, sadr`i u sebi prirodni zakon? Ne...Pitam se koliko nas shvata da je vremenska skala u su{tini zamrznuta usvom sada{njem obliku od 1840...? Koliko je svetske geologije bilo poz-nato 1840? Deo zapadne Evrope, nijedan previ{e dobro, i manji obodiisto~ne Severne Amerike. Celokupna Azija, Afrika, Ju`na Amerika i ve}inaSeverne Amerike su bili u stvari nepoznati. Kako su se pioniri usudili dapretpostave da }e njihova skala odgovarati stenama u tim velikim oblas-tima, a kamoli za ve}inu sveta? Samo dogmatskom pretpostavkom - pros-to pro{irenje vrste razmi{ljanja koju je Verner (Werner) razvio na osnovu~injenica u svom malom okrugu u Saksoniji. A u mnogim delovima sveta,naro~ito Indiji i Ju`noj Americi, ona ne odgovora. Ali je ~ak i tamo pri-menjena! Sledbenici osniva~a su obi{li Zemlju i na proizvoljan na~in pode-sili da odgovara formacijama koje su na{li, ~ak i na mestima gde stvarne~injenice doslovno govore protiv toga. Toliko su fleksibilne i prilagodljive‘~injenice‘ geologije.”139Da je gornje optu`be izneo D`ord` Mek Krejdi Prajs ili neki drugi savre-

meni protivnik uniformisti~ke geologije, one bi bile gnevno odba~ene kao vikaneukog fundamentaliste. Ali, ~injenica je da je dr Spiker tako potpuni uni-formista da je njegov cilj u ovakvom izlaganju slabosti osnovne geolo{ke teori-je prvenstveno da negira da su se bilo kakve revolucije ili drugi geolo{kidoga|aji svetskog zna~aja ikada odigrali i da su, prema tome, granice izme|urazli~itih sistema besmislene. To jest, on insistira da ne postoji stvarna pre-poznatljiva granica izme|u krede i tercijara, na primer, ili izme|u kambrijumai ordovicijuma, ili izme|u bilo koja druga dva navodno susedna sistema.

Sa ovim tvr|enjem bi se sigurno slo`ili, ali isti nedostaci u osnovnomkarakteru geolo{ke vremenske skale, koje daju za pravo Spikeru da negirarealnost njenih navodnih podela, daju tako|e nama za pravo da negiramorealnost njenih navodnih sekvenci.

U slede}em poglavlju na~ini}emo istra`iva~ki poku{aj da ponovo protu-ma~imo stvarne podatke geologije, tra`e}i sistem koji je u skladu i sa biblij-skim zapisom i oslobo|en bezbrojnih anomalija i protivre~nosti sada{njeg uni-formisti~kog sistema. Zaklju~ujemo ovo poglavlje jo{ jednim navodomSpikera, ponovo nagla{avaju}i da je celokupna geolo{ka vremenska skalazasnovana samo i jedino na paleontologiji, {to zna~i na pretpostavci organskeevolucije:

“A {ta je u su{tini ta vremenska skala - na kojim kriterijumima se zasni-va? Kada se sve pre~isti, i p{enica odvoji od kukolja, sigurno je da jedobijena p{enica uglavnom paleontolo{ki zapis, a veoma je verovatno dasu fizi~ki dokazi kukolj.”140

LLiitteerraattuurraa1. Dorsey Hager: “Fifty Years of Progress in Geology,” Geotimes, Vol. II, No. 2, (August 1957),

p. 12. 2. George Gaylord Simpson: “The World Into Which Darwin Led Us,” Science, Vol. 131, April

1, 1960, p. 967.

160 161

SSlliikkaa 2244.. DDVVOOSSTTRRUUKKAA PPAARRAAKKOONNKKOORRDDAANNCCIIJJAA

U ovom kamenolomu u Tenesiju izlo`ene su dve velike parakonkordancije, iznad i ispod Pegramkre~njaka, koji predstavlja sloj donjeg dela srednjeg devona. ^atanuga (Chattanooga) glina iznad jesloj gornjeg devona, a Lego kre~njak ispod je sloj srednjeg silura. Ponovo ne postoje nikakvi fizi~kidokazi o bilo kakvom zna~ajnom proteklom vremenu izme|u talo`enja ovih razli~itih slojeva.

3. Walter H. Bucher: “International Responsibilities of Geologists,” Geotimes, Vol. I, No. 3,1956, p. 6.

4. W. D. Ellison: “Protecting the Land Against the Raindrop's Blast,” Scentific Monthly, Vol.68, April 1949, pp. 241-51.

5. Linsley, Kohler, and Paulhus: Applied Hydrology (New York, McGraw-Hill, 1949), p. 322. 6. Harry R. Leach: “Soil Erosion,” u Hydrology, O. E. Meinzer, Ed., (New York, Dover, 1942),

p. 609.7. C. S. Fox: Water (New York, Philosophical Library, 1952), p. xx. (Clayton H. Reitan:

“Distribution of Precipitable Water Vapor over the Continental United States,” Bulletin of theAmerican Meteorological Society, Vol. 41, February 1960, p. 86).

8. Genesis 9,11.9. Genesis 7,11. 10. Edwin L. Hamilton: “The Last Geographic Frontier: The Sea Floor,” Scientific Monthly, Vol.

85, December 1957, p. 303.11. Francis P. Shepard: Submarine Geology (New York, Harper's, 1948), pp. 231-233.12. Wm. D. Thornbury: Principles of Geomorphology, (New York, Wiley, 1954), p. 472. 13. Ibid, p. 475.14. Kenneth K. Landes, “Illogical Geology,” Geotimes, Vol. III, No. 6 (March 1959), p. 19. 15. Gary Webster: “Volcanoes: Nature's Blast Furnaces,” Science Digest, Vol. 42, Nov. 1957,

p. 5.16. Edwin L. Hamilton, op. cit., p. 299. 17. R. F. Flint: Glacial Geology and the Pleistocene Epoch (New York, Wiley, 1947), pp. 514-

15. Vidi tako|e op{irno nabrajanje pliocensko-pleistocenskih izdizanja u Flintovom novijem radu,Glacial and Pleistocene Geology (New York, Wiley, 1957), pp. 501-502.

18. William J. Miller: An Introduction to Historical Geology (6th Ed., New York, Van Nostrand,1952), p. 12.

19. N. Heribert-Nilsson: Synthetische Artbildung (Verlag CWH Gleerup, 1953), p. 1188.20. Richard Goldschmidt: “Evolution, as Viewed by One Geneticist,” American Scientist, Vol.

40, Jan. 1952, p. 98. 21. W. D. Thornbury, op. cit., pp. 16, 17. 22. Rhodes W. Fairbridge: “The Changing Level of the Sea,” Scientific American, Vol. 202, May

1960, p. 70. 23. Pod “grupom” se misli na celokupni broj vrsta koje su `ivele u to vreme. Skup vrsta, a

ne bilo koja odre|ena vrsta, se smatraju tipi~ne za odre|eno doba, iako se odre|ene pojedina~nevrste tako|e koriste kao “indeks fosili” u puno slu~ajeva.

24. Schuchert and Dunbar: Outlines of Historical Geology (4th Ed., New York, Wiley, 1941), p.53.

25. O. H. Schindewolf: “Comments on Some Stratigraphic Terms,” American Journal of Science(Vol. 255, June 1957), p. 394.

26. Richard Goldschmidt: “Evolution, as Viewed by One Geneticist,” American Scientist, Vol.40, January 1952, p. 84.

27. Ibid., p. 94.28. Carl O. Dunbar: Historical Geology (New York, Wiley, 1949), p. 52. 29. R. H. Rastall article, “Geology,”, in Encyclopedia Brittannica, 1956, p. 168, Vol. 10. U

sli~nom tonu, iako u ne{to druga~ijoj vezi, E. I. Vajt (White) ka`e: “Paleogeografija je sve samo neegzaktna nauka, pre svega zbog na{eg ograni~enog znanja, ali tako|e i zbog subjektivnogtuma~enja, i {tavi{e, postoji opasnost od kru`nog argumenta, jer je geografija ovih ranih vremenazasnovana bar delom na rasporedu i navodnom stani{tu samih fosila kojima se bavimo.” (“OriginalEnvironment of the Craniates,” in Studies on Fossil Vertebrates, ed. by T. S. Westoll, London,Athlone Press, 1958).

30. U ve}ini slu~ajeva, “indeks fosili” su morski organizmi.31. Schuchert and Dunbar, op. cit., p. 5. 32. Schindewolf, loc. cit.33. U istorijskom razvoju filogenija paleontolo{kog zapisa, veoma su kori{}ena pore|enja sa

ontogenijama otkrivenim embriolo{kim istra`ivanjima, i istra`ivanjima uporedne anatomije.34. Pirsson, L. V., and C. Schchert: Textbook of Geology (New York, Wiley, 1920), Vol. I, p.

5.35. F. H. Lahee: Field Geology (Fifth Ed., New York, McGraw-Hill, 1952), p. 139.36. N. M. Fenneman: Physiography of the Western United States (New York, McGraw-Hill,

1931), p. 229. Italik je na{.

37. R. C. Hussey: Historical Geology (New York, McGraw-Hill, 1947), p. 54. 38. Spisak od 450 vulkana koji su ispoljavali erupcije u istorijskim vremenima su dali B.

Gutenberg and C. F. Richter u svom Seismicity of the Earth (Princeton, N. J., University Press,1949), pp. 253-267.

39. Zanimljivo je da je sama planina Ararat stara vulkanska kupa visoka 5100 metara.40. Charles Schuchert: Stratigraphy of the Eastern and Central United States (New York, Wiley,

1943), pp. 117-122.41. Tuzo Wilson: “The Crust,” u The Earth and its Atmosfere, D. R. Bates, ed., (New York,

Basic Books, Inc., 1957), p. 63. 42. W. H. Bucher: “Fundamental Properties of Orogenic Belts,” Transactions, American

Geophysical Union, Vol. 32, August 1951, p. 514.43. L. H. Adams: “Some Unsolved Problems of Geophysics,” Transactions, American

Geophysical Union, Vol. 28, October, 1947, p. 673.44. J. Tuzo Wilson: “Orogenesis as the Fundamental Geologic Process,” Transactions,

American Geophysical Union, Vol. 33, June, 1952, p. 445.45. Armand J. Eardley: “The Cause of Mountain Building-an Enigma,” American Scientist, Vol.

45, June, 1957, p. 189.46. Tri novije teorije od velikog interesa jesu teorije D`. Tuzo Vilsona (J. Tuzo Wilson)

(“Geophysics and Continental Growth,” American Scientist, Vol. 47, March 1959, pp. 1-24), kojipretpostavlja da su se kontinenti u potpunosti razvili vulkanskim delovanjem tokom geolo{kog vre-mena, pri ~emu je izlaze}a magma dovela do velike kontrakcije i preloma Zemljine kore; Chares H.Hapgood (Earth's Shifting Crust, Pantheon, 1958), koji zami{lja kako struktura Zemljine kore klizipreko polute~ne ili plasti~ne stene u omota~u kao odgovor na centrifugalne sile neravnomerno ras-pore|enih masa stena i leda na kontinentima, i George C. Kennedy (“The Origin of Continents,Mountain Ranges, and Ocean Basins,” American Scientist, Vol. 47, December 1959, pp. 491-504),koji obja{njava izdizanje i spu{tanje na osnovu porasta i smanjenja gustina stena na velikim dubi-nama kao rezultat promene fizi~kog stanja. Svaki od ovih autora tvrdi da postoji dobar stepen sla-ganja strukturnih implikacija njegove teorije sa opa`enim odlikama Zemljine kore. Svaka teorija je,naravno, veoma naga|aju}a.

47. L. Don Leet: Causes of Catastrophe (New York, McGraw-Hill, 1948), p. 31.48. F. E. Zeuner: Dating the Past (2nd Ed., London, Meuthen & Co., Ltd., 1950), p. 303.49. W. D. Thornbury: Principles of Geomorphology (New York, Wiley, 1954), p. 354.50. Vidi str. 217-227.51. Wm. L. Stokes: “Another Look at the Ice Age,” Science, Vol. 122, October 28, 1955, p.

815.52. Ibid., p. 820. Jo{ novija teorija je teorija Maurice Ewing and W. L. Donn (“A Theory of Ice

Ages,” Science, Vol. 127, May 16, 1958, pp. 1159-1162). Teorija je donekle sli~na Stoksovoj, alije veoma naga|aju}a, uklju~uju}i izme|u ostalog pomeranje polova. D. A. Livingston (Science, Feb.20, 1959, pp. 463-4) i drugi su je o{tro kritikovali. Obja{njenje na osnovu pomeranja kontinenatadaje Charles H. Hapgood u svojoj knjizi Earth's Shifting Crust (Pantheon, 1958).

53. W. H. Bucher: “Megatectonics and Geophysics,” Transactions American Geophysical Union,Vol. 31, August 1950, p. 500-501. Vidi tako|e Matt Walton: “Granite Problems,” Science, Vol. 131,March 4, 1960, pp. 635-645.

54. W. C. Krumbein & L. L. Sloss: Stratigraphy and Sedimentation (San Francisco, W. H.Freeman & Co., 1951), pp. 388-389.

55. Ibid., p. 386.56. Francis P. Shepard, vode}i marinski geolog, ukazuje na ~injenicu da su, uprkos dogmi uni-

formizma, geolozi u stvari obratili malo pa`nje ~ak i na sada{nje procese prilikom izgradnje svojihtuma~enja sedimentnih stena. On ka`e: “Smatra se da se ve}ina sedimentnih stena natalo`ila umorima u pro{losti. Jedan od glavnih ciljeva geolo{kih istra`ivanja je bio tuma~enje uslova pod koji-ma su ti drevni sedimenti natalo`eni. Jedno od o~iglednih mesta kojima se treba rukovoditi pri timtuma~enjima su nanosi sada{njosti. Prema tome je prili~no iznena|uju}e videti koliko malo pa`njesu geolozi posvetili tim nedavnim morskim sedimentima do poslednjih godina”. (“MarineSediments,” Science, Vol. 130, July 17, 1959, p. 141).

57. Paul D. Krynine: “A Critique of Geotectonic Elements,” Transactions, American GeophysicalUnion, Vol. 32, October 1951, p. 743-44.

58. W. H. Bucher: “Fundamental Properties of Orogenic Belts,” Transactions, AmericanGeophysical Union, Vol. 32, August 1951, p. 514.

59. L. H. Adams, op. cit., p. 676.

162 163

60. George C. Kennedy: “The Origin of Continents, Mountain Ranges, and Ocean Basins,”American Scientist, Vol. 47, December 1959, p. 495.

61. W. D. Thornbury: Principles of Geomorphology (New York, Wiley, 1954), p. 180.62. Thornbury, op. cit., p. 401. Novija istra`ivanja Breca i drugih u toj oblasti su dalje potvrdili

katastrofi~ko deluvijalno poreklo krastave zemlje. Vidi ~lanak: “Channeled Scabland of Washington:New Data and Interpretations,” J. H. Bretz, H. T. V. Smith, & G. E. Neff, Bulletin of the GeologicalSociety of America, Vol. 67, August 1956, pp. 957-1049.

63. N. M. Fenneman: Physiography of Western United States (New York, McGraw-Hill, 1931),p. 11.

64. Ibid., p. 14. Zapazite da to nije eroziona povr{ina i prema tome nije eroziona ravnica.65. Ibid., p. 147.66. Ibid., p. 274.67. George C. Kennedy, op. cit., p. 493.68. Ibid., p. 494.69. Joseph F. Friedkin: “A Laboratory Study of the Meanderings of Alluvial Rivers” (Vicksburg,

U.S. Waterways Experiment Station, Mississipi River Commission, 1945).70. William J. Miller: Introduction to Historical Geology (New York, Van Nostrand, 1952), pp.

12-16.71. Za najdetaljniji opis tih izuzetnih nanosa, vidi The Mammoth and the Flood, istaknutog

arheologa iz devetnaestog veka, Sir Henry Howorth (London; Sampson Low, Marston Searle, &Risington, 1887). Vidi tako|e na{u raspravu, pp. 288-291.

72. Kako }e se videti, mekani delovi su ~esto o~uvani.73. “Fishing for Fossils,” Vol. 63, Compressed Air Magazine, March 1958, p. 24.74. I. Velikovsky: Earth in Upheval, (New York, Doubleday and Co., 1955), p. 222. M.

Brogersma-Sanders ka`e: “@ivot ve}ine `ivotinja u moru se zavr{ava kada ih druge `ivotinje uhvate;one koje uginu na druge na~ine }e pre ili kasnije pojesti strvinari.” (Treatise on Marine Ecology andPaleoecology, Vol. I, Geological Society of America Memoir 67, 1957, p. 972).

75. R. D. Manwell: “An Insect Pompeii,” Scientific Monthly, Vol. 80, June 1955, p. 357-358.76. Brother G. Nicholas: “Recent Paleontological Discoveries from Cumberland Bone Cave,”

Scientific Monthly, May 1953, Vol. 76, p. 301.77. N. Heribert-Nilsson: Synthetische Artbildung, pp. 1194-1195.78. Ibid., pp. 1195-1196.79. N. O. Newell: “Adequacy of the Fossil Record,” Journal of Paleonthology, Vol. 33, May

1959, p. 496.80. Ibid., p. 495.81. Ibid., p. 492. Harry S. Ladd, iz udru`enja U. S. Geological Survey, opisuju}i slojeve fosil-

nih haringi u miocenskim glinama Kalifornije ka`e da je “vi{e od milijardu riba, u proseku od 15do 20 cm u du`ini, uginulo na 10 km2 na dnu zaliva.” (“Ecology, Paleontology, and Stratigraphy,”Science, Vol. 129, January 9, 1959, p. 72).

82. Eugene Ayres and Charles A. Scarlott: Energy Sources: the Wealth of the World (New York,McGraw-Hill Book Co., 1952), p. 53.

83. Krumbein and Sloss: Stratigraphy and Sedimentation (San Francisco, W. H. Freeman &Co., 1951), p. 376.

84. E. S. Moore: Coal, Its Properties, Analysis, Classification, Geology, Extraction, Uses andDistribution (New York, 2nd Ed., Wiley, 1940), p. 146.

85. C. A. Arnold: Introduction to Paleobotany (New York, McGraw-Hill, 1947), p. 124.86. Leonard G. Schultz: “Petrology of Underclays,” Bulletin, Geological Society of America, Vol.

69, April 1958, pp. 391-392.87. Otto Stutzer ka`e: “Iznete su brojne teorije za obja{njenje prenosa tih blokova stena do

svog polo`aja. Filipsovo (1855) obja{njenje da su blokovi no{eni, tako {to su dr`ani korenima plu-taju}eg drve}a, jo{ uvek ima najve}u podr{ku me|u geolozima.” (Geology of Coal, preveo A. C.Noe, Chicago, University of Chicago Press, 1940, p. 277).

88. Miller, op. cit., p. 16.89. W. H. Twenhofel: Principles of Sedimentation (2nd Ed., New York, McGraw-Hill, 1950), p.

621.90. “Tamo gde se katastrofe javljaju situacija je druga~ija... Pitanje je da li stotine ki~menja-

ka usmr}enih olujama ostavljaju vidljive tragove u sedimentu, ali ako ubijanje dosegne katastrofi~kerazmere, {ansa je daleko ve}a.” (M. Brongersma-Sanders: “Mass Mortality in the Sea,” Ch. 29 uMarine Ecology and Paleoecology, Vol. I, Joel Hedgpeth, Ed., Geological Society of America Memoir67, 1957, p. 972). “Sli~nost sedimenata u regionima u kojima se katastrofe odigravaju sa

odre|enim fosilnim nanosima ukazuje da je katastrofi~ko ubijanje igralo svoju ulogu u geologiji.”(Ibid., p. 973).

91. O. D. von Engeln and K. E. Caster: Geology (New York, McGraw-Hill, 1952), p. 423.92. Robin S. Allen: “Geological Correlation and Paleoecology,” Bulletin of the Geological Society

of America, Vol. 59, January 1948, p. 2.93. “Kako mo`emo da budemo sigurni da su te velike mase stena, koje te`e vi{e miliona

tona, stvarno pomerane du` povr{ine Zemlje na razdaljine koje se mogu kretati i do 40 km?... Namestima na kojima su vekovi erozije skinuli dovoljno stena koje le`e preko, geolozi mogu da gleda-ju kroz nastale erozione otvore, ili ‘prozore‘, i da vide mla|e stene ispod, sa njihovim mla|im fo-silima - protivre~nost jednog od uspostavljenih pravila geolo{ke nauke.” (P. M. Tiden, “MountainsThat Moved,” Science Digest, Vol. 44, June 1959, p. 74).

94. Albert C. Ingalls: “The Carboniferous Mystery,” Vol. 162, Scientific American, January1940, p. 14.

95. Ibid.96. Roland T. Bird, “Thunder in His Footsteps,” Natural History, May, 1939, p. 255. Bird je

li~no istra`io re~no korito iz koga su ti otisci stopala ise~eni, i D`ejms Rajals (James Ryals), vlas-nik zemlji{ta, mu je rekao da je celokupna staza tih “ljudskih tragova” nedavno isprana. “Moje izne-na|enje je delom nadvladano Rajalsovim nemarnim upu}ivanjem na njih kao o ostacima ljudskihstopala. Nasme{io sam se. Nijedan ~ovek nikada nije postojao u dobu gmizavaca...” (str. 257).Rajals je jedino mogao da mu poka`e jedan takav trag, duga~ak 38 cm, “ali na osnovu tog traganije mogao da se donese nikakav zaklju~ak”. Me|utim, on je insistirao da se tragovi dinosaurusajo{ uvek mogu na}i u re~nom koritu. Na njegovo potpuno zaprepa{}enje, Bird je otkrio ne samotragove velikih troprstih dinosaurusa meso`dera, ve} i tragove gigantskog sauropoda, 60 x 95 cm,370 cm razdvojenih, i uronjenih veoma duboko u blato! (Vidi tako|e, R. T. Bird, “We Captured a'Live' Brontosaurus,” National Geographic Magazine, May, 1954, pp. 707-722). Uprkos svemutome, Bird je odbacio velike otiske ljudskih stopala kao ve{te rezbarije.

97. C. L. Burdick, u The Naturalist, Vol. 16, Spring 1957. Tako|e, u Signs of the Times, July22, 1950.

98. Otto Stutzer: Geology of Coal (preveo A. C. Noe, Chicago, University of Chicago Press,1940), p. 271.

99. Charles M. Bogert: “The Tuatara: Why Is It a Lone Survivor?” Scientific Monthly, Vol. 76,March 1953, p. 165.

100. Ibid., p. 166.101. Ibid., p. 167.102. A. S. Romer, review of “The Search Beneath the Sea,” by J. L. B. Smith, Scientific

Monthly, Vol. 84, February 1957, p. 101.103. Bentley Glass: “New Missing Link Discovered,” Science, Vol. 126, July 26, 1957, p. 158.104. Harry S. Ladd: “Ecology, Paleontology and Stratigraphy,” Science, Vol. 129, January 9,

1959, p. 74.105. Vidi Bernard Heuvelmans, On the Track of Unknown Animals (Hill and Wang, Inc., 1959,

558 pp.) za zanimljivu raspravu o mnogim takvim mogu}nostima.106. “Living Fossil Resembles Long-Extinct Trilobite,” Science Digest, Vol. 42, December 1957.

Novija napomena ka`e da su nau~nici sa Skrips univerziteta zapo~eli intenzivnu potragu za `ivimtrilobitima. “Veoma zainteresovani za lov na `ive fosile su Robert H. Parker, ekolog sa Skripsa, idr Hening Lem~i (Henning Lemche), zoolog iz Danske, koji ka`u da ne veruju da su trilobiti izumr-li, i planiraju da tra`e ove organizme.” (“Start Search for Living Trilobites,” Science Digest,September 1959, p. 81).

107. Ralph W. Chaney: “Metasequoia Discovery,” American Scientist, Vol. 36, October 1948,p. 490.

108. Vidi nedavni ~lanak M. King Hubbert and Wm. W. Rubey, “Role of Fluid Pressure inMechanics of Overthrust Faulting,” (Bulletin of Geological Society of America, Vol. 70, Feb. 1959,pp. 115-166) za obimno nabrajanje oblasti ovog tipa, pp. 119-122.

109. Hubbert and Rubey, op. cit., p. 122. Na sli~an na~in, Filip B. King ka`e: “Izgledamehani~ki nemogu}e da su veliki slojevi stene mogli da se kre}u du` skoro ravnih povr{inaprelaze}i zna~ajne razdaljine, iako su nedavni radovi Rubija i Hjuberta bacili novo svetlo na na~inna koji je to moglo da se ostvari” (“The Anatomy and Habitat of Low-Angle Thrust Faults,” AmericanJournal of Science, Vol. 258-A, 1960, p. 115).

110. William G. Pierce: “Heart Mountain and South Fork Detachment Thrust of Wyoming,”Bulletin of the American Association of Petroleum Geologists, Vol. 41, April 1957, p. 596.

111. Ibid., p. 592.

164 165

112. Ibid., p. 598.113. Ibid., p. 625.114. Vidi naro~ito, Evolutionary Geology and the New Catastrophism (Mountain View, California,

Pacific Press Publishing Association, 1926), pp. 105-146.115. Mislimo da je Prajs stvarno ignorisan zbog svog jakog slu~aja protiv uniformizma, slu~aja

koga je lak{e ismevati ili ignorisati nego pobiti.116. J. L. Kulp: “Flood Geology,” Journal of the American Scientific Affiliation, Vol. 2, January

1950, pp. 1-15.117. Wm. D. Thornbury: Principles of Geomorphology (New York, Wiley, 1954), p. 268. Novija

istra`ivanja ukazuju da je rasedni blok {irok 560 km, sa pomerajem od najmanje 55 ili 65 km, idebelim oko 10 km! (C. P. Ross and Richard Rezak: The Rocks and Fossils of Glacier NationalPark, U. S. Geological Survey Professional Paper 294-K, 1959, pp. 422, 424, plate 53C).

118. J. L. Kulp, op. cit., navode}i R. G. McConnell, Annual Report, Canadian Geological Survey,1886, Part D, p. 34. Ros i Rezak ka`u: “Ve}ina posetilaca, naro~ito onih koji ostaju na putevima,sti~e utisak da su slojevi pojasa neporeme}eni i da le`e skoro isto toliko ravno kao kada su bilinatalo`eni u moru koje je nestalo pre toliko puno godina” (op. cit., p. 420).

119. C. P. Ross and Richard Rezak, op. cit., p. 424.120. Walter E. Lammerts, Personal Communication, November 27, 1957.121. Hubbert and Rubey, op. cit., p. 126.122. Ibid., p. 128.123. Adrian E. Scheidegger: Principles of Geodynamics (Berlin, Springer-Verlag, 1958), p. 103.124. Ibid., p. 243.125. Ibid., p. 241.126. M. King Hubbert and Wm. W. Rubey: “Role of Fluid Pressure in Mechanics of Overthrust

Faulting,” Bulletin of the Geological Society of America, Vol. 70, February 1959, pp. 115-205.127. Op. cit., p. 129. Karl Terzaghi, navedeni autor, je verovatno vode}i svetski autoritet po

pitanju mehanike zemlji{ta.128. Vidi tako|e slike 21 i 22 za jo{ dva primera navodnog prevrtanja slojeva koji po spo-

lja{njem izgledu u potpunosti odaju utisak da su normalno natalo`eni na svojim sada{njim mesti-ma.

129. O. D. von Engeln and Kenneth E. Caster: Geology, p. 25.130. W. C. Krumbein and L. L. Sloss: Stratigraphy and Sedimentation (San Francisko, W. H.

Freeman and Co., 1951), p. 254.131. J. A. Jeletzky: “Paleontology: Basis of Practical Geochronology,” Bulletin of the American

Association of Petroleum Geologists, Vol. 40, April 1956, p. 684.132. Ibid., p. 685.133. Ibid., pp. 688-91.134. O. D. von Engeln and Kenneth E. Caster: Geology, pp. 417-18. 135. Ibid., p. 423.136. Daniel J. Jones: “Displacement of Microfossils,” Journal of Sedimentary Petrology, Vol.

28, December 1958, p. 453.137. Ibid., p. 455. H. S. Ladd daje upe~atljiv primer za to: “Uzorak iz dubina Pacifika... je

sadr`ao pome{ane skupine foraminifera iz sada{njosti, srednjeg tercijara, paleocena i krede.”.(Treatise on Marine Ecology and Paleoecology, Geological Society of America Memoir 67, 1957,Vol. II, p. 40).

138. W. H. Twenhofel: Principles of Sedimentation (2nd Ed., New York, McGraw-Hill, 1950), p.562.

139. Edmund M. Spieker: “Mountain-Building Chronology and Nature of Geologic Time-Scale,”Bulletin American Association of Petroleum Geologists, Vol. 40, August 1956, p. 1803.

140. Ibid., p. 1806.

UUVVOODD Uniformisti~ki geolozi 19. veka su, odbacuju}i biblijsko svedo~anstvo o

uni{tenju i katastrofi, i o svim geolo{kim implikacijama, i prihvataju}i umestotoga filozofiju evolucionog naturalizma, izgradili svoj sistem istorijske geologi-je na takvoj osnovi od peska. Rezultat je, kao {to smo videli u prethodnompoglavlju, ono {to je dr Robin S. Alen nazvao “sada{nje `alosno stanje na{ediscipline”,1 pseudonauka sastavljena (kako su geolozi Rastal, Spiker, i ostalisami istakli) od skrpljenog kru`nog rezonovanja. Proizvoljna tuma~enja, obi~nepretpostavke i dogmatski autoritarizam - sistem ~iji je smisao da razjasnicelokupnu evolucionu istoriju Zemlje i njenih stanovnika, a koji je ipak istovre-meno ispunjen bezbrojnim prazninama i protivre~nostima.

Ali, mi ne ka`emo te stvari u kriti~nom tonu ili sa posebnim osobama naumu. Smatramo da se ortodoksna privr`enost geologa uniformisti~kom prin-cipu samo retko mo`e pripisati antibiblijskoj predrasudi. Umesto toga, to jeproizvod naro~ite pozadine, uslovljene obrazovanjem i grupnim pritiskom karazmi{ljanju uvek na osnovu evolucije i uniformizma. Mnogi geolozi su iskrenoreligiozni, ose}aju}i se vi{e ili manje zadovoljnim da su ti koncepti u su{tiniuskladivi sa teizmom i mo`da ~ak i sa Biblijom, iako veoma retko stvarnoobjavljuju takva mi{ljenja.

Niti je taj kriticizam namenjen celokupnoj geologiji, ve} samo uni-formisti~kom tuma~enju istorijske geologije. Nauke minerologije, petrologije,geofizike, rudarske geologije, geologije nafte, strukturne geologije, seiz-mologije, geohemije, marinske geologije, petrografije, sedimentacije i geologi-je podzemnih voda predstavljaju grane geologije i prave nauke u svakomsmislu te re~i. Skoro isto toliko bi se moglo re}i i o naukama geomorfologi-je i stratigrafije, iako je neophodno puno pretpostavki koje ulaze u te disci-pline, ~ak i o paleontologiji u njenim opisnim aspektima. Istorijska geologijaje samo mali i ekonomski nezna~ajan aspekt istra`ivanja geologije u celini, ipredstavlja jedini aspekt o kome mi govorimo. Potpuna reorijentacija istorij-ske geologije bi bila u potpunosti mogu}a bez bilo kakvih ozbiljnih efekata nadruge grane geologije uop{te.

I naravno, nema spora sa podacima ~ak i istorijskih geologa, ve} samosa tuma~enjima tih podataka. Kao {to smo videli, podaci na kojima je istorij-

166 167

PPooggllaavvlljjee 66

BBiibblliijjsskkii ookkvviirr zzaa iissttoorriijjsskkuuggeeoollooggiijjuu

169168

ska geologija bila zasnovana u potpunosti su paleontolo{ki, a okvir tuma~enjaje bio uniformizam i evolucija. Prethodno poglavlje je pokazalo neke odozbiljnih slabosti tog okvira, navode}i na zaklju~ak da ni{ta ne bi stvarno biloizgubljeno poku{avanjem da se paleontlo{ki i geolo{ki podaci organizuju napotpuno novoj osnovi.

Mi verujemo da to mo`e biti u~injeno najefektivnije uz pomo} jasnih izja-va i opravdanih implikacija biblijskog otkrivenja. Na kraju krajeva, bilo kojestvarno saznanje o poreklu ili o Zemljinoj istoriji koja prethodi ljudskim istorij-skim zapisima mo`e se dobiti samo preko bo`anskog otkrivenja. Po{to istorij-ska geologija za razliku od drugih nauka, ne mo`e da se bavi trenutnovidljivim i ponovljivim doga|ajima, samo po sebi je nemogu}e ikada stvarnodokazati, nau~nim metodom, bilo kakvu hipotezu koja se odnosi na istorijupre ~oveka.

Po{to je veoma zna~ajno za ~oveka da shvati prirodu svog nastanka, kaoi prirodu Zemlje na kojoj boravi, i zbog nemogu}nosti da ikada stvarno saznao tim pitanjima na drugi na~in, veoma je razumno da je njegov Tvorac na nekina~in otkrio bar neke osnovne stvari o njima. Jevreji i hri{}ani su vi{e veko-va verovli da je to otkrivenje dato u onome {to je poznato kao 1. KnjigaMojsijeva, i zaista ne postoji ozbiljan rival takvom otkrivenju u bilo kojimdrugim religioznim knjigama ~ove~anstva.

Kao posledica toga je opravdano, i duhovno i nau~no, poku{ati da se izra-di prava nauka Zemljine istorije na osnovu okvira otkrivenog u Bibliji, umestona uniformisti~kim i evolucionim pretpostavkama. To bi se trebalo uraditi, nesa stavom poku{avanja da se biblijski opisi uklope u podatke i teorije nauke,ve} dopu{tanjem da Biblija govori za sebe i zatim poku{avanjem da segeolo{ki podaci shvate u svetlu njenih u~enja.

PPOODDEELLAA GGEEOOLLOO[[KKEE IISSTTOORRIIJJEE NNAA OOSSNNOOVVUU BBIIBBLLIIJJEENije potrebno pretpostaviti, naravno, da je Nojev Potop, koji je zauzeo

najve}i deo na{e pa`nje u ovoj knjizi, proizveo sve geolo{ke slojeve. Sasvimsuprotno, Biblija jasno ukazuje da postoji bar pet velikih epoha u istoriji, odkojih je svaka proizvela zna~ajne segmete geolo{ke formacije.

SSaammoo pprrvvoobbiittnnoo ssttvvaarraannjjee

“U po~etku,” Biblija ka`e, “stvori Bog nebo i zemlju” (1. Mojsijeva 1,1).Ovaj prvobitni ~in stvaranja je sasvim o~igledno uklju~ivao bar strukture imaterijale Zemljinog jezgra i neke vrste materijala Zemljine kore i povr{ine.Prvi opis koji je dat o njenom izgledu je da je voda prekrivala njenu povr{inui da ju je okru`ivao gust pokrov tame (1. Mojsijeva 1,2). Izgleda razumljivoda bi, ~ak iako je stvaranje Zemlje ostvareno trenutnim ~inom, njenaunutra{nja toplota i vode na njenoj povr{ini trenutno zapo~ele sa vr{enjemdelovanja od dubokog geolo{kog zna~aja.

RRaadd ttookkoomm {{eesstt ddaannaa ssttvvaarraannjjaaNaro~ito je tre}eg dana ostvarena ogromna koli~ina geolo{kog rada. Tog

dana, opis iz 1. Knjige Mojsijeve nam govori, da se kopno pojavilo iznad

povr{ine voda. To mo`e samo da predstavlja veliku orogenezu, kako su stenei drugi materijali prvobitne Zemlje izdignuti iznad voda. Ovaj proces bineizbe`no bio pra}en velikom erozijom i ponovnim talo`enjem povr{inskihmaterijala kako su vode tekle u svoje nove basene. Istog dana, zapis ka`e,Bog je stvorio vegetaciju svih vrsta, ukazuju}i da je tu sada postojao jedno-li~an pokriva~ plodnog zemlji{ta nad povr{inom (1. Mojsijeva 1,9-13). ^etvrtidan je predstavljao ustanovljenje Sunca i Meseca u svojim funkcijama u odno-su na Zemlju. Po{to Sunce sada obezbe|uje celokupnu energiju koju primaZemlja za svoje geolo{ke procese, taj doga|aj bi imao tako|e dubokegeolo{ke implikacije. Nema sumnje da su se odigravali bezbrojni drugi stva-rala~ki i razvojni procesi tokom {est dana, dok je celokupna Zemlja uklapanau divno uskla|en sistem o kojem ~ovek treba da brine (1. Mojsijeva 1,28).

PPrreeppoottooppnnii ppeerriiooddSa pobunom ~oveka protiv uspostavljenih zakona, usledio je novi red

stvari, ne samo po Bo`jim duhovnim merama u odnosu na ~oveka, ve}tako|e i u odnosu na samu Zemlju (1. Mojsijeva 3,17; 5,29). Celokupnostvaranje je bilo predato u ropstvo iskvarenosti (“propadanja”), je~u}i i pate}iod bola (Rimljanima 8,21.22). Prepotopna zemlja je imala planine (1.Mojsijeva 7,20) reke (1. Mojsijeva 2,10) i mora (1. Mojsijeva 1,10) i prematome je morala da iskusi geolo{ke aktivnosti koje su donekle sli~nesada{njim. Sa druge strane, postoje implikacije da su tako|e postojale iveoma zna~ajne razlike. U 1. Knjizi Mojsijevoj 1,7 spominje se podela vodakoje prekrivaju zemlju u vreme Stvaranja, na dva dela, odvojenih pros-transtvom atmosfere u kome lete ptice (1. Mojsijeva 1,20) i u kojoj je svet-lost sa Sunca, Meseca i zvezda bila prelamana i razlivana kako bi dala svet-lost Zemlji (1. Mojsijeva 1,17). Vode “nad svodom” izgleda da ukazuju navi{e od na{ih sada{njih oblaka i atmosferske vodene pare, naro~ito po{to 1.Knjiga Mojsijeva 2,5 ukazuje da tokom tog vremena ki{a nije padala nazemlju. Me|utim, gornje vode nisu spre~avale prolaz svetlosti od nebeskihtela i prema tome su mogle da budu u obliku nevidljive vodene pare. Takoogromno prostranstvo vodene pare bi neizbe`no imalo dubok efekat na kop-nenu klimu i prema tome na geolo{ku aktivnost.

PPoottooppVerujemo da je u prethodnim poglavljima pokazano da je Potop bio glo-

balna katastrofa, da je prema tome morao da ima globalan uzrok i da jeproizveo geolo{ke efekte u svetskim razmerama. To je jasno najve}i fizi~kipotres koji se ikada odigrao na Zemlji od samog Stvaranja, kada je uni{tenosve `ivo sa lica zemlje. Ne mo`e se izbe}i zaklju~ak da je, ako je Biblija istini-ta, Potop bio najzna~ajniji doga|aj, geolo{ki govore}i, koji se ikada odigraona Zemlji posle Stvaranja. I prema tome, prava nauka istorijske geologijemora neizbe`no da tom doga|aju da istaknuto mesto u svom sistemu.

SSaavvrreemmeennii ppoosslleeppoottooppnnii ppeerriiooddSa zavr{avanjem perioda Potopa, Bog je obe}ao da ne}e vi{e nikada

takva vodena kataklizma, koja je potresla Zemlju, do}i ponovo na Zemlju dokgod ona postoji (1. Mojsijeva 8,22). Uop{teno gledaju}i, jednoli~ni procesi uprirodi bi od tada preovladavali; prema tome, geolo{ka dogma uniformizmamo`e, uz odre|ena ograni~enja, da bude primenjena na istra`ivanje tog peri-oda. Me|utim, ~ak i ovde, princip mora da bude nau~no elasti~an kako bi seprilagodio brojnim manjim poreme}ajima zapisanim u Bibliji, i mo`da ukaza-nim u nekim drevnim mitologijama, kao verovatno i u mnogim drugim od kojihpostoje samo zapisi u samim geolo{kim nanosima. Verovatno je da je velikideo ~ak i sada{nje geolo{ke aktivnosti ostvaren tokom kratkih, intenzivih peri-oda Zemljine aktivnosti, prilikom poplava, zemljotresa, vulkanskih erupcija isli~nih doga|aja.

Celokupne geografske odlike zemlje su morale da budu formirane tokomjednog ili vi{e od tih perioda. Trebalo bi da je mogu}e, bar uop{teno, odre-diti ~ak i danas koje su formacije i fenomeni pripisivi svakom od razli~itihperioda, i to }e biti cilj ovog poglavlja. Shvatamo, naravno, da je stvarnodetaljna reorijentacija ogromne koli~ine geolo{kih podataka, koji su nakupljeniradom hiljada geologa vi{e od sto godina, sasvim izvan mogu}nosti oveknjige, ili velikog broja ovakvih knjiga. To bi moglo, i trebalo, da zaokupljanepodeljenu pa`nju mnogobrojnih specijalista tokom vi{e godina.

Ali, pa`nja takvih specijalista prvo mora biti skrenuta na problem i njegovzna~aj. Oni moraju da budu ube|eni da je stari princip uniformizma neplodani da nas je doveo u slepu ulicu beznade`nih paradoksa i protivre~nosti i daje, prema tome, neophodan novi pristup. Tako|e, prvo moraju da se uvereda je istinsko bo`anski dato svedo~anstvo u vezi porekla Zemlje i ~oveka filo-zofski mogu}e i razumno, i ~ak neophodno, i da mi u stvari imamo takvosvedo~ansto u Bibliji, naro~ito u prvim glavama 1. Knjige Mojsijeve. Ovajbo`anski zapis daje osnovni okvir unutar koga treba tuma~iti Zemljinu istori-ju, i oni treba da shvate da }e to biti jedina razumna osnova prave istorijskegeologije.

Pisci se nadaju, mo`da naivno ali iskreno, da }e ovo preliminarnoistra`ivanje skrenuti pa`nju takvih potencijalnih istra`iva~a i ubediti ih dapokrenu dalja, obimnija istra`ivanja ovih problema. Podstrek za takvaistra`ivanja bi bio vi{e od samo motiva, iako dovoljno vrednog samog po sebi,~istog nau~nog saznanja. Sasvim bi bilo mogu}e da se na kraju rekonstrui{epriroda prepotopne Zemlje, sa svojom klimom i njenim stanovnicima, i ljud-skim i `ivotinjskim. Detaljno razgrani~avanje primenjenih procesa, prvobitno uperiodu Stvaranja, a kasnije i u periodu Potopa, dovelo bi do daleko pot-punijeg znanja o prirodi i samoj Zemlji, i o fizi~kim fenomenima povezanimsa njom. Priroda geolo{ke budu}nosti Zemlje bi mogla lak{e da bude pred-vi|ena, naro~ito u svetlu biblijske eshatologije, po{to se Potop ~esto navodiu Bibliji kao nagove{taj velikog budu}eg razaranja i obnove Zemlje na krajuistorije pobune ~oveka. Mo`da je najzna~ajnije od svega, da ~ove~anstvoshvati da stene Zemlje svuda nose jasno svedo~anstvo o mo}i superiornog

Tvorca i Njegovom me{anju u poslove ljudi i nacija, {to mo`e dobro da poslu`ikao mo}na religijska i pre~i{}avaju}a svrha u svetu.

Rado priznajemo da su detaljni predlozi koji su dati u nastavku samopo~etni i da mogu zahtevati velike ispravke i dalje istra`ivanje. Oni su name-njeni da slu`e kao stimulus takvom daljem istra`ivanju, kao i da poka`u barjedan mogu}i na~in za uvi|anje da su svi valjani geolo{ki podaci u saglas-nosti sa potpunim prihvatanjem doslovnog Stvaranja i op{teg Potopa.

PPOO^̂EETTAAKK SSTTVVAARRAANNJJAA

PPoorreekklloo ssuunn~~eevvoogg ssiisstteemmaaPrvo }emo poku{ati da razjasnimo, na osnovu biblijskih i geolo{kih

zapisa, ne{to o prirodi Zemlje i njenom prvobitnom Stvaranju, i o tome kolikose sada{nje povr{ine Zemlje mo`e pripisati direktno tom doga|aju. Postojisamo nekoliko teorija o poreklu Zemlje. Mi nemamo nameru da govorimo onjima na ovom mestu, osim {to }emo re}i da nijedna od njih nije op{te pri-hva}ena. Svaka ima svoje prednosti, ali tako|e svaka ima brojne nesigurnostii pote{ko}e. Posle pa`ljivog pregleda svih savremenih teorija o porekluSun~evog sistema, uklju~uju}i Zemlju, Sir Harold Spenser D`ons iz kraljevskeGrinvi~ opservatorije, zaklju~uje:

“Problem formulisanja zadovoljavaju}e teorije porekla sun~evog sistemaprema tome jo{ uvek nije re{en.”2

PPoorreekklloo uunniivveerrzzuummaa Imaju}i u vidu ve}i problem obja{njena porekla celokupnog svemira,

nailazi se na donekle istu situaciju. Iznet je odre|en broj teorija, ali svenailaze na ozbiljne zamerke. Harvardski astronom, Harlou [ejpli, po{to je pre-gledao dva zna~ajnija tipa3 teorija koje se sada zastupaju, ka`e:

“Obe hipoteze imaju obilje problema pred sobom i mali broj opa`anja zasobom. Njihova glavna vrednost je prikazivanje plodnosti ljudske imagi-nacije i hrabrosti nesputanog nau~nika koji insistira na postavljanju pita-nja ‘otkuda‘?”4Naravno, ~ak i da se na kraju izradi zadovoljavaju}a teorija koja se sla`e

sa svim podacima, bilo za poreklo svemira ili samo Zemlje, i dalje ne bi bilodokazano da je to u stvari bio na~in na koji se to odigralo. To je jo{ jedanod tih problema koji nikada ne mogu biti u potpunosti re{eni isklju~ivo ljud-skom dovitljivo{}u. To nije svojstveno nau~nom metodu, koji zahtevaponovljivost eksperimentalnih rezultata. To je bio jedinstven doga|aj, koji senikada ne}e ponoviti i koji ~ovek nije posmatrao. Prema tome, jedino pravosaznanje o na~inu nastanka mora da bude uz pomo} bo`anskog otkrivenja.

A to otkrivenje jednostavno ka`e da “U po~etku stvori Bog nebo i zemlju”(1. Mojsijeva 1,1). Iako sekundarni procesi nisu onemogu}eni ovim stihom,najo~iglednije zna~enje koje se mo`e izvesti na osnovu njega bi bilo da jeBog trenutno, bo`anskom svemo}no{}u, doveo univerzum, i naro~ito Zemlju,u postojanje. Isto se nagove{tava i u Psalmu 33,6: “Re~ju Gospodnjom nebe-sa se stvori{e, i duhom usta Njegovijeh sva vojska njihova.” Ne samo da je

170 171

to najo~iglednije zna~enje tih odeljaka ve} ne postoji bilo {ta u nauci iliteologiji {to bi nas spre~avalo da ga prihvatimo upravo u tom svetlu.

Mi ne primoravamo na ovakvo gledi{te, naravno, po{to su i drugatuma~enja mo`da mogu}a i zato {to to nije su{tinsko za na{ sada{nji cilj.Me|utim, moramo da insistiramo da ako je prvobitno Stvaranje izvr{eno uzpomo} sekundarnih procesa, to su bili stvarala~ki procesi - procesi koji suuklju~ivali pravo stvaranje materije i energije - a ne oni koji postoje danas ikoji predstavljaju u su{tini procese raspadanja, koji su uvek pra}eni “uma-njivanjem” dostupne energije ili op{tim pove}anjem “entropije”. Tako jenemogu}e izvesti, na osnovu sada{njih stopa i procesa, na~in na koji jeZemlja bila prvobitno stvorena.

PPrrvvoobbiittnnaa ZZeemmlljjaaZemlja ima pre~nik od oko 6.370 km. Od toga samo gornjih 30 do 40

km, do takozvanog “Mohorov~i}evog diskontinuiteta” (po nau~niku koji je prviprona{ao dokaz za njegovo postojanje 1909. godine), predstavlja Zemljinukoru. Ispod toga je omota~, koji se prostire do dubine od oko 2.890 km, ijezgro, ~iji je pre~nik oko 3.450 km.

O~igledno, direktnim posmatranjem ~ovek mo`e da nau~i malo ili ni{ta odubokoj unutra{njosti Zemlje. Ve}ina onoga {to se veruje o prirodi omota~ai jezgra, kao i o dubljim slojevima Zemljine kore, zaklju~uje se na osnovukarakteristika seizmi~kih talasa.5 Dugo je pretpostavljano da se jezgro sas-toji prvenstveno od istopljenog gvo`|a, pome{anog sa niklom; ali poznataalternativna teorija pretpostavlja da su kranje visoki pritisci u tom regionuprouzrokovali da bilo kakva materija koja se nalazi tamo bude u potpunorazli~itom fizi~kom stanju od stanja obi~ne materije. Omota~ se izgleda sas-toji od nekoliko karakteristi~nih slojeva stena, tako|e nejasnog sastava.Stene u ovoj zoni su izgleda najverovatnije prevashodno silikatne, bogategvo`|em i magnezijumom, ali je to nesigurno, kao i pitanje ta~nog fizi~kogstanja materijala. Dubinski zemljotresi nastaju u omota~u, a Zemljino mag-neto polje verovatno nastaje na osnovu fenomena unutar jezgra.

Druge dve ~injenice o unutra{njim regionima, u koje se malo sumnja, jesuda gustine materijala rastu sa dubinom i da temperatura raste sa dubinomdo odre|ene ta~ke, a zatim izgleda ostaje u su{tini konstantna unutar jezgrapri temperaturi reda veli~ine 2.500oC.6 Verovatno te karakteristike datiraju iliiz vremena prvobitnog Stvaranja ili iz {estodnevnog perioda stvarala~keaktivnosti.

Jezgro i omota~ su verovatno u su{tini isti danas kao i kada su prvi putstvoreni. Materijali Zemljine kore, sa druge strane, daju puno dokaza oslo`enim i obimnim promenama. Postoji mogu}nost da gore pomenutMohorovi~i}ev diskontinuitet ozna~ava donju granicu orogene aktivnosti tre}egdana Stvaranja. To je svetski diskontinuitet i prema tome mora da ima glo-balni uzrok. Me|utim, njegova priroda je jo{ uvek nejasna.

“Pitanje, da li je Mohorovi~i}ev diskontinuitet dokaz za hemijske promeneu stenama Zemljine kore i omota~a, ili samo za promenu fizi~ke faze, jo{uvek je nejasno.”7

Izgleda verovatno da je velika unutra{nja toplota proizvela intenzivnu he-mijsku i fizi~ku aktivnost {irom Zemlje u to vreme. Sada{nja slojevitost gusti-na mo`e da bude rezultat te{kih materijala koji su brzo padali usled Zemljinete`e prema centru Zemlje. U isto vreme, lak{i materijali su se neregularno isporadi~no izdizali do povr{ine, kao i ~vrsti materijali koji su formirali konti-nentalne blokove i voda i rastvorene materije koji su formirali okeane. Ne{tonalik na taj proces je predlo`io Rubi8 i to je sada {iroko prihva}eno, iako na-ravno obja{njeno dugim periodima vremena.

Zemljina kora je mogla na sli~an na~in da bude izgra|ena emisijom ste-novitih materija ispod Mohorovi~i}evog diskontinuiteta, sa rezultuju}imskra}enjima Zemljine kore i orogenim izdizanjima. To je u osnovi teorija formi-ranja kontinenata koju je nedavno razvio kanadski geofizi~ar, D`. Tuzo Vilson.Tako, Mohorovi~i}ev diskontinuitet mo`e da predstavlja osnovni nivo izosta-ti~kih pode{avanja i procesa izgradnje kontinenata tre}eg dana stvaranja.Vilson ka`e:

“^injenica da vulkani emituju lavu, kao i paru i druge gasove, ukazuje nato da su kontinenti kao i okeani i atmosfera mogli da budu formiranivulkanskom aktivno{}u. To bi veoma pomoglo u obja{njenju nepravilnostiZemljine kore. Ako se to desilo, iz toga sledi da Mohorovi~i}ev diskontinuitet pred-

stavlja prvobitnu povr{inu Zemlje. Po{to je ta prvobitna povr{ina sadaprekrivena Zemljinom korom prose~ne debljine od oko 15 km, ona morada se skupila ili da je bila redukovana u polupre~niku za tu koli~inu.Emisija kore bi prema tome proizvela oko 100 km skra}enja obima prvo-bitne povr{ine koji bi bili dostupni za prouzrokovanje izgradnje planina.”9

Sa druge strane, podjednako je razumno re}i da su Zemljina kora iomota~ jednostavno bili stvoreni, u su{tini u svom sada{njem obliku. Mo`dasu to “temelji zemaljski”, o kojima Biblija ~esto govori (npr. Jeremija 31,37,Isaija 48,13, itd). Pitanje je da li }e ~ovek ikada mo}i da direktno zapaziprirodu tih temelja10 ili procesa koji se tu odgiravaju, ali je verovatno da oniispoljavaju veliki uticaj na mnoge geolo{ke fenomene na povr{ini, kao {to sudijastrofizam, vulkanizam, kopneni magnetizam, itd, i prema tome imaju pravizna~aj za razumevanje tih procesa.

NNAAUU^̂NNAA OOSSNNOOVVAA SSTTVVAARRAANNJJAA

PPrrvvii ii ddrruuggii zzaakkoonn tteerrmmooddiinnaammiikkeeNajzna~ajnija stvar koju treba uvideti u vezi sa doga|ajima zapisanim u

1. Knjizi Mojsijevoj, 1. poglavlju, koji su se odigravali tokom {est danaStvaranja jeste da su to bili dani Stvaranja. Dva najosnovnija i najsigurnija odsvih zakona savremene fizi~ke nauke jesu prva dva zakona termodinamike.Prvi zakon termodinamike je zakon o o~uvanju energije, koji potvr|uje da iakoenergija mo`e biti pretvorena iz jednog oblika u drugi, ukupna koli~ina osta-je nepromenjena - energija se niti stvara niti uni{tava u sada{njosti. Drugizakon glasi da, iako ukupna koli~ina ostaje nepromenjena, uvek postoji te`njada ona postane dostupna u manjoj meri za koristan rad. To jest, u bilo komzatvorenom mehani~kom sistemu u kome se rad ostvaruje pretvaranjem

172 173

energije, “entropija” raste, pri ~emu entropija u su{tini predstavljamatemati~ku formulaciju nedostupnosti energije sistema.

Zna~aj i univerzalnost ovih zakona nagla{ava harvardski fizi~ar, P. V.Brid`man:

“Ova dva zakona termodinamike su, pretpostavljam, fizi~ari prihvatili kaomo`da najsigurnija uop{tavanja na osnovu iskustva koja imamo. Fizi~ar neokleva da primeni ova dva zakona na bilo koju konkretnu fizi~ku situacijusiguran da ga priroda ne}e izneveriti.”11

Nije preterano re}i da ova dva zakona obezbe|uju sam temelj na komeje podignuta velika superstruktura savremene nauke i tehnologije.12 Sviraznovrsni geolo{ki procesi, kao i drugi fizi~ki i biolo{ki procesi, deluju uskladu sa tim principima. Ni u jednom od njih se ne stvara bilo kakva energi-ja ili materija (materija se mo`e smatrati kao oblik energije). Ali, tokom 6dana Stvaranja, i materija i energija su se stvarale. [to je jo{ zna~ajnije, tanovostvorena materija i energija se organizovala u sve slo`enije sistemeveoma bogate energijom, {to je u suprotnosti sa univerzalnom te`njom kadezorganizaciji i deenergizaciji koja se odigrava danas. Biolog sa Prinstona,Harlod Blum ka`e:

“Glavna posledica drugog zakona termodinamike je da svi realni procesite`e ka stanju ve}e verovatno}e. Funkcija verovatno}e koja se generalnokoristi u termodinamici je entropija... Tako je red povezan sa niskomentropijom; nered sa visokom entropijom... Drugi zakon termodinamikeka`e da }e sistem koij je izolovan i ostavljen sam sebi te`iti prema ve}ojentropiji, {to tako|e zna~i prema ve}oj nasumi~nosti.”13

“Nasumi~nost”, je naravno sinonim za nered, dezorganizaciju,neure|enost. A to je apsolutno univerzalno pravilo prirode danas, bar kolikonau~no opa`anje mo`e to da poka`e.

JJeeddiinnssttvveennii pprroocceessii SSttvvaarraannjjaaAli, tokom perioda Stvaranja, Bog je uveo red i organizaciju i energizaciju

u svemir u veoma visokom stepenu, ~ak do samog `ivota. Otuda je sasvimjasno da su procesi koje je koristio Bog prilikom Stvaranja bili potpunodruga~iji od procesa koji danas deluju u svemiru. Stvaranje je bilo jedinstvenperiod, koji se ne mo`e uporediti sa sada{njim svetom. To se jasno i iznovanagla{ava u bo`anskom otkrivenju koje nam je Bog dao u vezi sa Stvaranjem,koje se zaklju~uje slede}im re~ima:

“Tako se dovr{i nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svr{i Bog do sed-moga dana dela svoja, koja u~ini; i po~inu u sedmi dan od svih dela svo-jih, koja u~ini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj danpo~inu od svih dela svojih, koja u~ini.”14

Imaju}i u vidu ova sna`na i ponovljena tvr|enja, zar ne treba ~ovek dapoku{a da prou~i Stvaranje na osnovu sada{njih procesa?

Ovde je osnovna zabluda uniformizma u geologiji. Mo`e da bude prili~norazumno koristiti princip uniformizma kao klju~ za tuma~nje geolo{ke istorijekoja se odigrala nakon Stvaranja. Ali kada se koristi, kao {to je sada slu~aj,

za poku{avanje shvatanja celokupne istorije samog Stvaranja (nazivaju}i ga“evolucija”), to vi{e nije opravdano. Geolo{ki zapis mo`e da obezbedi punovrednih informacija u vezi naredne Zemljine istorije posle zavr{enog Stvaranja(Stvaranje uklju~uje kreaciju “nebesa i zemlje, mora, i svega {to je u njima”kako je sa`eto u 4. zapovesti u 2. Knjizi Mojsijevoj 20,11), ali ne mo`e dapru`i nikakve informacije o procesima ili redosledima koje je Bog primeniotokom Stvaranja, po{to je Bog jasno rekao da se ti procesi vi{e ne odigravaju- ~injenica koja je u potpunosti potvr|ena sa dva univerzalna zakona ter-modinamike!

PPrriinncciipp eennttrrooppiijjee ii eevvoolluucciijjaaBlum, impersioniran univerzalno{}u principa entropije u prirodi, a ipak i

dalje veruju}i da su se svet i svi `ivi organizmi razvili navodnim univerzalnimprincipom evolucije, poku{ao je u svom dubokom i uticajnom delu15 da uskla-di, i ~ak da u su{tini izjedna~i, entropiju i evoluciju. Ali, to je nemogu}zadatak, jer su u su{tini ova dva principa negacije jedan drugog. Stvaranje(ili ono {to mnogi biolozi nazivaju “evolucijom”) je u stvari ostvareno stva-rala~kim procesima, koji su sada zamenjeni procesima raspadanja koji susvojstveni drugom zakonu. Ovo drugo je verovatno deo “prokletstva” nadne-tog nad zemljom kao rezultat ulaska greha (1. Mojsijeva 3,17).16

Sam Blum je izgleda intuitivno osetio nemogu}nost svoje teze i timecelokupne evolucione hipoteze, iako on naravno nije mogao sebe da dovededo takvog zaklju~ka. Pri kraju svoje knjige on prepoznaje problem, ali ga zatimjednostavno uklanja:

“Ne mo`emo da mislimo o ireverzibilnosti evolucije na osnovu relativnomanjih kolebanja i slu~ajnih doga|aja povezanih sa mutacijama i prirod-nim odabiranjem, ve} moramo da se bavimo time na osnovu sveukupnihpromena, u smeru ve}e entropije, koja zbunjuje ma{tu.

‘Ali‘, ka`e ~italac na ovom mestu ‘postavljanjem problema na taj na~in,na~inili ste da je odgovor sadr`an u argumentu, i poku{ali ste dadoka`ete da ne postoji protivre~nost drugog zakona termodinamike jed-nostavno negiraju}i mogu}nost takve protivre~nosti. Va{a izjava je na~inje-na toliko nejasnom da se ne mo`e pobiti, ali svakako da vi ne mo`eteda verujete da ste dokazali da drugi zakon termodinamike mo`e biti pri-menjen na evoluciju, postavljaju}i sistem takve veli~ine koja ne mo`e bitiizmerena‘. Dovoljno ta~no. Me|utim, zna~ajna stvar je slede}a. To jest, da bi negi-

rali primenljivost drugog zakona te veli~ine bi morale da budu merljive, adok se to ne uradi neuspeh zakona se ne mo`e dokazati. Kao {to jeistaknuto ranije u knjizi, osnovni razlog za prihvatanje drugog zakona ter-modinamike je taj da je on uvek mogao raditi kada je bilo mogu}e izvr{itineophodna merenja za njegovu promenu; prema tome, mi pretpostavljamoda on va`i kada god nismo u mogu}nosti da izvr{imo takva merenja.”17

Mi izla`emo tako veliki navod zato {to se Blum, vi{e nego ve}ina drugihsavremenih evolucionih biologa, ozbiljno suo~io sa implikacijama principaentropije u biolo{koj evoluciji. Ve}ina evolucionista je jednostavno ignorisala

174 175

problem ili je slepo tvrdila da je drugi zakon pobijen ~injenicom evolucije. Ali,kako Blum insistira, ovaj drugi zakon termodinamike se uvek pokazao kaovaljan kada god je mogao da bude testiran.18 On hrabro nastavlja sapoku{ajem da ga pomiri sa onim sa ~im je u potpunosti nepomirljivo, sa pret-postavkom o univerzalnoj razvojnoj evoluciji. Nema potrebe re}i da uop{te nijeuspeo u tome. Najvi{e {to je mogao da ka`e jeste:

“Ako sve stvari neprestano te`e ka stanju ve}e nasumi~nosti, {to biizgledalo da predstavlja te`nju ka rastu}oj jednoli~nosti, kako slo`enostmo`e da se pove}ava ~ak i u malim delovima sistema? Svakako, ako bite`nja prema ve}oj nasumi~nosti tekla glatko u svim stvarima,jednoli~nom stopom, rezultuju}i tok doga|aja bio bi monoton. Zemlja jeinteresantno mesto, ovakva kakva je sada, zato {to to nije ta~no.”19

Ali, osnovni nesklad izme|u evolucije i “raspadanja” se ne mo`e odbaci-ti jednostavno isticanjem na male sisteme koji trenutno primaju spolja{njestimulanse ~ime zaustavljaju ili naizgled preokre}u normalnu te`nju kapropadanju. Skoro beskona~na akumulacija nemogu}nosti u teoriji totalneevolucije nije ni{ta manje nego apsolutno negiranje drugog zakona termodi-namike - uprkos ~injenici da se on uvek potvr|ivao eksperimentalno kada godje bio testiran.

^udno je da ni Blum ni o~igledno drugi evolucioni biolozi (ili geolozi) izgle-da ne mogu da uvide da pote{ko}a nije u drugom zakonu termodinamike ve}u pretpostavci univerzalne evolucije, za koju jo{ uvek nije iznet bilo kakavpravi, eksperimentalni, laboratorijski dokaz. Vode}i evolucioni biolog,Dob`anski, ne samo da priznaje taj nedostatak dokaza ve} ose}a da svakotreba da ga prihvati.

“Ti evolucioni doga|aji su jedinstveni, neponovljivi i nepovratni. Nemogu}eje preokrenuti kopnenog ki~menjaka u ribu. Primenljivost eksperimen-talnog metoda na istra`ivanje takvih jedinstvenih istorijskih procesa jeveoma ograni~eno, pre svega vremenskim periodima koji su uklju~eni, kojidaleko nadma{uju `ivotni vek ljudskog eksperimentatora. A ipak, upravobi ta nemogu}nost koju zahtevaju antievolucionisti kada tra`e ‘dokaze‘ zaevoluciju bila ona koju bi svesrdno prihvatili kao zadovoljavaju}u.”20

Dokazi za mikroevoluciju, koje Dob`anski i drugi obi~no navode, nisusamo neva`ni, ve} i sami predstavljaju negacije prave evolucije, u smislu daprirodni procesi te`e ka ve}em redu i slo`enosti. Umesto toga, te hromo-zomske i genske “mutacije” su same skoro uvek razaraju}e, a ne progresivnei tako predstavljaju dalju potvrdu univerzalnog principa entropije. Tu ~injenicupriznaje niko drugi do H. D`. Mjuler, mo`da najistaknutiji svetski nau~nik uoblasti genskih mutacija i njihovog navodnog evolucionog zna~aja:

“U potpunosti je u skladu sa nasumi~nom prirodom prirodnih mutacija dasu se obimni testovi slo`ili oko prikazivanja da je ve}ina njih {tetna zaorganizam u njegovom poslu opstanka i razmno`avanja, kao {to supromene nasumi~no nanete bilo kakvom ve{ta~kom mehanizmu pre-vashodno {tetne za njegovo korisno delovanje. Po konceptu evolucije zas-novanom na istra`ivanjima savremenih geneti~ara, celokupan organizamima svoju osnovu u svojim genima. Me|u njima, postoje hiljade razli~itih

vrsta, koje reaguju me|usobno u velikom skladu radi proizvodnje iodr`anja slo`enih mehanizama datog tipa organizma. U skladu sa tim,mutacijom nekog od ovih gena, bilo koja strukturna komponenta ili funkci-ja, a u mnogim slu~ajevima kombinacije ovih komponenti, mogu dapostanu raznovrsno izmenjene. Pa ipak, u skoro svim osim, veoma retkimslu~ajevima, ta promena }e biti {tetna, uklju~uju}i prestanak funkcije.”21

Jednostavne ~injenice su, prema tome, da je evolucija jednostavno pret-postavljena kao univerzalan princip promene u prirodi, uprkos ~injenici da nepostoje eksperimentalni dokazi koji je podr`avaju i uprkos jo{ neverovatnijoj~injenici da su univerzalno iskustvo i eksperimenti pokazali da je taj uni-verzalni princip promene svoja su{ta suprotnost: to jest, propadanje. Zaista,to je jedan od najneverovatnijih paradoksa koji se nalaze u celokupnoj istori-ji nauke.

A celokupna pote{ko}a nastaje iz ~ovekovog odbijanja da prihvati Bo`jujasnu izjavu da je stvaranje sveta i njegovih `ivih organizama ostvareno pro-cesima koji vi{e ne deluju. Pravo razumevanje nastanka sveta zahteva, kakosmo iznova nagla{avali, bo`ansko otkrivenje. Bog je obezbedio to otkrivenje,ali su ljudi odbili da veruju u njega. Nije ~udo da na kraju dolaze do pro-tivre~nosti i nepomirljivosti u svojim razmi{ljanjima.

GGEEOOLLOO[[KKOO DDEELLOOVVAANNJJEE TTOOKKOOMM SSEEDDMMIICCEE SSTTVVAARRAANNJJAADakle, moramo da pristupimo istra`ivanju delovanja tokom {est dana

stvaranja strogo sa gledi{ta otkrivenja Biblije, a nikako sa gledi{ta preno{enjasada{njih prirodnih procesa u pro{lost. Upravo takva vrsta neopravdanogpreno{enja je ta koja je dovela do teorije evolucije i do razli~itih teolo{kihsredstava koja su bila iznesena za uskla|ivanje sa biblijskim otkrivenjem.Po{to Bo`ja otkrivena re~ opisuje da se to Stvaranje odigralo u toku {est“dana” i po{to izgleda da nema nikakve osnove za shvatanje tih dana u bilokakvom simboli~nom smislu, onda je ~in vere i razuma prihvatiti ih, doslovno,kao stvarne dane.22

PPrrvvii ddaann[to se same Zemlje ti~e, delovanje se sastojalo u su{tini u oblikovanju

primitivnih materija - koje su sada verovatno predstavljene pre svega u jez-gru i omota~u - u fizi~ke i hemijske karakteristike podesne za naseljavanje ikori{}enje od strane ljudi i drugih oblika `ivota. Te reakcije su zapo~eteuvo|enjem svetlosti23 - najosnovnijeg i najop{tijeg oblika energije - napovr{inu Zemlje. Me|utim, ta svetlost nije predstavljala sun~evu svetlost kakoje to danas slu~aj, ~ije se “stvaranje” odigralo tek ~etvrtog dana.

Koje su to fizi~ke aktivnosti i hemijske reakcije bile stimulisane tim impul-som svetlosne energije, u vezi sa svetlosnom toplotom i njenim prvobitnimelementima, bilo bi ~isto naga|anje poku{ati ih navesti. Izgleda jedino razum-no da se ve}ina takve aktivnosti zatim odigrala, naro~ito u materijalima blizupovr{ine, koja sada formira dubinu Zemljine kore, materijalima koji svuda dajudokaz intenzivne prvobitne aktivnosti - kretanja, deformacije, pritiska, meta-morfizma, itd. Mogu}e je da je ve}ina stena, koje se sada nazivaju stenama

176 177

iz arheozoika, primila ve}inu svojih karakteristika u najve}em delu tokom togvremena. Te stene, tako|e poznate kao “osnovni kompleks”, o~igledno le`eispod svih drugih stena Zemljne kore i skoro su u potpunosti sastavljene odmagmatskih i metamorfnih stena, veoma pome{ane. Ove kristalaste steneimaju korenove koji su jo{ uvek nedostupni ~oveku i koji su razdvojeni nasvojoj povr{ini svetskim sedimentnim stenama koje su natalo`ene na njih unekom kasnijem vremenu ili vremenima. O. D. fon Engeln i K. E. Kaster ka`uu ovom prekidu univerzalnosti:

“Ovo je zaista univerzalan prekid (italik je njihov). Osim mesta na kojimaje izlo`ena ili vidljiva u naslagama stena, gornja povr{ina osnovnog kom-pleksa predstavlja podno`je gdegod je duboko bu{enje ili seizmi~koistra`ivanje zvukom prodrlo do dna sedimentnog pokriva~a.”24

U vezi njegove prirode, oni ka`u:

“Osnovna stvar koja se treba re}i o arheozoiku je da su stene kojesa~injavaju njegove sisteme u velikoj meri me{avina magmatsih dubinskihstena i strmih utisnutih {kriljaca i gnajseva, od kojih neki nemaju poznatuosnovu.”25

DDrruuggii ddaannTokom drugog dana stvaranja, vode koje su prekrivale Zemljinu povr{inu

bile su podeljene u dva velika rezervoara - jedan ispod svoda i jedan nadnjim, pri ~emu je svod predstavljao “prostranstvo” nad zemljom, koje sadnajverovatnije odgovara troposferi.26 Mehanizam kojim je ovaj rezultat ost-varen, zajedno sa bilo kakvim sporednim efektima, nije otkriven. Da li je kop-nena toplota u~estvovala, ili spolja{nje sile neke vrste, ili jednostavnokreativnim ~inom, mi ne znamo. Bar je mogu}e da su se odigrali daljiporeme}aji Zemljine kore i tako|e da su vode ispod svoda bile uneprestanom intenzivnom kretanju, udaraju}i i mrve}i i me{aju}i elementepovr{inskih materijala.

TTrree}}ii ddaannZatim se, tre}eg dana, prvi put pojavilo “kopno”. Vode ispod svoda su

skupljene u jedno zajedni~ko korito kako je kopno ispod njih potonulo. Udrugim delovima, kopno se izdiglo i veliki kontinent ili kontinenti su se pojavi-li (1. Mojsijeva 1,9.10). Tako je ozna~ena prva velika “orogeneza” ili “ra|anjeplanina”. Izgleda da je to postignuto, barem delom, razli~itim razvrstavanjemprvobitnih povr{inskih materija u skladu sa njihovim te`inama. Materije ve}egustine su se skupile i pritisle Zemljinu koru ispod sebe, prouzrokuju}i to-njenje. Jednovremeno je ta kompresija prouzorkovala bo~no istiskivanje lak{ihmaterijala napolje i navi{e, mo`da u mnogim slu~ajevima vulkanskim emisi-jama, kako bi se formirali kontinenti. Pri kraju procesa, te`i materijali su uznametnutu te`inu vode bili u ravnote`i sa ve}om debljinom lak{ih materijalana ostalim mestima.

Ovaj princip je poznat geofizi~arima kao princip izostaze, {to zna~i “jed-nake te`ine”, i sasvim je osnovan u istra`ivanju i tuma~enju geologije igeofizike.

“(Bog) je izmerio vodu grstima svojim i nebesa premerio pe|u. Ko jemerom izmerio prah zemaljski, i gore izmerio na merila i bregove napoteg?”27

O~igledno je da je to veliko izdizanje moglo da bude, a verovatno je i bilo,pra}eno intenzivnom deformacijom Zemljine kore. Faktor toplote je verovatnoponovo igrao intenzivnu ulogu u celom procesu. Tako|e, kako su pokretipo~eli i nastavili se, vode su po~ele da teku u novoformirane basene i narav-no zapo~ele eroziju i talo`enje sedimenata u velikoj razmeri. Izgleda razumnoda su mnoge dublje sedimentne stene mogle da budu formirane u ovo vreme,naro~ito one koje se sada pripisuju eri proterozoika.

Smatra se da je proterozoik period izme|u arheozoika i kambrijuma.Tako|e je poznat pod imenom “algonkin”. Ozna~en je stenama bez fosila,sasvim uobi~ajenim sedimentima, osim {to fosili nedostaju. Kako je ranijenapomenuto, odvojen je dubokom diskordancijom u odnosu na stene arheo-zoika koje se nalaze ispod njega, iako se prili~no ~esto te stene mogu na}iili na povr{ini ili direktno ispod nekih slojeva koji sadr`e fosile, pri ~emu pro-terozik odsustvuje. Velika diskordancija na vrhu stena arheozoika je, donedavno pripisivana ogromno dugim periodima erozije. Me|utim, to je maloverovatno, ako ne i nemogu}e, zato {to bi tako duga~ki periodi univerzalneerozije morali negde da proizvedu odgovaraju}e sedimente velike debljine, aoni nikada nisu prona|eni.

Daleko je verovatnije da su stene arheozoika bile razorene na taj na~inkratkim, intenzivnim periodom erozije koja je u vezi sa aktivnostima prva tridana Stvaranja. Stene proterozoika, koje naravno ne sadr`e fosile po{to `ivotjo{ uvek nije bio uveden na Zemlju, su mo`da tada bile delom natalo`enetokom orogeneze tre}eg dana. Su{tinsku ekvivalentnost u vremenu stenaarheozoika i proterozoika uvi|a Vilson:

“Te stene proterozoika, iako malo izmenjene, su uvek mla|e od meta-morfisanih stena arheozoika na kojima le`e, ali mogu biti starije od stenaarheozoika na drugim mestima. Arheozoik i proterozoik su tipovi stena ine predstavljaju samo dva perioda vremena. Stene oba tipa mogu dabudu prekambrijumske starosti.”28

Zna~ajno je da su te stene tako|e razdvojene od stena koje sadr`e fosi-le velikom diskordancijom u ve}ini slu~ajeva.

“Ve} smo uvideli da duboka i op{te {iroko ra{irena diskordancija razdva-ja stene arheozoika i proterozoika u Severnoj Americi. Druga diskordanci-ja obi~no ozna~ava dno kambrijumskog sistema.”29

Sa druge strane, postoji odre|en broj zna~ajnih lokaliteta na kojima prelazod proterozoika ka kambrijumu nije nazna~en bilo kakvom diskordancijomfizi~ke prirode ve} erozionom diskordancijom, pri ~emu je jedini dokaz pro-mena pojava fosila. Na drugim lokalitetima, kao {to je Nacionalni park Gle~er,kao {to smo videli, takozvani sloj proterozoika debljine nekih 3 km nalazi se

178 179

iznad slojeva mezozoika. To je, naravno, pripisano velikom prevrtanju, ali smove} istakli na su{tinsku neverovatnost takvog obja{njenja.

O~igledno je, bar sa gledi{ta biblijskog okvira za geologiju, da su mnogitakozvani slojevi proterozoika bili u stvari formirani u isto vreme kada i navod-no mla|i fosilni slojevi, dok su se mnogi formirali u su{tini u isto vreme kadai stene arheozoika. Osnovni kriterijum za prepoznavanje stena proterozoika,osim ako nisu prona|ene natalo`ene izme|u sistema u kojima su o~iglednostene arheozoika ispod, a stene sa fosilima iznad, je da su bez kristala i bezfosila. Ako su kristalne, nazivaju se stenama arheozoika; ako sadr`e fosile,bile bi identifikovane kao kambrijumske ili mla|e, u zavisnosti od fosila kojesadr`e.

Sa druge strane, izgleda da nema razloga za{to sedimenti ne bi mogli dabudu natalo`eni u nekom kasnijem vremenu, a da ne sadr`e fosile, u zavis-nosti jedino od njihovih naro~itih izvornih oblasti i istorija talo`enja. Razumnoje pretpostaviti, zbog na{eg cilja, prema tome, da su stene proterozoika, kojenisu odvojene pravom diskordancijom od stena koje sadr`e fosile vertikalnoiznad njih, morale da budu natalo`ene u sli~no vreme i na sli~ne na~ine sanjima, dok postoji bar dobra mogu}nost da su stene proterozoika koje ispo-ljavaju takvu diskordanciju na svojim vrhovima mogle da budu natalo`enetokom perioda Stvaranja.

Druga odlika od velikog zna~aja se sada javlja u zapisu Stvaranja. Istogdana kada se kopno izdiglo iznad voda, opis nam govori da su se pojavilekopnene biljke svih tipova.

“Opet re~e Bog: Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje {to nosi seme, idrvo rodno koje ra|a rod po svojim vrstama, u kojem }e biti seme nje-govo na zemlji. I bi tako.”30

Sve ovo je, zajedno sa izdizanjem kopna, ostvareno tre}eg dana. Nemana~ina da se ovo objasni, ako neko ho}e da prihvati otkrivenje doslovno,osim Bo`jom svemo}no{}u i stvarala{tvom. Ali, osim ako je Bog ograni~en(a ovo predstavlja nemogu}u protivre~nost izraza) nema razloga da sumnjamoda je On mogao da ostvari to na upravo onaj na~in kako je opisan. Naravno,ne mo`emo da ka`emo kako je to ostvareno, ili kojim procesima, po{to su,kao {to smo ve} pokazali, procesi koje je koristio u Stvaranju bili neizbe`norazli~iti od onih koje mo`emo da uo~imo i istra`ujemo danas.

SSTTVVAARRAANNJJEE SSAA IIZZGGLLEEDDOOMM OODDRREE\\EENNEE SSTTAARROOSSTTIIMe|utim, jedna stvar je veoma zna~ajna. Biljke, da bi nastavile da rastu,

moraju da imaju zemlji{te, vodu, svetlost, hranljive materije, itd. Opis jespomenuo vodu i svetlost, iako u ne{to druga~ijem fizi~kom kontekstu odonog koji je danas obezbe|en, ali su zemlji{te i hranljive materije tako|emorale da budu dostupne. Kako se danas formira, zemlji{te zahteva duga~akperiod pripreme pre nego {to postane sposobno za podr`avanje rasta bilja-ka. Ali, ovde je moralo da bude stvoreno u osnovi trenutno, sa svim neophod-nim hemijskim hranljivim materijama, a ne postepeno razvijeno tokom veko-va sitnjenja stena, aluvijalnog talo`enja, itd. Tako ono ima izgled da je“staro”, dok je u stvari jo{ uvek novo. Stvoreno je sa “izgledom” starosti.

To je, naravno, bilo tako|e ta~no i za biljke koje su bile stvorene u tovreme. Sli~no je bilo sa ribama i pticama stvorenim petog dana i sa ~ovekomi kopnenim `ivotinjama i insektima stvorenim {estog dana. Svi su stvoreni“potpuno zreli” i postavljeni u svoje sredine ve} savr{eno prilago|ene nanjih.31 Ta ~injenica o brzom, skoro trenutnom, sticanju zrelosti je istaknutasa specijalnim nagla{avanjem u slu~aju prvog ~oveka, za koga se ka`e da gaje Bog direktno formirao iz istih elementata koji se nalaze u zemlji (1.Mojsijeva 2,7), ali mu je zatim udahnuo `ivot, kao i u slu~aju prve `ene, kojuje Bog stvorio od rebra ~oveka (1. Mojsijeva 2,21,22).32

Ova ogromna istina o “odraslom stvaranju” ne mo`e biti prenagla{ena.Nisu nam naravno re~eni svi detalji Stvaranja i njihov opis. Me|utim,otkriveno je dovoljno kako bi znali, van svake sumnje, da su na kraju {estdana stvaranja “nebo i zemlja, more, i sve {to je u njima” bili zavr{eni isavr{eni: “Dobro be{e veoma”, kako je to Bog izjavio.33 Sve je bilo u skladusa svakim Bo`jim stvorenjem postavljenim u `ivotnoj sredini savr{enopodesnoj za njega.

SSaavvrreemmeennoo ooddbbaacciivvaannjjee oovvoogg bbiibblliijjsskkoogg uu~~eennjjaaPrihvatanje ove jednostavne ~injenice istinskog Stvaranja, nekako izgleda

krajnje te{ko nekim ljudima. ^ak i u drevnim vremenima, filozofi suneprestano smi{ljali razli~ite i raznovrsne {eme evolucije, obja{njavaju}i kakoje svet mogao da se razvije iz prvobitnog haosa u sada{nje stanje visokeorganizacije i slo`enosti. To bi mogao mo`da da bude bledi odraz stvarnogotkrivenja stvaranja, po kome je Bog za {est dana zaista sagradio univerzumiz prvobitnog bezobli~nog stupnja u prvobitno stanje visokog savr{enstva. Ali,veliku gre{ku predstavlja odbijanje nekih ljudi da uvide da je to prvobitnostvaranje bilo zavr{eno i da savremeni prirodni procesi ne predstavljaju nas-tavljanje Stvaranja.

Ali, neki se bune protiv ovog predloga, `ele}i da potisnu bo`anskog Tvorcau {to dalje mogu}e vreme i da ga predstave kao da je veoma malo zain-teresovan za svoje stvaranje. Koncept Stvaranja i Tvorca, u bilo kom vitalnomsmislu re~i, se izbegava34 u celokupnoj nau~noj literaturi, sa samo veomaretkim izuzecima. Organska evolucija je skoro univerzalno prihva}ena danaskao dovoljno obja{njenje za sve oblike `ivota, uklju~uju}i ~oveka, kao i evolu-cija samog `ivota od neorganskih jedinjenja i ~ak tako|e fizi~kog svemira.Najapsurdnije neverovatnosti se smatraju verovatnijim od alternative pravogStvaranja. Na primer, D`ord` Vold, profesor biologije na Harvardu, raspravlja-ju}i o krajnjoj slo`enosti ~ak i najprostijih `ivih organizama, i o skorobeskona~noj neverovatno}i da su takvi sistemi mogli ikada da nastanu spon-tano iz ne`ivih sistema, priznaje:

“Mo`e se samo razmi{ljati o veli~ini tog zadatka da se shvati da je spon-tana generacija `ivih organizama nemogu}a. Pa ipak, mi smo ovde - kaorezultat, verujem, spontane generacije.”35

Ako se neko pita kako mo`e tako pa`ljiv i briljantan nau~nik, kao {to jeVold, da veruje u ne{to {to on sam naziva “nemogu}im”, odgovor se nalaziu drugoj njegovoj izjavi:

180 181

“Kada govorim u svoje ime, nemam nameru da dajem re~enice kojesadr`e re~ Bog; ali {ta misle one osobe koje izgovaraju takve re~enice?...Ono {to sam uvideo jeste da mnoge obrazovane osobe sada te`e da izjed-na~e svoju predstavu Boga sa svojim konceptom reda u prirodi.”36

Ovaj stav naravno ~ini apsolutno nemogu}im bilo kakvo pozivanje na nat-prirodno stvaranje u bilo kom periodu kosmi~ke istorije. Tako Vold ka`e,usput, na slede}i na~in:

“... Jedina alternativa nekom obliku spontane generacije je verovanje unatprirodno stvaranje...”37

Sve to izgleda kao osavremenjeni komentar dobro poznatog biblijskogodeljka koji opisuje prve ljude i njihovo zastranjivanje u politeisti~ki panteizam.

“Jer {to se na Njemu ne mo`e videti, od postanja sveta moglo se poz-nati i videti na stvorenjima, i Njegova ve~na sila i bo`anstvo, da nemajuizgovora. Jer kad pozna{e Boga, ne proslavi{e ga kao Boga niti mu zah-vali{e, nego zalude{e u svojim mislima, i potamnje nerazumno srce nji-hovo. Kad se gra|ahu mudri polude{e. I pretvori{e slavu ve~noga Boga uobli~je smrtnoga ~oveka i ptica i ~etvorono`nijeh `ivotinja i gadova.”38

KKoossmmoollooggiijjaa ““ssttaabbiillnnoogg ssttaannjjaa””Evoluciona filozofija se ne bavi jedino `ivotom i `ivim organizmima.

Negiranje istinitog stvaranja se prostire i na neorganski svet, obuhvataju}i nakraju sve elemente fizi~kog svemira. Krajnji primer ovoga je takozvana kos-mologija “stabilnog stanja”, koja predstavlja princip uniformizma izveden dosvojih krajnjih granica. Ovaj koncept je relativno skoriji, pripisan uglavnom bri-tanskom astronomu Fredu Hojlu, ali je brzo stekao veliki broj sledbenikame|u nau~nicima i filozofima.

Ova teorija se ~esto naziva (u stvari pogre{no naziva) teorija “neprestanogstvaranja”, zato {to je njena klju~na odlika koncept neprestane evolucije (ane stvaranja) materije iz ni~ega, negde u dalekom svemiru!

Hojl opisuje filozofiju te teorije na slede}i na~in:

“Ova ideja zahteva da se atomi javljaju u svemiru neprestano, umesto dasu stvoreni eksplozivno u nekom definitivnom vremenu u pro{losti. Tu pos-toji zna~ajan kontrast. Eksplozivno stvaranje univerzuma nije podlo`noanalizi. To je ne{to {to se mora nametnuti kao proizvoljna naredba. Uslu~aju neprestanog nastanka materije, sa druge strane, stvaranje morada se povinuje odre|enom zakonu, zakonu koji ima istu vrstu logi~kog sta-tusa kao i zakoni gravitacije, nuklearne fizike, elektriciteta i magnetiz-ma.”39

Krajnji uniformizam teorije je jo{ o~igledniji kada ka`e:

“Ranije rasprave oko po~etka i kraja univerzuma su se re{ile na izne-na|uju}i na~in - tvrdnjom da su besmislene, zato {to svemir nije imaopo~etak i ne}e imati kraj.”40

O~igledno je da koncept Tvorac-Bog i istinsko Stvaranje nemaju mesta uovom tuma~enju svemira. Tako|e je o~igledno da osnovni razlog za zamenji-vanje koncepta stvaranja sa onim o “ve~nom stabilnom stanju” uop{te nije

nau~an, ve} predstavlja ~isto `elju da se sve stvari u univerzumu usklade saljudskim shvatanjem sada{njih fizi~kih procesa. Herbert Dingl, britanskistru~njak iz filozofije nauke, je to istakao:

“Koliko ja mogu da procenim, autori ove nove kosmologije su prvenstvenozabrinuti oko velike pote{ko}e koja mora da suo~i sve sisteme koji prih-vataju promenljiv svemir - to jest, kako mo`emo da shvatimo da on imapo~etak? Oni nisu zadovoljni da ostave to pitanje neodgovoreno dok sene prikupi dalje znanje; svi problemi moraju sada da budu re{eni. Niti, izistog razloga, nisu zadovoljni time da pretpostave da se u nekom perio-du u dalekoj pro{losti desilo ne{to {to se danas ne de{ava neprestano.Njima izgleda bolje da se pretpostavi da uop{te nije bilo po~etka i dane}e biti kraja materijalnom svemiru, i prema tome, pre}utno pret-postavljaju}i da univerzum mora da odgovara njihovim ukusima, izjavljujuda to mora da je bio slu~aj.”41

KKoossmmoollooggiijjaa ““vvee~~nnee oosscciillaacciijjee””Me|utim, najistaknutija alternativna teorija, o jedinstvenom periodu

eksplozivne evolucije elemenata i zvezda koja se odigrala pre vi{e milijardigodina iz prvobitnog supergustog stanja svemira, je tako|e ~isto evolucionai naturalisti~ka. Tako se prvobitno stanje uop{te ne smatra kao vremebo`anskog stvaranja, ve} kao jedan stupanj u neprestano osciliraju}emsvemiru, koji je u ve~nom kolebanju izme|u perioda {irenja, kao {to je todanas slu~aj, i skupljanja u supergusto stanje. Najistaknutiji zastupnik oveteorije je fizi~ar astronom D`ord` Gamov. On ka`e:

“Tako mi zaklju~ujemo da je na{ svemir postojao beskona~no dugo, dase do pre oko 15 milijardi godina jednoli~no skupljao iz stanja besko-na~ne razre|enosti; da je pre 15 milijardi godina stigao u stanje maksi-malne sabijenosti u kome je gustina celokupne materije mogla da budereda veli~ine ~estica koje se nalaze u jezgru atoma (to jest, 100 hiljadamilijardi puta ve}a od gustine vode), i da je sada univerzum u preokretu,{ire}i se nepovratno prema stanju beskona~ne razre|enosti.”42

Tako u ovoj teoriji vi{e nema mesta za iskreno bo`ansko stvaranje nego{to ima u teoriji stabilnog stanja. Ali ponovo, to nije zbog toga {to nau~ne~injenice zahtevaju takav zaklju~ak. Sam Gamov priznaje da je njegovahipoteti~ka formulacija ve~ne oscilacije ~isto metafizi~ka i nema objektivnunau~nu osnovu.

“Tako sa fizi~ke ta~ke gledi{ta moramo da zaboravimo u potpunosti operiodima pre skupljanja i da poku{amo da objasnimo sve stvari naosnovu ~injenica koje nisu starije od 15 milijardi godina - plus ili minuspet procenata.”43

ZZnnaa~~aajj uu~~eennjjaa oo ““ssttvvaarraannjjuu uu ooddrraasslloomm ssttaannjjuu””

182 183

Vidimo, prema tome, da kada neko odlu~i da odbaci koncept istinskogStvaranja, nema nau~nih ~injenica koje bi mogle da ga zaustave od onoga{to se svodi na ateizam. Ne samo razli~iti tipovi `ivih organizama, ve} ~ak isam `ivot, a zatim i sve u fizi~kom svemiru od najprostijeg atoma do najve}egalaksije, mora biti ugra|eno u evolucione hipoteze! Uzalud bi se tra`ilo bilokakvo priznavanje Boga i njegove stvarala~ke mo}i u svim tim teorijama. Svemo`e da bude “nau~no” obja{njeno; kakva je potreba za Tvorcem?

Ali, ube|enje Volda, Hojla i drugih nau~nika da je evolucija obja{njenjesvih stvari, o~igledno proisti~e izvan domena proverljive nauke. To je, u stvari,daleko vi{e vera ili uverenje, nego {to je koncept stvaranja. To je verovanjekoje je izneto nasuprot svim dokazima najosnovnijih i najbolje potvr|enihnau~nih zakona. Otkrivena ~injenica stvaranja, sa druge strane, je bar veomasna`no podr`ana zakonom uzro~nosti,44 prvim i drugim zakonom termodi-namike, i drugim osnovnim istinama proverljive nauke.

Me|utim, neki ljudi se `ale da bi Bog bio nepo{ten stvaranjem stvari saizgledom starosti. “Kako je Bog koji je Istina”, ka`u oni, “prouzrokovao dastvari izgledaju kao da su bile stare i da su dospele u svoj sada{nji oblikdugim procesom rasta kada su one u stvari bile upravo stvorene? To jeobmanjuju}e i prema tome nemogu}e. Bog ne bi lagao.”

Ovakva vrsta razmi{ljanja, iako se ~esto iznosi, je u potpunosti nedostoj-na razumnih ljudi, naro~ito nau~nika. To je u su{tini afirmacija ateizma, negi-ranja mogu}nosti istinskog stvaranja. Ako je Bog stvarno stvorio bilo {ta, ~aki najprostije atome, ti atomi ili druga dela stvaranja bi neizbe`no imale izglednekakve starosti. Ne bi moglo da postoji istinsko stvaranje bilo kakve vrste,bez prvobitnog izgleda starosti koji mu je svojstven. I dalje bi bilo mogu}etuma~iti novostvorenu materiju nekom vrstom prethodne evolucione istorije.A ako je Bog mogao da stvori atomsku materiju sa izgledom starosti - drugimre~ima, ako Bog postoji - onda nema razloga za{to On ne bi, u potpunomskladu sa svojim karakterom istine, stvorio celokupni univerzum potpunosazreo.

O~igledno, ako je On to uradio, ne bi postojao na~in kojim bi bilo koje odnjegovih stvorenja moglo da izvede zaklju~ak o starosti ili na~inu Stvaranjaistra`ivanjem zakona odr`avanja njegove tvorevine. Ova informacija bi jedinomogla da bude dobijena, pravilno, kroz samo Bo`je otkrivenje. A ako Bogotkriva kako i kada je stvorio svemir i njegove stanovnike, onda je optu`baBoga za obmanu u stvaranju “prividne starosti” nedoli~na u krajnjem slu~aju- ~ak bogohulna. Nije Bog taj koji je lagao, ve} ljudi koji su ga nazvalila`ovom, kroz odbacivanje njegovog otkrivenja stvaranja, kako je dato u 1.Knjizi Mojsijevoj.

Ali, ako smo voljni da prihvatimo opis Stvaranja kao jednostavnu,doslovnu istinu, onda istovremeno imamo najmo}nije oru|e za razumevanjesvih ~injenica geologije u pravilnoj perspektivi. Mo`emo da istra`ujemopodatke na osnovu koncepta da su minerali, stene i njihove raznovrsne kom-binacije spojene tokom {est dana stvaranja jedinstvenim stvarala~kim proce-som u oblike koji su savr{eno podesni da bi ih ~ovek nastanio i upravljaonjima. Naravno, ovaj prvobitni oblik je sada uveliko maskiran usled kasnijegulaska greha, propadanja i smrti u Stvaranje, sa svim svojim u`asnimposledicama. Prepoznavanje tih osnovnih ~injenica }e, ube|eni smo, na kraju

dovesti do daleko vi{e zadovoljavaju}eg i nau~nog obja{njenja opa`enihgeolo{kih terenskih odnosa, nego {to to evoluciona sinteza mo`e ikada dau~ini.

TTAADDAA[[NNJJII SSVVEETTKoliko je vremena pro{lo izme|u stvaranja ~oveka i njegove pobune i

pada, Biblija ne ka`e. U svakom slu~aju, malo je verovatno da se bilo kojigeolo{ki sloj koji sadr`i fosile mo`e pripisati tom periodu. Jer fosili jasno go-vore o smrti i patnji. Iako je re~enica o smrti specifi~no izgovorena samo nad~ovekom i zmijom koju je Sotana upotrebio kao sredstvo isku{enja,najo~igledniji nagove{taj je da je to prokletstvo rasprostranjeno na ~itav svet.Ova ~injenica je tako|e jasno ukazana u izlaganju Novog zaveta o padu. Pavleka`e: “Kroz ~oveka bi smrt” (1. Korin}anima 15,21) i na drugom mestu,“kroz jednog ~oveka do|e na svet greh, i kroz greh smrt” (Rimljanima 5,12).Sli~no tome u Poslanici Rimljanima 8,20: “Jer se tvar pokori propadljivosti.”Kao {to je ve} napomenuto, ve}ina fosilnih naslaga pru`a dokaz za iznenad-no zatrpavanje i prema tome ukazuje na katastrofu neke vrste. Celokupanizgled fosilnih stena izgleda u potpunosti van sklada sa sistemom Stvaranjakoji je Bog toliko puta izrazio kao “veoma dobar”. Prema tome, ose}amo seprinu|eni da datiramo sve slojeve stena koji sadr`e fosile organizama koji sunekada `iveli posle Adamovog pada.45

Izgleda verovatno da relativno malo ovih slojeva, ako bilo koji, mo`e dabude datiran tokom perioda izme|u Adamovog pada i Potopa. To je prven-stveno zato {to izgleda da je geolo{ka aktivnost bila veoma blaga tokom togvremena i zato {to su takvi nanosi koji su mogli da budu formirani tadanajverovatnije bili uni{teni tokom Potopa.

Zaklju~ak da je period bio verovatno relativno neaktivan, geolo{ki jepodr`an sa nekoliko u~enja Biblije, izme|u kojih su i slede}a:

((11)) ““VVooddee nnaadd ssvvooddoomm””Kao {to smo videli, te vode su izgleda postojale u obliku velikog vodenog

omota~a oko Zemlje, nepoznatog, ali verovatno veoma velikog opsega. Kaovodena para, bio je nevidljiv, ali bi, svejedno, imao velike efekte na kopnenuklimu i meteorolo{ke procese.

Najo~igledniji od tih efekata bi prouzrokovao jednoli~no toplu umerenuklimu {irom Zemlje. Vodena para, kakva je danas predstavljena u atmosferi,ima taj specifi~an efekat regulisanja Zemljine temperature. Prepotopni vodeniomota~ bi proizveo taj rezultat u mnogo ve}oj meri, sa ve}im procentomsun~eve nadolaze}e energije zra~enja koji je apsorbovan i zadr`avan, iravnomerno raspore|ivan {irom Zemlje, nego {to je to danas, i sezonski i pogeografskoj {irini. Ovaj efekat bi zauzvrat uveliko spre~io atmosferskakru`enja koja karakteri{u sada{nju troposferu i koja su u su{tini prouzroko-vana razlikama temperatura izme|u ta~aka na razli~itim geografskim {irinamai visinama. Neprestana bitka “frontova” bi bila uglavnom odsutna, tako daprepotopna klima ne bi bila samo topla, ve} i bez nasilnih oluja.

184 185

Fiziku i meteorologiju takvog vodenog omota~a, i njegovo odr`avanje u pre-potopnoj atmosferi, bi moglo biti te{ko detaljno razgrani~iti; ~ak je i danasveoma malo poznato o sada{njoj gornjoj atmosferi, njenim sastojcima ifizi~kom pona{anju. Ve}ina aktivnosti koje je pokrenula Me|unarodnageofizi~ka godina, u stvari, uklju~uju}i program ve{ta~kog satelita, je bilausmerena ka cilju boljeg upoznavanja tog regiona. Me|utim, poznato je da jeoblast iznad oko 130 km veoma topla, preko 38oC, a verovatno raste do1.650oC,46 i u stvari se zove termosfera upravo zbog tog razloga. Velika tem-peratura je, naravno, neophodna za zadr`avanje velikih koli~ina vodene pare.[tavi{e, poznato je da je vodena para zna~ajno lak{a od vazduha i ve}inedrugih gasova koji sa~injavaju atmosferu. Prema tome, nema ni~eg fizi~kinemogu}eg u konceptu o velikom termalnom vodenom omota~u koji je neka-da postojao u gornjoj atmosferi.

Poznato je, naravno, da su jezgra za kondenzaciju, naro~ito ~estice solikoje nastaju razbijanjem talasa na okeanu,47 danas neophodne da biprouzrokovale da se vodena para u sada{njoj atmosferi kondenzuje ~ak i naniskim temperaturama, ali je verovatno da takva jezgra nisu postojala u prvo-bitnom omota~u, po{to bi visok nivo atmosferskih turbulencija bio neophodanza njihovo izdizanje do omota~a. Po{to se vodene kapljice formiraju, one jo{uvek moraju da se skupe u ve}e ~estice kako bi pale u vidu ki{e (ina~e,ostaju na nebu kao oblaci), a mehanika ovog procesa je jo{ uvek nepotpunoshva}ena. Iako jo{ uvek ne mo`emo da uka`emo na bilo kakvu definitivnunau~nu potvrdu ovog vodenog za{titnog omota~a oko Zemlje, ne izgleda dapostoji neka nerazdvojiva fizi~ka pote{ko}a u hipotezi o njegovom postojanju,i dovoljno je objasniti {irok spektar fenomena geolo{ki, i uz pomo} Biblije.

((22)) BBeezz kkii{{ee pprree PPoottooppaa

Ova ~injenica je specifi~no iznesena u 1. Knjizi Mojsijevoj 2,5.6 na slede}ina~in:

“... jer Gospod Bog jo{ ne pusti da`da na zemlju, niti be{e ~oveka daradi zemlju, ali se podiza{e para sa zemlje da natapa svu zemlju.”

Ovaj stih se odnosi specifi~no na prvobitno zavr{eno Stvaranje, ali se nespominje bilo kakva promena u tom meteorolo{kom fenomenu posle Pada,tako da je izgleda nastavio svoje postojanje do vremena Potopa. Ovajzaklju~ak je tako|e podr`an ~injenicom da se dúga spominje kao nov znakod Boga ~oveku posle Potopa, ukazuju}i da je tada ki{a, kakvu je znamo, idúga do`ivljena tada po prvi put (1. Mojsijeva 9, 11-17).

Proces isparavanja sa kopna i vodenih povr{ina je izgleda ukazan pod“parom” koja se izdizala sa zemlje. Me|utim, sa odustvom atmosferskih tur-bulencija, veliki pokreti vazdu{nih masa i sadr`ane vodene pare, kakvi sukarakteristi~ni za sada{nje klime, su bili spre~eni. Tako|e, stopa opadanja(vertikalno sni`avanje temperature sa visinom iznad povr{ine Zemlje) jeverovatno bila mala usled efekta omota~a, tako da bi vodena para te`ila dase ponovo kondenzuje i istalo`i kao laka magla ubrzo posle isparavanja.Po{to je talo`enje sedimenata uslovljeno njihovom prethodnom erozijomvodom ili vetrom, i po{to su ti elementi o~igledno delovali na jednoli~no blag

na~in, sledi da je samo malo geolo{kog delovanja moglo da bude ostvarenotokom tog perioda.

((33)) MMaalloo vvuullkkaannsskkee ii tteekkttoonnsskkee aakkttiivvnnoossttiiTo se zaklju~uje na osnovu ~injenice da je “razvaljivanje izvora velikog bez-

dana” (1. Mojsijeva 7,11), koje ukazuje na ovu vrstu aktivnosti, bilo jedan odneposrednih uzroka Potopa; prema tome, mora da je prethodno biloograni~avano. Fraza “velikog bezdana” se koristi u Bibliji u odnosu na vodeokeana (npr, Isaija 51,10) i podzemne vode (Psalam 78,15). Jedna re~“velikoga” (hebrejski “tehom”) se tako|e ~esto koristi kako bi ozna~ila obatipa kopnenih voda. Prvobitna velika dubina iz 1. Knjige Mojsijeve 1,2 je bila,kao {to smo videli, razdvojena na vode nad i ispod svoda, tako da su tevode, na bilo kom mestu, o~igledno opisane narednim pozivanjima na velikedubine. Izgleda da su veliki delovi voda bili zarobljeni ispod Zemljine kore iu d`epovima unutar kore tokom prva tri dana Stvaranja. Zbog velikih tem-peratura i pritisaka, predstavljali su, bez sumnje, veoma delotvorne rast-vara~e, stvaraju}i ili hemijski bogate vode Zemljine kore ili lavu bogatuvodom.

Me|utim, izgleda da su te vode bile ili u potpunosti ili u velikom deluzarobljene tokom prepotopnog perioda, mo`da postepeno pove}avaju}i tem-perature i pritiske dok, kona~no, Zemljina kora nije popustila na nekim mes-tima. Razdvajanje zemljine kore, ~ak i na samo jednom mestu, sa rezultatomizbijanja lave ili vode ili pare, bi zatim dovelo do pokreta zemlje koji biprouzrokovali dalje razdvajanje, kako to Biblija slikovito prikazuje, “taj dan raz-vali{e se svi izvori vellikoga bezdana” (1. Mojsijeva 7,11). To je zaista bilagigantska katastrofa, pored koje eksplozija najve}e hidno-nuklearne bombe,ili stotina takvih bombi, postaje bezna~ajna.

Tako biblijski izve{taj ukazuje da je period izme|u pada ~oveka i rezultu-ju}eg Potopa bio srazmerno miran geolo{ki. Vode i iznad i ispod svoda subile u velikoj meri suzdr`ane, temperature su bile podjednako tople, nije biloki{a ni vetrova, a verovatno ni zemljotresa ni vulkanskih erupcija. Verovatnoje postojao ve}i odnos kopnene u odnosu na vodenu povr{inu nego {to je todanas slu~aj, ali je u atmosferi odr`avan povoljan nivo vla`nosti niskole`e}om“parom” koja se izdizala sa “mora” (1. Mojsijeva 1,10) i blago teku}im “reka-ma” (1. Mojsijeva 2,10-14) koje su izgleda napajane delimi~no ili uveliko bla-gim izvorima.

GGEEOOLLOO[[KKII DDOOKKAAZZII OO PPRREEPPOOTTOOPPNNOOJJ KKLLIIMMII

UUnniivveerrzzaallnnoo ttooppllaa kklliimmaaNajzna~ajniji od tih biblijskih zaklju~aka je onaj o univerzalno toploj klimi,

sa povoljnom vlagom za obilan biljni i `ivotinjski `ivot. Zna~ajno je da fosilniostaci svuda u svetu i {irom geolo{kog stuba svedo~e o upravo takvomuslovu. Fosilne stene su podeljene u geolo{ke “periode” na osnovu uni-formisti~kog sistema, a zna~ajno je da se na osnovu organskih i fiziografskihkarakteristika nanosa zaklju~uje da su prakti~no svi ti “periodi” bili uni-

186 187

verzalno blagi i topli. Govore}i o periodu mezozoika, dobu velikih gmizavaca,Kolbert ka`e:

“Mnoge linije dinosaurusa su evoluirale tokom 100 miliona godina ili vi{emezozojske istorije u toku koje su `iveli... U tom dobu Zemlja je imalatropsku ili suptropsku klimu preko ve}eg dela svoje kopnene povr{ine, au {iroko rasprostranjenim tropskim oblastima je postojalo obilje bujne ve-getacije. Kopno je bilo nisko i nije bilo visokih planina koje bi formiralefizi~ke ili klimatske barijere.”49

“Mla|i” period kenozoika se obi~no sastoji od nanosa koji su bli`i povr{inii koji sadr`e fosile sisara ili veliki procenat savremenih morskih oblika.Nanosi najbli`i povr{ini, pripisani pleistocenu, nisu tipi~ni za ostale i verovat-no se delom mogu datirati na posle Potopa. To tako|e mo`e biti ta~no zaneke od pliocenskih slojeva, iako ve}ina od njih li~i na slojeve donjeg terci-jara.50 Ranije epohe, od eocena preko miocena, su o~igledno imale klimesli~ne klimama mezozoika (kreda, jura i trijas).

“To (miocen) je tako|e bio period svetske klime; posle miocena, klimapostaje raznovrsnija i ostala je takva do danas.”51

“Klima oligocena je definitivno bila topla u pore|enju sa miocenskom kojaje usledila, a daleko toplija od klime savremenog sveta. Ali eocen, koji jeprethodio, bio je jo{ topliji od oligocena. U eocenu, suptropska vru}ina seose}ala na Grenlandu.”52

Ista situacija se sre}e i u stenama paleozoika i proterozoika velikedebljine. U odnosu na kambrijum, Miler ka`e:

“... Klima kambrijuma nije bila u su{tini razli~ita od klime srazmernonedavnog geolo{kog vremena, ali klimatski uslovi su tada bili daleko jed-noli~niji nad celom zemljom nego {to je to danas slu~aj. Zna~ajnekre~nja~ke formacije kambrijumskog perioda na velikim geografskim {iri-nama sna`no ukazuju da su one bile natalo`ene u relativno toplim iliumerenim vodama.”53

Sli~no tome, o narednom ordovicijumu, ka`e:

“Veoma velika mora ordovicijuma, su dopu{tala daleko slobodniju cirku-laciju voda izme|u malih i velikih geografskih {irina, koja je bez sumnjepomagala odr`avanju klime zemlje jednoli~nijom nego {to je to danasslu~aj.”54

A o slede}em periodu, siluru:

“Op{ti raspored i karakter stena i njihovih fosila ukazuje na jednoli~nijeklimatske uslove od dana{njih. Fosili u arkti~kim stenama silura se usu{tini ne razlikuju od onih na malim geograskim {irinama.”55

^ak i uz rizik da budemo monotoni, moramo da nastavimo sa drugimvelikim periodima. O devonu, fon Engeln i Kaster ka`u:

“U slu~aju devona, takvi dokazi ukazuju na blagu klimu {irom sveta.”56

Za period karbona dokazi su isti.

“[to se ti~e perioda ranijeg paleozoika, karakter i raspored fosila donjegkarbona prili~no jasno dokazuje odsustvo dobro definisanih klimatskihzona kao {to su one danas.”57

U slojevima gornjeg karbona nalaze se najbogatije formacije uglja.Univerzalno topla, vla`na klima je sama dovoljna za obja{njenje ~injenica.

“Uslovi `ivotnje sredine u gornjem karbonu su izgleda bili idealni za formi-ranje uglja. Vla`na, topla klima tokom cele godine je obezbe|ivala obilan,neprestan rast vegetacije.”58

PPrreettppoossttaavvlljjeennaa ggllaacciijjaacciijjaa uu ppeerrmmuuPri~a je tako ista u prakti~no svim slojevima. Osim pretpostavljenih glaci-

jalnih formacija pleistocena, i u manjoj meri, pliocena, jedini deo fosilnih slo-jeva u kojima se fenomeni koji su gore opisani ne mogu jasno videti je perm.Smatra se da je veliki broj slojeva perma u Africi i Ju`noj Americi glacijalnogporekla. Me|utim, slojevi perma na ostalim mestima odaju uobi~ajene naz-nake umerene ili tropske klime.

^ak i u onim slojevima perma (ili prelaz perm-karbon) za koje se smatrada su glacijalnog porekla, postoje umetnuti slojevi koji su morali da budu na-talo`eni u toploj klimi, kao na primer, veliki slojevi uglja. Evropski stratigraf,Moris Ginjo, je opisao izuzetnu sli~nost permskih sekvenci iz Afrike, Indije,Australije, Madagaskara i Brazila, na slede}i na~in:

“U svim zemljama ju`ne hemisfere o kojima smo sada govorili, mo`e serekonstruisati ista istorija: karbon se zavr{ava velikim glacijalnim razvo-jem, koje nije ograni~eno na doline planina ve} se rasprostire na ogrom-nom prostoru i prema tome je uporediv sa kvartarnim ledenim kapamaseverne hemisfere. Neposredno posle nestanka gle~era i tokom perma,ti regioni su bili naseljeni florom roda Glossopteris i ishranjivali su obilnupopulaciju gmizavaca, koji su biti raznovrsno adaptirani nalik sada{njimsisarima.”59

Ova upe~atljiva velika glacijacija je anomalija i te{ko ju je objasniti, po{tose javlja toliko blizu ekvatora i tako|e veoma blizu nivoa mora. Ginjo verujeda je jedino mogu}e obja{njenje teorija pomeranja kontinenata, koju su rani-je zastupali Vegener, du Toit i drugi, po kojoj su ju`ni kontinenti, a verovatnoi drugi tako|e, nekada bili delovi jedne velike kontinentalne mase, a zatimsu se razdovjili.

Ova teorija se naravno sna`no suprotstavlja uniformisti~kom konceptu, izbog toga je ve}ina geologa odbacuje. Opik, na primer, ka`e:

“Tuma~enje tih promena je dugo bilo zamagljeno mogu}nostima polarnoglutanja i pomeranja kontinenata... Alfred Vegener i njegovi sledbenici suu stvari poku{ali da objasne na takav ~isto mehani~ki na~in sve paleok-limatske promene; smena toplih i hladnih perioda je pripisanapreme{tanju istog lokaliteta iz tropa do arkti~kog kruga i ponovo nazad....Sada je dokazano da su tokom poslednjih 100 miliona godina relativnipolo`aji polova i kontinenata bili u su{tini isti kao danas.”60

18895

189

Nedavna istra`ivanja rasporeda faune u slojevima perma u obe hemisfereizgleda da dokazuju da su relativni polo`aji polova i kontinenata bili isti kaodanas i, prema tome, ni pomeranje kontinenata ni preme{tanje polova nemo`e da objasni anomaliju glacijalnog doba perma.

“Granica faune je paralelna sada{njem Zemljinom ekvatoru i, ako je zaistaprouzrokovana temperaturom, spre~ava mogu}nost promene polo`ajapolova u odnosu na velike kopnene mase severne hemisfere. Tako|e jespre~ena mogu}nost da su Zemljina kora ili omota~ menjali svoj polo`aju odnosu na jezgro.”61

Me|utim, ni Stili ni Opik, ni izgleda niko drugi nije bio u mogu}nosti dapru`i zadovoljavaju}e alternativno obja{njenje za neobi~no “ledeno doba” izperma - karbona. Opik to priznaje na slede}i na~in:

“Moramo da zaklju~imo da je temperatura bila na arti~kom nivou. Jednaod najve}ih geolo{kih zagonetki sa kojima smo suo~eni je kako je tomoglo da se desi u regionu koji je danas unutar tropa, prostiru}i seizme|u 17. i 24. stepena severne geografke {irine.”62

Me|utim, mo`da je pote{ko}a u tome da su dokazi za navodno “ledenodoba” bili pogre{no protuma~eni. Za najkarakteristi~nije indikatore delovanjaleda se uzimaju tiliti i ispruganost, a to su odlike za koje se smatra dadokazuju permsku glacijaciju. Tiliti su o~vrsli tilovi, koji predstavljaju ne-razvrstane skupine {ljunka, peska i ne{to blokova stena, u glinenom matrik-su. Ispruganost je predstavljena izdu`enim brazdama, verovatno formiranimprelaskom ledenih prekriva~a preko stena. Me|utim, postoji puno agenasaosim leda koji mogu da proizvedu takve odlike. Priznati autoritet po pitanjusedimenata i sedimentnih stena ka`e:

“Ne predstavlja svaki haoti~ni nanos sa velikim blokovima uronjenim umatriks gline tilit i velika pa`nja se mora obratiti prilikom razlikovanjapravog tilita i drugih materija koje li~e na njega.”63

Sli~no tome, R. F. Flint, glacijalni geolog, ka`e:

“Odsustvo slojevitosti i nedostatak razvrstavanja po veli~ini, dvenajo~iglednije karakteristike tila, nikako nisu ograni~ene samo na til, ve}su karakteristi~ne za veliki broj drugih nanosa sa kojima se til lakopome{a.”64

U pogledu ispruganosti, on ka`e:

“Tako izgleda da pod povoljnim uslovima ispruganost mo`e da nastanebilo kakvim tokom ili plutanjem te{kih masa.”65

Prostor onemogu}ava detaljnu raspravu po ovim pitanjima, ali o~iglednoda ovi i drugi pretpostavljeni indikatori glacijalnog delovanja mogu tako|e dabudu proizvedeni mnogim drugim agensima osim leda, i prema tome uop{tene predstavljaju neophodno dokaze glacijacije. Naro~ito je u takvoj geolo{kojkataklizmi, kakvom Bibilija opisuje Potop, lako predstaviti mogu}nost nekevelike vulkanske ili turbiditske vrste fenomena koji se odigrao nad ju`nomhemisferom i koji je proizveo te {iroko ra{irene gomile i ispruganosti, bez bilokakvog glacijalnog delovanja. To je jo{ razumnije imaju}i u vidu naslage ugljapovezane sa njima, koje se ~esto nalaze izme|u slojeva konglomerata, kao

i drugih nanosa koje definitivno nisu glacijalnog porekla. Jedna takva nasla-ga je opisana na slede}i na~in:

“U jugoisto~nom delu Australije i u Tasmaniji tiliti su uronjeni izme|unekih 600 metara permskih sedimenata, delom marinskih, delom konti-nentalnih po poreklu, {to uklju~uje, tako|e, sloj uglja.”66

Izgledalo bi da bi daleko najrazumniji na~in tuma~enja takvih naslagakakve se pojavljuju bio uz pomo} katastrofi~kog deluvijalnog delovanja, sastrujama koje teku iz razli~itih pravaca i koje sadr`e razli~ite sedimente.

Takozvane permske glacijalne naslage su prona|ene u Africi, Ju`nojAmerici, Australiji i Indiji. Nanosi se prostiru do nivoa mora i izgleda da surasprostranjeni vi{e ili manje radijalno od centra negde du` ekvatora. Kakoje tako veliki ledenih pokriva~ mogao da bude formiran na takvom lokalitetuizgleda nemogu}e shvatiti. Shodno tome, izvr{eni su poku{aji da se otkrijupermske glacijalne naslage i u drugim oblastima, ali bez uspeha. Neke odnajve}ih i najkompletnijih permskih sekvenci u svetu su prona|ene u sever-nom Meksiku i jugozapadnom delu Sjedinjenih Dr`ava, {to je potvr|eno naslede}i na~in:

“Oblast sadr`i jedan od najpotpunijih poznatih prikaza permskog sis-tema...”67

Permski slojevi u jugozapadnom delu Sjedinjenih Dr`ava predstavljaju veli-ki kompleks struktura grebena i, po{to su korali aktivni jedino u tropskim ilisuptropskim vodama, niko nije predlo`io da su glacijalni nanosi ovde locirani.Me|utim, u meksi~kim slojevima prona|eni su mnogi navodni tiliti i pripisanisu glacijaciji.

Nedavna istra`ivanja Normana Njuela, iz Ameri~kog prirodnja~kog muzeja,autoriteta po pitanju permske stratigrafije, pobila su to tuma~enje. U veziopsega slojeva, on ka`e:

“Smena po kojoj su konglomerati natalo`eni vredna je napomene kaojedna od najpotpunije predstavljene i najbolje dokumentovane sekvencepermskih stena u Severnoj Americi.”68

Po{to je prili~no temeljno ispitao ~injenice, Njuel zaklju~uje:

“Ti meksi~ki slojevi blokova stena i vulkanskih stena su najverovatnijenaslage podmorskog klizanja koje su natalo`ene u basenu koji se nalaziopored aktivnih vulkana oivi~en rastu}im grebenima.”69

Zatim on daje veoma zna~ajno op{te opa`anje:

“Talozi podmorskog klizanja su daleko obilniji u stratigrafskom zapisu odtilita, i stratigrafi postaju sve oprezniji imaju}i to u vidu.”70

Mogli bi prema tome da predvidimo da je samo pitanje vremena pre nego{to se sli~ni fenomeni u ju`noj hemisferi tako|e prepoznaju kao neglacijalnipo poreklu.

To onda zna~i da svi fosilni sedmenti, obuhvataju}i celokupan geolo{kistub iznad proterozoika71 ili ~ak arheozoika na nekim mestima, pru`aju skorojednoglasno svedo~anstvo da je “tada{nji svet” imao blagu klimu, u su{tinijednoli~nu {irom sveta. Standardne geolo{ke reference, naravno, govore o timslojevima uz pomo} hronolo{kih doba, i na taj na~in, rekli bismo da slojevi

190 191

ukazuju da je klima Zemlje uvek, bar do najskorijih geolo{kih epoha, bila usu{tini topla i jednoli~na, sa samo blagim sezonskim varijacijama i varijaci-jama du` geograske {irine. Ako se razmi{lja o slojevima kao da su uvelikonatalo`eni katastrofi~no, naro~ito tokom Potopa, onda je njihovo svedo~anst-vo o jedinstvenoj prepotopnoj eri koja je imala takvu klimu.

OObbjjaa{{nnjjeennjjee kklliimmaattsskkee pprroommeenneeU bilo kom slu~aju, ovde opet postoji velika pote{ko}a za uniformisti~ku

geologiju - kako opisati takvo izuzetno stanje stvari uz pomo} sada{nje neveoma jednoli~ne klime, sa takvim krajnostima toplog i hladnog. Kako fonEngeln i Kaster ka`u u vezi sistema jure, na primer: “Ovu op{tu tropsku klimuje te{ko objasniti.”72

Bilo je puno raznovrsnih teorija o pro{lim klimatskim pojavama, koje supoku{avale da objasne i glacijalne periode i periode op{te toplote. Dr C. E.P. Bruks nabraja nekih 30 ili vi{e razli~itih teorija koje su iznete u pro{losti.73Te teorije su uklju~ivale takve stvari kao {to su prolaz Sun~evog sistema krozregione svemira ispunjene kosmi~kom pra{inom ili gasom, varijacije plime,tople izvore, pomeranje polova, pomeranje kontinenata, orogenetskefenomene, menjanje rasporeda kopno-more, pomeranje okeanskih struja,promene u sun~evom zra~enju, atmosferski ugljen-dioksid, vulkansku pra{inuu atmosferi, promene u atmosferskoj cirkulaciji i mnogim drugim faktorima.

O~igledno nema potrebe govoriti ovde o svim tim teorijama. Mnoge od njihsu poku{ale da objasne glacijalne klime, ali ne obja{njavaju daleko zna~ajni-ju univerzalno toplu klimu na koju ukazuju svi sedimentni slojevi. Neke biobjasnile kako je odre|eni region mogao da pro|e kroz promene periodatople i hladne klime, ali ne mogu da objasne toplu klimu rasprostranjenu{irom sveta. Verovatno ve}ina autoriteta sada favorizuje ili koncept promenerasporeda kopna i mora, ili promene koli~ine sun~evog zra~enja. Bruksfavorizuje ovaj prvi:

“Zaklju~ak do koga smo dovedeni, prema tome, je da su umerenepromene rasporeda kopna i mora, kakve su se odigrale dovoljno ~estotokom geolo{kog vremena, sasvim dovoljne da premoste prazninu izme|uneglacijalnih i glacijalnih klima, ili izme|u toplih i hladnih geolo{kih peri-oda, i da spolja{nja pomo}na sredstva, kao {to su varijacije u sun~evomzra~enju ili promene astronomske klime, iako predstavljaju mogu}euzroke, nisu neophodni.”74

Ali, o~igledno je da su bilo kakvi prora~uni koji poku{avaju da izvedu efek-te zagrevanja na osnovu takvih hipoteti~kih promena neizbe`no veomanaga|aju}i, i veoma je te{ko uvideti kako su zna~ajne razlike u koli~ini efek-tivne dolaze}e sun~eve energije na razli~itim geografskim {irinama (koje pred-stavljaju osnovni razlog za na{ sada{nji opseg kopnenih klima) mogle ikadada budu izjedna~ene samo promenom obrazaca kopna i mora. Shodno tome,ve}ina sada{njih klimatologa veruje da je jedini stvarno kompetentan agensza svetsku klimatsku promenu morala da bude svetska promena dostupnesun~eve energije.

Na primer, dr H. E. Lendsberg, direktor odelenja klimatologije iz Ameri~kogbiroa za vremenske prilike, u nedavnoj kritici ovih pitanja, navodi:

“Postoji, naravno, odnos izme|u okeanskog rezervoara toplote (ili hlad-no}e) i klimatskih kolebanja na kopnu. Me|utim, nikakvo koli~insko raz-matranje nije do sada prikazalo da oni mogu da objasne opa`enefenomene velikih ledenih epoha.”75

I na isti na~in Lendsberg ukazuje da je ovaj tip mehanizma tako|e neod-govaraju}i za obja{njenje svetski tople klima koja prethodi pleistocenu.

Po{to sun~evo zra~enje obezbe|uje energiju, ne samo za zagrevanjeZemljine atmosfere ve} tako|e prakti~no za sve fizi~ke i biolo{ke procese kojiproizvode regionalnu klimu, izgledalo bi svakako najrazumnije zaklju~iti da tomora da predstavlja osnovni uzrok bilo kakvog takvog svetskog fenomena kao{to je univerzalno topla klima koju smo opisivali. Tako, kako Lendsberg ka`e:

“Pre ili kasnije ve}ina razmatranja se vra}a na pitanje promena sun~evogzra~enja. Neki astrofizi~ari su utvrdili da jednostavno nema potrebneveli~ine za takve velike klimatske promene. Drugi podjednako tvrde danuklearni procesi sunca u stvari zahtevaju periodi~ne zna~ajne promeneu otpu{tanju sun~eve energije.”76

Povremeno se tvrdi da bi vi{e sun~evog zra~enja moglo u stvari da dovededo ledenog doba. Ali, ponovo citiraju}i Lendsberga:

“Me|utim, logi~nije je pretpostaviti da porast zra~enja prouzrokuje toplijeuslove kao {to su oni koji su nekada preovladavali u tercijaru, a daopadanje zra~enja proizvodi ledeno doba pleistocenskog tipa.”77

Sli~no tome, Arkel, raspravljaju}i o svetskoj toploj klimi jure, govori:

“Razmotriv{i sve stvari, prema tome najverovatnije obja{njenje visoke tem-perature jure je ono koje zavisi od prijema vi{e sun~eve energije...”78

Verovatno se najautoritativniji trenutno dostupan skup ~injenica i mi{lje-nja o ovom pitanju nalazi u simpozijumu79 koji je uredio Harlou [ejpli, iznose}izajedno istra`ivanja meteorologa, astronoma, antropologa, geologa i drugihstru~njaka koji se bave pro{lim klimatskim promenama.

Dr Kirtli Meter, daju}i pregled knjige, zaklju~uje:

“Njihovi zaklju~ci ukazuju da su meteorolo{ki uslovi izgleda sekundarni, ane primarni uzro~ni fakotri; pravi uzroci razlika klime, nasuprot promena-ma vremena, se moraju prona}i u varijacijama u koli~ini emitovanogsun~evog zra~enja. Ovde je naglasak postavljen na emisiju kratkotalasnogultraljubi~astog zra~enja, a ne na varijacije efektivnog zra~enja crnog telasunca.”80

Tako klimatolozi i drugi postaju sve vi{e ube|eni da jedini odgovaraju}ina~in za obja{njavanje svetskih klimatskih promena mora nekako da bude uzpomo} promena jedinog faktora koji kontroli{e klimu na svetskoj osnovi, tojest, sun~evog zra~enja.

Me|utim, ovaj naizgled neophodan zaklju~ak jo{ uvek ne opisuje uzrokneophodnih promena sun~evog zra~enja. U stvari, uop{te nema dokaza zatakvo variranje. Kako astronom, Fred Hojl, ka`e:

192 193

“Nema ni teoretskih ni opa`ajnih dokaza da su se odigrale promenezra~enja sunca, me|utim... Kao podr{ka tome sigurno je da su varijacijesun~evog zra~enja iz godine u godinu danas veoma male.”81

““EEffeekkaatt ssttaakklleennee bbaa{{ttee””Ali naravno, nije neophodno da postoji stvarna promena otpu{tene

sun~eve energije kako bi postojala zna~ajna promena u koli~ini sun~eveenergije koju prima Zemlja u procesu atmosferskog zagrevanja i drugimfizi~kim procesima. Sve {to je neophodno je da postoji promena kvalitetaapsorbovanja toplote i odbijanja atmosfere, a to bi moglo biti postignuto re-lativno malim promenama njegovog sastava. To je zbog “efekta stakleneba{te” atmosfere. Harold Blum daje opis klju~nih faktora ovog efekta:

“Vodena para je prvenstveni atmosferski apsorbent dolaze}e sun~evesvetlosti, pri ~emu je apsorpcija ozonom kvalitativno manji faktor; drugigasovi su propusni. Apsorpcija odlaze}eg zra~enja sa Zemlje se vr{i pono-vo vodenom parom, pri ~emu ugljen-dioskid i ozon igraju manje uloge...Apsorbovani deo te`i da zagreje atmosferu, i isto kao {to toplo staklostaklenika te`i da povisi temperaturu u unutra{njosti, vodena para te`i dapovisi temperaturu Zemljine povr{ine ispod nje. Ta povr{ina, ili bilo kojiobjekat na njoj, neprestano razmenjuje zra~enje sa vodenom parom uatmosferi, tako da je temperatura povr{ine blisko zavisna od koli~ine itemperature te pare.”82

Ova tri sastojka atmosfere - vodena para, ozon i ugljen-dioksid - prematome, obezbe|uju efekat pokriva~a kojim sun~evo zra~enje postaje efektivnodostupno za odr`avanje fizi~kih i biolo{kih procesa na Zemlji. Najzna~ajniji odtih sastojaka je vodena para. Svejedno, zna~ajne promene u atmosferskimproporcijama jednog ili vi{e od ova tri sastojka bi mogle da proizveduzna~ajne promene kopnene klime. Vi{e pa`nje je dato mogu}im varijacijamasadr`ine ugljen-dioksida nego drugima, po{to je ta proporcija izgledapovezana sa koli~inom biolo{ke aktivnosti na Zemljinoj povr{ini i prema tomeje podlo`nija varijaciji.

Dr Gilbert Plas iz odseka za napredna istra`ivanja aeronautskih sistema,istra`ivao je efekat ugljen-dioksida verovatno intenzivnije od bilo kog drugogpojedinca. On ka`e:

“Prora~uni pokazuju da }e smanjenje od 50 procenata u koli~ini ugljen-dioksida u vazduhu sniziti prose~nu temperaturu zemlje za 3,8oC. Mo`emoda budemo razumno sigurni da bi takav nagli pad temperature prouzroko-vao da se gle~eri ra{ire zemljom.”83

Plas tako|e daje odgovaraju}e kvantitativne podatke za efekat ve}ih kon-centracija ugljen-dioksida koji bi proizveo topliju klimu; na primer, on jeprora~unao da kada bi se sadr`aj ugljen-dioksida pove}ao ~etiri puta, a uravnote`i sa karbonatima Zemljine povr{ine i okeana, onda bi zemljinaprose~na temperatura bila 6,9oC vi{a nego {to je danas.84

Naravno, to je sve sasvim naga|aju}e, ali je bar saglasno sa ~injenicomda svetska klimatska promena zahteva promene u efektivnom sun~evomzra~enju, a promena sadr`aja ugljen-dioksida u atmosferi je mogu} na~in izazi-

vanja takvih promena. [to se ti~e ozona, sa druge strane, te{ko je uvidetina~ine kojima bi se sadr`aj ozona u gornjoj atmosferi mogao zna~ajnijepromeniti, po{to je formiran reakcijama nadolaze}eg ultraljubi~astog svetla sakiseonikom u gornjem vazduhu. Verovatno se nijedna od ovih drugih koli~inane mo`e promeniti zna~ajno, osim za kratko vreme.

Po{to je vodena para najzna~ajniji od ta tri gasa za proizvodnju efektastaklene ba{te, izgledalo bi razumno da bi bilo koja zna~ajna promena klimeZemlje morala nekako da bude povezana sa promenama sadr`aja vodenepare u atmosferi. Vi{e vodene pare bi stvorilo topliju i jednoli~niju klimu;manje vodene pare bi prouzrokovalo hladniju i klimu o{trije izdeljenu na zone.Fred Hojl je, pored drugih istaknutih meteorologa i astronoma, prepoznao tumogu}nost:

“Izgleda da bi ledeno doba nastalo ako bi efekat staklene ba{te na{eatmosfere bio uni{ten ili ozbiljno oslabljen. To bi se desilo ako bi se kon-centracije onih gasova atmosfere koji su odgovorni za blokiranje infracr-venog zra~enja zna~ajno smanjile. Gas od najve}eg zna~aja u tom pogle-du je vodena para. Nastaje, prema tome, pitanje kako je koli~ina vodenepare u atmosferi mogla sistematski da bude smanjena, naro~ito koli~inana visini od nekih 6 km iznad zemlje. U ovome mo`e da le`i odgovor nazagonetku ledenog doba.”85

Hojlov predlo`eni mehanizam za to isu{ivanje atmosfere je pretpostavitiprolaz Zemlje kroz region svemira ispunjen meteorskim ~esticama koje bimogle da poslu`e kao jezgra kondenzacije. Njegov razlog za ograni~avanje teaktivnosti na region od 6 km je slede}i:

“Sada su uslovi ~esto operativni u atmosferi, da ka`emo na visini od oko6 km, na kojoj postoji zna~ajna koncentracija vodene pare koja ne padakao ki{a zato {to ne postoji na~in formiranja velikih vodenih kapi izvodene pare - a samo kapi odre|ene veli~ine mogu da se formiraju kaoki{a. Dolazak velikog broja meteorskih ~estica bi mogao da proizvededrasti~nu promenu takve situacije, po{to bi vodene kapi trenutno te`ileda se kondenzuju oko ~estice. Ako je kondenzacija vodene pare biladovoljno velika, ki{a bi verovatno padala.”86

Hojlova rasprava se pre svega bavila poku{ajima da se objasne ledenadoba, ali je jasno da bi ista linija razmi{ljanja mogla da dovede do obja{nje-nja za jednoli~no toplu klimu. Ako su velike mase vodene pare nekada pos-tojale u atmosferi na visini dovoljno velikoj kako bi spre~ila kondenzaciju okoatmosferske pra{ine ili ~estica soli, efekat staklene ba{te bi o~igledno biomaterijalno oja~an i topla, zna~ajno jednoli~na klima, bi bila rezultat, {iromsveta.

PPrreeppoottooppnnii vvooddeennii oommoottaa~~Geofizi~ke ~injenice nas tako dovode da prvo uvidimo da je morala da

postoji svetski topla klima u pre-pleistocenskim vremenima (to jest, sa na{eta~ke gledi{ta u prepotopnim vremenima), da je ta klima mogla jedino dabude prouzrokovana porastom efektivne koli~ine sun~evog zra~enja zadr`anogna povr{ini Zemlje, ali da to najverovatnije nije bilo usled stvarnog porasta

194 195

zra~enja sa sunca ve} pre usled porasta kapaciteta apsorpcije zra~enjaatmosfere, i kona~no da je najverovatniji na~in postizanja tog rezultata biokroz zna~ajan porast sadr`aja vodene pare gornje atmosfere.

A to je, naravno, upravo ono {to smo videli da prva poglavlja 1. KnjigeMojsijeve ukazuju, pozivanjem na “vode nad svodom”. Ose}amo se oprav-danim, prema tome, u predlaganju takvog termalnog vodenog omota~a okoZemlje u pre-pleistocenskim vremenima, bar kao mogu}u radnu hipotezu, kojaizgleda pru`a zadovoljavaju}e obja{njenje za prili~an broj biblijskih napomenai geofizi~kih fenomena. Detaljna fizika ove prepotopne atmosfere mora dabude za sada nesigurna, naro~ito imaju}i u vidu ~injenicu da je toliko malopoznato ~ak i o sada{njoj atmosferi, ali izgleda da nema neodvojivih fizi~kihpote{ko}a u konceptu.

Nema sumnje da bi vodeni omota~ neodre|eno velikog obima mogao dabude podr`an donjom atmosferom, po{to vodena para te`i samo 0,622-ti deoiste zapremine suvog vazduha87 za iste uslove. [tavi{e, koli~ina vodene parekoja bi mogla da bude odr`avana u bilo kojoj datoj zapremini prostora u vode-nom omota~u ne bi bila zna~ajno pogo|enja prisustvom ili odsustvom vaz-duha ili drugih gasova u regionu.

“Prakti~no govore}i, maksimalna koli~ina vodene pare koja mo`e da pos-toji u bilo kom datom prostoru je funkcija temperature, i nezavisna je odpostojanja drugih gasova. Kada je maksimalna koli~ina vodene pare zadatu temperaturu sadr`ana u datom prostoru, za prostor se ka`e da jezasi}en. Uobi~ajniji izraz ’vazduh je zasi}en’ nije strogo ta~an.”88U sada{njoj atmosferi, stratosfera je prili~no hladna. Me|utim, iznad

stratosfere, temperature postaju prili~no visoke, daleko iznad ta~ke klju~anjavode, tako da bi bilo mogu}e odr`ati ogromnu koli~inu nevidljive vodene pareu regionu iznad stratosfere, kada bi nekako tu bila postavljena. Ove visoketemperature u gornjoj atmosferi ostaju visoke i danju i no}u, tako da nemamogu}nosti kondenzacije vodene pare no}u.

“Izgleda da ne postoji efekat no}-dan u atmosferskim temperaturama,po{to su vr{eni neki eksperimenti tokom no}i, dok je ve}ina telemetrijskihmerenja pritiska vr{ena tokom dana.”89

Dr Fred Vipl, harvardski astronom, koji je napisao gornji navod, pozivaose na dva nezavisna niza merenja temperatura gornje atmosfere, koja suvr{ili razli~iti istra`iva~i koriste}i razli~ite metode, jedni no}u a drugi danju,za koje on ka`e da se “odli~no sla`u”.90

Tako|e bi bilo mogu}e da se vodeni omota~ nalazio u gornjoj troposferi,ispod stratosfere. Dodatna vodena para bi zagrevala ne samo Zemljinupovr{inu, ve} tako|e i atmosferu jednoli~nije.

“Porast vodene pare... bi povisio temperaturu Zemljine povr{ine... ipove}ao temperaturu vazduha na visini od 6 ili 8 km iznad povr{ine, itako bi smanjio opadanje temperature sa visinom.”91

Ako se vodeni omota~ nalazio na velikoj visini u donjoj atmosferi, nesamo da bi pove}ane temperature na tom nivou omogu}ile njegovo odr`ava-nje, ve} i kako je to Fred Hojl istakao,92 kondenzacija jezgara ne bi nastajala

na tom nivou. A bez obzira na temperaturu, vodena para ne mo`e da se kon-denzuje ako jezgra kondenzacije nisu prisutna.

“Kondenzacija ne zapo~inje dok vodena para nema odgovaraju}u povr{inuna kojoj bi se kondenzovala. Povr{ina kondenzacije se naziva jezgro kon-denzacije, a proces uvo|enja tih povr{ina u vodenu paru se naziva nuk-leacija....Sve ~injenice do sada isti~u da je morska so osnovno jezgro konden-

zacije, pri ~emu sumporna i azotna kiselina igraju sekundarnu ulogu.”93

U stvari, izgledalo bi da bi bilo mogu}e da se vodeni omota~ nalazizna~ajno ispod 6 km, a da se ne istalo`i. Po{to bi atmosferske temperaturebile daleko jednoli~nije nego {to su danas, i vertikalno i po geografskoj {irini,bilo bi veoma malo atmosferske turbulencije. Kao posledica toga, vi{i nivoitroposfere bi bili prakti~no bez ~estica soli i drugih potencijalnih jezgara kon-denzacije. Tako bi takav vodeni omota~ mogao da se odr`ava neodre|enovreme, dok se ne{to ne bi desilo {to bi ga pome{alo sa hladnim gasovimastratosfere i obezbedilo meteorske ili druge ~estice nukleacije.

Kada se kona~no to “ne{to” desilo, bez obzira {ta je to bilo - verovatnoprolaz Zemlje kroz ki{u meteora ili iznenadno izbacivanje velikih koli~ina vul-kanske pra{ine u vazduh - vodeni omota~ bi se kondenzovao i istalo`io. Kakoto Biblija opisuje, “otvori{e se ustave nebeske”, i obilne ki{e su padale {iromzemlje tokom 40 dana i 40 no}i!

VVooddoomm ppoottoopplljjeennVideli smo da je najve}i deo Zemljine kore, uklju~uju}i i neke slojeve pro-

terozoika, verovatno bio formiran tokom perioda Stvaranja. Tako|e, morao jeda postoji prvobitni omota~ zemlji{ta koji je podr`avao obilan biljni `ivot pre-potopne Zemlje. Me|utim, tokom relativno kratkog perioda izme|u Pada iPotopa, verovatno je formirano malo nanosa, a oni koji su bile formiraniverovatno su uni{teni vodama Potopa, zajedno sa prvobitnim zemlji{tima idrugim neo~vrslim materijalima. I veoma je verovatno da je ve}ina prvobitnihstena Zemljine kore raznesena, odnesena, pome{ana i na kraju ponovo nata-lo`ena ogromnim hidrodinami~kim silama potopnih voda, kao i vulkanskim idrugim fenomenima koji su ih pratili.

Jedna stvar izgleda apsolutno sigurna, ako je biblijski zapis o Potoputa~an, kako mi ~vrsto verujemo da jeste; Nojev Potop je bio kataklizmaogromnog opsega i potencijala i mora da je izvr{io ogromnu koli~inugeolo{kog rada tokom godine koje je preovladavao nad zemljom. Izgleda danema razumne alternative ili odbacivanju biblijskog opisa kao da nemanikakave istorijske vrednosti ili priznavanju ~injenice da su mnogi sada{nji slo-jevi stena Zemlje morali da budu proizvedeni Potopom. Ve} smo pokazali daBibilija sasvim jasno iznosi istorijsku ~injenicu o globalnom Potopu, i moralobi biti trenutno o~igledno da ako se takav globalni Potop ikada odigrao, morada je predstavljao najve}i geomorfolo{ki agens koji je delovao na Zemlji odsamog Stvaranja. Svako ko mo`e da zamisli svetsku poplavu kao “mirnu”94i geolo{ki neplodnu, lako bi mogao da izjedna~i istok sa zapadom i crno sabelim.

196 197

RRaazzaarraajjuu}}aa mmoo}} ssaavvrreemmeenniihh rree~~nniihh ppooppllaavvaa

^ak i relativno bezna~ajne poplave savremenog iskustva ispoljavajuogromne erozione sile. Siril S. Foks, direktor geolo{kog istra`ivanja Indije i~ovek velikog iskustva sa poplavama i njihovim efektima ka`e:

“Zapanjuju}a mo} koju ispoljava poplava vode koja juri, i u razaranju i upreno{enju materijala, retko se u potpunosti uvi|a ~ak i danas.”95

Siril navodi upe~atljiv opis poplava u severoisto~noj Indiji:

“P. D. Oldam (Oldham) je dao kratak opis mo}i preno{enja poplavnih toko-va u ^erapunji (Cherappunji) (Asam (Assam)) regionu, koji je podlo`anjakim ki{ama. On je napisao: ‘... vode su se uzdigle samo 370 cm iznadnivoa na kom su stajale pre nekoliko dana; poplava je bila ogromna - veli-ki blokovi stena koji su bili nekoliko metara u pre~niku valjali su se uzu`asno razbijanje, skoro kao kamen~i}i u obi~nom potoku. Jedne no}i seblok granita, za koji sam prora~unao da te`i oko 350 tona, pomerio vi{eod 90 m; dok je struja u stvari bila turbiditna sa kamen~i}ima veli~inenekoliko centimetara, pome{anim skoro kao mulj u toku koji je jurio...‘ Utom regionu sada prakti~no nema zemlji{ta na ^erapunji platou, i tako|eje vredno napomene da voda koja nosi puno blata (i njena pove}ana gusti-na usled toga) nosi ve}e stene od ~iste vode, pri jednakim brzinama.”96

Delovanje poplave se mora zamisliti na ovaj na~in, ne u ograni~enomlokalnom smislu ve} svetski, ne nekoliko dana ili ~asova, ve} traju}i sedmi-cama i mesecima, kako bi se shvatio karakter biblijskog Potopa. Sa drugestrane sveta, iz Jute dolazi opis druge savremene poplave:

“U ovoj oblasti su poplave 1930. godine uni{tile ku}e, razvalile isto~ni zid{kole, i natalo`ile otpatke do dubine od nekoliko metara, uklju~uju}iblokove stena svih veli~ina do 20 tona te`ine. Neke ve}e stene su bilepomerene oko 300 m od po~etka kanjona niz gradijent nagiba 4 stepe-na. Nekoliko njih je bilo te{ko od 75 do 100 tona, a dve ranije spomenutesu te`ile 150 i 210 tona. Velike klisure sve`e izdubljene celom du`inompoplavljenih kanjona nisu ni{ta manje impresivne od poplavnih nanosa udolini. Useci su na~injeni u tipi~nim kanjonskim nanosima - na mestimado dubine od 20 m. Dugi, neprekidni slojevi stena su bili izlo`eni na dnukanala. Nanosi kanjona su se sastojali od materijala nane{enih uzvodno,vodom u pokretu, i od materijala koji su nakupljani sa susednih padinakanjona. Bili su uklju~eni i komadi stena koji su se kretali do 15 m upre~niku.”97

Grafi~ki prikaz mo}i poplavnih voda je prikazan na fotografijama kao {toje ona na slici 25. [to se ti~e obi~nih manjih materijala - peska, mulja i gline,reke su u stanju poplave normalno izdubljivale svoja korita do ogromnih dubi-

198 199

SLIKA 25. Dodatni dokazi o kapacitetu preno{enja poplavnih voda prikazani su na ovoj slici, ukazu-ju}i na blokove stena i sitne materijale koji su natalo`eni u stambenoj oblasti posle ki{ne oluje uplaninama Sen Gabrijel (San Gabriel Mountains). Merenja erozije i proizvodnje otpadaka u ovojoblasti su otkrili veli~ine do 200.000 m3 otpada erodovanog i ponovo natalo`enog sa svakogkvadratnog kilometra vodenog sliva, u jedinstvenoj kratkoj poplavi! (“Control of Flood Debris in SanGabriel Area,” by Paul Baumann, Civil Engineering, Vol. 14. April 1944, p. 144).

SSlliikkaa 2255.. OOSSTTAACCII PPOOPPLLAAVVEE BBLLIIZZUU LLOOSS AANN\\EELLEESSAA

na, nose}i velike koli~ine sedimenata zajedno sa sobom u rastvoru ili du`korita, da bi bili ponovo natalo`eni nizvodno kada se poplava uti{ala.Delovanje velike reke Kolorado iz zapadnog dela Sjedinjenih Dr`ava nijenetipi~no:

“Iz gornjeg opisa je jasno da kada je reka Kolorado plavila, delovala jena ~vrste stene na svom dnu do dubine od preko 35 m od vrha poplavnevode, ali da kako se struja povla~ila, prvo je ispunjavala unutra{nji i dubo-ki kanjon, a zatim je prekrila stenovitu platformu, ne daju}i tako ideju onasilnosti na tom delu u dubini, gde je mogla da izbaci sa velikom silomvi{e od 35 m useka ispunjenih peskom. Bez takvih dokaza malo biin`enjera bilo sklono da poveruje da zamuljavanje prati pokrete peska dodubine od 15 i 30 m ispod normalnog nivoa korita svaki put pri velikojpoplavi.”98

Ako se ovakva aktivnost odigrava tokom dana{njih poplava, koliko sumorale da budu ogromne koli~ine erodovanih i prene{enih sedimenata kadase ki{a izlila preko cele zemlje u toku najmanje 40 dana bez stajanja. Akobi neko zamerio da je obilna prepotopna vegetacija mogla da spre~i ozbiljnueroziju poplavnim vodama, navodimo slede}e re~i dr Pola Sirsa:

“^esto se ka`e da se~a {uma prouzrokuje poplave. To je poluistina. Vodeteku br`e, i u ve}im koli~inama, sa ra{~i{}enog kopna nego sa po{um-ljenog - do izvesne mere. Kada koli~ina padavina prevazi|e kriti~nukoli~inu, naro~ito na plitkim zemlji{tima, kakva imamo u Novoj Engleskoj,~ak ni {ume ih ne}e zadr`ati.”99

Ne samo da bi velike koli~ine vode erodovale re~na korita do velikih dubi-na, ve} bi uz dugotrajno natapanje i udaranje, pri ~emu bi zemlji{te svudabilo zasi}eno i oslabljeno, pre ili kasnije vegetacija bila i{~upana iz zemlji{tai odne{ena ne ostavljaju}i nikakvu za{titu izlo`enim zemlji{tima.

RRaazzoorrnnaa mmoo}} ookkeeaannsskkiihh ttaallaassaaNe sme se zaboraviti da o{te}enja poplavama ne nastaju samo usled obil-

nih padavina koje se spu{taju sa neba. Tako|e je bilo velikih vulkanskihizdizanja, koja su o~igledno osloba|ala velike koli~ine vode iz Zemljineunutra{njosti i stvarale velike poreme}aje u svim morima i vodenim tokovimana Zemlji. Veliki plimni talasi su bez sumnje bili proizvedeni u velikom broju,kako je zarobljena voda progresivno osloba|ana kroz pukotine Zemljine kore{irom planete, kada se “razvali{e izvori velikoga bezdana”.

^ak i delovanje obi~nih talasa i obalskih struja mo`e, tokom relativnokratkih perioda vremena, da postigne izuzetnu koli~inu sedimentnog rada du`obalne linije, kada se desi ne{to {to menja sedimentnu ravnote`u koja nor-malno postoji.

“Bilo koji neobi~ni uslovi, bilo prirodni ili nastali usled delovanja ~oveka,mogu da poremete ravnote`u na takav na~in da ono {to je nekada bilaveoma stabilna pla`a mo`e brzo da ispolji zna~ajnu eroziju ili talo`enje.Na primer, uragani koji povremeno projure Atlantikom i obalamaMeksi~kog zaliva u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama ~esto proizvodeizra`ene promene na pogo|enim obalama.”100

O~igledno da bi pokretanje Nojevog Potopa predstavljalo izuzetno“neobi~ne uslove” i trenutno bi pogodilo prepotopne pla`e. A razaraju}i efekatobi~nih olujnih talasa je bezna~ajan u pore|enju sa plimnim talasima ilicunamijima, kakvi su se verovatno odigravali velikom u~estalo{}u islo`eno{}u tokom perioda Potopa. Me|utim, govore}i o obi~nim talasima,King ka`e:

“Talasi su retko vi{e od 7,6 m visoki; ali o{tre oluje mogu da ih izdignudo 18 m, a postoje neprovereni izve{taji o jo{ ve}im visinama... Ogromnaudarna snaga talasa se ne mo`e shvatiti dok ne pogodi objekat koji nemo`e da plovi sa njim. Talasi koji udaraju u obale ostrva Tera del Fuego(Tierra del Fuego) (Ognjena zemlja) mogu se ~uti na 30 km.Rasprskavanje olujnih talasa se kretalo do vrha svetionika skoro 60 miznad nivoa mora. Sila talasa koji udara obalu se mo`e izmeriti, i otkrivenoje da dosti`e 30 tona po kvadratnom metru.”101

Velika eroziona mo} takvih sila bi trebala da bude o~igledna. Tornburigrafi~ki opisuje te mo}i na slede}i na~in:

“Talasi, naro~ito olujni talasi i cunamiji, kao {to su oni povezani sa surfin-gom, mogu da nose materijal i manje koli~ine razvaljenog zemlji{ta; ali,kao {to i vodeni tok prilikom samo jedne poplave mo`e da u~ini vi{egeolo{kog rada nego {to }e u~initi mesecima ili godinama pri nivou sani`om vodom, tako i olujni talasi tokom kratkog perioda mogu da uti~una vi{e promena nego {to bi to obi~ni talasi uradili mesecima... Ogromnasila koja se ispoljava udarom talasa potvr|ena je zapisanim pokretimamasa koje te`e vi{e hiljada kilograma. Vazduh u pukotinama se iznenadakompresuje i deluje kao da je klin iznenada zabijen u njih. Povla~enje vodeje pra}eno iznenadnim {irenjem vazduha uz eksplozivnu silu. To kretanjevode u pukotine ne samo da ispoljava veliki mehani~ki pritisak ve} i kodrastvorljivih stena mo`e uveliko da ubrza rastvaranje.”102

Vilard Baskom (Willard Bascom), poznati okeanograf, govori o talasimaproizvedenim vetrom koji su prema{ivali visinu od 30 m i opisuje nekeprimere ogromnih razornih sila koje olujni talasi mogu da razviju.

“U [erburgu (Cherbourg), u Francuskoj, nasip je bio sastavljen od velikihstena na kojima je bio postavljen zid 6 m visok. Olujni talasi su prebacilikamenje te{ko 3.200 kg preko zida i pokrenuli 65 tona te{ke betonskeblokove 18 m... U Viku (Wick), u [kotskoj, na vrh nasipa je postavljenbetonski blok od 800 tona koji je bio u~vr{}en za osnovu gvozdenim{ipkama pre~nika 9 cm. U velikoj oluji 1872. godine konstruktor nasipaje posmatrao zapanjen sa obli`nje litice kako su se i zid i osnova, te`ineukupno 1.350 tona, uklonili kao jedinstvena celina i natalo`ili u vodi kojuje zid trebao da zadr`i. On je obnovio strukturu i dodao ve}i zid koji jete`io 2.600 tona, koji je na sli~an na~in bio pogo|en olujom nekoliko go-dina kasnije.”103

Verovatno su najrazorniji me|u svim talasima plimni talasi poznati kaocunamiji. U stvari, to nisu pravi plimni talasi, iako se obi~no tako nazivaju,ve} su prouzrokovani podmorskim zemljotresima, vulkanskim erupcijama iliklizi{tima. Poznato je da dosti`u brzine od 600 ili vi{e kilometara na sat i

200 201

visine od 40 metara104 i da putuju na veoma velike razdaljine. Velikizemljotres na ostrvu Krakatau, u isto~noindijskim ostrvima 1883, stvorio jeogromne talase najmanje 30 m visoke koji su prelazili i do 725 km na ~asplave}i susedna ostrva pri ~emu su udavili skoro 40.000 ljudi. Cunamiprouzrokovan ovim zemljotresom je jo{ uvek bio 60 cm visok dok je prolaziopored Cejlona (Ceylon) i 23 cm visok kod Adena posle Arabijskog mora!1946. godine cunami koji je nastao u zemljotresu u regionu Aleutskih(Aleutian) ostrva, prelazio je 760 km na ~as du` Pacifika, stvaraju}i 6 m visok“plimni” talas na obalama Havaja, uz veliko razaranje. Talas koji je projuriopreko Bengalskog zaliva 1876. godine ostavio je 200.000 mrtvih ljudi.105

Jo{ skorije, cunami koji su prouzrokovani razornim ~ileanskim zemljotre-sima 1960. godine ponovo su prikazali mo} ovog tipa talasa. Opis vesti navo-di:

“Razorna serija zemljotresa koja je pogodila ^ile krajem maja donela jesmrt i razraranje zemljama u celokupnom Pacifiku. Sa zemljotresom, veli-ki plimni talasi - 15 m visoki i putuju}i pri brzinama od 850 km na ~as- prouzrokovali su velike {tete pacifi~kim lukama, od Japana do Kalifornijei od Aljaske do Novog Zelanda. Talasi koji su razorili obalna sela Japanasu posle prelaska tre}ine Zemlje bili 10 m visoki. I u Japanu i naHavajima, koji su bili pogo|eni sa ~etiri talasa, bilo je velikih gubitaka`ivota i ogromne materijalne {tete.”106

I upravo ta vrsta najrazornijih talasa morala je da bude proizvedena tokombibljiskog Potopa “razvaljivanjem izvora velikoga bezdana”! [tavi{e, to raz-valjivanje, sa svom svojom prate}om razorno{}u, se izgleda nastavilo odprvog dana Potopa (1. Mojsijeva 7,11) tokom istog perioda107 dok su velikeki{e padale sa neba, i sve dok oba ova procesa Bog nije zaustavio (1.Mojsijeva 8,2).

SSeeddiimmeennttaacciijjaa ii ffoossiilliizzaacciijjaa ttookkoomm PPoottooppaaSlika je ogromnih proporcija. Velika koli~ina “voda nad svodom” je padala

kroz ono {to je ilustrativno prikazano u Bibliji kao “ustave nebeske”, pune}ireke i vodotokove, i zapo~inju}i eroziju i preno{enje ogromne koli~ine kop-nenih sedimentata. U isto vreme, voda i verovatno lava je izbila kroz puko-tine izvora velikog podzemnog bezdana. U morima, ti “izvori” nisu samoizbacivali vodu i vulkanske materijale, ve} su odgovaraju}i pokreti zemljemorali neprestano da proizvode mo}ne cunamije.

Ovaj ogromni kompleks sila, dijastrofi~kih i hidrodinami~kih, morao je vansvake sumnje duboko da izmeni prepotopnu topografiju i geologiju Zemljinekore. Mo}ne struje, svih smerova i veli~ina i perioda su morale da budustvorene i po~ele da funkcioni{u kao agensi oblilne erozije, preno{enja italo`enja. Pod delovanjem te kombinacije efekata, skoro bilo kakva vrstatalo`enja ili sekvenci talo`enja postaje mogu}a i verovatna. Velikaraznovrsnost sedimenata je bila krajnji rezultat, kada je Potop zavr{io svojedelovanje.

A ipak, uprkos slo`enosti uklju~enih fizi~kih agenasa i rezultuju}ojraznovrsnosti formacija i sedimenata, odre|en op{ti raspored bi se mogao

o~ekivati u slojevima kada su se vode povukle. Organizmi sa dubokogmorskog dna bi univerzalno bili preplavljeni otrovnim i nasilnim dejstvomvulkanskih erupcija i struja dna proizvedenih njima, i bili bi generalnopome{ani sa neorganskim materijalima koji su istovremeno bili pomerani sadna, preno{eni i kona~no natalo`eni na dnu.

Na sli~an na~in, ribe i drugi organizmi koji `ive bli`e povr{ini bi potom bilizarobljeni ili materijalima koji su sprani sa kopna ili plitkog obalskog morskogdna ili materijalima koji su bili izdignuti iz dubina. Ponovo bi ti sedimenti bilipreno{eni i natalo`eni bilo na morskom dnu ili povremeno na vrhu drugih ve}natalo`enih sedimenata.

Na kopnu, podivljale reke bi nosile velike koli~ine detritusa ka moru,povremeno zatrpavaju}i `ivotinje ili gmizavce, zajedno sa velikim splavovimavegetacije. Oni bi se normalno na kraju natalo`ili u nekom vi{e ili manjemirnom delu toka ili bi zavr{ili u moru na vrhu drugih taloga ili mo`da nasamom izlo`enom dnu.

[to se ti~e kopnenih `ivotinja i ~oveka, njihova ve}a pokretljivost biomogu}ila ve}ini da privremeno pobegne na vi{e tlo kako su se vode dizale,pri ~emu bi samo pojedine jedinke bile zahva}ene i zatpane sedimentima. Nakraju bi, naravno, poplavne vode zahvatile ~ak i one koji su pobegli nanajve}e visine. Ali u ve}ini slu~ajeva, ti ljudi i `ivotinje ne bi bili zatrpani ve}bi se jednostavno udavili, a zatim bi bili no{eni vodama na ili blizu povr{inedok se kona~no ne bi raspali. Odre|eni spektakularni izuzeci ovog pravila bimogli da se pojave kada bi grupe `ivotinja, nakupljene zajedno u pe}ini nanekoj padini, bile zahva}ene iznenadnim talasom vode koji je nosio sedi-mente kako bi bili zatrpani zajedno na nekom drugom mestu.

^ak i posle prvih 40 dana, kada su se najve}e ki{e i izdizanja uti{ali,Biblija ka`e da vode “staja{e” nad zemljom jo{ 110 dana. Ta izjava - zajed-no sa onim {to bi se moglo zaklju~iti na osnovu preovla|uju}ih jedinstvenihmeteorolo{kih uslova tokom tog perioda, sa univerzlanim okeanom koji bi jo{uvek reagovao na veliki dinami~ki poreme}aj ravnote`e koji je nedavno namet-nut zemlji - svakako bi ukazivala da je velika hidrauli~ka i sedimentnaaktivnost nastavila da traje jo{ dugo vremena, sa velikim brojem ranijihpoplavnih nanosa koji su mo`da bili ponovo erodovani i iznenada natalo`eni.Neki sedimenti su mogli da budu transportovani i talo`eni nekoliko puta prenego {to su dostigli svoje krajnje mesto.

PPOOJJAAVVAA KKOOPPNNAA

NNoovvii aattmmoossffeerrsskkii ppookkrreettiiBiblijski opis dalje govori o jakom vetru (1. Mojsijeva 8,1). To o~igledno

nije bio obi~an vetar, jer se ka`e da je njegova svrha i rezultat bio daprouzrokuje da “uzbije vodu”. Iako bi svakako ubrzao proces isparavanja,sasvim je o~igledno da samo isparavnje nikada ne bi moglo da vrati celokup-nu vodu koja je pala tokom 40 dana nazad na nebo, da ne spominjemo voduiz Zemljine unutra{njosti koja je izbijala kroz izvore velikog bezdana. Jedinina~in na koji bi kopno moglo ponovo da se pojavi bio bi odigravanjem sna`nihorogenih procesa (procesa izdizanja). Planine su morale da se izdignu i novi

202 203

baseni su morali da se formiraju kako bi primili veliku nado{lu koli~inu vodenametnutu zemlji. Ovaj proces je opisan u Psalmu 104,5-9.108

Pre Potopa, Zemljin za{titni vodeni omota~ je odr`avao globalnu klimu sasu{tinski jednoli~nom temperaturom. Po{to su razlike temperatura glavniuzrok vetra i oluja, mo`emo da zaklju~imo da su oluje i sna`ni vetrovi, kao ijake ki{e, bili nepoznati pre Potopa. Ali sa kondenzovanjem i talo`enjemvodenog omota~a, za{tita je uklonjena. Vazdu{ne mase blizu polova supo~ele da se hlade, a one blizu ekvatora da se zagrejavaju intenzivnije, iubrzo je otpo~eo veliki kompleks atmosferskih kretanja.

^ak i danas, meteorolozi nisu sigurni u vezi prirode atmosferskog kru`enjai njenih komponenti, tako da bi poku{avanje opisivanja vetrova koji su serazvijali po prvi put na planeti napunjenoj vodom bilo samo naga|anje. To,kao i osnovni zna~aj temperaturnih razlika, iznosi Star:

“Ali kontrola vremena i klime sada izgleda jo{ te`a nego {to se smatralo.Izgleda da kompleks nasumi~nih, nekontrolisanih procesa upravlja na{imvremenskim obrascima. Prema tome, bilo kakva op{ta promena bi zahte-vala ni{ta manje od izmene toplotne razlike izme|u ekvatora i polova ilistope Zemljine rotacije.”109

Ali izgleda razumno zaklju~iti da bi nove temperaturne razlike koje su seuspostavljale, prouzrokovale stra{ne vetrove {irom planete, sa glavnom kom-ponentom koja se kretala od polova prema ekvatoru uz veliku koli~inu ispa-ravanja i kasnije padanje u obliku ki{e. A takvi vetrovi bi ponovo zapo~elisilovite talase univerzalnog okeana110 sa obnovljenom sedimentnomaktivno{}u na mnogim mestima.

IIzzoossttaattii~~kkaa ppooddee{{aavvaannjjaaVerovatno je pre Potopa Zemljina kora bila u stanju op{te ravnote`e, iako

bi veliki pritisci te~nosti zarobljenih unutar “velikoga bezdana” u~inili to nesta-bilnim stanjem ravnote`e. Princip izostaze (“jednakih te`ina”) zahteva da, uodre|enom vremenskom trenutku duboko u Zemljinoj kori, pritisci usledmaterijala iznad budu svuda konstantni kako bi se ravnote`a Zemljine koreodr`avala. Tako bi, regioni visoke topografije morali da budu regioni niske gus-tine i obrnuto. Verovatno nije bilo zna~ajnih regionalnih razlika u gustinamakopna pre Potopa, i shodno tome ni veoma velikih regionalnih razlika u visi-ni. Planine su bile relativno niske, a okeaska dna relativno plitka u pore|enjusa sada{njim uslovima.

Ali sa Potopom, nekoliko faktora je kombinovano kako bi uni{tilo prepo-topnu geofizi~ku ravnote`u. Velike mase vode i drugih materijala bili suizba~eni iz zemlje. Sa druge strane, podjednake ili mase jo{ ve}ih zapremi-na sedimenata bile su formirane i natalo`ene na velikom dnu mora, verovat-no odgovaraju}i onome {to se sada naziva geosinklinala. Odigralo se op{teponovno talo`enje prepotopne topografije, postavljaju}i Zemljinu koru izvesnovreme u stanje izostati~ke nestabilnosti.

Detalji onoga {to se odigralo tek treba da budu izra|eni i verovatno sene mogu izna}i trenutno. Intenzivni kompresivni pritisci su verovatno biliproizvedeni u Zemljinoj kori, kako su prethodni povr{inski materijali po~eli da

se nakupljaju u pukotinama nastalim posle izlaska lave i vode.111 Usledmanje gustine, novonatalo`eni sedimenti bi se lako deformisali i izdigli poddelovanjem takvih sila. Te`i materijali bi te`ili da potonu, formiraju}i dubokebasene, pri ~emu bi se lak{i materijali izdizali i formirali kontinente.

Pokreta~ki mehanizam koji je zapo~eo sile izostati~kog pode{avanja jemogao da bude veliki vetar, sa gigantskim talasima i sna`nim strujama kojebi svakako bile njime proizvedene, kako biblijski opis (1. Mojsijeva 8,1-3 iPsalam 104,5-9) izgleda ukazuje. U svakom slu~aju, bez obzira na ta~nuprirodu uzroka, ka`e se da je proces kojim su kopna otkrivena, kojim su seplanine izdigle i baseni potonuli, zapo~eo sedmog dana sedmog meseca (vididiskusije od ranije, str. 14-15). Prvog dana desetog meseca “pokaza{e sevrhovi od brda” (1. Mojsijeva 8,5).

Nije neophodno istaknuti da se, tokom ovog perioda orogeneze, ponovoodigrala sna`na erozija i talo`enje sedimenata. Naro~ito bi preovladavaofenomen turbiditnih tokova. Novi natalo`eni sedimenti jo{ uvek bi bili relativnomeki i neo~vrsli, a nametanje novih gradijenata i struja nad njih, kako jekopno po~elo da se izdi`e, svakako bi zapo~elo delovanje spiranja u velikojrazmeri. Tako nastalo me{anje vode i blata, niz padine, samo bi po sebiprouzrokovalo sna`nu podmorsku eroziju i krajnje ponovno talo`enje. Velikasedimenta mo} tih turbiditnih struja, ili gustih struja kako se tako|e zovu, jeshva}ena nedavno, ali je odgovaraju}e prikazana i terenskim podacima i labo-ratorijskim istra`ivanjima.

“Kada velike koli~ine sedimenata po~nu da klize niz padinu, smatra seda, u mnogim slu~ajevima, mase sedimenata postaju pome{ane savodom kako bi formirale gustu struju... Laboratorijska i teorijskaistra`ivanja, pre svega Kenena (Kuenen), nema~kog geologa, pokazala suda je koncept gustih struja opravdan... Zemljotres u Grend Benksu (GrandBanks) 1929. godine je izgleda pokrenut velikim klizi{tem koje je brzopostalo pome{ano sa vodom i postalo gusta struja. Ta struja je zatimtekla niz padinu brzinama i do 80 km na ~as, i tokom 13 sati je preseklapodmorske telegrafske kablove jedan za drugim, niz padinu, na razdaljiniod 485 km. Struja je naletela na abisalnu ravan na razdaljini od 1.000km, gde je natalo`ila sedimente do jednog metra debljine.”112

Sa pojavom kopna i izlaskom Noja i drugih putnika Barke, mo`e se slo-bodno re}i da se period Potopa zavr{io. Ali se ne mo`e smatrati da jesada{nja ravnote`a izme|u razli~itih hidrolo{kih i fiziografskih faktora Zemljetrenutno ostvarena. Nema sumnje da su efekti tih dubokih promena naZemljinoj povr{ini i atmosferi mogli da se ose}aju vekovima i mo`da se jo{uvek ose}aju do izvesne mere. Neki od tih problema efekata posle Potopabi}e izneti u kasnijem odeljku.

Ukratko smo skicirali neke od zaklju~aka koji se mogu izvesti na osnovubiblijskog zapisa samog Potopa, {to se ti~e prirode geolo{kog delovanja kojega je pratilo. Izgleda da je neizbe`an zaklju~ak da je to bio veliki doga|aj, upotpunosti bez paralela sa celokupnom geolo{kom istorijom Zemlje, uz sedi-mentaciju i fosilizaciju u razmeri koja nikada nije dostignuta pre ili posle, akoje Biblija pouzdan svedok, kao {to mi naravno insistiramo da jeste.

204 205

RREEDDOOSSLLEEDD SSLLOOJJEEVVAAOvi zaklju~ci su podlo`ni testiranju na velikom broju mesta. Neki od njih

}e biti sada razmatrani u svetlu geolo{kih terenskih podataka, sa ciljemutvr|ivanja op{te valjanosti okvira Biblije za organizovanje i uskla|ivanjegeolo{kih podataka. O~igledno da se veoma zna~ajan deo geologije Zemljinekore mora objasniti Potopom, ako je biblijski zapis istinit.

Na primer, najo~iglednija implikacija biblijskog zapisa jeste da je veliki deofosilnih naslaga zemlje morao da bude povezan ili sa vulkanizmom ili savodenim delovanjem, naro~ito sa ovim drugim. Veliki obim takvih sedimen-tnih slojeva se opisuje na slede}i na~in:

“Oko tri ~etvrtine, mo`da i vi{e, kopnene oblasti zemlje, 140.000.000km2, ima sedimentne stene na povr{ini ili direktno ispod Zemljine kore...Debljina slojevitih stena varira od nekoliko metara do 12.000 m ili vi{ena bilo kom mestu... Veliki deo slojevitih stena se sastoji od nanosa plit-kih voda.”113

Upravo to se o~ekuje ako su vode op{teg Potopa ikada prekrile zemlju.Sli~no tome, ve} smo skrenuli pa`nju na {irok geografski raspored nedavnihvulkanskih nanosa, i preko kopna i na okeanskom dnu, upravo kako bi bib-lijski opis na to ukazivao.

TTeekkttoonnsskkoo ppoorreekklloo kkoonnttiinneennttaallnniihh bbllookkoovvaaJo{ jedan biblijski zaklju~ak je da su se kontinentalni blokovi izdigli brzo,

geolo{ki govore}i, u odnosu na okeanske basene. To jest, kontinentalni spru-dovi, koji ozna~avaju granice izme|u kontinentalnih i okeanskih blokova, sumorali da se formiraju tektonski, a ne nekom vrstom sedimentnog delova-nja. To tako|e izgleda potvr|eno fizi~kim dokazima.

“Teorija da su kontinentalne padine ostvarile svoj sada{nji oblik kao rezul-tat klizanja raseda na kontaktu kontinentalnih blokova sa okeanskimblokovima Zemljine kore je izgleda u skladu sa vi{e uo~enih ~injenicanego {to su to druge teorije.”114

RReeddoosslleedd sslloojjeevvaaAli, sada moramo da razmotrimo najva`nije pitanje redosleda talo`enja tih

slojeva. Ovaj pretpostavljeni redosled je na~injen na osnovu prihva}enog sis-tema geohronologije i istorijske geologije. On predstavlja ki~mu teorijeorganske evolucije, sa svojim navodnim prikazom postepenog razvoja svihoblika organizama od jednostavnih po~etaka, kroz razli~ite geolo{ke periode,{to je pokazano fosilima koji se nalaze u sedimentnim stenama. Tako je naj-jasnije svedo~anstvo velikog doga|aja u kome “tada{nji svijet bi vodom po-topljen i nestade” (2. Petrova 3,6) pretvoreno u pretpostavljeni stenoviti zapispostepene organske evolucije!

Me|utim, kao {to smo ve} napomenuli, taj zapis se pokazuje krajnje frag-mentaran i protivre~an prilikom bli`eg ispitivanja. Pokazano je da navodnepromene izme|u razli~itih sistema ~esto ne postoje. Istakli smo da bilo {ta

{to se pribli`ava potpunom geolo{kom stubu nikada nije prona|eno ni na jed-nom mestu na Zemljinoj povr{ini, ve} samo jedan ili veoma malo sistema unajboljem slu~aju. ^ak i oni koji su prona|eni na datom lokalitetu sasvim~esto imaju jedan ili vi{e zna~ajnih sistema koji nedostaju, u pore|enju sastandardnim stubom, ~esto bez bilo kakvih fiziografskih dokaza da se navod-ni period erozije izme|u perioda talo`enja ikada stvarno odigrao. I uop{te nijeneubi~ajeno da se slojevi na|u u potpunosti van utvr|enog redosleda sa“starijim” slojevima koji le`e skladno na vrhu “mla|ih” slojeva. A sve ovo,kao {to smo vi{e puta nagla{avali, sna`no protivre~i teoriji uniformizma igeolo{kih doba.

Ali, upravo to bi se o~ekivalo u svetlu biblijskog zapisa. U nekim oblasti-ma bi se natalo`ila jedna grupa sedimenata, a u drugim oblastima potpunorazli~ita grupa u zavisnosti od izvornih oblasti i smena talo`nih struja. Takobi se, uz pomo} velikog kompleksa tokova i talasa i sedimenata sa svojimzarobljenim organizmima, raznovrsni tipovi sedimentnih stena ~ak natalo`ilidirektno na kristalastu osnovu. Navodimo ponovo dr Spikera, sa univerzitetau Ohaju:

“Tako|e, koliko puno geologa je razmi{ljalo o ~injenici da se na krista-lastoj osnovi ~esto nalaze ne samo kambrijumske, ve} i stene svihstarosti?”115

To izgleda kao retori~ko pitanje, po{to ni Spiker ni bilo ko drugi nepoku{ava da odgovori na njega. Izgleda da je nemogu}e odgovoriti na zado-voljavaju}i na~in na osnovu ortodoksne geologije, iako izgleda da Spikernekako smatra da je to dokaz krajnje uniformnosti geolo{kih procesa u pros-toru i vremenu. U stvari je, naravno, savr{eno dosledan sa opisom Potopa.

Zanimljivo je napomenuti, usput, da ~ak i da se kambrijumske stene pri-hvate kao najstarije stene koje nose fosile, problem evolucije bi i dalje biodaleko od toga da bude re{en. Kako Led ka`e:

“Ve}ina paleonotologa danas malo razmi{lja o fosilnim stenama starijimod kambrijumskih, ignori{u}i najzna~ajniju nedostaju}u kariku od svih.Zaista, nedostaju}i prekambrijumski zapis ne mo`e pravilno biti opisankao karika zato {to on predstavlja u stvari, oko devet desetina lanca`ivota: prvih devet desetina.”116

RRaannoo zzaattrrppaavvaannjjee mmoorrsskkiihh oorrggaanniizzaammaaNaravno, na lokalitetima na kojima se vi{e od jednog sistema nalazi

izlo`eno, ili otkriveno erozijom ili na neki drugi na~in, ~esto se pronalazi danajni`i slojevi sadr`e najprostije (i prema tome navodno starije) organizme,obi~no morske organizme. Me|utim, to uop{te ne dokazuje evoluciju, kakose obi~no tvrdi, ve} sasvim dobro svedo~i da su ti morski organizmi bili, kakobi se o~ekivalo, natalo`eni prvi i najdublje u sedimentima Potopa. Dva fak-tora se kombinuju kako bi na~inili to op{tim, iako nikako neprikosnovenim,pravilom. Morsko dno, i dubokih i plitkih mora, bilo bi prvo pogo|eno raz-valjivanjem izvora velikog bezdana. Ovaj zaklju~ak je podr`an ~injenicom dasu slojevi koji se obi~no nalaze najni`e u stubu - morski slojevi, koji sadr`e

206 207

morske organizme. Govore}i o kambrijumskim slojevima, navodno, najstarijimfosilnim slojevima, imamo:

“Najmanje 1.500 vrsta beski~menjaka je poznato u kambrijumu, svi sumorski, od ~ega su 60% trilobiti, a 30% brahiopodi.”117

Isto bi se uveliko moglo re}i i za periode ordovicijuma, silura i devona,bar {to se faune ti~e, iako tu postoje dokazi za floru kontinentalnog tipa. Tekse u slojevima perma-karbona, ve} uveliko u geolo{kom stubu, nailazi na prvekopnene `ivotinje.

HHiiddrrooddiinnaammii~~kkaa sseelleekkttiivvnnoosstt vvooddaa uu ppookkrreettuuDrugi faktor koji te`i da obezbedi talo`enje najjednostavnih morskih orga-

nizama u najdubljim slojevima jeste hidrodinami~ka selektivnost vode u pokre-tu u odnosu na ~estice sli~ne veli~ine i oblika, zajedno sa efektom specifi~nete`ine tih organizama.

“Brzina talo`enja velikih ~estica je nezavisna od viskoznosti te~nosti;direktno je proporcionalna kvadratnom korenu pre~nika ~estice, direktnoproporcionalna sferi~nosti ~estice i direktno proporcionalna razlici izme|ugustina ~estica i te~nosti podeljenoj sa gustinom te~nosti.”118

Ti kriterijumi su izvedeni na osnovu istra`ivanja hidrodinami~kih sila kojedeluju na potopljena tela i dobro su utvr|eni. Drugim re~ima, vode u pokre-tu (ili ~estice u pokretu u mirnoj vodi) ispoljavaju silu trenja na tim telima,koja zavisi od gore iznesenih faktora. ^estice koje se kre}u }e te`iti da seprimire u zavisnosti pre svega od svoje specifi~ne te`ine i sferi~nosti.Zna~ajno je da su organizmi koji se pronalaze u najni`im slojevima, kao {tosu trilobiti, brahiopode, itd, veoma “izdu`eni” i sa prili~no velikom gustinom.Lju{ture tih i ve}ine drugih morskih organizama su sastavljene pre svega odkalcijum-karbonata, kalcijum-fosfata i sli~nih minerala, koji su prili~no te{ki -te`i, na primer, od kvarca, naj~e{}eg sastojka obi~nih peskova i {ljunka. Tifaktori bi samo ispoljili veoma selektivno delovanje, te`e}i ne samo da nata-lo`e jednostavnije (sferi~nije i manje diferencirane) organizme bli`e dnu sedi-menata ve} i da razdvoje ~estice sli~nih veli~ina i oblika, formiraju}i karak-teristi~ne stratigrafske “horizonte” faune sa slo`enom strukturom natalo`enihorganizama, ~ak i sli~nih vrsta, koja se pove}ava sa pove}anjem visine sedi-menata.

Nije neverovatno da je to jedan od glavnih razloga za{to slojevi odajupovr{inski izgled “evolucije” sli~nih organizama u uzastopno vi{im slojevi-ma.119 Naravno, ove veoma izra`ene mo}i “sortiranja” hidrauli~kog delovanjasu u stvarnosti validne samo statisti~ki, a ne univerzalno. O~ekivalo bi se date lokalne osobenosti turbulencije, stani{ta, sastava sedimenata, itd,prouzorkuju lokalne varijacije grupa organizama, sa ~ak povremenim raznorod-nim skupovima sedimenata i organizama velike raznovrsnosti oblika i veli~ine.Ali, u proseku, sortiraju}e delovanje je sasvim efikasno i definitivno bi razd-vojilo lju{ture i druge fosile na upravo onakav na~in na kakav se pronalaze,sa odre|enim fosilima koji preovladavaju u odre|enim horizontima, pri ~emubi se slo`enost takvih “indeks fosila” pove}avala porastom visine stuba, baruop{teno gledano.

VVee}}aa ppookkrreettlljjiivvoosstt kkii~~mmeennjjaakkaa Tako|e je razumno, u svetlu biblijskog opisa, o~ekivati da se ki~menjaci

prona|u na ve}oj visini u geolo{kom stubu od prvih beski~menjaka. Ki~me-njaci generalno poseduju daleko ve}u pokretljivost, a taj faktor, zajedno sanjihovim stani{tima na otvorenom moru, normalno bi spre~io njihovo zatrpa-vanje i talo`enje u najdubljim sedimetima. Najprostiji ki~menjaci, ostrakoder-mi, prvi put su prona|eni, a i tada samo fragmentarno, u slojevima ordovi-cijuma. Ribe se nalaze obi~no u sloju devona, ~esto u velikim sedimentnim“grobljima”, ukazuju}i na nasilno talo`enje, i ~esto u slatkovodnim nanosima.O~igledno je da ribe normalno ne umiru i postaju fosilizovane pod takvimokolnostima kao {to su ove, ve} ih obi~no ili strvo`deri pojedu ili plutaju napovr{ini dok se ne razlo`e. Celokupan izgled slojeva fosilnih riba ukazuje nanasilno zatrpavanje u brzo kre}u}im sedimentima delte.

Izvor ovih masa sedimenata u kojima su zatrpani morski ki~menjaci je uvelikoj meri kontinentalne prirode. To je, na primer, ta~no za naj~uveniji slojdevonskih riba, kod Old Red Sendstona (Old Red Sandstone) u Velikoj Britanijii odgovaraju}im formacijama planine Ketskil (Catskill Mountain) u SjedinjenimDr`avama. Karakter tih taloga se izgleda mo`e objasniti samo pomo}usna`nih struja koje prenose ogromne koli~ine sedimenata ulaze}i u drevnajezera ili mora tih oblasti i zatrpavaju}i na stotine hiljada riba i drugih vodenihorganizama. Sve se to mo`e lako shvatiti u svetlu biblijskog Potopa, ali jete{ko objasniti na bilo kakav drugi na~in.

ZZaattrrppaavvaannjjee kkooppnneenniihh `̀iivvoottiinnjjaa ii bbiilljjaakkaaNa drugim lokalitetima, i mo`da ne{to kasnije tokom perioda izdizanja

voda Potopa, uop{te gledano, o~ekivalo bi se da kopnene `ivotinje i biljkebudu zahva}ene sedimentima i zatrpane; a to je, naravno, upravo ono {toslojevi pokazuju. Naravno, to bi bilo samo op{te pravilo i bilo bi mnogo izuze-taka, kako bi se struje me{ale iz svih pravaca, naro~ito kako bi kopno pos-tojalo sve potopljenije i kako bi sve vi{e i vi{e vodozemaca, gmizavaca i si-sara bilo zahva}eno vodama. Ne bi se o~ekivalo da se prona|u, na bilo komlokalitetu, neprekidne serije svih mogu}ih tipova slojeva; stvarni slojevi bi za-visili od lokalnih prilika smera struja i izvornih oblasti sedimenata i na~ina nakoji bi se to menjalo tokom perioda Potopa.

Iako uop{teno, kao statisti~ka srednja vrednost, slojevi bi te`ili da budunatalo`eni upravo na na~in koji im je bio pripisan standardnim geolo{kimstubom. To jest, iznad slojeva morskih ki~menjaka prona{li bi se vodozemci,zatim gmizavci, i kona~no ptice i sisari. To je u skladu sa: (1) pove}anompokretljivo{}u i time pove}anom sposobno{}u da se izbegne poplava; (2)opadaju}om gustinom i drugim hidrodinami~kim faktorima koji te`e da pro-movi{u raniju i dublju sedimentaciju, i (3) pove}anom visinom stani{ta iprema tome vremenom potrebnim da bi Potop dosegao dovoljne stupnjevekako bi ih preplavio. Ovaj red je upravo ono {to bi se o~ekivalo u svetlu opisaPotopa i, prema tome, daje nove posredne dokaze za istinitost opisa; nikakonije neophodno re}i da je taj red dokaz za organsku evoluciju iz jednog stup-nja u drugi. A ~injenica da se, iako se ovaj red uop{teno mo`e o~ekivati,

208 209

pronalaze mnogi izuzeci, uklju~uju}i praznine i inverzije, tako|e se svakakoo~ekuje na osnovu doga|aja Potopa, ali je krajnje te{ko objasniti logi~kievolucijom i uniformizmom.

U permu i karbonu, blizu vrha paleozojskih slojeva, prvi put se sre}uostaci kopnenih `ivotinja. To, prema tome, ozna~ava va`an stupanj periodaPotopa, kada su manji i manje pokretljivi vodozemci i gmizavci bili zahva}enii odneseni potopnim sedimentima.

Mogu}e je da je ta ~injenica nekako povezana sa ~injenicom da su u ste-nama perma i karbona prona|eni veliki konglomerati i ispruganosti koje supogre{no protuma~ene kao glacijalne naslage. U su{tini ovaj horizont pred-stavlja onaj u kome su kontinentalni i okeanski sedimenti po~eli da se sre}ui me{aju u velikoj razmeri. Ve} smo pokazali da je tuma~nje permskih nasla-ga na osnovu ledenog doba neodgovaraju}e; perm, kao i drugi slojevi, ukazu-je na svetski toplu klimu. Kako Njuel ka`e:

“Perm zapadnog Teksasa le`i unutar onoga {to bi moglo jednostavno bitipantropska provincija. Nedostatak dobro definisane zonacije na osnovugeografske {irine u severnoj {umskoj fauni na ve}im geografskim {irina-ma, sa druge strane, ukazuje na preovladavanje blagih klima duboko uarkti~kim regionima. Fauna perma ju`ne hemisfere ne daje previ{e infor-macija u pogledu klimatske zonacije...”120

FFoorrmmiirraannjjee sslloojjeevvaa uugglljjaaTako|e na ovom stupnju po~injemo da nailazimo na velike koli~ine uglja.

Ve} smo spomenuli veliki broj slojeva uglja koji postoji {irom sveta i u ve}inidelova geolo{kog stuba, {to nedvosmisleno ukazuje na velike akumulacijepreobra`ene biljne materije, i istakli smo potpunu nesposobnost uni-formisti~ke teorije za obja{njenje tih slojeva. Fizi~ki dokazi jasno prikazuju~injenicu da su slojevi uglja natalo`eni vodom, u kojoj su velike grupe bilja-ka preno{ene povr{inom potopnih reka, zatim no{ene napred i nazadpromenljivim strujama dok kona~no nisu done{ene do nekog basenatalo`enja, gde bi bile spu{tene reakcijom struje iz drugog smera koja mo`danosi neorganske materijale, zatim drugom strujom sa teretom od biljnjihostataka, i tako dalje. Jedine ~injenice navedene u korist teorije mo~varnogtreseta za formiranje uglja, kao {to su uspravna stabla, stigmarije, itd, mogu,kao {to smo videli, podjednako dobro ili jo{ bolje da budu protuma~ene naosnovu prirode splavova vegetacije koja je plovila do svog kona~nog mestatalo`enja poplavnim vodama. Dr Heribert-Nilson, posle obimne rasprave ofizi~kim i biolo{kim aspektima slojeva uglja i dve teorije njihovog formiranja,autohtone (rast na mestu) teorije i alohtone (vodom preno{ene) teorije,zaklju~uje:

“Postepeno autohotno formiranje slojeva uglja je isto toliko neverovatnokao {to je bilo i autohtono formiranje slojeva sa pome{anim faunama iflorama. Te{ka situacija ~ini neophodnim traganje za alohtonim procesimaogromne veli~ine i svetskih efekata.”121

Ovaj zaklju~ak je dvostruko zna~ajan po tome da dr Heribert-Nilson, kojije botani~ar i paleobotani~ar velike sposobnosti i dugog iskustva, nije

poku{ao da odbrani ili pro{iri geolo{ku teoriju Potopa dolaze}i do svogzaklju~ka ve} je doslovno bio naveden na takav zaklju~ak te`inom ~injenica.Poku{ao je da objasni neke od tih stvari ponovljenim kataklizmama na sli~anna~in kao Kivije, ali o~igledno da na~in formiranja uglja savr{eno odgovarabiblijskom Potopu.

Mo`e se postaviti pitanje da li bi biljni ostaci, ~ak i da su natalo`enivodom na na~in pretpostavljen alohtonom teorijom, mogli da budu preo-bra`eni u ugalj u relativno kratkom periodu vremena posle Potopa. Nekako,preovladava utisak da su potrebni ogromni periodi vremena da bi se ugaljformirao, ~ak i po{to su materijali natalo`eni.

Me|utim, mi{ljenje je neosnovano po{to detalji procesa formiranja ugljanisu jo{ uvek precizno shva}eni.

“Razmatranje izvora energije za procese preobra`avanja koji pretvarajubiljne ostatke u ugalj visokog kvaliteta navode na zaklju~ak da ni bakter-ije, hidrostati~ki pritisak, ni lokalizovane visoke temperature nisu biligeolo{ki aktivni agensi.”112

Prema tome, iako je pretpostavljeno da su bakterijska aktivnost, pritisaki temperatura bili agensi za pretvaranje ostataka treseta u ugalj, nedavnaistra`ivanja su prikazala da to ne odgovara stvarnosti. Izgleda verovatnije daje agens bio primena sila pritiska,123 a one bi bile prili~no visoke tokomposlepotopnog perioda tektonskog preure|ivanja.

Niti bi bili neophodni dugi periodi vremena za njihov rad. [tucer je istakao:

“Pecold (Petzoldt) (1882) opisuje veoma upe~atljiva opa`anja koja jena~inio tokom konstruisanja `elezni~kog mosta kod Alt Brasaha (Alt-Breisach), blizu Frajburga (Freiburg). Drvena trupla koja su postavljena uzemlju su bila pritisnuta blokovima koji su se nalazili iznad njih. Ispitivanjetih kompresovanih stabala je pokazalo da se u centru kompresovanog sta-bla nalazila crna supstanca nalik na ugalj. Od centra prema povr{ini senaizmeni~no menjala boja od crne, tamno braon, svetlo braon i kona~no`ute. Supstanca nalik na ugalj, odgovara, po svom hemijskom sastavu,antracitu, a zacrnjeno drvo odgovara mrkom uglju.”124

[tucer tako|e opisuje raznovrsne eksperimente koji su, uz odre|en ste-pen uspeha, poku{ali da sinteti{u ugalj u laboratoriji, primenom razli~itih pri-tisaka. Iz tih i drugih razloga, Mur, ameri~ki geolog uglja, ka`e:

“Na osnovu svih dostupnih ~injenica izgleda da se ugalj mo`e formirati zaveoma kratko vreme, geolo{ki govore}i, ako su uslovi povoljni.”125

A mi dodajemo da uslovi za njegovo formiranje nikada nisu bili tolikopovoljni, pre ili posle, kao tokom perioda Potopa!

““MMeezzoozzoojjsskkii”” sslloojjeevvii ii ddiinnoossaauurruussiiIdu}i vi{e po geolo{kom stubu (iako ne uvek, ili ~ak ni obi~no, vi{e u

stvarnoj formacijskoj superpoziciji), nailazimo na obilne mezozojske slojeve,uklju~uju}i sisteme trijasa, jure, krede. “Indeks fosili” za te slojeve su pono-vo morski organizmi, naro~ito amoniti. Ponovo postoji veliki broj razli~itih vrstai razli~itog karaktera morskih organizama tog perioda, i izgleda da oni ulaze

210 211

u veliki broj vi{e ili manje karakteristi~nih “horizonata” koji su kori{}eni kaoosnova za me|uregionalno i ~ak za me|ukontinentalno povezivanje. Mogu}eje da se te zone sli~nih grupa mogu objasniti na istoj osnovi kao i zonesli~nih grupa trilobita i brahiopoda iz slojeva paleozoika.

Navodno podudarni kontinentalni slojevi mezozoika sadr`e verovatnonajzanimljivije fosile, to jest fosile velikih dinosaurusa. Pitanje iznenadnog izu-miranja tih mo}nih organizama, koji su navodno vladali zemljom toliko dugo,jo{ uvek je jedna od najve}ih misterija uniformisti~ke paleontologije. Razli~iteteorije su predlagane, kao {to je uni{tenje vulkanima, promene u sredini, sveve}i broj sisara koji je jeo jaja dinosaurusa, nekakva vrsta epidemije nekebolesti dinosaurusa, itd.

“Postoji odre|en broj teorija koje su iznete za obja{njavanje iznenadnogizumiranja dinosaurusa {irom sveta. Svaka teorija }e objasniti smrtdinosaurusa na nekim mestima, ali poku{aji da se primeni bilo koja odnjih, ili njihove kombinacije, na svetsko izumiranje su propali. Pri~a odinosaurusima je kao misteriozni triler sa iscepljenom poslednjom strani-com. Najzna~ajniji deo nedostaje. To je ta~no, i paleontolog to zna.Tako|e zna da zagonetka verovatno nikada ne}e biti re{ena.”126

Ili bar ne}e nikada biti re{ena sve dok paleontolozi insistiraju na uni-formisiti~kom obja{njenju. Biblijski Potop je sasvim odgovaraju}e obja{nje-nje.127

Jo{ jedna misterija povezana sa dinosaurusima je veliki broj ogromnihgroblja dinosaurusa prona|enih u razli~itim delovima sveta. Zatrpavanje takovelikog broja takvih krupnih organizama doslovno zahteva neki oblik katas-trofi~kog delovanja. Jedna takva lokacija, Nacionalni spomenik dinosaurus, uJuti i Koloradu, u Morison formaciji Jure, na primer, sadr`i ostatke vi{e od300 dinosaurusa mnogih razli~itih vrsta.

“Oblast kamenoloma je groblje dinosaurusa, a ne mesto na kome suumrli. Ve}ina ostataka je verovatno plovila niz reku koja je tekla isto~no,dok nisu nai{li na plitak pe{~ani sprud. Neki od njih, kao {to sustegosaurusi, su mo`da stigli sa daleko udaljenih kopnenih oblasti sazapada. Mo`da su se udavili poku{avaju}i da pre|u tok reke ili su spranitokom poplava. Neki od stanovnika mo~vara su mogli da se zaglibe usamom pe{~anom sprudu koji je postao njihov grob dok su drugi moglida plutaju kilometrima pre nego {to su bili zaustavljeni.”128

Te{ko da bi se mogao tra`iti bolji opis na~ina na koji su ti veliki gmizav-ci bili zahva}eni, udavljeni i zatrpani potopnim vodama. [to se ti~e promeneunutar dinosauruske linije, najupadljivija je bila tendencija za svaku grupu da“evoluira” od malih predaka do velikih potomaka. Dr Kolbert, verovatnovode}i autoritet po pitanju dinosaurusa, ka`e:

“Zanimljivo je napomenuti da je gigantizam ostvaren nezavisno u razli~itimodvojenim linijama evolucije dinosaurusa. Iznova je u kolektivnoj istoriji tihgmizavaca filogenetska linija imala svoj po~etak sa malim `ivotinjama iveoma brzo napredovala do `ivotinja velike ili ~ak ogromne veli~ine.”129

Nije jasno koliko se do zaklju~ka ovakve tendencije do{lo na osnovustvarnih fosilnih pozicija u uzastopnim slojevima, ali u smislu da je zasnovan

na objektivnim terenskim ~injenicama, izgledalo bi da je ona samo rezultatsposobnosti ve}ih i zrelijih `ivotinja da du`e izbegavaju poplavne vode. To jeupravo ono {to bi o~ekivali da prona|emo, uop{teno, u sedimentimadinosaurusa tokom Potopa.

KKRRAAJJNNJJEE NNAASSLLAAGGEE PPOOTTOOPPAA

TTeerrcciijjaarrnnaa ssttrraattiiggrraaffiijjaaTercijarni period je popularno poznat kao doba sisara, zbog velikog broja

fosila sisara koji se pronalaze u tim slojevima. Me|utim, kao i u slu~aju pale-ozoika i mezozoika, podela tercijara i njegova stratigrafija je zasnovana prven-stveno na morskim naslagama i morskim organizmima. Osnovni metodpodele je uspostavljen na prili~no upe~atljiv na~in.

“^arls Lajel je prvi podelio tercijar na eocen, miocen i pliocen na osnovuprocenata `ivih vrsta koje su predstavljene u svakoj seriji, pri ~emu senalazio samo mali broj u najranijim, i veoma veliki procenat u poslednjimserijama. Kasnije je oligocen dodat kombinovanjem nekih od najvi{iheocenskih slojeva, sa nekim od najni`ih miocenskih slojeva. Jo{ kasnijeje uveden izraz ’paleocen’ koji su neki geolozi koristili kako bi predstaviliposebnu epohu kenozoika, a drugi kako bi ukazali na najraniji deoeocenske epohe.”130

Tako je prvobitna podela pretpostavljenih namla|ih naslaga bila zasnovanana onome {to se svodi na pretpostavku organske evolucije. Glavni indeks fo-sili tercijara su morske protozoe poznate kao foraminifere, koje se javljaju uskoro bezbrojnim vrstama i koje su prona|ene u slojevima od najranijeg pale-ozoika i jo{ uvek postoje u obilju u sada{njim okeanima.

Za izvesne vrste tih malih `ivotinjica sa lju{turom se smatra da su bileprili~no univerzalno geografski rasprostranjene u prili~no stratigrafskiograni~enim zonama, {to im je dalo navodnu opravdanost kao indeks fosila.Me|utim, pravi odnosi se obi~no utvr|uju samo unutar opsega odre|enogpolja nafte ili neke tako ograni~ene oblasti.

U svojoj raspravi o indeks fosilima, fon Engeln i Kaster ukazuju na zna~ajpripisan foraminiferama za prepoznavanje u tim stenama.

“U skorijim mezozojskim, naro~ito, i kenozojskim stenama, veliki zna~ajse danas pridaje mikroskopskim jedno}elijskim oblicima foraminifera,kojih ima skoro bezbroj vrsta, i koji su kao graptoliti slobodno plutaju}i ikoji su pro`ivljavali brze evolucione promene. Njihove minijaturne lju{ture,pravilno identifikovane, slu`e kao indeks fosili za slojeve koji imaju samoograni~ene debljine.”131

Me|utim, nedavna istra`ivanja su bacila sumnju na opravdanost datira-nja foraminiferama, zasnovanom na razli~itim oblicima lju{tura “bezbrojnihvrsta” tih malih `ivotinja. Sada izgleda da ve}ina razlika u obliku lju{ture mo`eda bude proizvedena kod ~lanova bilo koje vrste i da prema tome ne prikazu-je ni evoluciju ni neophodne razlike u hronologiji. Dr Lengenhajm, izPaleontolo{kog muzeja Univerziteta u Kaliforniji, ka`e:

212 213

“Po{to fosilni foraminiferi nemaju ekonomski zna~aj, rad Arnolda (1953,1954) sa vrstom Allogramia laticollaris ima poseban zna~aj za paleon-tologe. Arnold je izvr{io kompletno istra`ivanje `ivotne istorije `ivihforaminifera i otkrio je, izme|u ostalog, veliko morfolo{ko variranje unutarlaboratorijskih kultura... Po{to ti oblici opona{aju ve}inu osnovnih plano-va test morfologije foraminifera, mo`e se zaklju~iti da je koncept roda ivrste zasnovan na obliku lju{ture - koji uklju~uje sve fosilne foraminifere- zasnovan na nesigurnim biolo{kim kriterijumima... Bilo koji dati oblik telaili rasporeda komora izgleda da mo`e biti potencijalno izveden iz skorosvakog preda~kog tipa (italik je na{). To je, naravno, od su{tinskogzna~aja i ukazuje da je neophodna ponovna procena mikropaleontologijeforaminifera.”132

Drugim re~ima, ako shvatimo implikacije ovih istra`ivanja pravilno, bilokoja pojedina~na vrsta foraminifera mo`e da proizvede testove su{tinski iden-ti~ne sa testovima bilo koje druge vrste. Mo`da umesto “bezbrojnih vrsta”foraminifera postoji samo jedna! Naravno, ovo je prenagla{avanje, ali je op{taimplikacija i dalje opravdana.

Ali, {ta je sa naizgled dobro izra|enim i {iroko primenljivim tehnikamamikropaleontolo{kog datiranja zasnovanih na foraminiferama? Izgleda dadobro definisane zone faune u stvari ne predstavljaju evolucione promene, alisvejedno zone i dalje postoje. Odgovor je izgleda taj da su te zone nastale,kao {to smo sve vreme tvrdili, usled hidrodinami~kog delovanja sortiranjapotopnih voda i sedimenata u kojima su natalo`eni.

Prvobitni metod podele tercijara, na osnovu procenata `ivih i izumrlih orga-nizama, naro~ito meku{aca, kako ga je izradio Lajel na osnovu fosilaprona|enih u pariskom basenu,153 se naravno vi{e ne smatra definitivnim, aliosnovna terminologija i podele jo{ uvek postoje. Paleocenski, eocenski ioligocenski slojevi se sada identifikuju u vezi sa ve}im foraminiferama poz-natim kao numuliti, koji postoje u vi{e vrsta, ali su osnovni stupnjevi ovihepoha sada podeljeni i povezani prvenstveno na osnovu faune riba i sisarau podudarnim slojevima. Isto je ta~no i za pliocen i miocen, u kojima numuli-ti vi{e nisu predominantni.

Zna~ajno je da se tercijarne naslage obi~no pronalaze u vi{e ili manjeizolovanim delovima, a ne u velikim neprekidnim prekriva~ima {to je ~estopravilo za slojeve paleozoika i mezozoika. Me|utim, postoje vidljivi izuzeci,koji se nekada pojavljuju u velikim geosinklinalama. Verovatno je da tercijarnislojevi predstavljaju u ve}ini slu~ajeva kasnije stupnjeve aktivnosti Potopa,po{to se obi~no pronalaze ili na, ili blizu povr{ine i iznad mezozojskih i/ilipaleozojskih slojeva. Me|utim, mora se uvideti da se u nekim slu~ajevimatercijarni slojevi pronalaze kako le`e direktno na osnovnim stenama, aponekad se nalaze u ~vrstom i kristalastom stanju kao i bilo koji od navod-no drevnijih sistema stena, i ~ak se pronalaze kako le`e ispod navodno sta-rijih stena u slu~aju takozvanih raseda sa otklonima. U tim slu~ajevima onise klasifikuju kao tercijarni, prvenstveno zbog “savremenije” fosilne grupeprona|ene u njima, ali verovatnije predstavljaju ili oblasti u kojima se tanaro~ita grupa organizama natalo`ila ranije u hronologiji Potopa nego {to jeto bio slu~aj na drugim lokalitetima, ili su bili ponovo natalo`eni po{to su se

raniji slojevi uklonili nekim kasnijim periodima erozije tokom Potopa. U karak-teristi~nijim slu~ajevima, tercijarne stene moraju da predstavljaju neki kasnijistupanj u fenomenu Potopa, ~iji detalji tek moraju da se izrade.

SSiissaarrii kkaaoo iinnddeekkss ffoossiillii Me|utim, smatra se da su fosilni sisari glavni indikatori razli~itih stup-

njeva tercijara, uprkos ~estim tvrdnjama popularnih ud`benika o svetskomkori{}enju morskih indeks fosila. To je istakao stru~njak stratigraf, Ginjo:

“Sisari su daleko nezavisniji od lokalnih uslova nego morske `ivotinje. Onisu tako|e vredni za uspostavljanje odnosa izme|u veoma razdvojenihbasena, jer vrste, a ~ak i rodovi, smenjuju jedni druge vrlo brzo. U numuli-tiku, i na drugim mestima u tercijaru, fauna sisara obezbe|uje jedinizaista precizan kriterijum za razgrani~avanje slu~ajeva.”134

Ginjo je prvenstveno zainteresovan za evropsku stratigrafiju, ali on isti~ena prili~no upe~atljivu proceduru kojom su povezani slojevi engleskog iameri~kog tercijara:

“Sve te formacije (ameri~kih centralnih dr`ava) su ponekad krajnje bogatekostima sisara, tako da se mo`e uspostaviti skala faune sisara, apso-lutno nezavisna od ameri~ke morske faune. Ali, ova skala se mo`euporediti sa faunom evropskih sisara, i na taj na~in, sa na{im morskimstupnjevima. Po{to je ova druga povezana sa morskom faunom novogsveta, o~igledno je da ameri~ki stratigrafi mogu da pove`u njihove konti-nentalne faune i njihove morske stupnjeve; zanimljiv primer jedinstvenogindirektnog metoda povezivanja.”135

Me|utim, ne mo`e se iz toga zaklju~iti da su te naslage sisara preciznoidentifikovane i povezane na toj svetskoj osnovi.

“Zapazite, {tavi{e, da je hronologija faune sisara, kao i ona zasnovanana morskim faunama, vredna samo unutar odre|enih geografskih grani-ca.”136

Izneti pro{li i sada{nji kriterijumi za podelu tercijara prili~no jasno prikazu-ju na{e tvr|enje da su ortodoksni koncepti istorijske geologije, skoro u pot-punosti subjektivni po karakteru, zasnovani na pretpostavci o ~injeniciorganske evolucije. Razli~ito povezani stupnjevi, i ~ak epohe, uop{te nisu zas-novane na ~injenicama fiziografske superpozicije, ve} na paleontolo{kimsadr`ajima nanosa, koji su skoro u potpunosti protuma~eni na osnovu pret-postavljenog evolucionog razvoja.

Zna~ajno je da se najva`niji paleontolo{ki dokazi za evoluciju pronalaze utercijarnim slojevima. Dovoljno je samo spomenuti takve ~uvene filogenetskeserije kao {to je serija konja ili slona kako bi se ilustrovala ta ~injenica. Kaoi u slu~aju dinosaurusa iz mezozoika, tako je i ovde glavna odlika pret-postavljene evolucione serije pove}anje veli~ine tokom vremena. Ovajfenomen evolucionog pove}anja veli~ine je smatran za univerzalan tako da jebio nazivan “Kopov zakon” (Cope’s Law). Ipak, kako paleonotolog Simpsonka`e:

214 215

“Porast u veli~ini tela je veoma uobi~ajen, gde je poznati primer prome-na od eohipusa do savremenog konja. Fenomen je mo`da dovoljnouobi~ajen da bi bio pravilo, ali pravilo ima puno izuzetaka. ^ak i u fami-liji konja, nekoliko linija razvoja postaju manje, a ne ve}e. Prividni obimtog pravila su preuveli~ali neki nau~nici koji su smatrali da je apsolutani koji su insistirali da zato {to je ranija `ivotinja bila ve}a od kasnije daona zbog toga nije predak kasnijoj.”137

Bez obzira kakve su zaista terenske ~injenice o porastu veli~ine sapove}anjem visine u slojevima, one se ponovo mogu najlak{e objasniti uzpomo} ve}e pokretljivosti ve}ih, ja~ih `ivotinja, i zbog toga njihove ve}esposobnosti da se povuku pred poplavnim vodama i da izbegnu da buduzahva}ene nabujalim tokovima koji jure niz brda. Postojalo bi puno izuzetakau tome, naravno, i to je upravo ono {to slojevi te`e da poka`u, poSimpsonu.138

Me|utim, ~e{}e, raznovrsne `ivotinje u serijama (~ak i klasi~na serijakonja sadr`i samo relativno mali broj osobenih oblika, sa malo indikacija obilo kakvoj vrsti postepene promene izme|u oblika) se ne nalaze iznad slo-jeva na bilo kom lokalitetu ili susednim lokalitetima, ve} se pronalaze napovr{ini na razbacanim mestima {irom sveta, uz filogenetske serije koje seonda konstrui{u prvenstveno na osnovu evolucionih pretpostavki o mogu}imodnosima izme|u tih raznovrsnih organizama. Tako konstruisane serije sezatim iznose kao pozitivan dokaz za evoluciju savremenog konja!

IIzzddiizzaannjjaa uu pplliioocceennuuVerovatno je da mnogi kasniji tercijarni slojevi, koji su pripisani epohama

miocena i pliocena, predstavljaju naslage tokom vremena kada su se “pla-nine izdizale, a doline spu{tale”, u poslednjim sedmicama potopnih aktivnos-ti. To mo`e tako|e da bude ta~no za neke od pretpostavljenih pleistocenskihnanosa.

Izdizanja u pliocenu su naro~ito vredna pa`nje i ukazana su sada{njimslojevima pre-pliocenskih slojeva koji se sada pronalaze na velikim visinamai pliocenskim me|uplaninskim nanosima koji su takvog karaktera da pokazu-ju talo`enje nabujalim tokovima koji su jurili niz novoizdignute planine.

“Severno ameri~ko izdizanje se ~esto obele`ava kao kaskadijanska re-volucija. Me|utim, ono nije pogodilo samo Kaskadske planine (CascadeMountains) po kojoj je nazvano, ve} i celu planinsku oblast od Stenovitihplanina ka zapadu. Dijastrofizam je uveliko bio epirogen, a ne orogen.Planine su izdignute 1.500 do 3.000 m vertikalno rasedanjem (Siera,Nevada) i izdizanjem (Stenovite planine), a ne nabiranjem. Andi Ju`neAmerike su bili na sli~an na~in pogo|eni kao i region Apala~a. Velikavulkanska aktivnost je pratila to izdizanje na mnogim lokalitetima...Pliocenska izdizanja u drugim delovima sveta se obele`avaju kao razvo-

ji alpske revolucije jer imaju upe~atljiv izraz u Alpima... Himalaji su stekliveliki deo svoje visine u pliocenu. Pliocenski i pleistocenski dijastrofizamje mo`da najve}i i najrasprostranjeniji koji je zemlja osetila posle prekam-brijumskih vremena.”139

Tako su ta izdizanja predstavljala zaista svetski fenomen, za koji, kakosmo ve} istakli, geolozi nemaju zadovoljavaju}e obja{njenje na osnovu uni-formisti~kih principa. Ali, to je upravo ono na {ta bi nas opis biblijskog Potopanaveo da o~ekujemo u slojevima i savr{eno se uskla|uje sa njima. Naravno,jedina prava osnova za razlikovanje izme|u ranijih i kasnijih tercijarnih nasla-ga je paleontolo{ka, tako da je veliki broj fiziografskih dokaza za izdizanjetako|e prepoznatljiv u navodno ranijim tercijarnim slojevima, paleocenu,eocenu i oligocenu. Prema tome, celokupni tercijarni period je izgleda karak-terisan orogenetskim fenomenima zna~ajnog obima, kao i obilnim vulkaniz-mom. Uop{te gledano, zapis celokupnog tercijara i ranog kvartara, naro~itou kontinentalnim naslagama, mo`e razumno biti protuma~en kako ~uva zapisposlednjih faza Potopa, uklju~uju}i i krajnje talo`enje koje se mo`e pripisatiprvobitnom delovanju poplavnih voda, a tako|e i naslage i geomorfolo{kefenomene koji se odnose na izdizanje kopna i spu{tanje basena koji suzavr{ili poplavu. Sa druge strane, mo`e se na kraju uvideti da su neki talozikoji su prvobitno pripisani periodu tercijara, kao i pleistocena, u stvari nedavni(to jest, poslepotopni) nanosi. To naro~ito mo`e biti ta~no u onim nanosimakoji su relativno neo~vrsli. Nijedno uop{tavanje o ovom pitanju se za sada nepreporu~uje; svaki nanos se mora razmotriti na osnovu sopstvenih lokalnih~injenica.

NNaassttaavvlljjeennii aabbnnoorrmmaallnnii uusslloovviiZavr{etak Potopa, koji je zauzimao period od ne{to vi{e od godine dana

(izme|u vremena kada su Noje i njegova porodica u{li i napustili Barku), nijenikako ozna~avao zavr{etak abnormalnih hidrolo{kih i geomorfolo{kih feno-mena. Skoro nezamislivo duboke promene su se odigrale u celokupnoj oblastikopnene energetike. Talo`enje prepotopnog vodenog omota~a je izgradilo novihidrolo{ki ciklus, kao i novi ciklus godi{njih doba. Ve}i deo kopnene povr{ineje sada bio zauzet okeanskim basenima i oblastima vodene povr{ine.Prepotopna topografija je u potpunosti izmenjena, pri ~emu su sada velikiplaninski lanci i duboki baseni zamenjivali prethodno ne`niju i jednoli~nijutopografiju. Uklanjanje za{titnog omota~a oko Zemlje je dozvolilo razvoj kraj-njih varijacija temperature du` geografske {irine, sa rezultuju}im velikimvazdu{nim pokretima i uspostavljenim klimatskim zonama. Uklanjanjeomota~a je tako|e dopustilo da Zemljina atmosfera propu{ta ve}u koli~inurazli~itih tipova zra~enja i mo`da tako|e me|uplanetarnog gasa ili pra{ine.Izostati~ka pode{avanja stena i vode, i drugih materijala blizu Zemljinepovr{ine su bila duboko poreme}ena i izmenjena.

I o~igledno je da te i druge geolo{ke promene povezane sa Potopom nisumogle u potpunosti da budu ostvarene i stabilizovane vekovima.

PPOOSSLLEEPPOOTTOOPPNNAA GGEEOOLLOO[[KKAA AAKKTTIIVVNNOOSSTT

ZZaammrrzzaavvaannjjee aarrkkttii~~kkiihh zzeemmlljjii{{ttaaSpu{tanje temperature u oblasti polarnih geografskih {irina, kako se

vodeni omota~ kondenzovao i istalo`io, imalo bi trenutne i zna~ajne klimato-lo{ke reakcije. Me|utim, prvobitno ve}a temperatura vode u polarnim mori-

216 217

ma, zajedno sa njihovim neprestanim turbulentnim stanjem, bila je dovoljnada spre~i njihovo zamrzavanje tokom nepoznatog, ali zna~ajnog, perioda. Vansvake sumnje, prva voda koja bi se zaista zamrznula bi bila ona koja jepome{ana sa sedimentima koji su se talo`ili u tim regionima, odse~ena odtoplijih temperatura i turbulentnog delovanja slobodne vode u otvorenim mori-ma. Tako su se verovatno formirala, u nekim me|ustupnjevima ili kasnijimstupnjevima u periodu Potopa, te velike oblasti neprestano zamrznutihzemlji{ta na Arktiku i sub-Arktiku poznatih kao “ve~iti led”.

Zatrpan u tom zamrznutom blatu Arktika nalazi se veliki broj fosilnih si-sara, koji su izgleda zarobljeni, i u nekim slu~ajevima delimi~no zamrznuti prenego {to su se mekani delovi razlo`ili.

“Obimni muljeviti aluvijum, sada zamrznut, u centralnoj Aljasci, sadr`i broj-nu faunu sisara... Zamrzavanje je o~uvalo ko`u i tkiva nekih sisara.Spisak faune sadr`i dva medveda, vuka, lisicu, jazavca, `deronju, sabljas-tog tigra, jaguara, risa, dlakavog mamuta, mastodonta, dva konja, kamilu,sajga antilopu, ~etiri bizona, karibua, losa, dve ovce, mo{usno gove~e itipove jaka, lenjivca i nekoliko glodara. Broj jedinki je toliko veliki da ovagrupa kao celina mora da predstavlja dug vremenski period.”140

Prili~no je o~igledno da ti sisari i zamrzavanje aluvijuma koji ih sada sadr`ipredstavljaju veoma o{tru promenu klime:

“Vreme za~etka ve~itog leda ostaje, svejedno, nepoznato. Fosilni zapis...ukazuje da u ranijem kenozoiku mo`da nije postojao ve~iti led u arkti~komregionu... Oblasti biv{ih ledenih prekriva~a ne ukazuju ni na kakvu vezusa rasporedom ve~itog leda.”141

SSiibbiirrsskkii sslloojjeevvii ssaa mmaammuuttiimmaaBogatstvo sibirskih nanosa mamuta u ve~itom ledu suprotstavlja se opisu

uniformista. Iako uniformisti~ki pisci dosledno potcenjuju obim i obilje tih slo-jeva, ~ak su i njihova priznanja zna~ajna:

“U vezi sa ovim se mora spomenuti izumiranje dlakavog mamuta u sever-noj Evroaziji. Samo u Sibiru je skupljeno nekih 50.000 mamutskih kljovai prodato za trgovinu slonovom kosti, a ponekad se javljaju i cele `ivoti-nje o~uvane u zamznutom zemlji{tu. Ovi nalazi su prouzrokovali mnogepri~e o velikim katastrofama, za koje ne postoji ~injeni~na podr{ka.”142

Mo`da se ne{to manje ograni~ena procena karaktera tih nanosa mo`evideti iz slede}eg:

“Izvesna koli~ina (slonove kosti) dobija se iz ogromnih magacina ostata-ka preistorijskih `ivotinja koji jo{ uvek postoje {irom Rusije, naro~ito uSibiru u susedstvu Lene i drugih reka koje se izlivaju u Arkti~ki okean.Izgleda da su mamuti i mastodonti bili neko vreme uobi~ajeni {irom celepovr{ine planete. U Engleskoj su iskopane kljove - na primer u Danginiju(Dungeness) - duge i do 3,7 m i te{ke 91 kg. Sibirski nanosi su iskopa-vani sada ve} skoro dva veka. Izgleda da je prostor neistro{iv kao poljeuglja. Neki misle da bi {irenje civilizacije moglo da prouzrokuje potpuni

nestanak slonova u Africi, i da }emo se okrenuti tim nanosima kao jedi-nom izvoru slonove kosti.”143

A arkti~ka ostrva severno od Sibira su opisana kao jo{ gu{}e pakovanaostacima slonova i drugih sisara, kao i gustim naslagama fosilnog drve}a idrugih biljaka, do te mere da celokupna ostrva izgledaju kao da su sastav-ljena od organskih ostataka. Nije ~udno da su takve stvari “stvorile pri~e ovelikim katastrofama”; ~udno je da su uniformisti mogli da ponude bilo kakvodrugo obja{njenje uz imalo ozbiljnosti! Svakako da nema savremenih paralelazatrpavanju slonova ili bilo koje druge vrste sisara, koje se odigrava bilo gdeu savremenom svetu. Jo{ uvek nije sasvim jasno da li su ti nanosi na~injenidirektno tokom perioda Potopa ili ubrzo posle, ili oboje,144 ali izgleda sasvimo~igledno da se istrebljenje tako ogromnih horda `ivotinja i njihovo zaroblja-vanje u zamrznutom zemlji{tu mora nekako objasniti doga|ajima koji su pratilitako univerzalnu vodenu katastrofu kakvu Biblija opisuje.

Upe~atljivo je skora{nje istra`ivanje tih arkti~kih fenomena koje ih pripi-suje nasilnim katastrofama povezanim sa pomeranjem Zemljine kore.Poreme}aji koje je pretpostavio Ivan Sanderson u svojoj teoriji ~ine na{ prikazPotopa prili~no uniformisti~ki u pore|enju sa njegovim. Na primer:

“Iznenadno masovno izbacivanje pra{ine i gasova prouzorokovalo bi formi-ranje ogromnih koli~ina ki{e i snega, i moglo bi da bude toliko veliko daprekrije sunce danima, nedeljama, mesecima ili ~ak godinama, ako su sepokreti Zemljine kore nastavili. Vetrovi izvan bilo ~ega danas poznatog bijurili, a hladni frontovi ogromnih du`ina bi se izgradili sa krajnjostima tem-perature na obe strane. 40 dana i no}i bi padao sneg na jednom mestu,svetski {iroke poplave na drugom, i uragani i zemljotresi koji suprouzrokovali klizi{ta i plimne talase na tre}em, i mnogi drugiporeme}aji.”145

Sanderson pripisuje brzo zamrzavanje tih mamuta, koji su bili sa~uvani ucelini, velikim “mehurima” ohla|enih vulkanskih gasova koji su prvo izba~eniu stratosferu, a zatim brzo padali i potiskivali vazduh radijalno. Drugi su bilizahva}eni intenzivnim vetrovima i poplavama, pri ~emu su njihove kostipostale pome{ane sa velikim brojem drugih `ivotinja, onako kako se danasnalaze na Aljasci i drugim mestima.

“To je upravo onakvo stanje kakvo pronalazimo na Aljasci, gde su mamu-ti i druge `ivotinje, uz jedan ili dva zna~ajna izuzetka, bili doslovno raski-nuti na delove dok su jo{ uvek bili sve`i. I mladi i stari organizmi su bilirazbacani, izme{ani i zatim zamrznuti. Me|utim, tako|e postoje drugeoblasti u kojima su `ivotinje pome{ane, ali su imale vremena da serazlo`e pre nego {to budu zamrznute; a druge su bile razlo`ene do kosti-ju i zatim su bile ili zamrznute ili ne. Pored toga, ponovo, postoje sli~neogromne mase `ivotinja, uklju~uju}i celokupne familije ili krda, nakupljenezajedno u jarugama i re~nim koritima i drugim rupama, ali gde ostajusamo kosti.”146

Zanimljivo je da je isti autor 13 godina ranije pisao o istom predmetu, ida je u to vreme pratio uobi~ajeno uniformisti~ko gledi{e da su mamuti upaliu rupe i jaruge ili da su se udavili u re~nim poplavama, i da je razlog za nji-

218 219

hovo izumiranje bila niska stopa ra|anja! Me|utim, dalje istra`ivanje ga jeubedilo da su takva obja{njenja bila potpuno neodgovaraju}a, i on je bionaveden na geolo{ki “jereti~ki koncept” katastrofizma kao na neizbe`anodgovor. Me|utim, umesto da se vrati biblijskom katastrofizmu (prethodno jepisao: “Biblijska teorija, da je Potop bio agens kojim su te `ivotinje bile ubi-jene, bila je pobijena jednostavnom logikom i savremenom racionalizaci-jom”)147 prona{ao je naturalisti~ko obja{njenje na osnovu Hapgodovenedavne teorije pomeranja kore, na koju se ranije pozvao.148

Pri bilo kojoj stopi, jasno je da je katastrofizam veoma velike magnitudesam po sebi dovoljan da objasni takve stvari.

“Me|utim, najve}a zagonetka je kada su, za{to i kako sve te grupe orga-nizama, i u tako apsolutno velikim brojevima, ubijene, izme{ane izamznute u toj u`asnoj nesre}i?”149

Tvrdimo da se odgovor na zagonetku mora prona}i na osnovu Potopaopisanog u 1. Knjizi Mojsijevoj.

GGLLAACCIIJJAALLNNII PPEERRIIOODD

PPoo~~eettaakk lleeddeennoogg ddoobbaaI onda po~inje jo{ jedna posledica Potopa, od ogromnog zna~aja. Kako

su uspostavljeni savremeni ciklusi isparavanja, atmosferske turbulencije iprenosa vodene pare, i kondenzacije i talo`enja, sneg je po~eo da pada,sasvim mogu}e po prvi put u Zemljinoj istoriji. Kao {to smo ve} videli, pos-toje jaki dokazi da je klima celokupnog sveta pre Potopa bila jednoli~no blagai prijatna. Taj sneg, padaju}i prvenstveno u arkti~kim i antarkti~kim regioni-ma, bio je prvenstveno prouzrokovan hidrolo{kim ciklusom iz voda koje odtek nedavno prekrivaju zemlju. Velike koli~ine snega su se tako|enagomilavale na planinama koje su upravo bile izdignute.

Na taj na~in, velike koli~ine vode su bile uklonjene iz okeana i skladi{teneu polarnim regionima u obliku velikih ledenih kapa, za koje glacijalni geoloziveruju da su u nekim trenutcima dostizale ogromnu veli~inu kontinentalnihledenih prekriva~a hiljadama metara debelih i povr{ine hiljada kvadratnih kilo-metara. Taj agens se tako kombinovao sa agensom orogeneze i prouzroko-vao povla~enje voda koje su prekrile planetu sa kontinenata.

Ne moramo da raspravljamo ovde o ~injenicama za i protiv ideje da sutakvi ledeni prekriva~i stvarno postojali u nedavnom geolo{kom vremenu. Onisa~injavaju prvenstvenu karakteristiku onoga {to se zove epoha pleistocena,i savremeni geolozi ih univerzalno prihvataju. Po{to je hladni period tako|eukazan na osnovu na{ih zaklju~aka iz biblijskog opisa Potopa, mi se ne spo-rimo sa prihva}enom uniformisti~kom geologijom na ovom mestu.150

Me|utim, izgleda da je uniformizam neodgovaraju} za opisivanje sistemageologije koji mora da protuma~i svoje navodno najnovije i najjasnije zapiseuz pomo} takvog ogromnog i jedninstvenog katastrofi~kog doga|aja kao {toje veliki kompleks velikog ledenog pokriva~a. Sada{njost tako nije klju~ ~akni za najskoriju geolo{ku pro{lost; na{i sada{nji gle~eri u dolinama, i ~ak iledene kape na Grenlandu i Antarktiku, te{ko se mogu uporediti sa pret-postavljenim ledenim prekriva~ima u pleistocenu.

TTeeoorriijjee oo lleeddeennoomm ddoobbuuKao dokaz da ledeno doba predstavlja katastrofu koja je potpuno neob-

ja{njiva na osnovu sada{njih procesa, nije dovoljno samo se pozvati na~injenicu da postoje desetine hipoteza koje su iznete u poku{aju da se objas-ni njegov uzrok i mehanizam; sve imaju velike nedostatke i nijedna jo{ uveknije op{te prihva}ena. Verovatno je trenutno naj{ire prihva}ena “solarno-topografska” hipoteza glacijalnog geologa sa Jejla dr R. F. Flinta. Ta teorijaobja{njava glacijacije na osnovu svetskih izdizanja planina pri kraju tercijara,kombinovanih sa pretpostavljenim kolebanjima dolaze}eg sun~evog zra~enja.Ali Flint priznaje, po{to je izneo svoju hipotezu:

“Me|utim, promene u sastavu i turbidnosti atmosfere, i promene upolo`aju Zemljine ose i orbite su mogli da budu ti faktori.”151

Drugim re~ima, razne vrste nejednoli~nih uzroka mogu ili moraju da buduprizvane kako bi se obezbedilo zadovoljavaju}e obja{njenje. Nove teorije sejavljaju u literaturi sasvim ~esto, ali izgleda da se svaka brzo pobija nastalomkritikom.

Me|utim, biblijski Potop o~igledno pru`a sasvim zadovoljavaju}eobja{njenje. Kombinovni efekat izdizanja kontinenata i planinskih lanaca iuklanjanja za{titnog vodenog omota~a oko Zemlje bi svakako indukovao veli-ki sneg i nagomilavanje leda na planinama i u kopnenim oblastima blizu polo-va. I ti gle~eri i ledene kape su nastavili da se akumuliraju i {ire dok nisustigli do geografskih {irina i visina na kojima su temperature prouzrokovalestope topljenja tokom leta, koje su odgovaraju}e za izjedna~avanje stopa aku-mulacija tokom zima.

Ukupna koli~ina vode koja je zarobljena u tim velikim gle~erima tokom nji-hovog najve}eg obima je jo{ uvek nepoznata, ali je mogla da bude veomavelika. Glavni dokaz za tu ~injenicu je drasti~no smanjen nivo mora tokomledenog doba. U pro{loj deceniji prikupljena je velika koli~ina dokaza kako bise pokazalo da je nivo okeana bio najmanje 120 m ni`i nego {to je todanas,152 a mogu}e i daleko vi{e, {to je pokazano takvim odlikama kao {tosu kontinentalni grebeni, podvodne planine, potopljeni kanjoni i terase, itd.

PPoottoopp ii ggllaacciijjaallnnii ppeerriiooddTvrdilo se da bi se, kada je ledeni prekriva~ jednom po~eo da se formi-

ra, verovatno brzo i obimno {irio.153 To bi mo`da bilo mogu}e u godinamaneposredno posle Potopa. Obilna koli~ina vlage, sna`ni polarni vetrovi,sni`ene polarne temperature usled ukanjanja toplotnog vodenog omota~a imogu}e guste akumulacije ~estica vulkanske pra{ine u atmosferi, novoizdignute planine, u su{tini ogoljena topografija poplavljenog kopna: svi ovi iverovatno drugi faktori su mogli da doprinesu brzoj akumulaciji i rastu ledenihprekriva~a. Svi ti faktori se opravdano izvode na osnovu zapisa Potopa i bilibi sasvim dovoljni da objasne ledeno doba. Me|utim, takva katastrofi~kapriroda }e naravno biti neprihvatljiva mnogim geolozima.

220 221

“Iako su izuzetni ili ~ak katastrofi~ki doga|aji mogli da prouzorkuju lede-na doba i njihove oscilacije, svejedno je ta~no da idealna teorija treba daodgovara okviru uniformisti~kih principa.”154

Svejedno, teorija Potopa na zadovoljavaju}i na~in obja{njava mehanizamledenog doba.

“Idealna teorija mora da bude spremna da objasni uzastopne glacijacije{irom cele zemlje... Poslednje, ali ne i najmanje va`no, teorija mora daobjasni najve}i paradoks od svih - ~injenicu postojanja hladno}e i leda injihov porast istovremeno sa uslovima koji su favorizovali ubrzano ispa-ravanje i talo`enje.”155

Uop{teno gledano, razli~iti aspekti glacijalne i pleistocenske geologije,kako ih obi~no iznose geolozi, su u potpunosti u skladu sa na{im zaklju~cimana osnovu biblijskog opisa. Neke od ve}ih i istrajnijih formacija pripisanihpleistocenu u nezale|enim oblastima se mo`da najbolje grupi{u sa kasnijimtercijarnim naslagama, formiranih tokom poslednjih stupnjeva Potopa, uzuklju~ene efekte izdizanja. Ali, ve}ina takozvanih pleistocenskih nanosa mo`ebiti prihva}ena kao poslepotopna, povezana sa kontinentalnim gle~erima156 ilisa podudarnim doga|ajima u nezamrznutim regionima, i mo`e u zna~ajnojmeri biti prihva}ena na osnovu tuma~enja glacijalnih geologa.

Mo`e se zameriti da glacijacija prouzorkovana Potopom ne obja{njava~etiri glacijalna stupnjeva za koje je skoro op{te prihva}eno da sa~injavajucelokupnu pleistocensku glacijalnu epohu. Glacijalni geolozi veruju da je svakiod ~etiri stupnjeva bio razdvojen toplim periodom koji se mo`e uporediti sasada{njim, ili mo`da jo{ toplijim. Glacijacija kakvu smo mi zamislili i koja jenastala Potopom bi verovatnije bila jedan doga|aj, a ne ~etiri odvojenadoga|aja. U stvari, nije sigurno {ta je moglo da prouzrokuje zavr{etak ledenogdoba, kada je jednom zapo~elo.

TTeeoorriijjaa vvii{{eessttrruukkiihh ggllaacciijjaacciijjaaPriznaje se da je te{ko objasniti ~etiri stupnjeva na osnovu na{eg

sada{njeg obja{njenja. Ali je tako|e ta~no da je podjednako te{ko objasniti~etiri stupnjeva na osnovu bilo koje druge glacijalne teorije koja je iznesena.Uobi~ajeni izvor se jednostavno pripisuje kolebanjima sun~evog zra~enja, alito o~igledno u potpunosti predstavlja naga|anje. Poslednja autoritativna pro-cena ovog predmeta, koju je dao Opik, je slede}a:

“Te`e pitanje je o smeni nekoliko glacijacija tokom epohe ledenog doba.Izgleda da je fenomen veoma slo`en, i da odgovara neprekidnim varijaci-jama sun~evog zra~enja u zavisnosti od razli~itih ciklusa i veli~ina, odkojih je mo`da ciklus sun~evih pega jedan od njih.”157

Jo{ skorije, Opik, koji je astronom, a ne geolog, ka`e:

“Ta kolebanja su izgleda svetska i krajnje ih je te{ko shvatiti. Moja sop-stvena pretpostavka je da ona predstavljaju neku vrstu ‘naizmeni~nog‘poreme}aja sunca - kao plamen sve}e koga je uznemirio vetar.”158

Ako kolebanja sun~evog zra~enja obezbe|uju pravilno obja{njenje za glaci-jalne maksimume i minimume tokom ledenog doba, ona mogu to isto da

u~ine i za teoriju Potopa kao i za bilo koju drugu. U bilo kom slu~aju, moraoje da postoji neki svetski doga|aj koji bi doveo do prvog glacijanog maksi-muma, ostvaruju}i solarna kolebanja koja su verovatno delovala na isti na~ini pre toga, a da ne prouzrokuju glacijacije. Potop obezbe|uje upravo takvoobja{njenje.

DDookkaazzii zzaa ssaammoo jjeeddnnuu ggllaacciijjaacciijjuuU stvari, razlog zbog koga je toliko te{ko teoretski objasniti ~etiri glaci-

jalna stupnjeva bi mogao jednostavno da bude taj {to oni nikada nisu pos-tojali. Ne treba smatrati da su dokazi za tri ranija stupnjeva isti kao oni zaposlednji. Ovi drugi se pronalaze u skoro svim sada{njim povr{inskim odlika-ma topografije u zale|enim regionima - morene, ispruganosti i uvale itd. Alioni se pronalaze samo u vezi sa pretpostavljenim poslednjim glacijalnim mak-simumom i njegovim povla~enjem, takozvanim viskonsin stupnjem.

Raniji stupnjevi - u obrnutom redosledu, ilinoiski, kanzanski i nebraskastupanj - se izvode uglavnom na osnovu nanosa “gambotila”, navodno veomazrelog i erodiranog glinenog zemlji{ta koje sadr`i male kamen~i}e. Obja{njenoje da to zemlji{te predstavlja ostatke ranijih nanosa tila (til je neslojevit nanos{ljunka, peska i gline koji se smatra za dokaz glacijalnog porekla). O~iglednadubina ispiranja karbonata u ovim zemlji{tima se koristila kao glavna osnovaza procenu njihove starosti formiranja.

Ne samo da raniji tilovi obi~no nemaju bilo kakve tipi~ne glacijalne for-macije koje su karakteristi~ne za poslednje, ve} tako|e ovi poslednji nepokazuju nikakve tragove formiranja gambotila kao raniji. Kako Flint ka`e:

“Kako je ukazano u 12. poglavlju, veoma diferencirana zrela zemlji{ta,predstavljena u tom regionu gambotilima, nisu razvijena u sloju viskonsi-na, ali se javljaju u slojevima ilinoisa, kanzana i nebraske.”159

To je ~udno, ako raniji i sada{nji slojevi u stvari predstavljaju iste tipovenanosa, jer je svakako bilo dovoljno vremena od talo`enja sloja viskonsinakako bi se razvilo zrelo zemlji{te na njemu. U stvari, nekoliko, ako uop{te,lokaliteta pokazuju dokaze za vi{e od dva nanosa; ~etiri ili vi{e njih jeizgra|eno superpozicijom sa razli~itih lokaliteta. Ve}ina mesta ne prikazujenikakve dokaze za ranije talo`enje od viskonsinskog.

U Evropi, iako su ponovo ~etiri glacijalna stupnja uobi~ajeno prihva}ena,~injenice nisu jednoglasne i postoji ve}i broj glacijalnih geologa koji ih jedoveo u pitanje. Kako Ginjo priznaje:

“Tako su neki nema~ki geolozi, poznavaju}i svoju zemlju veoma dobro,smatrali da su povla~enja koja razdvajaju dva uzastopna stupnja bilaveoma bezna~ajna i da nema dokaza za postojanje nekoliko glacijalnihperioda. Ti monoglacijalisti su verovali da je ledeno doba imalo jedan mak-simum i da je bilo stacionarno sa malim oscilacijama detalja, da je zatimpo~elo da se mestimi~no povla~i i klima nije postala sli~na dana{njoj doposle ovog povla~enja, u postglacijalnim vremenima.”160

Dokazi za nekoliko glacijalnih stupnjeva su prvenstveno bili pretpostavljenitilovi koji le`e ispod sve`ih tilova. Tako|e, na nekim lokacijama su prona|enislojevi koji sadr`e floru i faunu toplijih klima izme|u dva nanosa tila i to se

222 223

smatra kao dokaz toplog interglacijalnog perioda. Tako|e je bilo poku{aja dase pove`u serije drevnih re~nih terasa sa odgovaraju}im glacijalnim stupnje-vima. Me|utim, svi ovi faktori mogu biti obja{njeni na drugim osnovama nego{to su to glacijalna kolebanja velikih razmera.

Du`ina vremena potrebnog da se izmrvi sve` materijal i razvije profilzemlji{ta je sasvim nepoznata. Retko se, ako i ikad, pronalazi na bilo kojojpojedina~noj vertikalnoj sekvenci vi{e od jednog zrelog zemlji{ta pored onogna povr{ini, i nema razloga da se insistira na tome da je bilo potrebno dugovremena kako bi se ono formiralo.

“Niti je bilo mogu}e proceniti vreme potrebno za razvoj bilo kog datogzemlji{ta. Indirektni dokazi ukazuju da se neke vrste zemlji{ta mogu razvi-ti do zrelosti u toku perioda od nekoliko stotina godina, a mogu}e je ~aki u toku daleko kra}ih perioda, ali su prave kvantitativne metode uglavnomjo{ uvek u budu}nosti.”161

Mnogi faktori uti~u na karakter i brzinu razvoja zemlji{nog profila, takvifaktori kao {to su priroda roditeljske stene, klima, drena`a, koli~ina padavina,topografija, vegetacija, mikroorganizmi, itd. Kako su Hant i Sokolov istakli:

“Dubokim zemlji{tima, koja predstavljaju ostatke usled efekta razlaganjastena, se ~esto pripisuju zna~ajne apsolutne starosti, ali je starostverovatno jedan od najmanje zna~ajnih faktora koji mora da su kontrolisalirazvoj toliko dubokog i zrelog profila koji karakteri{e ovo zemlji{te... Uzpovoljne uslove vlage i temperature, i odgovaraju}eg `ivotinjskog i biljnog`ivota za ubrzavanje biohemijskih aktivnosti, uop{te nije te{ko zamislitiprili~no brzo razlaganje stena i razvoj dubokog zemlji{ta.”162

U pogledu drevnih profila zemlji{ta koje predstavljaju gambotili i sli~na fos-ilna zemlji{ta, dubina ispiranja karbonata iz tih zemlji{ta, u pore|enju sa dubi-nama u novijim zemlji{tima, je bila prvenstveni kriterijum koji se koristi zaodra|ivanje starosti zemlji{ta. Visoko hipoteti~ka priroda ove procedure bi tre-balo da bude o~igledna, ali je nagla{ena na slede}i na~in:

“Dubina ispiranja karbonata u zemlji{tima je {iroko kori{}ena za procenuili pore|enje starosti pleistocenskih nanosa u oblastima umerene, vla`neklime. Ispiranje je pod uticajem mnogih faktora, kao {to su vreme, klima,vegetacija, povr{inska topografija, propustljivost i karbonatni sadr`ajmaterijala, i tako dalje.”163

O~igledno je da se bilo koji metod koji sadr`i toliko promenljivih, od kojihje ve}ina nepoznata, te{ko mo`e koristiti za odre|ivanje preciznih hronolo{kihdatuma. Pa ipak je to osnovni metod kojim je procenjena starost pleisto-censke epohe. Kako Flint ka`e:

“U zaklju~ku: razgra|ivanje i razvoj zemlji{ta su sa~injavali glavnu osnovuza procene trajanja glavnih jedinica pleistocenske epohe.”164

Uop{teno gledano, ose}amo da bi mogao da bude opravdan zaklju~ak dapretpostavljeni raniji, degradovani tilovi i druga zemlji{ta ispod poslednjihglacijalnih nanosa u stvari predstavljaju ili nanose na~injene u poslednjimstupnjevima Potopa ili nanose na~injenje u ranim stupnjevima nadolaze}eglacijacije. Tako|e je mogu}e da su ledeni prekriva~i mogli da ostvaruju broj-

na manja napredovanja i povla~enja u toku relativno kratkog raspona godina.Na ivicama bi uvek bilo ve}ih tokova i jezera otopljene vode, koji bi aktivnoostvarivali prave glacijalne nanose.

Niti je potrebno potpuno uni{tenje ledenih omota~a kako bi se objasnilime|uslojevi koji sadr`e faunu i floru tople klime. Verovatnije je da bi seprona{la me{avina organizama tople i hladne klime blizu ledenog pokriva~a.Stanovnici hladne klime bi naravno bili potisnuti ka jugu napredovanjem leda,ali nema razloga za pretpostavljanje da je periglacijalna klima bila tolikopromenjena kako bi tako|e prouzrokovala preme{tanje rasporeda stanovnikaumerene zone.

“Ako se onda temperatura polarnih klima smanjila, kako izgleda, na-3,8oC, da li sledi da se temperatura ostatka kontinenta smanjila u istojmeri u periodu maksimuma? Izgleda da ~injenice, koliko god da suoskudne, ukazuju na suprotno.”165

Na{a pretpostavka da bi se me{avina toplih i hladnih klimatskih tipovamogla prona}i u zoni koja se grani~i sa ledenim pokriva~em nastala je naosnovu nekoliko istra`ivanja pleistocenske paleontologije.

“Ako je ta~no da danas granice `ivotnih zona i bioti~kih provincija nemogu biti o{tro povu~ene, izgledalo bi da je to tako|e ta~no za poslednjiperiod maksimuma glacijacije. Bar u isto~noj polovini kontinenta svi raspo-lo`ivi podaci ukazuju na ~udno me{anje elemenata severnih regiona, kao{to je vrba sa sada{njim floralnim komponentama, ~ak i u najju`nijimdelovima Sjedinjenih Dr`ava, osim ju`ne Floride.”166

Isti fenomen ispoljavaju fosili sisara ledenog doba. Najobilniji izvor tihmaterijala na ovom kontinentu je ~uvena Kamberlend Boun pe}ina(Cumberland Bone Cave) u Merilendu. U vezi sa tim nalazima, jedan pisac jenedavno rekao:

“Akumulacija kostiju je morala da bude postepena, iako su sve `ivotinjepreviskonsinske starosti. Raznovrsnost tipova ukazuje da su postojale{iroko raznovrsne klimatske zone tokom vremena talo`enja. To je dovelodo puno naga|anja i dalo je dokaze o radikalnijim promenama uslova sre-dine nego {to se ranije pretpostavljalo.”167

Naravno, takav zaklju~ak uop{te nije neophodan. Svi podaci mogu bitibolje obja{njeni uz pomo} vi{e ili manje abnormalnih klimatskih uslova kojisu postojali u toku relativno kratkog perioda, u kojima bi fauna iz raznovrsnihstani{ta bila prisiljena da `ivi zajedno izvesno vreme u istoj op{toj sredini.Raspravljaju}i o drugim sli~nim nalazima faune viskonsinskog stupnja, Dilonzaklju~uje:

“Otuda nema dobrih dokaza da su o{tri polarni uslovu postojali unutarSjedinjenih Dr`ava, osim u blizini glacijacije.”168

Prema tome, nije neophodno zaklju~iti da sloj koji sadr`i faunu i florutople klime izme|u dvaju tilova predstavlja dug, topli period me|uglacijacije.Mogao bi da predstavlja ili brzo i kratko povla~enje ledenih prekriva~a ili vode-no talo`enje iz vodenog toka ili jezera (ili eolsko talo`enje u slu~aju lesnihslojeva) sa izvorom blizu samog gle~era.

224 225

Po~inje zatim da se pojavljuje slika o jednoj velikoj glacijaciji koja jeprouzrokovana doga|ajima povezanim sa velikim Potopom. [irenje ledenihpokriva~a je obuhvatilo velike oblasti, koje su, po{to su se nedavno pojavileiz poplavnih voda, verovatno jo{ uvek imale malo vegetacije, i zbog toga subile lako podlo`ne jakoj eroziji. Velike koli~ine novoo~vrslih materijala stenadizane su i no{ene ledom, dok na kraju nisu natalo`ene u nekoj vrsti morene,i zatim su verovatno bile ponovo pogo|ene radom ivi~nih tokova u velikombroju slu~ajeva. Gle~er se verovatno {irio i skupljao ve}i broj puta, dozvolja-vaju}i da se formira veliki broj raznovrsnih nanosa du` njegovih ivica, ali nemapravog opravdanja za izvo|enje zaklju~ka o dugim me|uglacijalnim periodima.

Osim relativno blizu ivica leda, klima nije bila zna~ajno pogo|ena, tako dasu veoma raznovrsne populacije flore i faune mogle da postoje u razumnojblizini. Tek kada je ledeni pokriva~ kona~no zapo~eo svoje trajno povla~enje,onda su vrste organizama koje su sada najbolje prilago|ene na hladnu klimupo~ele da se razdvajaju od onih koje su prilago|enije umerenoj klimi. Uumerenim i naro~ito suptropskim geografskim {irinama (gde su ve}ina biblij-skih i drugih prvih ljudi zapo~eli svoje istorije) ose}ao bi se mali uticajgle~era, sa mogu}im izuzetkom pove}anja prose~ne koli~ine padavina u odno-su na danas, i relativno ni`eg nivoa mora.

Teorija o samo jednoj velikoj glacijaciji je dobila nedavnu podr{ku inten-zivnih istra`ivanja na~injenih tokom Me|unarodne geofizi~ke godine.Preliminarna napomena daje slede}u informaciju:

“Rad koji }e se predstaviti na decembarskom skupu AAAS-a u Va{ingtonuuklju~iva}e predlog za potpuno novi koncept istorije ledenog doba.Potpuna obrada ovog predmeta bi}e predstavljena u budu}nosti. Talozi ranije pripisani ~etiri ili pet odvojenih pleistocenskih glacijacija, i

u Americi i u Evropi, su nanosi jedne jedinstvene glacijacije. Normalno povla~enje granica ledene kape je dopustilo da se Leveretovo

more (Leverett Sea) pro{iri u doline ju`ne Nove Engleske i donje Hadsondoline, i u basenu Misisipija, preko cele oblasti takozvanih glacijacijanebraske, kansana i ilinoina, tako da je formirano ogromno ledeno ivi~notelo vode, koje se prostiralo od Ohaja do Montane i od Meksi~kog zalivado nezale|enih oblasti Viskonsina. Stene i kamenje no{eno ledenim bre-gom se prizemljilo na podvodnoj topografiji severnog Kentakija, jugoza-padnog Misurija i isto~ne Ajove (takozvani “Ajova” stupanj). Gambo gline,do nedavno tuma~ene kao degradirani tilovi, natalo`ene su unutar pros-transtva voda na nivou mora, zajedno sa no{enim drvetom i drugim organ-skim materijama koje su tuma~ene kao ’me|uglacijalni’ nanosi. Ogromnejaruge i uvale su izgra|ene subglacijalnim rekama koje su se javljale ispodledene granice pod vodom... Redukcija ledenog doba na ’samo jedno’skra}uje geolo{ku istoriju i poni{tava sada{nje zna~enje izraza nebraski-jan, kanzan, ilinoian, viskonsin i nekoliko ’me|uglacijacija’. Izgleda da jeistorija ledenog doba bila pod uticajem i regulacijom u daleko manjoj meriklimatskim promenama i izgradnjom morena nego isprekidanim karak-terom velikih pokreta kopna koji se nastavljaju i danas. Postoji hitnapotreba u Americi i Evropi za tektonskom hronologijom ledenog doba, zas-

novanom na transatlantskim povezivanjem morskih stupnjeva i istovre-menim prora~unavanjem vremena kontinentalnih izdiza-nja.”169

Ako se ovaj koncept prihvati, a svakako izgleda da je podr`an sa puno~injenica, o~ekuje se revolucija u geolo{koj misli. Prema tome, mo`e seo~ekivati veliki stepen otpora prema njemu. Svejedno, ~injenice su tu, i onese o~igledno sla`u sa konceptom o poslepotopnim efektima koje smo mi zas-tupali.

Nemamo ovde prostor da bolje istra`imo razli~ite glacijalne teorije i broj-na korelativna istra`ivanja koja ih povezuju. Izgleda, uop{te gledano, da jekoncept o jednom velikom {irenju leda (koje se opravdano mo`e izvesti izdoga|aja Potopa) podr`an mnogim nezavisnim linijama ~injenica, ne samo naosnovu glacijalnih nanosa, ve} i na osnovu biv{ih spu{tenih nivoa mora,biv{ih ni`ih temperatura okeana170 i drugih ~injenica o hladnoj klimi na malimgeografskim {irama. Me|utim, dokaz za vi{e od jedne glacijacije, bilo u pleis-tocenu, permu, prekambrijumu, ili bilo kom drugom geolo{kom sistemu, jepotpuno nepodesan. Kao {to smo upravo videli, ~ak i ortodoksni geolozi sadaozbiljno razmatraju dokaze za vi{estruke pleistocenske glacijacije i, kako jeranije istaknuto, dokazi za pre-pleistocenske glacijacije su potpuno druga~ijevrste od onih za poslednje ledeno doba i mogu se sasvim dobro protuma~itina osnovu vodenih ili drugih geomorfolo{kih agensa, uskla|uju}i se sasvimdobro sa konceptom katastrofi~kog talo`enja tokom perioda Potopa.

Neophodno je dalje istra`ivanje kako bi se razgrani~io obim i karakternanosa koji su formirani posle ledenog doba, naro~ito u nezale|enim oblas-tima. Kao op{te pravilo izgleda verovatno da se ve}ina nanosa koji su popu-larno pripisani tercijarnim nanosima mogu pripisati delovanju Potopa i izdiza-njima posle njega; oni koji su uobi~ajeno opisani kao pleistocenski se obi~nomogu pripisati ledenom dobu ili periodu neposredno pre ili posle ledenogdoba; i kona~no, za one koji su ozna~eni kao sada{nji, mo`e se prihvatiti dasu se formirali posle povla~enja leda.

Me|utim, svakako }e postojati izuzeci od ovog op{teg pravila, mo`da vi{enjih, a svaki nanos se mora razmatrati na osnovu sopstvenih karakteristika.Mnogi pleistocenski, i nanosi sada{njosti, odaju tragove katastrofi~kog formi-ranja kakvo se mo`e pripisati samom Potopu, ali koji, imaju}i u vidu njihovestratigrafske i druge aspekte, moraju da budu pripisani nekakvoj vrsti posle-potopne katastrofe. [tavi{e, jo{ uvek nema stvarno zadovoljavaju}egobja{njenja o tome {ta je prouzrokovalo zavr{etak ledenog doba. Niti naravnone postoji bilo kakav zna~ajan dokaz, geolo{ki govore}i, o tome koliko je dugotrajalo.

ZZAAVVRR[[EETTAAKK LLEEDDEENNOOGG DDOOBBAA

IIzznneennaaddnnoo oottoopplljjaavvaannjjee kklliimmee Geofizi~ke i paleontolo{ke ~injenice koje govore o ovom predmetu ukazu-

ju da se glacijalno doba zavr{ilo prili~no iznenadno. I dokazi o tipovimaforaminifera (razli~itm vrstama koje naseljavaju hladne i tople vode) i sastavuizotopa kiseonika u karbonatu njihovih lju{tura (odnosi izotopa su tako|e za-

226 227

visni od temperature vode) se sjedinjuju u prikazivanju nekakve o{trepromene od glacijalnih ka umerenim uslovima.171

“Podaci ukazuju na prili~no iznenadnu promenu od vi{e ili manje stabilnihglacijalnih uslova ka posleglacijalnim uslovima.”172

Druge linije dokaza, kao {to je iznenadna promena nanosa od peska kamulju u delti reke Misisipi i brzo isu{ivanje ki{nih jezera, sve se javljaju vi{eili manje istovremeno,173 ukazuju}i na isti zaklju~ak. Ri~ard D`. Rasel,autoritet po pitanju geologije basena Misisipija i skora{nji predsednikGeolo{kog dru{tva Amerike, ka`e:

“U zaklju~ku, nepravilnosti obalne linije i aluvijalnih punjenja dolina ukazu-ju na nedavno op{te dizanje nivoa mora. Srazmerno male oblasti delte itopografi~ke nestabilnosti du` obala, koje su dokazane brzim napretkomfrontova delte i druga~ijim odlikama kao {to je jezero Sapansa (SapancaLake), ukazuju na to da je dizanje nivoa mora bilo brzo.”174

Jo{ skorije, geolozi iz kolumbijske Geolo{ke laboratorije Lamont, su ukaza-li na nedavno (geolo{ki govore}i) iznenadno pove}anje temperatura Zemlje:

“Na osnovu gore iznesenih dokaza jasno je da su se glavna kolebanjaklime odigrala pre oko 11.000 godina. Prvenstveno opa`anje da su se itemperature povr{ine okeana i stope sedimentacije u dubokom moru izne-nada izmenile u to vreme je podr`ano dokazima iz lokalnijih sistema. Nivojezera velikog basena je opao sa najvi{ih terasa do pozicije koja je bliskaonoj koja se danas opa`a. Ovaj tovar gline i mulja reke Misisipi je izne-nada zadr`an u aluvijanoj dolini i delti. Brzo povla~enje leda je otvoriloseverne drena`ne sisteme velikih jezera i kopnene temperature su seizdigle skoro do me|uglacijalnih nivoa u Evropi. U svakom slu~aju, prelazje najo~iglednija odlika celokupnog zapisa.”175

O~igledno je, na osnovu prethodne rasprave o pretpostavkama datiranjaradioaktivnim ugljenikom, da je datum od 11.000 godina previsok, tako da tisvetski doga|aji jasno datiraju iz vremena Potopa i njegovih efekata. Niti jeto zagrevanje Zemlje bilo postepen proces koji je trajao hiljade ili milione go-dina.

“^injenice na osnovu odre|enog broja geografski izolovanih sistemaukazuju da je zagrevanje koje se odigralo pri kraju glacijalnog vremenaviskonsina bilo krajnje iznenadno.”176

Izgleda da je moralo da postoji prili~no iznenadno zagrevanje klime kakobi se gle~eri otopili i okeanske temperature promenile toliko brzo na kolikoto dokaz ukazuje. To ponovo zahteva neku vrstu obja{njenja van obima dok-trinarnog uniformizma. Mogu}e je pretpostaviti neku novu tektonskuaktivnost, mo`da iznenadnu promenu bilo u kontinentalnoj ili morskojtopografiji ili mogu}e novu vulkansku aktivnost, ili ~ak mo`da susrete sakometama, ili ne{to tome sli~no je moglo da bude pokreta~ki mehanizam.

Me|utim, izgleda da doga|aji Potopa, i naro~ito povezane atmosferskepromene, mogu ponovo da predlo`e odgovaraju}i uzrok za obja{njenje togdoga|aja. Klima Zemlje, kako je ve} pokazano, je sad u velikoj meri uslov-ljena sastojcima atmosfere.

“Ve}ina sun~evog zra~enja koje dolazi na Zemlju sastoji se iz vidljivog delazra~enja koje mo`e da pro|e kroz atmosferu. Zemlja reemituje energijukoju prima sa sunca, ali po{to je ona daleko hladnije telo, ~ini touglavnom u infracrvenom delu spektra. Infracrveno zra~enje jako apsorbujuvodena para, ugljen-dioksid i ozon. Ti sastojci, prema tome, deluju kaostaklo u stakleniku - zarobljavaju izlaze}u energiju. Efekat je od nave}egzna~aja jer bi bez njega srednja temperatura pov{ine Zemlje bila ni`a zaskoro 40oC i `ivot ne bi mogao da postoji.”177

Ova tri sastojka - vodena para, ozon i ugljen-dioksid - su morali da buduprisutni u velikim koli~inama u prepotopnoj atomsferi. O prvom smo ve} go-vorili, u vezi sa vodenim omota~em, “vodama nad svodom”. Ozon bi se formi-rao reakcijom sun~evog ultraljubi~astog zra~enja sa molekulima kiseonika ivodene pare, kao i danas.178 Koli~ina ugljen-dioksida u atmosferi je u funkci-ji koli~ine mehanizama proizvodnje i izbacivanja ugljenika na Zemljinojpovr{ini. Kroz proces fotosinteze, ugljen-dioksid se uzima iz vazduha i koristiza rast biljaka, zatim se vra}a u vazduh kroz proces disanja, raspada,izlu~enja, sagorevanja, itd. Tako|e, vode okeana razmenjuju ugljen-dioksid saatmosferom, pri ~emu se koli~ina pove}ava kako se pove}ava povr{inskatemperatura. Formiranje karbonata u stenama i lju{turama, kao i njihovodegradiranje i vra}anje u atmosferu, tako|e ulaze u cikli~nu ravnote`u.Koli~ina u prepotopnoj atmosferi je morala da bude veoma visoka, kako biodr`avala ravnote`u sa velikim koli~inama biljnog `ivota, velikom koli~inomkontinentalnih u odnosu na okeanske oblasti, i velikom koli~inom organiza-ma koji fiksiraju ugljenik u morima. Efekat ove velike koncentracije ugljen-diok-sida i ozona u prepotopnoj atmosferi je poja~avao efekat vodenog omota~au odr`avanju globalnog efekta staklene ba{te i u za{titi zemlje od {tetnogkratkotalasnog zra~enja koje dolazi sa sunca i iz svemira.

Sa Potopom, te ravnote`e su bile duboko promenjene. Ogromne oblastibiljaka su bile zatrpane, a njihov sadr`aj ugljenika je bio koncentrisan u slo-jevima uglja. Velike mase organskih materijala su bile pretvorene uugljovodonike nafte. Formirale su se karbonatne stene velikih debljina. Potopje istalo`io atmosferski ozon i ugljen-dioksid, i verovatno, zajedno sa kon-denzovanom vodenom parom, privremeno delimi~no oslobodio atmosferu odtih sastojaka.

AAttmmoossffeerrsskkii uugglljjeenn--ddiiookkssiiddSni`avanje atmosferske temperature posle Potopa, kao rezultat tih atmos-

ferskih promena, naro~ito na ve}im geografskim {irinama, svakakoobezbe|uje mo}an mehanizam za zapo~injanje glacijacije kontinentalneveli~ine. Ugljen-dioksid koji je ostao u vazduhu bi podr`avao samo ograni~enbiljni `ivot, u pore|enju sa obilnim `ivotom pre Potopa i, prema tome, tako|esamo ograni~en `ivotinjski `ivot.

Me|utim, vremenom bi, van svake sumnje, za{titni efekat toplotnogomota~a bio bar delom obnovljen. Ozonosfera bi se ubrzo formirala u su{tiniu svom sada{njem karakteru, kada je jednom novi hidrolo{ki ciklus uspostav-ljen i vi{e ili manje stabilizovan. [to je jo{ va`nije, kako su biljke i `ivotinjepo~ele da rastu i da se postepeno mno`e, njihovi `ivotni procesi bi poste-

228 229

peno vratili ugljen-dioksid atmosferi, pribli`avaju}i se ravnote`i koja jeuop{teno gledano karakteristi~na za sada{nje vreme. Zajedno sa tim,ravnote`a ugljen-dioksida izme|u okeana i atmosfere bi zahtevala postepenoizbacivanje gasa iz okeana u vazduh. Dalje, vulkanski izvori su nesumnjivoizbacili odre|enu koli~inu u atmosferu. A sve to bi zauzvrat prouzrokovalopostepen porast kopnenih temperatura, verovatno ubrzano.

Zna~aj ugljen-dioksida u atmosferi u smislu odre|ivanja temperature jenedavno podvrgnut opse`nom istra`ivanju, naro~ito u vezi sa programomMe|unarodne geofizi~ke godine. Najneposredniji razlog za taj interes jemogu}nost da se ugljen-dioksid ponovo dodaje atmosferi u velikimkoli~inama, usled sagorevanja uglja i nafte.

Koordinisani napor ~ine nau~nici na Skripsu, Vuds Houl, Lamont,Univerzitetu u Va{ingtonu i Teksas A&M kako bi bolje razumeli sadr`aj CO2(ugljen-dioksida) u atmosferi i okeanima.

“^ovek, svojim sagorevanjem fosilnih goriva i degradacijom kopnenepovr{ine, mo`da vr{i gigantski geofizi~ki eksperiment u kome se uti~e naciklus CO2. Smatra se da mo`da pove}avamo dolazak ugljen-dioksida uatmosferu za 70% u 40 godina, iako nije sigurno koji deo te koli~ine mo`eda bude apsorbovan okeanima. Zna~ajni porast sadr`aja CO2 u vazduhubi zarobio vi{e zemljine izra~ene toplote i prouzrokovao porast tempera-tura.”179

Na osnovu toga bi se moglo misliti da bi razaranje biljnog i `ivotinjskogsveta na Zemljinoj povr{ini Potopom tako|e obogatilo vazduh ugljen-diok-sidom, umesto da ga redukuje. Me|utim, ve}ina organske materije je o~igled-no bila zarobljena sedimentima i zatrpana. Ali, nesumnjivo bi puno vi{ih `ivo-tinja plutalo po vodi posle smrti, razla`u}i se na kraju, i doprinose}i timeatmosferskom rezervoaru ugljen-dioksida. Tako|e je i puno biljaka moralo dase razlo`i na povr{ini bez zatrpavanja. Nema sumnje, prema tome, da je,imaju}i u vidu mali broj `ivih organizama na zemlji u prvim godinama poslePotopa, postojao vi{ak ugljen-dioksida preko neophodne koli~ine za odr`ava-nje bilo kog `ivota koji je bio sposoban za opstanak. I kako su (veomaredukovane) kontinentalne oblasti po~ele da budu ponovo naseljavane bilj-nim i `ivotinjskim `ivotom i kako je morska voda odavala svoj vi{ak ugljen-dioksida u atmosferu, veoma je verovatno da je sadr`aj ugljen-dioksida uatmosferi po~eo da raste, a time i kopnene temperature.

Jo{ jedan faktor je tako|e mogao da bude uklju~en. Videli smo da se veli-ka koli~ina vulkanske aktivnosti odigravala tokom Potopa. Ta aktivnost, kojaje dokazana ogromnim koli~inama vulkanskih stena povezanih sa slojevimasvih geolo{kih sistema, morala je da oslobodi neodre|eno veliku koli~inuugljen-dioksida. Ve}ina je oslobo|ena ispod vode i verovatno je hemijskidoprinela formiranju obilnih nanosa karbonatnih stena. Me|utim, tako|e jevelika koli~ina oslobo|ena iznad zemlji{ta i dodata atmosferskom rezervoaruugljenika. Pored toga, posle Potopa, iako je velika intenzivnost vulkanskeaktivnosti bila ograni~ena, i dalje je bilo vi{e aktivnosti nego {to se danasodigrava, {to je posvedo~eno velikim koli~inama post-pleistocenske lave i slo-jevima pepela koji su prona|eni.

Iako je vulkanska erupcija tako mogla zna~ajno da doprinese poslepo-topnom porastu CO2 u vazduhu, ovaj efekat je nesumnjivo bio maskiran i vi{enego izjedna~en finom pra{inom koja je tako|e izbacivana u vazduh vulkan-skim delovanjem. Ta vulkanska pra{ina je slu`ila da smanji “insolaciju”(koli~inu sun~eve energije koja sti`e do Zemljine povr{ine), dok je efekat CO2i vodene pare da spre~i izlazak toplote izra~ene sa Zemljine povr{ine. Ustvari, vulkanska pra{ina izba~ena u vazduh intenzivnom vulkanskomaktivno{}u blizu po~etka pleistocena je bila jedna od glavnih teorija koje suzastupane za obja{njenje ledenog doba. To je mogao da bude doprinose}ifaktor, zajedno sa uklanjanjem toplotnog omota~a Potopom, za zapo~injanjestvarne glacijacije. Dr Vekstler, iz ameri~kog biroa za vreme, jedan od glavnihzastupnika te teorije, procenjuje da je sun~evo zra~enje koje je stizalo doZemlje moglo da bude umanjeno i do 20 procenata vulkanskom pra{inomposle jakih erupcija.180

Me|utim, ona bi ostala u vazduhu samo nekoliko godina najvi{e. Govore}io pra{ini koja je proizvedena najja~om vulkanskom eksplozijom savremenogdoba, eksplozijom vulkana Krakatau u Isto~noj indiji, biohemi~ar Asimov ka`e:

“Skoro celokupna pra{ina se spustila na zemlju posle dve godine.”181

Pra{ina sa ostrva Krakatau je prouzrokovala odre|eno sni`enje tempera-ture tokom dve ili tri godine, ali nije imala nikakav naro~iti efekat posle toga.Daleko ve}a vulkanska aktivnost Potopa i perioda posle Potopa bi verovatnosnizila temperature u toku ne{to du`ih perioda, ali u najboljem slu~aju samonekoliko godina. Taj efekat je verovatno doprineo zapo~injanju ledenog doba,ali je ve}i uzrok bio gubitak Zemljinog toplotnog omota~a.

Ali, ugljen-dioksid koji je izba~en vulkanima je ostao i po{to se pra{inaspustila i kombinovao sa ve} postoje}im, i postepeno je dodavan biolo{kimi okeanskim mehanizmima razmene kako bi prouzrokovao postepeni porasttemperature Zemlje.

Jedan naro~iti biolo{ki mehanizam je mogao da deluje kako bi doprineoabnormalno velikoj koli~ini ugljen-dioksida, to jest razvoj mo~vara. One nisuiste kao poznate obalske slane mo~vare ve} mogu da se formiraju na ve}ojvisini kao i u ni`im oblastima. Hladni, vla`ni uslovi proglacijalnih regiona bibili neobi~no podesni za razvoj mo~varnog zemlji{ta. Dr E. S. Divi, direktorGeohronometrijske laboratorije na Jejlu, u nedavnom istra`ivanju mo~varnihoblasti govori o njima na slede}i na~in:

“Mo~vare se nalaze u suvljoj unutra{njosti kontinenata kao i blizu okeana,ali im je potrebna odre|ena koli~ina padavina - pustinje imaju malomo~vara. Ako je koli~ina padavina dovoljno velika, a leta dovoljno hladnada bi drve}e raslo na ve}im visinima u regionu, mo~vare se mogu o~eki-vati u nizijama. Mo~vare u ki{nim oblastima mogu biti natopljenije od trop-skih ki{nih {uma, ali ki{nica koju oni primaju sadr`i malo soli i drugihhranljivih materija. Samo biljke koje u maloj meri zavise od hranljivihmaterija, kao {to su `bunovi i vi{egodi{nje biljke arkti~kih ogoljenih pre-dela i hladnih stepa, mogu da pre`ive u mo~vari.”182

Ali, te biljke mogu brzo da rastu, i mo~vare mogu da se {ire brzo.Sada{nje tresetne mo~vare u svetu su velikog obima, uprkos velikim oblas-tima koje su isu{ene ili zapaljene.

230 231

D`ord` Kazakov, ruski stru~njak po pitanju treseta koji sada `ivi u ovojzemlji, prora~unao je da postoji 223 milijarde suvih tona treseta dostupnogna zemlji; vi{e od polovine te koli~ine je u Sovjetskom Savezu.183

Zna~aj velike koli~ine tresetne vegetacije, u blizini ledenih pokriva~a je dasu oni mogli da imaju materijalni uticaj na akumulaciju ugljen-dioksida u vaz-duhu iznad ledenog pokriva~a, a verovatno i {irom celog sveta. Kako Divika`e:

“Toliko velika koli~ina zapaljivih ugljenih hidrata, osetljivo uravnote`enaizme|u rasta i razaranja, mo`e ozbiljno da uti~e na Zemljinu ravnote`uugljenika.”184

Divi je skoro u potpunosti zabrinut oko mogu}nosti da na{a sada{njaklima postane toplija usled dodavanja ugljen-dioksida atmosferi. Njegov stavje da je prvobitno zagrevanje, usled dodatnog ugljen-dioksida iz fosilnih gori-va, moglo da zapo~ne oksidaciju svetskog treseta.

“Zagrevanje svetske klime od pro{log veka je moglo da pokrene sporosagorevanje treseta, jednostavno favorizuju}i povr{insku oksidacijuzemlji{nim bakterijama... Nije nemogu}e da je ugljen-dioksid dodatZemljinoj atmosferi mogao da do|e prvenstveno iz treseta i humusa.”185

Ako se ovo sada smatra ozbiljnom mogu}no{}u, izgleda da je to sasvimlako mogao da bude materijalni faktor u zagrevanju klime pri zavr{etkuledenog doba. Bilo bi potrebno nekoliko decenija ili vekova da bi se obimnemo~vare razvile oko leda, i verovatno je da su neki drugi faktori, kao {to jevulkanski ugljen-dioksid, pove}ana koli~ina atmosferskog ozona, ili ugljen-diok-sid iz biolo{kih mehanizama, uop{te gledano, mogli da zapo~nu zagrevanje.Ali, to bi zauzvrat moglo da zapo~ne oksidaciju treseta koji je ve} razvijen ida prouzrokuje ubrzano zagrevanje koje bi kona~no dovelo do relativno izne-nadnog zavr{etka ledenog doba.

Bez obzira koji su mogli da budu detaljni procesi koji su zapo~eli i zavr{ilivelike glacijacije, izgleda o~igledno da veliki Potop obezbe|uje obimno odgo-varaju}e krajnje obja{njenje.

Neki od gore spomenutih procesa, {to se ti~e efekata ugljen-dioksida naprepotopnu i glacijalnu klimu, su podr`ani istra`ivanjima dr Gilberta Plasa saD`on Hopkins univerziteta, ~iji rad je sponzorisao Ured za morska istra`iva-nja, i verovatno najve}eg sada{njeg autoriteta po ovom pitanju. On ka`e, naprimer:

“Postoje neke zanimljive ~injenice koje ukazuju da je sadr`aj ugljen-diok-sida u atmosferi nekada bio daleko ve}i nego danas. Poznato je da biljkerastu bujnije i br`e u atmosferi koja ima od 5 do 10 puta vi{e od nor-malne koli~ine ugljen-dioksida. U stvari, ugljen-dioksid se nekada pu{ta ustaklenike kako bi pobolj{ao rast. Po{to su biljke savr{eno prilago|eneda maksimalno koriste spektralni opseg i intenzitet svetlosti koja sti`e donjih sa sunca za fotosintezu, izgleda ~udno da nisu bolje prilago|ene nasada{nji sadr`aj ugljen-dioksida u atmosferi. Najjednostavnije obja{njenjete ~injenice je da su biljke evoluirale u vreme kada je koncentracija ugljen-dioksida bila zna~ajno vi{a nego {to je danas i da je bila na ve}em nivoutokom ve}eg dela proteklog vremena. Vi{e temperature nego danas tokom

ve}eg dela Zemljine istorije bi rezultovale iz tog ve}eg sadr`aja ugljen-diok-sida. Ustvari, geolo{ke ~injenice pokazuju da je toplija klima od dana{njepostojala bar devet desetih delova vremena od perioda kambrijuma.”186

Dr Plas obja{njava zapo~injanje glacijacije pre svega opadanjem koli~ineatmosferskog ugljen-dioksida usled fiksacije tolike koli~ine ugljenika unaslagama uglja i nafte, kao {to smo i mi zamislili, osim razli~itih konceptavremena i na~ina zatrpavanja.

“Ovaj gubitak (ugljen-dioksida iz vazduha) je relativno mali danas. Sadruge strane, bio bi veoma veliki tokom perioda kao {to je karbon kadasu postojale obimne mo~vare i plitka mora. Na kraju karbona atmosfer-ski sadr`aj ugljen-dioksida je mogao da bude smanjen na veoma nizaknivo zbog ogromnih koli~ina koje su iskori{}ene u novoformiranim nanosi-ma uglja i nafte.”187

Me|utim, on donekle ne uspeva da objasni zavr{etak glacijacije, pri ~emuje jedini predlog bio taj da je smanjena koli~ina degradiranja stena tokomglacijalnog perioda, smanjuju}i time koli~inu CO2 istalo`enog iz atmosfere zaformiranje karbonata. Bili bi potrebni vekovi da bi takav mehanizam bio efek-tivan, ako je uop{te mogu}e. Smanjivanje koli~ine CO2 uzetog iz vazduha bimoglo da spre~i dalje {irenje gle~era, ali te{ko da bi prouzorkovalopovla~enje.

ZZAAOOSSTTAALLII EEFFEEKKTTII PPEERRIIOODDAA PPOOTTOOPPAA

NNaassttaavvlljjeennii vvuullkkaannsskkii ii tteekkttoonnsskkii ppoorreemmee}}aajjiiGlacijacija je bila samo jedan od efekata posle Potopa, iako nesumnjivo

najspektakularniji. Iako se epoha pleistocena generalno smatra za glacijalniperiod, postoji puno dokaza o nastavljenoj katastrofi~koj aktivnosti drugevrste.

“Pleistocen je bio ledeno doba samo u odre|enim regionima. Podzemnesile su tako|e delovale; znaci pleistocenskog vulkanizma i pokreta zem-lje su vidljivi u svim delovima sveta.”188

O~igledno je da su se tektonski i vulkanski poreme}aji, koji su igrali takoveliku ulogu u zapo~injanju Potopa, kao i izdizanje kopna pri njegovom kraju,nastavili sa samo postepeno smanjuju}im intenzitetom i tokom mnogih veko-va posle.

“Pleistocen je zaista prisustvovao pokretima zemlje na zna~ajnom, ~akkatastrofi~kom, nivou. Postoje dokazi da je stvorio planine i okeanskedubine veli~ine koja do tada nije dostignuta - post-tercijarni period jepokazao postojanje bar jednog dubokomorskog rova, pri ~emu su njegovipokreti bili ve}i od bilo kojih drugih odgovaraju}ih perioda geolo{kog vre-mena... Rasedanje, izdizanje i savijanje Zemljine kore je dokazano u skorosvim delovima planete.”189

Sve to ponovo ukazuje na upe~atljivu ~injenicu da se Zemljine najmla|egeolo{ke formacije (osim onih koje odgovaraju periodima ljudske pisane istori-je) moraju protuma~iti uz pomo} takvih kataklizmi~kih doga|aja kao {to su

232 233

kontinentalna glacijacija, intenzivni vulkanizam i mo`da do tada neostvarendijastrofizam. Pleistocenski nanosi su mo`da najmanje izmenjeni i mogu senajlak{e tuma~iti od svih geolo{kih podataka, a ipak mogu biti protuma~enisamo takvim neuniformisti~kim konceptom. Geolo{ki aksiom da je sada{njostklju~ za pro{lost se jednostavno ne mo`e primeniti, prema tome, ~ak ni nanajskoriju pro{lost.

A sa ta~ke gledi{ta biblijskog katastrofizma, to ~ini veoma te{kim preciznoodre|ivanje toga koji su nanosi bili natalo`eni tokom Potopa, a koji se mogupripisati poreme}ajima vekovima posle Potopa. Ova pote{ko}a je jednakaproblemu na koji geolozi nailaze kada poku{avaju da uspostave ta~ne granicepleistocenskih epoha. Pliocenski nanosi sa jedne strane, i sada{nji ili holo-censki nanosi sa druge strane, izgleda da prelaze vi{e ili manje neprimetnou pleistocenske.

“Granica izme|u pleistocena i sada{njosti je slabo definisana kao i onaizme|u pleistocena i pliocena.”190

Ali, to je upravo ono {to bi se o~ekivalo, u svetlu biblijskih implikacija uvezi sa karakterom i opsegom Potopa. Iako se Potop dovoljno povukao kakobi Noje i `ivotinje mogli da si|u sa Barke posle samo jedne godine, dubokoporeme}ene i izmenjene hidrolo{ke i izostati~ke ravnote`e zemlje su nesumlji-vo nastavile da se ispoljavaju u onome {to bi se moglo nazvati zaostali katas-trofizam tokom najmanje vi{e vekova.

ZZaattvvoorreennii bbaasseennii jjeezzeerraa ii iizzddiiggnnuuttee oobbaalleePostoje jaki dokazi, na primer, da je mnogo vi{e vode nekada ispunjava-

lo jezera i teklo rekama zemlje nego {to je to danas slu~aj. To je slika kojaje otkrivena izdignutim obalama i terasama prona|enim {irom sveta, kao i naosnovu dokaza da su pustinjski regioni nekada bili dobro snabdeveni vodom.U pogledu zatvorenih jezerskih basena, ameri~ki nau~nik, G. E. Ha~inson saJejla, ka`e:

“Skoro svi drena`ni baseni zatvorenih jezera sveta poseduju, iznad savre-menog nivoa jezera, izdignute obale koje jasno svedo~e o visokim nivoimajezera u proteklim vremenima; Bonvil (Bonneville) i Lahontan su samo dvadramati~nija primera.”191

Jezero Bonvil, koje je spomenuo Ha~inson, je bilo veliko jezero koje jenekada prekrivalo veliki deo Jute, pri ~emu je sada{nje Veliko slano jezero(Great Salt Lake) samo jedan od njegovih malih ostataka. Jo{ uvek pokazu-je najmanje ~etiri karakteristi~ne linije, pri ~emu je najvi{a i najstarija oko300 m iznad sada{njeg nivoa Velikog slanog jezera i prekriva oblast od skoro51.000 km2.192 Jezero Lahontan, ve}im delom u Nevadi, ima tri velikeobalske linije i pokriva nekih 22.000 km2,193 sa samo nekoliko bezna~ajnihreliktnih jezera zaostalih danas. Celokupni region, koji sada predstavljanajsu{niji deo Sjedinjenih Dr`ava, je nekada bio prekriven obiljem jezera idrugih odlika relativno vla`ne klime. Jezero Taho (Tahoe), u Kaliforniji, je bilo200 m iznad svog sada{njeg ostatka i verovatno je bilo povezano sa jezeromMenli (Manley), koje je zauzimalo sada{nje mesto Doline smrti (Death Valley).

“Pored ta dva ogromna jezera (tj. Bonvil i Lahontan), oko 70 drugih pleis-tocenskih jezera daleko manje veli~ine, od kojih su skoro sva tektonskogporekla, je poznato u oblasti ovog basena.”194

Isti fenomen se pronalazi i u drugim delovima sveta. Tornburi ka`e:

“Postoje mnogobrojni primeri van Sjedinjenih Dr`ava sli~nih pro{irenja je-zera tokom pluvijalnih glacijalnih vremena. Jezero Tekskoko (Texcoco) uMeksiku je bilo najmanje 50 m vi{e nego {to je danas; jezero Titikaka(Titicaca) u Ju`noj Americi je bilo 90 m vi{e; Mrtvo more je bilo 430 mvi{e, a i do 15 napu{tenih obalskih linija je opa`eno oko njega; Kaspijskojezero je bilo najmanje 75 m vi{e i izgleda da je bilo spojeno sa Aralskimjezerom na istoku i sa Crnim morem na zapadu; jezera u Keniji i Abisiniji,u Africi, su bila veoma ve}a, kao i jezero Ajri (Eyre) u Australiji.”195

^ak i u najve}im svetskim pustinjama, kao {to je Sahara, postoji obiljesvedo~anstava da je klima u relativno nedavnim vremenima bila vla`nija. Jungi Don su poku{ali da iskoriste tu ~injenicu kao podr{ku svojoj teoriji o uzroci-ma ledenog doba:

“Efekat pleistocenskih uslova vlage u sada{njim su{nim oblastima je dru-gorazrednog zna~aja samo za savremenu glacijaciju na ve}im geografskim{irinama. Velike pustinjske oblasti, koje danas predstavljaju nenaseljenaogoljena prostranstva, iako zauzimaju veoma veliki deo umerene zone, suranije bile plodna kopna dobro snabdevena vodom. Te oblasti, koje su~esto bile prekrivene veoma velikim jezerima, uklju~uju Saharu i Arabijskupustinju, pustinju centralne Azije, australijski Kalahari, severnoameri~ku,Atakamu (Atacama) i patagonijske pustinje.”196

Uobi~ajeno je, kako se vidi iz gore navedenih citata, poku{ati da sepove`u glacijacije na vi{im geografskim {irinama sa ki{nim uslovima na ni`imgeografskim {irinama. Me|utim, to nije tako lako kao {to bi moglo da izgle-da, i postoje brojne teorije koje su poku{ale da klimatolo{ki objasne za{tobi glacijacija i ki{ni uslovi morali da se javljaju istovremeno. Ali, kako Flintka`e:

“Osnovni uzroci o~igledno le`e u obrascu atmosferskog kru`enja, ali suoni jo{ uvek u domenu teorije.”197

^arlsvort sli~no tome zaklju~uje obimnu raspravu o pluvijaciji (ki{nimuslovima) na slede}i na~in:

“Jo{ uvek treba obaviti puno posla kako bi oslobodili pluvijalnu teoriju odvelikih unutra{njih problema u vezi broja doga|aja, njihovog stepenasurovosti i njihove istovremenosti.”198

Sasvim je razumljivo, sa druge strane, objasniti mnoge ili ve}inu od ovihizdignutih obala oko zatvorenih jezerskih basena uz pomo} postepenopovla~e}ih potopnih voda. Na kraju potopne godine, izdizanje kopna je rezul-tovalo kontinentalnom topografijom mnogo vi{eg reljefa nego pre Potopa, i tanaborana topografija je uklju~ivala mnoge od tih unutra{njih basena, u koji-ma su velike koli~ine vode bile zarobljene. Me|utim, u ve}ini slu~ajeva ti viso-ki nivoi nisu mogli da budu odr`avani lokalnim padavinama, tako da su setokom godina jezera postepeno isu{ivala. Taj proces je bio isprekidan usled

234 235

promenljivih meteorolo{kih uslova i mo`da tako|e usled regionalnih izdizanjakoja se jo{ uvek odigravaju; svaki period meteorolo{ke i tektonske stabilnostije rezultovao formiranjem jo{ jedne obalske linije.

Dokazi o ki{nim uslovima i velikim nivoima jezera su jo{ sna`niji u regio-nima koji su navodno bili prekriveni kontinentalnim gle~erima, ali se mo`dasvi oni mogu pripisati otopljenim glacijalnim vodama, tokovima zabranjenimgle~erima i sli~nim faktorima koji se odnose na ledene prekriva~e. Bez obzi-ra na obja{njenje, bilo uz pomo} glacijalnih efekata ili voda Potopa koje sepovla~e, ili oboje, sasvim je jasno da su vode iz nekog izvora zauzimale velikeoblasti koje sada predstavljaju suvo kopno i proizvele mnoge i raznovrsnevodene odlike erozije i talo`enja. Ve}ina od 1.000 jezera koja se sada nalazeu severnim dr`avama ove zemlje su verovatno ostaci glacijalnih jezera formi-ranih velikim ledenim prekriva~ima. Sli~ni fenomeni se nalaze i u drugim zem-ljama.

“Poznata su korita hiljada isu{enih glacijalnih jezera koja su razbacana{irom oblasti koja je bila podvrgnuta glacijaciji... Me|u najboljim kriteriju-mima za prepoznavanje tih isu{enih glacijalnih jezera su osobite obale itipi~ni, ravno natalo`eni nanosi delte, formirani vodenim tokovima.”199

Sli~no tome, biv{e obalske linije, i jezerske i morske, pronalaze se uvelikom broju oko granica postoje}ih masa vode u regionima koji su bili podglacijacijom.

“Izdignute morske obale se prostiru do visina od nekoliko desetinametara iznad nivoa mora du` granica dela Severne Amerike koji je bio podglacijacijom, ali nije op{te poznato da one ~uvaju zapis o izdizanjuZemljine kore koji odgovara istoriji postglacijalnog vremena... U regionubiv{eg glacijalnog jezera Agasi (Glacial Lake Aggasiz), glacijalnih Velikihjezera (Glacial Great Lakes), Nove Engleske, Labradora i arktika Kanade,postoje izdignute morske ili izdignute jezerske obalske linije, ili obe...”200

Glacijalna Velika jezera, na primer, su prekrivala daleko ve}i region ~ak iod svojih sada{njih velikih ostataka. Velika slo`enost nanosa starog jezera ierozionih odlika ~ini da je te{ko protuma~iti njihovu istoriju, i kao rezultat severuje da se veoma slo`en niz doga|aja odgirao pre nego {to su sada{njaVelika jezera bila manje ili vi{e stabilizovana.

“Njihova istorija je izu~avana istra`ivanjem topografskih odlika kojeozna~avaju pozicije biv{ih nivoa jezera i obala. U te odlike spadaju: liticeuse~ene talasima i povezane odlike kao {to su lukovi i pe}ine; obale ipovezane prepreke; jezerski nanosi; dine koje ozna~avaju biv{e obalskelinije; i ispusti use~eni du` stena korita ili glacijalnih nanosa u kojima sedanas nalaze vodeni tokovi i koji ispoljavaju akumulacije treseta ili blatau napu{tenim kanalima.”201

O~igledno je da su te odlike mogle tako|e da se objasne na osnovu veli-kih masa vode koje su zaostale posle Potopa, ki{ne klime koja je trajalaposle Potopa izvesno vreme i neprestanog isprekidanog izdizanja kopna.Mogu}e je da je te{ko}a prilikom otkrivanja istorije Velikih jezera bila delomprouzrokovana zanemarivanjem samog tog faktora Potopa. Me|utim, miuvi|amo da postoji puno dokaza u korist glacijalnog obja{njenja jezera, i ne

236 237

SSlliikkaa 2266.. MMOORRSSKKEE TTEERRAASSEE

Obalne terase, kao {to su ove na obali Nove Gvineje, pronalaze se {irom

svih kontinenata. Svaka terasa ukazuje na biv{i nivo mora,

pri ~emu je najstarija ujedno i najvi{a. Iako je bilo poku{ano da se to objasni eustati~kim promenam

a nivoa mora povezanog sa glaci-

jalnim topljenjem

, najo~iglednije obja{njenje je uz pom

o} izdizanja kopna posle perioda Potopa. Sli~ne terase se tako|e nalaze oko je-

zera i du` reka.

vidimo nikakav neophodan razlog da sumnjamo u to sa biblijske ta~kegledi{ta. U bilo kom slu~aju, bez obzira da li su vode do{le direktno od potop-nih voda koje su se povla~ile ili samo indirektno od njih preko velikog ledenogomota~a kojima se pripisuju, jasno je da je u nedavnoj geolo{koj pro{losti, iu regionima koji su bili pod glacijacijom i u onima koji nisu, daleko ve}i deona{ih sada{njih kontinenata bio prekriven vodom nego {to je to danas slu~aj.

IIzzddiiggnnuuttee rree~~nnee tteerraasseeTo je slu~aj ne samo sa velikim pleistocenskim i post-pleistocenskim je-

zerima. Reke sveta univerzalno daju dokaze da su nekada imale daleko ve}ezapremine vode u odnosu na svoje sada{nje ostatke. To je dokazano iizdignutim re~nim terasama koje se skoro uvek pronalaze du` njihovih toko-va, kao i obimnim nanosima aluvijuma du` njihovih poplavnih ravnica. Teterase su toliko uobi~ajene da je razvijena celokupna terminologija u poku{ajuda se one svrstaju u razli~ite tipove na osnovu njihove pretpostavljene evolu-cije.202

Mnogi tokovi se u stvari nazivaju “nepodesnim” tokovima, zato {to sudoline koje oni seku previ{e velike da bi ih one konstruisale.

“Ako je vodeni tok, ili ta~nije veli~ina meandera toka, previ{e mala zaveli~inu doline, za tok se ka`e da je nepodesan; ako je previ{e velik,opisuje se kao prevelik. Te{ko je navesti primere prevelikih reka, ili toko-va sa poplavnim ravnicama koje su previ{e male za veli~inu toka. Otudase mo`e postaviti pitanje da li preveliki tokovi postoje... Nepodesni uslovimogu da postoje beskona~no dugo; otuda mnogi primeri takvih tokovapostoje.”203

Sli~no tome, postoje mnogi poznati primeri o biv{im kanalima vodenihtokova koji su sada u potpunosti suvi. Neki od njih su naravno nastali pome-ranjem kanala, ali mnogi drugi su o~igledno bili formirani tokovima koji vi{ene postoje, osim mo`da uz uveliko redukovanu zapreminu kao podzemnitokovi. To je naro~ito uobi~ajeno u regionima pod glacijacijom, i naravno,obi~no se pripisuje formiranju uz pomo} voda koje su nastale topljenjem leda.Ali se oni tako|e pronalaze i u regionima koji nisu bili pod glacijacijom. Poredtoga, pe{~ani nanosi i nanosi {ljunka se pronalaze na mnogim mestima iukazuju na nekada{nje postojanje velikih reka ~ije su doline sada zatrpanekasnijim glacijalnim nanosima. Istaknuti primer ovog fenomena je takozvanaTejs (Teays) reka, koja je nekada tekla du` kontinentalnog dela SjedinjenihDr`ava od Atlantika do sada{njeg Misisipija, gde se izlivala u daleko severnijeukopan deo starog Meksi~kog zaliva. To je bila zaista mo}na reka u svakomsmislu te re~i.

“Tu dolinu je Tajt (Tight) pre puno vremena prepoznao kao napu{ten tokvelike reke. Debeli slojevi peska i {ljunka, uklju~uju}i stene istro{enevodom do 30 cm ili vi{e u pre~niku, le`e na dnu doline. Mnogi, sastav-ljeni od stena koje su sasvim razli~ite od stena dna doline, pokazuju bezgre{ke da su bili sprani delovanjem reke iz regiona stena korita Plavoggrebena (Blue Ridge). Samo je velika i mo}na reka mogla to dapostigne.”204

Ta velika reka je verovatno predstavljala kanal koji se razvio povla~enjemvoda Potopa u odnosu na izdizanje sada{njeg regiona Apala~a. Sa svojimogromnim tovarom peska, {ljunka i stena mogla je da izdubi svoj veliki kanalveoma brzo, a tako|e je nosila ogromnu koli~inu aluvijalnih materijala zazapo~injanje formiranja regiona delte Misisipija.

“Sa svojom velikom mre`om pritoka, pomogla je urezivanju krajolikavelikog dela kontinenta. Koli~ina sedimenta - blata, mulja, peska i {ljun-ka - koje je erodovala i nosila do mora, morala je da bude ogromna. Moreu koje je izlivala te sedimente je bila duga~ka uska ruka Meksi~kog zali-va. Taj duga~ki morski put od ju`nog Ilionisa do Nju Orleansa, je u pot-punosti bio ispunjen, a velika delta je sada pomerena do sada{njeg zali-va. ... Izgleda o~igledno da je veliki deo delte bio izgra|en rekom Tejs, pri

~emu je Misisipi dodavao samo poslednje delove. Otuda se, ogromnadelta, mo`e nazvati delta Tejsa.”205

Glacijalni geolozi veruju da su kontinentalni gle~eri zatim zatrpali reku Tejsi druge takve tokove debelim nanosima tila, i da su u potpunosti promenilipovr{inu obrasca oticanja kada su se povla~ili.

Ali, sada{nje doline i reke su te koje izgleda daju najja~e dokaze za neka-da{nje postojanje daleko ve}ih stopa re~nog toka nego {to je to danas slu~aj.

“U dolini vodenog toka, {irina kanala koja je zauzeta tokom mo`e da budesamo mali deo {irine dna doline. [tavi{e, obale kanala su redovno maleu pore|enju sa visinom strana dolina. Jednom re~ju, doline obi~no izgleda-ju previ{e velike da su mogle da se formiraju tokovima koji sada prolazekroz njih. Prva pomisao je zaklju~ak da su ti tokovi nekada bili dalekove}i. To se skoro uvek pokazuje kao nerazuman zaklju~ak jer ne postojenikakve ~injenice da su ve}e zapremine drena`e bile ikada dostupne.”206

Ako je, kako izgleda, razlog za odbacivanje jasne indikacije o nekada{njimdaleko ve}im vodenim tokovima jednostavno nedostatak izvora potrebnihvoda, predlo`ili bismo ponovo razmatranje voda Potopa, koje su kao odgovorna izdizanje kopna i spu{tanje okeanskog dna, morale brzo i sna`no da budutransportovane do mora. [tavi{e, padavine u ranom poslepotopnom dobu suverovatno bile daleko ve}e na ve}ini mesta nego {to je to danas slu~aj.

Sli~no tome, nekada{nji vi{i nivoi i zapremine tokova su prikazani izdignu-tim re~nim terasama, ali se na sli~an na~in ti dokazi obi~no obja{njavajuusput kao da su prouzrokovani razli~itim komplikovanim procesima geomor-folo{ke evolucije.

“Ve}ina re~nih dolina, osim veoma malih, za koje je dostupno dovoljnopodataka, sadr`e ostatke use~enih aluvijuma, od kojih neke formirajuterase.”207

Iako Flint karakteristi~no potcenjuje slu~aj, svejedno je ta~no da je ve}inavelikih re~nih dolina duboko ispunjena aluvijumom, kao i da ispoljava dobrorazvijene izdignute terase koje su vi{e ili manje paralelne sa njihovimsada{njim padinama. Ti uslovi su, naravno, upravo ono {to bi se o~ekivalona osnovu biblijskih opisa tektonski izra`enog povla~enja voda posle Potopa.Svejedno, one se obi~no obja{njavaju na strogo uniformisti~koj osnovi. Tako

238 239

se stare re~ne terase pripisuju postepenom formiranju poplavne doline“bo~nom planacijom”, to jest, krivudanjem reka du` svoje doline, postepenoerodiraju}i strane dolina i poravnavaju}i dno doline; zatim se nekako odigra-va “podmla|ivanje” reka, tako da one po~inju usecanje, ostavljaju}i svojunekada{nju poplavnu dolinu iznad svog novog nivoa kao izdignutu terasu.Tako, prema re~ima Kotona:

“Kretanje pojasa meandra ili {irokih re~nih korita sa strane na stranu,koje se odigrava dok su naizmeni~ne terase u toku razvoja, ukazuje nakretanje du` doline niz padine, bilo ravne ili blago terasaste. Terase napadinama koje mogu da predstavljaju ostatke tih padina, ako se uop{tejavljaju, su retke. Ve}ina poznatih terasa predstavlja ostatke pribli`no hori-zontalnog dna pojasa meandra ili {irokih re~nih korita.”208

Jasno je da postoji malo stvarnih dokaza za to obimno bo~no delovanjetokova, naro~ito kada usecaju du` stene dna korita. Naravno da aluvijalnitokovi, kao {to je donji Misisipi, imaju {irok pojas meandra, ali se oni use-caju u aluvijum koji je ve} bio natalo`en ranijim tokovima ve}e magnitude,tako da je sama poplavna dolina u su{tini dolina talo`enja, a ne erozije.

Ako se posmatraju reke koje teku du` poplavnih dolina mnogo {irih nego{to su njihovi pojasi meandra, uvide}e se da samo u relativno malo mestatokovi stvarno usecaju strane doline. To ukazuje bar na to da mo`e da pos-toji i ograni~ena {irina doline izvan koje bo~na erozija postaje bezna~ajna.

“Doline mnogih, ako ne ve}ine, svetskih velikih reka su toliko dubokoispunjene aluvijumom da izgleda nepodesno smatrati njihove poplavnedoline kao oblogu preko stena korita doline. Aluvijalni nanosi u takvimdolinama, kao {to su one Misisipija, Misurija (Missouri) i Ohaja (Ohio) suna pojedinim mestima debljine nekoliko desetina metara.”209

Prema tome, hipoteza bo~ne erozije formiranja re~nih terasa je izgledaprvenstveno uniformisti~ka pretpostavka, a ne stvarni sada{nji geomorfolo{kiproces. Svejedno, gore pomenuti autor i dalje insistira da:

“Iako su sada{nje poplavne doline ve}ine na{ih velikih reka daleko vi{eod aluvijalnih obloga preko erozione povr{ine korita, i dalje ostaje ~injeni-ca da poplavne doline vi{e kilometara {iroke nisu mogle da buduizgra|ene erozijom, da reke nisu prethodno bo~nom erozijom otvorile{iroke doline.”210

Misisipi i njegove re~ne terase su istra`ivane verovatno vi{e nego bilo kojidrugi tok i, iako je izvedena slo`ena istorija za njega, dokazi sna`no odbacu-ju tvrdnju da je njegova {iroka dolina mogla ikada da nastane bo~nom ero-zijom. Rasel, koji je dugo istra`ivao geologiju delte Misisipija i koji je sadadekan na postdiplomskom koled`u Univerziteta u Luizijani, ka`e:

“[iroke re~ne doline su karakteristi~ne za ve}inu reka koje idu do mora.Dugo godina su one obja{njavane na osnovu erozije. Reke su opisane naosnovu toga da su usekle svoje doline do osnovnog nivoa uspostavljenogmorem, posle ~ega su njihove energije bile usmerene na bo~nu eroziju,ili {irenje dolina. Na aluvijum poplavnih dolina se gledalo kao na tankuoblogu, koja je le`ala na bo~no erodovanoj steni korita. Me|utim, u tokuposlednjih godina, aluvijum mnogih poplavnih dolina je probijen bu{otina-

ma, koje u prakti~no svim slu~ajevima otkrivaju dolinske nanose koji suvi{e puta deblji od najdubljih bazena koji su izdubljeni du` re~nog korita.U slu~aju doline donjeg Misisipija, karakter topografije stena korita kojeograni~ava aluvijum je srazmerno dobro poznat. I sadr`i re~ne rovovenekoliko desetina metara duboke, dok je reka retko preko 20 m, a nika-da do 60 m duboka.”211

Izgleda o~igledno, koliko je god to mogu}e, da je za te obimne aluvijalnenanose, ne samo u regionu delte ve} tako|e i du` kontinentalnih grebena,bila neophodna ogromna reka kako bi ih erodovala i transportovala, i kona~nonatalo`ila. Najrazumnije obja{njenje tih stvari je da je jedan ili vi{e re~nihtokova pokrenutih poslepotopnim izdizanjima, i mo`da kasnije podstaknutglacijalnim topljenjem, natalo`io te aluvijume posle izdubljivanja velike doline,a zatim je, kao odgovor na izdizanje prema severu, ostavio sada{nje izdignuteterase. Sve terase te`e da se razdvajaju kako se pribli`avaju zalivu, pri ~emuje najstarija terasa najvi{a i, prema tome, odra`ava period najve}eg obima.[tavi{e, terase je te{ko objasniti na osnovu nekada{njih vi{ih nivoa mora kaoi na osnovu bo~ne erozije, iako su neki teoreti~ari pripisali njihovu visinu“me|uglacijalnim” toplijim periodima kada je “osnovni nivo” bio vi{i. Ponovnonavode}i Rasela:

“Ve}ina ~injenica u korist vi{ih nivoa mora je obezbe|ena terasama iodlikama obalske linije koje sada zauzimaju povi{ene nivoe. Ali, alterna-tivna mogu}nost postoji da su se kontinentalne ivice i unutru{njosti zaistaizdigli. Ako su postojale novostvorene obalske karakteristike {irokorasprostranjene du` morskih obala na nekom srazmerno jednoli~nomnivou, kao {to je 60 m, argument da dana{nji nivo mora predstavljaspu{tanje za tu koli~inu bio bi jak. Sa druge strane, ako se obalne karak-teristike nalaze na raznovrsnim visinama, predlog je prili~no o~igledan daje izdizanje rezultovalo na osnovu razli~itih visina izdizanja kopnenih masa.Izgleda da je ovo drugo slu~aj... Mogu}e je da su interglacijalna moramogla u nekom periodu da prevazilaze dana{nji obim, ali ne za razlikunivoa koji je predlo`en pozicijom vi{ih terasa, jer se mnoge od tih povr{inanalaze daleko iznad nivoa koji bi se uspostavio kada bi se sav kontinen-talni led otopio.”212

Prema tome, visina terasa mo`e jedino biti obja{njenja na osnovu proce-sa izdizanja kao oni kakvi su se odigrali posle zavr{etka perioda Potopa, a{irina dolina i njihova velika dubina aluvijalnog nanosa mo`e jedino razumnobiti obja{njena na osnovu velikih nabujalih reka koje su brzo jurile premamoru.

“Taj dokaz sa najistra`enijeg kontinentalnog grebena na zemlji pobijahipotezu bo~ne erozije fiziografa za dolinu donjeg Misisipija i erozionoobja{njenje za greben. Velika dolina sa dubokim aluvijumom vodi doduboko prekrivenog grebena. Ravno}a je talo`na u oba slu~aja.”213

Dalji dokaz da su reke nekada nosile daleko ve}e koli~ine vode pronalazise na osnovu znatne veli~ine njihovih prvobitnih kanala koji su use~eni usteni korita.

240 241

“Kao {to je ranije bilo napomenuto, {irine dna ispunjenih kanala su okodeset puta ve}e od {irina sada{njih kanala na istim lokacijama...Celokupna sada{nja godi{nja koli~ina padavina, bez gubitka evaporacijom,bi sli~no tome mogla da bude potro{ena u toku ne vi{e od pet dana.Zbog toga je neophodno pretpostaviti da je nekada{nja koli~ina padavinabila ve}a, i verovatno zna~ajno ve}a, od one koja se sada opa`a.”214

Tako|e se moraju spomenuti stare morske linije obala koje se sadapronalaze {irom svetskih morskih obala. Kao {to smo ve} napomenuli, teizdignute pla`e se pronalaze toliko univerzalno da su smatrane za glavnidokaz globalnih varijacija nivoa mora.

“U razli~itim delovima sveta postoje izdignute obalske linije i terase zakoje se smatra da su imale morsko poreklo. Ako su to bili lokalnifenomeni, njihove pozicije iznad nivoa mora se mogu objasniti kao rezul-tat lokalnog dijastrofizma, ali su one toliko svetskog obima da su izgledapovezane sa globalnim izdizanjem nivoa mora, a ne lokalnim izdiza-njem.”215

Glacijalni geolozi su dugo bili zaokupljeni idejom povezivanja tih starihpla`a sa navodnim me|uglacijalnim toplim periodima kada su se ledni prekri-va~i topili i ispunjavali okeane do vi{ih nivoa. Ali, uprkos intenzivnomistra`ivanju usmerenom ka tom cilju, takvo povezivanje se pokazalo kaosasvim neopravdano.

“Kona~no, ako mo`emo da neprekidno pratimo sistem terasa celomdu`inom re~ne du`ine i da ih vidimo povezane sa jedne strane sa more-nama, sa druge strane sa drevnim obalama, celokupan problem povezi-vanja je re{en... Na `alost, i suprotno o~ekivanju, krajnje je te{ko pratitire~ne terase neprekidno od nivoa morena do nekada{njih morskihobala.”216

Opravdano je, prema tome, pretpostavljati da bi multiglacijalna hipotezamo`da mogla na kraju ipak da bude pogre{na. Iako se stare morske obalepronalaze oko svih kontinenata, one bi mogle da odra`avaju procese uni-verzalnog kontinentalnog izdizanja, kao i vi{ih nivoa mora. U stvari, njihovanepravilnost, njihov razli~it broj od mesta do mesta i velika visina na nekimmestima, sna`no ukazuje na prethodno obja{njenje, koje je Rasel istakao.

DDookkaazzii zzaa nneekkaaddaa{{nnjjee nnii`̀ee nniivvooee mmoorraaSa druge strane, izgleda da postoji puno dokaza za nekada{nji ni`i nivo

mora. Topografija kontinentalnih grebena, nepravilnost obalskih linija, velikipodmorski kanjoni, morske planine, sli~nosti izme|u fauna sada odvojenihoblasti, i mnogi drugi faktori izgleda ukazuju da su bili formirani bar delom uvreme kada je nivo mora bio relativno ni`i nekoliko desetina metara negodanas.

Sami kontinentalni grebeni predstavljaju dokaz o nekada{njem ni`emnivou mora, po{to njihove ivice ozna~avaju prave granice izme|u okeanskihbasena i kontinentalnih blokova. Kontinentalni greben se prostire i do 1.200km, sa prose~nom {irinom od oko 70 km,217 i spu{ta se postepno do mak-simalne dubine od oko izme|u 90 m do oko 150 m, sa prose~nom dubinom

od oko 130 m. Izvan grebena, kontinentalna padina se zatim spu{ta kaokeanskim dubinama. Kako je ve} napomenuto, ve}ina dokaza favorizujegledi{te da su kontinentalni blokovi bili izdignuti (ili da su se okeanski basenispustili, ili oboje) velikim rasedom du` kontinentalne padine.

To se naravno sasvim dobro sla`e sa biblijskom implikacijom da je izdiza-nje kopna, podudarno sa spu{tanjem okeanskih basena, ozna~ilo zavr{etakuniverzalne poplave prouzrokovane velikim Potopom. To izdizanje (ili rasednoklizanje du` ivice granitnih blokova kontinenata) je bilo isprekidano, uveliko jebilo zavr{eno tokom godine Potopa, ali se o~igledno nastavilo u manjoj meriu toku vi{e narednih vekova. Sada{nji kontinentalni greben bi mogao dobroda defini{e ivicu okeana kako su se oni razvijali tokom glacijalnog perioda.Najbolji prora~uni za dubinu spu{tanja okeana tokom pleistocena usled vodazarobljenih u kontinentalnim ledenim pokriva~ima su izgleda iste veli~ine kaoi prose~ne dubine (oko 130 m) na ivici grebena.218 Sa topljenjem ledenihprekriva~a, okeani su se izdigli do svog sada{njeg nivoa i, uz manja kole-banja, ostali su na tom nivou do danas.

“Okeanski baseni se tako mogu okarakterisati kao prepunjeni - voda nesamo da ispunjava prave okeanske basene, ve} se prostire i preko niskihivica kontinenata.”219

Postoje ~ak i neki dokazi za nekada{nje spu{tanje nivoa mora do dalekove}ih dubina od onih na kojima je kontinentalni greben.220 Me|u tim dokazi-ma je i velika dubina nekih podmorskih kanjona i nekih morskih planina saravnim vrhom (za obe ove formacije postoje jaki dokazi da su se formiraleiznad nivoa mora) i da se mnogi slatkovodni i nanosi plitke vode pronalazeposlednjih godina u dubokomorskim sedimentima. Priroda tih nanosa je ustvari veoma slabo poznata za sada, tako da bi bilo kakva procena njihovogzna~aja bila nesumnjivo preuranjenja. Op{te slaganje me|u geolozima trenut-no je da se te odlike najbolje mogu objasniti na osnovu lokalizovanihspu{tanja morskog dna, u nekim slu~ajevima, i turbiditnih struja u drugim. Tikoncepti su, naravno, savr{eno u skladu sa na{im shvatanjem poslepotopnihfenomena. Sa druge strane, ako bi se izneli ubedljivi dokazi da je nivo morastvarno bio nekoliko stotina metara ni`i nego danas, kako neki od ovihpodataka izgleda ukazuju, onda bi izgledalo da je jedino logi~no obja{njenjeza takvo sni`avanje bilo jednostavno to da u to vreme nije bilo ve}e koli~inevode u okeanima - drugim re~ima, to je verovatno bio prepotopni nivo mora.O~igledno da ogromna koli~ina nedostaju}e vode uklju~ene u tu koli~inuspu{tanja nije mogla da bude zamrznuta u velikom ledenom prekriva~u, aizgleda da nema drugog na~ina za obja{njavanje gde bi ona mogla da bude.

“Ve}ina marinskih geologa danas smatra da se morsko dno spustilo, alipostoji manjina koja smatra da se mo`da zapremina okeana pove}ala udovoljnoj meri kako bi objasnila ve}inu uo~enog relativnog potapanja pod-vodnih planina. Ako je ova druga ideja ta~na, verovatno se odigrao porastzapremine okeana od oko 30 procenata tokom poslednjih 100 milionagodina.”221

Zanimljiva alternativa delom otkriva }orsokak u kome se na{ao uni-formizam. Datum od 100 miliona godina je, naravno, zasnovan na ~injenicida su nanosi korala i foraminifera na podvodnim planinama pripisani gornjoj

242 243

kredi i donjem tercijaru. Zna~ajna stvar je da ti podaci mogu biti protuma~eniili velikim i neobja{njenim spu{tanjem ili velikim i neobja{njenim dodavanjemvode okeanu.

“Iz nekog nepoznatog razloga, koji je verovatno imao ne{to sa izostati~kimpode{avanjem ili podzemnim silama, celokupni veliki podvodni greben jepotonuo i, prvobitno, potonuo dovoljno brzo kako bi ubio koralni grebenkada su korali pali ispod svoje `ivotne zone u gornjim vodama.”222

A ako se izabere druga mogu}nost, o relativno iznenadnom porastuzapremine okeana za oko 30%, mora se suo~iti sa pitanjem izvora te vode.Ali, problem postaje jednostavan ako se prihvati postojanje prepotopnih “vodanas svodom” koje su pale u obliku ki{e u vreme Potopa.

SSAA@@EETTAAKK II ZZAAKKLLJJUU^̂AAKKU ovom poglavlju spreveli smo preliminarni poku{aj da preorijenti{emo

podatke istorijske klimatologije i geologije kako bi ih povezali sa osnovnimbiblijskim prikazom Stvaranja, Potopom i drugim aspektima rane istorije Zem-lje. To je u~injeno uz gledi{te o potpunoj ta~nosti, jasnosti i pronicljivostizapisa Biblije, smatraju}i da on predstavlja bo`ansko otkrivenje koje je daosam Tvorac.

Iako mo`e postojati zna~ajna {irina mi{ljenja u pogledu detalja, biblijskizapis zaista obezbe|uje osnovni okvir Zemljine istorije, unutar koga se tre-baju tuma~iti svi nau~ni podaci. On opisuje prvobitno Stvaranje, postignutoprocesima koji vi{e ne deluju, i koji se, prema tome, ne mogu shvatiti naosnovu sada{njih fizi~kih ili biolo{kih mehanizama. On opisuje ulazak u toprvobitno Stvaranje principa raspadanja i propadanja: “prokletstva” koje jeBog postavio na “celokupno stvaranje”, koje je rezultovalo iz greha i pobune~oveka, koji je `eleo da bude gospodar kopnenog gazdinstva protiv svogTvorca.

Zapis velikog Potopa jasno tvrdi da je on bio toliko univerzalan i katakli-zmi~an po svom uzroku, obimu i rezultatima da je tako|e ozna~avao dubokiprekid kopnene istorije. Na taj na~in Stvaranje, Pad, i Potop sa~injavaju zaistaosnovne ~injenice, na koje se svi drugi detalji podataka o ranoj istoriji mora-ju odnositi.

Unutar tog osnovnog okvira poku{ali smo da ponovo protuma~imoosnovne podatke istorijske geologije i drugih povezanih nauka, koji se danaspopularno tuma~e u kontekstu uniformizma i evolucije. Predlo`ili smo kate-gorizaciju razli~itih geolo{kih slojeva i formacija na osnovu biblijskih periodaZemljine istorije, iako smo zadr`avali {to je vi{e mogu}e terminologiju trenut-no prihva}enih geolo{kih perioda.

Prema tome, izgleda najrazumnije pripisati formacije kristalastih osnovnihstena, i mo`da nekih prekambrijumskih sedimenata bez fosila, perioduStvaranja, iako su kasnije zna~ajno izmenjene tektonskim izdizanjima tokomperioda Potopa. Slojevi koji sadr`e fosile su izgleda natalo`eni u velikoj meritokom Potopa, sa sekvencama pripisanim ne evoluciji, ve} hidrodinami~kojselektivnosti, ekolo{kim stani{tima i razli~itom pokretljivo{}u i snagomrazli~itih organizama.

Neodre|ena koli~ina slojeva, naro~ito u gornjim nivoima, je mo`daobra|ena i ponovo natalo`ena tokom kasnijih stupnjeva Potopa, kao rezultatvelikih epeirogenetskih (kontinentalno izdizanje) procesa koji su zavr{ili uni-verzalnom poplavom. Ti procesi i hidrolo{ki poreme}aji koji su ih pratili su seo~igledno nastavili uz postepeno smanjivanje intenziteta tokom vi{e vekovaposle Potopa. Tako su, mnogi geolo{ki slojevi, naro~ito oni pripisani pleisto-cenu, mogli stvarno da budu natalo`eni posle Potopa, iako povezani sazaostalim katastrofizmom prouzrokovanim Potopom.

“I zaista su u dubinama voda skoro sve stratigrafske serije koje smoopisali bile izgra|ene: vode koje su se {irile preko pustinja i akumuliralena tim mestima veoma debele sedimente, lagunalne vode na obalnimravnicama u procesu spu{tanja, morske vode koje su rasprostirale navelike daljine mulj i pesak.”223

Sam Potop je izgleda nastao usled kombinacije meteorolo{kih i tekton-skih fenomena. “Izvori velikoga bezdana” su izbacili velike koli~ine podzemnevode i vulkanskih materijala, a “vode nad svodom”, verovatno obimni toplot-ni atmosferski omota~ od vodene pare, su se kondenzovale i pale u oblikuki{e tokom perioda od 40 dana.

Shvatamo da takva obimna reorganizacija geolo{kih podataka postavljamnoga pitanja i mora biti podvrgnuta promeni i reviziji u mnogim detaljima.Svejedno, verujemo da taj tip analize daleko realisti~nije obja{njava sveosnovne podatke nego {to to ~ini op{te prihva}ena teorija uniformizma.

Ali }e ova druga teorija nesumnjivo te{ko umreti, pre svega zato {to pred-stavlja glavnu osnovu evolucije, a evolucija je veliki “mehanizam za beg”savremenog ~oveka. To je filozofski princip pomo}u koga ~ovek bilo svesnoili nesvesno tra`i intelektualno opravdanje za izbegavanje li~ne odgovornostisvom Tvorcu.

Brojne zamerke }e, prema tome, biti postavljene na{em izlaganju bibli-jsko-geolo{kog katastrofizma, ve}ina od njih na osnovu toga da je razli~itetipove nanosa i geolo{kih fenomena te{ko povezati sa biblijskom hronologi-jom. Takvi problemi, kakvi se postavljaju merenjem starosti na osnovuradioaktivnosti, veliki slojevi evaporita, fosilni jezerski slojevi varvi, slojevi fo-silnih {uma jedni preko drugih, sporo akumuliraju}i mulj morskog dna i mnogisli~ni fenomeni, povr{no izgledaju kao da zahtevaju du`e periode za svojeformiranje nego {to to biblijski okvir hronologije mo`e da dozvoli.

Prema tome, slede}e poglavlje }e se baviti tipi~nim problemima ovakvevrste i poku{a}e da poka`e da podaci koji su dostupni u takvim slu~ajevimamogu biti shva}eni na sasvim zadovoljavaju}i na~in biblijskim katastrofizmom.Ali, u poslednjoj analizi, verovatno je da }e po pitanjima koja su toliko osnov-na i u osnovi emocionalna i duhovna kao {to su to ova, svaki ~ovek nastavitida veruje u ono {to “`eli” da veruje. Mi mo`emo jedino da prika`emo da onikoji `ele da veruju u Bibliju mogu to da ~ine potpuno ube|eni da su stvarnigeolo{ki podaci dosledni sa takvim verovanjem, iako je ve}ina nau~nogmi{ljenja u toku pro{log veka bila na strani onih koji `ele da veruju u suprot-no.

244 245

Vredno je u ovom kontekstu spomenuti re~i dr Leonarda Karmajkla, sekre-tara Smitsonian instituta, pri Fi Beta Kapa obra}anju na skupu Ameri~kogudru`enja za unapre|enje nauke 1953. godine:

“Re~eno je da nijedno intelektualno otkri}e nije bolnije od onog koje otkri-va poreklo ideja.”224

On zatim prati nastanak savremenog nau~nog naturalizma, sa svojim kraj-njim plodovima u fa{izmu i komunizmu.

“Me|utim, nema sumnje da su sami nau~ni metodi nauke kao takve,naro~ito u poslednjih 15 decenija, bili zna~ajni faktori u izazivanju soci-jalne promene. Svakako da je u drugoj polovini tog perioda - to jest, oduspona i prihvatanja darvinisti~ke ta~ke gledi{ta na evoluciju - potpunonaturalisti~ki i pozitivisti~ki stav prema fizi~kom i organskom svetu,uklju~uju}i ~oveka, postao intelektualno uobi~ajen.Osim povremenih pisaca koji su bili izvan svog vremena, ili sve{tenika

ili profesionalnih religioznih filozofa, naturalizam, ili vladavina zakona kakoje nazivan, je postao za izvesno vreme op{te prihva}eno gledi{ta ve}ineakademskih vo|a u zapadnom svetu. Ta ta~ka gledi{ta nije prethodnokarakterisala sve velike nau~nike. Takav div u logi~kom razmi{ljanju kao{to je bio Isak Njutn nije video nikakvu nedoslednost izme|u nau~ne kos-mologije i velikog po{tovanja dogmi i obi~aja ortodoksne hri{}anske tradi-cije.”225

Izbor izme|u alternativnih teorija ne zavisi prema tome od nau~nih podata-ka ve} predstavlja na kraju moralnu i emocionalnu odluku. Dr Berington Muri,istra`iva~ u Ruskom istra`iva~kom centru na Harvardu, je rekao:

“Malo ljudi }e danas tvrditi da prihvatanje nau~nih teorija, ~ak i od stranesamih nau~nika, zavisi u potpunosti od logi~kih dokaza izvedenih upodr{ku tih teorija. Spolja{nji faktori povezani sa filozofskom klimom idru{tvom u kome nau~nik `ivi uvek igraju bar neku ulogu.”226

Mi, prema tome, pozivamo ~itaoca da se suo~i sa ~injenicom da stvarnipodaci geologije mogu da budu protuma~eni na takav na~in da se sasvimefektivno usklade sa doslovnim tuma~enjem biblijskih zapisa, a da zatimtako|e uvide duhovne implikacije i posledice te ~injenice.

LLiitteerraattuurraa1. Vidi stranu 170.2. H. S. Jones: “The Origin of the Solar System,” u Physics and Chemistry of the Earth, (New

York, McGraw-Hill, 1956), p. 15.3. Teorija brze sinteze i teorija neprekidnog stvaranja su povezane naro~ito sa imenima D`ord`a

Gamova i Freda Hojla.4. H. Shapley: “Cosmography,” American Scientist, Vol. 42, July 1954, p. 484. Nedavno su

tu izjavu ponovili Margaret i D`efri Barbrid` (Margaret and Geoffrey Burbridge), astronomi sa Jerkesopservatorije, koji ka`u: “O~igledno je prema tome da se trenutno nijedan kosmolo{ki argument nemo`e izvesti u korist jedne ili druge teorije porekla elemenata.” (“Formation of Elements in theStars,” Science, Vol. 128, August 22, 1958, p. 389).

5. K. E. Bullen: “The Deep Interior,” u The Earth and Its Atmosphere, D. R. Bates, urednik,(New York, Basic Books, Inc., 1957), pp. 31-47.

6. J. Verhoogen: “Temperatures Within the Earth,” American Scientist, Vol. 48, June 1960, p.153.

7. G. G. Lill i A. E. Maxwell: “The Earth's Mantle,” Science, Vol. 129, May 22, 1959, p. 1408.8. W. W. Rubey: “Geologic History of Sea Water,” Bulletin Geological Society of America, Vol.

62, 1951, pp. 1111-1147.9. J. Tuzo Wilson: “Geophysics and Continental Growth,” American Scientist, Vol. 47, March

1959, pp. 14, 15.10. Me|utim, projekat za bu{enje rupe kroz okeansko dno do omota~a se trenutno promovi{e.

Vidi Lill and Maxwell, op. cit.11. P. W. Bridgman: “Reflections on Thermodynamics,” American Scientist, Vol. 41, October

1953, p. 549.12. Fizi~ar R. B. Lindsej (Lindsay), dekan postdiplomskih studija Braun univerziteta, ka`e:

“Termodinamika je fizi~ka teorija velike op{tosti koja dodiruje prakti~no svaku fazu ljudskog iskust-va. Mo`e se nazvati opisom pona{anja materije u ravnote`i i njenih promena iz jednog ravnote`nogstanja do drugog. Termodinamika se zasniva na dva glavna koncepta ili konstrukcije i na dva veli-ka principa. Koncepti su energija i entropija, a principi su takozvani prvi i drugi zakon termodi-namike....” (“Entropy Consumption and Values in Physical Science,” American Scientist, Vol. 47,September 1959, p. 376).

13. Harold Blum: “Perspectives in Evolution,” American Scientist, Vol. 43, October 1955, p.595. Linsej ka`e: “Porast entropije zna~i prelaz iz ure|enijeg stanja u manje ure|eno stanje... Ubilo kom procesu koji se prirodno odigrava, te`nja je da se svi sistemi kre}u iz reda ka neredu”.(Op. cit., p. 382). A ipak evolucionista, D`ulijan Haksli, ka`e: “Evolucija u {irem smislu se mo`eopisati kao usmereni i u su{tini ireverzibilni proces koji se odigrava u vremenu, koji tokom svogdelovanja proizvodi pove}anu raznovrsnost i pove}ani nivo organizacije svojih proizvoda. Na{esada{nje znanje nas zaista primorava da vidimo da celokupna stvarnost jeste evolucija - jedinstvenproces samo-preobra`aja”. (“Evolution and Genetics,” u What is Science?, ed. by Jas. R. Newman,New York, Simon and Schuster, 1955, p. 278).

14. 1. Knjiga Mojsijeva 2,1-3.15. H. F. Blum: Time's Arrow and Evolution, (Princeton, N. J., Princeton University Press,

1951).16. “Celokupno iskustvo ukazuje na ~injenicu da svaki `ivi organizam na kraju umire. To je

proces pri kome se visoko razvijeni red organizma svodi na nasumi~an i neure|en skup molekula.Time smo podse}eni da smo 'prah' i da se u 'prah' na kraju vra}amo.” (R. B. Lindsay, op. cit., p.384).

17. Ibid., p. 202.18. R. B. Lindsay ka`e: “Najpa`ljivije ispitivanje svih procesa koji se prirodno ostvaruju (tj, onih

u koje se ne me{aju spolja{nji uticaji) je jedino slu`ilo da potvrdi na{e ube|enje u neumoljivsveop{ti porast entropije u svemiru” (op. cit., p. 379).

19. Ibid., p. 205.20. Theodosius Dobzhansky: “On Methods of Evolutionary Biology and Anthropology,” American

Scientist, Vol. 45, December 1957, p. 388.21. H. J. Muller: “How Radiation Changes the Genetic Constitution,” Bulletin of the Atomic

Scientists, rad pripremljen za U. N. Conference on Peacetime Uses of Atomic Energy, u Geneva,1955, Vol. 11, November, 1955, p. 331.

22. Za kratak sa`etak biblijskih dokaza da se ti “dani” moraju shvatiti doslovno, vidi “Creationand Deluge,” by Henry M. Morris, His Magazine, January 1954, pp. 6-10, 19-23. Vidi tako|e, LouisBerkhof, Systematic Theology (rev.; Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co., 1953), pp. 152-157, and R. F. Surburg, “In the Beginning God Created,” u Darwin, Evolution, and Creation (Ed. byP. A. Zimmerman, St. Louis: Concordia Publ. House, 1959), pp. 57-64.

23. 1. Knjiga Mojsijeva 1,3.24. O. D. von Engeln and K. E. Caster, op. cit., p. 664.25. Ibid., p. 673.26. Prema 1. Knjizi Mojsijevoj 1,20, ptice su stvorene da lete na “otvorenom nebeskom

svodu”. 27. Isaija 40,12.28. J. Tuzo Wilson: “Geophysics and Continental Growth,” American Scientist, Vol. 47, March

1959, p. 21.29. W. J. Miller: Introduction to Historical Geology, (6th Ed., New York, Van Nostrand, 1952),

p. 110.30. 1. Knjiga Mojsijeva 1,11.

246 247

31. Vidi tako|e na{u raspravu o tom pitanju u nastavku, str. 264-265, i 271-272.32. Re~ prevedena kao “rebro” (hebrejski “tsela”) u ovom odeljku se javlja nekih 20 puta u

hebrejskom Starom zavetu, a nije data nigde drugde u ovom prevodu. Ona obi~no zna~i “bok”, iakosu i druge upotrebe mogu}e.

33. 1. Knjiga Mojsijeva 1,31.34. Za izuzetan primer kako se ve}ina nau~nih pisaca sa nepo{tovanjem odnosi prema svemu

{to li~i na teizam, vidi ~lanak “Teleology in Science Teaching,” by A. J. Bernatowicz (Science, Vol.128, Dec. 5, 1958, pp. 1402-1405).

35. George Wald: “The Origin of Life,” u The Physics and Chemistry of Life, urednici ~asopisaScientific American, Simon and Schuster, 1955, p. 9.

36. George Wald: “Innovation in Biology,” Scientific American, Vol. 199, September 1958, p.101.

37. Ibid., p. 100. A ipak, danas imamo prizor “kreacionista” koji zastupaju spontanu generaci-ju! (W. R. Hearn and R. A. Hendry u “The Origin of Life,” Ch. 3 u Evolution and Christian ThoughtToday, Ed. by R. L. Mixter, Grand Rapids, Eerdmans Publ. Co., 1959, pp. 53-70).

38. Rimljanima 1,20-23.39. Fred Hoyle: Frontiers of Astronomy, (New York, Harper's, 1955), pp. 317-318.40. Ibid., p. 321.41. Herbert Dingle: “Science and Modern Cosmology,” Science, Volume 120, October 1, 1954,

p. 519.42. George Gamow: “Modern Cosmology,” u The New Astronomy, izdali urednici ~asopisa The

Scientific American, (New York, Simon and Schuster, 1955), p. 23.43. Ibid., p. 24.44. Zakon uzroka i efekta, koji predstavlja osnovu takozvanog nau~nog metoda, tvrdi da sli~ni

uzroci prouzrokuju sli~ne efekte i da svaki efekat mora da ima odgovaraju}i uzrok. Nijedan efekatne mo`e da bude koli~inski ve}i ili kvalitativno odvojen od svog uzroka. Prema tome, uzimaju}i uobzir li~nost ~oveka kao efekat, njegova inteligencija zahteva Uzrok koji poseduje inteligenciju, nje-gova mo} izbora ukazuje na Uzrok koji poseduje volju, njegova moralna svesnost se mora objasni-ti na osnovu Uzroka koji poseduje moralnost. Sli~no tome, razumljivost fizi~kog svemira ukazuje naDizajnera, i tako dalje. Tako zakon uzro~nosti, iako nije filozofski nesavladiv, predstavlja bar sna`anposredni dokaz postojanja velikog Prvog uzroka, li~nosti Tvorca-Boga.

45. Zna~aj prokletstva, u prvobitno stvorenom svetu, za paleontologiju se obrazla`e detaljnijeu dodatku 1.

46. D. R. Bates: “Composition and Structure of the Atmosphere,” The Earth and ItsAtmosphere, (New York: Basic Books, Inc.), 1957, pp. 104-105.

47. A. H. Woodcock: “Salt and Rain,” Scientific American, Vol. 197, October 1957, pp. 42-47.

48. Nedavno je na~injen predlog da je “magla” u stvari bila reka. Ali, ista hebrejska re~ sekoristi i u Knjizi o Jovu 36,27, gde neizbe`no zna~i “magla” ili “para”. Sasvim je razli~ita od nor-malne hebrejske re~i za “reku”, koja se koristi nekoliko puta u istom poglavlju. (Npr, 1. KnjigaMojsijeva 2,10, itd). [tavi{e, prepoznata je i prevedena kao “magla” u skoro svim standardnim pre-vodima (KJV, ASV, RSV, itd).

49. E. H. Colbert: “Evolutionary Growth Rates in the Dinosaurs,” Scientific Monthly, August1949, Vol. 69, p. 71. W. J. Arkell ka`e, za period jure: “... prili~no bogata flora umerenog tipa jebujala na ili blizu arkti~kog i antarkti~kog kruga, u isto~nom Grenlandu i Grejemovom kopnu.”(Jurssic Geology of the World, New York, Hafner Publ. Co., 1956, p. 615).

50. Gustaf O. S. Arrhenius napominje, u vezi paleotemperatura izvedenih na osnovu okeanskihsedimenata: “Hla|enje mase duboke vode do temperatura blizu nule, koje sada preovladavaju, jezapisano u prelazu pliocen-pleistocen.” (“Sedimentation on the Ocean Floor,” u Researches inGeochemistry, ed. by P. H. Abelson, New York, John Wiley and Sons, 1959, p. 18).

51. O. D. Von Engeln and K. E. Caster: Geology, p. 441.52. Ibid., p. 451.53. W. J. Miller: An Introduction to Historical Geology, (6th Ed., New York, Van Nostrand, 1952),

p. 116.54. Ibid., p. 131.55. Ibid., p. 143.56. O. D. von Engeln and K. E. Caster, op. cit., p. 596.57. Miller, op. cit., p. 169.58. von Engeln and Caster, op. cit., p. 562.

59. Maurice Gignoux: Stratigraphic Geology, prevedeno sa 4th French Edition by Gwendolyn G.Woodford, (San Francisco, W. H. Freeman & Co., 1955), p. 245.

60. Ernst J. Opik: “Ice Ages,” u The Earth and its Atmosphere, urednik D. R. Bates, (NewYork, Basic Books, Inc., 1957), p. 154.

61. Francis G. Stehli: “Possible Permian Climatic Zonation and Its Implications,” AmericanJournal of Science, Vol. 255, November 1957, p. 617.

62. Ibid., p. 156.63. F. J. Pettijohn: Sedimentary Rocks. (2nd Ed., New York, Harper, 1957), p. 275.64. R. F. Flint: Glacial and Pleistocene Geology, (New York, Wiley, 1957), p. 122.65. Ibid., p. 58. R. H. Dot sa Univerziteta u Viskonsinu je nedavno istakao: “Apsolutne kri-

terijume za razlikovanje procesa klizanja od glacijalnih procesa te{ko je otkriti... Oba prouzrokujuslabo razvrstavanje fragmenata stena; oba mogu da proizvedu zbijenost i prugavost {ljunka... jasnoje da se najdrevniji ’tiliti’ i glacijalni periodi moraju prihvatati uz sumnju dok se ponovo kriti~ki neispitaju.” (“Tillite or Subaqueous Slide,” Program Abstracts, 1959 Meeting of Geological Society ofAmerica).

66. Von Engeln and Caster, op. cit., p. 537.67. N. D. Newell, J. K. Rigby, A. G. Fisher, A. J. Whiteman, J. E. Hickox, and J. S. Bradley:

The Permian Reef Complex of the Guadalupe Mountains Region, Texas and New Mexico, W. H.Freeman & Co., San Francisco, 1953, p. 6.

68. N. D. Newell: “Supposed Permian Tillites in Northern Mexico Are Submarine SlideDeposits,” Bulletin, Geological Society of America, Vol. 68, November 1957, p. 1569.

69. Ibid., p. 1572.70. Loc. cit.71. Navodne glacijacije u prekambrijumskim vremenima se zasnivaju na jo{ nepouzdanijim

dokazima od permskih i mogu se sli~no odbaciti.72. Op. cit., p. 491. W. J. Arkell ka`e: “Retkost glacijalnih epizoda i naro~ito retkost fosilnih

tilova u arkti~kim regionima ukazuju da je, ako su, u stvari, polovi oduvek bili pribli`no gde se idanas nalaze, toplo stanje tokom jure bilo normalno i da je na{e sada{nje stanje, sa polarnimledenim kapama, izuzetno.” (Jurassic Geology of the World, New York, Hafner Publishing Co., 1956,p. 618).

73. C. E. P. Brooks: Climate Through the Ages (McGraw-Hill, New York, 2nd Edition, 1949),pp. 384-386.

74. Ibid., p. 157.75. H. E. Landsberg: “Trends in Climatology.” Science, Vol. 128, October 3, 1958, p. 756.76. Ibid.77. Ibid.78. W. J. Arkell: op. cit., p. 617.79. Harlow Shapley (Ed.): Climatic Change (Cambridge, Mass., Harvard University Press, 1954),

318 pp.80. Kirtley F. Mather: Review of Climatic Change, American Scientist, Vol. 42, April 1954, p.

309.81. Fred Hoyle: Frontiers of Asronomy (New York, Harper's, 1955), p. 6.82. Harold K. Blum: Time's Arrow and Evolution (Princeton University Press, 1951), p. 57.83. Gilbert N. Plass: “Carbon Dioxide and Climate,” Scientific American, Volume 201, July

1959, p. 42.84. Ibid., p. 47.85. Fred Hoyle, op. cit., p. 8. 86. Ibid., p. 9.87. R. K. Linsley, M. A. Kohler, and J. L. H. Paulhus: Hydrology for Engineers (New York,

McGraw-Hill, 1958), p. 15.88. Ibid., p. 14.89. Fred L. Whipple: “Results of Rocket and Meteor Research,” Bulletin of the American

Meteorological Society, Vol. 33, January 1952, p. 25.90. Ibid.91. C. E. P. Brooks: Climate Through the Ages (2nd Ed., New York, McGraw-Hill, 1949), p.

115.92. Vidi p. 255.93. John C. Johnson: Physical Meteorology (New York, Wiley, 1954), pp. 206-207.94. Vidi raspravu, pp. 97-106.95. Cyril S. Fox: Water (New York, Philosophical Library, 1953), p. xiv.

248 249

96. Ibid., p. 70.97. R. W. Bailey, C. L. Forsling, and R. J. Becraft: “Floods and Accelerated Erosion in Northern

Utah,” U. S. Dept. of Agric. Misc. Publ. 196, 1934, p. 9.98. Cyril S. Fox, op. cit., p. 111.99. Paul B. Sears: “Natural and Cultural Aspects of Floods,” Science, Vol. 125, April 26, 1957,

p. 807.100. J. M. Caldwell: “Beach Erosion,” Scientific Monthly, Vol. 69, October 1949, p. 432.101. Thomson King: Water (New York, Macmillan Co., 1953), p. 49.102. W. D. Thornbury: Principles of Geomorphology (New York, Wiley, 1954), p. 432.103. Willard Bascom: “Ocean Waves,” Scientific American, Vol. 201, August 1959, p. 80.104. P. H. Kuenen: Marine Geology (New York, Wiley, 1950), p. 80.105. Willard Bascom, op. cit., pp. 81-83.106. “Chile Earthquake Spreads Disaster Around the World”, Civil Engineering, Vol. 30, July

1960, p. 88.107. I ki{e i izdizanja su izgleda trajali najmanje 150 dana. Vidi raspravu, str. 10, 14, 100.108. Vidi stranu 97.109. Victor P. Starr: “The General Circulation of the Atmosphere,” Scientific American, Vol.

195, December 1956, p. 45.110. Visina i razmak talasa nastalih vetrom se pove}avaju sa brzinom vetra i “du`inom

dosega”; to jest, otvorena nauti~ka razdaljina bez prepreka du` koje vetar mo`e da duva prekovodene povr{ine. (Vidi C. L. Bretschneider: “Hurricane Design Wave Practices,” Journal of theWaterways and Harbors Division of the American Society of Civil Engineers, Vol. 83, Paper 1238,May 1957, p. 3). Sa okeanom bez obala i iznenadnim velikim vazdu{nim pokretom sa polova kaekvatoru, neometanim otporom trenja koji pru`aju kopnene povr{ine, potencijalna veli~ina talasatokom tog perioda je izgleda bila ogromna.

111. J. T. Wilson ka`e: “Veruje se da kontrakcija zemlje usled izbacivanja lave i vulkanskihgasova obezbe|uje privremenu teoriju za izgradnju planina i kontinenata koja mo`e da objasni vi{edetalja tih odlika od bilo koje druge do sada predlo`ene teorije.” (“Geophysics and ContinentalGrowth,” American Scientist, Vol. 47, March, p. 23).

112. Edwin L. Hamilton: “The Last Geographic Frontier, the Sea Floor,” Scientific Monthly, Vol.85, December 1957, p. 298. Vidi tako|e B. C. Heezen: “The Origin of Sub-Marine Canyons,”Scientific American, Vol. 195, August 1956.

113. von Engeln and Caster, op. cit., p. 129.114. J. V. Trumbul, John Lyman, J. F. Pepper, and E. M. Thompson: “An Introduction to the

Geology and Mineral Resources of the Continental Shelves of the Americas”, U. S. GeologicalSurvey Bulletin 1067, 1958, p. 25.

115. E. M. Spieker: “Mountain-Building Chronology and Nature of Geologic Time-Scale,”Bulletin, American Association of Petroleum Geologists, Vol. 40, August 1956, p. 1805.

116. H. S. Ladd: Ch. I, “Introduction,” u Treatise on Marine Ecology and Paleoecology, Vol. II,Geological Society of America Memoir 67, 1957, p. 7. Sli~no tome, T. N. George ka`e: “Ako dopus-timo evoluciono poreklo glavnih grupa `ivotinja, a ne ~in posebnog stvaranja, odsustvo bilo kakvogzapisa o makar jednom ~lanu bilo kog kola u prekambrijumskim stenama ostaje nerazja{njeno naortodoksnim osnovama kao {to je bilo i za Darvina”. (“Fossils in Evolutionary Perspective,” ScienceProgress, Vol. XLVIII, Jan. 1960, p. 5).

117. Maurice Gignoux: Stratigraphic Geology, prevedeno 4th French Edition by Gwendolyn G.Woodford, (San Francisco, W. H. Freeman & Co., 1955), p. 46.

118. W. C. Krumbein and L. L. Sloss: Stratigraphy and Sedimentation, (San Francisco, W. H.Freeman and Co., 1951), p. 156.

119. Na osnovu nedavnog predsedni~kog obra}anja C. D`. Stablfilda (C. J Stubblefield) predLondonskim geolo{kim udru`enjem o~igledno je da je izgled evolucije ~ak i takvih zna~ajnih indeksfosila kao {to su trilobiti samo povr{inski. Opisuju}i nastanak razli~itih grupa trilobita kao “kripto-geneti~ki”, on ka`e: “Klasifikacija trilobita je privukla puno pa`nje, sa rezultatima koji su daleko odzaklju~nih... Dobro potvr|ena filogenija klase trilobita je jo{ uvek neuhvatljiva.” (Quarterly Journal ofthe Geological Society of London, Vol. 115, Dec. 1959, p. 146).

120. N. D. Newell, J. K. Rigby, A. G. Fischer, A. J. Whiteman, J. E. Hickox, and J. S. Bradley:The Permian Reef Complex of the Guadalupe Mountains Region, Texas and New Mexico, (SanFrancisco, W. H. Freeman and Co., 1953), p. 185.

121. N. Heribert-Nilsson: Synthetische Artbildung, p. 1198.122. Irving A. Breger: “Geochemistry of Coal,” Economic Geology, Vol. 53, November 1958,

p. 823.

123. Ibid.124. Otto Stutzer: Geology of Coal, (preveo sa nema~kog A. C. Noe, University of Chicago

Press, 1940), pp. 105-106.125. E. S. Moore: Coal (2nd Ed., New York, Wiley, 1940), p. 143.126. J. M. Good, T. E. White, and G. F. Stucker: “The Dinosaur Quarry,” U. S. Government

Printing Office, 1958, p. 26.127. Ako su predstavnici dinosaurusa bili na Barci (verovatno mladunci), onda je verovatno da

se njihovo kona~no izumiranje mo`e objasniti o{trim promenama klime posle Potopa. Sa drugestrane, neki su mogli da opstanu dugo vremena, verovatno obja{njavaju}i op{tu pojavu “zmajeva”u drevnim mitologijama.

128. Ibid., p. 20.129. Edwin H. Colbert: “Evolutionary Growth Rates in the Dinosaurs,” Scientific Monthly, Vol.

69, August 1949, p. 71.130. W. J. Miller: An Introduction to Historical Geology (New York, Van Nostrand, 1952), p.

359.131. von Engeln and Caster, op. cit., p. 436.132. R. L. Langenheim, Jr.: “Recent Developments in Paleontology,” Journal of Geological

Education, Volume 7, Spring 1959, p. 7.133. L. S. Stamp: “Tertiary,” ~lanak u Encyclopedia Britannica, Vol. 21, 1956, p. 973.134. Maurice Gignoux: op. cit., p. 471.135. Ibid., p. 538.136. Ibid., p. 558.137. George Gaylord Simpson: “Evolutionary Determinism and the Fossil Record,” Scientific

Monthly, Vol. 71, October 1950, p. 265.138. Do bilo kog stepena da je Kopov “zakon” mogao da se primenjuje tokom formiranja fosil-

nih slojeva, izgleda da je trend sada preokrenut. Prakti~no sve savremene biljke i `ivotinje,uklju~uju}i ~oveka, su predstavljene u fosilnom zapisu primercima koji su ve}i od danas `ivih (npr,d`inovski dabar, sabljasti tigar, mamut, pe}inski medved, d`inovski bizon, itd, itd).

139. von Engeln and Caster, op. cit., p. 439.140. R. F. Flint: Glacial and Pleistocene Geology (New York, Wiley, 1957), p. 471.141. Ibid., p. 204. J. K. Charlesworth ka`e: “Velika krda mamuta i drugih `ivotinja (na Novo

sibirskim ostrvima na krajnjem severu Azije su prona|eni mamut, dlakavi nosorog, mo{usno gove~e,saiga, irvas, tigar, arkti~ka lisica, `deronja, medved i konj me|u 66 `ivotinjskih vrsta) su zahtevala{ume, livade i stepe za svoj opstanak... i nisu mogla da `ive u klimi kao {to je sada{nja, sa nje-nim ledenim vetrovima, sne`nim zimama, zamrznutim zemlji{tem i mahovinom tundre cele godine.”(The Quaternary Era, Vol. II, London, Edward Arnold Co., 1957, p. 650).

142. Ibid., p. 470.143. ^lanak, “Ivory,” u Encyclopedia Britannica, Vol. 12, 1956, p. 834.144. Povremeno je predlagano da su vode okeana ostajale tople previ{e dugo da bi dozvolile

o~uvanje mekih delova `ivotinja, pri ~emu je zaklju~ak bio da su morale da nestanu u nekoj dru-goj katastrofi vekovima kasnije. Me|utim, pitanje je da li je posledeluvijumska sibirska klima moglada podr`ava tako velike horde `ivotinja.

@ivotinje koje su nestale u Potopu nisu, naravno, morale da plutaju oko arkti~kog okeanamesecima, ve} su bile brzo zatrpane u nanosima praha potopnih voda. Vode zarobljene u tim sedi-mentima, odse~ene od toplih voda otvorenog okeana, su se brzo zamrznule, formiraju}i “ve~iti led”,stalno zamrznuta zemlji{ta i pod-zemlji{ta arkti~kog kopna, i u njima su u stvari sisari i druge `ivo-tinje ovog regiona zatrpane. Kako ^arlsvort (Charlesworth) ka`e: “Zamrznuti mamuti se pronalazena {umovitim obalama reka i u zemlji{tu koje skoro uvek sadr`i ostatke drve}a. Bakterijsko razla-ganje je spre~eno hladnom klimom i brzim zatrpavanjem u fini prah.” (op. cit., p. 649).

Sa druge strane, ve}ina `ivotinja jeste podlegla truljenju pa je otuda mogla da bude izlo`enaizvesno vreme pre zatrpavanja. “...truljenje je izgleda zapo~elo neposredno posle smrti `ivotinje ipre zatrpavanja uprkos malom periodu proteklog vremena.” (Ibid.). Tako|e, mnogi mamuti imastodonti su svakako tako|e `iveli tokom prvih vekova posle Potopa, pre nego {to su kona~noizumrli ili se promenili do svojih sada{njih oblika.

145. Ivan T. Sanderson: “Riddle of the Frozen Giants,” Saturday Evening Post, January 16,1960, p. 83.

146. Loc. cit. Sanderson je terenski zoolog i autor brojnih izdanja o `ivotu divljih `ivotinja.147. Ivan T. Sanderson: “The Riddle of the Mammoth,” Saturday Evening Post, December 7,

1946.148. Vidi gore, p. 141, napomena #3.

250 251

149. Sanderson, op. cit. (1960), p. 82.150. To ne zna~i da mi neizbe`no isklju~ujemo druga mogu}a obja{njenja dokaza za pret-

postavljene kontinentalne ledene prekriva~e. Kako je ranije istaknuto (str. 189-192), mnogi dokaziza ledene prekriva~e kao {to su tilovi, prugavosti, itd, se mogu tuma~iti podjednako dobro ili boljena osnovu katastrofi~kog potopnog delovanja. To bi tako|e lako moglo da bude ta~no za drugenavodne glacijalne odlike kao {to su kejmi, eskeri, erati~ni blokovi, itd.

Glacijalni geolozi nikada nisu odgovorili na ubedljivu kritiku Henri Hauarta (Henry Howorth),predsednika Arheolo{kog instituta Velike Britanije krajem devetnaestog veka, koji je nakupio ogrom-nu koli~inu dokaza da je ve}ina navodnih nanosa ledenog prekriva~a mogla da se formira velikompoplavom koja je nadolazila sa severa. Vidi naro~ito njegova dela, The Glacial Nightmare and theFlood, Vols. I i II, 1985, i Ice or Water, Vols. I i II, 1905, koja su oba objavila u Londonu SampsonLow, Marston Searle, and Risington, ali su sada rasprodata.

Hauart nije branio 1. Knjigu Mojsijevu, u koju nije verovao, ve} je samo hteo da poka`enau~nu nepodobnost glacijalne teorije. Mo`da je rasvetljuju}e zabele`iti iskustvo jednog autora prenekoliko godina u biblioteci istaknutog odseka za geologiju univerziteta u Minesoti. Hauartovo obim-no delo Ice or Water je prona|eno na policama i pozajmljeno za istra`ivanje... prvi put u ~etrdesetgodina njegovog boravka tu je pregledano ili (sude}i po brojnim parovima stranica koje su jo{ uvekbile povezane) ~ak otvoreno.

151. Flint, op. cit., p. 509.152. Richard J. Russel: “Instability of Sea Level,” American Scientist, Vol. 45, Dec., 1957,

pp. 414-430.153. C. E. P. Brooks, Climate Through the Ages (2nd Ed., McGraw-Hill, 1949), pp. 31-45.154. W. L. Stokes: “Another Look at the Ice Age,” Science, Vol. 122, October 28, 1955, p.

815.155. Ibid., p. 815.156. Sa druge strane, navodne naslage ledenog prekriva~a su mogle u velikoj meri da se

formiraju obimnim poplavama prouzrokovanim abnormalnim meteorolo{kim i hidrolo{kim uslovimakoji su proistekli iz Potopa, opstaju}i mo`da vi{e godina. Me|utim, osim vremenskog faktora, neizgleda da je standardni geolo{ki koncept kontinentalne glacijacije u sukobu sa Biblijom, pa ga pri-hvatamo makar kao radnu hipotezu.

157. Ernst J. Opik: “Ice Ages,” u The Earth and Its Atmosphere, urednik D. R. Bates, (NewYork, Basic Books, Inc., 1957), p. 172.

158. Ernst J. Opik: “Climate and the Changing Sun,” Scientific American, vol. 198, June 1958,p. 89.

159. Flint, op. cit., p. 335.160. Maurice Gignoux: Stratigraphic Geology (San Francisco, W. H. Freeman, 1955), p. 626.161. R. F. Flint: Glacial and Pleistocene Geology (New York, Wiley, 1957), p. 210. 162. C. B. Hunt and V. P. Sokoloff: Pre-Wisconsin Soil in the Rocky Mountain Region, U. S.

Geological Survey Professional Paper No. 22, 1949, pp. 117-118.163. Aleksis Dreimanis: “Depths of Leaching in Glacial Deposits,” Science, Vol. 126, August

30, 1957, p. 403. U pogledu ispiranja karbonata, o~igledno je da }e po~etno prisutna koli~ina kar-bonata imati odlu~uju}i efekat. Richard S. Merritt i Ernest H. Muller su pokazali da: “Pod kon-trolisanjem po~etnog sadr`aja karbonata, dubina ispiranja varira isto toliko izme|u pojedina~nognanosa koliko i du` granice nanosa. Sama dubina ispiranja, bez znanja o varijaciji sadr`aja kar-bonata, se mo`e pokazati kao nepouzdani kriterijum relativne starosti slojeva nanosa.” (AmericanJournal of Science, Vol. 257, Summer, 1959, p. 478).

164. Flint, op. cit., p. 292.165. Lawrence S. Dillon: “Wisconsin Climates and Life Zones in North America,” Science, Vol.

123, February 3, 1956, p. 167.166. Ibid., p. 174.167. Bro. G. Nicholas: “Recent Paleontological Discoveries from Cumberland Bone Cave,”

Scientific Monthly, Vol. 76, May 1953, p. 301.168. Lawrence S. Dillon, op. cit., p. 172.169. Richard J. Lougee: “Ice-Age History,” Science, Vol. 128, November 21, 1958, p. 1290.

J. K. Charlesworth, iako favorizuje multi-glacijalnu hipotezu, daje op{irnu raspravu o argumentimakoji su izno{eni u pro{losti za jedinstvenu glacijaciju, uklju~uju}i prili~no duga~ku bibliografiju rado-va geologa koji zastupaju samo jednu glacijaciju, naro~ito u Evropi (The Quaternary Era, Vol. II,London, Edward Arnold Co., 1957, pp. 911-914). Laugijev predlog prema tome nije samo trenutnoskretanje. Laugi je profesor geomorfologije na postdiplomskim studijama geografijie na Klark uni-verzitetu, a tako|e je i sekretar komisije Commission on Terrace Studies Around the Atlantic for

the International Geographical Union. Trenutno pi{e knjigu o svojoj predlo`enoj tektonskoj hronologi-ji glacijalnog perioda.

170. Cesare Emiliani: “Ancient Temperatures,” Scientific American, Vol. 198, February 1958,pp. 54-63.

171. Ibid.172. D. B. Ericson, W. S. Broeker, J. L. Kulp, and G. Wollin: “Late-Pleistocene Climates and

Deep-Sea Seadiments,” Science, Vol. 124, August 31, 1956, p. 388.173. Ibid.174. Richard J. Russell: “Instability of Sea Level,” American Scientist, Vol. 45, December

1957, pp. 419-420.175. Wallace S. Broeker, Maurice Ewing and Bruce C. Heezen: “Evidence for an Abrupt Change

in Climate Close to 11,000 Years Ago,” American Journal of Science, Vol. 258, June 1960, p. 441.176. Ibid., p. 429.177. D. R. Bates: “Composition and Structure of the Atmosphere,” u The Earth and Its

Atmosphere, D. R. Bates, Ed., (New York, Basic Books Inc., 1957), p. 111.178. Me|utim, “ravnote`na koli~ina” ozona u atmosferi tako|e zavisi od temperature atmos-

fere, tako da je lokacija prepotopne ozonosfere mogla da bude razli~ta od dana{nje. Vidi R. A.Craig: The Observations and Photochemistry of Atmospheric Ozone, (Boston, AmericanMeteorological Society, 1950).

179. “Oceanography Program: First Twelve Months,” I.G.Y. Bulletin, National Academy ofSciences, objavljeno u Trans., Amer. Geophysical Union, Vol. 39, October 1958, p. 1016.

180. H. Wexler: “On the Effects of Volcanic Dust on Insolation and Weather,” Bulletin of theAmerican Meteorological Society, Vol. 32, January 1951, p. 12.

181. Isaac Asimov: “14 Million Tons of Dust Per Year,” Science Digest, Vol. 45, January 1959,p. 34. Vidi tako|e Wexler, op. cit., p. 10, koji ka`e da je efekat trajao tri godine.

182. E. S. Deevey, Jr.: “Bogs,” Scientific American, Vol. 199, October 1958, p. 115.183. Deevey, op. cit., p. 120.184. Ibid.185. Ibid.186. G. N. Plass: “Carbon Dioxide and the Climate,” American Scientist, Vol. 44, July, 1956,

p. 313.187. Ibid., p. 310.188. J. K. Charlesworth: The Quaternary Era, Vol. 2, (London, Edward Arnold, 1957), p. 601.189. Ibid., p. 603.190. Ibid., p. 1515.191. G. Evelyn Hutchinson: A Treatise on Limnology, Vol. 1 (New York, Wiley, 1957), p. 238.192. W. D. Thornbury: Principles of Geomorphology (New York, Wiley, 1954), p. 417.193. Ibid., p. 418.194. G. E. Hutchinson, op. cit., p. 17. Flint, u svojoj knjizi Glacial and Pleistocene Geology

(New York, Wiley, 1957, pp. 228-229), navodi 119 jezera, umesto 70.195. Thornbury, op. cit., p. 418.196. M. Ewing and W. L. Donn: “A Theory of Ice Ages,” Science, Vol. 127, May 16, 1958, p.

1161.197. Flint, op. cit., p. 224.198. Charlesworth, op. cit., p. 1139.199. W. J. Miller: An Introduction to Historical Geology (6th Edition, New York, Van Nostrand,

1952), pp. 466-467.200. Richard J. Lougee: “A Chronology of Postglacial Time in Eastern North America,” Scientific

Monthly, Vol. 76, May 1953, p. 259.201. W. D. Thornbury, op. cit., p. 405. 202. C. A. Cotton: Geomorphology (New York, Wiley, 4th Ed., 1946), pp. 240-250.203. Thornbury, op. cit., p. 156.204. Raymond E. Janssen: “The Teays River, Ancient Precursor of the East,” Scientific Monthly,

Vol. 77, December 1953, p. 309.205. Ibid., p. 311.206. O. D. von Engeln and K. E. Caster: Geology, pp. 256-257.207. Flint, op. cit., p. 217.208. Cotton, op. cit., p. 250.209. Thornbury, op. cit., pp. 131-132.210. Ibid., pp. 132-133.

252 253

211. Richard J. Russell: “Instability of Sea Level,” American Scientist, Vol. 45, December1957, p. 417.

212. Russell, ibid., pp. 427-428. Vidi sliku 26. za primer.213. Richard J. Russell: “Geological Geomorphology,” Bulletin of the Geological Society of

America, Vol. 69, January 1958, p. 4. 214. G. H. Dury: “Contribution to a General Theory of Meandering Valleys,” American Journal

of Science, Vol. 252, April 1954, p. 215. Teorija, model testovi i terenska istra`ivanja prikazuju dapostoji odre|ena granica {irine pojasa meandra, i ona je uvek manja od {irine aluvijalne ravni pokojoj te~e. Vidi “Basic Aspects of Stream Meanders,” by Gerard Matthes (Transactions of theAmerican Geophysical Union, Vol. 22, Part III, 1941, pp. 632-636).

215. Thornbury, op. cit., p. 410.216. Maurice Gignoux, op. cit., p. 611.217. F. P. Shepard: Submarine Geology (New York, Harper's, 1948).218. J. K. Charlesworth, op. cit., pp. 1354-1355.219. J. V. Trumbull, John Lyman, J. F. Pepper, and E. M. Thompson: An Introduction to the

Geology and Mineral Resources of the Continental Shelves of the Americas, U. S. Geological SurveyBulletin 1067, 1958, p. 11.

220. Vidi str. 99-100 i 307-309.221. Edwin L. Hamilton: “The Last Geographic Frontier: the Sea Floor,” Scientific Monthly, Vol.

85, December 1957, p. 305.222. Ibid., p. 303.223. Maurice Gignoux, op. cit., p. 652.224. Leonard Carmichael: “Science and Social Conservatism,” Scientific Monthly, Vol. 78, June

1954, p. 373.225. Ibid., p. 375.226. Barrington Moore, Jr.: “Influence of Political Creeds on the Acceptance of Theories,”

Scintific Monthly, Vol. 79, September 1954, p. 146.

UUVVOODD U prethodnom poglavlju smo poku{ali da oivi~imo sistem istorijske

geologije koji }e objasniti sve stvarne podatke na obiminiji i dosledniji na~inod evolucionog i uniformisti~kog okvira koji je bio dominantan u poslednjihsto godina. Taj predlo`eni sistem pronalazi svoju racionalnu osnovu uiskrenom prepoznavanju jedinstvenog otkrivaju}eg karaktera judeo-hri{}anskeBiblije. Po~inju}i sa shvatanjem da uniformizam, zasnovan na sada{njim pro-cesima, ne samo da nije, ve} i ne mo`e da obezbedi nau~no ta~no obja{nje-nje rane geofizi~ke i biolo{ke istorije, uvi|amo da bilo kakvo istinsko saznanjetih stvari mora neophodno da do|e nekim oblikom bo`anskog otkrivenja.

Jedinstvena tvrdnja Biblije, koju podr`ava svedo~enje samog Isusa, i1.900 godina hri{}anske istorije, koje otelovljavaju to otkrivenje, je vi{e negoodgovaraju}e opravdanje da zasnujemo predlo`eni okvir geolo{ke istorije na~injenicama koje su tu zapisane. Shodno tome, na~injen je poku{aj da seodredi koliko stvarnih podataka geologije i paleontologije mo`e biti obja{njenou potpunom skladu sa tim otkrivenim ~injenicama, naro~ito uz ~injenicu istin-skog Stvaranja i ~injenicu o velikom Potopu koji je uni{tio svet. Mi tvrdimoda se pokazalo da su podaci, bar u {irokom okviru kakav je predstavljen uprethodnom poglavlju, sasvim u skladu sa biblijskim zapisom. Tako prikazansklad naravno ne ukazuje na neki naro~iti uvid ili originalnost koju su pose-dovali pisci, ve} samo svedo~i o istinitosti i jasno}i nadahnutog opisa uBibliji.

Svakako je jasno da nije dat odgovor na sva pitanja, niti su svi problemire{eni. Potpuna reorijentacija celokupne ogromne gomile sada{njih podatakai tuma~enja bi zahtevala ne nekoliko stotina strana, ve} najmanje nekolikoobimnih izdanja, i zahtevala bi intenzivne napore velikog broja stru~njakaobu~enih u razli~itim oblastima geologije i geofizike. Ali, biblijski okvir mo`ebar da istakne na put za takva istra`ivanja, i on obezbe|uje osnovni klju~ uzkoji svi takvi problemi mogu na kraju da budu re{eni.

Ovo poglavlje se mo`e baviti samo nekim od glavnih aspekata nekih odvelikih pitanja. Ali, ako je zaista pokazano da se op{te odlike geolo{kihpodataka uskla|uju sa biblijskim okvirom, i ako mo`e biti pokazano da velikepote{ko}e u ovom sistemu mogu tako|e da budu re{ene i shva}ene na ovaj

254 255

PPooggllaavvlljjee 77

NNeekkaa ppiittaannjjaa uubbiibblliijjsskkoojj ggeeoollooggiijjii

na~in, onda je razumljivo zaklju~iti da manji problemi tako|e mogu da budure{eni daljim istra`ivanjem.

MMEETTOODDEE II RREEZZUULLTTAATTII GGEEOOHHRROONNOOLLOOGGIIJJEENajzna~ajnije i najozbiljnije pitanje je vreme. Postoji navodno puno linija

geolo{kih ~injenica koje naizgled ukazuju da su Zemlja i njene raznovrsnestenske formacije daleko starije nego {to bi doslovni biblijski sistemtuma~enja mogao to da dozvoli. Ovaj drugi, kao {to smo videli, uklju~uje re-lativno skoro Stvaranje i Potop kao uzrok ve}ine geolo{kih osobina zemlje.

Postoji puno razli~itih na~ina kojima su geolozi poku{ali da izmere apso-lutnu starost Zemlje i njenih raznovrsnih formacija i nanosa. U svakom tommetodu, pronalazi se neki fizi~ki ili hemijski proces ~ija se sada{nja stopaaktivnosti mo`e izmeriti. Ukupna akumulacija proizvoda tog procesa moratako|e da bude izmerena. Zatim je dalje prosto matemati~ki prora~unatikoliko dugo je proces morao da deluje kako bi proizveo svoje sada{nje rezul-tate. Me|u nekim od procesa koji su kori{}eni kao navodni geolo{kihronometri spadaju unos natrijuma i drugih hemikalija u okean i u jezera izreka, erozija klisura i drugih oblasti teku}om vodom ili vetrom ili gle~erima,izgradnja delti ili drugih sedimentnih nanosa, porast hemijskih nanosa uzemlji{tima ili pe}inama ili drugim mestima, degradiranje stena, akumulacijagodi{njih traka u drve}u ili slojevima jezera, ili drugih osobina ~iji izgled mo`ebiti uslovljen sezonskim promenama, izlazak podzemnih gasova u atmosferu,unos voda preko vulkanizma na zemljinu povr{inu, i razli~iti sli~ni procesi.Postoje tako|e razli~iti astronomski hronometri koji su kori{}eni za odre|iva-nje apsolutne starosti, pri ~emu je ve}ina njih zasnovana na stopi {irenjasvemira i njenih raznovrsnih sastavnih delova, i na brzini svetlosti koja dolaziiz udaljenih galaksija. Najzna~ajniji geolo{ki hronometri su naravno oni koji suzasnovani na fenomenu radioaktivnosti. Razli~iti hemijski elementi su u nekojmeri radioaktivni, raspadaju}i se neprestano u drugi element ili izotop. Stoparaspada se mo`e izmeriti, i ako se mineral koji sadr`i merljive koli~ine iroditeljskog i potoma~kih elemenata prona|e i analizira, onda }e relativno jed-nostavan matemati~ki prora~un dati vremenski period tokom koga jepotoma~ki element akumuliran tim procesom. Me|u najzna~ajnijim metodamaradioaktivnog datiranja spadaju raspad urana i torijuma u radijum, helijum iolovo; rubidijuma u stroncijum, i kalijuma u argon i kalcijum. Ne{to druga~ijegtipa je metod radioaktivnog ugljenika, zasnovan na formiranju radioaktivnihelemenata ugljenika u atmosferi kosmi~kim zra~enjem i njihovo dalje ras-padanje do stabilnog izotopa ugljenika.

Nema sumnje da je znatna ve}ina tih geohronometara dala procene ogeolo{koj starosti daleko ve}oj od bilo kakve mogu}e procene zasnovane nabiblijskoj hronologiji. Procene na osnovu radioaktivnosti, naro~ito (osim umetodi radio-ugljenika) obi~no daju starosne vrednosti procenjene na stotinemiliona godina, a neke i do 3 milijarde godina.

Ali, preciznost i zna~aj bilo kog ili svih takvih merenja su naravno zasno-vani u potpunosti na preciznosti kojom se merenja mogu izvr{iti i pret-postavkama koje ulaze u njihovo tuma~enje. Previ{e malo obzira je uzeto upogledu ograni~enja koja ti faktori name}u.

MMEETTOODDEE OODDRREE\\IIVVAANNJJAA SSTTAARROOSSTTII NNAA OOSSNNOOVVUU OOLLOOVVAA

EEkkssppeerriimmeennttaallnnee ppoottee{{kkoo}}eeRazmotrimo, na primer, razli~ite metode zasnovane na raspadu urana i

torijuma do olova. Svaki od roditeljskih elemenata se raspada nekim proce-com preko odre|enog niza elemenata i izotopa dok ne dostigne stabilno sta-nje. Geohronolo{ka upotreba tih ~injenica zahteva veoma precizna merenjakoli~ina raznovrsnih elemenata u nizu, prisutnih u mineralu, a tako|e i veomaprecizno znanje o odnosnim konstantama raspada. Tehnike za ta odre|iva-nja su krajnje slo`ene i sklone velikoj gre{ci.

Iako su radioaktivna merenja geolo{ke starosti bila {iroko prihva}enanekih pedeset godina i bila odgovorna za {iroko prihvatanje starosti Zemljeprocenjene na milijarde godina, sada se uop{te gledano priznaje da je radkoji je vr{en pre 1950. godine bio prili~no obmanjuju}i, prvenstveno zbogpogre{nih merenja ili tuma~enja merenja. Jedan od glavnih istra`iva~a u ovojoblasti, dr L. T. Oldri~, ka`e:

“Izme|u tog klasi~nog pionirskog rada (to jest, otkri}a nekoliko izotopaurana i olova oko 1930) i 1950, samo je nekoliko starosti minerala pre-cizno odre|eno. Razlog za to je prvenstveno bio potreba da mineral sadr`i1% ili vi{e urana i/ili torijuma, kako bi hemijsko odre|ivanje ta dva ele-menta i potoma~kog elementa, olova, moglo da se izvr{i standardnimtehnikama analiti~ke hemije. ^ak su i za takve minerale, ozbiljne gre{keanalize bile uobi~ajene.”1

Delom zbog neodgovaraju}ih merenja, ve}ina starosti objavljenih u litera-turi se nije slagala me|usobno i zbog toga su bile odba~ene.

“Prona|eno je tokom tog pionirskog perioda da su tri starosti, izvedenena osnovu radioaktivnih serija urana i torijuma, na istom mineralu, ~estobile u protivre~nosti, i u stvari geolo{ka vremenska skala koju je daoHolms (to jest, Artur Holms (Arthur Holmes), predvodnik u razvoju i popu-larizaciji metoda radioaktivnog merenja) je zasnovana delom na pro-tivre~nim starostima koje je veoma te{ko protuma~iti nedvosmisleno.”2

OOrriiggiinnaallnnoo oolloovvooZna~ajniji razlog za gre{ke kod ranije objavljenih starosti je bilo zane-

marivanje faktora originalnog olova u mineralu. O~igledno, ako je odre|enakoli~ina olova u uzorku bila neradioaktivnog porekla, onda bi prora~unatastarost bila prevelika za neodre|enu koli~inu, osim ako “obi~no” olovo nijeprvo odre|eno i odstranjeno iz prora~una. To potvr|uje Knopf:

“Kontaminiraju}e olovo bi na~inilo prora~unate starosti prevelikim, i onose mora uzeti u obzir. Kako bi se izvr{ila pravilna ispravka, naro~ito akoje ispravka zna~ajna, mora se koristiti izotopska analiza obi~nog olovakoje je natalo`eno u istoj oblasti i u isto vreme kada i radioaktivni mi-neral. Neophodnost tog strogog zahteva je shva}ena tek tokom nekolikopro{lih godina.”3

256 257

Po{to su tehnike merenja bile veoma pobolj{ane poslednjih godina i po{tosu ispravke za obi~no olovo na gore iznesenoj osnovi sada izvr{ene u ve}iniprora~una,4 ta kritika danas nije naro~ito ozbiljna. Ali je dobro podsetiti sena istoriju metoda radioaktivnog merenja. Njeni zastupnici su pre 20 i 30 go-dina govorili o njenoj kona~nosti i ispravnosti njenih procena apsolutnog vre-mena podjednako dogmatski kako to ~ine dana{nji istra`iva~i, iako se zna daje ve}ina njihovih prora~una sasvim pogre{na. Mogu}e je da }e i trenutno pri-hva}eni rezultati jednog dana tako|e morati da budu odba~eni, iz sada jo{neprepoznatih razloga.

IIssppiirraannjjee Drugi mogu}i izvori gre{ke tako|e postoje, naravno, i ~esto su kori{}eni

kao osnov za odbacivanje merenja koja su izgledala nemogu}a za uskla|iva-nje sa prihva}enom hronologijom. Han ukazuje na jednu mogu}nost:

“Mogu}e je da je deo olova bio ispran; onda bi procenjena starost bilaprevi{e mala. Me|utim, tako|e je mogu}e da je uran bio uklonjen; ondabi se relativno previ{e olova prona{lo, i procenjena starost bi bila previ{evelika. Sledi da se pouzdane vrednosti olova mogu o~ekivati samo izspecijalno odabranih, gustih mineralnih uzoraka koji su degradirani {to jemanje mogu}e.”5

Ozbiljna verovatno}a zna~ajnog ispiranja urana je jasno prikazana naslede}i na~in:

“Ve}ina magmatskih stena tako|e sadr`i uran u obliku koji je lakorastvorljiv u slabim kiselinama. Harli (Hurley) (1950) je prona{ao da i do90% ukupnih radioaktivnih elemenata nekih granita mo`e biti uklonjenoispiranjem granitne stene slabom kiselinom... Larsen i Fer (Phair) (uprole}e, 1954, str. 80) isti~u da se obi~no i do 40% urana u ve}ini novihmagmatskih stena lako mo`e isprati.”6

Ozbiljnost tih poreme}aja isti~e tako|e i Fol:

“Bezbrojna odre|ivanja su na~injena tom metodom, ali je otkriveno dapremise na kojima se metod zasniva nisu valjane za ve}inu mineralaurana. Postoji jasan dokaz o selektivnom ispiranju urana kiselim vodama,a danas je poznato da je ve}ina radioakivnih minerala sadr`ala odre|enukoli~inu olova kada su se formirali. Kao rezultat toga, ve}ina raniholovo/uran procena starosti je sumnjiva.”7

MMeettooddee ooddrree||iivvaannjjaa iizzoottooppaa oolloovvaaNekoliko pomo}nih metoda je prona|eno za uranijumske serije, kako bi

se prevazi{le neke od tih pote{ko}a. Svaki uklju~uje odnose dva elementa useriji raspada. Svaki izgleda da ima odre|ene prednosti i primene, ali svakitako|e ima sasvim jasne mane. Na primer, u vezi niza koji ide od izotopaurana-238 do izotopa olova-206 (brojevi se odnose na atomske te`ine), Folka`e:

“Glavna mana je ta da se {estovalentni uran lako ispire i da bi radon-222, koji se formira raspadom urana-238, koji ima vreme poluraspada od3,82 dana i, po{to je gasovit, mogao da napusti sistem.”8

Uran-235 se raspada preko razli~itog niza do olova-207, ali je prisutan utako malim koli~inama da dovodi u pitanje svoju korisnost. On je tako|e pod-vrgnut ispiranju, iako ne u tolikoj meri koliko isticanje radona. Obe metodesu tako|e podvrgnute oboga}ivanju ili uklanjanju olova tokom geolo{kog vre-mena.

“Nedostatak olova bi mogao da bude usled gubitka samog olova ili izlas-ka nekog me|u~lana iz lanca raspada... Jo{ uvek nije prona|eno zado-voljavaju}e re{enje pravog uzroka nedostatka olova...”9

Mo`e se usput napomenuti da su ti navodni nedostaci olova, koji sepronalaze u toliko puno minerala, ozna~eni kao takvi, prvenstveno zato {tosu se prora~unate starosti ispostavile nesrazmerno male.

Drugi metod se sastoji od pore|enja relativnih koli~ina dva izotopa olova,206 i 207, koji su prisutni u mineralu, po{to su oni proizvedeni pri razli~itimstopama preko razli~itih nizova raspada. Taj metod se poslednjih godina sma-tra za jedan od najpouzdanijih. Ali:

“U stvari, u ovoj metodi se javlja vi{e gre{aka. Gubitak radona-222pove}ava odnos olovo/olovo i procenjenu starost. Prili~no velika gre{kamo`e da nastane neizvesno{}u sastava prvobitnog olova. Ta gre{ka mo`eda prema{i procenjene vrednosti kada se koriste mla|i uranijumovi mi-nerali koji sadr`e ~ak i male koli~ine prvobitnog olova, {to je jasno uvideoHolms kada je metod prvi put predlo`en. Prisustvo starog radioaktivnogolova (formiranog na prethodnom mestu roditeljskog urana) mo`e daprouzrokuje veliku gre{ku. Istrumentalne gre{ke u spektrometriji mogu daproizvode stalno velike navodne proporcije olova-204 i olova-207.Preraspored elemenata obnovljenog hidrotermalnom aktivno{}u mo`e dabude ozbiljan izvor gre{ke u svim metodama zasnovanim na olovu.”10

KKoonnttaammiinnaacciijjaa rraaddiiooaakkttiivvnniimm oolloovvoommJedan od gore navedenih izvora gre{ke mo`e da bude naro~ito zna~ajan.

Iako je sada uobi~ajeno da se poku{a da se dozvoli kontaminacija prvobit-nim obi~nim olovom, pretpostavljaju}i da prisustvo olova-204 u mineraluukazuje na takvu kontaminaciju, izgleda tako|e sasvim mogu}e da mnogi, ilive}ina, takvih minerala mogu podjednako dobro da sadr`e odre|enu koli~inukontaminiraju}eg radioaktivnog olova iz nekog drugog izvora; ako je tako,prora~un starosti bi naravno bio previ{e velik za sasvim nepoznatu koli~inu.Mogu}nost da se ovaj tip fenomena odigrava ukazana je nedavnim istra`iva-njem na Univerzitetu u Torontu:

“Postoje odre|eni tipovi olova koji su ozna~eni kao abnormalni, koji imajuodnose izotopa koji izgleda, na prvi pogled, ne u~estvuju u toj pravilnos-ti. Verujemo da su dodatne koli~ine radioaktivnog olova dodate tom olovu,u vreme ili pribli`no oko vremena kona~ne mineralizacije. To jest, abnor-malno olovo je jednostavno obi~no ne-abnormalno olovo koje je bilo daljeizmenjeno.”11

258 259

Spomenuti autori su bili zabrinuti oko ~injenice da je previ{e radioaktivnogolova bilo prisutno u odre|enim, navodno drevnim olovnim rudama kako bise uskladile sa teroijom da je “obi~no” olovo bilo jednoli~no oboga}ivanotokom geolo{kog vremena porastom radioaktivnog olova, {to se pokazujeve}om proporcijom izotopa olova-204 u starijim obi~nim olovima. Ta abnor-malna olova prikazuju manje olova-204 nego {to bi bilo prisutno na osnovuteorije. Me|utim, stvar od pravog zna~aja je da je time o~igledno da radioak-tivno olovo mo`e da kontaminira bilo koji mineral koji sadr`i uran-olovo zaneodre|enu koli~inu i da time na~ini besmislenom bilo kakvu procenu starostina osnovu njega.

Da je takva kontaminacija obi~nih nanosa olova radioaktivnim olovomdaleko od toga da bude retka, ukazano je na slede}i na~in:

“Prava obi~na olova su verovatno nastala ispod Zemljine kore, a abnor-malna olova su zauzvrat nastala iz njih, razli~itim radioaktivnim kontami-nacijama u Zemljinoj kori. Tako obi~na i abnormalna olova formiraju seri-je, a ne dve razli~ite grupe. [tavi{e, verovatno je da se apsolutno obi~noolovo ne pojavljuje na zemljinoj povr{ini, po{to su sva verovatno primilabar malu koli~inu radioakivnog kontaminiranja koje je do{lo iz omota~a.”12

Tako, kako Bojl uvi|a:

“Odnos izotopa olova u izvo|enju njihovog olova iz takvih stena, prematome, ne predstavlja ni meru starosti nanosa ni starost sedimentnihstena ve} predstavlja funkciju slo`enih geohemijskih procesa kroz koje jeolovo moralo da pro|e.”13

Uprkos neizbe`no nepoznatoj koli~ini radioaktivne kontaminacije svihnaslaga olova, teorija da je obi~no olovo bilo jednoli~no oboga}ivano poste-penim nagomilavanjima radioaktivnog olova tokom geolo{kog vremena jena~injena osnovom verovatno najzna~ajnije sada{nje geolo{ke procenetotalne starosti Zemljine kore, vode}i do cifre reda veli~ine 5 milijardi godi-na. Kako Harison Braun tvrdi:

“Prema tome, samo na osnovu sastava izotopa obi~nih olova mo`emo daka`emo da starost Zemlje verovatno le`i negde izme|u 3,1 i 5,6 milijar-di godina.”14

Ovakva vrsta prora~una, iako sadr`i brojne neproverljive pretpostavke, jebila {iroko prihva}ena, ali postoji puno ljudi koji ostaju neube|eni. Posleprili~no duge i prisiljavaju}e kritike metoda, naro~ito na osnovu njegovihveoma suptilnih i naga|aju}ih pretpostavki, tri autora (jedan sa Kalifornijskogtehnolo{kog instituta, jedan iz Karnegi instituta u Va{ingtonu, jedan saUniverziteta u ^ikagu) zaklju~uju:

“Imaju}i u vidu dokaze za obimno me{anje, izgledalo bi suprotno ~injeni-cama pretpostaviti razli~ite fiksirane odnose olovo-uran koji su postojalimilijardama godina. Zahtevi pretpostavki metoda olova su toliko veliki daje neverovatno da }e ikada dati preciznu starost.”15

Izgledalo bi, prema tome, da je sasvim mogu}e da bilo koji nanos olovaili bilo kog minerala koji sadr`i olovo (uklju~uju}i uranijumske minerale na koji-ma je ve}ina procena starosti zasnovana) sadr`i zna~ajne, iako nepoznate

koli~ine une{enog radioaktivnog olova. To bi neizbe`no na~inilo sve takveprocene starosti prevelikim za nepoznatu koli~inu.

“Iz ovih primera je sasvim o~igledno da koli~ina akumuliranog radioak-tivnog olova, koje je dodato naslagama, predstavlja odlu~uju}i faktor uprocenama starosti i mora biti poznata pre nego {to bilo kakva starostmo`e biti pripisana naslagama.”16

DDrruuggee mmeettooddeeDruge metode su tako|e kori{}eni do neke mere, na primer, odnos tori-

jum/olovo-208. Me|utim, kako Oldri~ ka`e:

“Dve uran-olovo starosti se ~esto prili~no zna~ajno razlikuju me|usobno,i torijum-olovo starost na istom mineralu je skoro uvek drasti~no manjaod bilo koje druge.”17

Izgleda da zadovoljavaju}e obja{njenje ovog spora jo{ uvek nije dostupno:

“Ve}ina starosti dobijenih metodom olovo/torijum se ne sla`e sa staros-tima istih minerala prora~unatih drugim metodima olova. Razlog za to nes-laganje je u velikoj meri nepoznat.”18

Slede}i metod je metod olova-210, pri ~emu je olovo-210 jedan stupanju nizu raspada koji vodi do olova-206. Odnos olova-206 prema olovu-210 sekoristi za propra~unavanje starosti minerala. Ali kako Fol ka`e:

“Na `alost, metod olova-210 je podlo`an sli~nim gre{kama kao i metodeolovo/uran, i olovo/olovo, usled gubitka sastojaka radioaktivnog niza ispi-ranjem ili osloba|anjem.”19

Veoma lak gas, helijum, je proizvod raspada urana i torijuma, zajedno saolovom, i merenja helijuma u mineralima su dugo vremena bila kori{}ena zanazna~avanje starosti. Metod je imao puno uspona i padova u naklonostigeofizi~ara, usled eksperimentalnih pote{ko}a i navodne lako}e curenja heli-juma. U nedavnoj kritici sada{njeg statusa svih razli~itih metoda radioaktivnogdatiranja, dr Adolf Knopf zaklju~uje:

“Zbog takvih nesigurnosti oko odre|ivanja starosti helijumom, metod jeponovo pao u skoro potpunu neupotrebu.”20

NNeeooddggoovvaarraajjuu}}ee ssttaarroossttii Posle nabrajanja svih razli~itih zahteva za uspe{no odre|ivanje starosti

metodom olova, Rankama ka`e:

“Nije analiziran nijedan radioaktivni mineral koji zadovoljava sve tezahteve. Shodno tome, gre{ke se verovatno uvla~e u prora~une starostina osnovu olova. Naro~ito je promena radioaktivnih minerala uzrokgre{aka u vrednostima starosti. ^ak i najsve`iji minerali su obi~no dobiliili izgubili male koli~ine sastojaka.”21

Imaju}i u vidu sve izvore gre{aka u razli~itim metodima niza uran-torijum,malo je ~udno da je ve}ina merenja starosti utvr|ena kao nepodesna i bilaodba~ena. Samo nekoliko minerala koji daju slaganje sa vi{e metoda se sada

260 261

smatraju za pouzdane, a njih je toliko malo da se bar neka od ovih navod-nih slaganja mogu objasniti na osnovu ~iste slu~ajnosti.

“Izgleda da je najbolji kriterijum za pouzdano odre|ivanje starosti slaga-nje starosnih vrednosti prora~unatih na osnovu odnosa olova-207/olova-206, olova-206/urana-238, i olova-207/urana-235, iako starosti olova-208/torijuma-232 mogu da se ne sla`u. Ova sre}na situacija se javlja uslu~aju nekih pegmatitskih radioaktivnih minerala, i u slu~aju nekoliko ura-novih oksida, ali izgleda da je to pre izuzetak, a ne pravilo.”22

MMEETTOODD RRUUBBIIDDIIJJUUMMAAPored svih pote{ko}a na koje se nailazi u ovim metodama, one su bile

ograni~ene korisnosti zbog krajnje retkosti minerala urana i torijuma, naro~itou fosilnim stenama. Shodno tome, velika pa`nja je u pro{loj deceniji datarazvoju metoda koje uklju~uju radioaktivne izotope alkalnih metala, rubidijumai kalijuma. Oni su daleko ~e{}i, a minerali kalijuma se naro~ito ~estopronalaze u sedimentinim stenama.

Jedan od glavnih istra`iva~a u razvoju metoda rubidijum-stroncijum je biodr Oto Han. Glavno pitanje oko metoda je bio nedostatak slaganja u vezistope raspada rubidijuma. Han ka`e:

“Me|utim, za ovaj metod je neophodno znanje o stopi preobra`aja rubidi-juma u stroncijum. Krajnja odluka u vezi vremena poluraspada tek trebada se donese.”23

Ahrens, drugi vode}i istra`iva~ u ovoj oblasti, daje listu razli~itih odre|iva-nja vremena poluraspada rubidijuma koja su na~inili razli~iti nau~nici, pokazu-ju}i variranje izme|u 48 i 120 milijardi godina.24 Dalje ograni~enje predstav-lja veoma mala koli~ina prisutnog stroncijuma i ~injenica da ve}ina te koli~inemo`e da bude neradioaktivna.25

MMEETTOODD KKAALLIIJJUUMMAAPre deset godina se pokazalo da se kalijum raspada preko dva razli~ita

procesa do kalcijuma i gasa argona. Zbog velike koli~ine minerala kalijuma usedimentnim stenama, to je izgledalo kao potencijalno veoma plodnogeohronolo{ko sredstvo. Me|utim, ponovo postoje ozbiljne pote{ko}e. KakoVeteril ka`e:

“Dva osnovna problema su bili nesigurnost oko konstante radioakivnograspada kalijuma i sposobnost minerala da zadr`i argon koji je nastao timraspadom.”26

Iako su stope raspada jo{ uvek stvar velikih nesigurnosti, ozbiljniji prob-lem predstavlja gubitak argona. Kalijum se nalazi prevashodno u feldspatimai liskunu, i smatra se, na osnovu uporednih merenja starosti sa drugim meto-dama, da je feldspat uop{teno gledno izgubio oko polovine koli~ine svogradioaktivnog argona preko osloba|anja iz minerala. Me|utim, tvrdi se daliskun, uop{teno gledano, mo`e da zadr`i ve}inu argona. Ali, ponovo Veterilpriznaje:

“Imaju}i u vidu ~injenicu da se srazmerno nizak nivo zadr`avanja ponekadjavlja ~ak i u slu~aju liskuna, merenja starosti kalijum-argon iz uzorkaliskuna ne daju potpuno pouzdanu vrednost starosti.”27

Prema tome, kako ispitujemo jedan po jedan razli~ite metode radioak-tivnog datiranja za odre|ivanje geolo{ke starosti pronalazimo da svaki nailazina mnoge ozbiljne probleme u svojoj upotrebi, dovoljne da bace veliku sum-nju na pouzdanost bilo kakve starosti prora~unate na osnovu njih. Metod kali-jum-kalcijum je jo{ nepouzdaniji od metoda kalijum-argon, usled ~injenice daje radioaktivni kalcijum (atomske te`ine 40) nemogu}e razlikovati od drugogkalcijuma-40, koji se ~esto nalazi prisutan u mineralima kalijuma. Han ka`e:

“Na `alost, kalcijum-40 je naj~e{}i partner regularno pome{anog ele-menta kalcijuma. Prema tome, samo u veoma starim kalijumovim mine-ralima, skoro u potpunosti slobodnih od kalcijuma, mogu}e je prona}i kraj-nje preciznom spektroskopijom mase veoma mali pomeraj odnosa izotopakalcijuma, i tako koristiti aktivnost kalijuma za odre|ivanje starosti.”28

ZZNNAA^̂AAJJ RRAADDIIOOAAKKTTIIVVNNOOGG DDAATTIIRRAANNJJAATako postaje o~igledno da merenja kori{}enjem radioaktivnosti nisu ni pri-

bli`no toliko precizna niti pouzdana kako ve}ina pisaca to predstavlja. Velikaraznovrsnost mogu}ih eksperimentalnih gre{aka i fizi~kih izmena u koli~inamakoje se mere su se me|usobno kombinovale kako bi proizvele tako veliki ste-pen statisti~ke razbacanosti u rezultatima prora~una, naro~ito kada seuporede sa geohronolo{kim implikacijama povezane stratigrafije, da je velikave}ina merenja morala da bude odba~ena kao beskorisna za `eljenu svrhu.Samo je relativno mali broj bio prihva}en.

Ali, naravno da }e se odgovoriti da su, iako eksperimentalne gre{ke moguda budu zna~ajne, merenja jo{ uvek dovoljno precizna da daju u ve}inislu~ajeva starosti bar pravog reda veli~ine. Na primer, merenje koje ukazujena starost, recimo od jedne milijarde godina, te{ko da mo`e da budepogre{no za faktor ve}i od deset, a to bi jo{ uvek dalo sto miliona godina,{to se nikako ne mo`e uporediti sa nekoliko hiljada godina ukazanih u Bibliji.[tavi{e, tvrdi}e se da ~ak iako bilo koje dato merenje starosti mo`e da budepotpuno pogre{no usled ispiranja ili osloba|anja, ili nekog drugog efekta,postoje mnogobrojni slu~ajevi danas poznati gde su procene starostiproverene sa dve ili vi{e razli~itih metoda nezavisno. Izgledalo bi neverovat-no da bi se elementi, koji su u pitanju, toliko izmenili na takav na~in da nas-tavljaju da daju podjednake starosti; prema tome, takvo slaganje nezavisnihmerenja bi izgledalo kao jak dokaz da se promena nije odigrala i da je pro-cenjena starost prema tome valjana.

Me|utim, mi odgovaramo da bi nas biblijski opis Zemljine istorije, sageolo{kim okvirom koji je njime obezbe|en, naveo da postuliramo upravo tuizjavu o radioaktivnim dokazima. O~ekivali bi da radioaktivni minerali ukazujuna veoma velike starosti i o~ekivali bi da se razli~iti elementi u istom mine-ralu, ili razli~itim mineralima iste formacije, sla`u me|usobno. ^injenica datoliko puno prora~una ne uspeva da se slo`i ili da stane na pravo mesto ustratigrafskom redosledu je sna`no svedo~anstvo da jednoli~ni procesi ne

262 263

sa~injavaju normu u Zemljinoj istoriji. Veliki broj “neodgovaraju}ih starosti”,“abnormalnih olova”, i tome sli~no, svedo~i o intenzivnoj aktivnosti me{anjatokom Potopa i drugih katastrofi~kih geolo{kih doga|aja.

To mnogima mo`e da izgleda kao iznena|uju}e tvr|enje, ali samo kratkorazmatranje bi trebalo da bude dovoljno da poka`e njegovu opravdanost.Celokupni problem se sastoji u osnovnim pretpostavkama koje su uklju~eneu metod radioaktivnog merenja. Pored problema merenja i promene o kojimasmo ve} govorili, postoje dve osnovne pretpostavke koje su uvek prisutne.Jedna je da su svi identifikovani radioaktivni izotopi nastali od roditeljskog izo-topa radioaktivnim raspadom. Druga je da je stopa raspada oduvek bila istakao danas. Obe ove pretpostavke su apsolutno neophodne kako bi dobili bilokakvu vrstu smislenog merenja starosti. Ali, nijedna pretpostavka ne mo`enikako biti opravdana ako je biblijski opis ta~an. One izri~ito negiraju dvebo`anski otkrivene ~injenice o istinskom Stvaranju, i bar jednu o velikomprekidu u jednoli~nim procesima u prirodi u vreme Potopa.

^̂IINNJJEENNIICCAA OO ““OODDRRAASSLLOOMM”” SSTTVVAARRAANNJJUU II ““IIZZGGLLEEDDUU SSTTAARROOSSTTII””Ve} smo pokazali29 da Biblija sasvim jasno i neosporno govori o ~injeni-

ci o “odraslom” stvaranju - sa “izgledom starosti” nekakve vrste koja semo`e uporediti sa “izgledom starosti” zrelog Adama od prvog trenutka nje-govog postojanja.30 To Stvaranje je moralo da uklju~uje sve hemijske ele-mente koji su ve} organizovani u svim organskim i neorganskim hemijskimjedinjenjima i me{avinama neophodnim za odr`avanje procesa na Zemlji i`ivota na Zemlji. Me|u tim procesima je i fenomen radioaktivnosti. Mo`da jemogu}e da su samo roditeljski elementi niza radioaktivnog raspada bili prvo-bitno stvoreni, ali je daleko skladnije sa celokupnim konceptom o potpunomStvaranju re}i da su svi elementi niza bili tako|e stvoreni istovremeno,najverovatnije u stanju radioaktivne ravnote`e.

To zna~i da su, uz svaki mineral koji je sadr`ao radioaktivne elemente,tako|e pri prvobitnom Stvaranju svi potoma~ki elementi u nizu raspada biliprisutni, uklju~uju}i neke od krajnjih stabilnih proizvoda. Takav koncept jenesumljivo {okantan za um doslednog unifomiste, ali ne postoji ni{tanemogu}e ili nerazumno u vezi sa njim. U stvari, ako izuzmemo negiranje pos-tojanja bilo kakvog Tvorca ili prvobitnog Stvaranja, mora se logi~no do}i donekog mesta u dugom nizu sekundarnih uzroka gde je ne{to bilo stvoreno.Ako je tako, to ne{to je, u trenutku svog stvaranja, moralo da ima “izgledstarosti”. A jedini na~in na koji bi mogli da odredimo njegovu “pravu starost”bi bio kroz bo`ansko otkrivenje. “Prividna starost” bi mogla naravno da budeizvedena za to ne{to na osnovu bilo kakvih procesa promene koji su biliopa`eni u vezi sa njim, ali to ne bi bila prava starost.

Ali, to je upravo bila situacija na koju nailazimo u vezi sa tim radioak-tivnim elementima i sa mnogim drugim geohronometrima. Sasvim je razum-no i dosledno sa u su{tini efikasnim i dobrim karakterom Boga, kao i sa nje-govim otkrivenjem u vezi ~injenica, da bi On stvorio celokupan svemir kaopotpun, delotvoran, funkcionalan mehanizam. Krajnje surov proces skoronezaustavljive evolucije koja vodi do ~oveka kao svog cilja, kako obi~nozami{ljaju uniformisti (ili bar teisti~ki uniformisti), je sa druge strane potpuno

nedosledan sa Bo`jim karakterom i mudro{}u. Prema tome, na kraju ipak nijeneozbiljno, ve} savr{eno razumno, pretpostaviti da je Bog direktno stvorio sveradioaktivne elemente, kao i svi druge elemente.

O~igledno pitanje koje nastaje u vezi toga da li bi “prividne starosti” takostvorenih minerala, kako to ukazuju relativne koli~ine “roditeljskih” i“potoma~kih” elemenata koji su sadr`ani u njima, bile me|usobno razli~iteili bi ispoljavale neku doslednu vrednost; a ako je ovo drugo u pitanju, kojavrednost prividne starosti bi mogla da bude predstavljena.

U odsustvu specifi~nog otkrivenja, izgleda nemogu}e re{iti to pitanje upotpunosti. Me|utim, teolo{ki je opravdanije, i prema tome razumnije,zaklju~iti da su svi ti drevni satovi, po{to su bili “navijeni” u isto vreme,tako|e postavljeni da “pokazuju” isto vreme. Bez obzira koje je to“pode{avanje” bilo,31 mo`emo ga zvati “prividna starost” Zemlje, ali “pravastarost” Zemlje mo`e biti poznata samo na osnovu bo`anskog otkrivenja.

VVAARRIIJJAACCIIJJEE UU SSTTOOPPAAMMAA RRAASSPPAADDAA

PPrreettppoossttaavvlljjeennoo nneevvaarriirraannjjeeAli, to nije jedina pretpostavka u prora~unima starosti. Bez obzira da li je

prvobitni mineral bio “pode{en” da pokazuje odre|eno vreme pri trenutkusvog stvaranja, ili ne, i dalje ne bismo mogli sigurno da znamo kakav je tajprvobitni uslov bio, po{to ne mo`emo da znamo do kog obima je stopa ras-pada varirala od tog vremena.

Mogu}e je, naravno, meriti ili proceniti stope raspada koje danas posto-je za svaki radioaktivni niz i za svaki stupanj u nizu, a to je i u~injeno. Kao{to smo videli, zna~ajna pitanja jo{ uvek postoje u vezi prave vrednosti zamnoge od ovih konstanti raspada, ali vrednosti najzna~ajnijih su poznate dobar pravog reda veli~ine. A naravno, tvrdnja je izneta da se te stope raspa-da nisu nikada menjale i da ih je, prema tome, opravdano koristiti uprora~unavanju starosti. Velike temperature, pritisci, fizi~ka stanja, hemijskekombinacije, itd. su primenjivani nad radioaktivnim elementima bez bilokakvog zna~ajnog ukazivanja na rezultuju}e promene konstanti raspada. Tvrdise da nijedna pro{la promena u kopnenim sredinama, kako se shvata naosnovu uniformisti~kih principa, nije mogla da bude van obima ovih labora-torijskih istra`ivanja. Zbog toga se tvrdilo da se stope raspada nikada nisupromenile.

Me|utim, nema ni{ta su{tinski nepromenljivo u pogledu ovih stopa ras-pada. To je dokazano ~injenicom da se pokazalo mogu}im promeniti neke odnjih bar u maloj meri, u laboratorijama.

“Eksperimenti sa raspadom dva ve{ta~ka izotopa za koje se smatra dasu najosetljiviji na promene atomske strukture (berilijum-7 i aktiviranostanje tehnicijuma-99) su pokazali da stopa raspada mo`e da se promeni,ali je promena krajnje mala.”32

Te promene su nastale usled promena u hemijskim jedinjenjima u kojimasu ovi elementi bili deo, ali sli~ne male promene u odre|enim stopama ras-pada mogu biti ostvarene pritiskom.33

264 265

PPrroocceessii rraassppaaddaaPostoji nekoliko tipova radioaktivnog raspada za koje se zna da se odi-

gravaju u prirodi. Alfa raspad se sastoji od izra~ivanja jezgra atoma helijuma-4 iz jezgra velikih atomskih te`ina. To je tip raspada koji zapo~inje nizoveurana i torijuma, ~iji raspad na kraju rezultira olovom i helijumom sa neko-liko me|uelemenata u nizu. Beta raspad se sastoji od izra~ivanja iz jezgrabeta ~estice (elektrona) i neutrina; to je proces raspada koji je uklju~en uformiranje stroncijuma-87 od rubidijuma-87, i kalcijuma-40 od kalijuma-40.Tre}i tip raspada je zarobljavanje orbitalnog elektrona jezgrom, pra}enoizra~ivanjem X zraka. Formiranje argona-40 iz kalijuma-40 je ovog tipa. ^etvr-ta vrsta raspada je nuklearna fisija, kojom se jezgro deli na dva razli~ita dela.To je dejstvo atomske bombe, ali se tako|e javlja i u prirodi. Izotop uran-235je podvrgnut fisiji uz pomo} slobodnih neutrona na zemlji, iz bilo kog izvora.Uran-238 i torijum-232 podle`u procesu spontane fisije, pri ~emu se pojedi-na~ni atomi, pod pritiskom velikog unutra{njeg protonskog nelektrisanja,spontano cepaju na dva dela. U tom procesu, osnovni proizvodi su retki gaso-vi ksenon i kripton, zajedno sa neutronima i drugim ~esticama.

Svaki od tih procesa se u su{tini tuma~i kao statisti~ki proces, pri ~emuje odre|ena stopa raspada funkcija verovatno}e povezana sa tipom procesai elementom koji je u pitanju. Za svaki se zna da je povezan sa strukturomatomskog jezgra i razli~itih nuklearnih sila i ~estica. Ali, iako su intenzivnaistra`ivanja posve}ena savremenoj nuklearnoj fizici pru`ila ogromnu koli~inuinformacije o razli~itim nuklearnim ~esticama i reakcijama, ve}ina tih formu-lacija je jo{ uvek uveliko empirijska, sa samo malim osnovnim shvatanjem otome za{to se jezgro pona{a na taj na~in. Kako je Berd rekao:

“Shvatamo sasvim dobro {ta je to nuklearna struktura; ali tek po~injemoda uvi|amo za{to je takva.”34

Sli~no tome, D`ord` Gamov, koji je dao mnoge zna~ajne doprinose nuk-learnoj fizici, uklju~uju}i naro~ito sada{nje tuma~enje procesa alfa raspada,u nedavnom pregledu isti~e:

“Iako eksperimentalna istra`ivanja tih novih ~estica otkrivaju nove iuzbudljive ~injenice o njima skoro svakog meseca, teoretski progres ushvatanju njihovih osobina skoro da stoji u mestu.”35

AAllffaa rraassppaadd ii ppootteenncciijjaallnnaa bbaarriijjeerraaU pogledu procesa alfa raspada, koji predstavlja najzna~ajniji proces sa

gledi{ta merenja geolo{kog vremena, najbolje teoretsko obja{njenje do danasrazvijeno predstalja Gamov predlog, formulisan na osnovu mehanike talasa istatisti~ke verovatno}e. Po tom konceptu, iako je energija alfa ~estice izgle-da previ{e mala kako bi joj omogu}ila da savlada “potencijalnu barijeru jez-gra”, energije koja okru`uje jezgro, svejedno ona ima odre|enu malu verovat-no}u da to u~ini.

“Po klasi~noj mehanici, ~estice koje dolaze ka jezgru ili ga napu{tajumogu da savladaju potancijalnu barijeru samo ako je njihova kineti~kaenergija ve}a od maksimalne visine barijere. Eksperimentalne ~injenice

pokazuju, me|utim, da to definitivno nije tako. Primer je predstavljen jez-grom urana, koje ima pre~nik od 9 x 10-13 cm i koje je okru`eno poten-cijalnom barijerom od 27 MeV. Po{to alfa ~estice koje napu{taju uran uprocesu svog prirodnog raspada imaju energiju od samo 4 MeV, te{ko jeshvatiti kako uop{te mogu da pre|u preko barijere... Ispostavlja se, ustvari, da mehanika talasa ~estice omogu}ava ~estici da ~ini stvari kojebi joj bile potpuno zabranjene klasi~nom mehanikom... Koriste}i talasnumehaniku, mo`emo da prora~unamo da je {ansa prolaska oko 1 u1038.”36

Simbol MeV ozna~ava “milion elektron volti”, pri ~emu je elektron voltenergija koja se name}e samo jednom elektronu kada se ubrza jednimvoltom elektri~nog potencijala. (Sli~no tome, KeV ozna~ava “hiljadu elektronvolti”.) Verovatno}a prelaska alfa ~estice preko energetske barijere jepove}ana sna`nim nuklearnim silama u atomu u zavisnosti od odnosa izme|uenergije ~estice i barijere, a ti faktori variraju na neki u potpunosti neshva}enna~in od jedne vrste jezgra do druge. [to je bli`e energija alfa ~estice energi-ji barijere, verovatniji je izlazak bilo koje pojedina~ne ~estice, i prema tome,br`i je op{ti raspad jezgra. Dakle, “konstanta raspada” bilo kog datogradioaktivnog elementa zavisi od relativnih energija koje su sadr`ane u jez-gru.37

SSppoolljjaa{{nnjjii iizzvvoorrii eenneerrggiijjeeOvde le`i razlog za konstantnost tih stopa raspada. Energije su toliko

velike da je bilo koji spolja{nji izvor energije, bilo fizi~ki ili hemijski, previ{emalog reda veli~ine da bi imao bilo kakav efekat.

“Po{to je Raderford postao u potpunosti ube|en da radioaktivni raspadte{kih elemenata nastaje usled unutra{nje nestabilnosti njihovih atomskihjezgara, njegova razmi{ljanja su se okrenula ka mogu}nosti proizvodnjeve{ta~kog raspada lak{ih i normalno stabilnih jezgara njihovim podvrga-vanjem jakim spolja{njim silama. U to vreme je bilo dobro poznato dastope radioaktivnog raspada nisu bile pod uticajem visokih temperatura ilihemijskih interakcija, ali to bi moglo da bude jednostavno zato {to suenergije koje su bile uklju~ene u termi~ke i hemijske fenomene previ{emale u pore|enju sa fenomenom raspada jezgra.”38

Raderford je nastavio da bombarduje svoja jezgra alfa ~esticama visokeenergije, a celokupna naredna istorija nuklearne fizike je pokazala mogu}nostprobijanja jezgra, preko potencijalne barijere, samo uz uslov da se koristi izvordovoljno velike energije.

Prema tome je o~igledno da se osnovni odnosi raspada mogu promenitiako bi se u~inilo ne{to {to bi promenilo odnos izme|u energije i alfa ~esticeu jezgru i nuklearnih sila koje stvaraju potencijalnu barijeru. Iako je ta~napriroda tih sila jo{ uvek nepoznata, izgleda o~igledno da su potrebni nekispolja{ni izvori dovoljno velikog energetskog nivoa. Pritisci, temperature,hemijske reakcije i obi~na zra~enja su neodgovaraju}a, i prema tome, stoperaspada su izgleda konstante. Svejedno, ako bi se sredina visoko energet-

266 267

skog zra~enja mogla nametnuti elementima, izgleda sigurno da bi seravnote`e, a time i fenomen raspada, izmenili.

Takvu sredinu bi moglo biti te{ko, ako ne i nemogu}e, nametnuti u labo-ratoriji, a u svakom slu~aju navodno nije mogla da bude proizvedena u bilokoje vreme tokom Zemljine pro{le istorije kao geolo{ka sredina i prema tomenije mogla da ima bilo kakav uticaj na konstante raspada.

Ali, ovo je u potpunosti proizvoljna pretpostavka. Takva sredina zaista pos-toji, upravo sada, u Zemljinoj gornjoj atmosferi, gde velika raznovrsnostzra~enja, uklju~uju}i ~estice fantasti~no visokih energija, postoji u obilju. Akoje bilo kakav zna~ajan deo tog zra~enja bio ikada u pro{losti u stanju dapro|e kroz donju atmosferu i u Zemljinu koru, morao je da ima nekakavzna~ajan efekat na stope radioaktivnog raspada nestabilnih atomskih jezgara.Imaju}i u vidu biblijski zapis Stvaranja i Potopa, izgleda verovatno da je veli-ka koli~ina tog zra~enja mogla da stigne do Zemljine povr{ine tokomStvaranja, pre uspostavljana Zemljinog toplotnog vodenog omota~a i tokomPotopa, neposredno po{to je on pao u obliku ki{e, i pre razvoja sada{njegatmosferskog re`ima.

KKoossmmii~~kkoo zzrraa~~eennjjeeOd naro~itog interesa u vezi sa ovim predmetom su veoma intenzivni

kosmi~ki zraci. Karakter tih zraka je predstavljen na slede}i na~in:

“Kao prvo, primarno kosmi~ko zra~enje, to jest, zraci koji postoje usvemiru, sastavljeno je od atomskih jezgara koja putuju brzinama koje sutoliko ogromne da se pribli`avaju brzini svetlosti (300.000 km u sekun-di).”39

Zraci su uglavnom sastavljeni od jezgara atoma, mnogih hemijskih ele-menata, naro~ito vodonika i helijuma, ali tako|e sadr`e te`e elemente.Energije tih ~estica su ogromne, variraju}i od jedne milijarde do preko mili-jardu milijardi elektron volti, daleko iznad sposobnosti najve}eg akceleratorakojeg je napravio ~ovek (uporediti sa 27 miliona elektron volti energetskombarijerom u atomu urana). Ogromna energija ovog zra~enja, dok ulazi u gor-nju atmosferu i dok se sudara sa atomima vazduha, rezultuje formiranjemsekundranog toka naelektrisanih ~estica u veoma raznovrsnom obliku.

“Pre nego {to te ~estice (to jest, primarno kosmi~ko zra~enje) mogu dastignu do Zemljine povr{ine moraju da pro|u kroz atmosferu. Omota~ vaz-duha koji prekriva na{u planetu te`i je nego {to mnogi uvi|aju - podu-daran je sa slojem vode debelim 10 metara. ^ak ni ogromna energija pri-marnih kosmi~kih zraka nije dovoljna da im omogu}i da pro|u kroz tumateriju nepromenjeni. Me|utim, ostaci koji nastaju posle njihovih sudarasa atomima vazduha sti`u do povri{ne Zemlje i u stvari su registrovaninekoliko desetina metara pod zemljom. Me|u te ostatke, pored protonai neutrona od kojih su atomi na~injeni, spadaju i mezoni, nestabilne~estice povezane sa strukturom jezgra koje nisu vrlo dobro shva}ene dodanas, gama zraci, kao oni koje odaje radijum, koji imaju samo ne{tove}u mo} probijanja, i pozitivni i negativni elektroni.”40

Iako srazmerno malo kosmi~kog zra~enja stvarno stigne danas doZemljine povr{ine, deo koji zaista stigne ukazuje na ogromnu energiju kojusadr`e odre|ene ~estice.

“Izuzetna probojna mo} kosmi~kih zraka je pokazana, pre svega, njihovomsposobno{}u da pro|u kroz Zemljinu atmosferu ~ija je apsorpciona mo}za jonizuju}e zra~enje pribli`no podudarna olovu jednog metra debljine. Ali,to nije sve. Zraci su detektovani pod zemljom i pod vodom na razdaljina-ma koje su ekvivalentne sa 1.400 m vode ispod Zemljine povr{ine. Samo~estice sa vi{e milijardi elektron volti energije su mogle da se probiju dotakvih dubina.”41

Deo kosmi~kog zra~enja koji sti`e do Zemljine povr{ine se izgleda sasto-ji pre svega od mezona velike energije, zajedno sa odre|enom koli~inom neu-trona, elektrona, protona i fotona. Mezoni su ~estice koje imaju masu na sre-dini izme|u elektrona i protona, i koje se raspadaju veoma brzo u elektrone.

Postavlja se pitanje kakvi bi efekti mogli da nastanu na zemljinoj povr{inikada bi zna~ajan deo te “te{ke komponente” kosmi~kog zra~enja, a ne samomali i bezna~ajan deo, mogao da stigne do Zemlje. Nije sigurno da li se nato pitanje mo`e odgovoriti na osnovu sada{njeg znanja, po{to takva sredinanije proizvodljiva, ~ak i u najve}im akceleratorima.42

Ali je izgleda veoma verovatno da bi takva sredina, koja je mogla dastigne do Zemljine povr{ine bar u izvesnoj meri i tokom prvog dana Stvaranjai tokom perioda Potopa, a mogu}e je i tokom drugih perioda vremena, imalazna~ajan efekat naro~ito na takve radioaktivne elemente. Bombardovanje tihatoma, koji su ionako u osnovi nestabilni, velikim koli~inama raznih vrsta~estica veoma velike energije, svakako bi moralo da doprinese toj nestabil-nosti. Ili, da ka`emo to na drugi na~in, dodavanje velikih koli~ina spolja{njeenergije u atomsko jezgro bi obezbedilo potrebnu energiju da alfa ~estice idruge grupe savladaju energetsku barijeru zadr`avaju}i normalno ve}inu njihunutar jezgra.

To zna~i, ne samo da je mogu}e, ve} je i veoma verovatno, da bi stoperaspada radioaktivnih elemenata bile daleko vi{e nego danas tokom najmanjedva perioda Zemljine istorije. Me|utim, izgleda da ne postoji na~in na osnovusada{njeg znanja kojim veli~ina porasta stopa mo`e sada biti odre|ena.

VVaann AAlleennoovv ppoojjaass zzrraa~~eennjjaaTako|e su mogli da postoje neki drugi izvori zra~enja i energije tokom tih

perioda. Prosta ~injenica da je koli~ina aktivno radioaktivnog materijala uZemlji morala prvobitno da bude ve}a nego {to je to danas slu~aj, pred-stavljala bi jedan takav sredinski faktor. Tako|e, jedan od rezultata istra`iva-nja ve{ta~kih satelita u vi{oj atmosferi je bio otkrivanje pojasa veoma visokepojave zra~enja ~estica.

Ovo abnormalno zra~enje je prona|eno iznad nivoa od oko 725 km. Dokazje da:

“... veliki pojas zra~enja oko Zemlje sastoji se od naelektrisanih ~estica,trenutno zarobljenih u Zemljinom magnetnom polju... Ta istra`ivanja, u vezisa drugim rezultatima proslavljanja Me|unarodne geofizi~ke godine (delo-

268 269

vanjem kosmi~kog zra~enja, naro~ito), po~inju da povezuju raznovrsneatmosferske fenomene na uzbudljiv i smislen na~in, predla`u}i da suglavni napretci upravo u procesu ostvarivanja i formulisanja.”44

Ti pojasevi zra~enja sadr`e daleko vi{e zra~enja nego {to bi to bio slu~ajsamo usled kosmi~kog zra~enja.

“Iznad nekih 1.000 km (taj visinski prelaz je zavisan od geografske {irinei du`ine) intenzitet zra~enja se pove}ava veoma brzo sa pove}anjemvisine, na na~in koji je potpuno nedosledan sa o~ekivanjem na osnovukosmi~kih zraka.”45

Kako dr D`. A. Van Alen, ~ovek koji je prvenstveno odgovoran za otkri}etih zona zra~enja, ka`e:

“Do trenutka dok se broja~ nije zako~io, pokazivao je stope vi{e od hi-ljadu puta ve}e od teorijskih o~ekivanja na osnovu kosmi~kog zra~enja.Na osnovu stope porasta i du`ine perioda zako~enja, procenjujemo da bimaksimalna stopa verovatno bila nekoliko puta ve}a.”46

Mnogi i raznovrsni elektri~ni i magnetni fenomeni, u i oko Zemljine gor-nje atmosfere su prema tome krajnje zanimljivi, ali za sada slabo shva}eni.Kako ta~no svi oni reaguju jedni sa drugima danas, ili kako su mogli da delu-ju u pro{losti, nije poznato. Me|utim, jasno je da postoji obilje zraka i naelek-trisanih ~estica velike energije koji bi, ako bi bilo kakav zna~ajan deo mogaoda stigne do Zemljine povr{ine, nesumnjivo proizveli veoma zna~ajne promeneu mnogim geofizi~kim procesima i fenomenima, svakako uklju~uju}i radioak-tivnost.47

Zaklju~ujemo, prema tome, da je merenje vremena zasnovano na principuradioaktivnog raspada samo po sebi neubedljivo. Sasvim je razumno, presvega, verovati da su i roditeljski i potoma~ki elementi u svakom radioak-tivnom nizu bili stvoreni na po~etku, verovatno u “ravnote`nim” koli~inama.Koli~ina prvobitno stvorenih radioaktivnih krajnjih proizvoda u svakom nizu jenejasna; me|utim, verovatno je da su podjednake koli~ine bile stvorene usvim takvim mineralima tako da su svi takvi elementi mogli, kada su bilistvoreni, da daju “privid” nekog stepena zrelosti ili starosti. [tavi{e, inten-zivno sredinsko zra~enje prisutno u vi{oj atmosferi je moglo da prouzrokujedaleko vi{e stopa raspada radioaktivnih elemenata u jednom ili vi{e vre-menskih perioda u pro{losti.

Tako bi, krajem perioda stvaranja, svaki radioaktivni mineral veomaverovatno sadr`ao odre|enu koli~inu svog radioaktivnog potomka, iako bi ustvari bio samo nekoliko dana star. Ponovo, u vreme Potopa, izgleda razumlji-vo da bi pove}ana radioaktivnost u sredini ubrzala sve procese raspada zaneku nepoznatu vrednost. Prema tome, ~ak i u relativno retkim slu~ajevimakada radioaktivni minerali nisu bili preterano poreme}eni tokom intenzivnihgeolo{kih izdizanja u periodu Stvaranja i Potopa, relativne veli~ine roditeljskihi potoma~kih elemenata bi i dalje bile sasvim nesposobne da pru`e valjanzapis prave starosti, zato {to ni prvobitna koli~ina radioaktivnog materijala,niti promene u pro{lim stopama raspada ne mogu sada da budu odre|ene.Jedina stvar koja je razumno sigurna jeste da sada{nje koli~ine potoma~kog

elementa, ako se primene u uniformisti~kom prora~unu, moraju da daju rezul-tate procena starosti koje su vi{e nego prevelike.

SSLLAAGGAANNJJEE SSTTAARROOSSTTII NNAA OOSSNNOOVVUU RRAAZZLLII^̂IITTIIHH MMEETTOODDAANa prvi pogled bi moglo da izgleda da te odredbe ne osporavaju proce-

njene starosti koje su zasnovane na dva ili vi{e nezavisnih prora~una naosnovu razli~itih materijala. Uran i torijum se ~esto pronalaze zajedno u istommaterijalu, i iako se prora~uni starosti obi~no ne sla`u, ponekad su podu-darni. U pogledu ~ak i slu~aja minerala koji sadr`i samo uran, Braun ka`e:

“Postoje ~etiri razli~ita na~ina na koje mo`emo da prora~unamo starostminerala; to jest, na osnovu (1) odnosa olova-206 prema uranu-238, (2)odnosa olova-207 prema uranu-235, (3) odnosa olova-206 prema olovu-207, i (4) odnosa helijuma prema uranu. U idealnom slu~aju bi se sve~etiri starosti slagale me|usobno, i nijedna procena se ne mo`e smatratipouzdanom ako se bar dve nezavisne metode (to jest, dve od prve triovde) ne sla`u. Ali, na `alost, slo`eni faktori ~esto proizvode neslaganjau proceni datog uzorka.”48

Postoji jo{ ~e{}e neslaganje izme|u starosti urana i torijuma, ali ponovoponekad postoji podudarnost.

“Kako se sve vi{e ~injenica prikuplja, metod olova postaje sigurniji. Mo`ebiti malo sumnje kada ~isti minerali torijuma, povezani u istim stenamasa ~istim mineralima urana, daju istu apsolutnu starost.”49

Sada su poznati ~ak i neki slu~ajevi kada postoji slaganje izme|u starostidobijenih metodom olova, rubidijuma, i/ili metodom kalijuma.

“Postoji dobar razlog da iznesemo stanje napretka na ovom mestu, po{tosu nove tehnike ve} obezbedile naznake njihove uspe{nosti i jednos-tavnosti u obezbe|ivanju kalijum-argon i rubidijum-stroncijum starosti kojese sla`u za stene za koje se dve nazna~ene uran-olovo starosti ne sla`u.Ova merenja su tako|e pokazala da rubidijum-stroncijum i kalijum-argonstarosti mogu da se sla`u sa podudarnim uran-olovo starostima podesnimizborom vremena poluraspada za kalijum-40 i rubidijum-87. Vrednosti kojesu prona|ene na taj na~in se nalaze unutar velikog opsega vrednosti zate dve konstante, koje su bile dobijene direktnim laboratorijskim eksperi-mentima brojanja.”50

SSttvvaarraannjjee ssaaggllaassnniihh ““pprriivviiddnniihh ssttaarroossttii””Ova vrsta slaganja je upravo ono {to bi se o~ekivalo na osnovu na{ih

zaklju~aka u pogledu pro{le istorije radioaktivnih elementata, kako su prvo-bitno stvoreni i kako su verovatno bili tokom perioda Stvaranja i Potopa pod-vrgnuti ubrzanim stopama raspada. Ako su bilo koji radioaktivni elementistvarno bili stvoreni na po~etku, kako izgleda sasvim razumno, to je naj-doslednije sa savr{enim, “vrlo dobrim” karakterom prvobitnog Stvaranja da bise zaklju~ilo da su ti razli~iti radioaktivni elementi bili stvoreni u podjednakimkoli~inama. To jest, ako se dva ili vi{e takvih elemenata nalaze u istomstvorenom mineralu ili grupi minerala, njihove relativne koli~ine bi onda bile

270 271

iste kao i njihove relativne stope nastanka radioaktivnim raspadom od nji-hovih “roditelja”. [tavi{e, najverovatnije je, ako su ti roditelji tako|e bilistvoreni jedni pored drugih u istim mineralima sa njima, oni i svaki ~lan nji-hovog lanca raspada bili bi stvoreni i prisutni u svojim takozvanim“ravnote`nim” koli~inama koje su sada odre|ene pojedina~nim stopama ras-pada ~lanova u nizu.

Skeptici }e naravno te`iti da trenutno odbace takav zaklju~ak kaonenau~an, po{to je po svojoj samoj prirodi nau~no neproverljiv. To je naravnota~no do izvesne mere, po{to nijedan ljudski eksperimentator ne mo`e daponovi ili ~ak da istra`uje procese stvaranja koji se vi{e ne odigravaju.Me|utim, i pretpostavka uniformizma je podjednako nau~no neproverljiva {tose pro{le istorije ti~e. Samo su uniformisti~ke pretpostavke te koje ~estoodlu~uju da je pretpostavka uniformizma razumnija od prvobitnog Stvaranja.

Pisci odlu~no negiraju da je nenau~no pretpostaviti prvobitno i istinskoStvaranje. Dva velika op{ta principa termodinamike - o~uvanje energije ipropadanje - svedo~e o nau~noj neophodnosti prvobitnog Stvaranja. Niti jenenau~no prihvatiti biblijsko otkrivenje, koje je potvr|eno na bezbroj na~ina,naro~ito svedo~enjem samog Isusa, kao istinit i pouzdan zapis onoga {toljudi ne mogu da otkriju bez takvog otkrivenja, to jest doga|aje i red stvaran-ja.

Sve to navodi na zaklju~ak da bi, da je bilo mogu}e na~initi radioaktivneprocene vremena na osnovu ovih minerala neposredno posle njihovogstvaranja nekim metodama koje se danas koriste, pokazivale neku odre|enustarost Zemlje, i ta starost, koja god da je bila, bila bi ista za svaki odrazli~itih radioaktivnih elemenata u mineralu. To je najrazumniji mogu}izaklju~ak na osnovu pretpostavke o istinskom prvobitnom stvaranju kako jezapisano u 1. Knjizi Mojsijevoj.

SSaaggllaassnnee pprroommeennee uu ssttooppaammaa rraassppaaddaaRazmotrimo tako|e verovatan efekat relativnih stopa radioaktivnosti

razli~itih elemenata tokom vremena kada je sredina bila radioaktivnija nego{to je danas, kao {to je bilo prvog dana sedmice Stvaranja i tokom periodaPotopa. Svaki element naravno danas ima odre|enu vrednost svog “vreme-na poluraspada” ili stopu raspada. Koja god da je osnovna priroda i uzroktih procesa raspada, verovatno je da bi svaki bio pogo|en pribli`no propor-cionalno bilo kojim sredinskim faktorom koji je dovoljno sna`an da uti~e nanjih. Na primer, ako je ve}a koli~ina kosmi~kog zra~enja tokom bilo kog peri-oda bila takva da je, recimo, duplirala stopu raspada urana u olovo,najverovatnije je da bi ona tako|e pribli`no duplirala stopu raspada torijumai rubidijuma i drugih radioaktivnih elemenata. Svaka stopa bi bila pove}anaza faktor istog reda veli~ine, po{to je svaka bila podvrgnuta istoj konstantojkoli~ini zra~ne energije.51

A to naravno zna~i da, ako su odgovaraju}i minerali bili neporeme}eni,nastavili bi da prikazuju pribli`no “saglasne” starosti, iako bi te starosti sadabile prividno vi{e nego kada su se pojavile u vreme Stvaranja. Sli~no tome,tokom perioda Potopa, svaka stopa raspada bila bi ubrzana u istom odnosu,tako da bi pojedina~ni elementi nastavljali da daju “saglasne” starosti.

Kona~no, danas, jo{ uvek pretpostavljaju}i da je to jedan od relativno retkihslu~ajeva kada su minerali ostali srazmerno neporeme}eni tokom svih pro-mena geomorfolo{ke istorije, minerali bi i dalje davali podudarne starosti, alibi tako odre|ena starost o~igledno bila daleko ve}a od prave starosti od svogstvaranja.

To mo`e da se prika`e donekle upro{}enim52 algebarskim prora~unom koji}e prikazati principe koji su ovde uklju~eni. Uzmimo da imamo pri ruci dvarazli~ita radioaktivna elementa, ~ije su stope proizvodnje, raspadom od nji-hovih roditelja, ozna~ene slovima R i cR, pri ~emu je c konstantan me|usob-ni odnos te dve stope proizvodnje. Tokom bilo kog specifi~nog vremenskogintervala T, koli~ine dva proizvedena radioaktivna elementa su prema tomeR(T) i cR(T). Tako su, ukupne koli~ine stvorene tokom datog vremena u istomodnosu c kao i njihovi odnosi proizvodnje.

Ako su ti elementi tako|e postojali kao rezultat direktnog Stvaranja,razumljivo je pretpostaviti da su postojali u tim istim odnosima. Recimo, tada,da su njihove prvobitne koli~ine predstavljene veli~inama ozna~enim sa A icA. Ako je prilikom nekog vremena koli~ina sredinskog zra~enja pove}ana,obe stope }e biti pove}ane u pribli`no istim proporcijama; pretpostavimo dasu obe pomno`ene sa faktorom k i da pove}ane stope traju tokom periodavremena T'. Pre tog perioda, normalne stope su va`ile i opstajale, recimo,za vreme To, a posle tog perioda su ponovo va`ile u toku vremena T*.

Ukupna koli~ina prvog elementa koja bi bila izmerena bila bi prema tome:A+R(To)+k(R)(T')+R(T*). Ukupna koli~ina drugog elementa bila bi:cA+cR(To)+k(cR)(T')+cR(T*).

Ako se ukupne koli~ine oba ova elementa koriste za procenu starosti, nji-hove normalne stope raspada bi se naravno koristile, po{to se obi~no pret-postavlja da te stope nikada nisu mogle da budu druga~ije. Shodno tome,dve starosti bi bile prora~unate na slede}i na~in:

A+R(To)+k(R)(T')+R(T*)(1). T= =A/R+To+k(T')+T*

R

cA+cR(To)+k(cR)(T')+cR(T*)(2). T= =A/R+To+k(T')+T*

cR

O~igledno se te dve procene starosti savr{eno sla`u, i prema tome bi semoglo smatrati da potvr|uju jedna drugu i prikazuju valjanost oba prora~una.Me|utim, svaka je prevelika, po{to je prava starost svake samo To+T'+T*.Svaka je prevelika za koli~inu: A/R+(k-1)(T'). Brojna vrednost ovogprema{ivanja zavisi od prvobitne koli~ine prisutne A i od stope porasta fak-tora K, a nijedna od tih koli~ina nije poznata niti izgleda da ikada mo`e bitiodre|ena. Prema tome, zaklju~eno je da je nemogu}e na~initi stvarno sigur-nu procenu starosti osim ako nije van svake sumnje poznato da je A = 0 ida faktor k = 1, ili mo`da neke druge poznate vrednosti.

Niti ~injenica, da se dve ili vi{e naizgled nezavisnih procena sla`u, dokazu-je da su prora~uni valjani i da je starost ta~na. Analiza pokazuje da se tajrezultat o~ekuje bez obzira da li su se stope raspada menjale ili ne upro{losti, i prema tome ne dokazuje ni{ta osim da mineral koji se ispituje

272 273

verovatno nije bio poreme}en i njegove komponente odvojene od vremenasvog prvobitnog formiranja.

Ovo slaganje je u stvari jedini dokaz koji se mo`e pru`iti za dokazivanjeda stope nisu varirale u pro{losti, kako smo ve} pokazali. Ali smo sadapokazali da se ni to ne dokazuje neophodno tom metodom. Prema tome,procene starosti na osnovu radioaktivnosti se ne mogu opravdano koristitikao dokaz starosti Zemlje ili bilo koje druge formacije na njoj.

OObboojjeennii hhaallooiiNeko bi mogao da zameri da je dokazano da se stopa raspada urana

nikada nije menjala tokom pro{log geolo{kog vremena, po{to je veli~inatakozvanih “obojenih haloa” ista u slojevima svih starosti. Ti haloi su sferi~nezone razli~ite obojenosti koje su proizvedene u stenama oko radioaktivnih jez-gara jonizuju}im zra~enjem alfa ~estica koje su izba~ene iz jezgra. Razdaljinakoju te ~estice mogu da pre|u, pre nego {to se zaustave, zavisi od njihoveenergije zra~enja, a smatra se da je ona zauzvrat kontrolisana normalnomstopom raspada, pri ~emu visoke stope odgovaraju velikim daljinama.

Daljine koju prelaze alfa ~estice zavisi, me|utim, ne samo od stope ras-pada radioaktivnog jezgra, ve} tako|e i od prirode materijala u kome jezarobljena. Zbog toga je taj argument obi~no ograni~en samo na haloe kojiokru`uju jezgra urana ili torijuma u matriksu liskuna. Ovaj argument tvrdi daje, za ovaj tip haloa, pre~nik uvek isti, i prema tome stopa raspada je odu-vek morala da bude ista.

Me|utim, postoje neki razlozi zbog kojih se ovo tvr|enje mo`e dovesti upitanje. Skoro sva istra`ivanja koja su na~injena po ovom pitanju su izvr{iliD`oli (Joly), oko 1907, i G. H. Henderson, 1934. Drugi su se jednostavnopozivali na njihov rad i tuma~ili ga kao dokaz za nepromenljivost stope ras-pada. Me|utim, sam D`oli je zaklju~io da se stopa raspada menjala.

“D`olijevo istra`ivanje obojenih haloa u liskunu razli~itih geolo{kih perio-da je pokazalo varijaciju pre~nika haloa za koje se pretpostavlja da imajuisto radioaktivno poreklo, pri ~emu su stariji bili vidljivo du`i. Njegov pred-log o promenljivoj stopi raspada urana u razli~itim geolo{kim periodimabi, ako je ta~an, odbacio sve mogu}nosti prora~una starosti metodamaradioaktivnosti. Na sre}u, prona|eno je dovoljno dokaza ta~nih pre~nikaza razli~ite geolo{ke periode i dovoljno variranja u istom periodu da smoprimorani da tra`imo druga~ije obja{njenje za takve varijacije koje jezapazio D`oli.”53

Iako ova tvrdnja izri~ito negira da haloi ukazuju na razli~ite stope raspa-da, kako je tvrdio D`oli, priznaje da postoji prili~no variranja u pre~nicimahaloa, i prema tome je tvrdnja da oni uvek pokazuju iste pre~nike o~iglednoneopravdana. Najvi{e {to se mo`e utvrditi jeste da oni ispoljavaju prili~no{iroko statisti~ko fluktuiranje oko srednje vrednosti.

Skorija istra`ivanja konsultanta metalurga, dr Roj M. Alena, potvr|uju tovariranje pre~nika, zajedno sa pote{ko}om njihovog zaista smislenog mere-nja. Me|u razli~itim zaklju~cima u vezi promenljivosti u karakteru i pojavi tihhaloa, slede}e je od naro~itog zna~aja:

“Obim haloa oko elemenata varira du` {irokog opsega, ~ak i u istom nuk-learnom materijalu u istom matriksu, ali sve veli~ine ulaze u odre|enegrupe. Moja merenja su, u mikronima, 5, 7, 10, 17, 20, 23, 27 i 33.D`olijeve cifre odgovaraju ovima, osim {to on ne uklju~uje manje veli~ine,a uklju~uje 39 (38-40) na koje ja nisam nai{ao. Haloi nekada pokazuju2, ili ~ak 3 posebna prstena ili zone, ukazuju}i na prisustvo vi{e odjednog radioaktivnog elementa, pri ~emu svaki ima svoj specifi~ni put alfazra~enja.”54

Imaju}i u vidu ova opa`anja koja je sproveo jedan veoma pa`ljiv nau~nik,izgleda da tvrdnja o konstantnosti pre~nika mo`e da bude neta~na. Prematome, ne ostaje nikakav pravi dokaz da stope raspada nisu mogle da budurazli~ite u neko vreme ili u nekim vremenima u pro{losti u odnosu nadana{nje stope.

Ali, ~ak ako bi se ispostavilo da postoji bar statisti~ka konstantnostpre~nika haloa, to ne zna~i da su pro{le stope bile iste kao sada{nje. Pona{oj hipotezi, sve stene su su{tinski iste starosti, tako da ~injenica da obo-jeni haloi imaju isti pre~nik kod svih, je upravo ono {to bi se o~ekivalo. Svioni su formirani u pribli`no isto vreme: iste stope raspada, bilo da su kon-stantne ili promenljive, neprestano bi se javljale kod svih. [tavi{e, izgledamalo verovatno da bi ~ak i zna~ajan porast stope raspada prouzrokovao bilokakvu merljivu promenu pre~nika haloa. On je odre|en prvenstveno elemen-tima krajnje kratkog `ivota u lancu raspada, jer oni imaju du`e opsege. Neizgleda neophodno zaklju~iti da bi ubrzanje prvog stupnja u procesu raspada- izbacivanja atoma helijuma iz jezgra urana - ubrzalo time sve druge stup-njeve u nizu pojedina~no. Ali, ~ak i kada bi to uradilo, porast razdaljine kojuprelazi alfa ~estica, koji odgovara porastu energija izbacivanja, postajebeskona~no mali kako energije rastu, a taj faktor bi spre~io bilo kakvozna~ajno pove}anje pre~nika.

“Me|utim, ovaj argument nije nepogre{iv, jer }e po bilogaritamskomobliku Gajgerovog (Gaiger) i Natalovog (Nuttall) zakona zna~ajno variranjeu konstanti raspada proizvesti veoma malu promenu u pre|enoj razdalji-ni alfa ~estice.”55

Prema tome, zaklju~ujemo da statisti~ka konstantnost pre~nika haloa ustenama razli~itih “starosti”, ne dokazuje ni{ta o stopama raspada.

NNAAVVOODDNNII OODDNNOOSS IIZZMMEE\\UU RRAADDIIOOAAKKTTIIVVNNOOSSTTII II SSTTRRAATTIIGGRRAAFFSSKKIIHH SSTTAARROOSSTTII

OObbiimm ssllaaggaannjjaaSada }emo se suo~iti sa tvrdnjom da se radioaktivne procene starosti

navodno sla`u, uop{te gledano, sa geolo{kim starostima pripisanim slojevi-ma na osnovu paleontologije i stratigrafije. To jest, “apsolutne starosti” izve-dene na osnovu merenja radioaktivnosti za razli~ite polo`aje u geolo{komstubu padaju u odgovaraju}u poziciju, tako da slojevi koji su odre|eni kaomladi na osnovu paleontologije navodno daju male starosti na osnovuradioaktivnosti, paleonotolo{ki stari slojevi navodno pokazuju ve}e starosti,

274 275

itd. Na toj osnovi, izra|ena je skala apsolutnog vremena za celokupnigeolo{ki stub i, u razli~itim oblicima, objavljena je u mnogim, mnogim knjiga-ma i ~asopisima. Na primer, Artur Holms, verovatno najplodniji od svih pisacai istra`iva~a u toj oblasti, davno je rekao na ~uvenom simpozijumuNacionalnog istra`iva~kog saveta o geohronologiji:

“Poku{avaju}i da izgradimo vremensku skalu, jasno je da moramo dakrenemo te{kim putem kroz lavirint podataka o svakoj promenljivojveli~ini, vo|eni na nekim mestima ~injenicama atomskih te`ina, na drugimserijom saglasnih odnosa, ali u najve}em broju slu~ajeva subjektivnomprocenom verovatno}e. Svejedno, iako samo nekoliko mesta mo`e bitiprecizno fiksirano u geolo{kom stubu, a ukupan skup podataka je previ{ekonfuzan kako bi dozvolio detaljnu preciznost, zapanjuju}e je kako dosled-no ve}ina verovatnih odnosa za svaki od razli~itih grupa pada na svojepravo mesto i red kako je procenjeno geolo{kom staro{}u.”56

Glavni razlog za navodno slaganje izme|u radioaktivne i paleontolo{ke vre-menske skale je o~igledan iz ovog izuzetnog navoda: vremenske procene kojese sla`u sa unapred procenjenim pravilnim redosledom se prihvataju, a drugese odbacuju! Za ostale se pretpostavlja da su bile izmenjene na neki na~inposle svog talo`enja i zbog toga su neprihvatljive, pri ~emu je kriterijum zapretpostavljene izmene bio nedostatak slaganja. Ovakva vrsta “subjektivneprocene verovatno}a” je sasvim pogodna, ali te{ko da sa~injava ubedljivdokaz.

Bi}e me|utim zamereno da je ovo napisano pre skoro 30 godina; velikakoli~ina podataka je nagomilana od tada o radioaktivnim mineralima iz svihdelova sveta i svih delova geolo{kog stuba. Tako na primer nedavno je AdolfKnof (koji je tako|e bio urednik gore navedenog simpozijuma) u pregledupodataka rekao:

“Hitan zadatak za geologe je da odrede, u godinama, du`inu era, perio-da i ’doba’ (vremenskih opsega stupnjeva) i, na kraju zona. Nijedna odnjih - era, perioda, i doba da ne spominjemo zona - jo{ uvek nije pouz-dano odre|ena. Ova izjava je verovatno iznena|uju}a imaju}i u vidu~injenicu da skoro bilo koji savremeni pisac mo`e da predstavi geolo{kuvremensku skalu koja daje precizne datume i du`ine era i sistema, i ~aknekih manjih podela... Ti brojevi su dobijeni na razli~ite zapanjuju}ena~ine. Me|utim, na kraju su svi oni povezani sa tri datuma zasnovanana atomskom raspadu: 60 miliona godina, starost uranovog oksida uCentral Sitiju (Central City), u Koloradu; 220 miliona godina, starost ura-novog oksida u Sent Joahim{talu (St. Joachimstal), u Bohemiji; i 440 mili-ona godina, starost gline koja sadr`i uranijum u Galhogenu (Gullhogen), u[vedskoj. Starost {vedske gline je jedina koja je paleontolo{ki kon-trolisana... Sve druge apsolutne starosti su izvedene na osnovu triradioaktivne ta~ke pode{avanjem zasnovanim na debljini slojeva ili ’razum-nim naga|anjima’...”57Ovde se nalazi ~udesna stvar. Pogledajmo {ta je nauka dokazala. Ceo

svet nauke i obrazovanja je bio naveden da prihvati ~injenicu univerzalneevolucije kao osnovni princip i filozofiju koja kontroli{e sve, uprkos svedo~enjuBiblije i prikazanim istinama o o~uvanju energije i propadanju, zbog navodne

ogromne te`ine nau~nih dokaza. Kada se okrenemo geneti~aru da bi videlitakve dokaze, pokazuju nam se samo mirkomutacije i zatim smo usmerenina geologa za dokaze o istorijskoj evoluciji ve}ih razmera. Geolog zatim isti~ena niz vremena preko jedinica stena, koji je postavljen na pretpostavciorganske evolucije, uprkos dokazima o mnogim izuzecima i protvre~nostimau nizu, i koje ~ak i u najboljem slu~aju sadr`e u su{tini iste praznine koje igeneti~ki dokazi pokazuju. Iako ve}ina tih stena pokazuje dokaz o brzom,katastrofi~kom formiranju, on tvrdi da mu je radioaktivnost obezbedila skaluapsolutnog vremena koja dokazuje da su one u pravom redosledu i da suvremena toliko ogromna da bi obezbedila sve statisti~ke verovatno}e kojeevolucija zahteva. A kada ispitamo prirodu radioaktivnih dokaza koja pokazu-je tako divne stvari, saznajemo da od stotina i stotina takvih merenja kojasmo izvr{ili na stenama iz svakog geolo{kog doba i iz svih delova sveta,posle odbacivanja svih onih koja imaju odnose koji se ne sla`u sa pret-postavljenim, sa abnormalnim koli~inama sastavnih elemenata, ili koji se nesla`u sa paleontolo{kim datiranjem ostaju samo tri (tri!) koja formiraju osnovuvremenske skale i da su svi ostali prera|eni na osnovu njih “razumnimnaga|anjem” zasnovanim pre svega na relativnoj debljini slojeva. A od ta tridatiranja, samo se jedno smatra kao paleontolo{ki odgovaraju}e datirano. Tojedno, kambrijumska glina iz [vedske, koja sadr`i ~vorove uranijuma zvane“kolm”, je dugo bilo ponos i radost geohronologa. Ali je to tako|e krajnjesumnjivo. Knof ka`e:

“Izotopski sastav radioaktivnog olova u kolmu je odredio Nijer (Nier) 1939,i dao je veoma uznemiravaju}i rezultat da starost, zasnovana na metoduolovo-206/uran-238 iznosi 380 miliona godina, dok starost zasnovana nametodu olovo-207/olovo-206 iznosu 770 miliona godina. Nijer je, trebanapomenuti, smatrao da je cifra koju je dao odnos olovo-207/olovo-206najmanje podlo`na gre{ci i otuda najpouzdanija. Me|utim, za kolm, cifraod 770 miliona godina je bila previ{e velika.”58

Me|utim, umesto odbacivanja toga kao neskladnog, razlike su bileuskla|ene i starost procenjena na 440 miliona godina, na osnovu pret-postavke da je odre|ena koli~ina gasa radona - koji se formira kao jedan stu-panj u nizu raspada - pobegla, prouzrokuju}i tako da se proizvede previ{emala koli~ina radioaktivnog olova.59 Treba ista}i da ne postoji dokaz da je tostvarno bio slu~aj; to je bila samo pretpostavka koja je obezbedila na~inpomirivanja nesklada i dola`enja do starosti koja je izgledala odgovaraju}a zapaleontolo{ki sloj u kome je mineral prona|en.

A taj datum, koji je izveden tako sumnjivom analizom, smatra se zanajbolji i najpouzdaniji od svih stotina i mo`da hiljada datuma koji su dobi-jeni na osnovu merenja radioaktivnosti na zemljinim slojevima posle prekam-brijumskog.

Jo{ skorije, Henri Fol zaklju~uje da je samo stena u Koloradu jedinauop{te prihvatljiva:

“Od pet ta~aka na kojima je Holms zasnovao svoju skalu, samo jedna(laramid) mo`e sada biti uklju~ena. Stratigrafski neusporediv ‘{vedskikolm‘ iz alum gline ne predstavlja zatvoren sistem, i svi poku{aji da se

276 277

ustanovi njegova starost su propali. Stratigrafska ograni~enja ostale triHolmsove ta~ke su previ{e nejasne da bi bile korisne.”60

U pogledu na~ina pode{avanja podataka za druge geolo{ke horizonte naosnovu debljine slojeva, Knopf ka`e:

“Ve} 1936. godine Tvenhofel (Twenhofel) (istaknuti autoritet po pitanjusedimentacije) do{ao je do zaklju~ka da su procene vremena zasnovanena debljini slojeva ’te{ko vredne papira na kojima su zapisane’, i on pred-stavlja detaljne dokaze u podr{ku tog revolucionarnog koncepta.”61

Tako, op{ti nesklad radioaktivnih geohronometrijskih podataka za paleon-tolo{ko datiranje iznosi i Tejhart:

“Literatura sadr`i nekoliko procena starosti (mo`da ne vi{e od jedne) naosnovu singenetskih radionukleida iz paleontolo{ki definisanih jedinica, askoro sve procene starosti zasnovane na radioaktivnosti su na~injene namagmatskim, hidrotermi~ki uvedenim, ili sekundarno transportovanim mi-neralima na koje se ne mo`e, kao na pravilo, pozivati na precizno defini-sano mesto u stratigrafskom sledu. Danas, nikakva dosledna slika istori-je Zemlje ne mo`e biti izgra|ena na osnovu radioaktivnog datiranja.”62

Sa druge strane, mi uvi|amo, naravno, da uprkos velikog stepena kon-fuzije i nedoslednosti u velikom broju datiranja starosti na osnovu radioak-tivnosti, izgleda da postoji odre|ena gruba te`nja ka nekom stepenu odnosaizme|u paleontolo{kih i radioaktivnih relativnih starosti. Veliki broj tih mere-nja je izvr{en na prekambrijumskim slojevima, naravno, iako ima mnogo izuze-taka, ve}ina tako dobijenih vrednosti ukazuje na starosti ve}e od 500 mil-iona godina, {to se sada pretpostavlja da je oko po~etka paleozojske ere.63Sli~no tome, veliki broj procena starosti dobijenih na fosilnim slojevima,naro~ito onih koje su dobijene u toku poslednjih nekoliko godina metodomkalijum-argona, ispoljavaju grube trendove koji su paralelni sa tradicionalnimredosledom geolo{kog stuba.

Prema tome, iako insistiramo da slu~aj u korist prihva}ene geolo{ke vre-menske skale izgleda veoma ja~i nego {to je to ovim sumnjivim procesomprihvatanja onih podataka koji podr`avaju te starosti i odbacivanjem onih kojiim protivre~e, izgleda da i dalje ostaje dovoljno dokaza za povezivanje kojiukazuju da je neki osnovni fizi~ki fenomen, koji je delovao na takav na~in,prouzrokovao vidljivo ve}e proporcije radioaktivnih materijala u “starijim” slo-jevima, to jest, onima koji su obi~no natalo`eni ranije i dublje od ostalih.

UUzzrrookk vviiddlljjiivvoogg ooggrraannii~~eennoogg ssllaaggaannjjaaAli opet, zar nije ta te`nja jedino {to se o~ekuje na osnovu doga|aja

zaklju~enih iz Biblije koji su se odigravali tokom perioda Stvaranja i Potopa?U vreme prvobitnog Stvaranja, svaki radioaktivni roditeljski element je stvorenna svom mestu u razli~itim delovima {irom Zemljine kore. Kako smo ve}ukazali, razumljivo je da bi tako|e sa njima bila povezana “ravnote`nakoli~ina” razli~itih potoma~kih elemenata. Ali, moramo da dozvolimo verovat-no}u da su postojali intenzivni poreme}aji i pode{avanja Zemljine kore tokomprvih dana perioda Stvaranja. Tako|e je verovatno da je odre|ena koli~inaneradioaktivnog olova, helijuma, argona i drugih elemenata povezanih sa

nizom raspada bila prvobitno stvorena, nezavisno od ravnote`nih koli~inauspostavljenih u vezi sa radioaktivnim roditeljima. Tokom kasnijih stupnjevaperioda Stvaranja, kao i tokom Potopa, bilo bi obilje prilika za me{anje“obi~nih” izotopa i njihovih srodnika, “radioaktivno stvorenih” izotopa, kao isa “stvarno radioaktivnim” izotopima koji su po~eli da se formiraju odmahposle stvaranja roditelja.

Nekakav takav proces me{anja je zamislio i Fol, koji ka`e:

“Veoma je verovatno da je ’prvobitno olovo’ ili olovo koje je stvoreno sasvim drugim elementima u vreme nukleogeneze, bilo dobro pome{ano.Kada je Zemljina kora bila formirana, prvobitno olovo je bilo zarobljeno ustenama koje su tako|e sadr`ale uran i torijum u razli~itim odnosimaprema olovu.”64

Prema tome, o~ekivalo bi se da ti radioaktivni minerali koji su prona|eniu stenama kontinentalnih {titova i drugim prekambrijumskim formacijamadaju raznovrsne vrednosti starosti, iako bi ve}ina njih bila veoma visoka. Toje upravo ono {to pronalazimo.

U pogledu sedimentnih slojeva, kao i magmatskih proboja koji se nalazeu njima, zajedno sa drugim fosilnim vulkanskim stenama, verujemo da su uve}ini bile formirane tokom Potopa, kako je istaknuto u prethodnom poglavlju.Materijali za te stene su bili izvedeni iz stena primitivne Zemljine kore, uvelikom delu, iako je nesumnjivo moralo tako|e da bude stvoreno i primitivnozemlji{te koje bi podr`avalo prve `ivotne oblike, a ti materijali su tako|e bilierodovani i preraspore|eni potopnim vodama. Me{anje radioaktivnih i nera-dioaktivnih izotopa je moralo da bude jo{ intenzivnije tokom perioda Potopa,nego tokom perioda Stvaranja.

Kao op{te pravilo, radioaktivni materijali koji su najbli`i povr{ini bili bi pod-vrgnuti najve}em stepenu me{anja tokom Potopa, po{to bi oni bili ti koji biprvi bili erodovani sna`nim ki{ama i nabujalim tokovima. To bi imalo efekat“razbla`enja” radioaktivnih sastojaka takvih minerala, ~ine}i da oni bli`epovr{ini izgledaju relativno “mla|i” od onih koji su dublje ispod povr{ine.[tavi{e, i tokom i posle Potopa, u mineralima bli`im povr{ini i u lak{im,manje o~vrslim sedimentima, bi se najverovatnije izgubila ve}a koli~ina nji-hovih gasovitih komponenta (to jest, argon iz minerala kalijuma, radon i heli-jum iz urana) nego u gu{}im, dubljim stenama. To bi tako|e, imalo efekat daradioaktivni minerali na povr{inskim stenama izgledaju mla|i od onih koji sudublje. O~igledno, uz svo to intenzivno me{anje, izvedeni redosled bi pred-stavljao samo grube trendove, a ne neizbe`na pravila, a to je upravo stanjestvari na koje se nailazi u sada{njim slojevima.

Tako|e, postoji puno radioaktivnih minerala u magmatskim dubinskim ste-nama u sedimentnim slojevima, za koje smo zaklju~ili da su povezani sa izli-vanjem “izvora velikoga bezdana” tokom Potopa. Ti radioaktivni materijali bitako|e, op{te gledano, sadr`ali manje relativne koli~ine radioaktivnih eleme-nata zbog ve}eg me{anja i difuznog delovanja povezanog sa prodorima, iprema tome bi, kada su natalo`ene, pokazivale “mla|e” starosti od onih upravim prekambrijumskim slojevima.

Dalja rasprava o drugim aspektima procena starosti na osnovu radioak-tivnosti je ovda nepotrebna. Sve zna~ajne odlike tih podataka se ovde pokazu-

278 279

ju obja{njive na osnovu fenomena i aktivnosti povezanih sa Stvaranjem iPotopom. Uop{te nije neophodno tuma~iti ih na osnovu ogromnih starostikoje im se pripisuju. Uveliko neopravdane pretpostavke na kojima su zasno-vane (naro~ito uniformizam i negiranje istinskog Stvaranja), u suprotnosti sarazumnom osnovom u Bibliji na kojima su pretpostavke u na{em tuma~enjuzasnovane, opravdavaju tvr|enje da su ove druge u stvari daleko bolje nau~noorijentisane od prethodnih.

AASSTTRROONNOOMMSSKKEE MMEETTOODDEE MMEERREENNJJAA SSTTAARROOSSTTIINije ni potrebno da op{irno razmatramo razli~ite druge metode koje su

kori{}ene za procenjivanje starosti Zemlje i svemira. Mo`emo da vidimouop{teno da su one zasnovane na jo{ ekstremnijim pretpostavkama i na jo{maglovitijim empirijskim dokazima od radioaktivnih metoda. Na primer, tvrd-nja koja se ~esto ~uje jeste da je stopa {irenja astronomskog svemira takvada ukazuje da je vreme po~etka {irenja bilo pre oko 5 milijardi godina, vremeza koje se smatra da je saglasno sa dokazima na osnovu radioaktivnosti kao{to je starost Zemljine kore. Ali, kako astronom, dr T. S. Jakobsen (T. S.Jacobsen) sa Univerziteta u Va{ingtonu ka`e:

“... Trenutne procene {irenja svemira, bilo na staroj ili novoj vremenskojskali, su daleko od toga da budu u bilo kom smislu ~injeni~ne. Dok jeta~no da Hablova konstanta ulazi u prora~une ‘starosti‘, Mek Viti(McVittie) je napomenuo da faktor zavisi od modela, {to je obi~nonaga|anje da je sada{nji polupre~nik zakrivljenosti oko 100 puta ve}i odprvobitnog Ajn{tajnovog polupre~nika, i na pretpostavci o prose~noj gusti-ni materije u opa`enom svemiru (procena koja je jo{ uvek nesigurna safaktorom od 1.000 u zavisnosti od nekih istra`ivanja astronoma) svi ulazeu prora~un starosti. Pored ovih nesigurnosti, ne znamo da su se nebuleoduvek kretale svojim sada{njim konstantnim brzinama. Ubrzavanja iusporavanja sa vremenom se trenutno razmatraju kao mogu}nosti.Rezultat je da ne znamo ni{ta sa sigurno{}u o starosti svemira.”65

Op{te mi{ljenje je da sama daljina dalekih galaksija svedo~i da svemirmora da bude milijarde godina star. Po{to se veruje da su te galaksije navod-no nekih vi{e milijardi svetlosnih godina udaljene, po definiciji se uzima daje to broj godina potrebnih da njihova svetlost stigne do nas; prema tome,one su bar toliko stare, kako argument ka`e.

Ali, to tvr|enje naravno ponovo navodi na pitanje. Ono sadr`i negiranje daje svemir mogao da bude stvoren kao funkcionalna celina. Ako se stvaranjeuop{te odigralo (a dva principa termodinamike to zahtevaju) onda je razum-no da bi to bilo potpuno stvaranje. Fotoni svetlosne energije su bili stvoreniu istom trenutku kada i zvezde sa kojih su naizgled stigli, tako da bi pos-matra~ na Zemlji mogao da vidi najudaljenije zvezde u trenutku stvaranja. Nepostoji ni{ta nerazumno bilo filozofski ili nau~no u tome, iako protivre~i uni-formisti~koj pretpostavci.

^ak i bez tog faktora, obi~no se ne shvata koliko puno ezoteri~kih pret-postavki ulazi ~ak i u tako naizgled proste koncepte kao {to su brzina svet-losti i geometrijska priroda svemira. Kako bi to ilustrovali, novija teorija koju

prili~no ~vrsto zastupaju neki astrofizi~ari dovodi u sumnju konstantnostbrzine svetlosti u prostoru i vremenu, kao i op{te prihva}enu ajn{tajnovskuprirodu svemira. Ti pisci smatraju da je svemir daleko realisti~niji kao eukli-dovski svemir (trodimenzionalni, kao u na{em svakodnevnom iskustvu) i daje brzina svetlosti konstantna u odnosu na svoj izvor, a ne u odnosu na bilokakvog posmatra~a kako, Ajn{tajn tvrdi. Me|u naznakama tih teza slede}e jenajzanimljivije:

“U su{tini, prema tome, metod ovog rada ostavlja astronomski prostornepromenjen, ali umanjuje vreme potrebno da svetlost putuje od zvezdedo Zemlje.”66

Ili, odre|enije, i prili~no iznena|uju}e:

“Prihvatanje Rimanovskog prostora nam dozvoljava da odbacimoAjn{tajnov relativitet i da zadr`imo sve obi~ne ideje o vremenu i sve idejeo euklidovskom prostoru do razdaljine od nekoliko svetlosnih godina.Astronomski prostor postaje euklidski za materijalna tela, ali se za svet-lost smatra da putuje rimanovskim prostorom. Na taj na~in je vremepotrebno da svetlost stigne do nas sa udaljenih zvezda samo 15 godi-na.”67

Ne predla`emo da procenjujemo ovu teoriju, ve} samo isti~emo da su svekosmolo{ke teorije jo{ uvek veoma naga|aju}e. Sama ~injenica da se takvateorija mo`e razviti i ozbiljno razmatrati prikazuje da astronomija jo{ uveknema ni{ta stvarno odre|eno da ka`e o starosti svemira. A to je dalekosporednije od stvarno su{tinskog pitanja o realnosti istinitog stvaranja.

Postoje mnogi drugi geohronometri koji su predlagani i kori{}eni doodre|ene mere, ali je svaki zasnovan na tipi~nim uniformisti~kim pret-postavkama, i ni jedan nije bio tako {iroko i intenzivno razvijen kao oni o koji-ma smo ve} govorili. Svaki od njih ima velike nedostatke i vidljivo je manjepouzdan od metoda na osnovu radioaktivnosti koje smo ve} analizirali ituma~ili.

DDAATTIIRRAANNJJEE NNEEDDAAVVNNIIHH NNAANNOOSSAA MMEETTOODDOOMM RRAADDIIOOAAKKTTIIVVNNOOGG UUGGLLJJEENNIIKKAAMe|utim, moramo u izvesnoj meri da razmotrimo jo{ jedan naro~iti metod,

metod datiranja radioaktivnim ugljenikom. Taj metod je postao prili~no {irokokori{}en i prihva}en poslednjih godina i va`an je za na{e istra`ivanje, po{totvrdi da obezbe|uje apsolutne starosti za doga|aje koji su se odigrali u tokuposlednjih 30 ili 40 hiljada godina. To naravno pokriva periode biblijske istori-je, kao i novije datume, i tako zalazi direktno u pitanje Potopa i drugihpovezanih doga|aja.

Ovaj metod je prvi put razvio V. F. Libi (W. F. Libby) 1946. godine. Od togvremena, istra`iva~i su izvr{ili bukvalno hiljade takvih merenja, u mnogorazli~itih laboratorija, i dobijena je velika koli~ina arheolo{kih i geolo{kih dati-ranja sada{njosti. Me|utim, formiranje radioaktivnog ugljenika (to jest, ugljeni-ka-14 ili C-14, radioaktivnog izotopa obi~nog ugljenika) kosmi~kim zra~enjemje prvi put otkrio Ser` Korf, autoritet po pitanju kosmi~kog zra~enja. Opisuju}imetod datiranja ugljenikom C-14, Korf ka`e:

280 281

“Neutroni kosmi~kog zra~enja, proizvedeni kao sekundarne ~estice uatmosferi prvobitnim zra~enjem, zarobljeni su jezgrima azota kako bi formi-rali radioaktivni izotop ugljenika, izotop mase 14. Ovaj izotop ima dugovreme poluraspada, ne{to vi{e od 5.500 godina. Primenom nekih veomadobro izra|enih tehnika, Libi i njegovi saradnici su ne samo identifikovaliradioaktivni ugljenik u prirodi, ve} su tako|e na~inili kvantitativne procene.Po{to ugljenik u amosferi uglavnom postaje vezan za kiseonik kako biformirao ugljen-dioksid, i po{to ugljen-dioksid koriste biljke i `ivo-tinje, ipo{to je on ugra|en u njihove biolo{ke strukture, i dalje, po{to taj pro-ces prestaje u vreme smrti organizma, procenat radioaktivnog ugljenikame|u normalnim atomima ugljenika u njegovom sistemu mo`e bitikori{}en za utvr|ivanje datuma kada je organizam prestao da vr{imetaboli~ke funkcije.”68

PPrreettppoossttaavvkkee uu oovvoojj mmeettooddiiNema sumnje da to sa~injava veoma pronicljivo i mo}no sredstvo za dati-

ranje, uz uslov da su osnovne pretpostavke ispravne. Kulp navodi pret-postavke na slede}i na~in:

“Postoje dve osnovne pretpostavke u metodu ugljenika C-14. Jedna je daje koncentracija ugljenika C-14 u ciklusu ugljen-dioksida konstantna.Druga je da je intenzitet kosmi~kih zraka bio u su{tini konstantan - barna nivou vekova.”69

Njima bismo mi mogli da dodamo pretpostavku o konstantnosti stope ras-pada atoma ugljenika C-14, pretpostavku da se mrtva organska materija daljene izmenjuje u pogledu svog sadr`aja ugljenika bilo kakvom biolo{kom ili dru-gom aktivno{}u, pretpostavku da je sadr`aj ugljen-dioksida u okeanima iatmosferi bio konstantan tokom vremena, pretpostavku da se veliki rezervoarokeanskog ugljenika nije promenio po veli~ini tokom perioda primenljivostimetode, i pretpostavku da su stopa formiranja i stopa raspada atomaradioaktivnog ugljenika bile u ravnote`i tokom perioda primenljivosti. Svaka odovih pretpostavki je veoma sumnjiva u kontekstu doga|aja Stvaranja i Potopa.

Me|utim, tvrdi se da je metod proveren van svake sumnje brojnim odnosi-ma sa poznatim podacima. Ovde je zanimljivo opa`anje samog Libija:

“Prvi {ok koji smo dr Arnold i ja do`iveli je bio taj da su nas na{i savet-nici informisali da se istorija prostire unazad samo 5.000 godina.Prvobitno smo mislili da bismo mogli da dobijemo uzorke celom du`inomkrive unazad do 30.000 godina, da unesemo vrednosti, i onda bi na{ radbio zavr{en. Vi ~itate knjige i pronalazite izjave da je takvo i takvo dru{tvoili arheolo{ko mesto staro 20.000 godina. Mi smo nau~ili prili~no brzoda ti brojevi, te drevne starosti, nisu poznate; u stvari, poslednji istorij-ski podatak bilo kakve prave vrednosti je uspostavljen pribli`no u vremeprve dinastije u Egiptu.”70

Prema tome, o~igledno je da je bilo kakvo istinsko povezivanje metodaradioaktivnog ugljenika sa definitivnom istorijskom hronologijom ograni~enosamo na odre|eno vreme posle Potopa i rasprostiranja ljudi. Glavne pret-postavke metode po nekima mogu biti valjane za ovaj period, ali to ne

dokazuje njihovu ispravnost za starija vremena, periode u kojima bismozaklju~ili da su pretpostavke vrlo verovatno pogre{ne i da su prema tome idatiranja tako|e pogre{na.

Poku{aje da se metoda ugljenika C-14 primeni na ranija datiranja su, ustvari, geolozi doveli u ozbiljno pitanje iz potpuno drugih razloga od na{ih.^arls B. Hant, skora{nji predsednik Ameri~kog geolo{kog instituta, jenapomenuo:

“Da bi tehnika ili disciplina mogla da bude korisna u nau~nom radu, njenaograni~enja moraju da budu poznata i shva}ena, ali ograni~enja korisnostiodre|ivanja starosti radioaktivnim ugljenikom jo{ uvek nisu poznata, nitishva}ena. Niko ne predla`e ozbiljno da su sva procenjena datiranja bezgre{ke, ali mi ne znamo koliko njih ima gre{ku - 25%? 50%? 75%? I neznamo koji su datumi pogre{ni, il za koju koli~inu, ili za{to.”71

Hant naro~ito nagla{ava opasnost od kontaminiranja uzorka spolja{njimizvorima ugljenika, naro~ito na vla`nim lokalitetima.

O{tra redukcija u prethodno procenjenim datumima za kraj glacijalnog peri-oda (datum koji je procenjen prvenstveno na osnovu broja slojeva gline uobliku varvi verovatno natalo`enih ledenim prekriva~em koji se povla~io) jebila izvor velikog spora me|u pleistocenskim geolozima u vezi relativnih vred-nosti metode varvi (koji daje datum od preko 20.000 godina) i metoderadioaktivnog ugljenika (koji daje datum od oko 11.000 godina). Ameri~kistru~njak po pitanju hronologije varvi, dr Ernst Entjus, je sna`no kritikovaometodu radioaktivnog ugljenika, na slede}i na~in:

“U nastalim C-14 datumima, osnovno je uvek razlikovati C-14 starost istvarnu starost uzorka. Laboratorijska analiza odre|uje samo koli~inuprisutnog radioaktivnog ugljenika... Me|utim, laboratorijska analiza neodre|uje da li je radioaktivni ugljenik originalan ili je delom sekundaran,uba~en, ili da li je koli~ina bila izmenjena na neki drugi nepravilan na~inosim prirodnim raspadom.”72

Konferencija o datiranju radioakivnim ugljenikom odr`ana u oktobru 1956.godine, do{la je do slede}ih zaklju~aka u vezi pouzdanosti ove metode:

“Lokalne varijacije, naro~ito u lju{turama, mogu da budu vrlo zna~ajne.Mogu}e varijacije u veli~ini rezervoara za razmenu pod glacijalnom klimomsu zna~ajne. Najzna~ajniji problem je problem geolo{ke izmene materijalau zemlji{tu. Taj efekat postaje sve ozbiljniji sa ve}om staro{}u. Da biproizveo gre{ku od 50% u starosti 10.000 godina starog primerka, bilobi potrebno zamenjivanje vi{e od 25% atoma ugljenika. Za uzorak star40.000 godina, cifra je samo 5%, dok gre{ka od 5.000 godina mo`e bitiproizvedena za 1% savremenih materijala. Jo{ puno toga treba da seuradi na hemijskom pre~i{}avanju uzorka.”73

Problem atmosferske kontaminacije fosilnim gorivima je tako|e do{ao uobzir, jer je sagorevanje uglja i nafte tokom pro{log veka, ili ne{to vi{e,zna~ajno doprinelo koli~ini ugljen-dioksida u ciklusu ugljenika. Nedavnoistra`ivanje koli~inskog aspekta tog faktora zaklju~uje:

“...sledi da je atmosferski ugljen-dioksid verovatno bio razbla`en za oko3,5% ugljen-dioskidom dobijenim sagorevanjem fosilnih goriva. Dokazi

282 283

radioaktivnog ugljenika ukazuju, na osnovu pore|enja analiza radioak-tivnog ugljenika starih istorijski datiranih morskih {koljki sa atlanske obalesa analizama njihovih savremenih srodnika, da je postojalo zna~ajnorazbla`enje plitkih okeanskih karbonata mrtvim ugljenikom iz fosilnih gori-va. Ograni~eni dostupni podaci predla`u da je obim razbla`enja verovatno1 do 2 procenta.”74

To zna~i da su standardne cifre u pogledu sada{njih sadr`aja ugljen-diok-sida u rezervoaru za razmenu ugljenika, na kojima su prora~uni starostiradioaktivnim ugljenikom zasnovani, neta~ne u pogledu uslova pod kojima suse stariji primerci formirali i od kada su po~eli da se raspadaju. Iako to mo`ebiti pribli`no ispravljeno promenom standarda na onaj pre industrijske evolu-cije, slede}a obazrivost je tako|e na mestu:

“Posle sastavljanja sada{nje liste, izvr{eno je pa`ljivo istra`ivanje serijeuzoraka poznate starosti. Prona|eno je da je aktivnost radioaktivnogugljenika u atmosferi rasla i opadala ~ak i pre industrijske revolucije.”75

Me|utim, ova naro~ita ispravka je samo reda veli~ine nekoliko stotinagodina za ve}inu prora~unatih datuma tako da je izgleda zanemarljiva zasvrhu na{eg istra`ivanja. Mnogo su zna~ajniji efekti gore spomenutih pret-postavki ove metode,76 kada se pogledaju u svetlu verovatnih doga|aja kojisu se odigrali tokom, i neposrednog posle Potopa.

UUGGLLJJEENNIIKK CC--1144 II PPOOTTOOPP

PPrreeppoottooppnnee pprrooppoorrcciijjee rraaddiiooaakkttiivvnnoogg uugglljjeenniikkaaPre Potopa, vrlo je verovatno da je odnos obi~nog ugljenika prema

radioaktivnom ugljeniku u atmosferi bio daleko ve}i od sada{njeg, prven-stveno zbog globalne polutropske klime i velikih koli~ina biljnog `ivota koji sepronalazi {irom sveta. Taj efekat bi bio poja~an manjom koli~inom ugljenikakoja se odr`ava u okeanu nego {to je to danas slu~aj, po{to su okeani bilimanji, a kopnene oblasti ve}e pre Potopa. A mogu}e je da bi bio jo{ poja~anza{titnim efektom toplotnog vodenog omota~a, koji bi spre~avao formiranjeradioaktivnog ugljenika u vi{oj atmosferi. Svi ti faktori bi smanjili odnosradioaktivnog ugljenika prema obi~nom ugljeniku na daleko manji deo odonoga koji danas postoji.

Drugi mogu}i efekat vodenog omota~a je veoma zanimljiv. Pored formi-ranja ugljenika C-14 iz azota u atmosferi neutronima kosmi~kog zra~enja tineutroni tako|e reaguju sa deuterijumom (te{ki vodonik, izotop vodonika ute{koj vodi), koji bi nesumnjivo bio prisutan u zna~ajnim koli~inama u takvomomota~u, kako bi formirao tricijum, jo{ te`i izotop vodonika. Tricijum je nesta-bilan i raspada se brzo beta raspadom na izotop helijuma, He-3. Ali seispostavlja da ima previ{e He-3 u atmosferi da bi se objasnio ovim proce-som koji deluje pri sada{njim stopama tokom geolo{kog vremena. Autoritetpo pitanju kosmi~kih zraka, Korf, predla`e slede}e re{enje problema:

“Postoje dva faktora koji bi te`ili da pove}aju koli~inu tricijuma. Jedan odnjih je da je intenzitet kosmi~kog zra~enja i otuda stope proizvodnje neu-trona mogao da bude ve}i u nekom vremenu u geolo{koj pro{losti...

Druga mogu}nost koja se poziva na delovanje u pro{losti pretpostavlja daje u vreme kada je Zemlja bila toplija, atmosfera sadr`avala daleko vi{evodene pare, i (proces stvaranja tricijuma od deuterijuma) bi mogao dadeluje pri daleko ve}oj stopi nego danas.”77

Vodeni omota~ ne samo da time obezbe|uje obja{njenje za sada{nji vi{akatmosferskog helijuma He-3, ve} tako|e ukazuje na to da bi proporcija neu-trona kosmi~kog zra~enja koji su reagovali sa azotom, kako bi se formiraoradioaktivni ugljenik, bila manja za koli~inu koja bi reagovala sa vodonikom.Ovaj faktor se kombinuje sa drugim spomenutim faktorima kako bi obezbe-dio da procenat radioaktivnog ugljenika u ugljen-dioksidu prepotopne atmos-fere bude daleko manji nego danas. Prema tome bi radioaktivnost `ivih orga-nizama koji koriste taj ugljen-dioksid bila daleko manja od one kod organiza-ma koji `ive danas.

Tako bi prepotopna organska materija verovatno imala malo ili nimaloradioaktivnosti ako je o~uvana u vidu fosila, iako su mogli da budu zatrpaniPotopom pre samo nekoliko hiljada godina. Iako sada{nja aktivnost radioak-tivnog ugljenika izgleda ukazuje na to da }e merenja registrovati radioak-tivnosti iz materije mo`da i do 70.000 godina stare, takvi nagove{taji su zas-novani na pretpostavci uniformizma. Ovo ograni~enje dr G. N. Plas, stru~njaku istra`ivanjima koja se bave atmosferskim ugljen dioskidom, smatra sasvimozbiljnim:

“Svi prora~uni datuma dobijenih radioaktivnim ugljenikom su na~injeni napretpostavci da je koli~ina atmosferskog ugljen-dioksida ostala konstan-tna. Ako je ovde predstavljena teorija o varijacijama ugljen-dioksida uatmosferi ta~na, onda smanjena koli~ina ugljen-dioksida u vreme posled-nje glacijacije zna~i da su svi datumi dobijeni radioaktivnim ugljenikom zadoga|aje pre povla~enja gle~era pod znakom pitanja.”78

PPoosslleeppoottooppnnee pprrooppoorrcciijjee rraaddiiooaakkttiivvnnoogg uugglljjeenniikkaaU pogledu biljaka i `ivotinja koje su `ivele posle Potopa, gubitak Zemljinog

omota~a bi te`io da pove}a procentualnu koncentraciju ugljenika C-14 i ugljen-dioksida u atmosferi, po{to bi se stopa formiranja atoma ugljenika C-14ubrzala gubitkom omota~a. Sa druge strane, unos ugljenika u atmosferupreko intenzivnog vulkanizma tokom i posle perioda Potopa je morao uvelikoda pove}a sadr`aj ugljen-dioksida u atmosferi i okeanima, verovatno vi{enego izjedna~avaju}i porast C-14, bar izvesno vreme.

[tavi{e, ravnote`ni uslovi izme|u stvaranja i raspada radioaktivnog ugljeni-ka, koji se moraju pretpostaviti pri vr{enju bilo kakvog prora~una starostiovom metodom, o~igledno ne bi bili primenljivi prili~no dugo vremena poslePotopa. Iako je sasvim verovatno postojao zna~ajan porast stope formiranjaatoma ugljenika C-14 u vreme Potopa usled ve}e efikasnosti kosmi~kogzra~enja u tom procesu posle talo`enja vodenog omota~a, neizbe`no bi bilopotrebno vi{e godina da ukupna koli~ina radioaktivnog ugljenika izgradi rezer-voar takve veli~ine da broj atoma koji se stvara i rasipa bude podjednak. Ato bi zna~ilo da bi organizmi koji su `iveli u tim prvim godinama i vekovimaposle Potopa primali zna~ajno manju koli~inu radioaktivnog ugljenika u svoje

284 285

sisteme od onih koji su `iveli kasnije. Naro~ito bi to bilo ta~no u prvih neko-liko stotina godina posle Potopa, kada je me{anje atmosferskog, okeanskogi biolo{kog ugljenika prvi put ostvarivano. U svojoj knjizi o ovom predmetu,Libi ka`e:

“Ako treba zamisliti da je kosmi~ko zra~enje bilo isklju~eno do nedavnogvremena, ogromne koli~ine radioaktivnog ugljenika neophodnog zaravnote`no stanje ne bi bile proizvedene i specifi~na radioaktivnost `ivematerije bi bila daleko manja od stope proizvodnje prora~unate na osnovuneutronskog intenziteta.”79

O~igledan zaklju~ak je da bi biljke i `ivotinje koje su `ivele u prvim vekovi-ma posle Potopa bile daleko manje radioaktivne nego {to bi se to pret-postavilo na osnovu sada{njih stopa i otuda bi izgledale starije nego {to jesu.

Specifi~na radioaktivnost se pove}avala kako je vreme prolazilo,pribli`avaju}i se sada{njim ravnote`nim stopama. Zbog toga izgleda da datu-mi na osnovu radioaktivnog ugljenika dobijeni za poslednje 4.000 godinapokazuju op{tu dobru povezanost sa istorijski proverenom hronologijom, iakopostoji puno neslaganja i velika koli~ina gre{ke {to se vi{e unazad ide upore|enje. Ali za ranije datume, specifi~na radioaktivnost u kopnenoj sredinipostaje progresivno manja kako se ide unazad u vreme. Prema tome, kadase analizira materijal stariji od, recimo, oko 4.000 godina metodom radioak-tivnog ugljenika, svakako }e se prona}i da je aktivnost bila niska i, ako jestarost procenjena na osnovu sada{njih ravnote`nih uslova i stopa, neizbe`no}e pokazivati previ{e velike vrednosti, sa koli~inom gre{ke koja progresivnoraste sa staro{}u materijala.

Prema tome, Potop i povezani doga|aji na sasvim odgovaraju}i na~inobja{njavaju podatke istra`ivanja ugljenikom C-14, obja{njavaju}i slaganje saistorijski odre|enim nedavnim doga|ajima, ali u isto vreme ukazuju}i da suranija neproverena datiranja svakako previ{e velika, kako bi se moglozaklju~iti na osnovu biblijskog zapisa.

Shodno tome, svi zna~ajniji datumi dobijeni na osnovu metodegeohronometrije radioaktivnim ugljenikom se savr{eno uskla|uju sa biblijskimzapisima i zaklju~cima povezanim sa stvaranjem i Potopom. Prostoronemogu}ava raspravu o svim metodama koji su kori{}eni ili predlo`eni, ve}o samo onim koji se smatraju za najzna~ajnije i najbolje utvr|ene. Bilo bimogu}e sli~nim analizama pokazati su{tinski sklad podataka ovih drugihsporednih metoda (to jest, jonski metod, hronologija varvi, termoluminiscen-cija, itd) sa biblijski uspostavljenim ~injenicama istinskog nedavnog Stvaranjai op{teg Potopa.

Ovi doga|aji se moraju datirati pre samo nekoliko hiljada godina po Bibliji,a dokazi koji su izneseni protiv tog svedo~enja se pokazuju sasvim u skladusa njom. U stvari, izgledalo bi veoma verovatno da ne bi mogao da budeizumljen nijedan metod geohronometrije koji bi dozvoljavao odre|ivanje datu-ma starijih od Potopa, po{to bi svi takvi procesi, bilo geolo{ki ili meteoro-lo{ki, bili sigurno duboko poreme}eni i izmenjeni doga|ajima te globalnekataklizme. Opis Biblije je da “tada{nji svet, bi vodom potopljen i nestade”(2. Petrova 3,6), a kontekst pokazuje da ta izjava obuhvata geolo{ku zemlju

i atmosferska nebesa. Jedini mogu}i na~in na koji ljudi mogu da saznajustarost Zemlje je preko bo`anskog otkrivenja.

PPRROOTTIIVVRREE^̂NNOOSSTTII UU GGEEOOHHRROONNOOLLOOGGIIJJII ^ak i pored biblijskog svedo~enja protiv procena starosti na osnovu

radioaktvnosti za Zemlju i njene formacije, postoje brojni dokazi u samojgeologiji protiv ispravnosti tih velikih vremenskih trajanja. Trenutno prihva}enacifra starosti Zemlje se izvodi na osnovu radioaktivnosti urana i drugih ele-menata i iznosi od 5 do 6 milijardi godina,80 pri ~emu je o~vr{}ivanje Zemljinekore datirano na pre oko 4,5 milijardi godina.

Ali, postoji puno geolo{kih procesa koji su izgleda podesni bar isto tolikoza geohronometarsku svrhu koliko i fenomen radioaktivnosti, a koji dajudaleko ni`e procene od te. Nijedan od njih nije dovoljno precizan za ta~namerenja, svi uklju~uju neku vrstu malo verovatnih pretpostavki kao i metoderadioaktivnosti, ali su one ipak dovoljno smislene da bace veoma ozbiljnusumnju na pouzdanost radioaktivnih procena.

MMeetteeoorrsskkaa pprraa{{iinnaaJedna od tih linija dokaza se izvodi na osnovu istra`ivanja meteora i

kometa, koje postoje u velikom broju u na{em Sun~evom sistemu. Ogromnakoli~ina meteorskog materijala pada svake godine na Zemlju. Procene varira-ju veoma puno, ali je najpa`ljivija istra`ivanja izvr{io Hans Peterson (HansPettersson) sa {vedskog okeanografskog instituta.

“Peterson je prora~unao da ukupna koli~ina pra{ine meteorskog poreklau atmosferi, do visine od 100 km, iznosi do 28.600.000 tona... Polovinate sume - 14.300.000 tona takve pra{ine - pada na Zemlju svake godinei 14.300.000 tona nove pra{ine mora da u|e u atmosferu.”81

Asimov iznosi zna~aj te velike koli~ine meteorske pra{ine, na osnovu pret-postavljene velike starosti Zemlje, na slede}i na~in:

“Naravno, to se de{ava godinu za godinom, a Zemlja je postojala kao~vrsto telo prili~no dugo vremena, mo`da i do 5 milijardi godina. A akoje, tokom celog tog vremena, meteorska pra{ina padala na zemlju istomstopom kojom to ~ini danas, onda bi, ako ne bi bila poreme}ena, formi-rala sloj debljine 17 m preko celokupne povr{ine Zemlje.”82

O~igledno, nikakav sloj meteorske pra{ine bilo kakve znatne veli~ine,svakako ne 17 m, se ne pronalazi na Zemljinoj povr{ini, iako su navodnoprona|ene neke naznake da takav sloj postoji na okeanskom dnu.

“Peterson i Ro{i (Rotschi) su prona{li dobre dokaze na osnovu neobi~nogsadr`aja nikla u nanosima dubokog mora u Atlanskom i Pacifi~komokeanu da Zemlja akumulira nekoliko hiljada tona meteorskog materijalana dan.”83

Odsustvo tog sloja meteorske pra{ine na Zemljinoj povr{ini se ne mo`erazumno objasniti uz pomo} procesa me{anja u Zemljinoj kori, kako Asimovtvrdi. Ovaj tip materijala je sastavljen prvenstveno od gvo`|a, sa velikimsadr`ajem nikla i drugih relativno retkih sastojaka Zemljine kore, a ti elementi

286 287

se ne pronalaze u dovoljnoj koli~ini kako bi odgovarali koli~ini koja je navod-no nagomilana meteorskom pra{inom. Na primer, prose~an sadr`aj niklameteora je reda veli~ine 2,5%, dok nikl predstavlja samo oko 0,008% stenaZemljine kore.84 Prema tome, oko 312 puta vi{e nikla po jedinici zapreminese javlja u meteorima u odnosu na Zemljinu koru. To zna~i da bi meteorskapra{ina debljine 17 m morala da bude raspore|ena unutar Zemljine koredebljine najmanje 312 x 17 m, ili vi{e od 5 km, kako bi se dobila sada{njaprocentualna koli~ina nikla u Zemljinoj kori, ~ak i pod nemogu}om pret-postavkom da na po~etku uop{te nije bilo nikla u Zemljinoj kori. Mogu sena~initi sli~ni prora~uni za kobalt i druge zna~ajne sastojke meteora, pri ~emusvi svedo~e da meteorska pra{ina jednostavno nije mogla da pada na Zemljupri sada{njim stopama tokom bilo kakvih 5 milijardi godina geolo{kog vre-mena.

Sli~ni prora~uni ukazuju da bi se ogromne koli~ine gvo`|a nagomilale napovr{ini od meteorske materije tokom geolo{kog vremena. Gvo`|e je najobil-niji element u meteorima, a tako|e se nalazi u velikim koli~inama u Zemljinojkori.

“Da li to povr{insko gvo`|e mo`e da bude, ne Zemljina originalna sup-stanca, ve} bar u zna~ajnom delu, akumulirana meteorska pra{ina tokomvremena? Po mojim prora~unima, pra{ina bi objasnila ukupnu koli~inugvo`|a u gornjih 2,4 km ~vrste Zemljine kore, {to svakako odgovara,tako|e, celokupnoj koli~ini gvo`|a koju smo iskopali.”85

Ali, da li neko stvarno misli da je celokupna koli~ina gvo`|a u gornjih 2,4km Zemljine kore poreklom od meteorske pra{ine? Takav predlog izgleda vanrazuma. Ipak je to ~udan zaklju~ak na koji smo navedeni ako je meteorskapra{ina padala na Zemlju tokom pribli`no 5 milijardi godina.

MMeetteeoorrsskkaa rraaddiiooaakkttiivvnnoossttZanimljivo je da su prora~uni na osnovu radioaktivnosti na~injeni na mete-

orima, sli~no tome, veoma protivre~ni.

“Ispitivanjem sadr`aja helijuma nekoliko meteora, Panet (Paneth) dolazido starosti koje variraju izme|u 60 miliona i 7 milijardi godina... Ponovoispituju}i dokaze, Bauer dolazi do prose~ne starosti od oko 60 milionagodina za meteore koje je ispitao Panet. To bi nam dalo donju granicustarosti meteora, a tako|e i starosti svemira.”86

Astronomima i geolozima je bilo te{ko da prihvate tako “malu” starost zameteore imaju}i u vidu bilo koju od klasi~nih teorija nastanka Sun~evog sis-tema. Noviji i daleko suptilniji prora~uni su bili prizvani kako bi se “pomirio”nesklad.

“Kada se to uradi, dobija se starost stenovitih meteora posle o~vr{}ava-nja. Rezultat je oko 4,6 milijardi godina.”87

Prema tome, samo menjanjem metoda prora~una mo`e se pove}atistarost meteora od 60 do 4.600 miliona godina! Kasniji prora~un je na~injenmetodom kalijum-argon, a prvi metodom helijumovog izotopa.

TTeekkttiittiiPoseban tip staklenastih meteora, poznatih kao tektiti, jo{ je te`e protu-

ma~iti. Oni se pronalaze na razli~itim lokalitetima u obliku onoga {to izgledakao ~estice u obliku kapi.

“Kao suprotnost tim velikim starostima, procenjene argonske starosti tek-tita (Suess, et al., 1951; Gerling and Yaschenko, 1952) su samo izme|ujednog miliona i 10 miliona godina. Gerling i Ja{enko smatraju to za dokazprotiv kosmi~kog porekla tektita.”88

Svejedno, kako Ster, u zaklju~ku dokaza, ka`e:

“Iako neki istra`iva~i veruju da su ta staklenasta tela zemaljskog porekla,izgleda da obilje dokaza ukazuje na kosmi~ki izvor nastanka.”89

Zna~ajna odlika relativno malih starosti ukazuje da su izgleda starosti tek-tita manje od starosti nekih slojeva Zemlje u kojima su natalo`eni.

“Za svako od velikih pojavljivanja se smatra da predstavlja jednu ki{umeteora. Pretpostavlja se da su oni iz ^ehoslova~ke poreklom iz mio-censkih slojeva; oni iz Teksasa, koje je prvi opisao pisac, su verovatnoporeklom iz eocenskih slojeva; a oni iz Australije bi mogli da budusada{nji.”90

Druga zna~ajna ~injenica - pote{ko}a uskla|ivanja sa uniformizmom - jeda se tektiti ne pronalaze u bilo kojim slojevima starijim od tercijarnih.

“Ni tektiti ni drugi meteori nisu prona|eni u bilo kojim drevnim geolo{kimformacijama.”91

To je, naravno, te{ko uskladiti sa op{te prihva}enim uniformisti~kim kon-ceptom da su meteori padali na Zemlju, u su{tini, sada{njom stopom tokomnekih 5 milijardi godina geolo{kog vremena. Pravi meteori, u stvari, o~igled-no nisu prona|eni u bilo kojim, osim najmla|ih slojeva.

“Samo meteori koji ne podle`u razlaganju pri prolasku kroz atmosferumogu biti prepoznati. Verovatno postoji puno njih, a u dubokom okeanu,gde je stopa talo`enja krajnje mala, kosmi~ke ~estice mogu da se nalazevisoko u sedimentima u pore|enju sa mestima na kojima su drugi sedi-menti obilni. Nijedan meteor nikada nije prona|en u geolo{kom stubu.”92

RRaassppaaddaannjjee kkoommeettaaPoreklo i starost kometa su jo{ nejasniji od porekla i starosti meteora.

Fred Vipl, koji je doprineo teoriji fenomena kometa vi{e nego ve}ina drugihsavremenih astronoma, ka`e:

“Jo{ uvek se nalazimo sasvim u mraku po pitanju krajnjeg poreklakometa. Gde je bila fabrika u kojoj su na~injene, i kada je Sunce steklotaj zadivljuju}i skup sasvim trivijalnih tela, ~ija je ukupna masa, uprkosnjihovog velikog opsega, verovatno manja od mase Zemlje?”93

Zanimljiva stvar u vezi kometa je da izgleda da se one neprestano ras-padaju. Odre|en broj njih se razlomio i razlo`io tokom perioda ljudskog pos-matranja. O~igledno je da se mo`e o~ekivati da }e se sve poznate komete

288 289

razlomiti i nestati tokom vremena koje je geolo{ki veoma kratko. Fred Hojl tonapominje.

“Procenjeno je da se raspadanje mnogih kometa odigrava pri takvoj stopida }e one biti potpuno razgra|ene u toku najvi{e milion godina. Trenutnije zaklju~ak da te komete nisu mogle da se kre}u oko Sunca takve kakvesu danas vi{e od milion godina, po{to bi se u suprotnom ve} raspale.”94

Po{to su komete sasvim definitivno deo sun~evog sistema, prirodanzaklju~ak bi bio da bi maksimalna starost kometa ujedno bila i maksimalnastarost Sun~evog sistema, i da su ovo dvoje nastali u pribli`no isto vreme.Hojl to izbegava, pretpostavljaju}i da komete nisu po~ele da se raspadaju dopre manje od milion godina. Vipl i ve}ina drugih izbegava taj zaklju~ak pret-postavljaju}i da postoji ogroman rezervoar “uspavanih” kometa daleko izvangranica Sun~evog gravitacionog polja, skoro do najbli`ih zvezda. Ta teorija jepripisana Ernestu Opiku i Janu Ortu (Jan Oort).

“Ort je postulirao da oblak kometa mo`e da sadr`i i do 100 milijardikometa od kojih samo mali broj dolazi u blizinu Sunca i planeta. Me|utim,povremeno nasumi~an prolaz zvezde poreme}uje kretanja nekih kometa udovoljnoj meri kako bi ih naveo da se prebace u sferu gravitacionogprivla~enja Jupitera ili neke druge velike planete. Na taj na~in se kometeuzimaju jedna po jedna iz ’duboko zamrznutog’ solarnog roja i uvla~e seu orbite relativno kratkog perioda. Po{to se njihov period hibernacijezavr{i, postaju aktivne i dezintegri{u se u gas i meteorske ~estice tokomnekoliko stotina ili nekoliko hiljada kru`enja oko Sunca.”95

Ne postoji ni najmanja opa`ajna osnova za tu ~udnu teoriju, niti, kako jeVipl istakao, za bilo kakvu prihvatljivu teoriju u vezi porekla tog hipoteti~kogroja uspavanih kometa. Njen jedini razlog je potreba da se izbegne o~igled-no svedo~anstvo kometa o mladosti Sun~evog sistema.

AAttmmoossffeerrsskkii hheelliijjuummJo{ jedan tip geofizi~kog hronometra, koji ukazuje na nepodesnu mladost

Zemlje, jeste akumulacija radioaktivno nastalih gasova u atmosferi.Najzna~ajniji me|u njima je, naravno, radioaktivni helijum, koji je kako smove} istakli, nastao raspadom urana i torijuma u Zemljinoj kori. Odre|enakoli~ina radioaktivnog helijuma, naravno, migrira i na kraju pronalazi svoj putdo povr{ine, gde se tada dodaje atmosferi.

Me|utim, vi{e godina se zna da ne postoji ni pribli`no dovoljno helijumau atmosferi koji bi odgovarao navodnoj starosti Zemlje i stopi izlaska heliju-ma iz stena Zemljine kore u atmosferu.

“Mo`e se razumno pretpostaviti da je celokupna atmosferska koli~ina heli-juma-4 radioaktivnog porekla. Gold{mit (Goldschmidt), razmatraju}i poznatisadr`aj helijuma u atmosferi i poznate koncentracije nizova urana i toriju-ma u primarnim stenama, zaklju~uje da bi celokupni atmosferski helijumbio proizveden tokom 2 milijarde godina iz dva kilograma po kvadratnomcentimetru primarnih stena. To predstavlja oko 1,3% ukupne koli~ine pri-marnih stena koje su bile erodovane i za koje bi se, prema tome, mogloo~ekivati da su isporu~ile helijum atmosferi.”96

To ukazuje da bi pravi maksimum starosti Zemlje na osnovu proizvodnjehelijuma bio samo 1,3% od 2 milijarde, ili 26 miliona godina. A ~ak je i tonemogu}e velik broj zato {to zanemaruje bilo kakav primarni atmosferski heli-jum i bilo kakve pro{le vi{e stope radioaktivnog raspada, kao i helijum kojije mogao da na|e svoj put do povr{ine iz neraspadnutih stena.

Metod kori{}en za izbegavanje tog zaklju~ka je da se pretpostavi da jevi{ak helijuma stvoren u pro{losti nekako dostigao “brzinu izlaska”, savla-davaju}i silu Zemljine te`e i u potpunosti napu{taju}i atmosferu. To zahtevada su temperature u egzosferi (najvi{i deo atmosfere) krajnje visoke.

“H. Petersen, F. A. Lindeman (Lindemann) i drugi su pokazali da koli~inahelijuma oslobo|enog iz radioaktivnih stena tokom geolo{kog `ivotaZemlje prema{uje koli~inu koja je danas prisutna u atmosferi.Pretpostavljaju}i da je Stonijev (Stoney) mehanizam odgovoran za gubitakhelijuma koji je morao da se odigra, L. Spi~er (Spitzer) je zaklju~io da jetemperatura na kriti~nom nivou ili oko 1.800oC ili da je, iako obi~nomanja, povremeno ve}a - mo`da je za 2% vremena 2.300oC; a ~ak bi ive}e vrednosti mogle da budu potrebne, jer je Mejn (Mayne) nedavnozaklju~io da je koli~ina oslobo|enog i izgubljenog helijuma daleko ve}anego {to se pretpostavljalo. Neki teoreti~ari smatraju da je te{ko prihvatitispomenute visoke temperature.”97

Nikakvi nezavisni dokazi za tako velike temperature jo{ uvek ne postoje.Drugim re~ima, umesto prihvatanja o~iglednog zaklju~ka na osnovu sadr`ajahelijuma u atmosferi da je starost Zemlje morala da bude daleko manja nego{to se obi~no veruje, zaklju~uje se da su temperature u egzosferi morale dabudu dovoljno visoke kako bi dozvolile helijumu da pobegne, bez obzira kolikobi taj zahtev bio ekstreman.

SSoo uu ookkeeaanniimmaaJo{ jedan dokaz mladosti Zemlje se pronalazi u geohemijskoj analizi vode

okeana. Koli~ina soli i drugih hemikalija u okeanu se neprestano pove}ava,kroz proces erozije kopna i re~nog transporta erozionog materijala do okeana.Pod pretpostavkom da okean nije prvobitno sadr`ao nijedan od karakteris-ti~nih elemenata i da je stopa snabdevanja oduvek bila ista kao {to je danas(nijedna pretpostavka, naravno, nije valjana), mogu}e je dobiti maksimalnustarost okeana, a time verovatno i Zemlje, na osnovu izmerenih koli~ina istopa koje danas postoje.

Naj~e{}e hemikalije u okeanskoj vodi su, naravno, natrijum i hlor, kojipredstavljaju sastojke obi~ne kuhinjske soli, natrijum-hlorida. Natrijum pred-stavlja u proseku 10,8, a hlor 19,6 hiljaditih delova vode okeana,98 u prose-ku. U prose~noj re~noj vodi te proporcije su samo 0,0085 i 0,0083 hiljadi-tih delova.99 Okeani sadr`e oko 1.300 miliona kubnih kilometara vode, a rekeoko 210.000 kubnih kilometara.100 Od ove druge koli~ine, oko 34.000 kub-nih kilometara godi{nje se izliva u mora i obnavlja se ki{om. Makimalnastarost okeana, odre|ena na osnovu njegovog sadr`aja natrijuma seprora~unava kao (10,8 x 1.300.000)/(0,0085 x 34), ili oko 50 miliona go-

290 291

dina. Odgovaraju}i prora~un na osnovu hlora daje rezultat od oko 90 milionagodina. Oba prora~una su o~igledno daleko ispod 5 milijardi godina!

“Poku{aji da se na~ini direktna procena starosti okeana na osnovu nje-govog sadr`aja soli nailaze na velike pote{ko}e. Oni zasnovani na koli~ininatrijuma u okeanu i sada{njoj stopi erozije daju starost od samo oko 50miliona godina, koja predstavlja cifru koja je nekada bila prihva}ena kaostarost Zemlje. Ta cifra je samo deo one koja se sada pripisuje najstari-jim sedimentnim stenama, ~ije je formiranje zavisilo od postojanja okeanai kontinenata.”101

Uobi~ajen na~in poku{avanja da se ta pote{ko}a zaobi|e je da se pret-postavi velika koli~ina “cikli~nog” natrijuma, itd - materijala koji je nakako na-talo`en na kopnu i zatim ponovo erodovan i ponovo transportovan, mo`davi{e puta. Ne postoji definitivna mera takvog cikli~nog natrijuma, ali su ~ak inajpovoljnije procene neodgovaraju}e za obja{njenje dubokog neslaganja.

“Me|utim, ne smatra se da ukupna koli~ina soli koja je no{ena u okeanei (1) tu ostala, (2) bila cikli~na, (3) ili se nalazi u obliku kamene soli islane vode u slojevima, mo`e da izmeni procenu za vi{e od 200 milionagodina.”102

To je izgleda maksimalna cifra koja mo`e biti dozvoljena za starost okeanana osnovu njegovog veoma zna~ajanog hemijskog sastojka.103 Ali, trebalo bida bude o~igledno da je to nemogu}e velika cifra jer uklju~uje apsurdnu pret-postavku da okean na po~etku nije sadr`ao natrijum. Savremeni marinskigeolozi i okeanografi su, sa druge strane, ube|eni da je salinitet okeana odu-vek bio iste vrednosti kao i danas.

“Izgleda razumno sigurno da je salinitet okeana ostao i koli~inski i kvali-tativno konstantan unutar sasvim uskih granica od kambrijuma.”104

“Zaista ne postoji razlog da sumnjamo da su okeani kao veliki basenislane vode ve} bili prisutni u prekambrijumskim vremenima.”105

Krajnji rezultat ovih razmatranja bi izgleda bio, sasvim jasno, da okeanisveta moraju da budu krajnje mladi. I paleobiolo{ka106 i geohemijska razma-tranja izgleda zahtevaju da su okeani oduvek bili slani skoro kao danas, alida neprestano postaju slaniji svake godine. Taj proces nije mogao da se odi-grava veoma dugo.

VVooddaa iizz ZZeemmlljjiinnee uunnuuttrraa{{nnjjoossttii ((jjuuvveenniillnnaa vvooddaa))U stvari, postoji osnova za verovanje da je sama voda okeana iza{la iz

Zemlje vulkanskim izbacivanjima u obliku pare i da taj proces, tako|e, nijemogao da se odigrava tokom perioda koji je dug kao navodna starost litos-fere. Obi~no se ne uvi|a koliko se ogromne koli~ine juvenilne vode (to jest,vode koja sti`e do povr{ine Zemlje po prvi put) izlivaju na Zemljinu povr{inusvaki put prilikom vulkanske erupcije. Te{ko je dobiti precizne podatke, na-ravno; verovatno su najbolji oni koji su dobijeni na osnovu ~uvenog meksi~kogvulkana, Parikutina (Paricutin), tokom perioda svog najaktivnijeg `ivota izme|u1943-52.

“Ako je proporcija vode prema ukupnoj koli~ini ~vrstih materijala bila pri-bli`no konstantna tokom perioda aktivnosti vulkana, ukupna te`inaizba~ene vode bi iznosila nekih 39 miliona metri~kih tona - {to je prib-li`no te`ina mase vode u kvadratu stranice oko 6 kilometara i jednogmetra duboke.”107

Osoblje Ameri~kog geolo{kog istra`iva~kog centra koje je izvr{ilo ta mere-nja i istra`ivanja na Parikutinu je smatralo da je celokupna koli~ina te vodebila prava juvenilna voda. Iako postoje razli~ite teorije, ve}ina vulkanologasada veruje da je to ta~no bar za ve}inu, a verovatno za sve vode izba~eneiz vulkana.

“Do po~etka ovog veka mnogi geolozi su smatrali da lava dobija svojuvodu curenjem sa okeanskog dna. Sada, generalno odba~eno, to gledi{teje zamenjeno zapanjuju}im predlogom. Vulkanska voda, ka`u brojni anali-ti~ari, dolazi iz 'primarnih konstituenata' - to jest, prvobitne materije izkoje je planeta formirana.”108

Parikutinova gore opisana voda mo`e biti prora~unata na, u proseku, oko1/4.200 kubnih kilometara godi{nje. Imaju}i u vidu ~injenicu da postoji oko400 ili 500 aktivnih vulkana na kontinentima {irom sveta, uz nekoliko putave}i broj za koje je poznato da su bili aktivni u nedavnoj geolo{koj pro{losti,smatramo da nije nerazumno pretpostaviti da bi prose~na godi{nja aktivnostvulkana u svetu bila takva da proizvodi najmanje 4,2 kubna kilometra juve-nilne vode svake godine. Verovatno je to veliko potcenjivanje, imaju}i u viduogromne koli~ne magmatskih stena na ili blizu povr{ine Zemlje koje su, bezobzira na metod njihovog formiranja, svakako bile pra}ene izbacivanjemogromnih koli~ina zarobljene vode.

Tako|e je poznato da postoji puno aktivnih vulkana na okeanskom dnu,a bilo ih je i puno vi{e u pro{losti. O~igledno, njihov broj i produkcija su skoropotpuno nepoznati, ali oboje su verovatno veoma veliki. Imaju}i u vidu sve tefaktore smatramo da je cifra od 4,2 kubna kilometra godi{nje, u proseku{irom geolo{kog vremena, samo minimalna procena porasta koli~ine vodedodate okeanu.

Po{to okean sada sadr`i pribli`no 1.300 miliona kubnih kilometara vode(oko 1.400 miliona kubnih kilometara ako se doda celokupna voda uZemljinoj kori i atmosferi, rekama, jezerima, itd), jednostavan prora~un109 }edati cifru od 315 do 340 miliona godina kao maksimalno mogu}u starostZemlje, ~ak i uz pretpostavku da je celokupna voda u okeanu nastala vulkan-skim delovanjem. Ponovo, to je daleko manje od 4 ili 5 milijardi godina.

I naravno, sve to u potpunosti ignori{e otkrivenje prvobitnih uslovastvorene Zemlje u 1. Knjizi Mojsijevoj 1,2, koje opisuje da je bila prekrivenavodom. [tavi{e, ignori{e opis Potopa, kada su velike koli~ine podzemne vodeizbile kroz rascepe “izvora velikoga bezdana” i kada su velike zapremine vodeu{le u okeane padanjem prvobitnog atmosferskog vodenog omota~a u viduki{e.

292 293

FFoorrmmiirraannjjee ZZeemmlljjiinnee kkoorreeMe|utim, {to je jo{ izuzetnije, vulkansko delovanje mo`e da objasni

celokupnu Zemljinu koru uz pomo} ovakve vrste prora~una. To jest, ako jeZemlja stara koliko se i tvrdi, izbacivanje vulkanskog materijala pri sada{njimstopama bi proizvelo zapreminu materijala jednaku ili ve}u od zapremine nasvim kontinetnima u svetu. To predstavlja osnovu teorije D`. T. Vilsona da seZemljina kora razvila upravo na takav na~in.

“Izbacivanje lave pri sada{njoj stopi od 0,8 km3/godi{nje tokom Zemljineistorije od 4,5 x 109 godina ili ~ak 3 x 109 od kada su najstarije poznatestene bile formirane, izlilo bi lavu reda veli~ine 3 x 109 km3 na Zemljinojpovr{ini. To pribli`no odgovara zapremini kontinenata (oko 30 km x 1,1 x108 km2). Blago ve}a stopa vulkanizma u ranim stupnjevima razvojaZemlje bi tako|e dozvolila formiranje okeanske kore.”110

Svakako da ideja da su svi materijali stena i zemlji{ta celokupne Zemljinekore bili izgra|eni vulkanskim erupcijama tokom geolo{kog vremena nije ni{tamanje ~udna u odnosu na tradicionalni uniformizam nego {to je to teorijaPotopa. Iako se, kao {to smo ve} naglasili, vulkanska lava prostire {irokopreko Zemljine povr{ine, ona svejedno sa~injava relativno malu proporcijusvih stena. Vilsonova pretpostavka je da su graniti i druge stene prvobitnopredstavljali lavu koja je od tog vremena bila erodovana i metamorfisana uodnosu na svoje prvobitno stanje. Ta teorija je sasvim naga|aju}a, naravno,i jo{ uvek nije stekla veliki broj sledbenika. Svejedno, aritmeti~ki prora~uninavode na takav zaklju~ak.

U stvari, realisti~niji prora~uni bi pokazali da bi kontinenti mogli da nas-tanu vulkanskim delovanjem za mnogo kra}e vreme od 4,5 milijardi godina.Ta cifra je zasnovana na prose~nom izbacivanju lave od oko 0,8km3/godi{nje. Ali je ta druga cifra uzeta iz rada Sapera (Sapper), koji jezauzvrat zasnovan na tokovima lave posle 1500. godine.111 Ali, o~igledno data stopa mora da bude manja od prose~ne stope tokom geolo{kog vremenaimaju}i u vidu daleko ve}i obim vulkanske aktivnosti u pro{losti nego usada{njosti. Me|utim, ~ak i na osnovu sada{nje aktivnosti to izgleda pre-malo. Materijali (lava i pepeo) koje je Parikutin izbacio tokom 10 godina svojeaktivnosti bili su zapremine preko dve milijarde kubnih metara,112 {to prematome predstavlja u proseku 0,2 km godi{nje. Tako bi, samo ~etiri takva vulka-na, proizvodila Vilsonovih 0,8 kubnih kilometara godi{nje. Ako bi, kako smove} rekli, minimalna prose~na cifra bila najmanje hiljadu vulkana, onda bi segore procenjenja starost smanjila sa 4,5 milijarde na manje od 20 milionagodina. I to na pretpostavci da se celokupna Zemljina kora razvila jednoli~nona taj na~in.

Sada smo govorili o nizu dokaza koji jasno pokazuju da procena od 4 ili5 milijardi godina za starost Zemlje mora da bude prevelika. Tako raznovrsniprocesi kao {to je pad meteora, raspadanje kometa, unos rastvorenihhemikalija u okeane, i rast kontinenata vulkanizmom, svi daju starosti kojesu daleko manje od te. I to je sve na osnovu sopstvenog principa uni-formizma. O~igledno, na osnovu otkrivenih ~injenica prvobitnog Stvaranja u

odraslom stanju i velikog prekida u svim prirodnim procesima u vremePotopa, ~ak su i ove druge starosti daleko prevelike.

Koliko su ta~no prevelike nemogu}e je odrediti nau~nim prora~unima kao{to je i nemogu}e odrediti pravu starost Zemlje uz pomo} bilo kakvih radioak-tivnih minerala. Ponovo nagla{avamo da jedini siguran osnov preistorijskehronologije mo`e da do|e samo bo`anskim otkrivenjem. To otkrivenje, uBibliji, bele`i Stvaranje i kasniji op{ti Potop, pri ~emu su se oba doga|ajaodigrala pre samo nekoliko hiljada godina. I ni{ta u pravoj nauci ne mo`e toda negira; niti, u stvari, kada se podaci pravilno shvate, to ~ini.

PPOOSSLLEEPPOOTTOOPPNNAA HHRROONNOOLLOOGGIIJJAAMe|utim, mogu}e je prona}i na~ine merenja vremena posle zavr{etka

fenomena Potopa. Osim perioda pode{avanja do sada{njih vrednosti, nesum-njivo je ta~no da su jednoli~ni procesi preovladavali u prirodi od tog vreme-na, iako ne mo`emo da isklju~imo povremene efekte kasnijih manjih katas-trofa. Me|utim, taj period pode{avanja do sada{njih stopa posle intenzivnihaktivnosti perioda Potopa onemogu}ava kori{}enje mnogih tih procesa mere-nja vremena osim za najskorija vremena, kako smo istakli u slu~aju metoderadioaktivnim ugljenikom.

U stvari, ljudi ve} imaju bar pribli`an hronolo{ki okvir za poslepotopnuistoriju zapisanu u Bibliji. Tradicionalni biblijski datum za Potop, kako jeprora~unat po A{erovoj (Ussher) hronologiji, bio je oko 2350. godine pre noveere (ili pre nekih 4300 godina). Postoje, naravno, oni koji negiraju strogohronolo{ko tuma~enje rodoslova 1. Knjige Mojsijeve 11,10-26.113 Ali, iakonekima ne izgleda da biblijski tekst jednoglasno govori u pogledu datumaPotopa, on daje sna`no svedo~anstvo da je taj datum reda veli~ine od samonekoliko hiljada godina.

Veoma je zna~ajno da se takve vanbiblijske informacije, kakve se mogudobiti za poslepotopnu hronologiju - bilo iz arheolo{kih, biolo{kih, antropo-lo{kih ili drugih izvora - sla`u u ukazivanju na vreme pre samo nekoliko hil-jada godina od kojih datira sada{nji red stvari.

GGOODDOOVVII DDRRVVEE]]AAJedno vredno prirodno hronometrijsko sredstvo je obi~no drvo i njegovi

godi{nji prstenovi rasta i njihovi obrasci. I `ivo i mrtvo drve}e se mo`e koris-titi u toj nauci, poznatoj kao dendrohronologija, upore|ivanjem sekvenciobrazaca godova izme|u `ivih drve}a, i ise~aka iz savremenog drve}a i onihsa jo{ ranijim godovima, itd. Obrasci godova su, naravno, odre|eni prven-stveno variranjem temperature i koli~ine padavina iz godine u godinu.Teoretski bi bilo mogu}e razvu}i tu hronologiju unazad, korak po korak,kori{}enjem fosilnog drveta, neodre|eno. Ali, kako Flint ka`e:

“Istra`ivanje godi{njeg rasta godova drve}a je dalo zapis koji se prote`edo unazad najmanje 2.000 - 3.000 godina.”114

[to je jo{ zna~ajnije, dobro je poznato da su najstariji `ivi organizmidrve}e. Poznato je da su mnoge d`inovske sekvoje vi{e od 3.000 godinastare i, osim neobi~nih katastrofa, izgleda da su imune na bolesti i napade

294 295

{teto~ina. Izuzetna ~injenica je da to jo{ uvek `ivo drve}e izgleda predstavljaoriginalno drve}e koje je raslo na svom sada{njem lokalitetu. Napomenimoslede}e veoma interesantno opa`anje:

“Mo`da je najneobi~nije me|u nere{enim pitanjima u vezi dugove~nosti~etinara ono u vezi drve}a Sequoia gigantea, koje, neki veruju, mo`e daima ve~an `ivot u odsustvu velikog razaranja, po{to je izgleda imuno nanapade {teto~ina... Tako|e je dobro poznata ~injenica da stoje}i panjeviove vrste, osim onih koji su rezultovali iz faktora velikog uni{tenja, nisupoznati. Da li to zna~i da su neznatno pre 3275 godina (ili 4000 godina,ako je D`on Murov (John Muir), donekle sumnjiv, prora~un ta~an) sve tada`ive d`inovske sekvoje bile zbrisane nekom katastrofom?”115

Dendrohronolo{ka laboratorija na Univerzitetu u Arizoni je nedavno otkrilanalazi{te jo{ starijih drve}a u Belim planinama (White Mountains) u Kaliforniji,jedne vrste ~etinara. Njihov pronalaza~ ka`e:

“Tek smo nedavno shvatili da se odre|eni ~etinari su{nih vi{ih oblasti, ane mamutovo drve}e ki{nih {uma, mogu nazvati najstarijim `ivim orga-nizmima na Zemlji. Mikroskopsko istra`ivanje godova otkriva da je ~etinarsko drvo

prona|eno pro{log leta na pribli`no 3.048 m po~elo da raste pre vi{e od4.600 godina i tako nadma{uje najstarije poznate sekvoje za vi{e veko-va... Mnogi njegovi susedi su skoro isto toliko stari; sada smo datirali 17~etinara 4.000 godina ili vi{e starih...”116

Po{to su oni, kao i sekvoje i drugo drevno drve}e, jo{ uvek `ivi, moramose zapitati za{to su ti najstariji organizmi imali vremena da razviju samojednu generaciju od kada su stekli svoje sada{nje mesto boravka ne{to poslePotopa. Ne postoji zapis o drve}u, ili o bilo kom drugom `ivom organizmu,koji je stariji od bilo kog razumnog datuma za Potop.

PPoorreekklloo ppoosslleeppoottooppnniihh cciivviilliizzaacciijjaaU poslednjoj analizi, jedini zaista pouzdan zapisnik vremena je sam ~ovek.

U bilo kakvoj vrsti prirodnog procesa koja mo`e da bude kori{}ena zaodre|ivanje pro{log vremena, uvek postoji mogu}nost da su stope mogle dase menjaju, kao i nesigurnost u vezi njegovog prvobitnog stanja. Apsolutno jenemogu}e znati, van svake sumnje, da takva i takva formacija ili nanos imastarost od toliko godina, osim ako starost nije potvr|ena pouzdanim ljudskimzapisima neke vrste.

Prema tome je veoma zna~ajno da nijedno stvarno provereno arheolo{kodatiranje ne prevazilazi starost od oko 3.000 godina pre nove ere ili ~akmanje. Stariji datumi se naravno ~esto pripisuju razli~itim lokalitetima i kul-turama, ali su oni uvek zasnovani na radioaktivnom ugljeniku ili nekim drugimgeolo{kim metodima, a ne na pisanim ljudskim zapisima. Postoje brojnezastarele hronologije koje su preno{ene preko razli~itih drevnih ljudi, izna~ajno je da nijedna od njih ne pru`a prihvatljive dokaze da istorije tih ilidrugih ljudi prema{uju biblijski datum Potopa.

Biblija prikazuje rasprostiranje poslepotopnih ljudi iz geografskih oblastiukazanih tako|e arheologijom i svetovnom istorijom. Najdrevniji ljudi koji su

ostavili istorijske zapise su bili, naravno, stanovnici doline Tigra i Eufrata,doline Nila u Egiptu, i drugih blisko-isto~nih oblasti. To se savr{eno sla`e sabiblijskim zapisima, koji prikazuju centrifugalno kretanje plemena iz prvogcarstva Vavilona (1. Knjiga Mojsijeva 11,9).

Arheolo{ko svedo~enje je dalje potvr|eno botani~kim istra`ivanjima.Sistematska poljoprivreda je, naravno, bila neophodna za postojanje stabilnihi civilizovanih zajednica i tako bi predstavljala jednu od najboljih naznakapo~etaka poslepotopnih kultura. Slede}a izjava danskog nau~nika je prematome zna~ajna:

“Tako, mo`emo da zaklju~imo na osnovu sada{njih istra`ivanja rasprosti-ranja da je kolevka odgajivanja biljaka u starom svetu bila unutar op{teoblasti luka koji je izgra|en na zapadnim bre`uljcima planine Zagros (Irak-Iran), Taurus (ju`na Turska) i galilejskih visoravni (severna Palestina), ukojima se dva divlja prototipa javljaju zajedno. Mo`emo da zaklju~imo,dalje, da je p{enica igrala dominantniju ulogu od je~ma u napretku odga-jivanja biljaka u starom svetu.”117

Upe~atljivo je koliko puno razli~itih linija dokaza o istorijskoj prirodi ukazu-ju na vreme unazad od oko 3.000 godina pre noce ere kao datum po~etkaprave civilizacije. Postojale su teorije i naga|anja o ranijim periodima, ali ni{takonkretno. U pogledu Egipta, H. R. Hol, egiptolog, ka`e:

“Smatramo da prva dinastija nije po~ela pre 3400. i ne puno posle 3200.godine pre nove ere... Me|utim, A. [arf (Scharff) bi spustio datum naoko 3000. godina pre nove ere; i mora se priznati da su njegovi argu-menti dobri, i da je pri bilo kojoj stopi verovatnije da je datum prve dinas-tije posle 3400. godine pre nove ere, a ne ranije.”118

^ak je i ovaj datum veoma sumnjiv, po{to je zasnovan na spisku kralje-va koji je zapisao Maneto (Manetho), egipatski sve{tenik iz oko 250. godinepre nove ere, ~iji rad nije sa~uvan osim u nekoliko nepreciznih navoda koddrugih drevnih pisaca. Kako je D`ord` A. Barton, sa Univerziteta u Pensilvanijidavno istakao:

“Broj godina pripisan svakom kralju, i shodno tome du`ina perioda koji jepokrivala dinastija, se razlikuje u te dve kopije, tako da dok rad Manetaformira osnov na{e hronologije, ne daje nam nikakvu apsolutno pouzdanuhronologiju. Zbog toga su se hronolo{ke {eme savremenih nau~nika tolikopuno razlikovale.”119

Drugi nau~nici smatraju da neki od Manetovih spiskova, mogu u stvari dapredstavljaju uporedne dinastije u Gornjem i Donjem Egiptu, {to bi jo{ vi{esmanjilo datum po~etka perioda. Du`ina predinasti~kog perioda je sasvimnepoznata, ali ne postoji neophodan razlog da smatramo da je ve}a od neko-liko vekova.

U Vavilonu, najstariji ljudi koji su ostavili pisane izve{taje su bili Sumeri,koji su kasnije bili zamenjeni semitskim Vaviloncima. Ti ljudi su tako|e dati-rani na pribli`no to vreme.

Dr Semjuel Noe Krejmer, profesor asirologije na Univerzitetu u Pensilvaniji,ka`e:

296 297

“Datumi sumerske rane istorije su oduvek bili okru`eni nesigurnostima inisu re{eni na zadovoljavaju}i na~in testovima uz pomo} novog metodadatiranja radioaktivnim ugljenikom... Ali, izgleda da ljudi zvani Sumeri nisustigli u region do pribli`no 3000. godine pre nove ere.”120

Egip}ani i Vavilonci su verovatno bili hamitskog i semitskog porekla, kao{to je bila i ve}ina plemena koja se nastanila u Africi i Aziji. Ljudi poreklomod Jafeta, sa druge strane, po tablici naroda u 1. Knjizi Mojsijevoj 10 (kojudr Vilijem Foksvel Olbrajt smatra za “zapanjuju}e precizan dokument”),121 suvelikim delom migrirali u Evropu gde su postali takozvani arijevci, ljudi ~iji jeizvorni jezik poznat kao indo-evropski. Nedavna lingvisti~ka istra`ivanja suukazala da su ti jezici krenuli iz zajedni~kog centra, verovatno u centralnojEvropi. Dr Pol Tajm, profesor sanskrita i uporedne filologije na Jejlu, govore}io tom dokazu, ka`e:

“Indoevropski jezik, kako mislim, se govorio na balti~koj obali Nema~kekrajem ~etvrtog milenijuma pre nove ere. Po{to na{i najstariji dokumentijezika koji su nasledili indoevropski (u Maloj Aziji i Indiji) datiraju iz dru-gog milenijuma pre nove ere, kraj ~etvrtog milenijuma bi i onako pred-stavljao verovatno vreme. 1000 ili 1500 godina predstavlja dovoljno dugovremena za razvoj promena koje odvajaju na{ najstariji sanskritski govornioblik od onoga {to smo mi konstruisali kao indo-evropski.”122

Po{to je gornji datum zasnovan u velikoj meri na geopaleontolo{kimpodacima, verovatno je da je previ{e velik.

Istra`ivanja drevne poljoprivrede u Evropi, zasnovana prvenstveno na ana-lizi polena i datiranju radioaktivnim ugljenikom, ukazuju na sli~ne zaklju~ke:

“Glavni rezultati odre|ivanja starosti su da su najstarije poljoprivrede u[vajcarskoj (starija kortailodna kultura) i Holandiji (mla|a ertebolna kul-tura) po~ele skoro istovremeno, oko 2740-2790. godine pre nove ere,odnosno 2620-2680. godine pre nove ere.”123

Ista pri~a bi se mogla ponoviti na drugim mestima kada bi to prostordozvoljavao. Na primer, u Kini, najranije istorijske kulture datiraju ne{to posletog vremena. Antropolog Ralf Linton ka`e:

“Najraniji kineski datum koji mo`e biti pripisan sa bilo kakvom verovat-no}om je 2250. godina pre nove ere, zasnovana na astronomskompodatku u Knjizi o istoriji (Book of History).”124

Svetsko svedo~anstvo pouzdane zapisane istorije125 je prema tome datakva istorija po~inje oko 3000. godine pre nove ere, a ne zna~ajno ranije.To je zaista iznena|uju}e ~udno ako su ljudi zaista `iveli {irom sveta vi{edesetina ili stotina hiljada godina. Ali sa druge strane, ako su biblijski zapisita~ni, onda su ovo upravo oni istorijski dokazi koje bi o~ekivali da prona|emo.I treba spomenuti, usput, veliki broj svetskih legendi o Potopu, o kojima smogovorili u prethodnom poglavlju. Uop{te nije nerazumno zaklju~iti da jasnosvedo~anstvo celokupne zapisane ljudske istorije isti~e realnost velikog svet-skog Potopa, koji je preobrazio svet u Nojevo vreme.

PPooppuullaacciioonnaa ssttaattiissttiikkaaStatistike ljudskih populacija daju dalju podr{ku takvom stavu. Jo{ od

~uvenih istra`ivanja Maltusa (Malthus), poznato je da su ljudske populacije({to je na `ivotinjske populacije prvi primenio ^arls Darvin u razvijanju svojeteorije evolucije prirodnim odabiranjem) te`ile da geometrijski pove}avajusvoju brojnost tokom vremena. To jest, svetska populacija neprestano te`i daduplira svoj broj prilikom jednakih delova vremena. U nedavnoj i alarmantnojstudiji koju je predstavila Konferencija Lak Bjuport (Lac Beauport Conference),jedan savremeni Darvin skre}e pa`nju na veoma ozbiljnu opasnost prenase-ljenosti u na{em vremenu. On ka`e:

“Centralno u~enje koje je uticalo na mene je bilo Maltusovo, koji je pre160 godina dao svoju teoriju da postoji prirodna te`nja kod ~oveka, kaoi kod bilo koje druge `ivotinje, da pove}ava svoju populaciju geometrij-skom progresijom...”126

To zna~i da ako se vreme potrebno da se populacija udvostru~i ozna~i saT, onda zapo~inju}i od prvobitne populacije od dvoje ljudi, posle T godina bilobi ~etvoro ljudi, posle dvostruko T godina bilo bi osmoro, posle 3T godinabilo bi 16, i tako dalje. U bilo koje vreme n(T) od po~etka tog procesa, ukup-na svetska populacija bi se udvostru~ila za n puta ili za dva na n-ti stepen,2n. Ukupno vreme potrebno da bi se dosegla ta populacija je n(T), ali to semo`e odrediti samo ako su porast vremena T i eksponent n poznati. Ovajdrugi se lako pronalazi izjedna~avanjem 2n sa sada{njom svetskom popu-lacijom, koja predstavlja oko 2,5 milijarde ljudi (kada je pisano prvo izdanjeove knjige). Taj prora~un daje vrednost za n od ne{to preko 31. Po{to vred-nost n=1 odgovara prvobitnom ljudskom paru, o~igledno je da je po~etna po-pulacija od jednog mu{karca i jedne `ene pro{la kroz ne{to vi{e od 30 “dupli-ranja”.

Vrednost T, vreme potrebno za jedno dupliranje, je manje sigurna. Ali }eslede}i podaci predlo`iti najrazumniju osnovu za njenu procenu:

“U vreme ro|enja Hrista, verovatno je bilo od 250 do 350 miliona ljudina ovoj planeti. Nekih 700 godina kasnije, postojao je pribli`no isti broj -recimo 300 miliona - dugo postepeno opadanje ukupne ljudske populacijenakon ~ega je usledio porast. Bilo je potrebno otprilike jo{ 950 godina, to jest, do 1650, da bi se

tih 300 miliona dupliralo na 600 miliona. Ali je zatim bilo potrebno samo200 godina, od 1650. do 1850, za naredno dupliranje do 1.200 miliona,ili 1,2 milijarde. Od 1850. do 1950. godine, za samo sto godina, popu-lacija na Zemlji se ponovo duplirala do oko 2,4 milijarde.”127

O~igledno da su cifre date za svetsku populaciju pre savremenog periodasamo naga|anja, po{to niko nema bilo kakvo stvarno znanje o populacijamaAmerike, Afirike, Azije, itd, tokom tih vekova. Cifra iz 1650. godine je prva sabilo kakvim stepenom opravdanosti. Od 1650. do 1950. godine, prema tome,populacija se pove}ala od 600 miliona do 2,4 milijarde, predstavljaju}i dvadupliranja za 300 godina, ili vrednost za T od 150 godina. Me|utim, ova cifraje bez sumnje previ{e mala po{to je bila pod uticajem veoma brzog popula-

298 299

cionog rasta pro{log veka. Ovaj rast je danas jo{ spektakularniji, pove}avaju}ise stopom koja bi dozvolila da se naredno dupliranje odgira za 65 godina.Me|utim, to nije tipi~no za celu ljudsku istoriju, i u potpunosti je pripisanonapretku medicine i higijenskih uslova.

“Pogre{no je misliti da su eksplozivne stope rasta odgovorne za ovoubrzavanje. U stvari, stope rasta su opadale u mnogim zemljama. Sni`enestope smrtnosti obja{njavaju ve}inu spektakularnog rasta.”128

Kada se sve stvari razmotre, izgledalo bi da je period izme|u 1650. i1850. godine tipi~an kao i bilo koji drugi period za jedno dupliranje, iako pre-ciznost cifara u to vreme nije bila velika kao danas. Mogla bi se razdvojitirazlika izme|u cifre za prethodnih 150 godina i ove cifre za 200 godina, iproceniti da je najverovatnija vrednost T oko 175 godina. Ta vrednost, dobi-jena za preko 30 dupliranja, vodi nas unazad do oko 3300. godine pre noveere kao vreme ro|enja Nojevog prvog sina!

“Ne mo`e se tvrditi, naravno, da je ovaj ra~un u potpunosti ta~an, ali jesvakako razuman - daleko vi{e nego re}i da se populacija duplirala odhipoteti~kog po~etka pre nekoliko stotina hiljada godina. Dodato svimdrugim dokazima za po~etak sada{njeg reda stvari na Zemlji posle Potopapre nekoliko hiljada godina, to dalje svedo~enje je sasvim impresivno.”129

PPRREEPPOOTTOOPPNNAA DDUUGGOOVVEE^̂NNOOSSTT II ZZRRAA^̂EENNJJEETako|e se moramo suo~iti sa mogu}no{}u da su stope populacionog

rasta u prvim vekovima posle Potopa, kao i u onima pre Potopa (kada se“ljudi po~e{e mno`iti na zemlji” kako je zapisano u 1. Knjizi Mojsijevoj 6,1),mogle da budu abnormalno visoke, usled velike dugove~nosti ~ove~anstva uto vreme. Prema zapisima, ljudi su pre Potopa `iveli 900 godina ili vi{e!Jedan od najja~ih dokaza opravdanosti tih cifara je ~injenica da su, poslePotopa, starosti patrijarha ispoljavale spori, ali stabilan pad od Noja, koji je`iveo 950 godina, dalje preko Evera, koji je `iveo 466 godina; zatim Avrama,koji je umro sa 175 godina; pa Mojsija, koji je umro kao starac od 120 godi-na; do poznatog biblijskog `ivotnog veka od 70 godina (Psalam 90,10), {toje veoma blizu broju kome smo se mi danas vratili. Velike prve poslepotop-ne populacije su tako|e opisane tablicom naroda u 1. Knjizi Mojsijevoj 10 iopisom rasprostiranja u 1. Knjizi Mojsijevoj 11. Prema tome bi te rane velikestope dupliranja vi{e nego uravnote`ile bilo koje dokaze koji bi mogli da pos-toje o sporijim stopama tokom prvih 1.500 godina nove ere.

EEffeekkaatt vvooddeennoogg oommoottaa~~aa nnaa dduuggoovvee~~nnoossttI, shodno tome, opadaju}i `ivotni vek posle Potopa se izgleda savr{eno

uklapa sa na{im konceptom o talo`enju Zemljinog za{titnog omota~a tokomPotopa. Kako smo napomenuli, taj omota~ od vodene pare (verovatno satako|e velikim koli~inama ugljen-dioksida i ozona koje su poja~avale efekat)je obezbe|ivao toplu, prijatnu, verovatno zdravu atmosferu {irom sveta.Mo`da je najzna~ajniji efekat omota~a bilo za{titno delovanje obezbe|eno pro-tiv intenzivnog zra~enja koje je dolazilo iz svemira do Zemlje. Poznato je da

kratkotalasno zra~enje, kao i bombardovanje elementarnim ~esticama svihvrsta ima {tetne efekte - i telesne i genetske - na organizme i da je to usu{tini ta~no za sve tipove zra~enja.

SSoommaattsskkii eeffeekkttii zzrraa~~eennjjaaU pogledu somatskih (nenaslednih) efekata, istra`ivanje tek nedavno

iznosi na svetlo neke oblike {tetnosti koja mo`e biti na~injena zra~enjem.Sada je op{te poznato, naravno, da velike doze zra~enja mogu da budusmrtonosne, i to je jedan od najve}ih razloga za strah od mogu}eg nuk-learnog rata. Ali ~ak i male koli~ine, ako su dugotrajne, mogu da budu veoma{tetne. Rak i leukemija, izme|u ostalog, su mogu}nosti koje se ozbiljnoistra`uju.

Statisti~ka istra`ivanja `ivotnih vekova koji su pogo|eni razli~itim inten-zitetima zra~enja su veoma dosledna sa na{om sada{njom raspravom. OstinBrus, direktor Odseka za biolo{ka i medicinska istra`ivanja sa Argonnacionalne laboratorije, ka`e:

“Takvi eksperimenti su pokazali da i samo jedna doza zra~enja koja neubija `ivotinju u toku perioda akutne radijacione bolesti te`i da skrati`ivot... Istra`ivanja kori{}enjem zra~enja mogu da dovedu do shvatanjaove najop{tije, ali najmanje shva}ene, ~injenice u pogledu `ivota - proce-sa starenja.”130

Dr [ilds Voren, stru~njak u oblasti istra`ivanja raka, tako|e pi{e u ovomtonu:

“Postoji puno dokaza da prevelike doze zra~enja vode do preranog stare-nja. I `ivotinjski eksperimenti i opa`anja `ivotnog veka radiologa ukazujuda doza od hiljadu rendgena primljena tokom dugog perioda vremenamo`e da skrati `ivotni vek za oko 10%. Podaci o du`ini `ivota vi{e od82.000 fizi~ara ukazuju da je prose~na du`ina `ivota onih za koje se nezna da su do{li u kontakt sa zra~enjem u periodu od 1930. do 1954.godine bila 65,7 godina nasuprot prose~nom `ivotnom veku od 60,5 go-dina za radiologe. Ne samo da je leukemija ~e{}a me|u onima koji suizlo`eni zra~enju, ve} se smrt od uzroka kao {to su sr~ana bolest i arte-rioskleroza tako|e javlja u ranijem dobu. U stvari, radiolozi su bili podlo`niu ranijoj prose~noj starosti prakti~no svakom tipu bolesti, ukazuju}i da je{teta na~injena telu {iroko rasprostranjena po svom uticaju.”131

Sli~no tome, D`ord` Bidl, dobitnik Nobelove nagrade za svoj rad u bio-hemijskoj genetici i {ef Biolo{kog odseka pri Kalifornijskom institutu zatehnologiju, pi{e:

“Kod eksperimentalnih `ivotinja, kao na primer kod mi{a, subletalne dozeprimenjenog zra~enja su zna~ajno smanjile `ivotni vek. Skoro je sigurnoda se to tako|e de{ava kod ~oveka. Ve}ina istra`iva~a se sla`e da nepostoji prag ispod koga jonizuju}e zra~enje nema efekat na `ivu materi-ju.”132

Ako takvi efekti mogu da budu uo~eni u kratkom `ivotnom veku kao rezul-tat ve{ta~kog zra~enja, svakako je mogu}e da su daleko ve}i efekti na

300 301

dugove~nost mogli da budu proizvedeni tokom milenijuma prirodnim pozadin-skim zra~enjem.

GGeenneettii~~kkii eeffeekkttii zzrraa~~eennjjaaMe|utim, jo{ zna~ajniji od ovih somatskih efekata su geneti~ki efekti

zra~enja, koji ne povre|uju samo pojedinca koji prima prvo izlaganje zra~enju,ve} tako|e i njegove potomke. Kako je ranije istaknuto, zra~enje je glavniuzrok “mutacija”, stalnih, naslednih promena u geneti~koj strukturi klicine}elije. U stvari, kako pionirski istra`iva~ u ovoj oblasti, i jo{ uvek jedan odvode}ih autoriteta, dr H. J. Miler, ka`e:

“Zra~enje je u stvari jedini do sada poznati tip agensa kome su ljudskabi}a verovatno izlo`ena u dovoljnoj koli~ini kako bi prouzorkovao bilo kakvuzna~ajnu proizvodnju mutacije kod njih.”133

A priroda tih mutacija je prakti~no uvek - mo`da apsolutno uvek, kolikolaboratorijske ~injenice to pokazuju - {tetna!

“Mutacije i mutacione stope su istra`ivane na velikom broju eksperimen-talnih `ivotinja i biljaka, i kod ~oveka. Postoji jedan op{ti rezultat koji sejasno pojavljuje: skoro sve mutacije su {tetne. Stepen {tetnosti varira odmutantnih gena koji ubijaju svog nosioca, do onih koji prouzrokuju samomanje smetnje. ^ak i kada ne bismo imali veliku koli~inu podataka poovom pitanju, i dalje bismo mogli da budemo prili~no sigurni na teoret-skim osnovama da }e mutacije obi~no biti {tetne, jer je mutacija nasu-mi~na promena visoko organizovanog, razumno dobro funkcionalnog `ivogtela. Nasumi~na promena u visoko integrisanim sistemima hemijskihprocesa koji sa~injavaju `ivot }e ih verovatno poremetiti - kao {to nasu-mi~na promena veza u televizoru verovatno ne}e pobolj{ati sliku.”134

Mo`e se ponovo napomenuti, usput, da te mutacije obezbe|uju veomaslab dokaz progresivne organske evolucije, po{to one uvek ili prakti~no uvek,~ine nosioca manje sposobnim da pre`ivi u borbi za opstanak - ali je upe~atlji-va i zapanjuju}a ~injenica da prakti~no svi evolucioni geneti~ari insistiraju daje to proces kojim se celokupni organski `ivot postepeno razvio od primitivnihpo~etaka! Miler, na primer, ka`e:

“Po ovom konceptu, sve adaptacije `ivih organizama su morale da nas-tanu preko opstanka i razmno`avanja onih mutacija koje daju povoljne pro-dukte za produ`etak gena, ili, kako ka`emo, za `ivot. Me|utim, mutacijesu nasumi~ne prirode, {to se njihove delotvornosti ti~e. Shodno tome,velika ve}ina mutacija, svakako preko 99%, su {tetne na neki na~in, kakobi se i o~ekivalo od efekata slu~ajnog pojavljivanja. Me|utim, te {tetnemutacije vremenom prirodno izumiru, zbog svoje manje sposobnosti za`ivot, ili ni`eg vijabiliteta, jedinki koje sadr`e te mutirane gene. Sa drugestrane, samo mali broj mutacija koje imaju proizvode povoljne za `ivotmoraju da te`e da pre`ive i da se razmno`e. Na taj na~in su `ivi orga-nizmi evoluirali, postaju}i slo`eniji i adaptivno organizovani u toku vreme-na.”135

Neevolucionisti je krajnje te{ko da se slo`i sa bilo kakvim razmi{ljanjemte vrste, koje tako slepo izjedna~ava plus sa minusom, raspadanje sanapretkom! U stvari, samo retke velike mutacije te`e da izumru prirodno,kako sam Miler ka`e. Velika ve}ina njih je samo blago {tetna i nastavlja dapre`ivljava. Njihovi potomci tako|e pre`ivljavaju, mo`da sa dodatnim mutaci-jama, a krajnji rezultat mora da bude sveop{te propadanje vrste. To je nesum-njivo razlog za{to fosilni zapis otkriva da su `ivi organizmi pre Potopa, svihvrsta, bili ve}i i sposobniji za `ivot od svojih sada{njih potomaka. Dr Krou,jedan od sada{njih autoriteta po pitanju mutacija prouzrokovanih zra~enjem ipredsednik Odseka za medicinsku genetiku na Univerzitetu u Viskonsinu,nagla{ava taj aspekt pitanja:

“Neko bi mogao da pomisli da su mutacije koje prouzrokuju samo manjeporeme}aje neva`ne. Ali, to nije ta~no zbog slede}eg razloga: mutant kojije veoma {tetan obi~no prouzrokuje ranu smrt ili neplodnost. Tako jemutantni gen brzo odstranjen iz populacije... Po{to manje mutacije moguna taj na~in da prouzrokuju isto toliko {tete na duge staze koliko i velike,a javljaju se daleko ~e{}e, sledi da ve}ina mutacione {tete u populacijinastaje akumulacijom manjih promena.”136

Zanimljivo je sada pro~itati veoma alarmantne izjave koje upozoravaju nageneti~ku {tetu koja }e karakterisati budu}e generacije kao rezultat nuk-learnih testiranja zbog samih ovih mutacija prouzrokovanih zra~enjem, dok sugodinama ti isti autoriteti insistirali da su te mutacije u pro{losti bile uzrokvelikog evolucionog napretka organskog `ivota tokom vekova. IstaknutiKomitet o geneti~kim efektima atomskog zra~enja, koji je sastavilaNacionalna akademija nauka i koji sa~injavaju {esnaest najistaknutijihgeneti~ara i radiologa u zemlji (ljudi kao {to su Miler (Muller), Viver (Weaver),Krou (Crow), Glas (Glass), Bidl (Beadle), Rajt (Wright) i drugi) u svomzaklju~nom izve{taju, daje neke va`ne izjave:

“Mnogi }e biti zbunjeni izjavom da su prakti~no svi mutantni geni {tetni.Ali, mutacije su neophodan deo procesa evolucije. Kako mo`e dobarefekat - evolucija ka vi{im oblicima `ivota - da rezultuje na osnovu mutaci-ja koje su prakti~no sve {tetne?Pre svega, nisu mutacije te koje same proizvode evoluciju, ve} je to

delovanje prirodnog odabiranja na bilo koje kombinacije gena koje sepojavljuju... Priroda mora da bude prili~no surova u tom procesu. Vi{e hi-ljada nepovoljnih mutacija, sa svojim nepovoljnim rezultatima, se toleri{u,sve dok povoljna mutacija mo`e da se koristi, jednom u dugo vremena,dovode}i do malo boljeg prilago|avanja postoje}im uslovima. Retki orga-nizam sa povoljnim kombinacijama gena je bio bolje prilago|en da pre`ivii da zameni svoje manje favorizovane srodnike, i tako je ostvarena evolu-cija, iako je bilo hiljade tragedija za svaki uspeh.”137

Stvarno je zapanjuju}e da mnogi koji govore da veruju u gore navedenufilozofiju istorije tvrde da tako|e veruju u biblijskog Boga, Onoga koji nestvara konfuziju, Onoga koji je zabrinut za ptice u vazduhu i ljiljane na polju,koji sa brigom prime}uje pad svakog vrabca, Onoga koji bi istinito mogao daokarakteri{e svoje celokupno stvaranje kao “veoma dobro”.

302 303

SSmmaannjjeennjjee `̀iivvoottnnoogg vveekkaa ppoossllee ttaalloo`̀eennjjaa vvooddeennoogg oommoottaa~~aaAli, da se vratimo na pitanje prepotopne dugove~nosti. Svakako je sasvim

razumno, imaju}i u vidu ono {to je poznato o somatskim geneti~kim efekti-ma zra~enja, da zaklju~imo da je,tokom vekova posle Potopa, nakupljanje tihefekata kod ~oveka naro~ito rezultovalo postepenom degeneracijom i sma-njenjem `ivotnog veka.128 Efekat je morao da bude naro~ito istaknut u vekovi-ma neposredno posle Potopa, imaju}i u vidu talo`enje Zemljinog vodenogomota~a, koji je prethodno filtrirao celokupno sredinsko zra~enje koje se sadapronalazi u na{oj troposferi. Malo je do sada u~injeno po pitanju razumeva-nja efekata tog “prirodnog” zra~enja, ali informacija koja je dostupna jasnoukazuje da je njegov efekat sli~an efektu ve{ta~kog zra~enja. Sasvim jemogu}e da se ve}ina spontanih mutacija mo`e pripisati prirodnom zra~enjuu sredini, to jest, sun~evim ultraljubi~astim zracima, kosmi~kim proizvodimazra~enja, radioaktivnom ugljeniku, itd. Komitet zaklju~uje da su te spontanemutacije tako|e {tetne:

“Kao i mutacije indukovane zra~enjem, skoro sve spontane mutacije sauo~ljivim efektima su {tetne.”139

Pre Potopa je, prema tome, sve bilo pogodno za fizi~ko zdravlje idugove~nost. Jednake temperature, sloboda od sredinskog zra~enja, i drugifaktori pripisivi vodenom omota~u su svi doprineli tom efektu. Svejedno, grehi smrt i prokletstvo su tako|e bili realnosti kao {to su i danas.

Posle Potopa, vodeni omota~ je istalo`en, njegovi za{titni efekti u velikojmeri uklonjeni, i tada je zapo~elo dugo opadanje u op{tem zdravlju idugove~nosti, samo delom zaustavljeno poslednjih decenija napretkom medi-cine i javnog zdravlja. Veliki deo tog smanjenja `ivotnog veka, kao i drugihefekata koje smo ve} spomenuli, mo`e bez sumnje biti pripisan veomapove}anoj koli~ini zra~enja iznad Zemljine povr{ine i njenih stanovnika.Verovatno je tokom, i neposredno posle Potopa, taj porast bio veoma o{tar;sada{nja ravnote`a je postepeno uspostavljana uvo|enjem sada{njeg hidro-lo{kog ciklusa.

Mogu}nost pro{lih promena u mutacionim stopama usled promenjenogkosmi~kog i drugog sredinskog zra~enja je ve} bila istaknuta od stranedrugih.

“Verovatno su postojali periodi veoma poja~anog intenziteta kosmi~kogzra~enja u istoriji Zemlje, a rezultuju}i pojas stope mutacija je mogao dabude odgovoran za dalekose`ne evolucione promene.”140

A na osnovu onoga {to smo videli o evolucionim efektima takvih mutaci-ja, o~igledno je da su bilo kakav period ili periodi poja~anog zra~enja moralida prouzrokuju ra{ireno biolo{ko propadanje. A to je, naravno, ono {to Biblijagovori o op{toj istoriji ljudskog roda.

Zaklju~ujemo, prema tome, da je poslepotopna istorija, onako kako jezapisana u Bibliji sasvim dovoljno dokazana, kako po svojoj prirodi tako i posvom trajanju, svim pravim istorijskim i arheolo{kim zapisima, i podacima ive}im brojem linija istinskog nau~nog dokaza.

FFOORRMMAACCIIJJEE UUKKAAZZUUJJUU NNAA SSPPOORROO TTAALLOO@@EENNJJEENajve}a zamerka koja je ponu|ena konceptu geolo{kog katastrofizma,

naro~ito u takvoj razmeri kakva je zami{ljena Potopom, je da mnoge forma-cije izgledaju kao da su takvog karaktera da im je bilo potrebno dugo vre-mena kako bi se formirale, daleko vi{e nego {to biblijska hronologija mo`eda dozvoli. Me|utim, ve} smo videli kako ve}ina formacija zaista daje stvarnedokaze katastrofi~kog formiranja - naro~ito oni nanosi koji sadr`e veliki brojfosila, kao i svi magmatski nanosi i veliki broj naslaga nanesenih vodom.Tako|e, pokazali smo kako se radioaktivnost i druge metode navodnog apso-lutnog hronometrijskog zna~aja mogu shvatiti uz pomo} biblijskog okvira.

Svejedno, postoji odre|en broj specijalnih tipova nanosa koji, iako mo`dane mogu da pru`e apsolutne vremenske procene, navodno odaju povr{inskiizgled potrebne velike starosti za svoje formiranje. Prostor omogu}ava samokratko ispitivanje nekih od njih, ali se mo`e re}i da je ponovo sasvim mogu}eprotuma~iti ih na osnovu okvira biblijske geologije.

TTaalloo`̀eennjjee ii ookkaammeennjjiivvaannjjeeTvrdi se da se mnogi tipovi sedimentnih nanosa mogu objasniti samo na

osnovu dugih perioda vremena. Prirodno je smatrati da su bili potrebni vekovikako bi se formirali debeli slojevi stena naneseni vodom, mo`da debeli sto-tine metara. Ali, to je razmi{ljanje na uniformisti~ki na~in. Nije te{ko uvidetikako su oni mogli da se formiraju u kratkom periodu, ako je vodena i sedi-mentna aktivnost bila dovoljno intenzivna, kako je nesumnjivo bila tokomPotopa. ^ak i pored ovog iznena|uju}e zna~ajnog prekida u jednoli~nim pro-cesima, sada je op{te priznato da sedimentna debljina nije kriterijum za tra-janje talo`enja. Kako Petid`on ka`e:

“Stopa sedimentacije pokazuje krajnje veliko variranje od mesta do mestau dana{nje vreme. Bukvalno je nemogu}e odrediti prose~nu stopu sedi-mentacije za sada{nje vreme; daleko je te`e u~initi to za pro{la vreme-na.”141

U vezi sa formiranjem sedimentnih stena, tvrdilo se da su neophodni dugivremenski periodi za sabijanje i o~vr{}ivanje sedimenata. Kulp142 ka`e daokamenjivanje blata zahteva natalo`enu masu sedimenata jednih preko drugihdubine od bar 1,5 kilometra kako bi se voda istisnula kroz pore i kako bi seobezbedio dovoljni pritisak da bi se o~vr{}ivanje odigralo. On ka`e da je bilokoja sedimentna stena koja se sada pojavljuje na Zemljinoj povr{ini moralau nekom vremenu u istoriji da ima preko sebe bar 1,5 kilometar sedimenta,koji je od tada erodovan.

Ali, to naravno pretpostavlja da je vertikalni pritisak jedini faktor koji uti~ena sabijanje i okamenjivanje, dok je u stvari to samo jedan od mnogih:

“Veli~ina i stopa sabijanja zavise od poroznosti prvobitnog sedimenta, odveli~ine i oblika ~estica, od stope talo`enja i debljine tereta koji se nalaziiznad njega, i od faktora vremena.”143

Njima bi mogli da dodamo zna~ajan faktor lako}e izlaska vode kroz pore.Sa izdizanjem sedimentnih slojeva prilikom zavr{etka Potopa, ve}ina sadr`ane

304 305

vode bi sasvim brzo istekla jednostavnim gravitacionim tokom. U pogleduprocesa okamenjivanja, do sada malo je poznato o njemu osim da se mo`eodigrati veoma brzo pod nekim okolnostima i da nije neophodno zavisan odvremena. Tvenhofel ka`e:

“Vreme je faktor, ali ne odlu~uju}i, a poznati su peskovi, gline i mulj izperioda kambrijuma koji su skoro neporeme}eni i slabo o~vrsli kao {tosu bili i u vreme talo`enja... Sa druge strane, poznati su neki pleisto-censki nanosi koji su postali prili~no okamenjeni.”144

Proces okamenjivanja je uklju~en u veliki skup fenomena poznatog kaodijageneza, koja uklju~uje sve normalne promene kojima sedimenti podle`uposle svog talo`enja. Okamenjivanje je obi~no krajnji proizvod tih promena.Dijageneza prelazi u, ali ne uklju~uje, metamorfizam. Mnogi hemijski procesisu uklju~eni u taj proces i svi bi bili veoma poreme}eni okolnostima koje supreovladavale tokom Potopa.

“Voda je glavni agens dijageneze, a organska materija je pomo}ni.”145

Sa obiljem dostupne organske materije, da ne spominjemo vodu, o~igled-no je da bi uslovi posle Potopa bili veoma povoljni za brzo zapo~injanje proce-sa dijageneze, sa rezultuju}im ranim okamenjivanjem.

“Izgleda, umesto toga, da dijageneza ponekad prati sedimentaciju tolikoblisko da zapo~inje dok su nanosi jo{ uvek na morskom dnu.”146

Koriste se razli~iti cementiraju}i materijali, naro~ito kvarc i kalcit.Me|utim, metode kojima se ti materijali uvode u sedimente nisu definitivnopoznati uprkos zna~aju pitanja za shvatanje celokupnog problema formiranjasedimentnih stena.

“Problemi toga kako i kada peskovi postaju o~vrsli i izvora cementiraju}egmaterijala jo{ uvek nisu re{eni... Drugi cementi, karbonati, na primer,postavljaju sli~ne probleme onom sa silicijum-dioksidom.”147

Mo`da bi te misterije mogle da budu razre{ene ako im se pri|e ne naosnovu jednoli~osti sa sada{njim procesima, ve} ako se zamisle na na~inbrzog talo`enja velikih masa sedimenata pome{anih sa razli~itim hemikalija-ma i organskom materijom; Potopni uslovi sasvim o~igledno obezbe|uju obi-lan izvor silicijum-dioksida, kalcita i drugih cementiraju}ih materijala.

Problem okamenjivanja sedimenata, prema tome, nije uop{te ozbiljan zabiblijsku geologiju. Umesto toga, sasvim je saglasno sa celokupnim karak-terom katastrofi~kog delovanja koje je talo`ilo potopne sedimente zaklju~itida su procesi sabijanja, cementacije, isu{ivanja, itd. koji vode do krajnjegokamenjivanja mogli da se ostvare prili~no brzo.

KKoorraallnnii ggrreebbeenniiDrugi tipovi sedimentnih nanosa, za koje se smatra da su se dugo talo`ili,

tako|e se mogu objasniti na drugi na~ni. Na primer, veliki koralni grebeni,koji naizgled predstavljaju akumulacije kalcijum-karbonatnih ostataka koralnihorganizama tokom eona vremena, lako su mogli da se formiraju u relativnokratkim periodima. Ukupna masa materijala u takvom grebenu je funkcija nesamo vremena, ve} i broja korala koji izgra|uju greben.

Postoji malo direktnih dokaza u vezi vertikalne stope rasta koralnih grebe-na, ali su oni koji su dostupni saglasni sa hipotezom o sasvim brzom rastu.

“Malo toga je otkriveno o stopama rasta grebena direktnim merenjem.Slajter (Sluiter) je prona{ao da je novi greben uspostavljen na ostrvuKrakatau posle erupcije 1883. godine izrastao do debljine od 20 cm zapet godina, ili 4 cm godi{nje. Drugi istra`iva~i su procenili rast grebenana 0,1 do 5 cm godi{nje.”148

Ova stopa rasta bi svakako mogla da objasni ve}inu dubina koralnihgrebena prona|enih {irom sveta ~ak na osnovu nekoliko hiljada godina poslePotopa. Ali, je tako|e mogu}e da su mnogi koralni grebeni prividne debljine.

“Mnoge kolonije korala sa grebena su okrugle i sa malo ili bez imalotro{enja postaju savr{eno krupno kamenje. Kada se takvo krupno kamen-je prenosi, zna~ajan procenat njih }e se zaustaviti na navodnom 'mesturasta', bilo da se pomere jedan kilometar du` dna grebena ili jedan kilo-metar niz morsku padinu. ^ak i izdu`ene ili plo~aste kolonije mogu dazavr{e svoj put preokrenute.”149

Naro~ito tokom Potopa, obimni grebeni formirani u toplim vodama prepo-topnih mora bi bili erodovani i ponovo istalo`eni, daju}i sada ~esto izgleddrevnih grebena velikog obima. U svakom slu~aju, o~igledno je da je mogu}eobjasniti formiranje koralnog grebena, bilo drevnog ili savremenog, pomo}ubiblijske geohronologije.

DDuubbookkoo--ookkeeaannsskkii sseeddiimmeennttiiSli~no tome, tvrdilo se da se neo~vrsli sedimenti dubokog okeanskog dna

nagomilavaju pri krajnje sporim stopama i da njihova velika debljina, moraprema tome, da predstavlja ogromne raspone vremena. Me|utim, nedavnidokazi ukazuju da te debljine nisu toliko velike koliko se zami{ljalo i da jeokeansko dno podvrgnuto prevelikim uznemiravanjima kako bi se dozvolilabilo kakva vrsta postepenog neporeme}enog nagomilavanja.

“Debljina neo~vrslih sedimenata na okeanskom dnu je daleko manja nego{to se o~ekivalo, imaju}i u vidu navodne velike starosti i propustljivostivelikih okeanskih basena. Za{to je to tako, predstavlja nere{en problemu sada{nje vreme.”150

Da muljevi dubokog okeanskog dna nisu u sredini ve~ne mirno}e,dokazano je ~injenicom da su tragovi talasanja prona|eni na njima.

“Karakteristika od velikog interesa bila je ~injenica da su tragovi talasa-nja, koje su kopneni geolozi dugo smatrali za dokaze talo`enja u plitkojvodi, prona|eni u dubokom okeanu. Dve izuzetne fotografije snimljene navrhu podvodne planine Silvanija (Sylvania Seamont) u oblasti Mar{alskihostrva su uspostavile ~injenicu da je mekani, globigerinski mulj izme|ustena obmotanih manganom definitivno bio talasast. Nedavno je Karl D`.[ipek (Carl J. Shipek) iz Laboratorije Navy Electronics prona{ao dobrodefinisane tragove talasanja do dubine od oko 1.800 m.”151

306 307

Nije sigurno da li bi tragovi talasanja zahtevali plitku vodu ili ne, ali jehidrauli~ki sigurno da zahtevaju najmanje zna~ajno kretanje vode iznad sebe,a ta ~injenica sna`no govori protiv pretpostavke da se mulj natalo`io mirnou nepomi~noj vodi tokom velikog perioda vremena.

Postoje dokazi o daleko ve}oj aktivnosti od obi~nih struja koje formirajutragove talasanja preko velikih delova dubokih okeana. Nekako su se ~ak islatkovodni nanosi formirali, i to nedavno u puno takvih oblasti. Analiziraju}iuzorke sa dubokog okeana, dobijene prilikom {vedske ekspedicije 1947-1948, naro~ito u Atlanskom okeanu, otkrivena je iznena|uju}a ~injenica:

“Jedno od najzanimljivijih opa`anja je bilo neo~ekivano prisustvo mnogihslatkovodnih dijatomeja u odre|enim uzorcima uzetim sa istra`iva~kogbroda Albatros du` obalske linije ekvatorijalne Afrike na velikim razdalji-nama od obale... Novost sada{njih opa`anja le`i u stalnoj pojavislatkovodnih dijatomeja u uzorcima dubokog okeana Atlantika, velikogbroja jedinki, i relativno velike raznovrsnosti vrsta. Opa`eno je vi{e od 60slatkovodnih vrsta, koje pripadaju razli~itim ekolo{kim grupama: plankton-ski i bentoski oblici, vrste tipi~ne za stani{ta bogata hranljivim materija-ma, a ~ak i za neka siroma{na hranljivim materijama, pri ~emu je ve}inaoblika obi~no kosmopolitska - to jest, vrste svetskog rasprostiranja.”152

Prisustvo slatkovodnih organizama u nanosima dubokog okeana mo`e dazna~i jednu od samo dve stvari: ili su prvobitno slatkovodni nanosi pomereniu duboki okean nekom vrstom jakih struja ili drugih poreme}aja, ili je neka-da sada{nje okeansko dno bilo kontinentalna oblast koja je potonula stoti-nama metara do svoje sada{nje pozicije.

Sli~no tome, postoje brojna mesta u dubokom okeanu na kojima sepronalaze sedimenti plitke vode. Govore}i o uzorku uzetom iz navodno drevnihi neporeme}enih sedimenata dubokog okeanskog dna, Hamilton ka`e:

“Iznena|uju}i rezultat je bilo otkri}e da, u mnogim oblastima, postojisamo povr{inski tepih o~ekivanih duboko-okeanskih sedimenata i da podtim tankim tepihom postoji smena tankih slojeva sedimenata koji su moglida nastanu samo u pli}oj vodi.”153

Skre}u}i pa`nju na poslednja otkri}a duboko-okeanskih ekspedicija opser-vatorije Woods Hole and Lamont Geological, Parker Trask napominje:

“Mnogi od tih uzoraka pokazuju me|uslojeve peska. Neki od tih slojevapeska se nalaze na dubini vode od vi{e stotina metara i veoma dobro surazvrstani. Istra`iva~i Skripsovog (Scripps) instituta okeanografije suizvestili o sli~nim telima peska u vodi obale ju`ne Kalifornije. Poreklo tihpe{~anih tela nije bilo obja{njeno na zadovoljavaju}i na~in.”154

Ve} smo istakli na dokaze o velikoj vulkanskoj i tektonskoj aktivnostidubokog okeanskog dna, kao i kapaciteta podvodnih turbiditskih struja dapomeraju velike mase sedimenata na velike razdaljine du` okeanskog dna.Lekcija koja se mo`e tako o~igledno nau~iti iz svih ovih ~injenica jeste damorsko dno nije mirno, neaktivno mesto za kakvo se toliko dugo vremenasmatralo, ve} mo`e i zaista do`ivljava, ~este i raznovrsne poreme}aje takvogintenziteta da preme{ta plitkovodne, a ~ak i slatkovodne nanose do najve}ihdubina. To zna~i samo da je bilo kakav geohronometrijski metod zasnovan na

navodno sporom, pravilnom talo`enju dubokomorskih (ili plitkovodnih) mulje-va ili drugih sedimenata, u su{tini nepouzdan. Nikada se ne mo`e biti sigu-ran ni u jednoj datoj situaciji da odre|eni nanosi nisu bili poreme}eni ili dasu stope talo`enja bile konstantne.

U stvari, sumnjivo je da ~ak i takvi polu-uniformisti~ki procesi, kao {to suturbiditne struje, mogu da objasne neke fenomene. Nastavljaju}i svoje raz-matranje slatkovodnih dijatomeja prona|enih na 3 km dubine u srednjemAtlantiku, Kolb ka`e:

“^ak ako bi prihvatili da postoji mala mogu}nost da turbiditni tokovi stru-ja sa afri~kih obala izbacuju svoj teret slatkovodnih dijatomeja na razdaljiniod 930 km od ove obale, ostaje da bude obja{njeno kako je bilo mogu}eda ta struja ne nosi samo svoj tovar na takve razdaljine ve}, u isto vreme,da se izdigne vi{e od 1.000 m, pre nego {to izbaci teret na vrh pod-vodnog brda.”155

Ti fenomeni ne samo da prikazuju besmislenost bilo kakvih dokaza zavelike starosti, koje se mogu zaklju~iti na osnovu duboko-okeanskih sedime-nata, ve} u stvari prikazuju nesposobnost principa uniformizma kaoodre|uju}e osnove istorijske geologije.

Neki geolozi po~inju da uvi|aju tu ~injenicu. Na godi{njem obra}anjudru{tva Sigma Ksi (Sigma Xi) na Politehni~kom insistutu u Vird`iniji 1958.godine, dr Kenet Lends, predsednik Odseka za geologiju na Univerzitetu uMi~igenu, rekao je izme|u ostalog:

“Da li mo`emo, kao oni koji tragaju za istinom, da i dalje zatvaramo o~ipred o~iglednom ~injenicom da su velike oblasti okeanskog dna potonulevertikalno na razdaljine merene kilometrima? Za{to ne bi to prihvatili iposvetili svoje umne sposobnosti, koje se sada bacaju na uzaludnepoku{aje da se usput objasni istina, na pronala`enje mehanizma kojiproizvodi te drasti~ne promene nivoa mora?”156

EEvvaappoorriittiiDrugi tip sedimentnih nanosa koje je navodno te{ko sabiti u kratak

raspon vremena pronalazi se u velikim slojevima takozvanih “evaporita”. Onise sastoje uglavnom od soli, gipsa i anhidridskih (kalcijum-sulfat) slojeva.Izraz “evaporit” se primenjuje na te nanose zato {to se veruje da su se formi-rali dugotrajnim isparavanjem kopnenih mora ili jezera koja sadr`e slanu vodu.Navodni savremeni primer je Mrtvo more u kome je stopa isparavanja veomavisoka (oko 300 cm godi{nje) i gde voda koja neprestano ulazi u jezero nemadrugi izlaz osim isparavanja. Poznato je da Mrtvo more, naravno, kao rezul-tat sadr`i krajnje visoke koncentracije hemikalija razli~itih vrsta, i smatra seda bi taj proces, ako bi se nastavio tokom dugih perioda vremena, proizveoslojeve evaporita kakvi su prona|eni na mnogim mestima u geolo{kom stubu.Pri sada{njim stopama, taj proces bi o~igledno zahtevao stotine hiljada god-ina kako bi proizveo takve slojeve kakvi se stvarno pronalaze.

Kao i obi~no, pote{ko}u ovde predstavlja primena uniformisti~kog princi-pa. Pretpostavlja se da je sloj evaporita morao u potpunosti da se formira unekoj vrsti sredine kakva se pronalazi u sada{njem svetu i pri stopama ispa-

308 309

ravanja koje se danas mogu izmeriti. Ali, uvek postoji mogu}nost da je slojevaporita bio formiran prenosom sa nekog prethodnog lokaliteta na kome jemogao da postoji od Stvaranja. Tako|e, postoji mogu}nost da je mogao dase formira intenzivnom primenom toplote za isparavanje velikih koli~ina vodeu kratkom vremenu, umesto obi~ne sun~eve toplote koja deluje tokom dugogvremena.

Jedan od najzna~ajnijih tipova naslaga evaporita je slana kupola. Te struk-ture su ~esto povezane sa naftom, tako da imaju zna~ajne ekonomske impli-kacije. Njihova ogromna veli~ina je predstavljena na slede}i na~in:

“Jezgro soli obi~no stoji vertikalno ili skoro vertikalno i ima pribli`no kru`niili ovalni horizontalni presek, iznose}i od 300 m do 3 km u pre~niku.Pru`a se nani`e nekoliko stotina metara. U Severnoj Americi bu{otine suprobile so vi{e od 900 m, a da je nisu pro{le, a postoje razlozi zaverovanje da se takvi slojevi u Evropi prostiru u dubinu od 4.500 m i ~akdo 6.000 m.”157

To bi prikazalo veli~inu apsurdnosti zami{ljanja da su te ogromne debljinesoli izgra|ene isparavanjem staja}e vode. Bilo bi potrebno potpuno ispara-vanje mase morske vode duboke oko 2.400 m kako bi se proizvela dubinaod samo 30 m soli! Svejedno, smatralo se da je isparavanje ili nekakvodrugo talo`enje tih rastvora pravilno obja{njenje za takve slojeve. Me|utim,daleko realisti~nije tuma~enje je sada op{te prihva}eno.

“Iako su predlo`ene mnoge teorije za obja{njenje porekla tih slanih kupo-la, gledi{te koje je bilo obi~no podr`avano u Americi do po~etka 1920-ihje bilo da je so talo`ena iz voda koje su isparavale, bez obzira koliko suozbiljne zamerke toj teoriji bile predstavljene. U Evropi, gde su kupole~esto izlo`ene eroziji do zna~ajnih dubina, i gde je, shodno tome, dos-tupna daleko izvesnija ideja njihove strukture i porekla, geolozi su po~elida veruju da je so izdignuta u sedimente, pre svega na mehani~ke na~ine,potpomognute obi~nim procesima granulacije i rekristalizacije koji sunavodno pratili razvoj {kriljaca u metamorfnim stenama.”158

Obi~no se pretpostavlja da je so u tim kupolama prvobitno natalo`ena kaoevaporit u nekom duboko le`e}em horizontalnom sloju, kada je gurnutanavi{e delovanjem velikih pritisaka i temperatura. Ali, nikakav pravi terenskidokaz takvih obimnih slojeva jo{ uvek nije otkriven. Kako je gore napomenu-to, kupole se izgleda prostiru do nepoznatih dubina. Imaju}i u vidu biblijskugeologiju, izgledalo bi razumno pripisati te prvobitne slojeve soli delovanjutokom perioda Stvaranja, sa dubinskim stenama koje su formirale slanekupole koje su povezane sa drugim vulkanskim i tektonskim aktivnostimatokom perioda Potopa. Petid`on ka`e:

“Iako je izneto nekoliko teorija za obja{njavanje slanih kupola, one sesada smatraju kao dubinska tela soli. Ona su, prema tome, tektonskestrukture...”159

A ako je tektonska aktivnost dovoljna za obja{njavanje tih najraznovrsni-jih tipova evaporita, izgleda da nema razloga za{to ne bi mogla tako|e daobjasni, bar delom, mnoge druge. U stvari, princip uniformizma je bio sasvim

neuspe{an u obja{njavanju obimnijih evaporita razli~itih vrsta, kao i slanihkupola.

Pisci obi~no govore o pustinjskim jezerima, ivi~nim slanim vodama, lagu-nama i sli~nim primerima savremenih sredina koje se mogu usporediti savelikim slojevima evaporita u geolo{kom stubu. Ne dovodimo u pitanje, narav-no, da se neki noviji slojevi mogu objasniti na taj na~in. Na primer, u su{nimoblastima postoje mnoge pla`e ({iroka, plitka, privremena jezera), sazna~ajnim nanosima soli koji rezultuju isparavanjem voda u jezeru. Ali, oni sutrivijalni i ne predstavljaju problem.

Veliki slani i gipsani slojevi od ekonomskog zna~aja, sa druge strane, nemogu se objasniti na taj na~in. Jedine dve sredine koje se smatraju zamogu}a obja{njenja takvih velikih slojeva su mi~igenski slojevi soli, permskislojevi anhidrita Teksasa i Novog Meksika, a druge su ivi~ne lagune i relikt-no more. U svakom slu~aju, kako bi objasnili veliku debljinu koja se u stvaripronalazi, bilo bi potrebno ne samo isparavanje, ve} tako|e i neprestanospu{tanje slojeva lagune i reliktnog mora. Nijedan uporediv savremeni primertakve aktivnosti ne mo`e se prikazati.

U pogledu lagunalne teorije nastanka evaporita, Tvenhofel ka`e:

“Nikakvi lagunalni evaporiti nisu poznati u starijim slojevima geolo{kogstuba... Miocenski sloj soli u Veli~koj (Wieliczka), u Galiciji... mo`e sesmatrati za najstariji poznati primer lagunalnih nanosa.”160

Ali, ta struktura elimini{e sve ve}e slojeve evaporita iz razmatranja, po{tosu oni pripisani daleko starijim slojevima od miocenskog. To ostavlja reliktnomore - pri ~emu se misli na basen koji je ranije bio povezan sa okeanom ikoji je sada izolovan, i koji se, prema tome, postepeno isu{uje.

“Smatra se da su veliki nanosi evaporita u geolo{kom stubu natalo`eniu reliktnim morima. Op{te odlike tih evaporita i povezanih sedimenataukazuju da se talo`enje nije odigralo u veoma dubokoj vodi, ve}, po{tosu nizovi sedimenata debljine vi{e desetina ili ~ak stotina stopa, sledi dasu se baseni spu{tali kako su se sedimenti nagomilavali.”161

Postoji nekoliko tela vode u sada{njem vremenu koja se mogu smatratiza reliktna mora, kao {to su Kaspijsko jezero, Bajkalsko jezero, itd. Ali, nijed-no nije proizvelo evaporite uporedne po obimu sa onima u starijim slojevima.U stvari, izgleda sasvim nemogu}e da je samo reliktno more ikada moglo daproizvede velike debljine soli koje se stvarno pronalaze u starijim slojevima.Tako Petid`on ka`e:

“Reliktna mora izgledaju nesposobna za proizvodnju debelih slanih nanosaiz gore navedenih razloga; neprestani unos morske vode je neophodan dabi se odr`alo talo`enje soli.”162

Kako je gore istaknuto, smatra se da ogromne dubine vode obja{njavajute nanose; ili bi u suprotnom moralo da postoji neprestano spu{tanje zajed-no sa neprekidnim unosom morske vode u reliktno more. Nema mesta usvetu danas na kojima se pronalazi takva kombinacija osobina; otuda semora ponovo dodati uniformisti~kom principu zna~ajna koli~ina ~iste imagi-nacije kako bi se objasnili veliki slani i gipsani slojevi. Iznesene su mnogema{tovite {eme, koje su poku{avale da na neki na~in objasne podatke.

310 311

“Hipoteza vi{estrukih basena, na primer, pretpostavlja smenu povezanihbasena. Vode teku od mora kroz uzastopne basene i postaju sve slanije.U drugom ili tre}em basenu, mo`da, soli bi mogle da se talo`e bezistovremenog talo`enja anhidrita ili gipsa. Me|utim, zato {to taj konceptzahteva slo`eniji raspored basena i koncentracija, on je malo verovatan.Delimi~na kristalizacija se mo`e ostvariti na jednostavniji na~in. King je(1947), na primer, izneo ma{tovito obja{njenje za debele anhidritne slo-jeve permske kastil (Castile) formacije u Teksasu i Novom Meksiku(najve}i od svih evaporitskih nanosa). On pretpostavlja talo`enje upoluizolovanom moru u kome je normalna morska voda tekla kroz donek-le ograni~ene kanale. Koncentrisana slana voda Kastilskog mora je te`ilada potone na dno i da se delom vrati, nekom vrstom povratnog delova-nja, u more. Dostignuti salinitet je bio dovoljan kako bi natalo`io kalcijum-sulfat, ali ne i natrijum-hlorid.”163

Ova druga teorija ima puno dodataka, uklju~uju}i brojne diskretne talogekoji su nastali delovanjem unosa i iznosa. Ne moramo da je razmatramodetaljno; zna~ajna stvar u svemu tome je, naravno, da savremeni procesi nemogu da objasne slojeve kakvi se pronalaze, i zbog toga se mora razviti nekavrsta hipoteze koja smatra da obja{njava ~injenice do neke mere. Jedna odte{kih ~injenica koju treba objasniti jeste da redosled talo`enja razli~itih soliisparavanjem iz staja}e morske vode nije isti kao onaj koji se pronalazi ustratigrafskim slojevima evaporita.

Detaljne eksperimente o isparavanju morske vode je izvr{io pre vi{e od100 godina Jusiljo (Usiglio), dobijaju}i red talo`enja razli~itih soli pri razli~itimtemperaturama i uslovima. Ali:

“Iako se redosled koji je prikazao Jusiljo sla`e uop{teno gledano sa nizomprona|enim u slanim nanosima, poznati su mnogi izuzetci. Tako|e, mnogiminerali poznati iz slojeva soli se ne pojavljuju u eksperimentalno formi-ranim ostacima. Kristalizacija morske soli je veoma slo`ena, zavisi nesamo od rastvorljivosti uklju~enih soli ve} i od koncentracija nekolikoprisutnih soli i temperature... Iako mnogi nanosi evaporita pokazujuzna~ajne izuzetke gornjim zahtevima, jednostavno isparavanje morskevode se nije odigralo, tako da ili se roditeljska slana voda nije formiralaiz morske vode, ili se isparavanje odigralo pod specijalnim uslovima koji}e objasniti poreme}aje.”164

Savremeni pisci postepeno dolaze do mi{ljenja da su ~ak i stratifikovanislojevi evaporita u velikoj meri rezultat metamorfnih procesa, a ne jednos-tavne sedimentacije i isparavanja. K. B. Krauskof sa Stenforda i sekretarGeohemijskog dru{tva, ka`e u vezi starije ideje:

“Dalje istra`ivanje je pokazalo da je ta jednostavna slika bila neodgo-varaju}a, i tokom pro{lih 50 godina i hemi~ari i geolozi su poku{ali daizrade neophodne promene... Verovatno bi se sada ve}ina geologa slo`ilasa Borhartovim (Borchert) zaklju~kom da stasfurtski (Stassfurt) slojevi(glavni tip lokaliteta tradicionalnog tuma~enja evaporita) li~e na prostetalo`ne sekvence samo slu~ajno, a da se drugi procesi, osim talo`enjaisparavanjem slane vode, moraju pozvati za obja{njenje njihovogporekla.”165

Sli~no tome, Grinsmit pi{e:

“Kako se noviji podaci o slojevitim evaporitima nagomilavaju u sada{njojliteraturi, postaje o~iglednije da njihov status kao sedimenata opada. Doksu mogli nekada da budu grupisani u svojoj celokupnosti kao stene formi-rane sedimentnim procesima, postoji malo sumnje da se neki, ako neve}ina, sada mogu sasvim logi~ki grupisati kao proizvod metamorfiz-ma.”166

Imaju}i u vidu pote{ko}e na koje nailaze uniformisti u poku{aju daobjasne velike slojeve evaporita i potrebu da se pretpostavi ili neka speci-jalna vrsta slane vode koja sada ne postoji ili neki specijalni uslovi ispara-vanja i metamorfizma za koje se sada zna da postoje, mo`da nije drsko pred-lo`iti da su te neobi~ne slane vode mogle da nastanu tokom vulkanskihizdizanja pra}enih Potopom i da su neobi~ni uslovi ispravanja i razdvajanjataloga mogli tako|e da budu prouzrokovani lokalno visokim temperaturamapra}enih istim izdizanjima. Detalje takvih reakcija je mo`da danas te{ko pro-tuma~iti, bar bez zna~ajnog daljeg istra`ivanja, ali izgleda da ti katastrofi~kisredinski faktori, povezani sa Potopom, obezbe|uju zadovoljavaju}i okvir ukome treba razviti prihvatljiviju hipotezu nego {to to ~ini alternativna proce-dura ~istog naga|anja.

PPee}}iinnsskkee nnaassllaaggeeRazli~iti oblici evaporita za koje se smatra da je potrebno puno vremena

za njihovo formiranje jesu poznati stalaktiti ili stalagmiti prona|eni ukre~nja~kim pe}inama. Oni se formiraju isparavanjem kre~nja~kih voda kojekaplju sa krova pe}ine. O~igledno, stopa formiranja takvih pe}inskih oblikazavisi prvenstveno od stope kapljanja izvorne vode. ^injenica da ta stopamo`e da bude veoma mala danas, svakako ne zna~i da je oduvek bila takva.Tornburi ka`e:

“Na~injeni su raznovrsni poku{aji kako bi se procenila stopa formiranjape}inskih formacija, ali toliko puno razli~itih faktora uti~e na stoputalo`enja da je sumnjivo da li su starosti pe}ina dobijene tim metodomprecizne.”167

Ve}ina geologa smatra da su se same pe}ine formirale rastvaranjemkre~nja~kih stena u vreme kada su stene bile zasi}ene. Sa postepenimspu{tanjem nivoa vode, o~igledno je da bi vode koje kaplju jo{ uvek bileprili~no obimne, samo postepeno se smanjuju}i u koli~ini. Tako bi, stopaformiranja stalaktita i stalagmita isprva bila brza, postepeno se spu{taju}i dosada{njih stopa.

^ak i pod savremenim uslovima, sasvim je mogu}e da se te formacijerazviju brzo. Speleolog Hendriks ka`e, na primer:

“Koliko je potrebno da bi stalaktit izrastao? Mnogi ljudi, impresioniraniponovljenim izjavama o velikom trajanju geolo{kog vremena, dali su izjaveda je stalaktitu potrebno prakti~no beskona~no vremena kako bi zna~ajnoporastao. Me|utim, jo{ uvek postoji vi{e dokaza da je rast zna~ajno brz.Pre svega, stalaktiti se pronalaze u tunelima koje je na~inio ~ovek i kojisu samo nekoliko godina stari... Drugo, odre|eni uslovi su toliko povoljni

312 313

za rast stalaktita da se mo`e godi{nje natalo`iti i do nekoliko kubnih cen-timetara u jedan stalaktit.... Tre}e, postoji puno primera velikih stalagmi-ta koji rastu sa blokova stena koji su pali sa krova pe}ine.”168

Shodno tome, pripisivanje velikih du`ina vremena formiranju takvihpe}inskih nanosa je ne samo nepotrebno, ve} i nerazumno.

ZZaakkooppaannee {{uummeeDrugi zna~ajni tip sedimentnog fenomena, za koji na prvi pogled izgleda

neophodno daleko vi{e vremena nego {to bi to Biblija dozvolila, pronalazi seu cikli~nim ponovljenim nanosima, pri ~emu svaki ciklus navodno zahtevaodre|eno vi{e ili manje merljivo vreme za koji bi se formirao. ^esto navo|enprimer je smena zakopanih {uma planine Ametist (Amethyst) u severozapad-nom delu Nacionalnog parka Jeloustoun. D`. L. Kalp govori o tome na slede}ina~in:

“U Jeloustoun parku postoji slojevita sekcija od izlo`enih 600 m kojapokazuje 18 uzastopnih okamenjenih {uma. Svaka {uma je rasla dozrelosti pre nego {to je zbrisana tokom lave. Lava se mora pretvoriti uzemlji{te pre nego {to slede}a {uma mo`e uop{te da po~ne da raste. Toje samo mali deo stratigrafskog stuba u ovoj oblasti. Bilo bi veoma te{koda geologija Potopa objasni te ~injenice.”169

Postoje sli~ni fenomeni koji se mogu prona}i na drugim mestima, ali ovajslu~aj izgleda najspektakularniji i najte`i za pomirenje sa biblijskim katas-trofizmom. Ali, u stvari sami takvi vulkanski nanosi svakako predstavljajukatastrofi~ke uslove! Oni formiraju deo velikog kompleksa vulkanskih forma-cija koje prekrivaju pacifi~ki severozapad i, kao {to smo ve} istakli, pred-stavljaju stanje stvari za koje ne postoje savremene paralele. Obilni vulka-nizam je bez sumnje bio povezan sa Potopom i takvi vulkanski nanosi semogu o~ekivati samo u Potopnim slojevima. Oni u pacifi~kom severozapadusu uglavnom pripisivi kasnijim stupnjevima Potopa i mo`da poslepotopnimdoga|ajima, po{to se obi~no datiraju na tercijarnu ili ~ak ponekad kvartarnustarost.

Za{to, onda, nije opravdano objasniti takve zatrpane {ume kao uvelikoalohtone, umesto kao u autohtone? Ve} smo videli da je to najrazumnije udonekle sli~nom slu~aju slojeva uglja. To jest, cikli~ni nanosi predstavljajuoscilaciju sedimentnih nanosa drve}a i druge vegetacije prenesene vodom, ivulkanskog pepela i tokova lave.

U slu~aju planine Ametist i grebena Spesimen (Specimen), gore nave-denih, izgled svakako ne ukazuje na normalan {umski rast. Arnold ka`e:

“Na padinama planine Ametist izlo`eno je 15 uzastopnih {uma, jednaiznad druge, i svaka je odvojena od one ispod ili iznad sa nekoliko cen-timetara ili metara pepela.”170

Ovde veliki broj drve}a le`i oboren i u razli~itim polo`ajima; ona koja suuspravna su izgleda ostala u tom polo`aju usled te`ine njihovog korenskogsistema i vezanog zemlji{ta, kako su preno{ena do svog kona~nog mestazatrpavanja. Dijagramski prikaz profila izlo`enog du` grebena Spesimen, kakoje pokazao Miler (Miller),171 (videti sliku 27) prvobitno uzet iz izve{tajaAmeri~kog geolo{kog dru{tva, svakako daje utisak o ovakvoj vrsti porekla,iako je bez sumnje donekle “{ematizovan” kako bi izgledao na na~in na kojibi koncept “rasta na mestu” zahtevao. Takve takozvane okamenjene {umesu u stvari samo stabla; ne postoje grane ili fosilno li{}e kako bi se o~eki-valo da su celokupna drve}a iznenada bila zatrpana ki{om vulkanskog materi-

314 315

SSlliikkaa 2277.. ZZAATTRRPPAANNEE ““[[UUMMEE”” NNAA GGRREEBBEENNUU SSPPEESSIIMMEENNOvo je {ematska predstava smene okamenjenih slojeva drve}a na grebenu Spesimen uJeloustounu, koji su protuma~eni kao niz {uma koje su tu rasle (in situ ), da bi zatim bile zatrpaneki{om vulkanskog materijala. Ali, izgleda daleko razumnije protuma~iti ove slojeve drve}a kao sed-imentne slojeve koji su sprani na to mesto nizom sna`nih struja koje su isprekidane tokovima ivulkanskom ki{om iz drugog pravca.

jala i pepela. Niti su korenski sistemi kompletni; samo pojedina~na stablaostaju uspravna i pokazuju neke delove korenskog sistema koji su jo{povezani.

Stabla odaju utisak da su na neki na~in ogoljena nekom velikom silom(verovatno nanosima koje je nosio cunami), zatim i{~upana iz korena i pre-nesena i razvrstana od drugih materijala, a zatim iznenada zatrpana ispodvulkanske ki{e. Zatim je nai{ao novi talas sedimenata i stabala (me|utim,izgleda da je nekoliko slojeva bez stabala), verovatno proizvedenog cunami-jem koji je stvoren prethodnom erupcijom, zatim drugom vulkanskom ki{om,i tako dalje. Celokupna formacija, kao {to to ~ini vulkanski teren {iromregiona Jeloustouna i pacifi~kog severozapada, doslovno prikazuje katas-trofi~ko talo`enje.

NNAANNOOSSII VVAARRVVIIGovori}emo o jo{ jednom cikli~nom obliku sedimentnih nanosa, to jest o

takozvanim “varvima gline”. Te varve su trakasti sedimenti, pri ~emu je svakatraka obi~no prili~no tanka sa bojom koja se menja od svetle do tamne.Svaka varva je tuma~ena kao godi{nji nanos, pri ~emu svetlije obojeni deopredstavlja krupnije nanose formirane tokom letnjih meseci, a tamniji deopredstavlja zimske nanose, i to sve na dnu biv{eg jezera. Ako je to tuma~enjeta~no, varve se mogu koristiti ne samo kao kvalitativne naznake vremenskogtrajanja, ve} i kao stvarne mere godina tokom kojih su se nanosi formirali.To je osnova “hronologije varvi”, naro~ito za glacijalne i postglacijalne peri-ode, koja je sada uveliko zamenjena C-14 metodom.

PPoottee{{kkoo}}ee pprriilliikkoomm ttuummaa~~eennjjaa vvaarrvviiMe|utim, postoji nekoliko zna~ajnih pote{ko}a sa metodom varvi, pri

~emu jedna predstavlja nemogu}nost da se zna da trake zaista predstavlja-ju godi{nje slojeve. Mnogi drugi fenomeni bi mogli da proizvedu takve trake;na primer, varijacije u toku i teretu sedimenta vodenog toka ili tokova koji seulivaju u jezero. Bilo kakvo kratko plavljenje u jezero prouzrokovalo bi prvo-bitni sloj krupnijih ~estica pra}en postepenim smirivanjem sitnijih ~estica, ato bi odavalo izgled slojevitosti. A postoje i drugi uzroci. Kako Petid`on ka`e:

“Uzrok takve slojevitosti su varijacije u stopi dolaska ili talo`enja razli~itihmaterijala. Te varijacije bi mogle da budu rezultat promena koli~ine mulja,gline ili kalcijum-karbonata, ili organskih materija u morskoj vodi ili prome-na stope nagomilavanja tih materijala. Takve varijacije su pripisaneslu~ajnoj promeni talo`nih struja, klimatskim uzrocima (naro~ito cikli~nimpromenama povezanim sa dnevnim i godi{njim ritmovima), a tako|e ineperiodi~nim olujama ili poplavama.”172

O~igledno, nisu svi - ako je i jedan - od tih faktora neophodno godi{njegkaraktera, i svakako bi bio veoma te`ak zadatak odrediti sa sigurno{}u da jedati sloj slojevite gline stvarno bio natalo`en u obliku godi{njih varvi.

Mnogi geomorfolozi su izrazili istu vrstu sumnje. To isti~e Tornburi:

“Ovaj metod je kritikovan da daje procene pleistocenske hronologije. Naprvom mestu, uklju~uje veliki stepen pode{avanja, koje uvodi mogu}egre{ke. Drugo, postoji sumnja da su varve stvarno godi{nji nanosi. Din(Deane) (1950) je na osnovu svog istra`ivanja varvi u regionu jezeraSimko (Simcoe) u Ontariu bio naveden na ozbiljnu sumnju da varve pred-stavljaju godi{nje nanose i radije je smatrao da oni predstavljaju nanosekra}ih perioda vremena.”173

Ne samo da postoje sumnje u godi{nju prirodu varvi, ve} je jo{ zna~ajni-je pitanje u vezi povezivanja nanosa od mesta do mesta. Jer, na bilo komizlo`enom mestu postoji veliki broj varvi, ali je navodna hronologija izgra|enana povezivanju i postavljanju varvi jednih preko drugih na bilo kom broju uza-stopnih izlaganja. Flint tako|e uvi|a opasnosti te procedure:

“Me|utim, istra`ivanja ritmova u Danskoj su pokazala uobi~ajeno pojavlji-vanje slojevitosti unutar jednog lokaliteta. Ovo je pripisano ponovnomtalo`enju sedimenata po{to su bili uznemireni olujama u plitkim jezeri-ma... Po{to De Girova (De Geer) hronologija tuma~i olujnu slojevitost kaovarve, danski geolozi ne prihvataju deo hronologije koji je stariji od more-na. Sli~ni manji slojevi su identifikovani u Nema~koj i Britaniji. Ritmove koji pripadaju segmentu istog perioda je istra`ivao Sauramo u

Finskoj, koji je pokazao da bi povezivanje zasnovano samo na debljinimoglo da dovede do gre{ke i razvio je konzervativniji metod koji se zas-niva na obi~nom stratigrafskom povezivanju... Povezivanje ritmova, kako je gore opisano, zavisi od procene osobe koja

upore|uje krive, i prema tome nije u potpunosti objektivno. Literatura neizve{tava o bilo kakvom poku{aju nezavisnog povezivanja od strane neko-liko osoba. Pozitivni rezultat takvog objektivnog testiranja bi nadahnuopoverenje u metod.”174

Veoma sumnjiv zna~aj bilo kakve hronologije uz pomo} varvi je jasnoprikazan poslednjih godina op{tim odbacivanjem od strane geologa kada godje prona|eno da novi metod radioaktivnim ugljenikom protivre~i prvim rezul-tatima. Datumi dobijeni radioaktivnim ugljenikom za glacijalni period su sepokazali daleko manjim nego {to je ukazivao broj varvi, ali su sada sasvimuop{teno prihva}eni. U stvari, kao {to smo ve} videli, veoma je verovatno dasu sami datumi dobijeni radioaktivnim ugljenikom previ{e veliki, osim uposlednjih nekoliko hiljada godina, tako da to sasvim jasno dokazuje ili davarve nisu godi{nji nanosi ili da ih je nemogu}e povezati od mesta do mesta.U radu koji se pojavio jo{ pre nastanka metoda radioaktivnog ugljenika, Flintje ukazao na malo pouzdanje koje je ve}ina geologa imala u metod varvi kadaje rekao:

“^ak je i povezivanje varvi koje su na~inili De Gir i Antus (Antevs) naveoma kratkoj razdaljini izme|u Danske i ju`ne [vedske o{tro kritikovanona osnovu toga da je ukazivalo da su relativni datumi nekoliko danskihnanosa u sukobu sa stratigrafskim dokazima. Cela stvar oko pouzdanosti i korisnosti povezivanja varvi je trenutno u

nezadovoljavaju}em stanju. Pre svega zato {to je bila podvrgnuta kritici iraspravi, ve}ina geologa nema definitivno mi{ljenje po tom pitanju.”175

316 317

Prema tome, zaklju~eno je da varve gline pleistocenskih glacijalnih jezerane predstavljaju problem hronologiji biblijske geologije. Varve su natalo`ene,bilo na godi{njem nivou ili u kra}im intervalima, u toku poslepotopnog perio-da.

FFoorrmmaacciijjaa ZZeelleennee rreekkeeSre}emo se navodno sa ozbiljnijom pote{ko}om u vezi sa slojevitim

nanosima, navodno godi{njim varvama, na koje se nailazi u nanosima koji su

stariji od pleistocena. Ti nanosi se, po na{em tum~enju, moraju objasniti naosnovu samog Potopa, koji je zauzimao samo jednu godinu i, prema tome,ne mogu nikako da predstavljaju dugu smenu godi{njih slojeva. Najzna~ajni-ja takva formacija je Zelena reka (Green River Formation), koja je datirana naeocensku starost, i koja se sastoji od velike debljine sitno slojevite gline.Zna~aj te formacije, kao i njen opis, dat je u nastavku:

“Hitan zadatak geologije predstavlja iznala`enje kriterijuma kojima semo`e dokazati da su slojevite stene izgra|ene od varvi. Najtemeljnijaistra`ivanja stena za koje se smatra da su izgra|ene od varvi su glinaZelene reke eocenske starosti u Vajomingu i Koloradu... Glina je veomasitno slojevita; a svaki sloj se sastoji od dve lamine, od kojih jedna sadr`izna~ajno vi{e karbonatne materije od druge. Tuma~i se da parne laminepredstavljaju sediment natalo`en tokom jedne godine, to jest varvu,tuma~enje koje je oja~ano ~injenicom da varve fluktuiraju u debljini u cik-lusu koji odgovara ciklusu sun~evih pega. Varve su u proseku manje od0,15 mm po debljini, a po{to je glina Zelene debela 800 m, vreme kojeje predlo`eno za njenu akumulaciju je oko 6 miliona godina.”176

Nesigurni ton gornje procene je dovoljan dokaz da je navodni godi{njikarakter slojevitosti Zelene reke daleko od jasnog. Izgleda da je jedino pravoistra`ivanje koje je ikada na~injeno o ovoj dobro poznatoj formaciji, sa oveta~ke gledi{ta, istra`ivanje koje je pre vi{e od 30 godina izvr{io Bredli.177 Svikasniji pisci koji se pozivaju na te slojeve kao na primere pre-pleistocenskihvarvi ~ine to na osnovu autoriteta tog jednog istra`ivanja. Ali, u samoj studi-ji, data su samo dva veoma neodgovaraju}a razloga za verovanje da su slo-jevi godi{nji.

Jedan je prora~un koji poku{ava da prika`e da je koli~ina sedimenta uformaciji istog reda veli~ine kao verovatna koli~ina erozije sa drevnogdrena`nog basena koja doprinosi jezerima ~iji su slojevi navodno formirali tegline. Ali, o~igledno ni{ta toliko hipoteti~ko, kao {to je prora~un koji uklju~ujevodeni sliv u potpunosti nepoznatog obima, nagiba, karaktera, erozivnosti idrena`nih karakteristika, sve uzeto kao osnova za procenu prose~ne stopeerozije - tip prora~una za koji skoro svako sada priznaje da ne predstavljani{ta nego naga|anje - te{ko da mo`e da opravda tako dalekose`an zaklju~akkao {to je taj da je za akumulaciju formacije potrebno oko 6 miliona godina.

Drugi razlog za zaklju~ivanje da slojevitost predstavlja godi{nje varve jebila njihova sli~nost izgleda sa varvama gline pleistocena i, u manjoj meri,trakastim sedimentima prona|enim u odre|enim savremenim jezerima. To jeponovo stari princip uniformizma. Me|utim, sli~nost je uglavnom povr{inska(vidi sliku 28). Pleistocenske varve su daleko deblje od slojevitosti Zelenereke (~ija je debljina prose~no ispod 0,15 mm) i odra`avaju nanose otopljeneglacijalne vode, dok je glina Zelene reke okarakterisana prvenstveno cikli~nimponavljanjem organske i neorganske materije. Ti organski slojevi su sasvimbogati nanosima nafte, a ta naftna glina se sada obimno istra`uje kao poten-cijalni izvor nafte velikog zna~aja. O~igledno, ne mo`e se ni za jedan nanossavremenog jezera, iako neki od njih (relativno mali broj, u stvari) pokazujebledu slojevitost u svojim donjim sedimentima, re}i da je podudaran sa onimveoma obimnim nanosima gline bogate naftom.

318 319

SSlliikkaa 2288.. PPOORREE\\EENNJJEE EEFFEEKKAATTAA UU OOBBLLIIKKUU TTRRAAKKAAUzorci A i B su agriliti (izdr`ljive gline), a pretpostavlja se da slojevitost predstavlja godi{nje varve.Uzorak C je iz naftne gline Zelene reke, ~ija slojevitost je tako|e pripisana sezonskim (iako neglacijalnim) varvama. Crne trake u ovom drugom predstavljaju organsku materiju. Sli~nost sa drugimnavodinm nanosima varvi je u najboljem slu~aju povr{inska.

U stvari, poreklo ovih, kao i drugih glina koje sadr`e naftu, jo{ uvek jeuveliko stvar nesigurnosti.

“Geolo{ki, poreklo naftne gline je nejasno. Op{te uverenje izgleda da jeona formirana tokom miliona godina uzastopnog talo`enja biljnog i `ivo-tinjskog sveta, pome{anih sa peskom i glinom, na dnu mirnih jezera ilaguna.”178

O~igledno, mora da postoji zna~ajan stepen nesigurnosti u “op{te uvere-nje” kako bi se opravdala tako jednoglasna ocena kao {to je ta.

U pogledu gline Zelene reke, naro~ito, nekoliko faktora ~ini da je veomasumnjivo da oni mogu stvarno da predstavljaju godi{nje slojeve varvi. Kaoprvo, one su previ{e tanke i jednoli~ne i prostiru se preko previ{e velikeoblasti da bi bile natalo`ene na normalnom dnu jezera. Bez obzira kolikoobi~no jezero mo`e da bude mirno, povremene oluje me{aju sedimente dna,a povremene re~ne poplave ubacuju u jezero velike koli~ine sedimenta, kojibi se tada smirio na dnu jezera u su{tini u postepenim serijama. Zamislitida bi tako veliko jezero, ispunjavano vodom kako bi moralo da bude mnogimrekama, moglo da ostane toliko nemogu}e mirno i neaktivno i neporeme}enou toku 6 miliona godina, je u potpunosti neozbiljno.

Glina Zelene reke je tako|e bogata fosilima - ~injenica koju je te{kopomiriti sa navodno mirnim na~inom njenog formiranja. Miler uo~ava:

“Formacija Zelene reke je slatkovodni jezerski nanos sastavljen u velikojmeri od podjednako slojevitih mekanih glina i debelih do 6.100 m. Mnogifosili, uklju~uju}i ribe, insekte i biljke javljuju se u njoj.”179

Kako se mo`e objasniti, na primer, mrtva riba koja le`i na dnu jezeratokom dve stotine godina dok je sporo akumuliraju}i sedimenti prekrivaju izatim je fosilizuju? Gde se to odigrava u savremenim jezerima?

U druge zna~ajne odlike spadaju obimni nanosi vulkanskog pepelapome{ani sa glinama i skoro potpuno odsustvo bilo kakve postupne slojevi-tosti u glinama bogatim naftom kakva bi se normalno na{la u bilo kom jezer-skom sedimentu. Tako|e, postoje dokazi o braki~nim uslovima u mnogimdelovima ove formacije. Sve ove odlike je opisao Bredli,180 i sve izgledajute{ko uskladive sa pretpostavljenim karakterom slojeva.

Prema tome, ose}amo sasvim opravdanim zaklju~ivanje da je navodnigodi{nji, jezerski karakter slojevitosti naftne gline Zelene reke u potpunostineodogovaraju}a hipoteza. Prema tome, mora se prona}i neko drugoobja{njenje za trakasti izgled, i po{to je uniformisti~ko obja{njenje pogre{no,opravdano je tra`iti obja{njenje unutar biblijskog okvira.

Odsustvo postepene slojevitosti u glinama je zna~ajno. Ako su pojedina~nislojevi natalo`eni jednostavnim smirivanjem na dnu mirnog jezera, izgleda si-gurno da bi svaki sloj bio ozna~en postepenim opadanjem veli~ine ~estica sapove}anjem visine. Slojevitost je ozna~ena isklju~ivo tankim slojevima crneorganski bogate materije, a lokalitet i njihova u~estalost izgleda prili~nonepravilna.

Detaljan na~in talo`enja se u ovo vreme te{ko mo`e zaklju~iti, usledkatastrofi~ke prirode sredinskih faktora tokom Potopa. Jedini siguran

zaklju~ak, na osnovu same prirode nanosa, bi izgleda bio da oni nisu moglida se formiraju kao cikli~ne varve kako se tvrdilo. Mogu}e obja{njenje semo`e dati na osnovu velikih sedimentnih basena formiranih postepenimizdizanjem kopna koje ga okru`uje, u kasnim supnjevima perioda Potopa.Kompleks plitkih turbiditnih struja, koje nose jo{ uvek mekane povr{inskesedimente i organske materije sa povr{ine kopna koje se izdi`e, tada bi u{aou basen, pome{ao i natalo`io svoj teret. Blage promene u brzinama i sas-tavu turbiditnih struja objasnile bi ve}inu slojevitog izgleda centralnih nanosa,iako je mogu}e da je akumulacija organske materije u niz tankih slojevatako|e bila prouzrokovana kasnijim fizi~ko-hemijskim faktorima koji su delo-vali na tu sedimentnu masu. Op{ti izgled formacije Zelene reke kao celokup-nih slojeva je dosledan sa ovakvom vrstom koncepta.

“Bredli... je pokazao da je formacija Zelene reke obimno sedimentno telo~ija debljina varira do 610 m. Preovladavaju}i sediment je laporac, sa vari-raju}im koli~inama organske materije. Organski laporac postepeno prelaziu naftnu glinu koja zauzima centralni deo nanosa. Nanosi soli se javljajudo debljine od 250 m. Ivi~ni obalni nanosi uklju~uju pe{~ar, glinu, algal-ni kre~njak i oolite.”181

DDrruuggii uuzzrrooccii sslloojjeevviittoossttiiNaravno, taj problem naftne gline je samo jedan aspekt op{teg problema

porekla nafte, koji je jedan od najzna~ajnijih geolo{kih problema koji jo{ uvek~ekaju re{enje. U svakom slu~aju, ti i drugi trakasti nanosi se ne morajuobjasniti kao godi{nji nanosi ili ~ak ni kao hronolo{ki cikli~ni nanosi umnogim slu~ajevima. Razli~iti tipovi hemijskih reakcija su sposobni da proizve-du ovakav tip fenomena. R. L. Hendi ka`e:

“Tre}a {kola mi{ljenja je da trake predstavljaju cikli~ne taloge, ili takoz-vane difuzione trake lisegang (Liesegang) fenomena. Reaguju}i rastvorihemikalija to rade ako je prezasi}enje neophodno da bi reakcija otpo~ela.Reakcija otpo~inje, koristi sve hemikalije u blizini, i pravi traku; zatim ne}epo~eti ponovo dok se isto mesto prezasi}enja ne dostigne dublje ilidalje.”182

Opis je primenjen specifi~no na pojavljivanje traka u zemlji{tima, ali seista vrsta fenomena mo`e javiti u bilo kom hemijski bogatom sedimentu kojinosi vodu. Formacija Zelene reke, pored svog bogatog organskog sadr`aja, jesvakako bogata hemikalijama i mineralima mnogih vrsta.

“Ti jezerski slojevi se karakteri{u neobi~nom mineralogijom, kao {to suslo`eni silikati natrijuma, barijuma, kalcijuma, bora, titana i niobijuma, imnogi slo`eni karbonati. Tu spadaju izuzetni minerali, od kojih su nekijedinstveni za Zelenu reku... i drugi prona|eni na drugim mestima samou pegmatitskim ili magmatskim sredinama... i pored toga postoji punokrajnje retkih ili druga~ije izuzetnih primeraka.”183

Laboratorijska istra`ivanja su tako|e potvrdila formiranje razli~itih tipovatraka takvim hemijskim reakcijama. Jedan primer je objavio Valentin:

320 321

“Pokazalo se da se periodi~ne crvene trake formiraju u redukovanim jezer-skim sedimentima bogatim gvo`|em, ili u onim sedimentima koji suizlo`eni vazduhu na sobnoj temperaturi u laboratoriji... Ako se trake formi-raju u jezerskim sedimentima na mestu (in situ ), onda naravno postojimogu}nost da se mogu pome{ati sa nekim tipovima varvi.”184

PPOORREEKKLLOO NNAAFFTTEE II MMIINNEERRAALLNNIIHH NNAANNOOSSAAUniformisti~ka geologija se ~esto branila na osnovu toga da je toliko

dobro radila na otkrivanju ekonomski zna~ajnih nanosa nafte i metala. Tvrdise da mora da je u osnovi ta~na, ili ne bi mogla da slu`i toliko dobro kaovode}a filozofija u ekonomskoj geologiji.

Ali, dva odgovora se brzo mogu dati na ovu vrstu izjave. Na prvom mestu,o~igledno nije radila toliko dobro, po{to otkri}e vrednih nanosa bilo kakvevrste do sada te{ko da prilazi potpuno nau~noj osnovi. Na drugom mestu,tehnike kakve su stvarno prona|ene koje su bile korisne u istra`ivanju, ustvari ne zavise od istorijskih aspekata geologije uop{te, ve} samo od pre-poznavanja strukturnih i sedimentnih oznaka za koje je iskustvo pokazalo dasu povezani sa takvim nanosima.

UUnniiffoorrmmiizzaamm ii ggeeoollooggiijjaa nnaafftteeGeologija nafte je odli~an primer koji ide u prilog gore navedenog. Veliki

zna~aj te discipline u celokupnom spektru geolo{ke nauke je ukazan naslede}i na~in:

“Vi{e od polovine geologa u svetu je radilo direktno za naftne kompani-je, a podr{ka za mnoge geologe u akademskom svetu i dr`avnim kom-panijama dolazi od nafte.”185

Prema tome, po{to se ve}ina geolo{ke umne snage tro{i na onim aspek-tima geologije koji se bave naftom i akumulacijama gasa, o~ekivalo bi se dabi evoluciona istorijska geologija prona{la svoju najproduktivniju primenu u tojoblasti - ako je stvarno ta~na.

Me|utim, uprkos ogromne veli~ine naftne industrije, i dok u isto vremeodobravamo da geolozi koji prou~avaju naftu daju veoma zna~ajan i skoronezamenljiv doprinos ovoj industriji, svejedno je ta~no da otkri}e nafte jo{uvek nije nau~no dovoljno efikasno. Slede}i komentar ukazuje na nekolikosada{njih statistika, koje dolaze od jednog od vode}ih geologa nafte u zemlji:

“Sve je te`e na}i naftu. Visoki rizici koji su svojstveni istra`ivanjima naftesu neobi~ni u svetu biznisa. Statistike pokazuju da samo jednaistra`iva~ka bu{otina od njih devet otkriva naftu ili gas; samo jedan od44 poku{aja se ispostavio kao profitabilna potraga; samo jedan poku{ajod 427 otkriva polje od 25 miliona barela; a samo jedan od 991 pronalazipravo isplativo nalazi{te - veliki basen sa 50 miliona ili vi{e barela.”186

Ne mo`e se tvrditi da bi biblijska geologija u sada{njem trenutku razvojadovela do efektivnijih rezultata nego uniformisti~ka geologija u potrazi za naft-nim poljima, ali te{ko da bi mogla da bude manje efektivna. Mogla bi dazaslu`uje bar neko ozbiljno razmatranje od strane geologa koji istra`uju naftu

kako bi videli da li mo`e ili ne da doprinese bilo kakvoj stvarnoj ekonomskojvrednosti.

Do sada, u stvari, uniformisti~ka geologija jo{ uvek nije mogla da razvijebilo kakvu op{te prihvatljivu teoriju po pitanju porekla nafte ili njenogosnovnog izvornog materijala. Nedavni pregled ovog problema po~inje sa:

“Iako je veliki napredak ostvaren u pro{loj deceniji, op{te prihvatljivorazumevanje nastanka nafte jo{ uvek nedostaje. Uvid u mehanizammigracije nafte se pokazao jo{ nejasnijim.”187

Levorsen je izneo potpunije obrazlo`enje o ovom nesigurnom stanjunauke:

“Dok je slaganje skoro potpuno oko pitanja organskog izvora nafte, pos-toje velike razlike u mi{ljenju po pitanju procesa kojim je formirana i oprirodi organske materije iz koje je izvedena... Dalje razlike u mi{ljenjimanastaju prilikom poku{aja da se objasni preobra`aj organskog izvoramaterijala u naftu. Toplota i pritisak, bakterijsko delovanje, radioaktivnobombardovanje i kataliti~ke reakcije - svaki ima svoje zastupnike kaoglavnog izvora energije odgovornog za pretvaranje.”188

Izgleda da se ponovo, i to u ovoj najzna~ajnijoj od svih geolo{kih disci-plina (i ekonomski i po broju geologa koji se time bave), princip uniformizmapokazao neplodan. Iako se donekle koristi mikropaleontologija u vezi sa slo-jevima koji sadr`e naftu, njena ekonomska primenljivost je skoro potpunolokalna. To jest, geolozi mogu da prepoznaju datu formaciju iz dve ili vi{eprobne bu{otine uz pomo} mikrofosila koji su sadr`ani u uzorcima i tako daorijenti{u bu{enje u pogledu na neku ravan od interesa, ali se to mo`e radi-ti samo na lokalnom nivou unutar ograni~enja date formacije. Ovaj procesnema bukvalno nikakakvu vrednost ili zna~aj za regionalna povezivanja.

^ak i na lokalnom nivou, mikrofosili uop{te nisu zna~ajni kao drugi fak-tori otkriveni probnim bu{otinama. U jednom od najnovijih i najobimnijih tek-stova o geologiji nafte, koji sadr`i preko 700 strana,189 re~i “mikropaleon-tologija” ili “mikrofosil” se ne pojavljuju ~ak ni u indeksu od 35 strana. Iakose taj predmet spominje na pojedinim mestima u knjizi, on se samo spomi-nje, i samo }utanje govori o relativnoj nekorisnosti te metode u istra`ivanjunafte. Ve} smo skrenuli pa`nju na Bu~erovu opasku u vezi sa ovim:

“Profesionalni geolozi koji su radili u naftnoj industriji lako gube uvid ozna~ajnosti fosila, jer unutar ograni~enja jednog naftnog polja ili ~akjednog sedimentnog basena, istra`ivanje slojeva litolo{kim karakteristika-ma ili elektri~nim ispitivanjem ~ini da fosili izgledaju suvi{ni.”190

Tako, te{ko da izgleda da evoluciona geologija, kako je zasnovana na pret-postavljenom nizu fosila, mo`e da pola`e pravo na spektakularan uspeh uoblasti geologije nafte; ona ne bi svakako bila drasti~no pogo|ena preorijen-tisavanjem osnovne geolo{ke filozofije u smeru katastrofizma i to bi sasvimverovatno bilo materijalno povoljno.

322 323

SSttrraattiiggrraaffsskkoo ppoojjaavvlljjiivvaannjjee nnaafftteeJedna zna~ajna ~injenica obja{njava u velikoj meri pote{ko}u obja{nja-

vanja nastanka i geolo{ke istorije nafte, to jest da je nafta prona|ena u ste-nama prakti~no svih geolo{kih doba osim pleistocena. To je odlika koja je usu{tini uobi~ajena za sve slojevite stene i, prema tome, ne mo`e se lakolocirati uz pomo} obi~nih stratigrafskih i paleontolo{kih kriterijuma za pre-poznavanje stena. Ta ~injenica tako|e daje jako svedo~anstvo da takav op{tifenomen kao {to je nafta, koja se pronalazi u svim sistemima stena, morada ima op{te obja{njenje. Uslovi njenog formiranja su morali da budu usu{tini isti svuda. Umesto da podr`ava time koncept uniformizma u vremenu,ta ~injenica izgleda svedo~i o ~injenici o jednoli~nosti na~ina i porekla, i formi-ranja, i da time ukazuje na jedan globalni doga|aj koji je nekako doprineonastanku svih velikih rezervoara nafte u Zemljinoj kori. Na op{te pojavljivan-je nafte ukazuje Koks, na slede}i na~in:

“Nafta se javlja u stenama svih starosti od kambrijuma do pliocena, alinisu prona|eni dokazi koji bi pokazali da se bilo kakva nafta formiralaposle pliocena, iako su obrasci sedimentacije i debljine u pleistocenu isada{njim sedimentima sli~ni sa onima u pliocenu u kojima se naftaformirala.”191

Predlo`ili bi da mora da postoji veza izme|u ~injenice da su pleistocen-ski i sada{nji sedimenti poslepotopni, i ~injenice da samo u njima do sadanisu prona|ene naslage nafte. U suprotnom je razlog za tu ~injenicu sasvimmisteriozan.

“O~igledno odsustvo formacije nafte posle pliocena se mora objasniti ubilo kakvom istra`ivanju preobra`aja organskog materijala u naftu.”192

Samo mali broj naftnih naslaga je prona|en i u prekambrijumskim i upleistocenskim nanosima, ali za njih je poznato da su migrirali u te slojeveposle ranijeg formiranja i talo`enja u drugim sedimentim stenama. Odsustvonafte u pleistocenskim stenama je jo{ misterioznije imaju}i u vidu ~injenicuda su neki ugljovodonici nafte prona|eni u sedimentima koji su nedavno nata-lo`eni,193 ukazuju}i da dugi periodi nisu potrebni za formiranje takvihugljovodonika. U isto vreme, ti ugljovodonici definitivno nisu nafta, {to nakraju zahteva specijalne uslove neke vrste pre nego {to }e se ona formi-rati.194

Skoro sve {to je poznato jeste da pojavljivanje nafte izgleda nemaodre|enu vezu sa posebnim stratigrafskim sekvencama ili sa strukturalnimoblicima. Ni paleontolo{ka istorija ni deformaciona istorija izgleda nemajuneke neophodne veze sa pravim nanosima nafte.

“Rezervoarske stene koje sadr`e naftu se razlikuju jedne od drugih narazli~ite na~ine. One variraju u geolo{koj starosti od prekambrijumskih dopliocenskih, u sastavu od silicijumskih do karbonatnih, po poreklu od se-dimentnih do magmatskih, po poroznosti od 1 do 40 procenata, a po pro-pusnosti od 1 milidarsija do vi{e milidarsija. Tako|e, postoji {iroko variranje u karakteru zamke koja zadr`ava naftni

basen. Zamka mo`e da bude formirana kao rezultat uzroka koji su u pot-

punosti strukturalni ili u potpunosti stratigrafski, ili iz bilo kakve kombi-nacije tih uzroka... Geolo{ka istorija zamki mo`e da varira u velikoj meri- od samo jedne geolo{ke epizode do kombinacije vi{e fenomena koji seprostiru preko velikog perioda geolo{kog vremena. Baseni zarobljeni ukre~nja~koj i dolomitskoj rezervoarskoj steni, na primer, imaju iste odnosekoje baseni zarobljeni u stenema pe{~ara imaju sa takvim stvarima kao{to su rezervoarske te~nosti, kontakti nafta-voda i nafta-gas, i granicezamki. Ipak, hemijski odnosi rezervoarskih stena i efekata rastvaranja,cementacije, sabijanja i rekristalizacije su potpuno razli~iti kod pe{~arskihi karbonatnih rezervoara.”195

FFoorrmmiirraannjjee nnaassllaaggaa nnaafftteeNajbr`i vidljivi zaklju~ak na osnovu svega ovoga jeste da je akumulacija

nafte u zamkama morala da se odigra po{to su svi, ili prakti~no svi slojevinatalo`eni, po{to su izgleda u potpunosti nezavisni od odre|enog tipa stene,ali su, svejedno, sli~ni jedni drugima po hidrauli~kim karakteristikama. Glavnakarakteristika koju ti nanosi imaju zajedni~ku, jeste da su povezani sa vodom:

“Skoro svi baseni nafte postoje unutar sredine vode - slobodne, me|usloj-ne, ivi~ne i podzemne vode. To zna~i da je problem migracije blisko vezansa hidrologijom, hidraulikom i pokretima podzemnih voda.”196

Druga krajnje zna~ajna ~injenica jeste da je izgleda celokupna nafta organ-skog porekla. Postojale su u pro{losti neorganske teorije porekla nafte, alinagomilane ~injenice sada u velikoj meri pokazuju da nafta ima organskuosnovu.

“Starije ideje su naginjale prema neorganskim izvorima, dok savremeneteorije, uz nekoliko izuzetaka, pretpostavljaju da je primarni izvor materi-jala bio organski.”197

Ta~na priroda organskog materijala jo{ uvek nije sasvim re{ena, ali te{koda se mo`e sumnjati da veliki rezervoari organskih ostataka, i biljnih i `ivo-tinjskih, u sedimentim stenama sa~injavaju vi{e nego odgovaraju}i izvor.

Iako detalji nisu jasni, izgleda da Potop ponovo pru`a zadovoljavaju}eobja{njenje za poreklo nafte, kao i za druge stratigrafske fenomene. Velikisedimentni baseni koji su brzo bili ispunjeni, vi{e ili manje neprekidno tokomPotopa, obezbedili bi odgovaraju}i izvor organske materije, zajedno sa bilokojom temperaturom i pritiskom koji bi bili neophodni za zapo~injanje hemij-skih reakcija potrebnih za zapo~injanje preobra`aja u ugljovodonike nafte.Naravno, nisu svi organski ostaci natalo`eni tokom Potopa pretvoreni u naftu;o~igledno da su odre|eni katalizatori ili druge hemikalije tako|e bili neophod-ni, i tamo gde su oni bili prisutni, bilo je mogu}e da se nafta formira.

Novija istra`ivanja ukazuju da su odre|eni razbla`eni rastvori sapuna izgle-da povezani sa formiranjem nafte, po{to oni mogu da deluju kao rastvara~iugljovodonika u natalo`enim sedimentima koji, kada se dalje razbla`e vodom,dozvoljavaju da se rastvoreni ugljovodonici pojave kao posebne kapljice nafte.

“Prema tome, izgledalo bi da sirova nafta nastaje tokom sabijanja sedi-mentnog basena, na osnovu proste ~injenice da se sedimentniugljovodonici rastvaraju u vodama koje sadr`e prirodne rastvara~e i zatim

324 325

izlaze iz rastvora kao kapljice nafte. Sastav sirove nafte, kakav je sadashva}en, dosledan je sa tom hipotezom.”198

Razli~iti specifi~ni tipovi mehanizama rastvaranja izgleda obja{njavajurazli~ite tipove sirove nafte. Sastojci za rastvara~e bi svakako bili dostupnina mnogim mestima tokom Potopa, naro~ito u oblastima velikog organskogtalo`enja morskih `ivotinjskih ostataka.

Ovaj proces formiranja nafte ukazuje, tako|e, da se nafta formirala preko{irokih oblasti, a ne u relativno ograni~enim lokalitetima na kojima se sadapronalazi.

“Takav mehanizam bi dao kredibilitet predlogu da izvor slojeva nafte nijeneophodno jedinstvena akumulacija ugljovodonika u ograni~enoj oblasti,ve} bi op{te gledano mogao da se podudara sa obla{}u u kojoj je vodauba~ena u porozne slojeve koji su na kraju formirali rezervoare.”199

Ova hipoteza je sasvim nova i mo`da ne izdr`i test daljih istra`ivanja, alije zasnovana na obimnom istra`ivanju. U svakom slu~aju, op{ta slika o velikojkoli~ini organskih ostataka, koji su nekako rastvoreni i hemijski preobra`eniu ugljovodonike nafte, a zatim na kraju natalo`eni u obliku nafte, je u osnoviispravna i dobro se uskla|uje sa konceptnom katastrofi~kog zatrpavanja irastvaranjem tokom Potopa.

Proces postepenog nagomilavanja u bazene i rezervoare nafte je, onda,od sada pa nadalje u su{tini hidrauli~ki problem. Kapljice nafte, zbog plovnos-ti, te`e da se izdignu iz vode koja ih okru`uje i tako se postepeno nagomilava-ju na gornjoj povr{ini vode. Obim ovog prenosa i koli~ina koja je akumulirana}e zavisiti od hidrauli~kih gradijenata i propustljivosti prisutnih slojeva. To, nar-avno, nema ni{ta sa sadr`ajem fosila u slojevima i ima samo malo veze satektonskom istorijom regiona, osim u pogledu obima do koga odre|ene for-macije koje su ili propusne ili nepropusne, zavisno od slu~aja, mogu da buduporeme}ene na neki na~in.

BBrrzzoo ffoorrmmiirraannjjee bbaazzeennaa nnaafftteeTi hidrauli~ki procesi su se nastavili posle Potopa, postepeno koncen-

tri{u}i naftu koja je bila formirana u to vreme, ili ubrzo posle, u zamkama.Ali, nema nikakvih razloga da se smatra da je za te procese bilo neophodnopuno vremena kako bi se oni ostvarili. Kako smo ve} videli, ~ak i pod nekimsavremenim uslovima, ugljovodonici nafte se mogu formirati prili~no brzo.

“U poslednje vreme razvijena je {kola misli koja smatra da je formiranjenafte moglo da zapo~ne ubrzo posle talo`enja organskih materija u sedi-mentima... Jedan od iznena|uju}ih rezultata tih istra`ivanja je bilo otkri}ete~nih ugljovodonika u sedimentima koji su nedavno natalo`eni uMeksi~kom zalivu.”200

Sli~no tome, ni zamkama koje formiraju bazene nije bilo potrebno punovremena za formiranje. Iako se ne pronalaze nikakve primarne naslage nafteu pleistocenskim slojevima, pokazano je da su odre|ene zamke prona|eneu ranijim slojevima bile u stvari formirane tokom pleistocenskog vremena,koje je, kao {to smo videli, po na{em okviru, poslepotopno.

“Jedan primer predstavlja bazen u mestu Ketlman Hils (Kettleman Hills)u Kaliforniji; nafta i gas u ovom basenu su u miocenskoj Temblor forma-ciji, ali nabor koji formira zamku ne mo`e biti stariji od pleistocenskog,jer je nabor Temblor formacije paralelan pleistocenskim stenama napovr{ini zemlji{ta. To sme{ta akumulaciju u kasni pleistocen ili post-pleistocensko vreme... Ilustracija kratkog vremena potrebnog da bi sebasen prilagodio na promene u uslovima, mo`e se videti u naginjanjuKairo (Cairo) basena u Arkanzasu. Nagib se javio u toku perioda od 10do 12 godina; da je potrajao jo{ nekoliko godina, pri istoj stopi, nafta bise verovatno u potpunosti izlila iz zamke. Prema tome, vreme koje jepotrebno da bi se nafta akumulirala u basenima mo`e da bude geolo{kikratko, pri ~emu je izmereni minimum, verovatno, na hiljade ili ~ak sto-tine godina.”201

Prema tome, nema razloga za odbacivanje Potopa kao mogu}eg okvira zaformiranje velikih naslaga nafte u svetu. Naro~ito je to tako po{to su se uni-formisti~ke hipoteze i evolucioni okvir geolo{kih starosti pokazali u velikojmeri nezna~ajni za stvarnu praksu istra`ivanja nafte. Karakter naslaga nafte,i takvih informacija koje su sakupljene u vezi nastanka i migracije nafte,uskla|uje se sasvim dobro sa hipotezom Potopa.

PPoorreekklloo rruuddee ii mmiinneerraallnniihh nnaannoossaaAko se geologija nafte razvila u su{tini nezavisno od istorijske geologije,

taj razvoj je jo{ ta~niji za ekonomsku geologiju koja predstavlja istra`ivanjekomercijalne rude i mineralih naslaga. Rude razli~itih vrsta se mogu prona}iu stenama svih geolo{kih starosti, skoro uvek povezane sa magmatskimdubinskim stenama. Prema tome, istorijska geologija ne mo`e da bude odprave pomo}i u lociranju takvih nanosa. Niti je poreklo rude bolje shva}enood porekla nanosa nafte.

“Postoji toliko puno iskrenih razlika u mi{ljenju me|u geolozima, u vezina~ina formiranja nanosa rude, da je bilo koji poku{aj za izno{enjezaklju~aka u vezi ovog pitanja obavezan da do|e u sukob sa drugimmi{ljenjima.”202

Velika razlika u mi{ljenju je sama po sebi najja~i dokaz da je bilo kakavdosledni uniformizam nesposoban za obja{njavanje nanosa metala ili u loci-ranju takvih nanosa.

Velika grupa teorija obja{njava nastanak ve}ine rudnih `ila hla|enjemmagme koja je sama u{la u slojeve sa rastvorima gasa ili vode koji nosemetale u vis kroz pukotine ili “cevi” dok se ne istalo`e u obliku rude. Ali,kako su fon Engeln i Kaster istakli, ovaj koncept nailazi na ozbiljnje probleme:

“Stvar koju je te{ko objasniti u vezi mehanike formiranja `ila je kako mo`eu jednom istom vremenu da postoji put za rastvore koji se penju, i pukoti-na koja je u potpunosti ispunjena, i ~ak uve}ana, mineralima koje rastvoritalo`e.”203

Koliko je poznato, nije uo~eno da se ni{ta ovakve vrste odigrava usada{nje vreme ili ~ak u pleistocenu. Formiranje naslaga rude je izgledafenomen koji se odigrao u pro{losti nezavisno od odre|enog geolo{kog sloja

326 327

i na~inima koji nisu poznati danas, ali koji su najverovatnije bili katastrofi~kipo karakteru, povezani sa vulkanizmom.

“... Mineralizacija nije redak fenomen niti retkost prirode, kako se nekadpretpostavlja, ve} je, umesto toga, uobi~ajen geolo{ki proces, koji jeskoro bez izuzetaka pra}en vulkanskom aktivno{}u kao krajnjom fazom,dok je to verovatno op{ta odlika ve}ine magmatskih dubinskih stenaunutar najvi{e 6,5 km Zemljine kore.”204

Iako je formiranje rude malo shva}eno, a uniformisti~ki pristupi njegovomshvatanju su se pokazali uglavnom neplodni, izgledalo bi da se njegovaop{tost u geografskoj lokaciji i navodnom geolo{kom vremenu, njegova skoroneizbe`na povezanost sa magmatskom aktivno{}u, i njegov vidljivi katas-trofi~ki na~in talo`enja, najlak{e mogu predstaviti u na{em osnovnom okviruPotopa. Kao {to smo videli, vulkanska aktivnost svih vrsta je globalno nas-tavljena tokom najve}eg dela perioda Potopa i otuda se vulkanske stenepronalaze {irom sveta i du` geolo{kog stuba. Formiranje mineralnih nanosavelikog obima i raznovrsnosti je bez sumnje bilo mogu}e tokom Potopa inajbolje se mo`e shvatiti u tom kontekstu. Naravno, veoma obimne prekam-brijumske rude se sasvim dobro mogu pripisati samom periodu Stvaranja umnogim slu~ajevima.

Iako treba jo{ puno nau~iti u vezi najve}ih naslaga nafte i minerala naZemlji, svakako je o~igledno da je evolucioni koncept istorijske geologije odmale prakti~ne korisnosti u njihovom otkrivanju i iskori{}avanju. To {to je poz-nato u vezi karaktera tih nanosa i njihovom formiranju podjednako se dobro,ili ~ak i bolje, uklapa u okvir biblijske geologije. Jednostavno je neta~no tvrdi-ti da je takav uspeh kakav su postigle discipline naftne i ekonomske geologi-je dokaz valjanosti ortodoksne istorijske geologije.

SSAAVVRREEMMEENNII ZZNNAA^̂AAJJ PPOOTTOOPPAA OOPPIISSAANNOOGG UU 11.. KKNNJJIIZZII MMOOJJSSIIJJEEVVOOJJ O~igledno da nismo poku{ali da re{imo sva pitanja na koje se mo`e nai}i

u na{oj predlo`enoj biblijskoj reorijentaciji istorijske geologije. Me|utim,na~inili smo ozbiljan poku{aj da odaberemo najte`e probleme za raspravu, inadamo se da su se ~ak i oni pokazali povoljni za zadovoljavaju}e obja{nje-nje na osnovu biblijske geologije.

KKoollaappss uunniiffoorrmmiizzmmaaSada{nji {iroko prihva}en sistem uniformizma u istorijskoj geologiji, sa

svojom evolucionom osnovom i predrasudom, pokazao se u potpunostinepodesan za obja{njenje ve}ine zna~ajnih geolo{kih fenomena. Sada{njestope i procesi jednostavno ne mogu da objasne veliku koli~inu geolo{kihpodataka. Neka vrsta katastrofizma je jasno ukazana obimnim dokazima zavulkanizam, dijastrofizam, glacijaciju, nanose uglja i nafte i minerala, fosi-lizaciju, velike slojeve sedimenata i ve}inu drugih preovladavaju}ih odlikaZemljine kore. Kada se ta ~injenica jednom uvidi, mo`e se videti da se ~aki navodni dokazi velike geolo{ke starosti mogu protuma~iti kako bi se dobropovezali sa daleko ubedljivijim dokazima o sna`noj i brzoj aktivnosti i formi-ranju.

Ali, ako se sada{nji procesi ne mogu koristiti za izvo|enje zaklju~aka oZemljinoj pro{loj istoriji (a ta ~injenica je dokazana ne samo neuspehomgeolo{kog uniformizma ve} jo{ vi{e zakonima o~uvanja i tro{enja energije),onda je jedini na~in na koji ~ovek mo`e da ima sigurno znanje o prirodidoga|aja na Zemlji, pre vremena po~etaka ljudskih istorijskih zapisa, uzpomo} bo`anskog otkrivenja. Zbog toga biblijski zapis Stvaranja i Potopatrenutno postaje veoma zna~ajan za na{e razumevanje, ne samo u vezi raneistorije Zemlje, ve} i u vezi svrhe i sudbine svemira i ~oveka.

Mi smo, prema tome, poku{ali da poka`emo u kojoj meri okvir Zemljineistorije obezbe|en prvim poglavljima 1. Knjige Mojsijeve, kao i povezanimodeljcima iz drugih delova Biblije, u stvari obezbe|uje nau~no precizan okvirunutar koga se svi provereni podaci geologije i geofizike izuzetno dobrome|usobno ukapaju. Veliki Potop u Nojevo vreme izgleda obja{njava velikideo sedimentnih stena Zemljine kore, a indirektno i glacijalne i drugepovr{inske nanose koji su nastali usled promene Zemljine klime u vremePotopa. ^italac mo`e sam da prosudi da li dokazi stvarno opravdavaju to pre-orijentisanje geolo{ke filozofije. Nadamo se, naravno, da }e on stvarno uzetiu obzir ove dokaze i da ih ne}e odbaciti strogo na osnovu ~injenice da ih“autoriteti” mo`da ne}e odobriti.

ZZnnaa~~aajj ppiittaannjjaaAli, mnogi mogu bez razmi{ljanja da se pitaju kakva je stvarna razlika, da

li je ili ne Potop stvarno bio op{ti Potop, ili da li je stvarno proizveo mnogeod na{ih sada{njih slojeva stena, i da li su zaista svet i njegovi stanovnicinastali procesom evolucije ili nisu. ^ak i mnogi biblijski religiozni ljudi tvrdeda su to neva`na pitanja, koja ne uti~u na biblijsku religiju na ovaj ili onajna~in.

Me|utim, to nisu obi~na akademska pitanja. Iako bi neko nemaran mogaoda ih tretira kao takva, malo ozbiljnog razmatranja bi trebalo da poka`e dasu ona veoma zna~ajna i da ne~ije ube|enje u vezi sa njima mo`e da imadubok uticaj na njegovu celokupnu filozofiju `ivota, i prema tome, mo`da ~aki na njegovu krajnju sudbinu.

DDvvee oossnnoovvnnee ffiilloozzooffiijjeeU su{tini postoje samo dve osnovne filozofije ili religije me|u ljudima.

Jedna je orijentisana prvenstveno prema Bogu, Tvorcu, od Koga su i Kojimsu i zbog Koga su sve stvari. ^ovek je Bo`je stvorenje, me|u najvi{im odNjegovih stvorenja, ali svejedno u potpunosti zavisan od Njega i odgovoranNjemu. ^ovekova neposlu{nost prema svom Tvorcu je rezultovala op{timgubitkom zajedni{tva sa Bogom, a taj uslov se i sam ispoljava u razli~itimoblicima greha, i u patnji i smrti, a ~ak se odra`ava i u neskladnim odnosi-ma u ostatku `ivog i ne`ivog sveta. Spasenje od tog izgubljenog stanja ~ovekai njegovog sveta je zahtevalo direktnu Bo`ju intervenciju. Bog je obezbedioiskupljenje, obnavljanje i restauraciju, tako da spasenje sada postaje slo-bodno dostupno svim ljudima. To je, naravno, su{tina biblijske religije.

328 329

Druga osnovna filozofija je usmerena prvenstveno prema ~oveku. Taj sis-tem, koji se javljao u skoro bezbroj razli~itih oblika, pretpostavlja da je ~ovekuro|eno sposoban za sticanje sopstvenim naporima svih potreba u ovomsada{njem `ivotu i u bilo kojim mogu}im `ivotima koji }e do}i. Nagla{avanjeje uvek na samom ~ovekovom radu ili njegovom razumu ili njegovim religij-skim du`nostima ili ne~im drugim {to on ~ini kako bi postigao sopstvenopobolj{anje i krajnje spasenje. Ideja Boga je mo`da uba~ena negde u tomsistemu, ali uvek kao ideja bi}a - vi{e ili manje ograni~enog u sopstvenimaktivnostima ili odlukama. Ovaj sistem se prvenstveno shvata na panteisti~kina~in, koji je u su{tini identi~an sa univerzumom i ~ak sa samim ~ovekomkao najve}im entitetom koji je do sada evoluirao.

A pokreta~ koji le`i u osnovi ove filozofije je koncept evolucije. Ideja razvo-ja, rasta, napretka, pobolj{anja je privla~na ~ovekovom ponosu i ambiciji, iona se prema tome obilno ispoljava u svim mnogobrojnim religijama i filo-zofskim sistemima ~oveka, bilo da je to drevno idolopoklonstvo ili primitivnianimizam ili savremeni egzistencijalizam ili ateisti~ki komunizam. Svi oni sucentrirani oko ~oveka i njegovog delovanja, kao i sve druge religije osim bib-lijske. Ideja evolucije nije nastala sa ^arlsom Darvinom, ni na koji na~in; ljudisu oduvek posedovali na ovaj ili na onaj na~in ideju ~ovekovog poistove}iva-nja sa prirodom i njegove zavisnosti od nje u pogledu sopstvenog opstanka.Kakvi god, bogovi su tako|e zami{ljani kako se razvijaju (evoluiraju) iz nekevrste prvobitne stvari ili haosa. U ranijim kosmologijama ovaj koncept je izgle-da ponekada povezan sa suparni~kim konceptom bo`anskog Tvorca, ukazu-ju}i ~ak i u tim vremenima na sukob izme|u dva osnovna sistema.

OOddbbaa~~eennaa tteeiissttii~~kkaa eevvoolluucciijjaaIstaknuti istori~ar nauke, Dr ^arls Gilispi sa Prinstona, napominje u vezi

Lamarkove filozofije, jednog od evolucionih prethodnika Darvina:

“G. de Lamark je bio poslednji predstavnik te velike {kole naturalista iop{tih posmatra~a koji su vladali od Talesa i Demokrita pravo do Bufona.On je bio smrtni neprijatelj hemi~arima, eksperimentatorima i sitnim ana-liti~arima, kako ih je on nazivao. Ni{ta manje nije bila ozbiljna njegova filo-zofija neprijateljstva, koja se nakupljala do mr`nje, prema tradiciji Potopai biblijskoj pri~i o Stvaranju, zaista prema svemu {to se pozivalo na bib-lijsku teoriju prirode.”205

I naravno, svi istaknuti osniva~i savremene teorije evolucije - Darvin,Haksli, Spenser, Hekel i drugi - bili su o{tri protivnici celokupnog biblijskogpogleda na svet i ~oveka. U velikoj meri je to tako|e ta~no i danas zasada{nje vode}e predstavnike evolucione misli,206 iako je ta~no da postojipuno ljudi koji su poku{ali da usklade evoluciju i Bibliju na osnovu sopstvenihli~nih filozofija. Ali, napor kojim takav koncept, kao {to je teisti~ka evolucija,zastupaju vode}i predstavnici evolucione filozofije i istra`ivanja, geneti~arGold{mit pokazao je na slede}i na~in:

“Drugi tip evolucione teorije te{ko da zaslu`uje da se spomene unau~nom radu. To je misti~ni pristup, koji skriva svoje nedovoljnorazumevanje ~injenica i iza takvih praznih re~i, kao {to su kreativna evolu-

cija, pojavna evolucija, holizam i psiholamarkizam... Biolog ne prima bilokakvu konstruktivnu pomo} na osnovu takvih ideja i prinu|en je da ihignori{e.”207

Pored genetike, druga nauka koja je bila najdirektnije povezana sa evolu-cijom jeste paleontologija, koja je u stvari obezbedila jednu istinsku klasudokaza da se evolucija u bilo kakvoj velikoj razmeri mo`da stvarno odigrala,uz pomo} istra`ivanja fosila. Jedan od svetski najistaknutijih paleontologa, drD`ord` Simpson sa Harvarda, izja{njava se po pitanju tih teisti~kih teorijaevolucije na slede}i na~in:

“Fosilni zapis se definitivno ne sla`e sa... konceptom ortogeneze ili {iresa nematerijalisti~kim teorijama kao {to su one Drajha (Driesch),Bergsona, Ozborna (Osborne), Knota (Cuenot), du Noja (du Nuoy) iliVendela (Vandel).”208

To mi{ljenje, napisano pre 10 godina, Simpson sada dr`i jo{ odlu~nijenego ikada. U zna~ajnom obra}anju datom u vezi sa proslavom stogodi{njiceDarvinizma i godi{njim skupom Ameri~ke asocijacije za napredak nauke naUniverzitetu u ^ikagu, Simpson je rekao:

“Evolucija je potpuno prirodan proces, svojstven fizi~kim osobinamasvemira, kojim je `ivot nastao na prvom mestu i kojim su se svi `ivi orga-nizmi, pro{li ili sada{nji, od tada razvili, razdvojeno i progresivno...Organizmi su se odvojili u doslovno milione vrsta, zatim je velika ve}inatih vrsta nestala, a drugi milioni su zauzeli njihova mesta dok i oni,tako|e, nisu zamenjeni. Ako je to predodre|en plan, ~udno jeneefikasan... Svet u kome ~ovek mora da se pouzda u sebe, u kome nijemiljenik bogova, ve} samo drugi, donekle izuzetan, aspekt prirode, nikakonije dopadljiv nezrelim ili ma{tala~kim misliocima... `ivot bi mogao dabude sre}niji za neke ljude u drugim svetovima praznoverja. Mogu}e je dasu neka deca usre}ena verovanjem u Deda Mraza, ali odrasli treba vi{eda vole da `ive u svetu realnosti i razuma.”209

Na istom skupu, me|unarodno ~uveni britanski biolog, sir D`ulijan Haksli,je rekao:

“U evolucionom obrascu misli vi{e ne postoji potreba ili mesto za nat-prirodnim. Zemlja nije stvorena; ona je evoluirala. Isto tako su i sve `ivoti-nje i biljke koje je naseljavaju, uklju~uju}i nas same, um i du{a, kao imozak i telo. Isto tako i religija.”210

Verovatno najzna~ajnija stvar u vezi tih napomena Simpsona i Hakslija, imnogih drugih koji su bili na tom zna~ajnom darvinisti~kom “bogoslu`enju”,bila je ta da o~igledno niko od vi{e od 2.000 vode}ih nau~nika koji su biliprisutni, iz celog sveta, nije postavio bilo kakvu javnu zamerku tim izjavama.Op{ta posve}enost svetske intelektualne zajednice ovom tipu filozofije jedobro poznata svima koji su i malo upoznati sa savremenom nau~nom litera-turom.

330 331

EEvvoolluucciijjaa,, kkoommuunniizzaamm ii hhuummaanniizzaammU ovoj zemlji (Americi) sa svojom hri{}anskom kulturom i tradicijama,

prava ateisti~ka evolucija nikada nije bila u stanju da dobije veliki broj sled-benika, ~ak i me|u nau~nicima, iako je svakako ta~no da je velika ve}inavode}ih predstavnika u biologiji, paleonotologiji, i takvim oblastima, ~ak i uovoj zemlji, potpuno odbacila pravo biblijsko hri{}anstvo u korist evolucionogpogleda na svet. U drugim zemljama, prave implikacije evolucije su bile lak{eprepoznavane i priznavane, a to je naro~ito ta~no u komunisti~kim zemljama,gde ona predstavlja osnov celokupne nau~ne strukture komunisti~ke filozofi-je.211 Istaknuti biolog i geneti~ar, Dob`anski, koji je ranije `iveo u Rusiji, ka`e:

“Marks je preporu~io prili~no druga~ije metode, za koje je verovao da senekako mogu izvesti na osnovu Darvinovih otkri}a. On je predlo`io da priz-na svoj dug posve}uju}i delo Kapital Darvinu - ~ast koju je Darvin u~tivoodbio.”212

^uveni govor na sahrani nad telom Karla Marksa, koji je odra`ao Engels,naglasio je evolucione implikacije komunizma. On je rekao:

“Kao {to je Darvin otkrio zakon evolucije u organskoj prirodi, isto tako jeMarks otkrio zakon evolucije u ljudskoj istoriji.”213

Iako je komunizam najopasnija i najra{irenija filozofija koja se danassuprotstavlja hri{}anstvu, postoje mnoge druge. Zna~ajno je da su sve oneu osnovi okrenute prema ~oveku nekim oblikom evolucione filozofije koji le`iu osnovi njih. A takva evoluciona filozofija usmerena na ~oveka postaje jo{mo}nija {irom sveta u svakoj oblasti `ivota. To gledi{te dominira UjedinjenimNacijama, i svim drugim raznovrsnim pokretima “jednog sveta”. Njenu tezu jeobjasnio dr H. J. Miler, na slede}i na~in:

“Slede}i zaklju~ci predstavljaju, kako ja verujem, izdanak teza savremenoghumanizma, kao i istra`ivanja evolucije, da je prvenstveni posao ~ovekada promovi{e sopstveno dobro i napredak, i njegovih ~lanova posmatranihpojedina~no, kao i u pogledu cele grupe, usled svesnosti da je svet takavkakav jeste, i na temelju naturalisti~ke, nau~ne etike.”214

Ta “nau~na” etika, koju je zamislila intelektualna elita, ne izvla~i vi{esvoju osnovu iz Biblije. Njihova osnova je jednostavno ono {to njihovi zas-tupnici odlu~e da je najbolje za “najve}e dobro, najve}eg broja ljudi” i prematome je u potpunosti svetovno.

“Posmatra~ koji nije ve} poistove}en sa jednom od suparni~kih teolo{kihstrana mo`e jasno da vidi da se moment teologije koristi kako bi se dalieti~ki predlozi, i ta pravila pona{anja su dobijena osloba|anjem pri ~emuje ishod da su svetovni ciljevi i misli podjednako obmanjuju}i kao irazmi{ljanja svetovnih eti~ara koji negiraju teizam. A slo`enost eti~kihproblema nije umanjena teolo{kom superstrukturom. Ne vidim, prematome, u kom smislu se teizam mo`e smatrati logi~ki neophodnim kaoaksiomska osnova etike.”215

EEvvoolluucciijjaa ii oobbrraazzoovvaannjjeeTeorija evolucije, sa svojom mehanisti~kom filozofijom i humanisti~kom

etikom, zaokupila je ne samo biolo{ke nauke, ve} tako|e i fizi~ke nauke idru{tvene nauke ~ak i u ovoj zemlji. Dru{tvene nauke, naro~ito, postale suu potpunosti zaokupljene evolucionim gledi{tem. A te discipline sa svojimdirektinijim delovanjem na stvarne ljudske odnose i pona{anje prekosavremene sociologije, psihologije, ekonomije, psihijatrije, kriminologije - kojesu sada skoro u potpunosti organizovane na osnovu evolucionih koncepta -imale su daleko ve}i uticaj na savremeno dru{tvo nego {to to ve}ina ljudishvata.

Naro~ito je zna~ajan uticaj evolucione filozofije i etike na na{ obrazovnisistem. Ne samo da je organska evolucija pretpostavljena ili otvoreno pre-davana po {kolskim programima javnih {kola u na{oj zemlji, ona je samosnov celokupne obrazovne filozofije na kojoj je izgra|en na{ savremeni sis-tem “progresivnog obrazovanja”. Svuda je priznato da je glavni graditelj togsistema D`on Djui (John Dewey), ~ije su velike obrazovne {kole naUniverzitetu u ^ikagu i Kolumbiji imali nesrazmeran uticaj u oblikovanju obra-zovnog sistema i filozofije na{ih nacionalnih {kola. Njegov biograf ka`e zanjega:

“Osnov njegovog sistema misli je biolo{ki: on vidi ~oveka kao organizamu sredini. Stvari se moraju shvatiti preko svojih nastanaka i funkcija, bezubacivanja bilo kakvih natprirodnih razmatranja.”216

Pre nego {to je postao uticajan, Djui je sasvim jasno objavio svoju velikuposve}enost evolucionom sistemu i etici, na slede}i na~in:

“Svakako postoje dovoljno velike razlike izme|u eti~kih procesa ikosmi~kih procesa kao {to su postojale pre ~oveka i formiranja ljudskogdru{tva. Me|utim, koliko ja znam, sve te razlike se mogu sa`eti u~injenicu da su procesi i sile, koje su povezani u kosmosu, dovele dopojave svesti kod ~oveka... Me|utim, nemamo razloga da predlo`imo daje kosmi~ki proces zaustavljen ili da je neka nova sila nadvladala u borbiprotiv kosmi~kih procesa.”217

Ideja da je evolucija (o~ove~ena) kona~no dovela do pojave svesti kod~oveka i da je ~ovek prvenstveni agens u svom daljem razvoju, imala je veli-ki uticaj {irom sveta, i svodi se na ni{ta manje od deifikacije ~oveka. Ovopostavljanje ~oveka na tron i prisiljavanje Boga da se povu~e sa prestola,krajnji su cilj svih ne-biblijskih ili anti-biblijskih sistema - veliki super-sistemhumanisti~kog evolucionog panteizma.

BBiibblliijjsskkaa rreelliiggiijjaa ii eevvoolluucciioonnaa ffiilloozzooffiijjaaIpak, uprkos ogromnom uticaju koji je teorija evolucije ispoljavala u skoro

svakom aspektu ameri~kog `ivota i obrazovanja, njeni zastupnici nastavljajuda se `ale da nije dovoljno shva}ena ili primenjena. Oni protestvuju protivnjene nelogi~ne upotrebe ugra|ivanjem u teolo{ke i moralne filozofske sis-teme. Novi rad218 na 400 strana istaknutog evolucionog biologa Oskara Ridla

332 333

(Oscar Riddle), na primer, je optu`ivanje organizovane religije za ometanjeodgovaraju}eg u~enja biologije prevode}i evoluciju u teizam.

Ali, ako evolucionisti imaju razloga da zamere religioznim ljudima kojipoku{avaju da usklade njihovu teoriju sa religijskim konceptima, jo{ vi{e reli-giozni ljudi koji veruju u Bibliju imaju razloga da odbace takav poku{ajuskla|ivanja sa svoje ta~ke gledi{ta. Ne samo da je hipoteza evolucije prven-stveno poku{aj da se objasne sve stvari, uklju~uju}i ~oveka, odvojeno odBoga, kao i poku{aj da se ~ovek postavi na Bo`je mesto, ve} je i celokupninjen karakter suprotstavljen biblijskoj religiji. Bibilija u~i o savr{enomStvaranju, koje je pra}eno padom i zatim propadanjem, zahtevaju}i interven-ciju samog Boga, kako bi se ostvarilo spasenje ~oveka. Evolucija pret-postavlja postepeni napredak od jednostavnih po~etaka uz pomo} ne`ivihsila, do vi{ih i vi{ih nivoa dostignu}a i slo`enosti. Vanivar Bu{ nas je pod-setio da:

“Pretpostavka Darvina i Spensera da celokupna evolucija mora da pred-stavlja napredak, naravno je bila samo pretpostavka. Ali je bila op{te pri-hva}ena od strane njihovih savremenika uprkos Hakslijevoj kritici u svo-jim poznijim godinama. U generalno povoljnijem raspolo`enju kasnog 19.veka, celokupna Spenserova dogma je `eljno prihva}ena, sa ili bez pozi-vanja na razum, od strane svih klasa ljudi u Engleskoj i SjedinjenimDr`avama. Preovladavaju}e raspolo`enje na{eg dru{tva pre Prvog svet-skog rata je bilo i{~ekivanje da }e se sve stvari neprestano pobolj{avati.Regresija je, u najmanju ruku, bila nezamisliva.”219

Sli~no tome, moralnost evolucije, koja pretpostavlja da je napredak idostignu}e bilo kakvog “dobra” nastalo onakvim delovanjem koje je najpo-voljnije za samu jedinku ili grupu ~iji je ona deo, na {tetu drugih, je o~igled-no antibiblijska. Sama su{tina biblijske religije je nesebi~na `rtva. Vrlo jeneverovatno, ako ne i nezamislivo, da bi Svemo}ni, Svemudri, Presvetli Boguspostavio dva tako su{tinski protivre~na sistema u svetu. Dva sistemasvakako postoje, kako je ve} nagla{eno, ali Bog mo`e da bude autor samojednog od njih. Drugi mora da ima svoj izvor u ponosu i sebi~nosti ~oveka, iu krajnjosti, ponosu i obmani samog Sotone.

NNaauu~~nnaa ssllaabboosstt eevvoolluucciioonnee hhiippootteezzeeIzuzetna stvar je da, uprkos ra{irenom prihvatanju evolucije kao nau~nog

obja{njenja nastanka sveta i procesa u njemu, postoji toliko mala koli~inastvarnih nau~nih ~injenica koje joj idu u korist. Svakako da ne postoje dokazida se bilo kakva istinska evolucija odigrava u na{em sada{njem iskustvu.

“Organska raznovrsnost je opa`ajna ~injenica, vi{e ili manje poznatasvima... Ako sakupimo {to je vi{e mogu}e jedinki u datom vremenu,odmah prime}ujemo da opa`ene varijacije ne formiraju bilo kakvu vrstuneprekinutog rasporeda. Umesto toga, pronalazi se veliki broj odvojenihdiskretnih rasporeda. Drugim re~ima, `ivi svet nije jedna oblast jedinki ukojoj su bilo koje dve varijante povezane u neprekinute serije prelaznihoblika, ve} oblast vi{e ili manje jasno odvojenih pod-oblasti, pri ~emu suprelazni oblici izme|u njih odsutni ili retki.”220

A u pogledu sada{njih procesa promene, naro~ito geneti~kih mutacija, ve}smo videli da oni prakti~no uvek predstavljaju procese raspadanja, a retko,ako ikada, proizvode bilo kakav napredak u evoluciji.

“Iako `ivi organizmi postaju prilago|eni na svoje sredine preko formira-nja superiornih geneti~kih obrazaca na osnovu mutacionih sastojaka, samproces mutacije nije adaptivan. Sasvim suprotno, mutanti koji nastaju su,uz retke izuzetke, {tetni za svoje nosioce, bar u sredinama na koje vrstanormalno nailazi. Neke od njih su {tetne u izgleda svim sredinama. Prematome bi sam proces mutacija, neprepravljen i nevo|en prirodnim odabi-ranjem, rezultovao degeneracijom i izumiranjem.”221

Svi pravi dokazi na osnovu sada{njih vrsta i njihovih varijacija savr{enopodupiru Bo`je otkrivenje da je Bog stvorio sve `ive organizme “po svojimvrstama”. Ne postoje dokazi za sada{nju biolo{ku promenu, osim unutarmalih granica.

“I tako evolucionista mora da ka`e, iako su mutacije skoro uvek {tetne,da se mali broj, koji navodno mo`e da bude koristan, izdvaja prirodnimodabiranjem i ~uva, i da se, tokom velikih perioda geolo{kog vremena, tepovoljne promene postepeno nagomilavaju kako bi ostvarile pravinapredak u evoluciji.”222

SSttrraatteeggiijjsskkaa uullooggaa iissttoorriijjsskkee ggeeoollooggiijjeeA kao svoj dokaz da je to tako, oni trijumfalno isti~u fosilni zapis pro{log

`ivota na Zemlji. Fosili navodno pokazuju istinski zapis evolucione promenetokom vekova. Tako geneti~ar Gold{mit ka`e slade}im tonom:

“Na sre}u, postoji nauka koja je u stanju da opa`a napredak evolucijetokom istorije na{e Zemlje. Geologija izu~ava stenovite slojeve na{eZemlje, natalo`ene jedne preko drugih u pro{lim geolo{kim epohamatokom stotina miliona godina, i pronalazi njihov red i vremenski redosled,i otkriva organizme koji su `iveli u svim tim periodima. Paleonotologijakoja prou~ava fosilne ostatke, je tako u mogu}nosti da predstavi organ-sku evoluciju kao vidljivu ~injenicu...”223

Ali, kada neko zatra`i detalje, ka`e mu se, na primer, kao {to je rekaopaleonotolog Simpson:

“Uprkos ovim primerima, ostaje ta~no, kao {to svaki paleonotolog zna, dase ve}ina novih vrsta, rodova i familija, i da skoro sve kategorija iznadnivoa familije, javljaju u zapisu iznenada i nisu prikazane poznatim, poste-penim, u potpunosti neprekidnim prelaznim sekvencama.”224

Dr Dvajt Dejvis, kurator anatomije ki~menjaka u Prirodnja~kom muzeju u^ikagu, tako|e prepoznaje te “praznine” u zapisu.

“Iznenadna pojava glavnih adaptivnih tipova, kako se mo`e videti u izne-nadnom pojavljivanju u fosilnom zapisu familija i redova, nastavlja dazadaje probleme. Fenomen le`i u geneti~koj ni~ijoj zemlji izvan ograni~enjaeksperimenata. Mali broj paleontologa se ~ak i danas dr`i ideje da }e tepraznine biti popunjene daljim sakupljanjem fosila... Ali, ve}ina smatrauo~ene prekide kao realne i tra`i obja{njenje.”225

334 335

“Obja{njenja” su uvek veoma naga|aju}a, uklju~uju}i koncepte“eksplozivne evolucije”, kontinentalnih migracija, makromutacija, i tomesli~no. Dejvis je voljan da prizna:

“Ali, ~injenice paleontologije se sla`u veoma dobro sa drugim tuma~enji-ma koja su odba~ena neobiolo{kim radom, to jest, bo`anskim stvara-njem, itd, a sama paleontologija ne mo`e ni da doka`e niti da pobijetakve ideje.”226

Simpson i Dejvis su bili zaokupljeni prvenstveno prazninama u fosilnomzapisu `ivotinja. U vezi biljnih fosila, paleobotani~ar Arnold ka`e:

“Dugo se nadalo da }e izumrle biljke na kraju otkriti neke stupnjeve krozkoje su postoje}e grupe prolazile tokom svog razvoja, ali se mora slo-bodno priznati da je to o~ekivanje ostvareno u samo maloj meri, iako jepaleobotani~ko istra`ivanje vr{eno vi{e od 100 godina. Do sada nismobili u stanju da utvrdimo filogenetsku istoriju ~ak ni jedne grupe savre-menih biljaka od svojih po~etaka do sada{njosti.”227

Prema tome, fosilni zapis, ni{ta manje od sada{njeg taksonomskog klasi-fikacijskog sistema i prirode mehanizama geneti~kih mutacija, pokazuje upra-vo ono {to Biblija u~i - to jest, odvojene “vrste” organizama, pri ~emu svakasadr`i brojne “podvrste” sa nepremostivim prekidima izme|u njih. Ali, evolu-cionisti i dalje istrajavaju u svom verovanju u evoluciju, po{to je jedina alter-nativa stvaranje. A jedino pravo nau~no opravdanje za takvu poziciju je dogmauniformizma, koja insistira da se sve stvari moraju objasniti na osnovusada{njih procesa. Navodni veliki opseg geolo{kog vremena, koji je neopho-dan na osnovu uniformizma, sa svojim fosilima koji ukazuju na vreme svakogperioda, daje privid verodostojnosti koncepta postepene evolucije tokom veko-va.

PPrroorroo~~kkoo ssvveeddoo~~aannssttvvoo BBiibblliijjeeNa ovom mestu svedo~anstvo biblijskog Potopa postaje toliko zna~ajno.

Jer ako je biblijski zapis istinit, ve}ina slojeva nije mogla da se natalo`i tokomdugih perioda vremena pod uniformisti~kim uslovima, ve} je natalo`ena utoku samo jedne godine pod katastrofi~kim uslovima. Poslednje uto~i{teslu~aja za evoluciju trenutno nestaje, a zapis stena postaje sna`an svedok,ne za delovanje prirodnih procesa bezbo`nog razvoja i napretka, ve} za sve-tost i pravdu i mo} `ivog Boga Stvaranja.

I to je ono za {ta je Potop bio namenjen, {to se ti~e svedo~anstva posle-potopnim ljudima. Isus je ukazao na veliki Potop kao na podsetnik Bo`je mo}inad svetom i kao predznak Njegove budu}e velike intervencije u sudu nadgre{nim i pobunjenim svetom u poslednjim danima (Matej 24,37-39). Nekose mo`e pozvati na takve tekstove kao {to su Luka 17,26.27; Jevrejima11,7; 1. Petrova 3,20 i 2. Petrova 2,5 za obilje dokaza da su pisci Novogzaveta smatrali Potop za istorijski doga|aj od velikog zna~aja kao svedo~an-stva savremenom ~oveku.

Naro~ito je jasan i upe~atljiv izuzetan tekst koji se pronalazi u 2. PoslaniciPetrovoj 3,3-10 koji ponovo navodimo, u celini, zbog svog velikog zna~aja zaovu situaciju:

“I ovo znajte najpre, da }e u posljednje dane do}i ruga~i koji }e `iveti posvojim `eljama, i govoriti: ‘Gde je obe}anje dolaska Njegova? Jer otkakooci pomre{e sve stoji tako od po~etka stvorenja.‘Jer navalice ne}e da znaju da su nebesa bila otpre, i zemlja iz vode i

usred vode Bo`jom re~i. Zato tada{nji svet bi vodom potopljen i pogibe. A sada{nja nebesa i zemlja tom istom re~i zadr`ana su te se ~uvaju

za dan stra{noga suda i pogibli bezakonih ljudi. Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato, ljubazni, da je jedan dan pred

Gospodom kao hiljada godina, i hiljada godina kao jedan dan. Ne docniGospod s obe}anjem, kao {to neki misle da docni, nego nas trpi, jer ne}eda ko pogine, nego svi da do|u u pokajanje. Ali }e do}i dan Gospodnji kao lupe` no}u, u koji }e nebesa s hukom

pro}i, a stihije }e se od vatre raspasti, a zemlja i dela {to su na njojizgore}e.”

Ovde se Potop ponovo koristi kao tip i upozorenje velikog nadolaze}egsvetskog razaranja i suda kada }e se “dani ~ove~iji” zavr{iti i kada “danGospodnji” dolazi. Ali, prorok zami{lja vreme kada se, zbog o~igledno dugogka{njenja, “obe}anje dolaska Njegova” ne}e smatrati za ozbiljno. Posta}epredmet intelektualnog podsmeha. Bi}e o~igledno “misle}im ljudima” u tomvremenu da velika natprirodna Bo`ja intervencija u svetu, kako je Isusobe}ao, nau~no ne dolazi u obzir. To bi bilo ~udo, a ~uda protivre~e prirod-nom zakonu.

A kako mi znamo da ~uda i bo`anska intervencija protivre~e prirodnomzakonu? Za{to, naravno, zato {to na{e iskustvo pokazuje, a na{a filozofijapretpostavlja da “sve stoji tako od po~etka stvorenja”. To je ono {to zovemona{ “princip uniformizma” koji tvrdi da se sve stvari, ~ak i od najranijihpo~etaka mogu objasniti u su{tini na osnovu sada{njih procesa i stopa. ^akse i samo stvaranje u osnovi ne razlikuje od sada{njih uslova, po{to se sma-tra da su ti procesi delovali ~ak i od “po~etka stvaranja”. Nema mesta zabilo kakvo ~udo ili bo`ansku intervenciju u na{oj kosmologiji; prema tome,koncept budu}e Bo`je intervencije u svetskom sudu i pro~i{}enju je jednos-tavno naivan.

Ili oni, bar tako ka`u. “Jer... navalice ne}e da znaju” dve stvari. Jedna jeistinsko Stvaranje. Nebesa i zemlja su ustanovljeni “Bo`jom re~i” a ne uni-formisti~kim procesima. Drugo, prva nebesa (to jest, atmosfersko nebo) iprva zemlja su nestali, po{to su bili “vodom potopljeni”.

Prepoznavanje ta dva velika istorijska doga|aja bi trenutno ozna~ilopogre{nim veliki sistem evolucionog panteizma. Ti doga|aji progla{avaju, kaosa vrha planine, ~injenicu o li~nom Tvorcu - Bogu, `ivotno i direktno zabrinu-tim za svoje stvaranje, ~ije }e “duge patnje” jednog dana i{~eznuti i koji }ezatim doneti kraj ovoj sada{njoj zemlji.

Kao {to smo videli, dokazi o realnosti tih velikih doga|aja, Stvaranja iPotopa, su toliko mo}ni i jasni da je samo “voljno neznanje” ono koje jeslepo za njih, prema Bibliji.

Tako Stvaranje (kako je potvr|eno ne samo Biblijom, ve} i sa dva velikazakona termodinamike) i Potop, kako je zapisano u ljudskim istorijama i ste-

336 337

nama Zemlje, sa~injavaju nau~nu negaciju svih filozofija i religija skoncen-trisanih na ~oveka, onima koji su voljni da ih prihvate takvim kakvi su.

A, po biblijskom piscu, postoji veliki i kona~ni li~ni izazov u tomsvedo~anstvu. ^oveku ~ija je vera usmerena ka samom sebi ili svomodre|enom dru{tvu, koji se oslanja na sopstveni rad za bilo kakvo spasenjekakvo tra`i, poruka je pozivanje na “iskupljenje” dok jo{ ima vremena, po{tonas “Gospod trpi, jer ne}e da ko pogine”.

Opomena ljudima je, kako je zapisana u 2. Petrovoj 3,11:

“Kad }e se dakle ovo sve raskopati, kakvim treba vama biti u svetom `ivl-jenju i pobo`nosti.”

I kona~na re~, kako je data u poslednjim stihovima poglavlja, 2. Petrove3,17,18:

“A vi dakle, ljubazni, znaju}i unapred, ~uvajte se da prevarom bezakonikane budete odvedeni s njima, i ne otpadnete od svoje tvr|e; nego napre-dujte u blagodati i u poznanju Gospoda na{ega i Spasa Isusa Hrista.Njemu slava i sad i u ve~na vremena. Amin.”

LLiitteerraattuurraa 1. L. T. Aldrich, “Measurments of Radioactive Ages of Rocks,” Science, Vol. 123, May 18,

1956, p. 871.2. Ibid. Gordon Gastil je nedavno podsetio svoje kolege: “Poku{aji da se izmeri starost mine-

rala su zapo~eli odmah posle otkri}a prirodne fisije. Tokom svake decenije od tada, analiti~ari suodbacivali ve}inu odre|ivanja starosti koja su izvr{ena u prethodnoj.” (“The Distribution of MineralDates in Time and Space,” American Journal of Science, Vol. 258, Jan. 1960, p. 4).

3. Adolph Knopf, “Measuring Geologic Time,” Scientific Monthly, November 1957, Vol. 85, p.230.

4. Me|utim, prepoznavanje navodne kontaminacije obi~nim olovom zavisi od registrovanja olovaatomske te`ine 204 u mineralu. Ruda olova sadr`i malu koli~inu tog izotopa zajedno sa ve}im alipromenljivim koli~inama atomskih te`ina 206, 207 i 208. Svaki od ovih izotopa mo`e da nastanei radiogeno. Me|utim, veoma zna~ajnu koli~inu olova-204 je prili~no te{ko odrediti precizno. KakoG. R. Tilton isti~e: “Treba se uvideti da je koli~ina Pb-204 najmanje precizno poznata od svihkoli~ina izotopa za olovo.” (“Interpretation of Lead-Age Discrepancies,” Transactions, AmericanGeophysical Union, Vol. 37, April 1956, p. 225.).

5. Otto Hahn, “Radioactive Methods for Geologic and Biologic Age Determinations,” ScientificMonthly, Vol. 82, May 1956, p. 258.

6. M. R. Klepper and D. G. Wyant, Notes on the Geology of Uranium, U. S. Geological SurveyBulletin 1046-F, 1957, p. 93.

7. Henry Faul, Nuclear Geology (New York, John Wiley & Sons, 1954), p. 282.8. Faul, op. cit., p. 294.9. L. H. Ahrens: “Radioactive Methods for Determining Geologic Age,” u Physics and Chemistry

of the Earth, urednik Ahrens, Rankama, & Runcorn, (New York, McGraw-Hill, 1956, pp. 49-50).10. Faul, op. cit., p. 295.11. R. M. Farquhar and R. D. Russel: “Anomalous Leads from the Upper Great Lakes Region

of Ontario,” Transactions, American Geophysical Union, Vol. 38, August 1957, p. 552.12. R. L. Stanton and R. D. Russel: “Anomalous Leads and the Emplacement of Lead Sulfide

Ores,” Economic Geology, Vol. 54, June-July 1959, p. 606.13. R. W. Boyle: “Some Geochemical Considerations on Lead Isotope Dating of Lead

Deposits,” Economic Geology, Vol. 54, Jan-Feb. 1959, p. 133.14. Harrison Brown: “The Age of the Solar System,” Scientific American, Vol. 196, April 1957,

p. 86.15. C. Patterson, G. Tilton, and M. Inghram: “Age of the Earth,” Science, Vol. 121, January

21, 1955, p. 74.

16. Boyle, op. cit., p. 135.17. L. T. Aldrich: “Measurement of Radioactive Ages of Rocks,” Science, Vol. 123, May 18,

1956, p. 872.18. Henry Faul: Nuclear Geology (New York, John Wiley & Sons, 1954), p. 295.19. Ibid.20. Adolph Knopf: “Measuring Geologic Time,” Scientific Monthly, Vol. 85, Nov. 1957, p. 228.21. Kalervo Rankama: Isotope Geology (New York, McGraw-Hill, 1954), p. 379.22. National Research Council: “Report of the Committee on the Measurment of Geologic

Time,” 1957, p. 4. 23. Otto Hahn: “Radioactive Methods,” Scientific Monthly, Vol. 82, May 1956, p. 261.24. L. H. Ahrens: Physics & Chemistry of the Earth (New York, McGraw-Hill, 1956), p. 54. 25. Hahn, op. cit., p. 262.26. G. W. Wetherill: “Radioactivity of Potassium and Geologic Time,” Science, Vol. 126,

September 20, 1957, p. 545.27. Ibid., p. 549.28. Otto Hahn, op. cit., p. 261.29. Vidi strane 218-19, 223-24, i 232-35.30. Jedinstvenost stvaranja Adama i Eve je nagla{ena u Novom zavetu: “Jer je Adam najpre

sazdan, pa onda Eva” (1. Timotiju 2,13), “...Jer nije mu` od `ene nego `ena od mu`a” (1.Korin}anima 11,8). Sli~no tome, ve}ina biblijskih ~uda isti~e pravu kreativnu aktivnost, u kojoj jevremenski faktor veoma kompresovan: na primer, preobra`aj vode u vino (Jovan 2,10), drugimre~ima, stvaranje “izgleda starosti”.

31. Zanimljivo je napomenuti da Petar, kada govori o trajanju Zemljine istorije, nagla{ava kaozna~ajnu ~injenicu da je: “Jedan dan pred Gospodom kao hiljada godina” (2. Petrova 3,8),nagla{avaju}i time Bo`ju prirodu koja prevazilazi vreme. Ipak biblijsko otkrivenje stvarne ljudske iZemljine istorije ukazuje na relativno kratkotrajno postojanje, po~inju}i tek pre nekih {est hiljadagodina.

32. Henry Faul: Nuclear Geology, p. 10.33. Ibid.34. David B. Beard: “The Atomic Nucleus,” American Scientist, Vol. 45, Sept. 1957, p. 342.35. George Gamow: “The Exclusion Principle,” Scientific American, Vol. 201, July 1959, p. 86.36. George Gamow: Matter, Earth, and Sky (Englewood Cliffs, N. J., Prentice-Hall, Inc., 1958),

pp. 341-342.37. Prema tome: “Uop{teno gledano, mo`e se re}i da je ta verovatno}a ve}a, {to je ve}a

energija alfa ~estice u odnosu na vrh barijere, i {to je manja ‘debljina‘ barijere na mestu koje odgo-vara datoj vrednosti energije... Sledi, prema tome, da {to je ve}a energija alfa ~estice u radioak-tivnom atomu, verovatnije je da }e se na}i van jezgra.” (Samuel Glasstone: Sourcebook on AtomicEnergy, 2nd Ed., New York, D. Van Nostrand & Co., 1958, pp. 173-174).

38. George Gamow: Matter, Earth, and Sky, 1958, p. 330.39. Arthur Beiser: “Where Do Cosmic Rays Come From?”, Scientific Monthly, Vol. 77, August

1953, p. 76.40. Ibid., p. 76.41. Samuel Glasstone: Sourcebook on Atomic Energy (2nd Ed., New York, Van Nostrand,

1958), p. 562.42. Nisu samo astrofizi~ari zainterisovani za superenergetske ~estice kosmi~kog zra~enja.

Istra`iva~i osnovnog sastava materije bi veoma voleli da znaju {ta se de{ava kada jedna od tih~estica pogodi jezgro atoma... Eksperimenti na ni`im energijama, kakve su dostupne u postoje}imakceleratorima, ne daju nikakav nagove{taj o materiji na fantasti~no visokim energijama o kojimasmo govorili.” (Bruno Rossi: “High-Energy Cosmic Rays,” Scientific American, Vol. 201, Nov. 1959,p. 145).

43. Pretpostavljena sredina bi verovatno proizvela niz nuklearnih transmutacija pored ubrza-vanja raspada urana, torijuma, itd. Razli~iti elementi u svakom nizu raspada bi tako|e bili pogo|eni.Prema tome, nije strogo ta~no govoriti o jednostavnom porastu stope raspada kao rezultatu takvesredine. Me|utim, ukupni efekat je isti... to jest, pove}anje odnosa “potoma~kih” u odnosu na“roditeljske” elemente u svakom nizu.

44. Hugh Odishaw: “International Geophisical Year,” Science, Vol. 128, December 26, 1958,p. 1609.

45. James A. Van Allen, Carl E. McIlwain, and George H. Ludwig: “Radiation Observations withSatellite 1958E*,” Journal of Geophysical Research, Vol. 64, March 1959, p. 271.

338 339

46. James A. Van Allen: “Radiation Belts Around the Earth,” Scientific American, Vol. 200,March 1959, p. 44.

47. Visoko radioaktivna sredina kao {to je pretpostavljena je mogla, pored ubrzanja raspadaodre|enih elemenata, da formira ve{ta~ke radioaktivne elemente, sa razli~itim stopama raspada.^injenica da oni nisu na|eni u prirodi mo`e da zna~i ili da oni jednostavno jo{ uvek nisu prona|eni,ili da su njihove po~etne stope raspada tako|e bile vi{e nego danas i da su do sada nestali. Samoelementi sa veoma dugim vremenom poluraspada su pre`iveli periode ubrzanog raspada.

48. Harrison Brown: “The Age of the Solar System,” Scientific American, Vol. 196, April 1957,p. 82.

49. O. B. Muench: “Determining Geologic Age from Radioactivity,” Scientific Monthly, Vol. 71,November 1950, p. 300.

50. Lt. T. Aldrich: “Measurment of Radioactive Ages of Rocks,” Science, Vol. 123, May 18,1956, p. 871.

51. Po{to uran i torijum imaju nizove raspada koji se sastoje od nekoliko razli~itih elemena-ta, od kojih svaki ima razli~ito vreme poluraspada, pretpostavka o jednostavnom srazmernom poras-tu je pojednostavljenje. Rezultuju}i porast svakog odnosa potomak-roditelj mo`da nije sasvim uskladu sa na{om pretpostavkom ali bi morao to da bude bar kvalitativno.

52. Ovoj raspravi nije namera da bude ta~no izlaganje prora~una starosti na osnovu radioak-tivnosti; odnos je matemati~ki slo`eniji od direktne srazmere pretpostavljene za ilustraciju.Svejedno, opisani principi su u velikoj meri primenljivi na stvarni odnos.

53. A. F. Kovarik, u The Age of the Earth, Adolph Knoph, urednik, Bulletin 80, NationalResearch Council, 1931, p. 107.

54. Roy M. Allen: “The Evaluation of Radioactive Evidence on the Age of the Earth,” Journalof the American Scientific Affiliation (December 1952), p. 18.

55. Kalervo Rankama: Isotope Geology (New York, McGraw-Hill, 1954), p. 109.56. Arthur Holmes, u The Age of the Earth, Adolph Knopf, urednik, Bulletin 80, National

Research Council, 1931, p. 431.57. Adolph Knopf, “Measuring Geologic Time,” Scientific Monthly, Vol. 85, November 1957, p.

227.58. Knopf, op. cit., p. 234.59. Ibid. Novija merenja ovog materijala, koja su izvr{ili D`. C. Kob (J. C. Cobb) i D`. L. Kalp

(J. L. Kulp), ukazuju da “pripremna ispitivanja curenja radona pokazuju da je gubitak radona na sob-noj temperaturi manjeg reda veli~ine nego {to je neophodno da bi se objasnilo neslaganje” (“Ageof the Swedish Kolm,” Bulletin of the Geological Society of America, Vol. 68, Dec. 1957, p. 1711).

60. Henry Faul: “Geologic Time Scale,” Bulletin, Geological Society of America, Vol. 71, May1960, p. 640.

61. Knopf, op. cit., p. 228.62. Curt Teichert: “Some Biostratigraphical Concepts,” Bulletin of the Geological Society of

America, Vol. 69, January 1958, p. 102. Henry Faul ka`e: “Kada danas poku{amo da konstrui{emovremensku skalu razumnim izvo|enjem na osnovu ovoga, postaje o~igledno da je dostupnih podata-ka previ{e malo, da su oni oskudni i nedosledni” (op. cit., p. 642).

63. Me|utim, Henri Faul ka`e: “K/Ar i Rb/Sr odre|ivanja na dubinskim stenama paleozojskeere skoro uvek daju starosti koje su ve}e od starosti predvi|enih na osnovu trenutno prihva}enevremenske skale... Rezultati pokazuju da mo`e da po~ne da se misli o sasvim drasti~nom preispi-tivanju paleozojske vremenske skale” (American Geophysical Union Program Abstracts, May 1959,p. 42).

64. Henry Faul: Nuclear Geology (New York, John Wiley & Sons, 1954), p. 297.65. T. S. Jacobsen: Review of “Space, Time, and Creation,” by M. K. Munitz, koja se pojavi-

la u Science, Vol. 128, September 5, 1958, p. 527.66. Parry Moon and Domina Eberle Spencer: “Binary Stars and the Velocity of Light,” Journal

of the Optical Society of America, Vol. 43, August 1953, p. 639.67. Ibid., p. 635.68. Serge A. Korff: “The Origin and Implications of the Cosmic Radiation,” American Scientist,

Vol. 45, September 1957, p. 298.69. J. L. Kulp: “The Carbon 14 Method of Age Determination,” Scientific Monthly, Vol. 75,

November 1952, p. 261.70. W. F. Libby: “Radiocarbon Dating,” American Scientist, Vol. 44, January 1956, p. 107.71. Charles B. Hunt: “Radiocarbon Dating in the Light of Stratigraphy and Weathering

Processes,” Scientific Monthly, Vol. 81, November 1955, p. 240.

72. Ernst Antevs: “Geological Tests of the Varve and Radiocarbon Chronologies,” Journal ofGeology, March 1957, p. 129.

73. F. Johnson, J. R. Arnold, and R. F. Flint: “Radiocarbon Dating,” Science, Vol. 125, February8, 1957, p. 240.

74. H. R. Brannon, A. C. Daughtry, D. Perry, W. W. Whitaker, and M. Williams: “RadiocarbonEvidence on the Dilution of Atmospheric & Oceanic Carbon,” Transactions, American GeophysicalUnion, Vol. 38, October, 1957, p. 650.

75. H. deVries and H. T. Waterbolk: “Groningen Radiocarbon Dates III,” Science, Vol. 128,December 19, 1958, p. 1551.

76. Jo{ jedan zna~ajan izvor gre{ke je pretpostavljena savremena procena, o po~etnoj kon-centraciji radioktivnog ugljenika u materijalu, koja mo`e biti prili~no razbla`ena starim ugljenikom usredini u vreme kada je organizam `iveo, ~ime se dobija prevelika starost prora~unata na osnovuradioaktivnog ugljenika. “Bilo kakva gre{ka u izboru vrednosti savremene procene proizvodi gre{kuu starosti radioaktivnog ugljenika... Gre{ka u starosti je pribli`no 80 godina za gre{ku u savremenojproceni od jednog procenta i srazmerno je ve}a za ve}e gre{ke u savremenoj proceni”. (W. W.Whitaker, S. Valastro, Jr., and Milton Williams, “The Climatic Factor in the Radiocarbon Content ofWoods,” Journal of Geophysical Research, Vol. 64, August 1959, p. 1023).

77. Serge A. Korff: “Effects of the Cosmic Radiation on Terrestial Isotope Distribution,”Transactions, American Geophysical Union, Vol. 35, February 1954, p. 105.

78. Gilbert N. Plass: “Carbon Dioxide and the Climate,” American Scientist, Vol. 44, July 1956,p. 314.

79. W. F. Libby: Radiocarbon Dating (Chicago, University of Chicago Press, 1955), p. 7.80. G. P. Kuiper: “Origin, Age, and Possible Ultimate Fate of the Earth,” u The Earth and Its

Atmosphere, D. R. Bates, Ed. (New York, Basic Books, Inc., 1957), p. 14-16.81. Isaac Asimov: “14 Million Tons of Dust Per Year,” Science Digest, Vol. 45, Jan. 1959, p.

34. Pettersson potvr|uje to: “Ako meteorska pra{ina pada istom stopom kao pra{ina stvorenaeksplozijom indonezijskog vulkana Krakatau 1883. godine, onda moji podaci ukazuju da je koli~inameteorske pra{ine koja svake godine pada na zemlju 14 miliona tona.” )”Cosmic Spherules andMeteoritic Dust,” Scientific American, Vol. 202, February 1960, p. 132).

82. Ibid., p. 35.83. F. L. Whipple, u Advances in Geophysics (Academic Press, Inc., 1952), p. 131.84. Pettersson, op. cit., p. 132.85. Isaac Asimov, op. cit., p. 35.86. D. Ter Haar: “The Age of the Universe,” Scientific Monthly, Vol. 77, October 1953, p. 177.87. G. P. Kuiper, op. cit., p. 15.88. L. H. Ahrens: “Radioactive Methods for Determining Geological Age,” u Physics and

Chemistry of the Earth (New York, McGraw-Hill, 1956), p. 60. 89. Ralph Stair: “Tektites and the Lost Planet,” Scientific Monthly, Vol. 83, July 1956, p. 4.90. Virgil E. Barnes: “Tektites,” Geotimes, Vol. I, No. 12, 1957, p. 6.91. Ralph Stair, op. cit., p. 11.92. W. H. Twenhofel: Principles of Sedimentation (2nd Ed., New York, McGraw-Hill, 1950), p.

144.93. Fred L. Whipple: “Comets,” u The New Astronomy (New York, Simon and Schuster, 1955),

p. 207.94. Fred Hoyle: Frontiers of Astronomy (Harper and Brothers, New York, 1955), p. 11.95. Whipple: op. cit., p. 201-202. Vidi Tako|e L. F. Biermann and Rhea List: “The Tails of

Comets,” Scientific American, Vol. 199, October 1958, p. 44.96. G. E. Hutchinson: “Marginalia,” American Scientist, Vol. 35, January, 1947, p. 118.97. D. R. Bates: “Composition and Structure of the Atmosphere,” u The Earth and Its

Atmosphere (New York, Basic Books, Inc., 1957), p. 107.98. A. S. Pearse and Gordon Gunter: “Salinity,” Ch. 7 u Treatise on Marine Ecology and

Paleoecology, Vol. I, Geological Society of America Memoir 67, 1957, Tables I, II. Natrijum i hlorse naravno javljaju u mnogim drugim jedinjenjima okeana pored natrijum-hlorida.

99. Ibid.100. Sir Cyril S. Fox: Water (New York, Philosophical Library, 1952), p. xx.101. Harold F. Blum: Time's Arrow and Evolution (Princeton, N. J., Princeton University Press,

1951), p. 53.102. Sir Cyril S. Fox, op. cit., p. 27.103. Druge hemikalije u okeanu daju jo{ manje procene starosti, kada se prora~unaju na

sli~noj osnovi. Vidi, za op{irniju raspravu o ovom predmetu, knjigu D. J. Whitney: How Old Is the

340 341

Earth? (Malverne, N. Y., Christian Evidence League, n. d.). Tako|e, od istog autora, The Face ofthe Deep (New York, Vantage Press, 1955), p. 27-36).

104. G. Evelyn Hutchinson: “Future of Marine Paleoecology,” u Treatise on Marine Ecology andPaleoecology, Vol. II, Geological Society of America Memoir 67, 1957, p. 684.

105. C. S. Fox, loc. cit.106. U vezi sa salinitetom okeana, neki pisci su zamislili navodnu pote{ko}u sa zapisom

Potopa, govore}i da bi me{anje slane i slatke vode u op{tem Potopu bilo kobno za morske orga-nizme naviknute na slanu vodu i za re~ne ribe naviknute na slatku vodu. Sigurno je da je ogromanbroj vodenih organizama nastradao u Potopu, ali nema razloga da se pretpostavi da je promenabila dovoljno brza ili dovoljno o{tra da bi spre~ila prilago|avanje bar nekih jedinki svake grupe nasvoju izmenjenu sredinu. Promena tokom Potopa bi, barem izvesno vreme, predstavljala smanje-nje saliniteta ve}ine voda i, kako Blek isti~e: “Ganter (Gunter) (1942) je prona{ao da je za svakuslatkovodnu ribu koja je ulovljena u morskoj vodi u Severnoj Americi, devet vrsta morskih riba ulov-ljeno u slatkoj vodi. Izgleda da je ribama lak{e da se prilagode na vi{ak vode nego na vi{ak soli”(Virginia S. Black, u The Physiology of Fishes, New York, Academic Press, 1957, p. 195). Zanimljivanapomena u ~asopisu Science (Vol. 121, May 27, 1955) opisuje ajkule i testera~e, morske orga-nizme, prona|ene u slatkovodnom planinskom jezeru 30 km unutar kopna i 150 m iznad nivoamora u zapadnoj holandskoj Novoj Gvineji. Sve ribe moraju biti prilagodljive bar na izvestan opsegsaliniteta, tako da nije nerazumno da bi neke jedinke svake stvorene vrste mogle da pre`ive poste-peno me{anje voda i postepenu promenu saliniteta tokom i posle Potopa.

107. Carl Fries, Jr.: “Volumes and Weights of Pyroclastic Material, Lava, and Water Erupted byParicutin Volcano, Michoacan, Mexico,” Transactions, American Geophysical Union, Vol. 34, August1953, p. 615.

108. Gary Webster: “Volcanoes: Nature's Blast Furnaces,” Science Digest, Vol. 42, November1957, p. 7.

109. Donekle sli~na analiza je postala osnov za sada {iroko prihva}eno gledi{te me|u geolozi-ma da je okean zaista nastao upravo ovom metodom. Vidi W. W. Rubey: “Geologic History of SeaWater,” Bulletin, Geological Society of America, Vol. 62, pp. 1111ff. Me|utim, zbog iznetih razlo-ga, verujemo da su Rubi i ostali veoma precenili obuhva}eno vreme.

110. J. Tuzo Wilson: “Geophysics and Continental Growth,” American Scientist, Vol. 47, March1959, p. 14.

111. Ibid.112. Fries, op. cit., p. 611.113. Vidi 1. Knjiga Mojsijeva 11.114. R. F. Flint: Glacial and Pleistocene Geology (New York, Wiley, 1957), p. 292.115. Edmund Schulman: “Longevity Under Adversity in Conifers,” Science, Vol. 119, March 26,

1934, p. 399. Naravno, nije iznet nikakav stvaran dokaz za katastrofu, ve} samo izuzetno odsust-vo dokaza za bilo kakvo drve}e iz generacije koja prethodi onima koje danas rastu.

116. Edmund Schulman: “Bristlecone Pine, Oldest Living Thing,” National GeographicMagazine, Vol. 113, March 1958, p. 355

117. Hans Helbaek: “Domestication of Food Plants in the Old World,” Science, Vol. 130,August 14, 1959, p. 365.

118. H. R. Hall: ~lanak, “Egypt: Archaeology” u Encyclopedia Britannica, 1956, p. 37, Vol. 8.119. George A. Barton: Archaeology and the Bible (Philadelphia, American Sunday School

Union, 1941), p. 11.120. S. N. Kramer: “The Sumerians,” Scientific American, Vol. 197, October 1957, p. 72.121. W. F. Albright: “Recent Discoveries in Bible Lands,” ~lanak u Young's Analytical

Concordance, (New York, Funk & Wangals, 1955), p. 30.122. Paul Thieme: “The Indo-European Language,” Scientific American, Vol. 199, October

1958, p. 74.123. J. Troels-Smith: “Neolithic Period in Switzerland and Denmark,” Science, Vol. 124, Nov.

2, 1956, p. 879.124. Ralph Linton: The Tree of Culture (New York, Alfred A. Knopf Publishing Company, 1955),

p. 520.125. Period jo{ uvek neodre|enog trajanja le`i izme|u Potopa, razdvajanja ljudi u Vavilonu, i

ovih po~etaka tokom zabele`ene istorije. Vidi 1. Knjiga Mojsijeva 11.126. Sir Charles Darwin: “Population Problems,” Bulletin of the Atomic Scientist, Vol. 114,

October 1958, p. 322.127. Warren Weaver: “People, Energy, and Food,” Scientific Monthly, Vol. 78, June 1954, p.

359.

128. Robert C. Cook: “The Population Bomb,” Bulletin of the Atomic Scientist, Vol. 12, October1956, p. 296.

129. Philip M. Hauser, direktor odseka za sociologiju na Univerzitetu u ^ikagu, nedavno jeistakao: “Svetski populacioni rast je iznosio u proseku 1 procenat godi{nje izme|u 1930. i 1940...100 ljudi koji bi se umno`avali pri stopi od 1 procenta godi{nje, ne tokom perioda od 200.000 do1 milion godina ~ovekovog boravka na ovoj planeti, ve} tokom samo 5.000 godina ljudske istorije,proizvelo bi savremenu populaciju od 2,7 milijarde ljudi.” (“Demographic Dimensions of WorldPolitics,” Science, Vol. 131, June 3, 1960, p. 1641).

130. Austin M. Brues: “Somatic Effects of Radiation,” Bulletin of the Atomic Scientists, Vol.14, January 1958, pp. 13-14.

131. Shields Warren: “Radiation and the Human Body,” Scientific Monthly, Vol. 84, January1957, p. 5.

132. George W. Beadle: “Ionizing Radiation and the Citizen,” Scientific American, Vol. 201,September 1959, p. 224.

133. H. J. Muller: “Radiation Damage to the Genetic Material,” American Scientist, Vol. 38,January 1950, p. 38.

134. James F. Crow: “Genetic Effects of Radiation,” Bulletin of the Atomic Scientists, Vol. 14,January 1958, pp. 19-20.

135. H. J. Muller, op. cit., p. 35.136. J. F. Crow, op. cit., p. 20. Krou ka`e na drugom mestu: “Proces mutacije tako|e proizvo-

di lo{e prilago|ene tipove. Rezultat je smanjenje prose~ne adaptivne vrednosti populacije, cena kojubespolne vrste, kao i one koje se razmno`avaju polno, pla}aju za privilegiju evolucije” (“IonizingRadiation and Evolution”, Scientific American, Vol. 201, September 1959, p. 156).

137. Committee on Genetic Effects of Atomic Radiation: “Genetic Effects of Atomic Radiation,”Science, Vol. 123, June 29, 1956, p. 1159.

138. Drugi predlo`eni razlozi za opadanje dugove~nosti su promene u ishrani i ukr{tanje usrodstvu. Vidi Arthur Custance: Longevity in Antiquity. Doorway Papers, No. 2, privatno od{tampano,Ottawa, 1957.

139. Ibid., p. 1160.140. B. Peters: “Progress in Cosmic Ray Research Since 1947,” Journal of Geophysical

Research, Vol. 64, February 1959, p. 156.141. F. J. Pettijohn: Sedimentary Rocks (2nd ed. New York: Harper, 1957), p. 688.142. J. L. Kulp: “Flood Geology,” Journal, American Scientific Affiliation, Jan. 1950, p. 4.143. W. C. Krumbein & L. L. Sloss: Stratigraphy and Sedimentation, (San Francisco, Freeman,

1951), p. 217.144. W. H. Twenhofel: Principles of Sedimentation, (2nd Ed., New York, McGraw-Hill, 1950),

p. 279.145. Z. L. Sujkowski: “Diagenesis,” Bulletin, American Association of Petroleum Geologists,

Vol. 42, November 1958, p. 2694.146. Ibid., p. 2697.147. F. J. Pettijohn: Sedimentary Rocks, pp. 656, 659.148. Ph. H. Kuenen: Marine Geology, (New York, Wiley, 1950), p. 421.149. H. S. Ladd: “Paleoecological Evidence,” Ch. 2 u Treatise on Marine Ecology and

Paleoecology, Geological Society of America Memoir 67, Vol. 2, 1957, p. 35.150. Edwin L. Hamilton: “The Last Geographic Frontier: the Sea Floor,” Scientific Monthly, Vol.

85, Dec. 1957, p. 296.151. Ibid., p. 311.152. R. W. Kolbe: “Fresh-Water Diatoms from Atlantic Deep-Sea Sediments,” Science, Vol.

126, November 22, 1957, p. 1053.153. E. L. Hamilton, op. cit., p. 298.154. Parker D. Trask: Recent Marine Sediments, (Tulsa, 2nd Ed., Society of Economic

Paleontologists and Mineralogists, 1955), p. xix.155. R. W. Kolbe: “Turbidity Currents and Displaced Fresh-Water Diatoms,” Science, Vol. 127,

June 1958, p. 1505.156. Kenneth K. Landes: “Illogical Geology,” Geotimes, Vol. III, March 1959, p. 19.157. F. H. Lahee: Field Geology (5th ed., New York, McGraw-Hill, 1952), pp. 190-191.158. Ibid., p. 192.159. F. J. Pettijohn: op. cit., p. 480.160. W. H. Twenhofel: op. cit., pp. 501-502.161. Ibid., p. 504.

342 343

162. F. J. Pettijohn: op. cit., p. 484.163. Ibid., pp. 484-485.164. Ibid., p. 483.165. Konrad B. Krauskopf: Review of Ozeane Salzlagerstatten, by Hermann Borchert, (Berlin,

Borntraeger, 1959), Science, Vol. 130, July 17, 1959, p. 156.166. John T. Greensmith: “The Status and Nomenclature of Stratified Evaporites,” American

Journal of Science, Vol. 255, October 1957, p. 593.167. Wm. D. Thornbury, op. cit., p. 338.168. Charles E. Hendrix: The Cave Book (Revere, Mass.: Earth Science Publ. Co., 1950), p.

26.169. J. L. Kulp: “Flood Geology,” Journal of the American Scientific Affiliation, January 1950,

p. 10.170. C. A. Arnold: An Introduction to Paleobotany (New York, McGraw-Hill, 1947), p. 24.171. W. J. Miller: An Introduction to Historical Geology (New York, Van Nostrand, 1952, p. 485.172. F. J. Pettijohn: op. cit., p. 163.173. W. D. Thornbury: Principles of Geomorphology (New York, Wiley, 1954), p. 404.174. R. F. Flint: Glacial and Pleistocene Geology (New York, Wiley, 1957), p. 297.175. R. F. Flint: Glacial Geology and the Pleistocene Epoch (New York, Wiley, 1947), p. 397.176. Adolph Knopf, “Time in Earth History,” u Genetics, Paleontology, and Evolution, ed. by

Jepsen, Mayr, and Simpson, (Princeton, N. J., Princeton Univ. Press, 1949), p. 4.177. W. H. Bradley: “The Varves and Climate of the Green River Epoch,” U. S. Geological

Survey Professional Paper 158, 1929, pp. 87-110.178. F. L. Hartley and C. R. Brinegar: “Oil Shale and Bituminous Sand,” Scientific Monthly,

Vol. 84, June 1957, p. 276.179. W. J. Miller: An Introduction to Historical Geology (New York, Van Nostrand, 1952), p.

366. 180. W. H. Bradley, op. cit.181. W. C. Krumbein and L. L. Sloss: Stratigraphy and Sedimentation (San Francisco, W. H.

Freeman and Co., 1951), p. 204.182. R. L. Handy: Screenings from the Soil Research Lab, objavila Iowa Engineering Experiment

Station, Ames, Iowa, Vol. 3, Mar.-April, 1959, p. 4.183. Charles Milton: “Green River Mineralogy,” Geochemical News, 1959. Za detaljnu analizu

minerala u ovoj formaciji, vidi Charles Milton and H. P. Eugster, “Green River Mineral Assemblages,”u Researches in Geochemistry, ed. by Philip H. Abelson (New York, Wiley, 1959), pp. 118-150.

184. J. R. Vallentyne: “A Laboratory Study of the Formation of Sediment Bands,” AmericanJournal of Science, Vol. 253, Sept. 1955, p. 550.

185. Parke A. Dickey: “100 Years of Oil Geology,” Geotimes, Vol. III, No. 6, 1959, p. 6. 186. R. D. Sloan: “The Future of the Exploration Geologist,” Geotimes, Vol. III, No. 1, 1958,

p. 6.187. E. G. Baker: “Origin and Migration of Oil,” Science, Vol. 129, April 3, 1959, p. 871.188. A. I. Levorsen: Geology of Petroleum (San Francisco, W. H. Freeman & Co., 1954), p.

476.189. Levorsen, op. cit.190. Walter H. Bucher: “International Responsibilities of Geologists,” Geotimes, Vol. I, No. 3,

1956, p. 6.191. Ben B. Cox: “Transformation of Organic Material Into Petroleum Under Geological

Conditions,” Bulletin, Amer. Assoc. Petroleum Geologists, Vol. 30, May 1946, p. 647.192. Ibid.193. P. V. Smith, Jr.: “The Occurrence of Hydrocarbons in Recent Sediments from the Gulf of

Mexico,” Science, Vol. 116, October 24, 1952, pp. 437-439.194. W. E. Hanson ka`e: “Iako ugljovodonici formiraju zna~ajan deo organskog udela sada{njih

sedimenata, sirova nafta kakvu je znamo se nije formirala u tim sedimentima ~ak ni daleko izvanzone glavne bakterijske aktivnosti.” (“Some Chemical Aspects of Petroleum Genesis,” Research inGeochemistry, ed. by P. H. Abelson, New York, John Wiley and Sons, 1959, p. 114).

195. A. I. Levorsen: op. cit., pp. 523-524.196. Ibid., p. 523.197. Ibid., p. 476.198. E. G. Baker: “Origin and Migration of Oil,” Science, Vol. 129, April 3, 1959, p. 874.199. Ibid.

200. P. V. Smith, Jr.: “Occurrence of Hydrocarbons in Recent Sediments from the Gulf ofMexico,” Science, Vol. 116, October 24, 1952. p. 437.

201. A. I. Levorsen: op. cit., p. 524.202. R. S. Walker & W. J. Walker: Origin and Nature of Ore Deposits, (Authors, Colorado

Springs, 1956), p. viii. 203. O. D. von Engeln & K. E. Caster: op. cit., p. 163.204. Walker and Walker, op. cit., p. 336.205. C. C. Gillispie: “Lamarc and Darwin in the History of Science,” American Scientist, Vol.

46, December 1958, p. 397.206. Na primer, C. D. Darlington, profesor botanike na Oksfordu, ka`e: “Dugujemo zahvalnost

(Darvinu) da je svet po~eo da veruje u evoluciju; treba da budemo zahvalni i da ostanemo natome... Ovde je teorija koja je oslobodila umove ljudi od ~ini sujeverja, jedne od najmo}nijih kojaje ikada porobila ~ove~anstvo... Dugujemo Nastanku vrsta zbacivanje mita o Stvaranju...” (“TheOrigin of Darwinism,” Scientific American, Vol. 200, May 1959, pp. 60, 66).

207. R. B. Goldschmidt: “Evolution, as Viewed by One Geneticist,” American Scientist, Vol. 40,January 1952, p. 85.

208. G. G. Simpson: “Evolutionary Determinism and the Fossil Record,” Scientific Monthly, Vol.71, October 1950, p. 264.

209. George Gaylord Simpson: “The World Into Which Darwin Led Us,” Science, Vol. 131, April1, 1960, pp. 969, 973-974.

210. Associated Press Dispatch, November 27, 1959.211. Za va`nu raspravu o uticaju evolucije na komunisti~ku i druge druge savremene filozofi-

je, vidi Conway Zirkle: Evolution, Marxian Biology, and the Social Scene (Philadelphia, University ofPennsylvania Press, 1959, pp. 527).

212. Th. Dobzhansky: “Evolution at Work,” Science, Vol. 127, May 9, 1958, p. 1091.213. Otto Ruhle: Karl Marx (New York, New Home Library, 1943), p. 366.214. H. J. Muller: “Human Values in Relation to Evolution,” Science, Vol. 127, March 21,

1958, p. 629.215. Adolph Grunbaum: “Science and Ideology,” Scientific Monthly, Vol. 79, July 1954, p. 18.216. Will Durant: ~lanak “John Dewey,” u Encyclopedia Britannica, Vol. VII, 1956, p. 297.217. John Dewey: “Evolution and Ethics,” The Monist, Vol. VIII (1897-1901), pre{tampano u

Scientific Monthly, Vol. 78, February, 1954, p. 66.218. Oscar Riddle: The Unleashing of Evolutionary Thought (New York, Vantage, 414 pp.,

1955).219. Vannevar Bush: “Science and Progress?”, American Scientist, Vol. 43, April 1955, p.

243.220. Th. Dobzhansky: Genetics and the Origin of Species (New York, Columbia University

Press, 1951), pp. 3, 4.221. Th. Dobzhansky: “On Methods of Evolutionary Biology and Anthropology,” American

Scientist, Vol. 45, December 1957, p. 385.222. Gimnasti~ku logiku koja je sadr`ana u ovom tuma~enju mo`da nenamerno otkriva D`ejms

F. Krou (James F. Crow), kada ka`e: “Op{ta slika o tome kako evoucija deluje je sada jasna.Osnovni sirovi materijal je mutirani gen. Me|u tim mutantima ve}ina }e biti {tetna, ali }e manjibroj biti koristan. Ovu nekolicinu }e zadr`ati, kako je to Miler (Muller) nazvao, sito prirodnog odabi-ranja. Kako je britanski statisti~ar R. A. Fi{er (Fischer) rekao, prirodno odabiranje je 'mehanizamza stvaranje krajnje visokog nivoa neverovatno}e.' To je ~uveni Maksvelov (Maxwell) demon koji nad-gleda nasumi~an proces mutacije. Uprkos jasno}i i jednostavnosti op{te ideje, detalji su slo`eni inejasni”. (“Ionizing Radiation and Evolution,” Scientific American, Vol. 201, September 1959, p.142). U pogledu “korisne manjine” mutacija, on kasnije ka`e: “Te{ko da se mo`e sumnjati da bi~oveku bilo bolje kada bi imao ni`u stopu mutacije. Tvrdio bih, u na{em sada{njem neznanju, dabi idealna stopa za doglednu budu}nost bila nula.” (Ibid., p. 160).

223. Richard B. Goldschmidt: “An Introduction to a Popularized Symposium on Evolution,”Scientific Monthly, Vol. 77, October 1953, p. 184. Istorijski uspon unifomisti~ke geologije bio jeneophodan prethodnik razvoju i prihvatanju evolucije. Loren Eiseley ka`e: “Darvin i Valas su biliLajelova intelektualna deca. Obojica ne bi bili ono {to jesu bez Principa geologije kao vodi~a.”(“Charles Lyell,” Scientific American, Vol. 201, August 1959, p. 106.).

224. G. G. Simpson: The Major Features of Evolution (New York, Columbia U. Press, 1953),p. 360.

225. D. Dwight Davis: “Comparative Anatomy and the Evolution of Vertebrates” u Genetics,Paleontology and Evolution, ed. by Jepsen, Mayr and Simpson, (Princeton, N. J., Princeton University

344 345

Press, 1949), p. 74. Darvin se izvinjavao za nedostatke paleontolo{kih dokaza za evoluciju u svojevreme, nadaju}i se da }e te praznine biti popunjene daljim terenskim istra`ivanjem fosila. Ali praz-nine su jo{ uvek tu, posle jo{ jednog veka intenzivnih paleontolo{kih istra`ivanja. Profesor geologi-je na Univerzitetu u Glazgovu ka`e: “Ne mora se vi{e izvinjavati za siroma{tvo fosilnog zapisa. Naneke na~ine je postao nezamislivo bogat, a otkri}a sti`u prebrzo da bi se integrisala... Fosilni zapissvejedno i dalje nastavlja da se sastoji iz praznina” (T. N. George: “Fossils in EvolutionaryPerspective,” Science Progress, Vol. XLVIII, Jan. 1960, pp. 1, 3).

226. Ibid., p. 77.227. C. A. Arnold: An Introduction to Paleobotany (New York, McGraw-Hill, 1947), p. 7.

UUVVOODDAko je koncept Potopa, posle pojave ~oveka na Zemlji, te{ko pomiriti sa

uniformisti~kom geologijom, mora se priznati da je biblijsko u~enje o Padujo{ manje saglasno sa tom nau~nom hipotezom. Me|utim, postoji mnogobli`a veza izme|u biblijskih u~enja o Padu i Potopu od proste ~injenice da senijedno ne mo`e uskladiti sa uniformisti~kim gledi{tima o Zemljinoj istoriji.Stvarno zna~ajna veza izme|u njih se sastoji u obja{njenju koje op{ti Potopobezbe|uje za talo`enje fosilnih slojeva posle Adama; jer kada se jednomprave implikacije prokletstva iz Edema shvate, uvide}e se da se samo uokviru natprirodnog katastrofizma mo`e dati zadovoljavaju}e obja{njenje za tefosile. Da bi potpuno jasno razgrani~ili pitanje, doslovno tuma~enje Padazahteva kao svoju posledicu temeljan biblijski katastrofizam; a u~enje oPotopu mo`e biti potpuno shva}eno samo u svetlu Pada i prokletstva izEdema.

Uniformisti~ka paleontologija, naravno, datira formiranje velikih fosilnihslojeva na vi{e stotina miliona godina pre pojave ~oveka na Zemlji. Ona pret-postavlja da su nebrojene milijarde `ivotinja iskusile prirodnu ili nasilnu smrtpre Pada Adama; da su mnoge va`ne grupe `ivotinja izumrle davno pre nego{to je Bog stvorio Adama da upravlja nad svakim `ivim stvorenjem; i da sudavno pre prokletstva iz raja ogromna ~udovi{ta mesojedi, kao {to je bioTiranosaurus, tumarali zemljom, komadaju}i svoje `rtve zastra{uju}im zubi-ma, nalik na bode`e, i svojim kand`ama.

Ali, kako takvo tuma~enje istorije `ivotinjskog carstva mo`e biti pomirenosa prvim poglavljima 1. Knjige Mojsijeve? Da li 1. Knjiga Mojsijeva, iskrenoprou~ena u svetlu Novog Zaveta, dozvoljava vladavinu zuba i kand`i i smrti irazaranja pre Adamovog Pada? Ako ne, imamo jo{ razloga koji primoravajuna sumnju u uniformisti~ku {emu tuma~enja stena i u isto vreme velikoohrabrenje za pronala`enje pravog obja{njenja u velikom Potopu opisanom u1. Knjizi Mojsijevoj za fosilne formacije u Zemljinoj kori.

346 347

DDooddaattaakk

PPaalleeoonnttoollooggiijjaa ii pprrookklleettssttvvoo uu EEddeemmuu

AANNTTRROOPPOOLLOOGGIIJJAA II PPAADDSuo~eni sa tako jasnim odeljcima kao {to je Poslanica Rimljanima 5,12-

21 i 1. Poslanica Korin}anima 15,21-22, malo }e ko od onih koji prihvatajuBibliju za Bo`ju Re~ negirati da je Adamov greh i pad uveo duhovnu i fizi~kusmrt me|u ljudski rod. U ovom odeljku Poslanice Rimljanima saznajemo da“kroz jednog ~oveka do|e na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt u|e usve ljude, jer svi sagre{i{e... kroz greh jednoga pomre{e mnogi... jer za grehjednoga bi osu|enje... za greh jednoga carova smrt kroz jednoga... za grehjednoga do|e osu|enje na sve ljude... neposlu{anjem jednoga ~ovekaposta{e mnogi gre{ni...” A ako se takvo biblijsko svedo~anstvo smatra nedo-voljnim za razre{enje ovog pitanja, tako|e nam se ka`e u PoslaniciKorin}anima da “kroz ~oveka bi smrt” i “po Adamu svi umiru”.

Biblija dalje u~i da su svi ljudi potekli od jednog para (1. Mojsijeva 3,20:“Eva, zato {to je ona mati svima `ivima”; Dela 17,26: “U~inio je da od jednekrvi sav rod ~ove~iji `ivi po svemu licu zemaljskome”) i da je Bog direktnostvorio ta prva ljudska bi}a {to je potpuno suprotno bilo kakvom evolucionomrazvoju ljudskog tela od `ivotinjskih oblika. Teisti~ki evolucionisti rado prizna-ju da je Bog direktno stvorio ljudsku du{u i duh. Ali i ne-evoluciono porekloAdamovog tela se mo`e lako utvrditi na osnovu Biblije.

Kao prvo, Isus je naveo da je “Onaj koji je u po~etku stvorio ~oveka, mu`ai `enu stvorio ih” (Matej 19,4, citat iz 1. Mojsijeve 1,27). Ali, zar ne bi navod-ni `ivotinjski preci ve} bili mu{ki i `enski? Kao drugo, 1. Knjiga Mojsijeva2,21-23 jasno ukazuje da je Eva nastala od Adama, a ne od `ivotinjskogcarstva nekim evolucionim procesom. To potvr|uje apostol Petar: “Nije mu`od `ene nego `ena od mu`a” (1. Korin}anima 11,8). Ako je Eva dobila svojetelo na ovaj ~isto natprirodan na~in od Adamovog rebra, za{to bi bilo ko pret-postavio evolucioni razvoj za Adamovo telo? Takvo gledi{te bi bilo potpunonedosledno. Kao tre}e, Biblija u~i da je Adamovo telo na~injeno “od prahazemaljskoga” (1. Mojsijeva 2,7), a ne evolucijom od `ivotinjskih oblika. LuisBerkhof obja{njava:

“Neki teolozi, u `elji da usklade u~enja Biblije sa teorijom evolucije, pred-la`u da se to mo`e protuma~iti tako da zna~i da je Bog formirao telo~oveka od tela `ivotinja, {to je na kraju krajeva od pra{ine. Ali, to jesasvim neopravdano, jer se ne mo`e navesti razlog za{to bi pisac koris-tio op{ti izraz ‘od praha zemaljskoga‘ po{to je ve} opisao stvaranje `ivoti-nja i mogao je prema tome da bude precizniji. [tavi{e, takvo tuma~enjeje tako|e isklju~eno izjavom u 1. Knjizi Mojsijevoj 3,19: ‘Sa znojem licasvojega je{}e{ hleb, dokle se ne vrati{ u zemlju od koje si uzet; jer siprah, i u prah }e{ se vratiti.‘ To svakako ne zna~i da }e se ~ovek vratitiu svoje pre|a{nje `ivotinjsko stanje. I zver i ~ovek se vra}aju u pra{inu.(Knjiga propovednikova 3,19-20) Kona~no, izri~ito nam se ka`e u 1.Korin}anima 15,39 da ‘Nije svako telo jedno telo, nego je drugo telo~ove~ije, a drugo `ivotinjsko‘.”1Kona~no, fraza “posta ~ovek du{a `iva” (1. Mojsijeva 2,7) ne mo`e da

dozvoli misao o evolucionom razvoju. Jedan religiozni antropolog sumira ovajargument na slede}i na~in:

“1. Knjiga Mojsijeva 1,21 navodi da je Bog stvorio svako ‘`ivo stvorenje‘(hebrejski ‘nefe{ haja‘) koje `ivi u vodi, a stih 24 izjavljuje da “re~e Bog:neka zemlja pusti iz sebe du{e `ive” (‘nefe{ haja‘) ‘...zemaljske‘. Zatim 1.Knjiga Mojsijeva 2,7 izjavljuje: ‘A stvori Gospod Bog ~oveka... i posta~ovek du{a `iva‘ (‘nefe{ haja‘) verovatno po prvi put. Na osnovu toga bisvakako izgledalo da ~ovek nije nastao od ve} postoje}e linije ‘nefe{haja‘, ili `ivih stvorenja.”2U svetlu ovog biblijskog otkrivenja u vezi nastanka Adama i Eve, biblijski

religiozni ljudi moraju da insistiraju na su{tinskom jedinstvu3 i natprirodnom,ne-evolucionom stvaranju4 ljudskog roda. U suprotnom, ne bi moglo da pos-toji tako ne{to kao {to je ljudski greh ili ve~no spasenje (Rimljanima 6,23;Jevrejima 2,9.14; 1. Jovanova 1,5-2,2).

Dobro je poznato da neke od “najdrevnijih” ljudskih lobanja imaju prak-ti~no isti kapacitet kao i lobanje savremenog ~oveka; dok su mnogi ljudskiostaci zakopani na takav na~in koji ukazuje na njihovo verovanje u novi `ivotposle smrti.5 Da li su takvi ljudi imali mogu}nost da izaberu ve~ni `ivot? Dali su po~inili greh? Na ta pitanja biblijski religiozan ~ovek mora da iznesepotvrdan odgovor, jer je Bog “u~inio da od jedne krvi sav rod ~ove~iji `ivi posvemu licu zemaljskome” (Dela 17,26), a taj jedan je bio Adam.

[ta onda treba da ka`emo u vezi Pada i savremene nauke fizi~keantropologije? Ka`emo, na osnovu obilja biblijskih dokaza, da je svaki fosilni~ovek koji je ikada otkriven, ili }e ikada biti otkriven, potomak natprirodnostvorenih Adama i Eve. To je od apsolutnog zna~aja za celokupnu gra|evinubiblijske teologije, i bez toga jednostavno ne mo`e biti prave religije. Uz samonekoliko izuzetaka,6 ameri~ki religiozni nau~nici su se razi{li od evolucioneantropologije po ovom pitanju. Ali za{to? Svakako ne zato {to su religiozniljudi pa`ljivo prou~avali razloge za i protiv razli~itih teorija nastanka ~oveka izaklju~ili da je biblijsko gledi{te najdoslednije sa “~injenicama”. Niko nikadane dolazi do gledi{ta na svet i `ivot takvim ~isto induktivnim metodom. Pravirazlog zbog koga su biblijski religiozni ljudi bili voljni (uz neke izuzetke, narav-no) da izgrade svoj stav na biblijskoj antropologiji, nasuprot evolucionojantropologiji, je taj da imaju bitan duhovni odnos sa Bogom i prihvatajuNjegov autoritet. Isus je bio taj koji je sugerisao na prihvatanje istorijsketa~nosti Starog zaveta uop{te (Matej 5,18, Luka 16,17, 18,31, 24,25.44,Jovan 10,35) i 1. Knjige Mojsijeve naro~ito (Mateja 19,4, 23,35, 24,37-39,Luka 17,29.32). Stoje}i na ovoj nepogre{ivoj osnovi, religiozan ~ovek jesavr{eno ube|en da savremene nau~ne teorije (obojene pretpostavkamaograni~enih ljudi koji gre{e) ne mogu nikako da sa~injavaju krajnju re~ popitanju porekla i rane istorije ~oveka. I jo{ vi{e od toga, savr{eno je siguranda }e se, kada se sagledaju sve ~injenice, pokazati da ga je njegova vera uBoga i u nadahnuto specijalno otkrivenje Bo`je volje dovela do ta~nog saz-nanja i shvatanja tih vitalno va`nih stvari.7

@@IIVVOOTTIINNJJSSKKOO CCAARRSSTTVVOO II PPAADDAko religiozan ~ovek ima duhovno primoravaju}e razloge za insistiranje da

se antropolo{ka nauka tuma~i u svetlu biblijskog otkrivenja, kakav bi trebaoda bude njegov stav prema paleontolo{koj nauci? [ta nas Biblija u~i u vezi

348 349

odnosa izme|u ljudskog roda i `ivotinjskog carstva? Da li su i `ivotinje kao i~ovek bile pogo|ene Padom, ili je `ivotinjsko carstvo postojalo tokom nebro-jenih vekova, ~ak i pre stvaranja Adama, u svojoj borbi za opstanak protivmno{tva neprijateljskih sila?

RRooppssttvvoo pprrooppaaddlljjiivvoossttiiPrvi odeljak Biblije koji moramo da ispitamo u vezi toga je iz Poslanice

Rimljanima 8,19-22.

“Jer ~ekanje tvari ~eka da se jave sinovi Bo`ji. Jer se tvar pokoripropadljivosti (ne od svoje volje nego za volju onoga koji je pokori) na nad,da }e se i sama tvar oprostiti od ropstva raspadljivosti na slobodu slavedece Bo`je. Jer znamo da sva tvar uzdi{e i tu`i s nama dosad.”

U vreme prokletstva iz Edema iz 1. Knjige Mojsijeve 3,17-19 Bog jeuspostavio da se “tvar pokori propadjivosti”. Ta “propadljivost” (o kojoj KnjigaPropovednikova govori toliko re~ito) je dalje opisana kao “ropstvo ras-padljivosti”, {to predstavlja obja{njenje za ~injenicu da “sva tvar uzdi{e i tu`is nama dosad”. Ovaj odeljak govori sasvim jasno da se neki ogromni preo-bra`aj odigrao u carstvu prirode u vreme prokletstva iz Edema; i prema tome,bilo koja nau~na teorija koja poku{ava da objasni istoriju `ivota na ovoj plane-ti, a ne uzima u obzir efekte Pada nad carstvom prirode, mora biti odba~ena.

AAddaammoovvaa vvllaasstt nnaadd `̀iivvoottiinnjjaammaaPostoje i drugi odeljci osim Poslanice Rimljanima 8,19-22 koji sasvim

jasno ukazuju da je prokletstvo u Edemu imalo dalekose`ne efekte na priro-du, uklju~uju}i `ivotinjsko carstvo. U 1. Knjizi Mojsijevoj 1,28, na primer,re~eno nam je da je Bog dao Adamu da bude gospodar “od riba morskih iod ptica nebeskih i od svega zverinja {to se mi~e na zemlji”. O toj vlasti~itamo u Psalmu 8,6-8.

“Postavio si ga gospodarom nad delima ruku svojih, sve si metnuo podnoge njegove, ovce i volove sve, i divlje zverinje, ptice nebeske i ribemorske, {to god ide morskim putevima.”

Na osnovu te Bogom date vlasti, Adam “nadede ime svakom `ivin~etu isvakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj” (1. Mojsijeva 2,20). Isto tako jeIsus primenjivao vlast “nad ribama morskim” kada je naredio ribi iz galilej-skog jezera da uzme srebrni nov~i} u usta i da se uhvati za Petrovu udicu(Matej 17,27) i kada je naredio da 153 ribe u|u u mre`e u~enicima (Jovan21.6-11; Luka 5,4-7).

Svakodnevno iskustvo nas u~i da vlast ovakve vrste ljudski rod vi{e neispoljava nad `ivotinjskim carstvom. Ne{to drasti~no se odigralo u ~ovekovomodnosu prema `ivotinjskom carstvu posle vremena iz Edema. Pot~injenost itrenutna poslu{nost svih klasa `ivotinja u odnosu na volju ~oveka su preo-bra`eni u strah i u`as od ~oveka koji ~esto sa sobom donosi nasilje i razara-nje.

U stvari, Novi zavet tuma~i osmi psalam u smislu da se on odnosi naodnos koji je sada na snazi. Posle navo|enja Psalma 8,4-6, autor PoslaniceJevrejima komentari{e:

“A kad mu pokori sve, ni{ta ne ostavi njemu nepokoreno; ali sad jo{ nevidimo da mu je sve pokoreno. Ipak mi vidimo Onoga koji je za malo vre-mena u~injen ne{to manji od an|ela, Isusa... (Jevrejima 2,8-9).”

Po{to se Psalam 8 odnosi prvenstveno na ~oveka kako ga je prvobitnona~inio Bog, a ne na Isusa, autor Poslanice Jevrejima izgleda govori da iakone vidimo da ~ovek danas upra`njava svoju konstituisanu vlast nad `ivotinj-skim carstvom i ostalom prirodom, vidimo bar jednog ~lana ljudskog roda,“Isusa”, koji i danas ispoljava takvu vlast i da }e preko njega iskupljeni ljudikona~no povratiti sve {to je izgubljeno sa Adamom, i jo{ mnogo pored toga,dovode}i tako do krajnjeg ispunjenja izjave osmog psalma.8

^injenica da `ivotinjsko carstvo nije danas pot~injeno ljudskoj vlasti sedalje potvr|uje Bo`jim zavetom sa Nojem posle Potopa. Zapazite kontrastizme|u tog zaveta i izjave 1. Knjige Mojsijeve 1,28, koju smo ve} ispitali. U1. Knjizi Mojsijevoj 9,2.5, Bog je rekao Noju i njegovoj porodici:

“I sve zveri zemaljske i sve ptice nebeske i sve {to ide po zemlji i sveribe morske neka vas se boje i stra{e; sve je predano u va{e ruke... Jer}u i va{u krv, du{e va{e, iskati; od svake }u je zveri iskati...”

Napomenimo da se izjava “neka vas se boje i stra{e” ne mo`e shvatitikao podudarna “vlasti” iz 1. Knjige Mojsijeve 1,28, jer nam je ovde speci-fi~no re~eno da }e zveri biti sposobne da prolivaju “va{u krv”. Ilustracija kako}e se odgovornost za prolivanje krvi zahtevati od “svake zveri” se pronalaziu 2. Knjizi Mojsijevoj 21,28: “Ako vo ubode ~oveka ili `enu, te umre, da sevo zaspe kamenjem i da se ne jede meso od njega.” Takva mogu}nost, na-ravno, ne mo`e biti zami{ljena u slu~aju prvog Adama pre Pada ili poslednjegAdama tokom svog propovedanja na zemlji. Nijedna `ivotinja nije mogla da ihpovredi, jer im je Bog predao sve stvari pred njihove noge.

VVeeggeettaarriijjaannsskkaa iisshhrraannaa pprree PPaaddaaJedan od najjasnijih tekstova u Starom zavetu o preobra`aju `ivotinjskih

karakteristika posle Pada je onaj koji opisuje ishranu koju je Bog odredio`ivotinjama pre Pada. Pre prokletstva u Edemu, ovo je bila Bo`ja odredba zahranu `ivotinja: “A svemu zverinju zemaljskom i svim pticama nebeskim isvemu {to se mi~e na zemlji i u ~em ima du{a `iva, dao sam svu travu dajedu. I bi tako” (1. Mojsijeva 1,30). Pod takvim okolnostima nisu mogle dapostoje zveri mesojedi na zemlji pre Pada; jer je me|u `ivotinjama kojima jeBog dao “svu travu da jedu” bilo dato i “svemu zverinju zemaljskom” i“svemu {to se mi~e na zemlji i u ~em ima `iva du{a”.

Govore}i o zna~ajnom pitanju smrti u `ivotinjskom carstvu u vezi saPadom, dr Edvin J. Monsma, profesor i {ef Odseka biologije pri Kelvinkoled`u, iznosi slede}a zapa`anja:

“Ishrana biljkama, semenjem i plodovima, ukazuje na smrt tih biljnih delo-va sa biolo{ke ta~ke gledi{ta jer svi oni sadr`e `ivu protoplazmu. Ali, ovdenema indikacija o nasilnoj i prirodnoj smrti celih `ivih organizama niti o

350 351

mesojednim navikama od kojih mnoge `ivotinje danas zavise. Zaista,nigde u Bibliji nema naznaka prirodne ili slu~ajne smrti pre pada ~oveka.^ak i neposredno posle pada prirodni procesi koji su zavr{avali smr}uizgleda da su delovali daleko sporije nego danas, {to je o~igledno naosnovu velikih starosti ljudi tokom prepotopnog perioda. Biblijski nau~nicisu bili op{teg mi{ljenja da Biblija ne daje nikakve dokaze o smrti me|u`ivotinjama pre pada, ve} je pre suprotno ta~no.”9

Neki od najve}ih biblijskih mislilaca savremenog doba insistirali su da jeupravo to bilo biblijsko gledi{te `ivotinjskog carstva, kako ga je prvobitnoustanovio Bog. Na primer, Abraham Kujper, osniva~ Amsterdamskog nezav-isnog univerziteta, zaklju~io je:

“Tako|e ni divlje zveri nisu prvobitno stvorene kao mesojedi. To jepodr`ano ~injenicom da su do{le Adamu, a da ga nisu pojele. Njihovamesojedna odlika se mo`e objasniti samo na osnovu prokletstva. Danasrazlikujemo {teto~ine, grabljivice i doma}e `ivotinje, ali razlika nije nasta-la pri Stvaranju. Tada je trava bila hrana za sve `ivotinje.”10

U predavanjima odr`anim na Prinstonskoj bogosloviji, Valentin Hep, pro-fesor teologije na Amsterdamskom nezavisnom univerzitetu, dao je slede}uzna~ajnu izjavu:

“Pitanje je da li je ta~no re}i da je pre pada organski `ivot koristio svoju`ivotnu energiju. Ali, ne mo`emo nikada da verujemo da je bilo koje organ-sko bi}e do`ivelo nasilnu smrt pre pada... nemi fosili... se ne mogupostaviti kao okamenjeni tokom {est dana stvaranja.”11

Brojni biblijski nau~nici su navedeni 1. Knjigom Mojsijevom 1,30 da usvo-je sli~nu poziciju, ali se slede}a izjava H. C. Leopolda mo`e smatratitipi~nom:

“Ukratko, ovaj stih ukazuje na savr{eni sklad koji je preovladavao u `ivo-tinjskom svetu. Nijedna zver nije lovila neku drugu. Grabljive i surove zverijo{ nisu postojale. Taj stih, onda, ukazuje veoma kratko za ovo poglavljeono {to je op{irnije otkriveno u drugom poglavlju, da su rajski uslovi pre-ovladavali tokom stvaranja.”12

Ne mo`e se zameriti da je to obi~an argument na osnovu }utanja i da jeBog mogao lako da stvori `ivotinje na takav na~in da su mogle da jedu jednedruge kao i “svu travu”; jer nam je u Knjizi Isaije 11,6-9 data Bo`ja pred-stava idealnih uslova u `ivotinjskom carstvu, ne samo u pogledu odnosaizme|u `ivotinja i ljudi, ve} i izme|u razli~itih vrsta `ivotinja:

“I vuk }e boraviti sa jagnjetom, i ris }e le`ati s jaretom, tele i lavi} i ugo-jeno `ivin~e bi}e zajedno, i malo dete vodi}e ih. I krava i medvedica zajed-no }e pasti, mlad njihova le`a}e zajedno, i lav }e jesti slamu kao vo. Idete koje sisa igra}e se nad rupom aspidinom, i dete odbijeno od sisezavla~i}e ruku svoju u rupu zmije vasilinske. Ne}e uditi ni potirati na svojsvetoj gori mojoj... (Isaija 11,6-9; 65,25).”

Ako je to Bo`ji idealan plan za `ivotinjsko carstvo, sasvim je nemogu}epretpostaviti da Biblija dozvoljava postojanje meso`dera, nasilja i smrti pre

Pada; jer se opis stvaranja zavr{ava izjavom da “pogleda Bog sve {to je stvo-rio, i gle, dobro be{e veoma”.

^ak i komentatori koji ne zastupaju koncept obnovljene Zemlje sa miromna njoj, insistiraju da ovo Isaijino proro~anstvo ukazuje na vrstu uslova kojisu postojali na zemlji pre Pada. Na primer, D`on Kelvin navodi:

“On opisuje red koji je postojao na po~etku, pre nego {to je ljudsko otpad-ni{tvo proizvelo nesre}nu i melanholi~nu promenu pod kojom mi stenje-mo. Otuda dolazi surovost zveri, koja navodi ja~e da uz u`asno nasiljehvataju i komadaju i pro`diru slabije `ivotinje. Sigurno ne bi postojaonikakav nesklad me|u Bo`jim stvorenjima, da su ostala u svom prvom ioriginalnom stanju. Kada ona ispoljavaju surovost jedna prema drugima,i kada slabiji moraju da budu za{ti}eni od ja~ih, to je dokaz nereda kojije nastao zbog gre{nosti ~oveka... da mrlja greha nije ukaljala svet, nijed-na `ivotinja ne bi bila zavisna od ishrane mesom, ve} bi plodovi zemljebili dovoljni za sve, na osnovu metoda koji je Bog odredio (1. Mojsijeva1,30).”13

Sli~no tome, Osvald T. Elis smatra da je Isaijino proro~anstvo naro~itozna~ajno u vezi sa tim. Komentari{u}i u vezi 1. Knjige Mojsijeve 1,30, onpi{e:

“Ovde je jasno dato i ukazano u Knjizi Isaije 11,9; 65,25 da je prvobit-na ishrana ljudi i `ivotinja bila, i da }e pod idealnim uslovima biti, vege-tarijanska. Mnogi od takozvanih meso`dera su uveliko ili u potpunosti ve-getarijanci. Tek je posle Pada i Potopa jedenje mesa dozvoljeno ~oveku.”14

Neki su zamerili da bi velike strukturne promene bile uklju~ene u pret-varanju biljojeda u mesojede i da bi takav preobra`aj bio ravan stvaranju novih“vrsta” predstavljenih u 1. Knjizi Mojsijevoj posle zavr{etka sedmiceStvaranja.15 To je svakako preuveli~avanje ~injenica. Isaija ka`e da }e lav (neneka potpuno nova vrsta `ivotinje) jesti slamu kao vo; vuk }e boraviti sa jag-njetom; ris }e le`ati sa jaretom; medvedica }e pasti sa kravom; i nekadaotrovna zmija }e biti ljubimac detetu.

PPrrookklleettssttvvoo uu EEddeemmuu ii ssttrruukkttuurrnnee pprroommeennee Kako bi razjasnili ovaj problem u na{em razmi{ljanju, razmotrimo dva

primera specifi~nih strukturnih i organskih promena koje su se odigrale kaodirektan rezultat prokletstva u Edemu, prema tre}em poglavlju 1. KnjigeMojsijeve, koje nisu uklju~ivale “potpuno novo stvarenje” ili gubitak identite-ta stvorenja koja su u pitanju.

Prvi slu~aj za razmatranje je slu~aj zmije, koja je predstavljena u 1. KnjiziMojsijevoj 3,1 da “be{e lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori GospodBog”. Mogu}e je da je zmija posedovala ~etiri noge kao i druge “zveripoljske”. Ali, ~injenica da je Sotona iskoristio to stvorenje kao instrument zaobmanu Eve donelo je Bo`ju kletvu na onoga ko je bio obmanut, kao i nasamog obmanjiva~a.16

Od najranijih vremena je smatrano za psiholo{ki opravdan princip peda-gogije da neljudska stvorenja, koja su kori{}ena kao instrumenti greha, buduuklju~ena u kaznu prestupnika. Biblijski primeri toga se nalaze u 1. Mojsijevoj

352 353

6,7; 7,21; 2. Mojsijevoj 21,28; 3. Mojsijevoj 20,15; 16; Knjizi Isusa Navina7,24, i na drugim mestima.

Zna~ajna stvar koju ovde treba zapaziti, {to se na{e rasprave ti~e, nijeta za{to je zmija bila ka`njena kao instrument Sotone, ve} kako je ka`njena.Pa`ljivo posmatrajte izra`avanje: “Da si prokleta mimo svako `ivin~e i mimosve zveri poljske; na trbuhu da se vu~e{ i prah da jede{ do svojega veka”(1. Mojsijeva 3,14). Svakako da bi li{avanje udova uklju~ivalo daleko ve}estrukturne preobra`aje kod ovog stvorenja nego {to bi to bilo uklju~eno upromenu biljojeda u meso`dere, a preobra`aj zmije se odigrao posle sedmiceStvaranja. C. F. Keil zaklju~uje:

“Ako se ovim re~ima ne oduzme njihovo celokupno zna~enje, one nemogu biti shva}ene ni na jedan drugi na~in nego da ozna~avaju da su seoblik i na~in kretanja zmije izmenili, i da je njen sada{nji odbojni oblikefekat prokletstva nadnetog nad nju, iako ne mo`emo da oblikujemo bilokakvu preciznu ideju o njenom prvobitnom izgledu.”17

Snaga ovog pore|enja, kao argumenta za op{ti preobra`aj `ivotinjskogcarstva u vreme Pada, mo`e biti procenjena naporima koje su neki uniformistiispoljavali da bi izbegli njegove jasne implikacije. Na primer, Edvard Hi~kok jenapisao:

“Kazna izre~ena zmiji zbog svog posredovanja u ~ovekovom otpadni{tvuizgleda da, na prvi pogled, odgovara mi{ljenju da je `ivotinjska priroda uisto vreme do`ivela zna~ajne promene; jer se pretpostavlja da je li{enaudova i osu|ena da od tada puzi po zemlji, i da joj pra{ina bude hrana.Ali, da li je verovatnije tuma~enje ovog teksta, koje ~ini ku{a~a doslovnomzmijom ili samo simboli~nom?... Otuda je verovatno da je zao duh opisanu 1. Knjizi Mojsijevoj pod imenom zmije. Taj zaklju~ak je podr`an drugimdelovima Biblije u kojima je ku{a~ na nekoliko mesta ozna~en kao ‘|avo‘,‘stara zmija‘, i ‘veliki zmaj‘.”18^ak bi i Hi~kok bio iznena|en da sazna koliko su ovome sli~ne alegorij-

ske tehnike savremene bartijanske teologije. Na ovom mestu, svako koistra`uje Bibliju mora da na~ini va`an izbor izme|u autoriteta; jer uni-formisti~ke teorije paleontologije ne mogu dugo da pre`ive u atmosferidosledne biblijske hermeneutike i egzegeze.

Me|utim, postoji jo{ jedan primer fizi~kih promena u `ivim organizmimakoje su se odigrale kao direktan rezultat prokletstva u Edemu. To je slu~ajEve, kojoj je Bog rekao: “Tebi }u mnoge muke zadati kad zatrudni{, s muka-ma }e{ decu ra|ati...” (1. Knjiga Mojsijeva 3,16). U svetlu ovog stiha, bilobi zaista neopravdano tvrditi da je prokletstvo u Edemu bilo ograni~eno na~isto moralnu i duhovnu oblast; jer nam je ovde jasno re~eno da se zna~ajnapromena odigrala u Evinom telu. Dok bi ra|ala decu bez bola pre Pada uskladu sa namerom u Edemu “ra|ajte se i mno`ite se” (1. Mojsijeva 1,28),Bog je sada izmenio samu strukturu njenog tela na takav na~in da bi poro|ajod tada bio ostvarivan uz bol. Dok je ta~no da taj slu~aj ne dokazuje sli~nudrasti~nu promenu u `ivotinjskom carstvu u vreme Pada, slu`i kao zna~ajnailustracija toga kako je Bog mogao da uvede zna~ajne promene u fizi~komizgledu svojih stvorenja, a da istovremeno ne uni{ti njihov identitetproizvode}i time novo-stvorene “vrste”.

BBIILLJJNNOO CCAARRSSTTVVOO II PPAADDSkre}u}i na{u pa`nju sa `ivotinjskog na biljno carstvo, nailazimo na dalje

zna~ajne efekte prokletstva iz Edema: “Zemlja da je prokleta s tebe; smukom }e{ se od nje hraniti do svoga veka; trnje i korov }e ti ra|ati, a ti}e{ jesti zelje poljsko; sa znojem lica svojega je{}e{ hljeb, dokle se ne vrati{u zemlju...” (1. Knjiga Mojsijeva 3,17-19).

Ponovo postaje o~igledno da uniformizam ne mo`e da na|e mesto u svo-joj {emi stvari za takav preobra`aj prirode u vreme Pada; i prema tome, nje-govi zastupnici su bili primorani da odstrane tu kletvu iz teksta Biblijerazli~itim strategijama egzegeze i logike. Noviji primer takvog napora se mo`eprona}i u slede}oj izjavi Bernarda Rama:

“Deo presude ~oveku bio je da je izba~en iz edemskog vrta u uslove kojisu preovladavali u ostatku stvaranja... Idealni uslovi su postojali samo uEdemu... Van Edema su se nalazili smrt, bolesti, korovi, ~i~ak, trnje,meso`deri, smrtonosne zmije i neobuzdani vremenski uslovi. Mislitisuprotno zna~ilo bi naleteti na sna`nu lavinu ~injenica. Deo blagoslovanad ~ovekom je bio taj da je bio po{te|en svih tih stvari u Edemu, a deokazne ~oveku je bio taj da je morao da napusti takav Edem i da u|e usvet kakav je bio van Edema, gde je rastao ~i~ak, a korovi su bili bujni,i gde su divlje `ivotinje boravile i gde je `ivot jedino bio mogu} uz znoj~ovekovog lica.”19

Osnovna zamerka ovakvom pristupu problemu jeste ta da nema ni deli}podr{ke Biblije u svoju korist i da nale}e na sna`nu lavinu otkrivenja. Nekase pa`ljivo zapazi da tekst koji je u pitanju glasi: “Zemlja neka je prokleta stebe... trnje i korov }e ti ra|ati.” To je svakako suprotan koncept od onogakoji su zastupali dr Ram i drugi sli~nog ube|enja, koji bi verovatno mogli da`ele da je autor 1. Knjige Mojsijeve napisao stih na slede}i na~in: “Izgnan siiz raja; bi}e{ preme{ten me|u trnje i korov.” Ali, Biblija navodi da je Bogmorao da prokune zemlju van Edema, pre nego {to je mogla da ra|a korovi trnje zbog Adama. Uniformisti insistiraju da je zemlja bila u takvim uslovi-ma stotinama miliona godina i da tako Bog nije morao da je prokune poslepojave ~oveka kako bi bila preplavljena korovom i trnjem.

Ali, kao suprotnost ovom gledi{tu, ne samo da imamo svedo~enjePoslanice Rimljanima 8,19-22 ve} i zna~ajnu izjavu Lameha, Nojevog oca.Govore}i mnogo vekova posle prokletstva u Edemu, Lameh je pogledao nasvog novoro|enog sina sa nadom koju je sam Gospod usadio u njegovo srceda }e Noje nekako biti sredstvo u dono{enju ljudima odre|enog stepenaoslobo|enja od te{kog posla i napora u `ivotu:

“Ovaj (Noje) }e nas odmoriti od poslova na{ih i od truda ruku na{ih nazemlji, koju prokle Gospod.” (1. Knjiga Mojsijeva 5,29)

Ako se ovoj izjavi ne oduzme svo njeno zna~enje, ona ukazuje sasvimjasno da je zemlja van Edema pretrpela ogroman preobra`aj kao rezultatPada. U stvari, ona sasvim jasno ukazuje da }e Potop doneti odre|en ste-pen oslobo|enja od gorkih efekata prokletstva u Edemu. Zbog tih razloga,

354 355

izme|u ostalih, religiozni ljudi su sa pravom razmi{ljali o uslovima na celokup-noj zemlji pre Pada kao o rajskim uslovima.

RRAAVVNNOOTTEE@@AA PPRRIIRROODDEE II SSKKLLAADDNNAA TTEEOODDIIKKEEJJAAJedan argument koji se ~esto iznosi protiv koncepta `ivotinjskog carstva

sa~injenog isklju~ivo od biljojeda pre Pada je taj da bi takav odnos poreme-tio ravnote`u prirodnih ciklusa. Tvrdi se da se ne mo`e zamisliti nijedna drugaravnote`a u prirodi osim one sa kojom smo upoznati, jer je neophodno daodre|ene vrste stvorenja jedu druge vrste kako bi se spre~ila prenaseljenostzemlje. Albertus Piters izra`ava ovaj argument na slede}i na~in:

“Koliko mo`emo da vidimo do sada, postojanje meso`dera (uklju~uju}iptice koje jedu insekte) je neophodno kako bi se o~uvala ‘prirodnaravnote`a‘. Bez ptica koje ih jedu, insekti bi ubrzo uni{tili vegetaciju, a~ak i naizgled bezazlene male `ivotinje kao {to su ze~evi mogu dapostanu napast ako nema lisica i drugih meso`dera koji bi odr`avali nji-hov broj, {to je jasno prikazano u Australiji pre nekoliko godina. Ta ‘prirod-na ravnote`a‘ je neophodna za savr{enstvo Bo`jeg stvaranja i ne treba daje smatramo za kvarenje ili naknadnu misao.”20

Ali, ko smo mi da ka`emo da je Bog ograni~en na “prirodnu ravnote`u”koja sada preovladava na zemlji? ^ak i da su edemski uslovi trajali vekovi-ma, zar nije Bog mogao da spre~i prenaseljenost zemlje insektima, ribama,i drugim `ivotinjama na neke druge na~ine umesto obostranim istrebljenjem?Takvo razmi{ljanje nas podse}a na pesimisti~ka i fatalisti~ka gledi{ta TomasaRoberta Maltusa (Thomas Robert Malthus) (1766-1834), koji je “dokazao” daje odre|eni broj ljudi jednostavno morao da umre od gladi ili da bude ubijenu ratovima svake godine kako bi se spre~ila prenaseljenost zemlje. Na krajukrajeva, Bog mo`e da brine o svojim stvorenjima, i uzajamno istrebljenje neiscrpljuje sve mogu}e metode koje su mu na raspolaganju.

Ljudski um ima zadivljuju}i kapacitet (u svom palom stanju) da tuma~iBo`je puteve sopstvenim ograni~enim terminima i da ograni~ava Vrhovno Bi}esvojim malim svetom iskustva. Zapazite, na primer, u navodu citiranom ma-lopre kako autor ska~e sa sopstvenog do`ivljaja stvari do formulacije zakonakojim je Bog navodno morao da deluje u bilo kom vremenskom periodu:

“Koliko mo`emo da vidimo do sada, postojanje meso`dera (uklju~uju}iptice koje jedu insekte) je neophodno kako bi se o~uvala ‘prirodnaravnote`a‘... Ta ‘prirodna ravnote`a‘ je neophodna za savr{enstvo Bo`jegstvaranja.”

Edvard Hi~kok, jedan od istaknutih branioca uniformizma iz pro{log veka,bio je posve}en istoj logi~koj nepravilnosti kada je napisao:

“Bio bi potreban potpuno druga~iji sistem u prirodi, kako bi se isklju~ilasmrt iz sveta. Sada{njem sistemu je ona su{tinska koliko i gravitacija, io~igledno podjednako predstavlja prirodni zakon... Zaklju~ci na osnovusvih ovih ~injenica i razmi{ljanja su da je smrt osnovna odlika sada{njegsistema organizovane prirode, da je morala da u|e u plan stvaranja ubo`anskom umu od po~etka, i da je shodno tome morala da postoji usvetu i pre otpadni{tva ~oveka.”21

Me|utim, u ovaj tip razmi{ljanja je ustvari uklju~en veoma opasan prin-cip. Negiraju}i da su Pad i prokletstvo u Edemu imali bilo kakve veze sa “rop-stvom propadljivosti”, pod kojim celokupno stvaranje sada je~i od bola, tiu~enjaci su logi~ki navedeni do pozicije da pripisuju uslove zla koje vidimooko nas, {to se oblasti prirode ti~e, Bo`joj ruci. Bernard Ram iznosi tu pozi-ciju sasvim jasno:

“Svemir mora da sadr`i sve mogu}e nivoe dobrote. Jedan od tih stepenadobrote je da mo`e da otka`e dobrotu... Kada ne bi postojalo ni{ta pok-varljivo, ili kada ne bi bilo zlih ljudi, mnoge dobre stvari bi nedostajale uovom svemiru. Lav `ivi zato {to mo`e da ubije magarca i da ga pojede.Pravedna kazna se mo`e hvaliti jedino ako postoji nepravda; i strpljiva pat-nja mo`e biti vrlina samo u prisustvu nepravde... Bakterije razgra|ujule{eve na zemlji za dobro same prirode, ali na`alost iste bakterije moguda ubiju i `ivo stvorenje... Ceo sistem prirode uklju~uje tigrove i lavove,oluje i visoke plime, bolesti i parazite. Deo na{eg isku{enja je da nau~imokako da uhvatimo ili kontroli{emo tigra i lava... Ako i ne uspemo u tomisku{enju nevini i gre{ni }e patiti podjednako. Beba umire od infekcije, amajka od groznice; mladi} od upale slepog creva, a sve{tenik od upaleplu}a.”22

Sasvim je zapanjuju}e videti koliko puno ova filozofija prirode odgovaraopisu profesora Berkuvera “skladne teodikeje” stoika i nema~kog filozofaLajbnica (Leibnitz 1646 - 1716). U ovakvoj vrsti teodikeje,23 kojoj se profe-sor Berkuver o{tro protivi, na~injen je poku{aj da se prika`e da je svet, kakavga sada vidimo, najbolji mogu}i svet. On iznosi ovo gledi{te na slede}i na~in:

“Moramo da gledamo sve u svetu kao deo celine, deo kosmi~kog jedin-stva. Tada }emo otkriti da u svim stvarima postoji preuspostavljena har-monija. Prirodno, jo{ uvek ~ujemo neke neskladne tonove unutar har-monije, ali oni nisu su{tinski... ako neprestano imamo na umu me|uod-nos stvari, nau~i}emo, ka`e Lajbnic, da prepoznajemo Bo`ju dobrotu ustvarima. Ne}emo vi{e dozvoliti da zlo i patnja predstavljaju preprekuna{oj veri u pravednost Bo`je vladavine... Zlo je svojstveno prirodi i struk-turi ovog sveta. Slu`i kao deo celine, kao atonalitet koji je utopljen u divansklad kosmosa.”24

Ta~no je da dr Ram ne bi `eleo da prati trag ljudskog greha unazad doBoga; ali se poziva sa odobravanjem na ideju Tome Akvinskog da “kada nebi bilo zlih ljudi, mnoge dobre stvari bi nedostajale u ovom svemiru”,25 {toje opasno blizu toga. Ta cela uniformisti~ka filozofija prirode zaslu`uje, pona{em mi{ljenju, o{tru osudu koju je izrekao Berkuver:

“Ova teodikeja le`i prvenstveno na relativiziranju greha. Bo`ja dobrota sjajisamo kada se mra~ni oblaci greha i zla oteraju... Podsetimo se, kaosuprotnost, kako Biblija govori o grehu da ‘do|e na svet‘ (Rimljanima5,12), kao ‘neprijateljstvo Bogu‘ (Rimljanima 8,7). Osnovna gre{ka oveteodikeje je njena glavna pretpostavka da razum mo`e da prona|e pravomesto grehu u Bo`jem stvaranju... osnovni neuspeh da se shvati u`asnarealnost greha, patnje i smrti. Pojednostavljanje je tipi~no za nju, a

356 357

samoo~iglednost tog pojednostavljanja je doprinela da savremeni ~oveknema poverenja u bilo kakav poku{aj teodikeje.”26

Prema tome, biblijski nau~nici koji poku{avaju da uklope uniformisti~kupaleontologiju u okvir 1. Knjige Mojsijeve ne samo da su primorani da koristenerazumne principe hermeneutike i egzegeze, ve} su i u opasnosti da nai|una `ivi pesak racionalisti~ke filozofije. To je svakako prevelika cena koju trebaplatiti za odr`avanje obi~ne nau~ne teorije.

Da budemo jasni, dr Ram poku{ava da izbegne snagu 1. Knjige Mojsijeve1,31 prili~no sumnjivim opa`anjem da “Bog nije rekao da je stvaranje bilosavr{eno, ve} da je bilo dobro”.27 Svejedno, ose}amo da je drugi pisac do{aodo su{tine teksta kada ka`e:

“[ta to zna~i?... Smatra se da je prvobitno Stvaranje bilo oslobo|enogreha i njegovih efekata. Nisu delovale ru{ila~ke sile, nije bilo bolesti,iznenadne smrti, `ivotinja koje su lovile druge, jakih oluja ili razornihpoplava. Ru{ila~ke sile koje vidimo u prirodi se u Bibliji prate unazad dopada Adama. Zbog greha ~oveka priroda je postala razorna. Svako drugogledi{te ima svoj izvor u racionalizmu savremenog mi{ljenja koji gleda nabol i patnju, smrt i razaranje kao na prirodne aspekte Stvaranja.”28

SSAA@@EETTAAKK II ZZAAKKLLJJUU^̂AAKK@ive}i u veku nauke i materijalizma, nalazimo se suo~eni sa nekim od

najzamr{enijih problema teologije i apologetike u celokupnoj istoriji. Postojisve vi{e dokaza sa svih strana da savremeni um, okarakterisan dogmatskimtvrdnjama da je sve re~eno u oblasti metafizike i epistemologije, ima malostrpljenja za one koji insistiraju na pronala`enju kriterijuma za kona~nu istinuunutar korica natprirodno nadahnute Knjige.

Mo`da je najo~igledniji sukob izme|u ova dva pogleda na svet oblastantropologije, u kojoj je savremena nauka, zbog svojih materijalisti~kih pret-postavki, prisiljena da uspostavi neprekinutu genealogiju izme|u ~oveka ini`ih oblika `ivota. Ali je odre|eni broj religioznih nau~nika, koji prepoznajuogroman zna~aj u~enja o Stvaranju i Padu, {to se plana spasenja ti~e, biovoljan da se odvoji od evolucionih antropologa po ovom pitanju i da insistirada se opis stvaranja Adama i Eve iz 1. Knjige Mojsijeve doslovno tuma~i.

Me|utim, kada do|emo do pitanja `ivotinjskog carstva u vezi sa Padom,otkrivamo daleko ve}e oklevanje tih nau~nika da zauzmu ujedinjeno upori{teu suprotstavljanju tvrdnjama uniformisti~ke paleontologije. Izgleda da su zas-tra{eni, bar u velikoj meri, jednoglasnim stavom savremenih paleontologa dasu smrt i nasilje vladali `ivotinjskim carstvom stotinama miliona godina prepojave ~oveka na zemlji.

Ali, Biblija sadr`i mo}na svedo~anstva o suprotnom. Na primer, PoslanicaRimljanima 8,19-22 govori o ogromnom preobra`aju koji je iskusilo celokup-no stvaranje, kada je, u vreme Pada i kao rezultat prokletstva u Edemu, u{lou “ropstvo propadljivosti” iz koga jo{ uvek ~ezne da bude oslobo|eno. To jeupe~atljivo potvr|eno onim {to ~itamo u 1. Knjizi Mojsijevoj 1,28 o prvobit-noj “vlasti” koju je ~ovek imao nad Bo`jim stvaranjem i u nadahnutom komen-taru osmog psalma koji je dat u Poslanici Jevrejima 2,8-9. Dalju potporu za

to u~enje predstavlja Nojev zavet, proro~anstvo Isaije o idealnim uslovima u`ivotinjskom carstvu, prokletstvu zmije, nametanju poro|ajnih bolova `eni,proklinjanju zemlje. Ti biblijski dokazi su, u stvari, toliko mo}ni da su mnoginajve}i savremeni teolozi bili spremni da se suprotstave savremenom uni-formizmu umesto da poku{aju da preobli~e tekst Biblije kako bi ga uskladilisa trenutnim nau~nim teorijama.

Oni religiozni nau~nici koji su bili voljni da dozvole da uniformisti~ke teori-je oblikuju njihovo razmi{ljanje u vezi porekla, ne samo da su bili prinu|enida pogre{no tuma~e biblijski tekst, ve} su smatrali da je neophodno kon-struisati sistem “skladne teodikeje” da bi objasnili kako bi Bog mogao daokarakteri{e sada{nju prirodnu ravnote`u kao “veoma dobru”. Dr Berkuver jepokazao i da je takva prirodna filozofija plitka i da ne odgovara Bibliji. Onane zadovoljava ljudsko srce, niti se uklapa u biblijski pogled na svet.

U zaklju~ku, nalazimo se suo~eni sa va`nom alternativom. Moramo da pri-hvatimo ili trenutne paleontolo{ke teorije, sa nezamislivo velikim vremenskimrasponom za fosile pre pojave ~oveka na zemlji, ili moramo da prihvatimoredosled doga|aja kakav je jasno iznesen u Bo`joj Re~i. Oba gledi{ta nemogu biti ta~na u isto vreme, kao {to ni biblijska antropologija i evolucionaantropologija ne mogu da budu ta~ne u isto vreme. Ali, ako je “ropstvopropadljivosti”, sa svim onim na {ta takav izraz ukazuje za `ivotinjsko carst-vo, imalo svoj izvor u prokletstvu u raju, onda su fosilni slojevi, koji su punidokaza o nasilnoj smrti, morali da budu natalo`eni posle Adama. A ako je tota~no, onda se uniformisti~ka vremenska skala mora odbaciti kao potpunopogre{na; a biblijski katastrofizam (sa sredi{tem u jednogodi{njem, op{temPotopu) mora je zameniti kao jedino mogu}e re{enje za enigmu fosilnih slo-jeva.

LLiitteerraattuurraa1. Louis Berkhof, Systematic Theology (2nd ed.; Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co.,

1941), p. 184.2. James O. Buswell, III, “A Creationist Interpretation of Prehistoric Man,” poglavlje 10. u

Evolution and Christian Thought Today, urednik Russell L. Mixter (Grand Rapids: Wm. B. EerdmansPub. Co., 1959), p. 186. Basvel opa`a: “Teisti~ki evolucionista, ako dopu{ta da je ~ovek nastaood neljudskog oblika, obavezan je da ubrizga neko delovanje ili ne{to drugo u njegovo fizi~ko telopored davanja `ivotnog duha ~oveku, kako bi na~inio to telo savr{enim i nepodlo`nim smrti. Pomeni je to jednostavno dodatno i nepotrebno uslo`njavanje hipoteze za koju se Okamovo (Occam)pravilo (entiteti se nesmeju nepotrebno umno`avati) tako|e mo`e primeniti.” Loc. cit.

3. Vidi Benjamin B. Warfield, “On The Antiquity and The Unity of The Human Race,” poglavlje10. u Biblical and Theological Studies, urednik Samuel G. Craig (Philadelphia: The Presbyterian &Reformed Pub. Co., 1952), pp. 238-261.

4. Vidi Oswald T. Allis, “The Time Element in Genesis 1 and 2,” Torch and Trumpet, VIII, No3 (July-August, 1958), pp. 16-18.

5. Vidi A. L. Kroeber, Anthropology (New York, Harcourt, Brace and Co., 1948), pp. 112-115,625.

6. Me|u takve izuzetke spadaju i nekoliko istaknutih predstavnika takozvanog “novog evan|eliz-ma”, kao {to su Cordelia Erdman Barber, “Fossils and Their Occurrence,” Chapter VIII u Evolutionand Christian Thought Today, p. 151; i Dr. Edward John Carnell, profesor apologetike na Fulerovojbogosloviji, The Case For Orthodox Theology (Philadelphia: The Westminster Press, 1959), p. 95.Na primer, Dr Karnel ka`e: “Opis 1. Knjige Mojsijeve ukazuje na trenutno stvaranje, ali isti opistako|e ukazuje da je Bog stvorio svet za {est doslovnih dana; i po{to se ortodoksija odrekla teori-je bukvalnog dana zbog geologije, svakako ne bi izgubila nikakav princip ako bi se odrekla teorije

358 359

trenutnog stvaranja zbog paleontologije. One izgledaju sasvim paralelne... Ako je Bog zadovoljan daudahne svoj lik u stvorenje koje je prethodno nastalo od pra{ine, neka bude tako.” Iako se li~none sla`e sa teisti~kom evolucijom, Bernard Ram insistira da ona nije u su{tini antibiblijska i trebase na nju gledati tolerantno. Op. cit., pp. 280-293.

7. ^esto se tvrdilo da nam je Bog dao dva otkrivenja, jedno u prirodi i jedno u Bibliji, i da onane mogu da protivre~e jedno drugom. Ovo je svakako ta~no; ali kada neko podsvesno poistove}ujeprirodno otkrivenje sa sopstvenim tuma~enjima prirode, a zatim osu|uje teologe koji nisu voljni dauobli~e biblijsko otkrivenje u skladu sa svojim tuma~enjem prirode, kriv je za ozbiljnu gre{ku. Nakraju krajeva, posebno otkrivenje zamenjuje prirodno otkrivenje, jer samo uz pomo} posebnogotkrivenja mo`emo da tuma~imo na pravi na~in svet oko nas.

8. Vidi standardne komentare o tim odeljcima u Poslanici Jevrejima, kao {to su one od HenryAlford, Franz Delitzsch, B. F. Westcott, Albert Barnes and R. C. H. Lenski.

9. Edwin Y. Monsma, If Not Evolution, What Then? (objavio autor, 1955), str. 32.10. Abraham Kuyper, Dictaten Dogmatiek (Kok, Kampen), II, 91-92. Naveo Monsma, op. cit.,

p. 33. 11. Valentine Hepp, Calvinism and the Philosophy of Nature (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans

Pub. Co., 1930), pp. 185-187. Vidi tako|e Geerhardus Vos, Biblical Theology (Grand Rapids: Wm.B. Eerdmans Pub. Co., 1941), p. 670. Albertus Pieters, op. cit., p. 59, navodi G. C. Aalders, pro-fesora Starog zaveta na Nezavisnom univerzitetu u Amsterdamu, kako tako|e pronalazi taj zna~aju 1. Knjizi Mojsijevoj 1,30.

12. H. C. Leupold: Exposition of Genesis (Columbus: Wartburg Press, 1942), pp. 98-99. Viditako|e John Theodore Mueller, Christian Dogmatics (St. Louis: Concordia Pub. House, 1934), p.184; i Keil, op. cit., pp. 65-67, za dodatne potvrdne argumente.

13. John Calvin, Commentary on the Book of the Prophet Isaiah, trans. William Pringle (GrandRapids: Eerdmans Pub. Co., 1948), I, 383-384.

14. Oswald T. Allis, God Spake By Moses, p. 13. Vidi tako|e Keil, op. cit., p. 65.15. Vidi Albertus Pieters, op. cit., p. 55: Edward Hitchcock, op. cit., p. 81; i Brian P.

Sutherland, “The Fall and its Relation to Present Conditions in Nature,” Journal of the AmericanScientific Affiliation, Vol. II, No. 4 (Dec., 1950), p. 15.

16. Herman Bevinkova (Herman Bavinck) napomena o padu Sotone je ovde od pomo}i: “U 1.Knjizi Mojsijevoj 1,31 sasvim je verovatno da je re~eno za celokupno delo stvaranja, a ne samo zastvaranje zemlje, da je Bog video {ta je stvorio, i gle, dobro be{e veoma. Ako je tako, mora da sepobuna i neposlu{nost an|ela odigrala posle {est dana stvaranja.” Our Reasonable Faith (GrandRapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co., 1956), p. 221.

17. Keil, op. cit., p. 99. Bernard Ram potpuno proma{uje su{tinu kada pita: “Da li treba daverujemo... da su o{tre kand`e velikih ma~aka i veli~anstveni niz zuba u ~eljusti lava slu`ile samou vegetarijansku svrhu?” Op. cit., p. 335; cf. p. 209. Su{tina je da su se takve specijalizovaneodlike pojavile prvi put posle prokletstva u Edemu.

18. Hitchcock, op. cit., p. 82.19. Ramm, op. cit., pp. 334 f., cf. p. 209.20. Albertus Pieters, op. cit., p. 57.21. Hitchcock, op. cit., pp. 77f. Italik je na{.22. Ramm, op. cit., pp. 93-95. Ram ovde parafrazira koncept “obilja su{tina” Avgustina i

Akvinskog, koji on poku{ava da okarakteri{e dodavanjem sastojaka bo`anskog ispita i suda. Ali jete{ko videti, sa ta~ke gledi{ta uniformizma, kako su “ispit” i “sud” mogli da zasijaju u neskladuprirode pre nego {to su Adam i Eva pali u greh, i naro~ito tokom navodnih miliona godina `ivota`ivotinja na zemlji pre njihovog stvaranja.

23. “Teodikeja” u pokazivanju Bo`je pravednosti dopu{ta da zlo postoji.24. G. C. Berkouwer, The Providence of God (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co.,

1952), pp. 256f.25. Ramm, op. cit., p. 94.26. Berkouwer, op. cit., pp. 257ff.27. Ramm, op. cit., p. 93.28. Monsma, op. cit., p. 42. Italik je na{. U svetlu celokupne gornje rasprave, razo~aravaju}e

je videti slede}u izjavu N. H. Rajderbosa (Ridderbos) (naslednika dr G. Ch. Aldersa (Aalders) uoblasti istra`ivanja Starog zaveta na Nezavisnom univerzitetu u Amsterdamu): “Kada se pojavilasmrt?... Zar ne bi `ivotinje umirale da nije bilo pada? Da li je ~ovek bio mesojed pre pada?... Nemo`emo da izbegnemo pitanje, da li postoji sukob sa iskazima kao {to su oni u 1. Knjizi Mojsijevoj1,31 i 3,14, i Poslanici Rimljanima 8,19. Ne mo`e se negirati da na osnovu tih tekstova formi-ramo sliku o uslovima pre Pada koja je druga~ija od one koju nude prirodne nauke. Da li onda

moramo da odbacimo rezultate prirodnih nauka u ovom domenu? Ne mo`emo previ{e brzo daodgovorimo potvrdno. Zar nije svet mogao da bude veoma dobar u o~ima Boga iako su postojalekatastrofe i iako je postojalo ono {to bi mi ljudi nazvali surovost? (Grand Rapids: Wm. B. EerdmansPub. Co., 1975), pp. 70-71. Za pobijanje celokupne “okvirne hipoteze” Rajderbosa, vidi Paul A.Zimmerman, ed., Darwin, Evolution, and Creation (Saint Louis: Concordia Publishing House, 1959),pp. 63-64.

360 361

SSaaddrr`̀aajj

Uvod …...........................................................................… 51. Osnovni biblijski argumenti za globalni Potop ……........… 8Trajanje Potopa …….......................................................... 10- Dvadeset i jedna nedelja "stajanja" …...........................… 10- Trideset i jedna nedelja "opadanja" ............................…. 10Geologija Potopa …........................................................... 13Veli~ina Nojeve Barke ….................................................... 14Potreba za Barkom …....................................................… 15Svedo~anstvo apostola Petra …......................................... 16Potpuno uni{tenje {iroko rasprostranjene ljudske rase ….... 18- Totalno uni{tenje ~ove~anstva …...................................... 18- [iroko rasprostranjenje prepotopne rase …....................... 23Sa`etak i zaklju~ak …..................................................….. 292. Osnovni argumenti protiv antropolo{ki op{teg Potopa ….. 34Uvod …............................................................................ 34Indijanci su bili u Americi pre Potopa ….............................. 34- Vavilonski opis Potopa …................................................. 35- Pretpostavke neophodne za metode odre|ivanja starosti .. 38Celokupno ~ove~anstvo nije poteklo od Nojeve porodice ….. 39- Nojevi sinovi …............................................................... 39- Tablica naroda ….........................................................… 40- Biblija i raspored rasa …..............................................… 40- Antropologija i razdvajanje rasa ……................................. 40Sa`etak i zaklju~ak …….................................................... 453. Osnovni ne-geolo{ki argumenti protiv op{teg Potopa …… 48Univerzalni termini kori{}eni u ograni~enom smislu …......… 48- Ve}ina univerzalnih termina treba da se tuma~i doslovno . 48- Kontekst odre|uje zna~enje …......................................... 49- Univerzalni termini u 1. Knjizi Mojsijevoj 6-9 su doslovni zbog fizi~kih fenomena …................................................ 51

Noje i `ivotinje ….............................................................. 52- Sakupljanje `ivotinja u Barku …....................................… 52- Kapacitet Barke ….......................................................... 53- Briga za `ivotinje u barci ……........................................... 57- "Prirodno-natprirodna" filozofija ~uda ….........................… 60Poslepotopni raspored `ivotinja …...................................… 63- Tri glavna gledi{ta …....................................................... 63- Australijski torbari …....................................................... 64- Brzo {irenje `ivotinja …................................................… 66Sa`etak i zaklju~ak …....................................................… 67

4. Uniformizam i Potop: Analiza poku{anih uskla|ivanja ..… 73Kivijeov katastrofizam i teorija deluvijuma …....................… 75- Kivijeov vi{estruki katastrofizam …................................... 75- Baklendova teorija deluvijuma …...................................... 75Lajelov uniformizam i teorija mirnog Potopa ….................… 76- Uspon uniformizma …….................................................. 76- Teorija mirnog Potopa …...............................................… 78- Jezik Biblije ……............................................................. 79- Ugro`avanje Barke …...................................................… 81- Maslinov list …............................................................... 82D`on Paj Smit i teorija lokalnog Potopa ….......................... 84- Ra|anje teorije ……........................................................ 84- Leonard Vuli i "sloj Potopa" kod Ura …............................. 85- Teorija lokalnog Potopa i uniformisti~ka geologija ….......… 87Sa`etak i zaklju~ak …....................................................… 885. Savremena geologija i Potop …..................................… 93Uvod ............................................................................… 93Geolo{ke implikacije biblijskog izve{taja ............................. 96- (1) Velika erozija usled ki{e ……...................................... 96- (2) Oblaci nisu izvor Potopnih ki{a ……............................ 96- (3) Uve}ani okeanski baseni ….....................................… 96- (4) Vulkanska i seizmi~ka izdizanja …............................… 97- (5) Jedinstvena aktivnost sedimentacije …........................ 97- (6) Idealni uslovi za formiranje fosila …............................ 97- (7) Uniformizam potkopan Potopom ….............................. 98Sklad izme|u geolo{kih podataka i biblijskih zaklju~aka ..… 98- Priroda sedimentnih slojeva ……...................................... 98- Ve}a koli~ina vode u sada{njim okeanima ….................… 98- Vulkanizam …............................................................… 100- Pokreti zemlje …........................................................… 100- Fosilizacija …................................................................ 101Uniformisti~ko tuma~enje geologije …...........................… 102- Sada{njost: klju~ za pro{lost …….................................. 102- Organska evolucija ……................................................. 103- Geolo{ka vremenska skala ….....................................… 104- Metodi re{avanja protivre~nosti ..................................… 106Nepodesnost uniformizma za obja{njavanje slojeva .......... 107- Vulkanizam i magmatske stene ….................................. 107- Pokreti Zemlje ….......................................................… 108- Kontinentalni ledeni prekriva~i ….................................... 111- Fenomen sedimentacije …............................................. 112- Fosilna groblja …........................................................... 120Protivre~nosti uniformisti~kog sistema ….......................... 129- Fosili na pogre{nom mestu …........................................ 132- @ivi fosili …................................................................... 134- Formacije van redosleda …............................................ 137Sa@etak .....................................................................… 1516. Biblijski okvir za istorijsku geologiju ….......................... 167

362 363

Uvod ….......................................................................... 167Podela geolo{ke istorije na osnovu Biblije …..................... 168- Samo prvobitno stvaranje ….......................................... 168- Rad tokom {est dana stvaranja ….................................. 168- Prepotopni period …...................................................... 169- Potop …....................................................................… 169- Savremeni poslepotopni period …...............................… 170Po~etak stvaranja …....................................................... 171- Poreklo sun~evog sistema .........................................… 171- Poreklo univerzuma …................................................… 171- Prvobitna Zemlja …....................................................... 172Nau~na osnova stvaranja …............................................. 173- Prvi i drugi zakon termodinamike ……............................ 173- Jedinstveni procesi Stvaranja …..................................... 174- Princip entropije i evolucija …......................................... 175Geolo{ko delovanje tokom sedmice stvaranja …............... 177- Prvi dan ….................................................................... 177- Tre}i dan ….................................................................. 178Stvaranje sa izgledom odre|ene starosti …...................... 180- Savremeno odbacivanje ovog biblijskog u~enja ….........… 181- Kosmologija "stabilnog stanja" …................................... 182- Kosmologija "ve~ne oscilacije" …...............................… 183- Zna~aj u~enja o "stvaranju u odraslom stanju" …............ 184Tada{nji svet ….............................................................. 185- (1) "Vode nad svodom" …….......................................... 185- (2) Bez ki{e pre Potopa …............................................. 186- (3) Malo vulkanske i tektonske aktivnosti …................... 187Geolo{ki dokazi o prepotopnoj klimi …............................. 187- Univerzalno topla klima ….............................................. 187- Pretpostavljena glacijacija u permu …............................. 189- Obja{njenje klimatske promene …….............................. 192- "Efekat staklene ba{te" …............................................ 194- Prepotopni vodeni omota~ …......................................… 195- Vodom potopljen …....................................................… 197- Razaraju}a mo} savremenih re~nih poplava ….............… 199- Razorna mo} okeanskih talasa …................................... 200- Sedimentacija i fosilizacija tokom Potopa …................… 202Pojava kopna ….............................................................. 203- Novi atmosferski pokreti ….........................................… 203- Izostati~ka pode{avanja …............................................. 204Redosled slojeva …......................................................... 206- Tektonsko poreklo kontinentalnih blokova …................... 206- Redosled slojeva …....................................................... 206- Rano zatrpavanje morskih organizama …........................ 207- Hidrodinami~ka selektivnost voda u pokretu ................… 208- Ve}a pokretljivost ki~menjaka …..................................... 209- Zatrpavanje kopnenih `ivotinja i biljaka …....................... 209- Formiranje slojeva uglja …............................................. 210

- "Mezozojski" slojevi i dinosaurusi ….............................. 211Krajnje naslage Potopa …................................................ 213- Tercijarna stratigrafija ….............................................… 213- Sisari kao indeks fosili ….............................................. 215- Izdizanja u pliocenu …................................................... 216- Nastavljeni abnormalni uslovi ….................................… 217Poslepotopna geolo{ka aktivnost …..............................… 217- Zamrzavanje arkti~kih zemlji{ta …...............................… 217- Sibirski slojevi sa mamutima …..................................… 218Glacijalni period .............................................................. 220- Po~etak ledenog doba …............................................... 220- Teorije o ledenom dobu …............................................. 221- Potop i glacijalni period ….............................................. 221- Teorija vi{estrukih glacijacija …...................................... 222- Dokazi za samo jednu glacijaciju …................................ 223Zavr{etak ledenog doba ……........................................... 227- Iznenadno otopljavanje klime …..................................... 227- Atmosferski ugljen-dioksid ….......................................... 229Zaostali efekti perioda Potopa ….................................…. 233- Nastavljeni vulkanski i tektonski poreme}aji …................ 233- Zatvoreni baseni jezera i izdignute obale ....................…. 234- Izdignute re~ne terase …............................................... 238- Dokazi za nekada{nje ni`e nivoe mora …........................ 242Sa`etak i zaklju~ak ….................................................…. 2447. Neka pitanja u biblijskoj geologiji …..........................… 255Uvod ….......................................................................... 255Metode i rezultati geohronologije ….................................. 256Metode odre|ivanja starosti na osnovu olova …................ 257- Eksperimentalne pote{ko}e …....................................… 257- Originalno olovo …........................................................ 257- Ispiranje …................................................................… 258- Metode odre|ivanja izotopa olova …...........................… 258- Kontaminacija radioaktivnim olovom …........................... 259- Druge metode …........................................................... 261- Neodgovaraju}e starosti …............................................ 261Metod rubidijuma ........................................................... 262Metod kalijuma …........................................................... 262Zna~aj radioaktivnog datiranja …...................................… 263^injenica o "odraslom" stvaranju i "izgledu starosti" ….…. 264Varijacije u stopama raspada …....................................... 265- Pretpostavljeno nevariranje ….....................................… 265- Procesi raspada …....................................................…. 266- Alfa raspad i potencijalna barijera …...........................… 266- Spolja{nji izvori energije ….........................................… 267- Kosmi~ko zra~enje ….................................................… 268- Van Alenov pojas zra~enja ..........................................… 269Slaganje starosti na osnovu razli~itih metoda …............… 271- Stvaranje saglasnih "prividnih starosti" ……................... 271

364 365

- Saglasne promene u stopama raspada …....................... 272- Obojeni haloi ….........................................................… 274Navodni odnos izme|u radioaktivnosti i stratigrafskih starosti ...................................................... 275- Obim slaganja ….......................................................… 275- Uzrok vidljivog ograni~enog slaganja ….......................…. 278Astronomske metode merenja starosti …......................… 280Datiranje nedavnih nanosa metodom radioaktivnog ugljenika ..............................................….. 281- Pretpostavke u ovoj metodi …....................................… 282Ugljenik C-14 i Potop …...............................................… 284- Prepotopne proporcije radioaktivnog ugljenika …..........… 284- Poslepotopne proporcije radioaktivnog ugljenika ….......... 285Protivre~nosti u geohronologiji …..................................… 287- Meteorska pra{ina ……................................................. 287- Meteoritska radioaktivnost ….....................................… 288- Tektiti …….................................................................... 289- Raspadanje kometa …...............................................… 289- Atmosferski helijum …................................................... 290- So u okeanima …......................................................… 291- Voda iz Zemljine unutra{njosti (juvenilna voda) ….........… 292- Formiranje Zemljine kore …............................................ 294Poslepotopna hronologija ….........................................… 295Godovi drve}a …..........................................................… 295- Poreklo poslepotopnih civilizacija …............................… 296- Populaciona statistika …............................................… 299Prepotopna dugove~nost i zra~enje …............................... 300- Efekat vodenog omota~a na dugove~nost ……................ 300- Somatski efekti zra~enja ….......................................…. 301- Geneti~ki efekti zra~enja ……......................................... 302- Smanjenje `ivotnog veka posle talo`enja vodenog omota~a ....................................................…… 304Formacije ukazuju na sporo talo`enje ……........................ 305- Talo`enje i okamenjivanje ……....................................... 305- Koralni grebeni …......................................................… 306- Duboko-okeanski sedimenti …….................................... 307- Evaporiti …................................................................... 309- Pe}inske naslage ……................................................... 313- Zakopane {ume …....................................................…. 315Nanosi varvi …...........................................................…. 316- Pote{ko}e prilikom tuma~enja varvi ….........................… 316- Formacija Zelene reke ....................................…........… 318- Drugi uzroci slojevitosti …..........................................… 321Poreklo nafte i mineralnih nanosa …................................ 322- Uniformizam i geologija nafte …..................................… 322- Stratigrafsko pojavljivanje nafte …..............................…. 324- Formiranje naslaga nafte …......................................….. 325- Brzo formiranje bazena nafte …..................................... 326

- Poreklo rude i mineralnih nanosa …............................... 327Savremeni zna~aj Potopa opisanog u 1. Knjizi Mojsijevoj ... 328- Kolaps uniformizma ……............................................... 328- Zna~aj pitanja ….......................................................…. 329- Dve osnovne filozofije …............................................…. 329- Odba~ena teisti~ka evolucija ……................................... 330- Evolucija, komunizam i humanizam …............................. 332- Evolucija i obrazovanje …..........................................…. 333- Biblijska religija i evoluciona filozofija …......................… 333- Nau~na slabost evolucione hipoteze ….......................…. 334- Strategijska uloga istorijske geologije …......................… 335- Proro~ko svedo~anstvo Biblije ……................................. 336Dodatak: Paleontologija i prokletstvo u Edemu ….............. 347Uvod ……....................................................................... 347Antropologija i pad ……................................................... 348@ivotinjsko carstvo i Pad ……........................................... 349- Ropstvo propadljivosti …............................................… 350- Vegetarijanska ishrana pre Pada ….............................… 351- Prokletstvo u Edemu i strukturne promene …..............… 353Biljno carstvo i Pad …….................................................. 355Ravnote`a prirode i skladna teodikeja ……....................... 356Sa`etak i zaklju~ak …...................................................... 358O autorima …................................................................. 368

366 367

368

O AUTORIMA

Henri M. Moris od 1970. godine je radio kao predsednik Instituta za proučavanje stvaranja, u El Kajunu, u Kaliforniji (www.icr.org). Doktorirao je na Univerzitetu u Minesoti i radio na fakultetima velikih univerziteta. Vodeći je predstavnik nauke o stvaranju i neprestano putuje, iznoseći dokaze za biblijski koncept stvaranja. Kao neumorni autor, Moris je objavio brojne knjige, meñu kojima su Zapis Prve Knjige Mojsijeve (The Genesis Record), Biblijska osnova savremene nauke (The Biblical Basis for Modern Science) i Dug rat protiv Boga (The Long War Against God), od kojih su sve štampane u viće izdanja.

Džon C. Vitkomb je 38 godina predavao Stari zavet na Grejs bogosloviji, u Vinona Lejku, u Indijani. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Grejs bogosloviji. Meñu mnogim knjigama koje je napisao su Prvobitna zemlja (The Early Earth), Svet koji je uništen (The World That Perished) i Istorija Izraela (A History of Israel, kao koautor). Tako|e je objavio brojne članke u teološkim časopisima i biblijskim rečnicima.