S obzirom na činjenicu da se krajem dvadestog i početkom dvadeset prvog veka engleski jezik uspostavio kao lingua franca modernog sveta u mnogim zemljama danas preovlađuje trend da deca počnu sa usvajanjem engleskog jezika u što mlađem uzrastu. Iako metodičari, pedagozi i psiholozi još uvek nisu došli do jedinstvenog odgovora na pitanje koje bi bilo optimalno uzrasno doba za početak učenja stranog jezika, činjenica je da potražnja za nastavnicima engleskog jezika na mlađem uzrastu raste, ne samo u privatnim vrtićima već i državnim ustanovama.

Osnovni problem sa kojim se dana srećemo jeste kako obezbediti adekvatno nastavno osoblje. Vaspitači koji rade sa decom uglavnom ne poseduju dovoljno znanje engleskog jezika, dok većina nastavnika engleskog jezika koji su obučeni za rad sa tinejdžerima ili odraslima nije dovoljno upoznata sa metodikom rada sa ovom uzrasnom grupom.

Deca na ovom uzrastu još uvek ne znaju da čitaju i pišu i stoga zahtevaju poseban način rada. Naglasak bi takođe trebalo da bude na ukupnom razvoju deteta, ne samo u poznavanju jezičkih kategorija, što bi se u ovom slučaju moglo shvatiti kao dodatna prednost.

Govor je osnovno sredstvo za uspostavljanje komunikacije, samoizražavanja i razvoja. Stimulisanje i podržavanje svih oblika govornog stvaralaštva utiče na razvijanje odnosa i izgrađivanje saznanja o drugima. Govor je socijalna kategorija i najbolje se uči upotrebom, tj. komuniciranjem. Prilkom razmatranja mogućnosti usvajanja stranog jezika u ranom uzrastu neohodno je uzeti obzir da je komunikacija ključni deo procesa učenja. Kada je reč o usvajanju stranog jezika u vrtiću treba organizovati specifične aktivnosti koje se realizuju posebno ili u kombinaciji s drugim tipovima aktivnosti. Ovim aktivnostima podstiče se komunikativna, obaveštajna, informativna i simbolička funkcija govora.

Pored osnovnih fizičkih potreba deca imaju i potrebe koje su ključne za njihov mentalni i emocionalni razvoj - potrebu za ljubavlju i nežnošću, potrebu da se osećaju sigurno i bezbedno i potrebu da komuniciraju sa drugima. Govor je osnovno sredstvo za uspostavljanje komunikacije, samoizražavanja i razvoja. Jedan od najvažnijih ciljeva u radu sa decom je prevođenje deteta sa situacionog (implicitan) govor na govor prilagođen sagovorniku (eksplicitan govor). Veoma je važno da dete u ovom periodu razvije sopstvene mogućnosti izražavanja i komuniciranja, tj da bude u stanju da izrazi svoje želje i potrebe raznovrsnom upotrebom govora, da uspostavi kontakt sa drugima, obrazloži svoje postupke i ideje i upravlja sopstvenim ponašanjem.

Govor se ne može usvajati i razvijati bez aktivne jezičke prakse. Svakodnevni boravak deteta u vrtiću treba koristiti za aktiviranje njegovog govora. Najpogodnije za to su životno-praktične situacije u kojima je dete u aktivnoj komunikaciji i interakciji sa drugom decom i odraslima, što je od posebnog značaja da dete spontano ovlada govorom. Govor je socijalna kategorija i najbolje se uči upotrebom, tj. komuniciranjem. Dete je socijalno biće i kao takvo govor razvija u aktivnoj komunikaciji i interakciji i pri tome koristi razna verbalna i neverbalna sredstva.

Stimulisanje i podržavanje svih oblika govornog stvaralaštva treba da utiče na razvijanje odnosa i izgrađivanje saznanja o drugima. Potrebno je, stoga, insisirati da dete prilikom uspostavljanja odnosa sa drugima koristi raznovrsne oblike komunikacije. Veoma je važno koristiti igru za bogaćenje govorne komunikativnosti, potencirati traženje objašnjenja i tumačenja, ali i podsticati decu da neguju sposobnost da saslušaju sagovornika.

Proces usvajanja stranog jezika bi stoga trebalo da ume u obzir da je komunikacija ključni deo procesa učenja. Kada je reč o usvajanju stranog jezika u vrtiću treba organizovati specifične aktivnosti koje se realizuju posebno ili u kombinaciji s drugim tipovima aktivnost. Ovim aktivnostima podstiče se komunikativna, obaveštajna, informativna i simbolička funkcija govora. Potrebno je koristiti svakodnevne životno-praktične situacije kao prirodni okvir za razvoj komunikacije, a realizacija planiranih aktivnosti treba da bude sastavni deo ostalih aktivnosti.

Uloga vaspitača je da: obezbedi prijatnu podsticajnu atmosferu u kojoj deca

rado komuniciraju, posmatra, prati, upoređuje i tumači reakcije dece podstiče decu time što postavlja pitanja i usmerava ih utvrdi stepen komunikacijskih sposobnosti dece i u

skladu sa njima planira grupne i indivudalne aktivnosti bira sadržajna sredstva koja su bliska deci i njihovim

interesovanjima i mogućnostima uvažava individualne govorne mogućnosti svakog

deteta i ima razumevanja za razvojne teškoće na putu ovladavanja govorom

posebno bude strpljiv u radu sa decom koja zaostaju u govornom razvoju.

Ciljevi nastave engleskog jezika u predškolskom periodu su:

zainteresovati decu za učenje stranog jezika kroz igru i zabavu;

razvijati sposobnost pamćenja i kreativnosti kod djece;

usvajanje fonetskog sistema engleskog jezika i ovladavanje veštinom artikulisanja engleskih glasova;

upoznavanje sa engleskom poezijom za decustvaranje osnove za dalje izučavanje jezika

Deca predškolskog uzrasta (4-6 godina) pokazuju izuzetno interesovanje i sposobnost usvajanja stranog jezika. Na ovom uzrastu ona razvijaju svoj maternji jezik, oponašajući govor iz svog neposrednog okruženja. Taj urođeni mehanizam za usvajanje maternjeg jezika treba aktivirati i u procesu usvajanja stranog jezika tako što ćete decu animirati da u tom procesu učestvuju aktivno i kreativno. Zabava, pesma, igra, pokret predstavljaju načine da se podstakne interesovanje dece na ovom uzrastu za učenje stranog jezika. Pri tome se moraju imati u vidu njihove psihofizičke sposobnosti i naklonosti.

Kada je reč o učenju stranog jezika deca mlađeg uzrasta se razlikuju od odraslih jer imaju mnogo fizičke energije i osećaju potrebu da budu fizički aktivna. Deca imaju čitav niz emotivnih potreba, lako je pobuditi im osećanja, sporije uče i brže zaboravljaju, usmerena su ka zadovoljenju sopstvenih potreba, brzo im postaje dosadno, ali sa druge strane mogu iznenađujuće dugo da ostanu koncentrisani ako su za nešto zainteresovani. Ono što vaspitač mora imati u vidu je i činjenica da uzrasno doba ne mora uvek da odgovara razvojnom. Neka deca su već upoznata sa engleskim jezikom, dok su druga apsolutni početnici. Roditeljska podrška je takođe ključan faktor u učenju dece. Uz podršku roditelja deca mogu da pokažu zavidnu koncentraciju i sposobnost pamćenja kada je reč o pesmicama, brojalicama, pričama, kompjuterskim igricama itd.

Vaspitač pre svega treba da pomogne detetu da se prilagodi radu u učionici. Deci je potrebno vreme da se naviknu na činjenicu da rade u grupi i komuniciraju sa drugom decom. U prvih nekoliko dana morate im jasno staviti do znanja šta očekujete od njih. Veoma je važno je da budete pozitivni, da ih ohrabrite, a ne da ih kritikujete. Potrebno je da vodite računa najpre o tome kako se deca ponašaju, šta im se sviđa, šta žele da urade sa jezikom koji su usvojili, kako razmišljaju, šta možete od njih da očekujete.

Deca pokazuju skolonost da prikupljaju informacije koje odraslima mogu delovati sasvim nevažno, ali su za njih od ogromne važnosti. Mnoge stvari koje vam deca kažu možete da iskoristite kao polaznu tačku u radu na proširenju njihovog rečnika, da otkrijete šta je ono što ih zanima i probudite njihovo interesovanje. Ono što dete kaže može biti važan pokazatelj toga kako se dete oseća u vrtiću ili kod kuće. Pristup zasnovan na potrebama deteta nastoji da dete postavi na prvo mesto prilikom izrade nastavnog plana i programa.

Ako želimo da proces učenja bude usmeren prema ličnosti deteta, moramo poznavati fizičke, emocionalne i obrazovne karakteristike svakog deteta. Potrebno je da planiramo aktivnosti zasnovane na detetovom ličnom iskustvu, uključujući iskustvo iz knjiga, filmova, video igrica.

Od velikog je značaja da dete spontano priča o svojim doživljajima i dešavanjima u vrtiću i van njega, razgovara sa vaspitačem o tome šta ga interesuje i iznosi svoja mišljenja, započinje razgovor na nove teme, dogovara o toku igre, samo postavlja pitanja o svakodnevnim situacijama u komunikaciji sa odraslima i decom.

Šta je to što decu zanima? Oni sami! Deca vole da pričaju o stvarima kao što su omiljene igračke, hrana, garderoba koju nose, ili šta imaju u torbi. Potrebno je stoga da se koncentrišete na konkretne objekte koji ih okružuju, koje mogu videti i dodirnuti. Deca su zainteresovana za svoju porodicu i prijatelje. Vole da pričaju o braći i sestrama, (o bebama naročito) rođacima, roditeljima, tetkama i tečama, bakama i dedama. Potrebno je stoga da se fokusiramo na poznato okruženje i likove koji mu pripadaju. Deca vole da pričaju o svakodnevnoj rutini, ustajanju, dolasku u vrtić, doručku, užini, igri, kupovini, odlasku u park, putovanjima, iznenađenjima, rođendanima, godišnjim odmorima, praznicima itd.

Shodno tome, nastava engleskog jezika u ovom periodu bi trebalo da obuhvati osnovne jezičke pojmove vezane za sopstvenu ličnost i likove i događaje iz poznatog okruženja. Deca u ovom periodu mogu da imenuju članove svoje porodice, predmete, životinje, stvari i prostorije u kući, boje, delove tela, godišnja doba, izražavaju prostorne odnose (u, na,ispod, iza),izražavaju dopadanje i nedopadanje i učestvuju u dramatizacijama, igrovnim aktivnostima i dijalogu sa vaspitačem ili drugim detetom.

Deca u velikoj meri reaguju na okruženje u kome se nalaze, te je stoga potrebno da ih što više stimulišemo vizuelno i slušno i stvorimo pozitivnu radnu atmosferu. Sve što se uči treba demonstrirati konkretnim situacijama i ilustrovati predmetima, slikama, posterima, slikovnicama, lutkama, gestovima, pevanjem, mimikom, igrama, glumom. Veoma je važno uvek obnoviti prethodno gradivo pre prezentiranja novog. Izgovor nastavnika/ce je takođe važan, a neophodna je i upotreba snimljenog materijala. Nakon slušanja nastavnik/ca motiviše decu na izgovor – horski i individualno.

Prepoznavanje i usvajanje reči najefikasnije je kroz igrovne aktivnosti i dijaloge. Poželjno je smenjivati aktivnosti na svakih pet do sedam minuta da ne bi došlo do gubljenja interesovanja. Uloga lutaka u simuliranju komunikativnih situacija je od izuzetnog značaja. Lutke razgovaraju međusobno i sa decom i mogu se koristiti i u prezentaciji novih reči i struktura, pri postavljanju pitanja, u dijalozima.

Veoma je važno organizovati aktivnosti u kojima su verbalne aktivnosti povezane sa motoričkim. Učenje pesme ili recitacije je mnogo jednostavnije uz pokret koji deci približava značenje pojedinih reči u pesmi. Gestikulacija i pokret su od velikog značaja kada je upitanju rad sa malom decom, jer se oni u znatnoj meri oslanjaju na govor tela i izraze lica. Možete stoga uputstva, priče, pesmice propratiti slikama, mimikom, pantomimom, da biste objasnili značenje. Deca takođe veoma brzo usvajaju glasove kojih nema u maternjem jeziki i imitiraju inttonaciju onoga što čuju.

Korelacija između jezičkih, logičko-matematičkih, socijalnih, fizičkih aktivnosti kao i aktivnosti upoznavanja i ovladavanja okolinom je od velikog značaja. Na ovaj način deca ne samo da vremenom stiču sposobnost da razumeju pitanja, tekst pesmice, izvršavaju kratka uputstva, već i da verbalno i neverbalno reaguju u komunikativnim situacijama.

Literatura:Gower, Roger and Diana Fillips, Teaching

Practice, Oxford, Macmillan Education, 2006. Moon, Jayne, Children Learning English, Oxford,

Macmillan Education, 2006.Phillips, S., Drama with Children, Oxford, Oxford

university Press 2006.Reilly Vanessa and Sheila M. Ward, Very Young

Learners, Oxford, Oxford University Press, 1997.Scrivener, Jim, Learning Teaching, Oxford,

Macmillan Education, 2005.Wright, A., Creating Stories with Children,

Oxford, Oxford university Press 2002