ДОЦ. ДР ДЕЈАН ПЕТРОВИЋ

ПРОПЕДЕВТИКА КАО МЕДИЦИНСКА ДИСЦИПЛИНАПОЈАМ ЗДРАВЉА И БОЛЕСТИ

ПРИНЦИПИ РАДА ЛЕКАРА И ЛЕКАРСКА ЕТИКААНАМНЕЗА-МЕТОДОЛОГИЈА ПРИКУПЉАЊА СИМПТОМА БОЛЕСТИ

ПРОПЕДЕВТИКА КАО МЕДИЦИНСКА ДИСЦИПЛИНА

МЕДИЦИНА

реч латинског порекла и значи науку о болестима представља грану људске делатности, којој су основни циљеви:

чување здравља људи унапређење здравља људи спречавање настанка болести лечење болесника оболелих од разних болести

РАЗВОЈ МЕДИЦИНЕ

ЕМПИРИЈСКА НАУКА заснована на искуствима која су се преносила са претходних генерација лекара на оне које су долазиле после њих

ЕГЗАКТНА НАУКА заснована на утврђивању разних чињеница у вези са здрављем и болешћу

чињенице се утврђују објективним (егзактним) мерењима (испитивањима)

ПРОПЕДЕВТИКА КАО МЕДИЦИНСКА ДИСЦИПЛИНА

ПОДЕЛА МЕДИЦИНЕ

свака подела медицине је вештачка све медицинске дисциплине су међусобно тесно повезане чине јединствену, нераздвојону целину

ТЕОРИЈСКА МЕДИЦИНА бави се изучавањем разних основних (базичних) сазнања дели се на одређене специфичне дисциплине

анатомија хистологија физиологија биохемија микробиологија имунологија патологија патофизиологија фармакологија

ПРАКТИЧНА МЕДИЦИНА

назива се још и КЛИНИЧКА МЕДИЦИНА

има за циљ да стечена теоријска сазнања примењује у: превенцији болести лечењу болести

обухвата разне клиничке дисциплине које се баве: утврђивањем и лечењем болести разних система органа

клиничке дисциплине: интерна медицина

кардиологија пулмологија ендокринологија гастроентерологија нефрологија хематологија алергологија реуматологија

хирургија онкологија инфектологија

ИНТЕРНА МЕДИЦИНА

практична медицинска дисциплина која се бави спречавањем, дијагностиковањем, и лечењем болести унутрашњих органа

у зависности од животног доба болесника интерна медицина се дели на: ПЕДИЈАТРИЈУ

унапређење здравља и лечење болести код деце и омладине до 14 године живота

ИНТЕРНУ МЕДИЦИНУ У УЖЕМ СМИСЛУ унапређење и лечење болесних особа између 14 и 65 године

ГЕРИЈАТРИЈУ унапређење здравља и лечење старих особа, после 65 године живота

ИНТЕРНА МЕДИЦИНА (састоји се од две основне дисциплине):

КЛИНИЧКА (ИНТЕРНА) ПРОПЕДЕВТИКА практична медицинска дисциплина која оспособљава студенте и лекаре да могу успешно користити разне поступке који служе за утврђивање болести

КЛИНИЧКА ИНТЕРНА МЕДИЦИНА изучава узроке, начин настанка, клиничку слику (начин испољавања), ток, лечење и исход болести унутрашњих органа

ПРОПЕДЕВТИКА (propaedeutica)

практична медицинска дисциплина, која: ПРИПРЕМА ОСПОСОБЉАВА И УЧИ студенте медицине како се поставља дијагноза болести

она представља предмет који чини спону, мост између: ПРЕКЛИНИЧКИХ И КЛИНИЧКИХ МЕДИЦИНСКИХ ДИСЦИПЛИНА

даје основна знања из клиничке медицине, која су неопходно потребна сваком лекару, без обзира којом ће се клиничком дисциплином бавити после завршетка медицнских студија

КЛИНИЧКА ПРОПЕДЕВТИКА упознаје и оспособљава студента (лекара):

на који начин да приступи болеснику

да пажљиво и систематично прикупља податке од болесника или чланова његове породице о начину испољавања болести

како се обаља правилан, систематичан и објективан (физикалан, физички) преглед болесника

да правилно примењује разне методе допунских испитивања и правилно тумачи добијене резултате

ПРОПЕДЕВТИКА КАО МЕДИЦИНСКА ДИСЦИПЛИНА

ЗАДАЦИ КЛИНИЧКЕ ПРОПЕДЕВТИКЕТЕОРИЈСКА И ПРАКТИЧНА НАСТАВА ИЗ КЛИНИЧКЕ (ИНТЕРНЕ) ПРОПЕДЕВТИКЕ

да стечена знања из основних, преклиничких медицинских дисциплина примењује на болеснику и упоређује их са тегобама болесника (симптомима болести) и променама (знаци болести), које открива применом физичких метода прегледа (инспекција, палпација, перкусија, аускултација)

да студент стекне техничку спретност и оспособи се да физикалним прегледом утврђује знаке болести

да се студент научи и оспособи кроз теоријску и практичну наставу да међусобно упоређује и анализира симптоме и знакове болести

ПОЈАМ ЗДРАВЉА И БОЛЕСТИПОЈАМ ЗДРАВЉА“здравље је складан однос и равнотежа у грађи и функцији ћелија разних ткива, органа и система органа у човечијем организму”

ПОЈАМ БОЛЕСТИ“болест је сваки поремећај грађе и функције ћелија разних ткива, органа и система органа”

ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ БОЛЕСТИ СУ:

ЕТИОЛОГИЈА БОЛЕСТИ - узроци болести ПАТОГЕНЕЗА БОЛЕСТИ - начин настанка болести КЛИНИЧКА СЛИКА - испољавање болести УТВРЂИВАЊЕ БОЛЕСТИ - постављање дијагнозе ЛЕЧЕЊЕ БОЛЕСНИКА - отклањање узрочника болести ЕВОЛУЦИЈА БОЛЕСТИ - ток болести ИСХОД БОЛЕСТИ - завршетак болести

ЕТИОЛОГИЈА БОЛЕСТИ

СПОЉАШЊИ ЕТИОЛОШКИ ЧИНИОЦИ БОЛЕСТИ

ФИЗИЧКИ механичке силе топлота и хладноћа промене атмосферског притиска електрична струја јонизујуће зрачење

ХЕМИЈСКИ индустријска хемијска средства хемијска средства која се користе у домаћинству отрови животиња и биљака Лекови у количинама већим од терапијских доза

БИОЛОШКИ биолошки етиолошки чиниоци животињског порекла биолошки етиолошки чиниоци биљног порекла

НЕПРАВИЛНА ИСХРАНА недовољно уношење појединих хранљивих материја сувишно уношење појединих хранљивих материја

ЕТИОЛОГИЈА БОЛЕСТИ

УНУТРАШЊИ ЕТИОЛОШКИ ЧИНИОЦИ БОЛЕСТИ НАСЛЕДНИ ПОРЕМЕЋАЈИ

условљавају наследне или породичне болести то су болести које потомци наслеђујуод родитеља или ранијих предака

промена броја и грађе хромозома мутација само једног гена мутације већег броја гена мутација хромозома

постоји више типова наслеђивања аутозомно доминантно аутозомно рецесивно наслеђивање везано за хромозом пола полигенско наслеђивање наслеђивање условљено ненормалностима хромозома

УРОЂЕНИ ПОРЕМЕЋАЈИ етиолошки чиниоци болести који условљавају поремећај развоја плода за време интраутериног живота (урођене конгениталне болести)

узимање неких лекова у току првих месеци трудноће (талидомид) вирусне инфекције (рубеоле, херпес, и др.) недовољна исхрана поремећаји метаболизма код трудница (дијабетес мелитус)

урођене болести се не наслеђују оне се не преносе са болесних родитеља на потомке

ЕТИОЛОГИЈА БОЛЕСТИ

УНУТРАШЊИ ЕТИОЛОШКИ ЧИНИОЦИ БОЛЕСТИ

ПОРЕМЕЋАЈ ИМУНИТЕТА смањење имунитета

поремећај имуноглобулина (Б-лимфоцита) реакције преосетљивости (алергијске реакције)

анафилактичка реакција цитотоксична реакција имуно-комплексна реакција реакција касног сензибилитета

аутоимуни поремећаји стварање аутоантитела и сензибилисаних Т-лимфоцита проив сопствених антигена имуни систем не разликује сопствене антигене од страних

ПСИХОСОМАТСКИ ПОРЕМЕЋАЈИ психички доживљаји условљавају поремећај функције и грађе ткива и органа:

психички напор брига страх узбуђење

ПАТОГЕНЕЗА НАСТАНКА БОЛЕСТИ

ФАКТОРИ ПАТОГЕНЕЗЕ БОЛЕСТИ

СПОЉАШЊИ ФАКТОРИ ПАТОГЕНЕЗЕ Спољашњи етиолошки чиниоци болести

УНУТРАШЊИ ФАКТОРИ ПАТОГЕНЕЗЕ конституција диспозиција имунитет животна доб пол

у зависности од међусобног односа спољашњих и унутрашњих чиниоца патогенезе једна иста болест се испољава на

различите начине у разних особа

КЛИНИЧКА СЛИКА БОЛЕСТИ је скуп типичних и карактеристичних субјективних тегоба (симптома болести) и објективних промена (знаци болести), којима се одликује нека болест

она обухвата и морфолошко-функцијске поремећаје, који се доказују посебним методама, ткз. допунским испитивањима болесника

БОЛЕСТ СЕ ИСПОЉАВА: СУБЈЕКТИВНИМ ТЕГОБАМА (СИМПТОМИ БОЛЕСТИ)

утврђују се разговором са болесником (анамнезом)

ОБЈЕКТИВНИМ ПРОМЕНАМА (ЗНАЦИ БОЛЕСТИ) утврђују се физикалним прегледом болесника

ПОРЕМЕЋАЈИМА ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ ОДРЕЂЕНИХ ТКИВА И ОРГАНА РЕЗУЛТАТИ ДОПУНСКОГ ИСПИТИВАЊА

утврђују се допунским испитивањима болесника

КЛИНИЧКА СЛИКА БОЛЕСТИ

СИМПТОМИ БОЛЕСТИ (субјективне тегобе/сметње) ОПШТИ СИМПТОМИ БОЛЕСТИ

јављају се у многобројним болестима малаксалост

СПЕЦИФИЧНИ СИМПТОМИ БОЛЕСТИ јављају се само у одређеним болестима

стенокардичан бол

КЛИНИЧКА СЛИКА БОЛЕСТИ

ЗНАЦИ БОЛЕСТИ (објективне тегобе/сметње) ОПШТИ ЗНАЦИ БОЛЕСТИ

јављају се у многим болестима повишена телесна температура

СПЕЦИФИЧНИ ЗНАЦИ БОЛЕСТИ јављају се само у болестима одређених органа

“знак лептира” - системски еритемски лупус

КЛИНИЧКА СЛИКА БОЛЕСТИ

МОРФОЛОШКЕ ПРОМЕНЕ И ФУНКЦИЈСКИ ПОРЕМЕЋАЈИБОЛЕСТ ЈЕДНОГ ОРГАНА СЕ МОЖЕ ИСПОЉИТИ:

морфолошко-функцијским поремећајима тог органа

морфолошко-функцијским поремећајима других органа и система

ВРСТЕ ДОПУНСКИХ ИСПИТИВАЊА (резултати допунског испитивања)

БИОХЕМИЈСКА ХЕМАТОЛОШКА МИКРОБИОЛОШКА СЕРОЛОШКА ИМУНОЛОШКА ЕНДОСКОПСКА РАДИОЛОШКА ЕЛЕКТРОГРАФСКА РАДИОИЗОТПОСКА

Клиничку слику једне болести сачињавају:• општи и специфични симптоми• општи и специфични знаци• одређени морфолошко-функцијски поремећаји

УТВРЂИВАЊЕ БОЛЕСТИ - ПОСТАВЉАЊЕ ДИЈАГНОЗЕ БОЛЕСТИДИЈАГНОЗА БОЛЕСТИ СЕ ПОСТАВЉА НА ОСНОВУ:

СИМПТОМА БОЛЕСТИ симптоми болести се прикупљају од болесника узимање података о болести од болесника назива се АНАМНЕЗА БОЛЕСТИ анамнезу чине неколико посебних делова:

лични подаци главне тегобе садашња болест испитивање по системима лична анамнеза породична анамнеза Социјално-епидемиолошка анамнеза

ЗНАКОВА БОЛЕСТИ знаци болести се прикупљају физикалним прегледом при објективном прегледу болесника користе се четири групе физичких метода:

инспекција палпација перкусија аускултација

РЕЗУЛТАТА ДОПУНСКОГ ИСПИТИВАЊА утврђивање морфолошких поремећаја утврђивање функцијских поремећаја

ЛЕЧЕЊЕ БОЛЕСНИКА

ЦИЉ ЛЕЧЕЊА

да се отклоне узрочници болести из болесниковог организма да се помогне болеснику у савлађивању болести потпуно оздрављење болесника

МЕТОДЕ ЛЕЧЕЊА

ХИГИЈЕНСКО-ДИЈЕТЕТСКИ РЕЖИМ нега болесника мировање болесника

МЕДИКАМЕНТНО ЛЕЧЕЊЕ каузално лечење симптоматско лечење

ХИРУРШКО ЛЕЧЕЊЕ лечење које се спроводи оперативним захватом

ЕВОЛУЦИЈА (РАЗВОЈ/ТОК) БОЛЕСТИ

DECURSUS MORBI свака болест има почетак, ток и завршетак познавање и праћење тока болести омогућава препознавање разних болести Познавање и праћење болести омогућује да се предвиди њен ток

ПОЧЕТАК БОЛЕСТИ болест може да настане нагло или постепено испољава се општим симптомима и знацима испољава се специфичним симптомима и знацима испољава се неспецифичним симптомима и знацима

атипична клиничка слика може да протекне латентно (неприметно)

ТОК БОЛЕСТИ

ПРВА ЕТАПА: латентна фаза болести прикривена или асимптоматска фаза болести

ДРУГА ЕТАПА: продромална фаза болести болест се у овој фази испољава општим симптомима

ТРЕЋА ЕТАПА: манифестна фаза болести појава специфичних симптома и знакова болести

ЧЕТВРТА ЕТАПА: терминална фаза болести

ЗАВРШЕТАК (ИСХОД) БОЛЕСТИ

ИСХОД БОЛЕСТИ

ПОТПУНО ОЗДРАВЉЕЊЕ после прележане болести не остају никакве последице

ИНВАЛИДНОСТ непотпуно оздрављење заостајање одређених последица у грађи и функцији неких органа

СМРТНИ ИСХОД Стање које се карактерише престанком функција

централног нервног система кардиоваскуларног система респираторног система

ПРИНЦИПИ РАДА ЛЕКАРА И ЛЕКАРСКА ЕТИКА

РАД ЛЕКАРА ЗАХТЕВА

ОДГОВОРНОСТ произилази из чињенице да сваки болесник који му се поверава гаји наду да ће му помоћи у отклањању његових тегоба

ПРЕЦИЗНОСТ подразумева да свакој особи, сваком болеснику посвети потребну пажњу, како би се утврдила права природа болести

ПОЖРТВОВАЊЕ максимално залагање лекара ради успешног дијагностиковања и одговарајућег лечења сваког болесника, па и најтежих

ПРИНЦИПИ РАДА ЛЕКАРА ЗАХТЕВАЈУ

правилан однос према болеснику правилан однос према члановима његове породице правилан међусобни однос лекара правилан однос лекара према здравственим радницима

ОДНОС ЛЕКАРА И БОЛЕСНИКА Правилан однос лекара према болеснику подразумева његово понашање у току узимања анамнестичких података:

успешан рад лекара првенствено зависи од става, тј. односа лекара према испитиваној особи (болеснику) приликом првог сусрета и у току узимања анамнестичких података:

лекар треба да се при првом, а и у свим наредним сусретима, да се поздрави са болесником, пружајући му руку и нудећи га да седне треба да јасно испољи своју заинтересованост за проблеме и тегобе болесника то омогућава лекару да стекне поверење код болесника успостављање поверења је основни услов да болесник све своје тегобе и своје проблеме повери лекару, што је од великог значаја за утврђивање болести и успешно лечење лекар треба да буде пажљив, пријатан и саосећајан према болеснику не сме никада да изгуби сталоженост и стрпљење у односу на болесника лекар не може да на брзину узима анамнестичке податке од болесника

уколико болесник стекне утисак да га лекар пожурује он избегава давање детаљне анамнезе

лекар не сме никада да покаже изненађење или чуђење када му болесник даје податке

ОДНОС ЛЕКАРА И БОЛЕСНИКА

правилан однос лекара према болеснику подразумева његово понашање у току обављања објективног (физикалног) прегледа:

успешан рад лекара првенствено зависи од става, тј. односа лекара према испитиваној особи (болеснику) у току обављања физикалног прегледа:

лекар треба да замоли болесника да заузме положај који њему одговара, а који омогућава успешно обављање физикалног прегледа медицинска помоћ сестре при свлачењу и припреми болесника за преглед

правилан однос лекара према болеснику подразумева његово понашање при избору допунских испитивања:

потребно је болеснику, на њему разумљив начин, објаснити која допунска испитивања треба да се обаве и због чега како се изводе допунска испитивања и како да се болесник припреми за одређена допунска испитивања

правилан однос лекара при лечењу болесника основна вештина у лечењу болесника јесте да лекар сваки пут постигне што бољи ефекат уз што мање штетно деловање лекова прописивање лекова без претходног узимања анамнестичких података и обављеног физикалног прегледа, велика је професионална и етичка грешка лекара прописивање великог броја лекова (полипрагмазија) указује на недовољну стручну оспособљеност лекара многи лекови могу испољити нежељено дејство, због тога лекар мора уредно да обаља контролне прегледе, да би се избегле нежељене последице лечења

ОДНОС ЛЕКАРА И РОДБИНЕ БОЛЕСНИКА лекар који лечи болесника треба да нађе времена и да родбину и пријатеље болесника:

прими разговара са њима да обавештење о болеснику обезбеди редовне посете болеснику, како је то прописима предвиђено

лекар треба да води рачуна да једино он може и треба да даје обавештења о болеснику

обавештења телефоном треба избегавати, посебно непознатим особама, без обзира како се оне представе

лекар треба са пуно такта и обазривостида саопштава родбини болесника праву природу неизлечивих болести (неоплазме)

лекар треба пажљиво и са пуно такта да саопштава и погоршање болесника

лекар треба неком члану породице (супружнику, оцу, брату, сестри) да саопшти праву дијагнозу и право стање болесника

ОДНОС ЛЕКАРА И ДРУГИХ ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА успех у лечењу болесника постиже се уз учешће свих здравствених радника:

ЛЕКАРИ МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ ТЕХНИЧАРИ БИОХЕМИЧАРИ ФАРМАЦЕУТИ

у свим здравственим установама је нужан и неопходан ТИМСКИ РАД

лекар је руководилац тимског рада у медицини

правилан однос лекара према другим здравственим радницима мора да буде заснован на:

пуном њиховом поштовању уважавању њиховог мишљења поверењу

МЕЂУСОБНИ ОДНОС ЛЕКАРА однос међу лекарима мора да буде увек заснован на:

КОЛЕГИЈАЛНОЈ САРАДЊИ МЕЂУСОБНОМ ПОШТЕЊУ

старији леари треба својим радом и ставом да дају пример млађим лекарима: сва своја стечена знања и искуства треба несебично да преносе на млађе колеге

млади лекари треба да поштују старије колеге, њихово знање и искуство које им они преносе

сваки лекар треба увек, када сам то не може, да затражи од другог лекара стручну помоћ за: утврђивање болести успешније лечење болесника

лекар, коме је упућен болесник на консултативни преглед, треба са пуно уважавања и поштовања да обави тај преглед и пружи максималну помоћ колеги, који је тражио његово мишљење

упућивање болесника на консултативни преглед и давање мишљења треба увек да буде писаним путем, најбоље у куцаном облику, а не својеручно писано, јер је познато да је рукопис многих лекара изразито нечитак

лекари не требада се сами препоручују било ком болеснику, поготову када се та особа већ испитује и лечи код другог колеге, у другој установи

ЛЕКАРСКА ЕТИКА ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ЛЕКАРСКЕ ЕТИКЕ ЗАСНИВАЈУ СЕ НА ПРАВИЛНОМ ОДНОСУ ЛЕКАРА ПРЕМА:

БОЛЕСНИКУ ЧЛАНОВИМА ЊЕГОВЕ ПОРОДИЦЕ ДРУГИМ ЗДРАВСТВЕНИМ РАДНИЦИМА МЕЂУСОБНО ОДНОСУ ЛЕКАРА

ХИПОКРАТОВА ЗАКЛЕТВА ПРИНЦИПИ ПОНАШАЊА ЛЕКАРА

преношење знања и искуства од стране старијих лекара на млађе колеге пружање несебичне и стручне помоћи болеснику у свако доба, без обзира на радно време ненаношења штете болеснику у току испитивања и лечења чување свега што лекар сазна од болесника (лекарска тајна) поштовање старијих лекара, који своје знање и искуство преносе на млађе поштовање мишљења и става другог лекара-колеге

ЛЕКАРСКА ТАЈНА лекар је обавезан да све што сазна кроз анамнезу, физикални преглед и остала испитивања и лечење сваке особе чува непрекидно као тајну

МЕТОДОЛОГИЈА ДИЈАГНОСТИКОВАЊА БОЛЕСТИ МЕТОДОЛОГИЈА СЕ САСТОЈИ У ПРИМЕНИ ТРИ ОСНОВНЕ ГРУПЕ ПОСТУПАКА:

АНАМНЕЗА поступак за прикупљање субјективних тегоба (симптоми болести) од болесника

ОБЈЕКТИВАН (ФИЗИКАЛАН) ПРЕГЛЕД поступак за утврђивање промена (знаци болести) у болесника

ДОПУНСКА ИСПИТИВАЊА поступци за утврђивање морфолошких и функцијских поремећаја органа

ДИЈАГНОЗА БОЛЕСТИ детаљна анализа и упоређивање симптома, знакова болести и резултата допунских испитивања омогућује да се утврди права ДИЈАГНОЗА БОЛЕСТИ

У ТОКУ СТУДИЈА СТУДЕНТИ ТРЕБА ДА САВЛАДАЈУ:

вештину комуникације са болесницима технику физикалног прегледа болесника евалуацију појединих дијагностичких процедура клиничко просуђивање (медицински начин размишљања и закључивања):

медицинска логика: селекција, анализа и синтеза

АНАМНЕЗАМЕТОДОЛОГИЈА ПРИКУПЉАЊА СИМПТОМА БОЛЕСТИ

АНАМНЕЗА - поступак прикупљања података од болесника о његовој болести

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ АНАМНЕЗЕ: нико не може да узме анамнезу и обави физикални преглед за другог АУТОАНАМНЕЗА

анамнестички подаци се прикупљају од самог болесника ХЕТЕРОАНАМНЕЗА

чланови породице или лица из околине болесника тешко опште стање болесника: губитак свести

СТАВ ЛЕКАРА ПРИ УЗИМАЊУ АНАМНЕЗЕ успоставити одговарајући однос (поверење) између испитивача и болесника посебан значај има први сусрет између испитивача и болесника

испитивач треба да се поздрави са болесником пружајући му руку јасно испољи заинтересованост за проблеме болесника

испитивач не може на брзину водити разговор са болесником приликом узимања анамнезе

уколико болесник стекне утисак да га испитивач пожурује приликом узимања анамнезе он избегава давање детаљне анамнезе закључује да испитивач није заинтересован за његове проблеме и његово здравље

испитивач не сме никада да покаже изненађење на добијене одговоре болесника

АНАМНЕЗА

МЕТОДОЛОГИЈА ПРИКУПЉАЊА СИМПТОМА БОЛЕСТИРЕДОСЛЕД И НАЧИН УЗИМАЊА АНАМНЕСТИЧКИХ ПОДАТАКА АНАМНЕЗА има више делова са специфичним циљевима:

ПОДАЦИ О ИДЕНТИТЕТУ БОЛЕСНИКА (административни подаци) САДАШЊА БОЛЕСТ (Anamnaesis morbi)

ГЛАВНЕ ТЕГОБЕ БЛИЖА/ПРЕЦИЗНИЈА АНАМНЕЗА

АНАМНЕЗА ПО СИСТЕМИМА ОПШТЕ ПОЈАВЕ РЕСПИРАТОРНИ СИСТЕМ КАРДИОВАСКУЛАРНИ СИСТЕМ ГАСТРОИНТЕСТИНАЛНИ СИСТЕМ ХЕМАТОПОЕЗНИ СИСТЕМ ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ УРОГЕНИТАЛНИ СИСТЕМ ЛОКОМОТОРНИ СИСТЕМ ЦЕНТРАЛНИ НЕРВНИ СИСТЕМ

ЛИЧНА АНАМНЕЗА (Anamnaesis vitae) ПОРОДИЧНА АНАМНЕЗА (Anamnaesis familliae) СОЦИЈАЛНО-ЕПИДЕМИОЛОШКА АНАМНЕЗА

АНАМНЕЗАРЕДОСЛЕД И НАЧИН УЗИМАЊА АНАМНЕСТИЧКИХ ПОДАТАКА АНАМНЕЗА:

ПОДАЦИ О ИДЕНТИТЕТУ БОЛЕСНИКА (административни подаци) презиме и име болесника датум рођења место рођења место боравка занимање датум пријема

од значаја су не само за ток испитивања већ и за дијагнозу многих обољења старост болесника може да укаже на појаву извесних обољења која су везана за одређено доба старости:

дечије инфективне болести у раном детињству реуматска грозница и туберкулозау млађих особа артериосклероза и малигна обољења у старијих особа

место рођења: извесна обољења могу се јавити на одређеном подручју у виду ендемије занимање: бројна обољења могу настати под дејством штетних материја које се стварају на радном месту

тровање оловом у топиноицамаолова и штампаријама пнеумокониозе у радника одређених индустрија (рудара, каменорезаца)

АНАМНЕЗАРЕДОСЛЕД И НАЧИН УЗИМАЊА АНАМНЕСТИЧКИХ ПОДАТАКА

АНАМНЕЗА:

САДАШЊА БОЛЕСТ - подаци о насталим субјективним тегобама ГЛАВНЕ ТЕГОБЕ

обухватају доминантне симптоме због којих се болесник јавио лекару набројати тегобе болесника, најбоље је навести болесникове речи никада не уписивати у главним тегобама дијагнозу болести у неким случајевима болесник не долази због неких актуелних тегоба, већ због:

редовне контроле израде васкуларног приступа за хемодијализу утврђивања стања свог кардиоваскуларног система

БЛИЖА/ПРЕЦИЗНИЈА АНАМНЕЗА почетак болести први симптоми и знаци хронолошки ток болести досадашње лечење

“Због чега сте се јавили лекару, које су Ваше највеће тегобе?”

Када је болест почела?Како је болест почела (нагло или постепено)?Редослед настајања субјективних тегоба?Какав је био нјихов ток (почетак болести/преглед болесника?)Какав је био њихов интензитет?Да ли сте узимали лекове (какав је утицај на ток болести?Да ли сте имали алергију на неки лек-како се манифестовала?

АНАМНЕЗА ИСПИТИВАЊЕ ПО СИСТЕМИМА:

ОПШТЕ ПОЈАВЕ да ли сте имали повишену телесну температуру и како се кретала? (да ли је била удружена са језом, дрхтавицом?)

да ли имате појачано знојење? (Да ли се знојите обилно, дању, ноћу?) рано јутарње знојење у туберкулози појачано знојење у реуматској грозници, сепси, лимфогрануломатози

Да ли имате осећај малаксалости? (да ли сте малаксали?) продром у инфективне болести електролитски дисбаланс неуромишићна обољења ендокринолошка обољења: инсуфицијенција надбубрега кардиолошка обољења: инсуфицијенција миокарда

да ли сте изгубили у телесној тежини? (да ли Вам се смањила телесна тежина, колико и за које време?)

неадекватна исхрана (малнутриција) обољење дигестивног тракта велики губитак воде из организма повећана разградња организма због повишеног метаболизма у тиреотоксикози

АНАМНЕЗА ИСПИТИВАЊЕ ПО СИСТЕМИМА:

РЕСПИРАТОРНИ СИСТЕМ код одређених обољења може доћи до поремећаја функције појединих делова респираторног система:

РЕСПИРАТОРНИ ЦЕНТАР

ГРУДНИ КОШ

ДИСАЈНИ ПУТЕВИ

ПАРЕНХИМ ПЛУЋА

АЛВЕОЛО-КАПИЛАРНИ СИСТЕМ

ПЛЕУРА

ДИЈАФРАГМА

АНАМНЕЗА ИСПИТИВАЊЕ ПО СИСТЕМИМА:

РЕСПИРАТОРНИ СИСТЕМ Да ли имате сметње при дисању? Да ли имате секрецију из носа? Да ли имате отежано дисање? (када, у којим ситуацијама?,како се оно испољава?)

хроничне опструктивне болести органа за дисање Да ли имате нападе гушења (свирања у грудном кошу) и у каквим околностима? Да ли кашљете и да ли искашљавате из груди? Какав је испљувак? (обилан-оскудан, течан-слузав, гнојав-крвав, пенушав)

искашљавање крви (хемоптизија-мала количина крви, хемоптоја-веће количине крви

знак болести слузнице органа за дисање, посебно плућа искашљавање жутог-зеленог испљувка

хроничне запаљенске болести органа за дисање Да ли имате болове у грудном кошу?

обољења мишића зида грудног коша фрактуре ребара запаљење паријеталне плеуре

Да ли се болови појачавају при дисању и кашљу? запаљење паријеталне плеуре

АНАМНЕЗА ИСПИТИВАЊЕ ПО СИСТЕМИМА:

КАРДИОВАСКУЛАРНИ СИСТЕМ код обољења кардиоваскуларног система симптоми се јављају због:

ИНСУФИЦИЈЕНЦИЈЕ ЛЕВОГ СРЦА

ИНСУФИЦИЈЕНЦИЈЕ ДЕСНОГ СРЦА

ОБОЉЕЊА КОРОНАРНИХ АРТЕРИЈА

ПОРЕМЕЋАЈА У СРЧАНОМ РИТМУ

ОБОЉЕЊА АРТЕРИЈА И ВЕНА

АНАМНЕЗА ИСПИТИВАЊЕ ПО СИСТЕМИМА:

КАРДИОВАСКУЛАРНИ СИСТЕМ Да ли се замарате при напору или ходу уз брдо или по равном? Да ли имате отежано дисање при напору? Да ли имате нападе ноћног гушења? Да ли имате нападе гушења (свирања у грудном кошу) и у каквим околностима? Да ли имате нападе лупања срца и у којим ситуацијама? Да ли имате бол иза грудне кости?

локализација бола пропагација бола карактер бола интензитет бола дужина трајања бола престанак бола (спонтано, узимање нитроглицерина)

Да ли имате отоке на ногама? једнострано или обострано ујутру, увече, током целог дана

Да ли имате болове-грчеве у листовима ногу? после колико метара ходања

АНАМНЕЗА ИСПИТИВАЊЕ ПО СИСТЕМИМА:

ГАСТРОИНТЕСТИНАЛНИ СИСТЕМ Да ли имате добар апетит или не? Да ли имате сметње, болове при гутању хране? Да ли имате муку, гађење и повраћање? Да ли имате болове у желуцу?

локализација бола ширење бола престанак бола

Да ли сте повраћали крв? Да ли сте имали црну столицу и када? Да ли имате надимање трбуха?

после какве хране Да ли имате нападе болова испод десног ребарног лука? Да ли имате уредну столицу?

затвор пролив

Какав је изглед, конзистенција, мирис столице?

АНАМНЕЗА ИСПИТИВАЊЕ ПО СИСТЕМИМА:

ХЕМАТОПОЕЗНИ СИСТЕМ Да ли имате осећај малаксалости и замарања? Да ли имате убрзан рад срца (тахикардија)? Да ли имате честе инфекције? Да ли су се увећале лимфне жлезде? Да ли имате болове у костима? Да ли имате крвавења у кожи?

тачкаста крвављења (петехије) крвни подливи (хематоми)

Да ли се крвављења јављају спонтано или после повређивања? Да ли су менструална крвављења продужена и обилна? (код жена) Да ли су се јављала крвављења и код осталих чланова породице?

АНАМНЕЗА ИСПИТИВАЊЕ ПО СИСТЕМИМА:

ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ Да ли имате осећај малаксалости и замарања? Да ли сте изгубили у телесној тежини? Да ли се појачано знојите? Да ли сте приметили промену боје гласа? Да ли сте приметили промену пигментације коже? Да ли сте приметили појачану длакавост коже? (код жена) Да ли имате појачан осећај глади? Да ли имате појачан осећај жеђи? Да ли је повећана дневна количина мокраће?

АНАМНЕЗА ИСПИТИВАЊЕ ПО СИСТЕМИМА:

УРОГЕНИТАЛНИ СИСТЕМ Да ли мормално мокрите?

количина тегобе при мокрењу

Да ли често мокрите ноћу? Да ли имате сметње, болове (печење) при мокрењу? Да ли сте приметили промене у боји и изгледу мокраће? Да ли сте мокрили крв и када? Да ли имате болове у пределу бубрега?

локализација пропагација карактер интензитет удруженост са:

муком, гађењем, повраћањем повишеном телесном температуром смањеном диурезом

Код жена питати за менструални циклус и порођаје: Када сте добили прву менструацију? Да ли сте се порађали и колико? Да ли сте имали побачаје (спонтани, вештачки)?

АНАМНЕЗА ИСПИТИВАЊЕ ПО СИСТЕМИМА:

ЛОКОМОТОРНИ СИСТЕМ Да ли имате болове у зглобовима при кретању и раду?

локализација пропагација карактер интензитет престанак

Да ли су захваћени зглобови праћени црвенилом, отоком, температуром?

Каква је покретљивост захваћених зглобова?

Да ли имате болове у мишићима? локализација пропагација карактер интензитет степен смањења мишићне снаге

АНАМНЕЗА ИСПИТИВАЊЕ ПО СИСТЕМИМА:

ЦЕНТРАЛНИ НЕРВНИ СИСТЕМ Да ли имате нормалан сан?

Да ли Вас сан освежава или не?

Да ли имате главобоље? локализација пропагација карактер интензитет провоцирајући фактори

Да ли имате несвестице?

Да ли добро видите?

Да ли добро чујете?

Да ли имате нормалан осећај укуса и мириса?

Да ли имате нестабилност при кретању, стајању?

АНАМНЕЗА ЛИЧНА АНАМНЕЗА - подаци о прошлим болестима

РАНИЈЕ ПРЕЛЕЖАНЕ БОЛЕСТИ заразне болести реуматска грозница интернистичке болести

РАНИЈА ЛЕЧЕЊА У БОЛНИЧКИМ УСТАНОВАМА интернистичке интервенције хируршке интервенције

ПРЕОСЕТЉИВОСТ НА РАЗНЕ ЛЕКОВЕ

АНАМНЕЗА ПОРОДИЧНА АНАМНЕЗА - подаци о болестима у породици

да ли је неко у породици боловао од неке болести? туберкулоза болести срца болести бубрега повишен артеријски крвни притисак реуматизам шећерна болест гушавост епилепсија душевне болести алкохолизам малигне болести

АНАМНЕЗА СОЦИЈАЛНО-ЕПИДЕМИОЛОШКА АНАМНЕЗА подаци о условима живота и рада

на појаву извесних обољења могу утицати лоши услови живота и рада, и због тога треба добро сагледати:

материјални положај услове становања начин живота и исхране

пушење цигарета колико цигарета дневно

пијење алкохолних пића врста, количина свакодневно, повремено

узимање дроге, седативних и других лекова врста посла и услови на послу

хигијенско-техничка заштита