NASTAVA PUTEM OTKRI]A

Znawe je tek onda znawe kada je ste~eno naporom vlastite misli, a ne pam}ewem.

Tolstoj

NASTAVA PUTEM OTKRI]A

Pojam i su{tina nastave putem otkri}a

Teorijske osnove nastave putem otkriv}a

Receptivno u~ewe i u~ewe putem otkri}a

Vrste u~ewa otkrivawem

Faze u u~ewu otkrivawem

Struktura ~asa

Mogu}nost primene nastave putem otkri}a

Aktivnosti nastavnika i u~enika u nastavi putem otkri}a

Znz~aj nastave putem otkri}a

Primer primene

[ematski prikaz nastave putem otkri}a

Pojam i su{tina nastave putem otkri}a

Od tri tipa nastave: predava~kog, obja{wiva~kog i istra`iva~kog – op{tem razvoju u~enika najvi{e odgovara istra`iva~ka nastava. Savremena didaktika se zala`e za ovaj tip nastave jer on pozitivno uti~e na mentalni razvoj u~enika.

U~ewe otkrivawem je jedan oblik istra`iva~ke nastave. To je heuristi~ki model u~ewa (gr~. eurisko: na|en, prona|en;heureskein: nalaziti, otkrivati, pronalaziti) i predstavqa zna~ajnu inovaciju nastave, oblik aktivnog u~ewa. U~enik ne dobija znawa u gotovom, finalnom obliku, nego ga sam otkriva u toku izrade zadatama.

Naziv heuristi~ka nastava poti~e od Arhimedovog poklika – heureka na osnovu kojeg je u pro{losti formirana posebna nau~na disciplina –heuristika. Metodolo{ka postavka heuristike podstakla didakti~are da stvore jedan novi didakti~ki system-heuristi~ku nastavu – nastavu putem otkri}a.

Nastava putem otkriva}a predstavqa jo{ jednu reakciju na tradicionalnu nastavu u kojoj je u~enik bio pasivni primalac gotovih znawa i u kojoj se od u~enika tra`ilo da savlada obiman ~iweni~ki material, a nije se vodilo ra~una o wegovoj primeni.

Zastupnici ove nastave isti~u da obrazovnu va`nost imaju samo oni sadr`aji koje u~enici potpuno razumeju, dok ono {to u~enci ne razumeju, {to nije u{lo u wihovu svest nema nikakvu vrednost. U nastavi putem otkri}a nastavnik misaono vodi u~enika da shvati obra|ene sadr`aje, u~enike u toku nastavnog procesa od po~etka do kraja sigurnim putem vodi nastavnik. Rezultat tog vo|ewa je sticawe ta~nog i jasnog misaonog uvida u strukturu sadr`aja. U~enici shvataju raznovrsnr veze i odnose izme|u uzroka i posledice, dela i celine, konkretnog i apstraktnog i dr.

Nastava putem otkriv}a odnosi se na ona u~ewa koja po~ivaju na samostalnom induktivnom dola`ewu do saznawa. To je put saznavawa od pojedina~nog ka op{tem, to jeste kre}e se od pojedina~nih slu~ajeva pa se izvodi op{ti zakqu~ak. U ovoj nastavi kod u~enika dolaze do izra`aja brojne misaone operacije: analiza, sinteza, indukcija, dedukcija, apstrakcija, konkretizacija, komparacija, generalizacija, analogija, klasifikacija i dr. Naj~istiji vid nastave putem otkrivawa jeste u~ewe u vidu eksperimenta (ogleda), tj.re{avawe nekog problema samostalnim zami{qawem i izvo|ewem ogleda.U~enici putem eksperimenta otkrivaju istine koje su ve} poznate u nauci. Za u~enike to jeste otkri}e jer oni rekonstrui{u put dolaska do otkri}a koji je nauka ve} prona{la.

Teorijske osnove nastave putem otkri}a

Nastava putem otkriva}a svoju teorijsku podlogu nalazi u kognitivnoj teoriji Xeroma Brunera.

Prema Bruneru u~enik sam treba da konstrui{e znawa, odnosno da bude aktivan u~esnik, a ne da znawa dobija u gotovom obliku. Pojedinac treba sam da otkriva veze i odnose o svetu koji ga okru`uje, sli~nosti i razlike predmetima i pojavama i da na osnovu toga postavqa hijerarhiju.Brunerova teorija nastave i u~ewa poznata je i kao konstruktivisti~ka zbog wegove postavke da u~enik - pojedinac sam konstrui{e znawa.

Bruner isti~e da svrha u~ewa nije samo pam}ewe ~iwenica ve} klasifikacija u odre|ene logi~ke celine, a da bi u~enik mogao da klasifikuje mora da razume strukturu gradiva odre|enog predmeta, da

odvoji bitno od nebitnog. Ako u~enik tako u~i wegovo znawe }e biti funkcionalno, upotrebqivo.

Bruner tra`i da gradivo odgovara mogu}nostima u~eni~kog saznawa. Gradivo treba da bude slo`eno u strukture koje u~enik mo`e da shvati, a strukture se dele u sekvence koje u~enici savla|uju jednu po jednu.

Preimu}stvo u~ewa putem otkrivawa je u tome {to olak{ava transfer i pam}ewe.

Predstavnici kognitivnih teorija, me|u koje spada i Bruner, isticali su veliki zna~aj prethodnih znawa i ve{tina za uspeh u u~ewu. Oni se zala`u za uvid u na~in usvajawa informacija iz okru`ewa, u organizovawe i tma~ewe tih podatka, informacija.

Receptivno u~ewe i u~ewe putem otkri}a

Me|u teoreti~arima postoji nedoumica koje je u~ewe boqe – receptivno za koje se zalagao Ousbek ili u~ewe putem otkrivawa koje zastupa Bruner.

Receptivno je ono u~ewe u kojem onaj ko u~i usvaja, prima neka znawa u gotovom obliku. Dakle onaj ko u~i ne dolazi samostalno do znawa, informacija, ne otkiva ih, nego ih dobija u finalnom obliku

Nasuprot receptivnog u~ewa,stoji u~ewe otkrivawem u kome onaj ko u~i samostalno dolazi do saznawa I te`i{te nije na sticawu odre}ene sume znawa ve} na sticawu umewa (navika, ve{tina, metoda, modela).

Receptivno i u~ewe putem otkrivawa su dva bazi~no razli`ita tipa u~ewa. Kod prvog je re~ o primawu gotovih znawa, prezentovanih verbalno koja treba usvojiti sa razumevawem i kasnije upotrebiti u drugim kontekstima. Kod u~ewa otkrivawem ono {to se u~I nije dato u gotovom obliku, u prvoj fazi ovog u~ewa pojedinac vr{i rearan`irawe postoje}ih podataka u nove kombinacije, da bi otkrio tra`ene relacije.

Ova dva tipa u~ewa imaju i razli~itu ulogu u intelektualnom razvoju u~enika.

I pored velikih razlika izme|u wih postoji i preklapawe:

-znawa koja smo stekli verbalnim receptivnim u~ewem koristimo u u~ewu otkrivawem ;

-znawa koja smo otkrili koristimo kada treba primeniti, pro{iriti, integrisati,proceniti znawa;

- i Bruner i Ousbek isti~u da shvatawe novog gradiva zavisi od koli~ine znawa kojom pojedinac ve} raspola`e.

Didakti~ari ne favorizuju ni jedan postupak jer svaki od wih ima i prednosti i slabosti. Izbor postupka zavisi od nastavne gra|e, nastavne situacije, strukture u~eni~kih odeqewa.

U~ewe otkrivawem nije pogodno za preno{ewe sadr`aja neke akademske discipline, ali je efikasno za dola`ewe do novih znawa.

Vrste u~ewa putem otkri}a

U~ewe otkrivawem mo`e biti:

1.otkrivaju}e vo|ewe2.samostalno otkrivawe Otkrivaju}e vo|ewe – ovaj vid u~ewa otkrivawem se naj~e{}e primewuje

i mo`e biti dvojak:

1) nastavnik izla`e principe ali ne ukazuje na re{ewe problema; 2)nastavnik ukazuje na re{ewe ali ne iznosi principe.

Samostalno otkrivawe je oblik u~ewa gde u~enici samostalno dolaze do potrebnog re{ewa - problema, zakona, definicije. Uloga nastavnika u ovom u~ewu je da obezbedi potrebne uslove za rad, ~iwenice, podatke, potreban material, a u~enici sami uo~avaju veze i odnose.

I kod jedne i kod druge vrste u~ewa, otkrivawu prethodi ve`bawe. U~enici prethodna znawa povezuju na nov na~in. Nastavnik u~enicima nudi primere, a oni samostalno formuli{u generalizuju pravila, zakone, definicije. Nastavnik usmeno ili pismeno postavqa pitawa, daje potrebne informacije, a u~enici na osnovu vlastitih iskustava i uz izvestan intelektualni napor dolaze do novih ~iwenica, zakqu~aka, zakona.

Faze u~ewa otkrivawem U~ewe otkrivawem prolazi kroz slede}e faze:

Prva faza- pa`qivo i kriti~ko ~itawe prezentovanog gradiva – u~enici detaqno prou~avaju materiajal koji su dobili s ciqem da uo~e problematiku;

Druga faza- sagledavawe podataka na nestrukturalan na~in - u ovoj fazi u~enici nastoje da ranija iskustva, ranija znawa pove`u na nov na~in i tako do|u do generalizacije, definicije, zakona;

Tre]a faza-fluentnost ideja – na osnovu prou~enih prezentovanih sadr`aja u~enik postavqa ve}i broj ideja – hipoteza i rasu|ivawem nastoji da do|e do rezultata koji proisti~e iz te hipoteze;

^etvrta faza- odluka o izboru postupka – otkrivawe osnovne misli koju daje prezentovan zadr`aj; u ovoj fazi u~enik dolazi do otkri}a;

Prilikom postavqawa zadatka treba voditi ra~una da wegova te`ina odgovara uzrastu u~enika i osposobqenosti u~enika za samostalan rad.

Artikulacija ~asa nastave putem otkrivawa

Nastava putem otkrivawa naro~ito je pogodna na ~asovima obrade nastavnih sadr`aja ali se uspe{no mo`e primewivati I na drugim tipovima ~asova.

Prema Radomiru Radovanovi}u ~as na kome se primwuje ovaj oblik nastave (nastava putem otkrivawa) prolazi kroz ~etiri faze.

1. Instruktivno – motivaciona faza:U ovoj fazi nastavnik nastoji da {to boqe motive{e u~enike da se maksimalno misaono anga`uju i prihvate radni zadatak.

2. Operativno-samoobrazovna faza: Ova faza zauzima glavni deo ~asa – u~enici samostalno u~e, ranije usvojena znawa povezuju na nov na~in I na taj na~in dolaze do otkri}a. Samostalno u~ewe mo`e se zasnivati na re{avawu zadataka koji su posebno pripremqeni (u obliku radnog materijala) ili re{avawu zadataka iz uxbenika. U oba slu~aja u~eniku se moraju dati detaqna uputstva.

3.Faza autokontrole – autoverifikacije

U ovoj fazi u~enici dobijaju povratnu informaciju. Posle svake obra|ene logi~ke celine, nastavnik saop{tava u~enicima odgovore, a oni sprovode samoocewivawe – utvr|uju koji su im odgovori ta~ni, vr{e korekciju i utvr|uju rezultate svog rada, o rezultatima u~ewa oni izve{tavaju nastavnika, daju mu povratnu informciju koja wemu slu`i kao osnova za daqi rad.

4.Verifikativno – aplikativna fazaU ovoj fazi vr{i se utvr|ivawe obra|enog gradiva i objektivno

proveravawe nau~enog. Objektivna provera mo`e biti sprovedena na svakom ~asu u vidu zadataka za petominutno ispitivawe. Objektivno proveravawe treba uvek izvr{iti posle obra|enih ve}ih tematskih celina. U ovoj fazi u~enicima se mogu zadati novi primeri da u~enici primenu znawa, mogu im se zadati zadaci koji zahtevaju prakti~nu primenu i doma}i zadaci.

Mogu}nost primene nastave putem otkrivawa

Nastava putem otkrivawa temeqi se na individualnom radu u~enika. Prema ispitivawima Radomira Radovanovi}a ovaj oblik u~ewa mo`e

se primewivati ve} u po~etnom opismewavawu u~enika. Ovakav pristup pru`a mogu}nost da se prevazi}u slabosti tradicionalne monografske metode u~ewa ~itawa i pisawa jer danas u{kolu dolaze u~enici sa sve ve}im znawima.Zbog toga je potrebno da sam taj proces bude zasnovan na aktivnostima koje obuhvataju prijem informacije, weno razumevawe i aktivno reagovawe – izvr{avawe odre|enog zadatka.

U po~etnoj nastavi matematike, kad god je to pogodno,treba po}i od radno - prakti~ne aktivnosti u~enika I motivisati u~enike da otkriju pojedine odlike matemati~kih pojmova. U~enike treba podsticati da samostalno, svojim re~ima, iskazuju razne definicije i postupke , a ne da mehani~ki u~e ono {to pi{e u uxbeniku. U problemskim tipovima zadataka iz matematike u~enici sami treba da otkriju kojim matemati~kim postupkom se ta klasa problema mo`e re{avati.

Ova vrsta nastave ima {iroku primenu:

- u svim prirodnim naukama gde se ~esto primewuju eksperimenti i u~enici otkrivaju nova znawa – naravno re~ je o ponovnom {kolskom otkrivawu istina koje su ve} poznate u nauci (na primer: u~enici izvode eksperiment da bi utvrdili od ~ega zavisi brzina kretawa –pu{taju razne kugle niz strum raven na razne na~ine);

-sakupqaju uzorke biqaka i `ivotiwa i poku{avaju da ih razvrstaju-u problemskim zadacima iz matematike u~enici sami treba da otkriju kojim matemati~kim postupkom se zadatak mo`e re{iti.Ova vrsta nastave ima {iroku primenu kada je potrebno primeniti ,

pro{iriti, integrisati i proceniti znawe i razumevawe odre|enih sadr`aja.Iz navedenih primera vidi se da se nastava putem otkrivawa mo`e

uspe{no primewivati: u materwem jeziku,matematici, biologiji, hemiji, fizici, geografiji i dr. nastavnim predmetima.

Aktivnosti nastavnika i u~enika u nastavi putem otkrivawa

Aktivnosti nastavnika:

Uloga nastavnika u nastavi putem otkrivawa je ista kao u problemskoj nastavi. Stepen nastavnikove intervencije u nastavi otkrivawem mo`e se kretati od davawa pune, jasne pomo}i do vrlo diskretnog vo|ewa nastavnog procesa gde on obezbe|uje samo potrebne instrumente za otkrivawe i podsti~e na maksimalno misaono anga`ovawe.

-Prilikom organizovawa nastave nastavnik mora voditi ra~una o prirodi osobe koja u~i (predispozicijama, stawu potreba, u~enikovom ovladano{}u specifi~nostima Iipotrebi za raznovrsim), prirodi znawa i prirodi saznajnog procesa.Prema karakteristikama u~enika utvr|uje odgovaraju}e pedago{ke postupke i principe nastavnog rada.

-Sistematski obezbe|uje povratnu informaciju i pravovremeno ispravqa u~eni~ke gre{ke.

-Daje jasna i odre|ena uputstva za va`bawe u toku nastave i prati razvoj i napredovawe u~enika.

-nastava putem otkrivawa podrazumeva solidno isvestrano pripremawe nastavnika

Aktivnosti u~enika

U~enik otkriva pravila, zakone, principe koji su mu bili ranije nepoznati; preuzima inicijativu za otkrivawe; planira re{ewa, samostalno prikupqa i analizira podatke, gradi sliku stvarnosti, uo~ava veze i odnose o

svetu koji ga okru`uje, sli~nost i razliku me|u predmetima i pojavama, uspostavqa hijerarhiju, strukturi{e informacije otkrivawem odnosa me|u pojavama principima; samostalno otkriva tehnike i metode re{avawa zadataka.

U~enici istra`uju, eksperimenti{u, razmi{qaju, sistematizuju informacije.

Zna~aj nastave putem otkrivawa

Ova nastava ima brojne pedago{ke, psiholo{ke i didakti~ke vrdnosti.

-U ovoj nastavi u~enici imaju poziciju subjekta, intelektualno su anga`ovani, samostalno sti~u znawa.

-Nastava putem otkrivawa neguje produktivni, stvarala~ki i istra`iva~ki rad.

-U~enici stalno dobijaju povratnu informaciju o uspe{nosti pa su dodatno motivisani za rad.

-Razvija produktivno stvarala~ko mi{qewe. -Kod ovog u~ewa u~enici ne u~e samo ~iwenice nego se u~e i tehnici

u~ewa. -U~enik samostalno traga, otkriva i dolazi do novih saznawa. - Brzo uo~ava prakti~nu primenu usvojenih znawa. - Ovaj oblik nastave razvija kod u~enika sposobnost deduktivnog i

induktivnog zakqu~ivawa. - Dovodi do razvoja brojnih misaonih operacija:analize, sinteze,

dedukcije, indukcije, apstrakcije konkretzacije, komparacije, generalizacije, analogije, klasifikacije i dr.

Slabosti ovog didakti~kog sistems su:

-te{ko je sve u~enike misaono voditi i dovesti do shvatawa, -neke u~enike nije ni potrebno voditi, -neposredna komunikacija nastavnika ograni~ena je na mawi broj u~enika, -dominacija pou~avawa nastavnika i vo|ewa u~enika ne doprinosi u velikoj meri osamostaqivawu u~enika;

Slabosti nastave putem otkriva}a mogu se otkloniti primenom i drugih didakti~ki sistema.

Primer nastavne jedinice

Nastavna jedinica: [kolska lektira “Stari Vujadin” narodna pesma

Tip ~asa: obrada

Ciqevi ~asa:1.Razumevawe i do`ivqavawe teksta sa motivima borbe za slobodu i `rtvovawe za weno ostvarewe2.Analiza kwi`evnog lika3.Boga}ewe re~nika4. Obnavqawe I produbqivawe zna~ewa kwi`evno-umetni~ki pojmova:narodna kwi`evnost, epska pesma, deseterac I dr.5. Razvijawe ve{tine saop{tavawa i komunicirawa I sposobnosti za saradwu.

Materijal: Tekst pesme za svakog u~enika Radni list sa pitawima za rad na tekstu Ilustracija “Hajduci” Re~nik narodnog jezika I tu|ica

Glavni koraci:1.Motivisawe u~enika za rad2.Izra`ajno ~itawe pesme3.Impresije o pesmi4. Samostalni rad u~enika na nastavnom listu5.Razgovor o rezultatima rada

1.Razgovor o hajducima i polo`aju na{eg naroda pod Turskom vla{}u. U~enici su ve} iz poznavawa dru{tva u~ili o Srbiji pod Turskom vla{]u.

2.Nastavnik izra`ajno ~ita tekst pesme “Stari Vujadin”, obezbediv{i uslove za aktivno slu{awe /poziva u~enike da se opuste i pa`qivo slu{aju, da se u`ive u ono {to ~uju;

3.Impresije o pro~itanom tekstu:Nastavnik poziva u~enike /wih 5-6 koji se jave/ da u jednoj re~enici ka`u da li im se pesma svi|a ili ne i za{to, da li im

se svi|a ono {to je uradio Stari Vujadin i za{to. Nastavnik daje mogu|nost da jo{ neko dete iska`e svoj do`ivqaj ukoliko uo~i da postoji potreba za to.4. Samostalan rad u~enika na nastavnim listi}ima: Svaki u~enik dobija tekst

pesme i nastavni list sa zadacima

STARI VUJADIN

\evojka je svoje o~i klela:“^arne o~i, da nebi gledale!Sve gledaste danas ne vi|este|e pro|o{e Turci Lijevqani,provedo{e iz gore hajduke,Vujadina sa oba sinana wima je ~udno odijelo:na onome starom Vujadinu, na wem biwi{ od suvoga zlata,u~em pa{e na divan izlaze;na Mili}u Vujadinovi}u,jo{ je na wem qep{e odijelo;Na Vuli}u, bratu Mili}evu,na glavi mu ~ekrli ~elenka,ba{ ~elenka od dvanaest pera,svako pero od po litru zlata.”Kad su bili bijelu Lijevnu,ugleda{e prokleto Lijevno|e u wemu bijeli se kula.Tad govori stari Vujadine:“O sinovi, moji sokolovi,Vidite li prokleto Lijevno|e u wemu bijeli se kula?Onde |e nas biti i mu~iti,prebijati i noge i ruke,i vaditi na{e o~i ~arne.O sinovi, moji sokolovi, ne budite srca udovi~ka,no budite srca juna~koga;ne odajte vi druga nijednoga,ne odajte vi jatake na{e

kod kojih smo zimu zimovali, zimovali, blago ostavqali;ne odajte kr~marice mladekod koji smo rujno vino pili, rujno vino pili u potaji.”Kad do|o{e u Lijevno ravno, metnu{e ih Turci u tavnicu;tavnova{e tri bijela dana, dok su Turci vije}’ vije}alikako }e ih biti i mu~iti.Kad pro|o{e tri bijela dana, izvedo{e starog Vujadina, Prebi{e mu i noge i ruke;kad stado{e o~i vadit ~arne,govore mu Turci Lijevqani:“ Kazuj, kujo , stari Vujadine,kazuj, kujo, dru`inu ostalu,i jatake kud ste dohodili,dohodili, zime zimovali,zimovali, blago ostavqali;kazuj, kujo, kr~marice mladekod koji smo rujno vino pili, rujno vino pili u potaji!”Al’ govori stari Vujadine: “Ne ludujte, Turci Lijevqani!Kad ne kazah za te hitre nogekojeno su kowma utjecale,i ne kazah za juna~ke rukekojeno su kopqa prelamalei na gole sabqe udarale,ja ne kazah za varqive o~ikoje su me na zlo navodilegledaju} sa najvi{e planine,gledaju} doqe na drumove,kud prolaze Turci i trgovci.”

NARODNA PESMA

U~enik________________________________ SAMOOCEWIVAWERazred I odeqewe_______________ Svega zadataka:______ Re{eno zadataka__________ Datum ___________________

Uputstvo za rad: pre pisawa odgovora na pitawa, prona|I odgovaraju}e podastke u pri~i.

ZADACI:

SADR@AJ PESME

1.Koje vreme opeva pesma “Stari Vujadin”?Pesma opeva vreme

2.Nabroj li~nosti o kojima se u pesmi govori.Pesnik govori o:

3,Kuda Turci odvode uhva}ene hajduke?Turci odvode uhva}ene hajduke u

4.Koga predstavqa Stari Vujadin i wegovi sinovi, a koga wihovi drugovi, jataci, devojke i mlada kr~marica?

Stari Vujadin i wegovi sinovi predstavqaju A drugovi, jataci, devojke i mlada kr~marica ________________________________________-

5.Narodni peva~ sinove starog Vujadina poredi sa sokolovima. Za{to?Zato {to su______________________________________________________________________________________________________

6.Razmislite objasnite za{to stari Vujadin hrabri svoje sinove. Navedi najmawe dva razloga?

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

7.Na kakve muke su stavqali starog Vujadina i wegove sinove?

Turci su______________________________________________________________________________________________

8. Kako se dr`ao stari Vujadin kada su mu prebijali noge i ruke i kada su po~eli da mu vade o~i?On je bio

9. Za{to o~i ostavqaju na kraju?Zato da bi stari Vujadin

OPIS LIKOVA

10.Kako su bili obu~eni hajduci iz ove pesme?Hajduci su bili obu~eni u

11..Koje osobine starog Vujadina otkrivamo iz wegove beside? Stari Vujadin je bio: _____________________________________________________________________________________________________ BOGA]EWE RE^NIKA

12.Kako si razumeo izraz “srca udovi~kog”? Zameni ga izrazom sli~nog zna~ewa.

______________________________________________________________________________________________________

13.Odredi zna~ewe re~i: biwi{_______________________

~ekrli ~elenka__________________________

14.Zapi{i prideve kojima narodni peva~ posti`e slikovitost opisa hajduka.

___o~i_____________________ruke_________________________noge_____________________________________

15.Prona|i u tekstu re~i koje pripadaju narodnom a nekwi`evnom jeziku.

___________________________________________________________________________________________________________

PORUKE PESME

16.Kako se u narodnoj pesmi “Stari Vujadin” potvrdla misao da je hajduk kadar sti}i i ute}i i na stra{nom mestu postpjati?

_____________________________________________________________________________________________________

17.Iska`i poruku ove narodne pesme. Seti se i neke narodne poslovice.

____________________________________________________________________________________________________

SAMOOCEWIVAWE

Kada u~iteq saop{ti odgovore, utvrdi koliko ima{ ta~nihodgovora ipored wih stavi znak plus. Ispravi gre{ke. Nau~i ta~ne odgovore.

1.vreme ropstva pod Turcima2. stari Vujadin, Mili} Vujadinovi}, Vuli}3. u Lijevno4. sve hajduke- qude koji su se borili protiv Turaka; sve jatake-

qude koji su pomagali hajducima5. zato {to su mladi 6. zato {to on zna {ta ih ~eka, na kakve }e ih muke stavqati7. prebili su im noge I ruke i vadili su im o~i 8. stari Vujadin je bio hrabar, ~ak im je pokazao i prkos kada

sum u vadili o~i9. da gleda kako mu~e sinove10. obu~eni su u lepa odela, sa dosta zlata11. hrabar, pravedan, pravdoqubiv, odan

12. ne budite kukavice, nemojte kukati, moliti13. biwi{ - {iroki ogrta~ ,~ekrli ~elenka-metalni ukras14. o~i ~arne, varqive; noge hitre; ruke jake;15. |evojka, vi|este, na wem qep{e,u~em,|e, metnu{e, tavnicu

dohodili, utjecali16. izdr`ali su muke na koje su ih Turci stavqali17. Na muci se poznaju junaci. Hajduk je kadar sti]i i ute]i i na

stra[nom mestu postojati.

Drugi primer nastavne jedinice

Nastavna jedinica: Osobine vode Razred : drugi

Ciq:-obrazovni: upoznavawe u~enika sa bitnim karakteristikama vode, agregatnim stawima pona{awem vode na temperaturim, oblik vode, na~in utvr|ivawa temperature vode;-funkcionalni: razvijawe sposobnosti analiti~kog posmatrawa na primerima izvo|ewa ogleda kojima se dokazuju osobine vode;-vaspitni: razvijawe istrajnosti I samostalnosti u radu;

Oblik rada: grupni

Nastavne metode: demonstracija ogleda, razgovor, diskusija;

Isticawe ciqa ~asa: Osobine vode

U ciqu motivacije u~enika, ~itam im pesmu VODA

VODA

Kad je na Zemqu voda stigla, I sve to radi, sve to slu`i.. Po~ela svuda da semota ^ovek od Vode u~I odavnoPrah I pepo na na noge digla I sve se kre}e I sve kru`iI najavila bi}e `ivota. I ni}ta nije vodoravno.

Od tada Zemqom Voda vlada vodom se hladi kad le vru}eReke, jezera, mora, bare, Kad je hladno-Voda greje..Ledena brda, sneg i iwe, Voda je spremna na nemogu}e,Oblak I magla u vidu pare.. a najva`nije- Voda se pije.

Iz pro~itane pesme vi ste saznali ne{to o void wenim osobinama, zna~zju I dr. vi }ete sada imati zadatak da izvedete neke oglede I da pomo}u wih odgovorite na slede}a pitawa:

1. Kakav oblik mo`e da ima voda?2. Kako se voda pona}a da temperature?3. U kakvom se stawu javqa voda?4. Kakav je odnos stawa vode I wene temperature?5. Kako nastaje vodena para? 6. Kako se pona{a led?7. Koje su bitne osobine vode?8. Koje koristi qudi imaju od vode

U~enici na po~etku ~asa dodijaju po jednu ~a{u sa ~istom vodom. Ka`em im da promiri{u vodu, da malo vode popiju. Pitam ih “Ima li voda boju?Ima li voda miris? Ima li voda ukus?”

Zajedno zakqu~ujemo da voda nema ni miris, ni ukus, ni boju.

Podela u~enika u grupe i zadavawe zadataka. Dok u~enici samostalno rade nastavnik ih obilazi I daje potrebne instrukcije, po potrebi postavqa im potpitawa kojima ih navodi da do|u do potrebnog zakqu~ka.

1.grupa

Zadatak: Kakav oblik ima voda?

Za izvo|ewe ovog eksperimenta koristi se voda I sudovi razli~itog oblika: {erpa bokal, vinska ~a{a, ~a{a za vodu, {oqica za kafu idr. U~enici u sve sudove sipaju vodu I posmatraju wen oblik. Pomeraju neki sud sa vodom. Sa sudom se pomera I voda, ali samo u tom sudu. Ranije je jedna tepsija sa vodom stavqena u zamrziva~. Voda u woj se pretvorila u led. Led su odvojili od tepsije. Imao je isti oblik kao I tepsija u kojoj se nalazio..

U~enici dolaze do zakqu~ka :

Voda nema stalan oblik. Ona mewa oblik u zavisnosti od suda u kojem se nalazi. U prirodi voda ima oblik zemqine povr{ine u kojoj se nalazi. Ako jet a povr{ina u vidu udubqewa, kao {to su bare, jezera ili mora, oblik vode }e biti oblik udubqewa, u kojem se nalazi. U rekama voda ima oblik korita kojim te~e. dakle voda mewa oblik u zavisnosti od oblika povr{ine u kojoj se nalazi.

2.grupa

Zadatak: Agregatna stawa vode?

Za ovaj ogled su potrebnan je sud sa vodom I re{o. U~enici sipaju u sud vodu i stavqaju je na zagrejan re{o i prate {ta se de{ava. Uo~avaju da se u po~etku , poput retkog dima , di`e vodena para. [to se vi{e pove]ava temperature vode, to je vodena para gu{}a. Kada voda prokqu~a, u~enici skidaju posudu sa vodom sa re{oa. Voda, kad se malo ohladi, stavqaju u hladwak. Nakon izvedenog ogleda u~enici dolaze do zakqu~ka:

Voda se nalazi ute~nom stawu,. To je voda koju pijemo, naj~e{}e voda bara, reka I jezera. Pod uticajem zagrevawa voda se pretvar u gasovito stawe- vodenu paru, a pod uticajem niskih temperature u ~vrsto stawe- led. I u prirodi se voda javqa u sva tri stawa: te~nom ~vrstom I gasovitom.

zale|ena voda zagrejani led se topi

3.grupa

Zadatak: Kako se voda pona{a na razli~itim temperaturama?

Za ovaj ogled su potrebna slede}a sredstva: termometar, led iz hladwaka, dve posuse ispuwene vodom. U~enici jednu posudu sa vodom zagrevaju , a drugu ne. Termometrom utvr|uju temperature vode koja nije zagrevana, zatim one koja je zagrevana I na kraju termometar polo`e na led. Merewem su utvrdili da termometar u prvoj posudi pokazuje temperature 20 stepeni, vodi koja se zagrevala 65 , a na ledu 0 stepeni. Temperature vode koja se zagrevala nije bila stalna. [to se voda vi[e grejala temperature, je bila sve ve}a. U~enici zapa`aju da kada je termometar pokazao temperature od 100 stepeni, voda je po~ela je prokqu~ala.

U ~enici na osnovu izvedenih ogleda zakqu~uju :

Voda ima razli~itu temperature. Temperature vode se pove}ava zagrevawem. Sa pove}avawem temperature voda se isparava I prelazi u gasovito stawe, na temperature 0 stepeni voda mrzne I pretvara se u led, sneg, iwe I slanu.

4.grupa

Zadatak: Kako se pona{a led na razli~itim temperaturama?

Ovaj ogled je sli~an prethodnom u~enici imaju teglu u koju stavqaj led iz hladwaka. Teglu zajedno sa ledom stavqaju pored radijatora. Posmatraju {ta se de[ava sa ledom. Svoja zapa`awa bele`e:

Led se postepeno topio I pretvorio se uvodu. U~enici zakqu~uju da od temperature zavisi stawe vode. Na temperature od 0 stepeni voda se nalazi u~vrstom stawu- led, na temperature od4 do 100 stepeni voda isparava pretvaraju}I se u gasovito stawe – vodenu paru. Na temperature od 100 stepeni voda kqu~a.

5.grupaZadatak: Kako nastaje vodena para?

U~enici imaju dva tawira napuwena vodom. Jedan tawir zagrevaju, a drugi ostaje na stolu. Voda koja se zagreva, postaje nemirna, po~iwe da struji. [to se vi{e zagreva, to br`e isparava.

U~enici dolaze do zakqu~ka da voda zagrevawem prelazi u gasovito stawe. Ona zavisi od temperature. [to se vi{e voda zagreva to ona br`e isparava.

6.grupaZadatak: Kako se pona{aju neka tela potopqena u vodi?

U~enici za ovaj ogled koriste ~a{e sa vodom u koju potapaju razli~ite supstance: so, {e}er, kvasac, bra{no, alevu paprika, ~estice kamen~i}a.

U~enici na osnovu ovog ogleda zakqu~uju da voda neke supstance

rastvara, neke delimi~no, a neke uop{te ne rastvara.

Na osnovu u~eni~kih izve{taja na tabli se mo`e izvesti slede}I pregled:

Osobine vode:

Voda nema stalan oblik; ^ista boja nema boju, ukus ni miris; Voda se javqa u tri agregatna stawa: te~no, gasovito

i ~vrsto; Voda se isparava na temperature od 4-100 stepeni; Na temperature or 100 stepeni voda kqu~a; Stawe vode zavisi od temperature; Voda je rastvara~;

U~enici prepisuju zapis sa table u svoje sveske.

U zavr{nom delu ~asa sa u~enicima razgovaram o kru`ewu vode u prirodi I zna~aju vode, wenoj primeni.

Nastava putem otkrivawa

U~enici otkrivaju pravila, zakone,principe koji su im ranije bili nepoznati

U~enici do novih ~iwenica dolaze vlastitim iskustvom I naporom

Fluentnost ideja – proizvodwa ve}eg broja ideja

Operativno-samoobrazovna faza:u~enici samostalno u~e

Verifikativno-aplikativna faza:utvr|ivawe prora|enog gradiva I objektivno

Faza autokorekcije I autoverifikacije: u~enici dobijaju povratnu informaciju I vr{e korekciju

Odluka o izboru postupka, otkrivawe osnovne misli

Sagledavawe datih podataka na nestruktuiran na~in

Instruktivno-motivaciona faza: shvatawe I prihvatawe radnog zadatka

Pa`qivo I kriti~ko ~itawe prezentovanog gradiva

Etape u u~ewu otkrivawem Srtuktura ~asa

Ukazuje se na re{ewe problema bez isticawa principa

Nastavnik izla`e princip, ali ne ukazuje na re{ewe problema

Otkrivaju}e vo|ewe

-obezbe|uje subjektivnu poziciju u~enika;-pove}ava se intelektualno anga`ovawe u~enika;samostalnost u sticawu znawa;-neguje se stvarala~ki, istra`iva~ki I produktivni rad;-pove}ava se unutra{wa motivacija jer u~enici dobijaju povratnu informaciju, ose}aju zadovoqstvo zbog postignutog uspeha;-aktivno u~ewe;u~enici se u~e tehnici u~ewa;zastupqena istra`iva~ka aktivnost;-brzo se uo~ava prakti~na aktivnost

Vrednosti u~ewa otkrivawem

Samostalno otkrivawe

Vrste u~ewa otkrivawe

Verifikativno-aplikativna faza:utvr|ivawe prora|enog gradiva I objektivno