Nastanak atmosfer1

8/17/2019 Nastanak atmosfer1

1/16

SEMINARSKI RAD

NASTANAK ATMOSFERE

Beograd, decembar 2015.

UNIVERZITET U BEOGRADUTEHNOLOŠKO-METALURŠKI FAKULTET


2/16

Sadržaj:

Uvod...........................................................................................................................................3

1. Evolucija atmosfere................................................................................................................4

1.1. Podela atmosfere prema temperaturi...............................................................................

1.2. Podela atmosfere prema ele!tri"#oj provodljivosti.........................................................$

1.3. %emijs!i procesi u atmosferi..........................................................................................&

2. 'psorpcija U( )ra"e#ja........................................................................................................11

2.1. *ormira#je o)o#a..........................................................................................................12

2.2. Efe!ti !iseli+ !ia..........................................................................................................13

-a!lju"a!..................................................................................................................................14

iteratura..................................................................................................................................15

~ 2 ~


3/16

Uvod

Pla#eta )emlja je stati"#a pla#eta, sa povree#im epi)odama formira#ja pla#i#s!i+masiva i #epo)#atim u)ro"#icima ti+ procesa. /avreme#i !o#cepti i bura# te+#olo!i ra)voj

!oji je ostvare# to!om e)deseti+ godi#a ve!a, stimulisao je revolucio#ar#i ra)voj #au!e

o -emlji. -emlja ima veli!i di#ami"a# sistem, sa litosfer#im !o#ti#e#ta#im i o!ea#s!im

plo"ama, !oje se !o#ti#ual#o pomeraju sa !omple!s#om i di#ami"#om dubo!om

u#utra#jou, #je#om evide#t#om i#tera!cijom sa rotacijom -emlje, )ajed#o su odgovor#i i

)aslu#i )a #je#u stru!tur#u, progresiv#u evoluciju i stvara#je ideal#i+ ambije#tal#i+ uslova

)a ra)voj ivog sveta #a #joj. -emlja je !ao pla#eta )apo"ela svoj ivot u#a)ad #eto vie od

4,5 milijardi godi#a, !oje su prote!le u sporom, ali defi#itiv#o progresiv#om stvara#ju

ideal#i+ uslova )a ra)voj ivog orga#s!og sveta #a #joj. oli"i#a vode, #je#i oblici i

distribucja, ideal#i sastav atmosfere i !oli"i#a !iseo#i!a u #joj, poloaj -emlje u su#"evom

sistemu !oji uslovljava optimal#u !oli"i#u toplote, )atim prisustvo m#ogobroj#i+ prirod#i+

)atit#i+ barijera od tet#i+ !osmi"!i+ )ra"e#ja, reljef#i oblici !oji su stvorili savre# mi!ro i

ma!ro ambije#t u sve tri dime#)ije, !ao i m#ogobroj#i drugi prirod#i uslovi, )ajed#o su

re)ultirali savre#im ambije#tom )a #asta#a! i bura# ra)voj celo!up#og orga#s!og sveta #a

-emlji i pojavu samog "ove!a. ema ovog semi#ars!og rada je 6asta#a! atmosfere7 !oji

sadri obja#j#eje podele atmosfere po slojevima, podela prema temperaturi,

ele!troprovodljivosti i +emjs!im procesima !oji se odvijaju u #joj. a!o8e je i osvrt #a o)o#

!oji je posled#ji+ dece#ija otee# i dovodi do ugroava#ja )dravlja ljudi.

~ 3 ~


4/16

1 Evo!"#$ja a%&o'()r)

9 #asta#!u atmosfere pre milijardu godi#a malo se )#a, ali se pretpostavlja redosleddoga8aja !oji sledi. :a#a#ja atmosfera se po#e!ad od#osi #a -emlji#u ;treu atmosferu;

!ao bi se ra)li!ovao +emijs!i sastav od dva )#a"aj#o ra)li"ita pret+od#a sastava. Prvobita#

#asta#a! atmosfera se sastojao od vodo#i!a i +elijuma. dio!sida !oji je "uvao )emlju od sm)ava#ja.

(reme#om vode#a para se !o#de#)ovala stvarajui !iu i o!ea#e !oji su po"eli otapati

uglje#>dio!sid. 9!ea#i su asorbovali pribli#o 50? uglje# @dio!sida i jed#a od #ajra#iji+

ba!terija !oje su se pojavile bile su cija#oba!terije. *osli#i do!a)i govore da su te ba!terije

postojale pre pribli#o 3.3 milijardi godi#a i da su bile prvi evoluirajui fototrop#i orga#i)mi

!oji su proi)vodili !iseo#i!, pa se o#e smatraju odgovor#im )a prome#u -emlji#e atmosfere

i) a#o!si"#og u o!si"#o sta#je. a!o su cija#oba!terije bile prve !oje su )apo"ele fotosi#te)u

!iseo#i!a, mogle su prome#iti uglje#> dio!sid u !iseo#i!, pa su odigrale glav#u ulogu u

o!sige#aciji atmosfere. *otosi#teti)irajue bilj!e su evoluirale pa su i o#e po"ele sve vie

pretvarati uglje#>dio!sid u !iseo#i!. (ia! ug lj e# i!a je postao vreme#om )atvore# u

fos il#im gor iv ima , sedime#tima s te#a , !ao i ivo ti#js!im l juturama.

9sloba8a#jem !iseo#i!a i u) rea!ciju sa amo#ija!om stvorio se a)ot tj. o)o#s!i

sloj, !oji je titio ivot#e uslove od U( )ra!a i ova atmosfera je predstavljala

treu atmosferu7 A1. -emlja je di#ami"#a pla#eta i #je#a povi#a se me#ja dejstvom

broj#i+ atmosfers!i+ i geolo!i+ procesa, !ao to je ero)ija, #agomilava#je sedime#ata,

vul!a#i)am, te!to#i!a itd. /vi ovi procesi su a!tiv#i od samog formira#ja o!o pla#ete. 6a!o#

#asta#!a -emlje !ao pla#ete bilo je potreb#o o!o C00 milio#a godi#a )a stvara#je atmosfere

sa odgovarajuom meavi#om !iseo#i!a, vodo#i!a, uglje#i!a i a)ota,!oji su bili potreb#i )a

formira#je prvi+ obli!a ivota. 6au"#ici smatraju da je istovreme#im dejstvom toplot#e

e#ergije, svetlosti i radioa!tiv#i+ eleme#ata, uslovlje#o stvara#je !omple!s#i+ protei#a i

!iseli#a, i svi ti mole!uli su evoluirali i formirali prve obli!e ivota. 6a os#ovu prou"ava#ja

~ 4 ~

https://sh.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1ikhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Vodena_parahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Vodena_parahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Kisikhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Mno%C5%BEenjehttps://sh.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1ikhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Vodena_parahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Kisikhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Mno%C5%BEenje


5/16

ostata!a orga#i)ama, utvr8e#o je da se sastav atmosfere )#a"aj#o me#jao to!om )emlji#e

istorije.

S!$*a 1 /astav atmosfere A2

:a#as atmosfers!i omota" u obimu od &&.& ? "i#e samo tri +emijs!a eleme#ta i toD

a)ot C$,0$ ?F, !iseo#i! 20,&5 ?F i i#ert#i gas argo# 0,&3 ?F. Gelativ#o debeli sloj

atmosfere predstavlja )#a"aja# )atit#i sloj )a ivi svet, s ob)iriom da apsorbuje broj#a tet#a

)ra"e#ja, !ao i ma#je i vee "estice ra)#ovrs#og materijala i meteorita, !oji pod dejstvom

gravitacio#e sile -emlje bivaju privu"e#i i) o!ol#og osmosa.


6/16

11 +od)!a a%&o'()r) ,r)&a %)&,)ra%"r$

:o# :alto# jo u (1 !m )avis#o od geografs!e iri#eF sa stal#im ama#je#jem temperature do

>50H #a gor#joj gra#ici. roposfera predstavlja sloj !oji je #ajblii -emlji#oj povri#i.

9#a sadri o!o &0? u!up#e mase atmosfere i u #joj se #ala)i sva !oli"i#a gasova

atmosfere. (reme#s!e prili!e se ve)uju )a ovaj sloj, sob)irom da se u ovom sloju m#ala)i

#ajvea !oli"i#a vode#e pare, jer je vreme #a"i# tra#sformacije vode u va)du+u, ta!o da

be) vode #ema #i obla!a, !ie #i s#ega. a!o8e va#a !ara!teristi!a troposfere je da su

mole!uli gasova u #joj u stal#om !reta#ju, mole!uli va)du+a mogu da putuju sa vr+a

troposfere do povri#e -emlje i i#a)ad )a svega #e!oli!o da#a.

~ 6 ~


7/16

a!vo mea#je dovodi do stal#i+ prome#a vreme#a. 'vio#i !oji preleu i)#ad

ova!vog prostora "esto podleu ja!im turbule#cijama, pa )bog toga avio#i lete u

#ioj stratosferi !a!o bi i)begli ove ja!e turbule#cijeA4.

S!$*a . /lojevi u atmosferi ropopau)a je ta#a! sloj i)me8u troposfere i stratosfere, a deblji#a joj je od svega

#e!oli!o stoti#a metara do #e!oli!o !ilometara.U let#jim mesecima tripopau)a se #ala)i

#a veim , a to!om )ims!i+ meseci #a ma#jim visi#ama.

/tratosfera je sloj i)#ad troposfere i protee se o!o 50!m.9)o#s!i sloj se #ala)i u

stratosferi i o)o# apsorbuje solar#u radijaciju. o je stabila# sloj sa temperatur#om

i#ver)ijom i #je#a teperatura je sli"#a temperaturi #a povri#i -emlje.

9)o#osfera delom moe obu+vatiti i troposferu i tropopau)u t)v.troposfers!i o)o#F. 6ajveu !o#ce#traciju o)o# postie #a visi#ama i)me8u 20 i 35 !m. 9)o# upija o!o 4?

/u#"eve e#ergije !oja prola)i !ro) atmosferu, i to # aj v i e u u l t r al j ubi "as t om

de lu spe! t ra . U l t ra l jub i"a s to ) ra"e# je ima s#a#o b io lo!o delova#je

u"estvuje u stvara#ju vitami#a :, ubija ba!terije i sl.F. Povea#a !o#ce#tracija

U()ra"e#ja imala bi #egativ#e posledice #a ivot orga#i)ama. 6au"#ici misle da je ivot

#a-emlji bio mogu od tre#ut!a !ada je -emlja obavije#a o)o#s!im omota"em.

/tratopau)a je ta#a! prela)#i sloj od stratosfere prema me)osferi i u #joj se deavaju male

prome#e temperature sa visi#om.

~ 7 ~


8/16

Ie)osfera se prostire od stratosfere do o!o $0 !m visi#e i temperatura va)du+a u #joj

dostie #aj#iu vred#ost >&0oH. 9vde je va)du+ i)u)et#o prore8e# i o!o &&,&? mase

atmosfere se #ala)i ispod me)osfere. 9d#os a)ota i !iseo#i!a #a ovim visi#ama je s!oro

isti !ao #a #ivou mora. Ie)opau)a je sloj atmosfere i)me8u $0>&0 !m visi#e u !ome je temperatura va)du+a

postoja#a #a o!o >&0oH.

ermosfera je sloj va)du+a i)#ad me)osfere. :a#ju je temperatura va)du+a #a ovoj visi#i

o!o 2000oH, do! je #ou o!o 1000o H i !oleba#je ovi+ temperatura i)a)iva su#"evo

)ra"e#je.

ermopau)a je prela)#i sloj i)me8u termosfere i eg)osfere.

E)gosfera je spolj#i sloj atmosfere, !oji se #adove)uje #a termopau)u i gubi se u prostra#stvu svemira. emperatura va)du+a je i)u)et#o viso!a i dostie vred#osti i do

4000MH. 'tomi gasova su u sta#ju pla)me pla)ma je sta#je materije !ada je

o#a potpu#o jo#i)ira#aF i !reu se +aoti"#o. U eg)osferi su )aroblje#e "estice

va#)emaljs!og pore!la i#astavljaju se !reta ti u orbit i -emlje u#utar

-emlji#og mag#et#og poljaF. U eg)osferi se#ala)e i geostacio#ira#i meteorolo!i

sateliti do visi#e od 3000 !mFA /.

1. +od)!a a%&o'()r) ,r)&a )!)*%r$0oj ,rovod!j$vo'%$

'tmosferu je mogue podeliti prema ele!tri"#oj provodljivosti i o#a )avisi

od !o#ce#tracije jo#a i ele!tro#a. No#i)acija va)du+a posledica je /u#"evog

)ra"e#ja, a moe #astati i !ao posledica radioa!tiv#og )ra"e#ja i ele!tri"#og

pra#je#ja. No#osfera se sastoji od #e!oli!o slojeva :, E i *F, !oji imaju veli!u

pra!ti"#u va#ost s ob)irom da apsorbuju, refle!tuju i proputaju radio talase i od

ti+ svojstava )avisi efi!as#ost tele!omu#i!acija. : > sloj e##ellOjev slojF #ala)i

se i)me8u 0 !m i $0 !m visi#e. 9# #astaje )bog upija#ja /u#"evog

ultraljubi"astog )ra"e#ja pa je u ve)i sa time i)ra)iti d#ev#i +odD : > sloj slabi i

potpu#o #estaje pre!o #oi. : > sloj je slabiji od ostali+ slojeva jo#osfere. a!o o#

refle!tuje druge radio>talase, to uti"e #a "uj#ost radio sta#ica !oja je to!om da#a

oset#o slabija, a to!om #oi je )#at#o bolja jer : > sloja #ema )ato se #ou "uju i

#e!e udalje#e radio sta#ice !oje se to!om da#a #e mogu "utiF. U periodima poja"a#og /u#"evog )ra"e#ja usled poja"a#e a!tiv#osti #a

/u#cu /u#"eve pegeJ sva!i+ 11 godi#aF moe doi do potpu#og pre!ida pre#osa

~ 8 ~


9/16

emisija !oje emituju radio sta#ice #a sred#jim i !rat!im radio>talasimaA5. E > sloj

%eavOsideov slojF pojavljuje se #a visi#ama od &0 !m do 150 !m, a #astaje usled

upija#ja )ra"e#ja. 9# #estaje #ou, a refle!tuje radio>talase sa i)u)et!om U(

ultra!rat!ogF podru"ja. * > sloj 'ppleto#ov slojF #ala)i se #a visi#ama i)me8u

1$0 i 350 !m. 6astaje )bog upija#ja U( i )ra"e#ja. Prevladavaju !atjo#i

po)itiv#o #aele!trisa#i jo#iF, pa !ada je /u#"evo )ra"e#je i)ra)e#ije leti, da#juF

ra)dvaja se #a dva sloja, *1 s ma#jom i *2 sa veom !o#ce#tracijom !atjo#a. 6a

veli!im visi#ama, i)#ad 400 !m, !reta#ja #aele!trisa#i+ "estica postaju i)rae#o

#aglae#a, i to pod )#at#im uticajem -emlji#og mag#ets!og polja u smeru

mag#ets!i+ "esticaF. 12 -emlji#og radijusa prose"#a vred#ost -emlji#og radijusa je 3C1 !mF.

12 H)&$j'*$ ,ro#)'$ " a%&o'()r$

-emlji#a atmosfera predstavlja gas#i omota" a #je#o postoja#je omoguava sila

gravitacije -emlje. Predstavlja smeu gasova a #ji+ov sastav uglav#om )avisi od #admors!e

visi#e, s ob)irom da se #je#a gusti#a sma#juje sa povea#jem #admors!e visi#e. 'tmosfera

se sastoji od gasova sa s!oro stal#om !o#ce#tracijom i gasova sa prome#ljivom

!o#ce#tracijom. 'tmosfera sadri ra)li"ite "vrste i te"#e supsta#ce !ao to su aerosoli, !api

vode, !ristali leda, i "ija !o#ce#tracija moe )#a"aj#o da se me#ja. 9)o# je gas !oji se #ala)i

u atmosferi i ot!rive# je laboratorijs!im e!sperime#tom sredi#om 1 !m i)#ad povri#e

-emlje, a prostire se do o!o 50!m #admors!e visi#e. (ei#a o)o#a je u #iem sloju

stratosfere i to je sloj po)#at !ao o)o#s!i omota"7. Preostali o)o# je u troposferi. 6asta#a!

o)o#a u atmosferi ve)uje se )a viestepe#i +emijs!i proces pod uticajem su#"evi+ )ra!a.U

stratosferi ovaj proces po"i#je s mole!ulom !iseo#i!a 92F !oji ra)bijaju su#"eve

ultraviolet#e )ra!e.

~ 9 ~


10/16

U prirodi stratosfers!i o)o# #astaje to!om +emijs!e rea!cije i u prvom !ora!u

su#"eve )ra!e ra)bijaju mole!ul !iseo#i!a !a!o bi #a taj #a"i# se proi)vela dva atoma

!iseo#i!a 29F.

S!$*a 2 6asta#a! stratosfers!og o)o#a

U drugom !ora!u ovog procesa

sva!i atom se spaja sa jed#im mole!ulom

!iseo#i!a i ta!o formiraju mole!ul

a)ota93F i ovaj +emijs!i proces se odvija

#epre!id#o gde god ima su#"evi+ )ra!a u

stratosferi. Proi)vod#ja o)o#a je urav#otee#a sa

#jegovim u#itava#jem u +emijs!im rea!cijama

i #a #jega #epre!id#o deluje iro! spe!tar prirod#i+ +emi!alija !ao i o#i+ !oje su

proi)vede#e od "ove!a. U sva!oj od rea!cija i)gubi se po jeda# mole!ul a)ota, a #asta#e

mole!ul drugog +emijs!og jedi#je#ja, ali o#i !oji #aj"ee u#itavaju o)o# su gasovi !oji

sadre +lor i bromA. 9)o# #astaje to!om +emijs!og procesa u bli)i#i povri#e -emlje, u

!oji su u!lju"e#i prirod#i gasovi i gasovi #astali i) i)vora )aga8e#ja. U proces #astaja#ja

o)o#a su, u!lju"e#i ugljovodo#ici i a)ot o!sid, !ao i su#"eve )ra!e. Prili!om sagoreva#je

fosil#i+ goriva stvara se primar#i i)vor )aga8e#ja i #astaja#ja troposfers!og o)o#a. /tvara#je

o)o#a #a povri#i -emlje #ema )#at#og dopri#osa u stvara#ju obil#ije !oli"i#e stratosfers!og

o)o#a. oli"i#a pri)em#og o)o#a je suvie mala )a pore8e#je, do! dola)a! pri)em#og )ra!a

u stratosferu, #ije dovolj#o efi!asa#. ao i u stratosferi, troposfers!i o)o# biva u#ite# u

prirod#im +emijs!im rea!cijama, !ao i u rea!cijama u !ojeima u"estvuju +emi!alije !oje je

proi)veo "ove!. 9vaj o)o# moe biti u#ite#, !ada stupi u rea!ciju sa ra)#im povri#s!im

sredstvima, !ao to su )emljite i bilj!e. ')of, !iseo#i! i argo# ci#e &&.&? stal#i+ gasova AC,

i #ji+ovi od#osi su stal#i do visi#e od 0 !m. Uglje#>dio!sid

mo)e da se smatra postoja#im,ali lo!al#o #jegova !o#ce#tracija mo)e da se me#ja sagoreva#jem goriva, apsorpcijom ili

emisijom H92F. o#ce#tracija vode#e pare moe )#a"aj#o da se me#ja.Ga)#i gasovi

rasejavaju /u#"evo )ra"e#je ta!o da je o#o pri tome polari)ova#o.

~ 10 ~


11/16

. A,'or,#$ja UV 3ra0)ja

Pri prolas!u !ro) atmosferu U( )race#je se apsorbuje ta!o da do povrsi#e -emlje

dopire )race#je potpu#o drugaciji+ !ara!teristi!a od )race#ja !oje dopire do gor#je gra#ice

atmosfere A$. U atmosferi su#"evo )ra"e#je apsorbuju pre svega 9, 92, 93, H92, %29,602,

i 6, mada daju dopri#os i gasovi !oji su veoma malo prisut#i u atmosferi !ao 69, 629, H9 i

H%4 A4. Prela)i i)me8u vibracio#i+ i rotacio#i+ #ivoa odgovaraju #iim e#ergijama i u

pri#cipu lee u


12/16

.1 For&$raj) o3oa

Poseba# )#a"aj u stratosferi je rea!cija u !ojoj u"estvuju ra)li"iti oblici !iseo#i!a jer

o#i odre8uju sadraj o)o#a u stratosferi. Proces formira#ja o)o#a je e#doterma# proces, to

)#a"i da )a+teva ulaga#je e#ergije.9#a!o !a!o je Repme# objas#io 1&30 godi#e obja#je#je#asta#!a o)o#a je sledeeD

9s#ov#i proces formira#ja o)o#a je sudar tri mole!ula, gde je br)i#a ove rea!cije 12

;i; )a 9, ;2; )a 92F

9 S 92 SI → 93 S I

U !ojoj I predstavlja bilo !oji 3 atom ili mole!ul !oji je #eop+oda# )a ispu#je#je

)a!o#a odra#ja impulsa i e#ergije. Prili!om ove rea!cije potreba# je atoms!i !iseo#i!, !oji

#astaje disocijacijom mole!ula !iseo#i!a pod dejstvom !va#ta /u#"evog )ra"e#ja i) U(oblasti, ili pa! sudarom mole!ula !iseo#i!a sa slobod#im "esticama, !oje imaju dovolj#u

!i#eti"!u e#ergiju. ada se mole!uli !iseo#i!a usled sudara sa ele!tro#ima ili drugim

#aele!trisa#im "esticama ra)gra8uju #a dva atoms!a !iseo#i!aD br)i#u ove rea!cije

!ara!terie !o#sta#ta N2D

92 S +v T 242 #m F → 9S9

9)o#s!u rea!ciju sjedi#java#ja atoms!og i mole!ular#og !iseo#i!a !ara!terie

specifi"a# miris belog lu!a i usled ove rea!cije foto#i U(>H dela spe!tra se apsorbuju i #aovaj #a"i# o)o# igra )#a"aj#u ulogu u apsorpciji U( )ra"e#ja. o#sta#ta 13 ima sledeu

rea!ciju 9 S 03 → 2 92,, i o)o# se raspada u procesu fotodisocijacije i formira atoms!i

!iseo#i!, to se !ara!terie !o#sta#tom N3D

93 S +v → 92 S 9

'tomi !iseo#i!a #astaju u prve dve rea!cije i po#ovo mogu da u"estvuju u troj#im

sudarima i !o#sta#ta rea!cije je 11D9 S 9 S I → 92 S I

9pisa# ci!lus bi se deavao u atmosferi, !ada #e bi bili prisut#i ra)li"iti !atali)atori

procesa, !oji se #ala)e u atmosferi usled atropoge#e a!tiv#osti. Umesto #avede#e rea!cijeD

9 S 03 → 2 92 odvijaju se rea!cije tipaD

S 93 → 9 S92

9 S 9 → S 92

~ 12 ~


13/16

u ovom slu"aju moe da bude 9%, 69, atoms!i +lor i brom. 9#o sto je #ajva#ije,

!ao !raj#ji produ!t ti+ rea!cija je po#ovo slobod#i radi!al !oji po#ovo u"estvuje u gor#jim

procesima !ao !atali)ator.Poseba# )#a"aj u atmosferi, ima o)o#, jer )adrava s!oro &&? U( )ra"e#ja #a

talas#im dui#ama ispod 320 #m !oje je pogub#o )a sav ivi svet. (ei#a stru"#ja!a smatra

da se ivot #a -emlji #ije #i ra)vio pre #asta#!a o)o#s!og slojaA4. Usled i)rae#e

rea!tiv#osti o)o# #a -emlji je i)u)et#o teta#, pa #jegovim udisa#jem se ostavljaju o)bilj#e

posledice po )dravlje "ove!a [5 ] .

.. E()*%$ *$')!$4 *$5a

'tmosfera je !isela )bog H92, !oji se otapa i slabo disocira u vode#im !apljicamaDH92gF S %29→H92aVFH92aVF S %29→%SS %H93>

'tmosfers!i /92 dopri#osi !iselosti atmosfere , a moe imati prirod#i i a#tropoge#i

i)vorD

/92gF→/92aVF/92aVF S %29→%SS %/93>

Bit#o je spome#uti #astaja#je ja!i+ !iseli#a %2/94 i %693, !oje #astaju u rea!ciji

o!sidacije 69, /9W, i %2/, a #astale !iseli#e i)a)ivaju pojavu !iseli+ !ia.

~ 13 ~


14/16

S!$*a 6 isele !ie

Za*!j"0a*

'tmosfera je gasoviti omota" !oji se #ala)i o!o -emlje, a formira#a je pre m#ogo

milijardi godi#a. 9#a #as titi od /u#ca i sadri va)du+ !oji udiemo, a be) #e bi bilo ivota

#a -emlji. U #joj se odigrava m#ogo procesa !oji su od veli!og )#a"aja )a ivot #a -emlji.

-emlja predstavlja ogroma#, !omple!sa#, ali stabila# i +armo#i)ova# sistem, a to!om samo

#e!oli!o )ad#ji+ dece#ija, "ove!ov u"i#a! spaljiva#jem fosil#i+ goriva uglja, )em#og gasa i

#afteF !oji su stvara#i milio#ima godi#a, uslovljava ve )#a"aj#e i uo"ljive prome#e u

prirod#om ambije#tu. e o!ol#osti, !ao i tet#e posledice i#te#)iv#e i#dustrijs!e a!tiv#osti,

u#itava#je ogrom#i+ ums!i+ povri#a, emisija tet#i+ gasova u atmosferu i broj#i drugi

efe!ti "ove!ove delat#osti, ve se )abri#javajue ma#ifestuju u vidu #epovolj#i+ global#i+

e!olo!i+ procesa, !ao to su global#o )agreva#je atmosfere, toplje#je lede#i+ !apa #a

polovima, pojavu !iseli+ !ia, u"estale pojave e!strem#i+ meteorolo!i+ pojava, otee#je

o)o#s!og omota"a itd. U blis!oj budu#osti ova!ve pojave mogu )#a"aj#o ugro)iti ivot#u

sredi#u i imati dramati"#e posedice po "itav i ivi svet #a #aoj pla#eti, u!lju"ujui i

~ 14 ~


15/16

eg)iste#ciju samog "ove!a. Usled veli!og )aga8e#ja atmosfere dovelo je do traj#i+ posledica

po ljude i ivi svet #a -emlji. I#oge teorije i global#i samiti su odrava#i !a!o bi se podigla

svest o o"uva#ju pla#eta -emlje.

~ 15 ~


16/16

L$%)ra%"ra

1. (ei)er i# B. *. Qi#dleO ed.FD ;+e EarlO %istorO of t+e Eart+;, No+# QileOa#d /o#s, o#do#, p. 5&., 1&C.2. XXX.+eliW.c+em.bg.ac.rsLgr)eticLpredava#ja.3. Klavatovi, B., 9s#ovi geo#au!a,Beograd,2005, str.1.4. /. Ga#"i, . '#8el!ovi7 '#aliti"!a +emija ivot#e sredi#e, Prirod#o>

matemati"!i fa!ultet, 6i 2010F.5. Nova# Yu!ovi, %emija atmosfere, Gudars!i fa!ultet, Beograd, 2001.. Xe#tO Zuestio#s '#d '#sXers 'bout +e 9)o#e aOerD 200 Update,

/arajevo, 200$.C. :ar!o aporD Predava#ja #a predmetu -race#je u atmosferi ( semestar,

grupa *i)i!a, Ieteorologija i modelira#je )ivot#e sredi#eF.$. -ora# Iijatovic i /ele#a Krujic, Ultraljubicasto )race#je /u#ca i

mo#itori#g, /impo)ijum )a #astav#i!e fi)i!e, (r#jac!a Ba#ja, 2001.

~ 16 ~

Documents

Nastanak atmosfer1