Nebojsa Seminarski Iz Teorije i Analize Bilansa

M:tel a.d.

Seminarski rad iz predmeta teorija i analiza bilansaAnaliza ocjene kreditnog boniteta preduzea Telekomunikacije RS a.d. Banja Luka

BOSNA I HERCEGOVINAREPUBLIKA SRPSKAUNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVUFAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE BIJELJINA

SEMINARSKI RAD

Predmet: Teorija i analiza bilansa

Tema: Analiza ocene kreditnog boniteta preduzea Elektro Doboj a.d. Doboj za period od 2011. do 2013. godine

Mentor StudentProf. dr Vitomir Starevi Neboja Arsenovi 40/12

SADRAJ

UVOD4Saeti bilans stanja preduzea Elektro Doboj a.d. Doboj5Saeti bilans uspjeha preduzea Elektro Doboj a.d. Doboj61.Ocjena kreditnog boniteta preduzea Elektro Doboj a.d. Doboj81.1. Finansijski poloaj preduzea Elektro Doboj a.d. Doboj81.1.1.Finansijska ravnotea81.1.1.1.Kratkorona finansijska ravnotea91.1.1.2. Dugorona finansijska ravnotea111.1.1.3.Stopa pokrivenosti zaliha121.1.2. Likvidnost141.1.2.1. Opta (tekua) likvidnost151.1.2.2. Koeficijent ubrzane likvidnosti161.1.2.3. Trenutna likvidnost171.1.2.4. Prosjean broj dana naplate potraivanja181.1.3.Solventnost181.1.4.Zaduenost201.1.5.Adekvatnost kapitala221.2.Imovinski poloaj preduzea Elektro Doboj a.d. Doboj241.2.1. Struktura imovine24Pri analizi strukture ukupne aktive, ukupna aktiva se razdvaja na poslovnu aktivu i vanposlovnu aktivu. Strukturu aktve u posmatranom preduzeu Elektro Doboj a.d. Doboj , ine:241.2.2. Stanje i efikasnost imovine261.2.3.Koeficijent obrta271.3.Prinosni poloaj preduzea Elektro Doboj a.d. Doboj281.3.1. Struktura poslovnih prihoda i poslovnih rashoda281.3.1.1. Poslovni prihodi311.3.1.2. Poslovni rashodi311.3.2. Struktura prihoda i rashoda321.3.3.Profitabilnost preduzea351.3.4.Rizik ostvarenja finansijskog rezultata361.3.5. Rentabilnost381.4.Rekapitulacija finansijskih pokazatelja ocjene kreditnog boniteta po tradicionalnom postupku preduzea Elektro Doboj a.d. Doboj402.NOVIJE METODE ANALIZE OCJENE KREDITNOG BONITETA PREDUZEA Elektro Doboj a.d. Doboj Z-score i ZETA ANALIZA433.ANALIZA NETO NOVANOG TOKA PREDUZEA Elektro Doboj a.d. Doboj454.ZAKLJUAK485. LITERATURA50

UVOD

Preduzee Elektro Doboj je pravno lice koje obavlja delatnost elektrodistribucije ili preciznije reeno delatnost distribucije elektrine energije i snabdevanje tarifnih kupaca elektrinom energijom. Delatnost preduzea je delatnost od opteg interesa koja ga prema vaeoj pozitivnoj regulativi u pogledu oblika preduzea odreuje kao javno preduzee. Osnovano je 1977. godine kao samostalno pravno lice. U svojoj istoriji doivelo je vie transformacija. Poslednja se odnosi na oblik organizovanja i promenu naziva poslovanja i promenu strukture osnovnog kapitala to je i navedeno u reenju Osnovnog suda u Doboju od 25.06.2007. godine. Preduzee je registrovano kod Osnovnog suda u Doboju u registarskom uloku broj: 1-208-00.Elektro Doboj posluje pod nazivomMjeoviti holding Elektroprivreda Republike Srpske Trebinje, Zavisno preduzee Elektro Doboj akcionarsko drutvo Doboj,ili skraenoMH ERS ZP ELEKTRO DOBOJ a.d. Doboj. Dakle, organizovano je kao akcionarsko drutvo i putem kapitala povezano je u Mjeoviti holding Elektroprivreda Republike Srpske, Matino preduzee, akcionarsko drutvo, Trebinje. Veinski vlasnik preduzea je Republika Srpska, odnosno MH ERS Matino preduzee koje raspolae sa65 % akcijskog kapitala, zatim Fond PIO sa 10 %, Fond za restituciju 5 % i sitni akcionari preduzea koji raspolau sa 20 % akcijskog kapitala. Akcijski kapital iznosi 31.117.961 KM.Sedite preduzea je u Doboju, a svojom delatnosti pokriva prostor dobojske regije od osam optina i to: B. Brod, Derventa, Doboj, Modria, Petrovo, amac, Tesli, Vukosavlje i Petrovo. Povrina prostora koji pokriva svojom delatnosti je preko 3.000 km i snabdeva elektrinom energijom oko 90.000 potroaa.

Osnovna delatnost preduzea je distribucija elektrine energije i snabdevanje tarifnih kupaca elektrinom energijom. Pored osnovne delatnosti, preduzee vri projektovanje, izgradnju i odravanje elektroenergetskih objekata za vlastite potrebe, kao i pruanje usluga treim licima.

Sjedite preduzea je u Doboju, Ulica Nikole Paia 77.

U ovom radu ispitaemo ocjenu kreditnog boniteta preduzea Elektro Doboj a.d. Doboj, odnosno analiziraemo njegov finansijski, imovinski i prinosni poloaj. Koristiemo novije metode ocjene kreditnog boniteta datog preduzea tj. Z-score i ZETA metod analize. Na kraju emo izvriti analizu neto novanog toka preduzea Semberija transport a.d. Bijeljina.U okviru analize finansijskog poloaja ispitaemo finansijsku ravnoteu, likvidnost, solventnost, zaduenost kao i adekvatnost kapitala. Analiza imovinskog poloaja preduzea obuhvata ispitivanje strukture imovine, stanja i efikasnosti imovine kao i koeficjent obrta. A sto se tie prinosnog poloaja preduzea analiziraemo strukturu prihoda i rashoda, profitabilnost, rizik ostvarenja finansijskog rezultata i rentabilnost.Na kraju emo napraviti rekapitulaciju finansijskih pokazatelja datog preduzea.

Saeti bilans stanja preduzea Elektro Doboj a.d. Doboj - u KM-P O Z I C I J AAOPIznos

201120122013

A K T I V A

A. STALNA IMOVINA001152.316.944189.353.450189.883.461

I Nematerijalna ulaganja0022.171.5462.397.9992.393.511

II Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine008149.385.140185.751.830186.091.277

III Bioloka sredstva i sredstva kulture015000

IV Dugoroni finansijski plasmani021760.2581.203.6211.398.673

B. TEKUA IMOVINA03130.181.29029.635.56528.546.707

I Zalihe, stalna sredstva i sredstva obustavljenog poslovanja namenjena prodaji0327.590.4547.879.6488.365.226

II. Kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina03922.590.83621.755.91720.181.481

1. Kratkorona potraivanja04013.881.28111.930.40910.604.562

2. Kratkoroni finansijski plasmani 0461.074.5261.685.43631.069

3. Gotovinski ekvivalenti i gotovina0557.042.7096.718.0048.230.705

4. Porez na dodatu vrijednost058000

5. Aktivna vremenska razgranienja059592.3201.422.0681.315.145

V. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA061000

G. POSLOVNA AKTIVA062182.498.234218.989.015218.430.168

D. VANBILANSNA AKTIVA063000

. UKUPNA AKTIVA064182.498.234218.989.015218.430.168

P A S I V A

A. KAPITAL 101155.571.895190.240.282190.815.446

I OSNOVNI KAPITAL10231.117.96131.117.96131.117.961

1. Akcijski kapital 10331.117.96131.117.96131.117.961

2. Udjeli drutva sa ogranienom odgovornou104000

3. Zadruni udjeli105000

4. Ulozi106000

5. Dravni kapital107000

6. Ostali osnovni kapital108000

II UPISANI NEUPLAENI KAPITAL109000

III EMISIONA PREMIJA110000

IV REZERVE11120.864.79320.926.32520.979.056

V REVALORIZACIONE REZERVE 11450.160.77184.049.78079.698.866

VI NERASPOREENI DOBITAK11753.428.37054.146.21659.019.563

VII GUBITAK DO VISINE KAPITALA122000

B. DUGORONA REZERVISANJA12518.190.64216.376.81816.749.590

V. OBAVEZE1328.7.5.69712.371.91510.865.132

I. Dugorone obaveze1334.403.8607.348.2796.783.499

II. Kratkorone obaveze1424.331.8375.023.6364.081.633

1. Pasivna vremenska razgranienja159760.7901.638.7421.427.735

G. POSLOVNA PASIVA161182.498.234218.989.015218.430.160

D. VANBILANSNA PASIVA162000

. UKUPNA PASIVA163182.498.234218.989.015218.430.168

Bilans stanja na jednoj strani iskazuje imovinu, a na drugoj iskazuje kapital i obaveze i budui da je to jedna ista pojava posmatra se sa dva razliita gledita jednom sa stanovita imovine, a drugi put sa stanovita porekla imovine, razumljivo je da mora da postoji ravnotea (jednakost) izmeu imovine i kapitala uveanog za obaveze. Otuda bilans stanja ima dve strane aktivu koja iskazuje vrstu imovine i pasivu koja iskazuje kapital i obaveze.[footnoteRef:2] [2: Prof. dr oko N. Maleevi, Doc. dr Vitomir B. Starevi: Poslovna analiza, Univerzitet u Istonom Sarajevu, Fakutet Poslovne ekonomije, Bijeljina 2010., str. 304.]

Saeti bilans uspjeha preduzea Elektro Doboj a.d. Doboj- u KM - P O Z I C I J AAOPIznos

201120122013

A. POSLOVNI PRIHODI I RASHODI

I POSLOVNI PRIHODI201 67.065.68265.601.74566.307.540

1. Prihodi od prodaje robe202 63.000.78562.007.90162.596.915

2. Prihodi od prodaje uinaka206 1.197.0181.241.6671.201.741

3. Prihodi od aktiviranja ili potronje robe I uinaka210 1.772.9561.1193.6021.284.995

4. Poveanje vrednosti zaliha uinaka211 000

5. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka212 000

6. Ostali poslovni prihodi215 1.094.9231.158.5751.223.889

II. POSLOVNI RASHODI216 64.630.24263.996.07464.011.240

1. Nabavna vrednost prodate robe217 40.905.03440.023.38640.166.012

2. Trokovi materijala 218 2.410.4602.491.3012.606.669

3. Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi219 9.377.62910.362.9799.708.442

4. Trokovi proizvodnih usluga222 1.024.321496.005650.057

5. Trokovi amortizacije i rezervisanja223 9.852.2179.427.1679.733.395

5.1.Trokovi amortizacije224 9.357.1459.231.4209.340.612

5.2. Trokovi rezervisanja225 495.072195.747392.783

6. Nematerijalni trokovi226 810.338938.284859.929

7. Trokovi poreza227 125.144126.950165.624

8. Trokovi doprinosa228 125.099130.002121.112

B. POSLOVNI DOBITAK229 2.435.4401.605.6712.296.300

V. POSLOVNI GUBITAK230 0000

G. FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI

I FINANSIJSKI PRIHODI231 1.855.7521.303.4581.386.287

II FINANSIJSKI RASHODI238 16.87127.82036.615

1. Rashodi kamata240 13.07713.87026.927

2. Negativne kursne razlike2413.7941.261431

D. DOBITAK REDOVNE AKTIVNOSTI244 4.274.3212.881.3093.645.972

. GUBITAK REDOVNE AKTIVNOSTI245 000

E. OSTALI PRIHODI I RASHODI

I OSTALI PRIHODI246 1.144.9921.416.2212.105.725

II OSTALI RASHODI257 4.037.2012.740.2355.118.353

. DOBITAK PO OSNOVU OSTALIH PRIHODA I RASHODA268 000

Z. GUBITAK PO OSNOVU OSTALIH PRIHODA I RASHODA269 2.892.2091.324.0143.012.628

I. PRIHOD I RASHOD OD USKLAIVANJA VREDNOSTI IMOVINE

I Prihodi od usklaivanja vrednosti imovine270 000

II Rashodi od usklaivanja vrednosti imovine280000

J. DOBITAK I GUBITAK PRE OPOREZIVANJA

I Dobitak pre oporezivanja2931.382.1191.556.737634.535

II Gubitak pre oporezivanja294 000

K. TEKUI I ODLOENI POREZ NA DOBIT295724.036885.204459.479

L. NETO DOBITAK I NETO GUBITAK PERIODA

1. Neto dobitak tekue godine298769.152659.136641.078

2. Neto gubitak tekue godine299000

LJ.UKUPNI NETO REZULTAT U OBRAUNSKOM PERIODU

I Ukupni neto dobitak u obraunskom periodu317769.152659.136641.078

II Ukupni neto gubitak u obraunskom periodu31800

M. UKUPNI PRIHODI32570.066.42668.321.42469.801.363

N. UKUPNI RASHODI32668.684.31466.764.68769.166.828

Bilans uspjeha ili raun dobitka-gubitka, kako se esto naziva u literaturi, je pregled prihoda, rashoda i finansijskog rezultata kao razlike meu njima ostvarenih u konvencionalno utvrenom periodu.[footnoteRef:3] [3: Prof. dr Jovan Rodi, Prof. dr Gordana Vukeli: Teorija i analiza bilansa, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2003., str. 7.]

U osnovne prihode i rashode preduzea mogu se svrstati: Prihodi i rashodi redovnog poslovanja, Vanredni prihodi i rashodi i Revalorizovani prihodi i rashodi.Poslovni prihodi su prihodi od prodaje proizvoda i uinjenih usluga, a poslovni rashodi su trokovi sadrani u prodatim uincima. Finansijski prihodi su prihodi od kamata na potraivanja, dok su rashodi finansiranja, u stvari, kamate na obaveze. Neposlovni i vanredni prihodi i rashodi su na prihodi i rashodi koji su nastali nezavisno od redovnog poslovanja i oni se javljaju povremeno.[footnoteRef:4] [4: Prof. dr oko N. Maleevi, Doc. dr Vitomir B. Starevi: Poslovna analiza, Univerzitet u Istonom Sarajevu, Fakutet Poslovne ekonomije, Bijeljina 2010., str. 307.]

1. Ocjena kreditnog boniteta preduzea Elektro Doboj a.d. Doboj

1.1. Finansijski poloaj preduzea Elektro Doboj a.d. Doboj

1.1.1.Finansijska ravnotea

Kratkorona i dugorona finansijska ravnotea i stopa pokrivenosti zaliha su sljedee:

FINANSIJSKA RAVNOTEA

- u KM -

P O Z I C I J AAOP201120122013

1. Kratkorona potraivanja04013.881.28111.930.40910.604.562

2. Kratkoroni finansijski plasmani0461.074.5261.685.43631.069

3. Gotovina i gotovinski ekvivalenti0557.042.7096.718.0048.230.705

4. Aktivna vremenska razgranienja059592.3201.422.0681.315.145

I. Kratkorono vezana sredstva (1 do 4)22.590.83621.755.91720.181.481

5. Kratkorone obaveze1424.331.8375.023.6364.081.633

II. Kratkoroni izvori finansiranja (5)4.331.8375.023.6364.081.633

KRATKORONA FIN. RAVNOTEA (I/II)5,2154,3314,944

REFERENTNA VREDNOST - Kratkor. fin. ravnotea (Vee od ...)1,0001,0001,000

7. Upisani neuplaeni kapital109000

8. Stalna imovina001152.316.944189.353.450189.883.461

9. Zalihe, stalna sredstva i sredstva obustavljenog poslovanja namenjena prodaji0327.590.4547.879.6488.365.226

III. DUGORONO VEZANA IMOVINA (7 do 9)159.907.398197.233.098198.248.687

10. Kapital101155.571.895190.240.282190.815.446

11. Dugorona rezervisanja12518.190.64216.376.81816.749.590

12. Dugorone obaveze1334.403.8607.348.2796.783.499

IV. TRAJNI I DUGORONI KAPITAL (10 do 12)178.166.397213.965.379214.348.535

DUGORONA FINANSIJSKA RAVNOTEA (III/IV)0,8980,9220,925

REFERENTNA VREDNOST - Dugor. fin. ravnotea (Manje od ...)1,0001,0001,000

13. Trajni i dugoroni kapital101,125,133767.832.982736.601.826725.279.017

14. Stalna imovina i upisani neuplaeni kapital001,109729.846.383651.606.618660.246.429

15. Neto obrtni kapital (1314)37.986.59984.995.20865.032.588

16. Zalihe, stalna sredstva i sredstva obustavljenog poslovanja namenjena prodaji03214.351.8859.827.07118.609.836

STOPA POKRIVENOSTI ZALIHA (15/16 100)264,68%864,91%349,45%

REFERENTNA VREDNOST - Stopa pokrivenosti zaliha (Vee od ...)100,00%100,00%100,00%

Finansijska situacija ili finansijska konstitucija jeste vrednost i struktura sredstava i izvora finansiranja iz koje se utvrdjuju relacije sredstava po roku vezanosti i izvora po roku raspoloivosti (finansijska ravnotea). Poslovanje preduzea u skladu sa finansijskim naelima, pretpostavlja obezbedjenje dugorone finansijske ravnotee i racionalne upotrebe finansijskih sredstava. Privredni subjekt treba da obezbedi dugoronu finansijsku stabilnost radi blagovremenog izvravanja svojih obaveza. Prema tome, ne sme se gubiti iz vida da je finansijska ravnotea preduslov solventnosti i likvidnosti. Faktori koji utiu na finansijsku ravnoteu su:eksterni i interni. Eksterni faktori se esto nazivaju sistematski, jer dolaze iz okruenja, odnosno eksternog su karaktera (sistematski rizici). Faktori koji deluju interno u okviru preduzea su subjektivni, objektivni i organizacioni. Na finansijsku ravnoteu najdirektinje utiu novani tokovi : uplate i isplate u odredjenom vremenskom periodu. Odravanje finansijske ravnotee podrazumeva usmeravanje aktivnosti na dva podruja. Prvo podruje je struktura imovine i izvora tj. aktivnosti se odnose na praenje pribavljanja i ulaganja dugorono vezanog kapitla. Drugo podruje obuhvata dinamiko praenje finansijskih dispozicija u dinamikom poslovnom procesu.[footnoteRef:5] [5: Prof. dr oko N. Maleevi, Doc. dr Vitomir B. Starevi: Poslovna analiza, Univerzitet u Istonom Sarajevu, Fakutet Poslovne ekonomije, Bijeljina 2010., str. 437- 439.]

1.1.1.1. Kratkorona finansijska ravnotea

Kratkorona finansijska ravnotea se dobija kada se u odnos stave kratkorono vezana sredstva i kratkoroni izvori finansiranja. Jednaina kratkorone finansijske ravnotee odgovara pravilu finansiranja koje zahtjeva da odnos gotovine, HOV koje se kotiraju na berzi i kratkoronih potraivanja prama kratkoronim obavezama bude 1:1.[footnoteRef:6] [6: Prof. dr Spasoje Tuevljak, Prof. dr Jovan Rodi: Finansije preduzea, Consseco Institut, Beograd, 2003., str. 378.]

Konkretno u preduzeu Elektro Doboj a.d. Doboj u posmatrana tri obraunska peroda za 2011. 2012. i 2013. godinu kratkorono vezana finansijska sredstva u sve tri godine su vea od kratkoronih izvora finansiranja odnosno koeficijent kratkorone finansijske ravnotee je vei od 1. U 2011. godini koeficijent finansijske ravnotee iznosi 5,215 u 2012. godini iznosi 4,331; i u 2013.godini iznosi 4,944; to znai da je kratkorona finansijska ravnotea pomjerena ka kratkorono vezanim sredstvima, odnosno preduzee je u ovom posmatranom periodu u stanju finansijske ravnotee.

Grafikon 1. Odnos kratkorono vezanih sredstava i kratkoronih izvora finansiranja

Na osnovu Grafikona 1. moemo uoiti da su kratkorono vezana finansijska sredstva u sve tri godine vea od kratkoronih izvora finansiranja.

Grafikon 2. Koeficijent kratkorone finansijske ravnotee

Na osnovu Grafikaona 2. moemo uoiti da koeficijient kratkorone finansijske ravnotee ima pad u 2012. godini u odnosu na 2011. i sa vrijednosti od 5,215 dolazi na 4,331. U 2013. godini koefcijent se poveava na vrednost od 4,994.

1.1.1.2. Dugorona finansijska ravnotea

Dugorona finansijska ravnotea se dobija kada se u odnos stavi dugorono vezana imovina i trajni kapital s jedne strane, i dugorone obaveze i dugorona rezervisanja sa druge strane. Jednaina dugorone finansijske ravnotee odgovara zlatnom bilansnom pravilu u irem smislu koje zahtjeva da dugorono vezana sredstva budu jednaka trajnim i dugoronim izvorima finansiranja.[footnoteRef:7] Kada je rije o preduzeu Elektro Doboj a.d. Doboj, u sve tri godine, trajni i dugoroni kapital pokazuje veu vrijednost od dugorono vezanih sredstava odnosno koeficijent dugorone finansijske ravnotee je manji od 1. Koeficijent dugorone finansijske ravnotee u 2011. godini iznosi 0.898; u 2012. godini je 0.922; a u 2013. godini iznosi 0.925. Ovaj pokazatelj je povoljan (dobar) jer pokazuje da je dugorono vezana imovina manja od trajnog i dugoronog kapitala. Dakle, dato preduzee je uspjelo da ostvari dugoronu finansijsku ravnoteu. [7: Prof. dr Spasoje Tuevljak, Prof. dr Jovan Rodi: Finansije preduzea, Consseco Institut, Beograd, 2003., str. 378.]

Grafikon 3. Odnos dugorone vezane imovine i trajnog i dugoronog kapitala

Iz Grafikona 3. uoavamo da je u posmatranom periodu (2011. 2012. i 2013 godina) trajni i dugoroni kapital vei od dugorono vezane imovine.

Grafikon 4. Koeficijent dugorone finansijske ravnotee

Na osnovu Grafikona 4. vidi se da koefcijent dugorone finansijske ravnotee poveava 2012. godine u odnosu na 2011. godinu. Zatim opet dolazi do rasta u 2013. godini.

1.1.1.3.Stopa pokrivenosti zaliha

Stopa pokrivenosti zaliha se dobija tako to se u odnos stavi neto obrtni kapital i zalihe. Neto obrtni kapital predstavlja trajni i dugoroni kapital umanjen za stalnu imovinu (ali umanjen i za neuplaeni upisani kapital, meutim, u preduzeu koje je predmet analize (Elektro Doboj a.d. Doboj) ga ne navodimo jer ove pozicije nema u bilansu stanja datog preduzea).

Grafikon 5. Odnos neto obrtnog kapitala i zaliha

Grafikon 5. nam pokazuje da je neto obrtni kapital znaajno vei od zaliha kroz itav posmatrani period.

Grafikon 6. Stopa pokrivenosti zaliha

Na osnovu Grafikona 6. moemo zakljuiti da stopa pokrivenosti zaliha ima tendeciju pada. U 2011. godini ona iznosi 340,55%. U 2012. godini dolazi do naglog pada, gde ona iznosi 312,35%. Zatim u 2013.godini dolazi do naglog pada, gde stopa pokrivenosti zaliha iznosi 292,46%. Prikazani procenti ukazuju da je preduzee ostvarilo visok nivo pokrivenosti zaliha.

1.1.2. Likvidnost

LIKVIDNOST

u KM

Dobavljai 181 odnosno 365P O Z I C I J AAOP201120122013

Tekua likvidnost:

Tekua imovina /Kratkorone obaveze031/1426,9675,8996,994

REFERENTNA VREDNOST - Tekua likvidnost (Vee od ...)2,0002,0002,000

Redukovana likvidnost

gotovina + kratkorona potraivanja / kratkorone obaveze(055+040)/1424,8303,7124,615

REFERENTNA VREDNOST Redukovana likvidnost (Vee od )1,0001,0001,000

Trenutna likvidnost

gotovina / kratkorone obaveze055/1421,6261,3372,017

REFERENTNA VREDNOST Trenutna likvidnost1,0001,0001,000

Prosean broj dana naplate potraivanja

Potraivanja x 365 / Prihodi od prodaje(040*365)/ (202+206)796961

U literaturi likvidnost ima dvostruko znaenje, prvo, sposobnost nekog nenovanog oblika sredstava da se transformie u novac (gotovinu) i, drugo, sposobnost dunika da plati dospjele obaveze. Likvidnost preduzea se definie kao sposobnost preduzea da raspoloivom likvidnom imovinom uspjeva permanentno izmirivati svoje dospjele kratkorone obaveze.[footnoteRef:8] [8: Prof. dr oko N. Maleevi, Doc. dr Vitomir B. Starevi: Poslovna analiza, Univerzitet u Istonom Sarajevu, Fakutet Poslovne ekonomije Bijeljina, Bijeljina, 2010., str. 353.]

Likvidnost moe biti: tekua, reducirana (ubrzana) i trenutna.

1.1.2.1. Opta (tekua) likvidnost

Opta ili tekua likvidnost pokazuje pokrivenost kratkoronih obaveza obrtnom imovinom. Da bi preduzee moglo ispuniti ovaj uslov, odnos izmeu ukupnih obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza trebao bi biti 2 : 1.[footnoteRef:9] [9: Prof. dr oko N. Maleevi, Doc. dr Vitomir B. Starevi: Poslovna analiza, Univerzitet u Istonom Sarajevu, Fakutet Poslovne ekonomije, Bijeljina 2010., str. 360.]

Koeficijent opte (tekue) likvidnosti dobija se na sljedei nain:

OBRTNA SREDSTVA 2 KRATKORONE OBAVEZE

Visina zaliha pokazuje visinu zaleenih obrtnih sredstava (kapitala i dugova) za njihovo finansiranje. Struktura zaliha pokazuje u kojim pozicijama su blokirana obrtna sredstva.

Grafikon 7. Koeficijent tekue likvidnosti

Na osnovu grafikona 7. zakljuujemo da je preduzee u sve tri analizirane godine bilo likvidno jer je koefcijent likvidnosti u svakoj godini vei od 2. U 2011. godini koefcijent tekue likvidnosti iznosi 6,967. U 2012. godini dolazi do pada koefcijenta na 5,889. U 2013. godini koefcijent tekue likvidnosti se poveava na iznos 6,994. Posmatrano preduzee je ostvarilo tekuu likvidnost, to znai da preduzee je sposobno da izmiri svoje kratkorone obaveze o roku dospijea.

1.1.2.2. Koeficijent ubrzane likvidnosti

Koeficijent ubrzane likvidnosti predstavlja mjerilo sposobnosti otplaivanja kratkoroih dugova. U ovaj koeficijent nisu ukljuene zalihe, jer je potrebno vie vremena da se one pretvore u gotovinu nego to je to sluaj sa drugim obrtnim sredstvima. Koeficijent reducirane (ubrzane) likvidnosti dobija se na sljedei nain:

GOTOVINA + KRATKORONA POTRAIVANJA 1 KRATKORONE OBAVEZE

Efektivna likvidnost postoji u sluaju ako je dati pokazatelj jednak 1 ili ako je vei od 1. Ako se utvrdi da je koeficijent ubrzane likvidnosti 1 ili vei od 1, ne moe se sa sigurnou tvrditi da e preduzee u narednom periodu biti likvidno; moe se samo tvrditi da je ono potovalo zlatno bilansno pravilo u irem smislu, odnosno da je potovalo naelo finansijske stabilnosti. Ako je koeficijent datog pokazatelja manji od 1 onda je preduzee nelikvidno i nelikvidnost moe biti trajna i trenutna. Trenutna nelikvidnost podrazumijeva mogunost da dunik izmiri svoje dospjele obaveze u kraem vremenskom roku. Trajna nelikvidnost je prisutna kada dunik nije u mogunosti da na due vrijeme pribavi potrebnu likvidnu imovinu kojom bi izmirio svoje obaveze.[footnoteRef:10] [10: Prof. dr oko N. Maleevi, Doc. dr Vitomir B. Starevi: Poslovna analiza, Univerzitet u Istonom Sarajevu, Fakutet Poslovne ekonomije, Bijeljina 2010., str. 356.]

Grafikon 8. Koeficijent redukovane likvidnosti

Grafikon 8. nam pokazuje da je u datom preduzeu vrijednost koeficijenta redukovane likvidnosti u 2011. godini je iznad referentne vrednosti (1,000) i iznosi 4,830. U 2012. godini dolazi do pada koefcijnta na 3,712. U 2013. godini koefcijent redukovane likvidnosti iznosi 4,615. Ovaj koeficijent je zadovoljavajui u sve tri posmatrane godine.

1.1.2.3. Trenutna likvidnost

Koeficijent trenutne likvidnosti dobija se na sljedei nain:

GOTOVINA >1 KRATKORONE OBAVEZE

Ukoliko je koeficijent trenutne likvidnosti 1, preduzee je na dan mjerenja likvidnosti likvidno, moe isplatiti obaveze dospjele na plaanje, pri emu ne raspolae likvidnom rezervom. Ako je koeficijent trenutne likvidnosti vei od 1, preduzee je na dana mjerenja likvidnosti takoe likvidno, a uz to raspolae i likvidnom rezervom utoliko veom to je koeficijent vei od 1. Ako je koeficijent trenutne likvidnosti manji od 1, preduzee je nelikvidno na dan mjerenja likvidnosti jer ne moe isplatiti obaveze dospjele za plaanje.[footnoteRef:11] [11: Prof. dr Spasoje Tuevljak, Prof. dr Jovan Rodi: Finansije preduzea, Consseco Institut, Beograd, 2003., str. 170.]

Grafikon 9. Koeficijent trenutne likvidnosti

Referentna vrijednost koeficijenta trenutne likvidnosti iznosi 1,000. Iz Grafikona 9. vidimo da je u datom preduzeu koefcijent trenutne likvidnosti u svakoj posmatranoj godini iznad referentne vrednosti. Njegova vrijednost u 2011. godini iznosi 1,626. U 2012. godini dolazi do porasta i iznosi 1,337. A u 2013. godini ovaj koefcijent iznosi 2,017. Moemo zakljuiti da su kratkorone obaveze preduzea bile ispod vrijednosti gotovine u sve tri posmatrane godine.

1.1.2.4. Prosjean broj dana naplate potraivanja

Prosjean broj dana naplate potraivanja dobija se kada se u odnos stave potraivanja x 365 dana sa prihodima od prodaje. Na osnovu ove analize dolazi se do informacije o tome kojom brzinom preduzee naplauje svoja potraivanja i dolazi do sredstava neophodnih za odravanje likvidnosti. Prosjean broj dana naplate potraivanja u preduzeu Elektro Doboj a.d. Doboj u 2011. godini iznosi 79 dana; u 2012. godini je 69 dana a u 2013. godini je 61 dana. U 2012 i 2013. godini je bila povoljnija situacija za preduzee u odnosu na 2011. godinu, jer je zabiljeen manji broj prosenih dana potrebnih za naplatu potraivanja. U interesu svakog preduzea je da u to kraem roku naplati svoja potraivanja.

1.1.3. Solventnost

SOLVENTNOST

u KM

P O Z I C I J AAOP201120122013

1. Poslovna aktiva062182.498.234218.989.015218.430.168

2. Dugovi125,13322.594.50223.725.09723.533.089

KOEFICIJENT SOLVENTNOSTI (1/2)8,0779,2309,282

REFERENTNA VREDNOST - Koeficijent solventnosti (Vee od ...)1,0001,0001,000

Koeficijent solventnosti podrazumijeva odnos poslovne imovine i dugova, i tako dobijen keficijent uporeujemo sa referentnom vrijednou. Referentna vrijednost u ovom sluaju je 1,000. Ukoliko su dobijeni koeficijenti vei od referentne vrijednosti tada je preduzee u datom periodu imalo zadovoljavajuu solventnost. Solventnost ili platena sposobnost preduzea sastoji se u njegovoj sposobnosti da izmiri obaveze i dugove kad-tad, pa makar i iz steajne mase. U protivnom, preduzee je nesolventno.[footnoteRef:12] [12: Prof. dr oko N. Maleevi, Doc. dr Vitomir B. Starevi: Poslovna analiza, Univerzitet u Istonom Sarajevu, Fakutet Poslovne ekonomije,Bijeljina 2010., str. 444.]

Grafikon 10. Odnos poslovne aktive i dugova

Vidimo iz Grafikona 10. da je poslovna aktiva u svim posmatranim godinama via od dugova. U 2011. godini poslovna aktiva iznosi 182.498.234KM, a dugovi 22.594.502KM. U 2012. godini poslovna aktiva iznosi 218.989.015KM, a dugovi 23.725.097KM. U 2013. godini poslovna aktiva iznosila je 218.430.168KM, a dugovi 23.533.089KM.

Grafikon 11. Koeficijent solventnosti

Koeficijent solventnosti je mnogo vii od jedan, solventnost je prihvatljivija jer preduzee moe da izmiri ukupne dugove i preostaje mu dio imovine, u datom preduzeu, u sve tri godine preduzee je bilo u stanju da izmiri svoje obaveze to se vidi iz ostvarenih koeficijenata koji su znatno iznad 1, i ne postoje ni najmanje naznake koje ukazuju na nesolventnost preduzea. Iz Grafikona 11. vidimo da je najbolja solventnost preduzea Elektro Doboj a.d. Doboj ostvarena u 2013. godini i iznosila je 9,282, u 2011. godini je koefcijent solventnosti bio najmanji i iznosi 8,077. U 2012. godini je iznosio 9,230. Preduzee je ostvarilo dugoronu platenu sposobnost tokom sve tri analizirane godine.

1.1.4. Zaduenost

Zaduenost se utvruje na osnovu strukture pasive bilansa stanja utvrujui koji je procenat sopstvenog kapitala u odnosu na pozajmljeni kapital. Prihvatljiva struktura pasive za preduzee je 50% sopstveni kapital i pozajmljenil kapital, takoe, 50% zbira pasive. Stepen zaduenosti utvruje se kao odnos izmeu vlastitih izvora finansiranja (kapitala) i tuih izvora finansiranja (obaveza).[footnoteRef:13] [13: Prof. dr Pajo Pani, dipl. ing. org. nauka-master Biljana Radoji: Projektni menadment, Upravljanje projektima i procesima sa ocenom efikasnosti investicionih ulaganja, Fakultet poslovne ekonomije, Bijeljina, 2010., str. 316.]

ADEKVATNOST KAPITALA

u KM

P O Z I C I J AAOP201120122013

Iznos%Iznos%Iznos%

1. Kapital101155.571.89585,25190.240.28286,87190.815.44687,36

2. Dugovi125,13226.926.33914,7528.748.73313,1327.614.72212,64

PASIVA (1 + 2)182.498.234100,00218.989.015100,00218.430.168100,00

REFERENTNA VREDNOST - Kapital/Dugovi

Kapital: 50%

Dugovi: 50%

Ukoliko su vei sopstveni izvori utoliko je vei stepen samostalnosti finansiranja poslovanja preduzea, odnosno, ukoliko je uee sopstvenog kapitala vee, utoliko je na viem stepenu finansijska stabilnost preduzea. U preduzeu Elektro Doboj a.d. Doboj u sve tri godine ostvareno je vee uee sopstvenog kapitala nego dugova. S obzirom da preduzee ni u jednoj godini ne pokazuje stepen zaduenosti ispod referentne vrijednosti (ispod 50%), to mu omoguava da i dalje posluje po prihvatljivoj strukturi kapitala.

Grafikon 12. Odnos kapitala i dugova u 2011.godini

Na osnovu Grafikona 12. vidimo da je uee kapitala u 2011. godini iznosi 85,25%, a uee dugova 14,75%.


Na osnovu Grafikona 13. vidimo da je u 2012.godini uee kapitala 86,87%, a uee dugova 13,13%.


Na osnovu Grafikona 14. uoavamo da je u 2013. godini uee kapitala je 87,36%, a uee dugova 12,64%.

1.1.5.Adekvatnost kapitala

Vlasnika struktura osnovnog kapitala i struktura ukupnog kapitala je sljedea:STRUKTURA KAPITALA

u KM

P O Z I C I J AAOP201120122013

Iznos%Iznos%Iznos%

1. Akcijski kapital 10331.117.96120,0031.117.96116,3631.117.96116,31

Akcijski kapital - ukupno31.117.96120,0031.117.96116,3631.117.96116,31

3. Udeli drutva sa ogranienom odgovornou104------

4. Zadruni udeli105------

5. Ulozi106------

6. Dravni kapital107------

7. Ostali osnovni kapital108------

I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL (1 do 7)31.117.96120,0031.117.96116,3631.117.96116,31

II. EMISIONA PREMIJA110------

III. REZERVE11120.864.79313,4120.926.32511,0020.979.05610,99

IV. REVALORIZACIONE REZERVE11450.160.77132,2484.049.78044,1879.698.86641,77

V. NERASPOREENI DOBITAK11753.428.37034,3454.146.21628,4659.019.56330,93

VI. GUBITAK DO VISINE KAPITALA12200,0000,0000,00

UKUPNI KAPITAL (I do VII)155.571.895100,00190.240.282100,00190.815.446100,00

Strukturom kapitala smatra se kombinacija razliitih vrednosti koje preduzee koristi za pribavljanje kapitala kojima firma finansira svoje investicijske aktitivnosti.[footnoteRef:14] [14: ekapija, investicioni portal: ekapija.ba, maj 2008]

Osnovni cilj finansijskog menadera prilikom formiranja adekvatne strukture kapitala jeste maksimizacija vrijednosti preduzea, odnosno da se podeavanjem kapitala i dugova dobije optimalna struktura kapitala koja e minimizirati troak kapitala. U preduzeu Elektro Doboj a.d. Doboj, uee akcionarskog kapitala u ukupnom kapitalu je u 2011. godini iznosi 20%, u 2012. godini 16, 36% i u 2013. godini iznosi 16,31%.

Grafikon 15. Struktura ukupnog kapitala za 2011. godinu

Iz Grafikona 15. vidimo da strukturu ukupnog kapitala u 2011. godini ine: osnovni i ostali kapital u iznosu 29,52%; rezerve u iznosu od 19,79%, i nerasporeeni dobitak u iznosu 50,69%.


Grafikon 16. nam pokazuje da u 2012. godini strukturu ukupnog kapitala ine: osnovni i ostali kapital u iznosu 29,30%; rezerve u inosu od 19,71%, i nerasporeeni dobitak u iznosu 50,99%.


Na osnovu Grafikona 17. vidimo da strukturu ukupnog kapitala u 2013. godini ine: osnovni i ostali kapital u iznosu 28,00%; rezerve u inosu od 18,88%, i nerasporeeni dobitak u iznosu 53,11%.1.2. Imovinski poloaj preduzea Elektro Doboj a.d. Doboj

1.2.1. Struktura imovine

Prilikom analize imovinskog poloaja, neophodno je sagledati pozicije bilansa stanja, odnosno pozicije aktive i pasive. Imovinski poloaj preduzea ini aktiva. Analiza imovinskog poloaja obuhvata:

1. analizu strukture aktive (strukturu ukupne aktive, poslovne i operativne aktive),2. analizu fiksne imovine (osnovnih sredstava) i 3. analizu obrtne imovine (struktura obrtne imovine i brzina obrtanja).[footnoteRef:15] [15: Prof. dr Spasoje Tuevljak, Prof. dr Jovan Rodi: Finansije preduzea, Consseco Institut, Beograd, 2003., str. 290.]

Pri analizi strukture ukupne aktive, ukupna aktiva se razdvaja na poslovnu aktivu i vanposlovnu aktivu. Strukturu aktve u posmatranom preduzeu Elektro Doboj a.d. Doboj , ine:

stalna imovina koju ine: nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva i dugoroni finansijski plasmani, obrtna (tekua) imovina koju ine: zalihe, kratkorona potraivanja i plasmani i gotovinski ekvivalenti, aktivna vremenska razgranienja i vanbilansna aktiva mada ona nema uee u poslovnoj aktivi.

BILANS STANJA

u KM

P O Z I C I J A201120122013

Iznos %Iznos %Iznos %

A K T I V A

A. STALNA IMOVINA152.316.94483,46%189.353.45086,47%189.883.46186,93%

I Nematerijalna ulaganja2.171.5461,19%2.397.9991,10%2.393.5111,10%

II Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine149.385.14081,86%185.751.83084,82%186.091.27785,19%

III Bioloka sredstva i sredstva kulture00,00%00,00%00,00%

IV Dugoroni finansijski plasmani760.2580,42%1.203.6210,55%1.398.6930,64%

B. TEKUA IMOVINA30.181.29016,54%29.635.56513,53%28.546.70713,07%

I Zalihe, stalna sredstva i sredstva obustavljenog poslovanja namenjena prodaji7.590.4544,16%7.879.6483,60%8.365.2263,83%

II. Kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina22.590.83612,38%21.755.9179,93%20.181.4819,24%

1. Kratkorona potraivanja13.881.2817,61%11.930.4095,45%10.604.5624,85%

2. Kratkoroni finansijski plasmani 1.074.5260,59%1.685.4360,77%31.0690,01%

3. Gotovinski ekvivalenti i gotovina7.042.7093,86%6.718.0043,07%8.230.7053,77%

4. Aktivna vremenska razgranienja592.3200,32%1.422.0680,65%1.315.1450,60%

V. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA00,00%00,00%00,00%

G. POSLOVNA AKTIVA182.498.234100,00%218.989.015100,00%218.430.168100,00%

D. VANBILANSNA AKTIVA00,00%00,00%00,00%

. UKUPNA AKTIVA182.498.234100,00%218.989.015100,00%218.430.168100,00%

P A S I V A

A. KAPITAL 155.571.89585,25%190.240.28286,87%190.815.44687,36%

I OSNOVNI KAPITAL31.117.96117,05%31.117.96114,21%31.117.96114,25%

1. Akcijski kapital 31.117.96117,05%31.117.96114,21%31.117.96114,25%

2. Udjeli drutva sa ogranienom odgovornou00,00%00,00%00,00%

3. Zadruni udjeli00,00%00,00%00,00%

4. Ulozi00,00%00,00%00,00%

5. Dravni kapital00,00%00,00%00,00%

6. Ostali osnovni kapital00,00%00,00%00,00%

II UPISANI NEUPLAENI KAPITAL00,00%00,00%00,00%

III EMISIONA PREMIJA00,00%00,00%00,00%

IV REZERVE20.864.79311,43%20.926.3259,56%20.979.0569,60%

V REVALORIZACIONE REZERVE 50.160.77127,49%84.049.78038,38%79.698.86636,49%

VI NERASPOREENI DOBITAK53.428.37029,28%54.146.21624,73%59.019.56327,02%

VII GUBITAK DO VISINE KAPITALA00,00%00,00%00,00%

B. DUGORONA REZERVISANJA18.190.6429,97%16.376.8187,48%16.749.5907,67%

V. OBAVEZE8.736.6974,79%12.371.9155,65%10.865.1324,97%

I. Dugorone obaveze4.403.8602,41%7.348.2793,36%6.783.4993,11%

II. Kratkorone obaveze4.331.8372,37%5.023.6362,29%4.081.6331,87%

1. Pasivna vremenska razgranienja760.7900,42%1.638.7420,75%1.427.7350,65%

G. POSLOVNA PASIVA182.498.234100,00%218.989.015100,00%218.430.168100,00%

D. VANBILANSNA PASIVA00,00%00,00%00,00%

. UKUPNA PASIVA182.498.234100,00%218.989.015100,00%218.430.168100,00%

U preduzeu Elektro Doboj a.d. Doboj vidljivo je da je uee stalne imovine u strukturi poslovne imovine najvee u 2013. godini i iznosi 86.93%. Obrtna imovina se smanjivala iz godine u godinu. Najvee uee obrtne (tekue) imovine u strukturi poslovne aktive je u 2011. godini i iznosi 16.54% . Kada su u pitanju aktivna vremenska razgranienja, u 2011. godini iznose 0,32%, u 2012.godini 0.65% da bi u u 2013. godini zabiljezila blagi pad i iznose 0,60%.

1.2.2. Stanje i efikasnost imovine

Efikasnost imovine, izraena kroz odnos ukupnog prihoda i prosjene poslovne imovine preduzea iznosi:EFIKASNOST IMOVINE

u KM

P O Z I C I J AAOP201120122013

1. Ukupan prihod32570.066.42668.321.42469.801.363

2. Prosena poslovna imovina062/2183.172.462200.743.625218.709.592

3. EFIKASNOST IMOVINE (1/2)0,3830,3400,319

REFERENTNA VREDNOST - Efikasnost imovine (Vee od ...)0,0000,0000,000

Efikasnost imovine dobija se odnosom ukupnog prihoda i prosjene poslovne imovine. Prosjena poslovna imovina za 2011. godini se dobija kada se zbir poslovne imovine iz 2010. i 2011. godine podijeli sa 2, za 2012. godinu uzima se zbir poslovne imovine iz 2011. i 2012. godine i podijeli sa 2, a za 2013. godinu koeficijent se dobija kada se zbir poslovne imovine iz 2012. i 2013. godine stavi u odnos sa brojem 2. Na ovaj nain se dobija pokazatelj koji nam ukazuje na to koliko se ukupnog prihoda ostavari na 1 KM prosjene poslovne imovine. Referentna vrijednost ovog koeficijenta je 0,000 na osnovu ega je vidljivo da preduzee ostvaruje efikasnost i to na 1 KM prosjene poslovne imovine preduzee je ostvarilo u 2011. godini 0,383 KM, u 2012. godini 0,340 KM, a u 2013. godini 0,319 KM ukupnog prihoda.

1.2.3. Koeficijent obrta

Koeficijenti obrta i dani vezivanja obrtne imovine, zaliha i potraivanja su sljedei:IMOVINSKI POLOAJ

u KM

P O Z I C I J AAOP201120122013

1. Prihodi od prodaje202,20664.197.80363.249.56863.798.656

2. Prosena obrtna imovina031/226.209.31729.509.48329.091.136

3. Prosene zalihe032/27.154.0168.052.3828.122.437

4. Prosena potraivanja040/212.005.76212.149.23411.267.486

5a. Koeficijent obrta obrtne imovine (1/2)2,4492,1432,193

5b. Dani vezivanja obrtne imovine149170166

6a. Koeficijent obrta zaliha (1/3)8,9747,8557,855

6b. Dani vezivanja zaliha414646

7a. Koeficijent obrta potraivanja (1/4)5,3475,2065,662

7b. Dani vezivanja potraivanja687064

Zahtjev je da obrtna sredstva to bre cirkuliu, tako da je sa manjim njihovim obimom mogue izvriti postavljene zadatke preduzea. Sve to u cilju ostvarivanja to veeg stepena rentabilnosti ukupnog poslovanja preduzea, u emu znaajnu ulogu ima koeficijent obrta ukupnih sredstava, pre svega, obrtnih sredstava.[footnoteRef:16] [16: Prof. dr oko N. Maleevi, Doc. dr Vitomir B. Starevi: Poslovna analiza, Univerzitet u Istonom Sarajevu, Fakutet Poslovne ekonomije,Bijeljina, 2010., str. 412.]

Ovaj koeficijent se izraunava putem obrasca:K = Uinak obrtne imovine / Prosjena Obrtna imovina

Broj dana trajanja jednog obrta izraunava se na sljedei nain:

T = Broj kalednarskih dana u periodu za koji se mjeri obrt/ koeficijent obrta.

Koeficijent obrta pokazuje koliko se puta obrtna imovina obrnula u periodu za koji se mjeri obrt, a broj dana trajanja obrta pokazuje koliko je dana trajao jedan obrt imovine. to je koeficijent obrta vii, a broj obrta manji efikasnost obrtne imovine je vea i obrnuto. Za posmatrano preduzee koeficijent obrta obrtne imovine u 2011. godini iznosi 2,449 to znai da se imovina u toj godini obrnula 2,449 puta, a da je za jedan obrt potrebno 149 dana. Slina situacija je u 2012. godini, gdje je koeficijent obrta obrtne imovne 2,143, to znai da se imovina u 2012. godini obrnula 2,143 puta, a da je za jedan obrt potrebno 170 dana. Koeficijent obrta obtne imovine u 2013. godini iznosi 2,193 to znai da se imovina u ovoj godini obrnula 2,193 puta, a da je za jedan obrt potrebno 166 dana. Koeficjent obrta zaliha se dobija odnosom prihoda iz prodaje i prosjenih zaliha. Ovaj koeficjent nam pokazuje koliko se puta prosjene zalihe obrnu u toku godine. Kada je rije o posmatranom preduzeu ovaj koeficijent u 2011. godini iznosi 8,974, dok dani vezivanja zaliha u istoj godini iznose 41 dan. U 2012. godini koeficijet obrta zaliha je neto manji i iznosi 7,855 a dani vezivanja zaliha iznose 46 dana. Isti koeficijet obrta zaliha je u 2013. godini i iznosi 7,855 te su u ovoj godini dani vezivanja u posmatranom periodu 46 dana. Povezanost obrtnih sredstava sa drugim kategorijama moe se utvrditi preko kategorije potraivanja od kupaca i njegovog odnosa prema ukupnoj realizaciji. Koeficijent obrta potraivanja pokazuje kojom brzinom i u kom vremenskom periodu preduzee uspijeva da naplati svoja potraivanja od kupaca. Neophodno je utvrditi kretanje ovog koeficijenta jer esto nabavna sluba nabavlja vee koliine robe nego to su potrebne zalihe. Znaajan je jer pokazuje opravdanost postojanja zaliha gotovih proizvoda (roba). Kod posmatranog preduzea u 2011. godini koeficijent obrta potraivanja je 5,347, a dani vezivanja potraivanja su 68 dana. U 2012. godini koeficijent obrta potraivanja je nii u odnosu na 2011. godinu i iznosi 5,206, dani koji su potrebni da preduzee naplati svoja potraivanja iznose 70 dana. Najvii koeficijent obrta potraivanja u toku posmatranog perioda je u 2013. godini i iznosi 5,662, a time su i dani koji su potrebni da preduzee naplati svoja potraivanja nii u odnosu na prethodne dvije godine, i iznose 64 dana.

1.3.Prinosni poloaj preduzea Elektro Doboj a.d. Doboj

1.3.1. Struktura poslovnih prihoda i poslovnih rashoda

Struktura poslovnih prihoda i rashoda, kao i njihov meusobni odnos je sljedei:

POSLOVNI PRIHODI I RASHODI

u KM

P O Z I C I J A201120122013

Iznos%Iznos%Iznos%

Struktura poslovnih prihoda:

1. Prihodi od prodaje robe63.000.78593,94%62.007.90194,52%62.596.91594,40%

2. Prihodi od prodaje uinaka1.197.0181,78%1.241.6671,89%1.201.7411,81%

3. Prihodi od aktiviranja ili potronje robe I uinaka1.772.9562,64%1.193.6021,82%1.284.9951,94%

4. Poveanje vrednosti zaliha uinaka00,00%00,00%00,00%

5. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka00,00%00,00%00,00%

6. Ostali poslovni prihodi1.094.9231,63%1.158.5791,77%1.223.8891,85%

I. Poslovni prihodi (1 do 6)67.065.682100,00%65.601.749100,00%66.307.540100,00%

Struktura poslovnih rashoda:

1. Nabavna vrednost prodate robe40.905.03463,29%40.023.38662,54%40.166.01262,75%

2. Trokovi materijala 2.410.4603,73%2.491.3013,89%2.606.6694,07%

3.Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi9.377.62914,51%10.362.97916,19%9.708.44215,17%

4. Trokovi proizvodnih usluga1.024.3211,58%496.0050,78%650.0571,02%

5. Trokovi amortizacije i rezervisanja9.852.21715,24%9.427.16714,73%9.733.39515,21%

6. Nematerijalni trokovi810.3381,25%938.2841,47%859.9291,34%

7. Trokovi poreza125.1440,19%126.9500,20%165.6240,26%

8. Trokovi doprinosa125.0990,19%130.0020,20%121.1120,19%

II. Poslovni rashodi (1 do 8)64.630.242100,00%63.996.074100,00%64.011.240100,00%

III. REZULTAT POSLOVNIH AKTIVNOSTI (I - II)2.435.4401.605.6752.296.300

REFERENTNA VREDNOST - Rezul. posl. aktivnosti (Vee od ...)0,000,000,00

IV. ODNOS POSL. PRIHODA I RASHODA (I / II)103,77%102,51%103,59%

REFERENTNA VREDNOST - Odnos posl. prihoda i rashoda (Vee od ...)100,00%100,00%100,00%

V. RELATIVNA RAZLIKA POSL. PRIHODA I RASHODA ((I/II)-100%)3,77%2,51%3,59%

REFERENTNA VREDNOST - Relativna razlika posl. prihoda i rashoda (Vee od ...)0,00%0,00%0,00%

Osnovni elementi bilansa uspjeha su prihodi i rashodi, ijim se vrednovanjem, a zatim sueljavanjem utvruje finansijski rezultat kao primarni izraz i mjerilo uspjenosti, a koji moe biti pozitivan (dobitak) ili negativan (gubitak). Prihodi predstavljaju poveanje ekonomske koristi tokom obraunskog perioda u obliku priliva ili poveanja sredstava ili smanjenja obaveza, to dovodi do poveanja kapitala izuzev onih koja su povezana sa uplatama vlasnika kapitala. Rashodi su smanjenja ekonomske koristi tokom obraunskog perioda u obliku odliva ili smanjenja sredstava ili stvaranja obaveza to dovodi do smanjenja kapitala izuzev onih koji su povezani sa isplatama kapitala.[footnoteRef:17] [17: Prof. dr oko N. Maleevi, Doc. dr Vitomir B. Starevi: Poslovna analiza, Univerzitet u Istonom Sarajevu, Fakutet Poslovne ekonomije, Bijeljina, 2010.godine, str. 369.]

1.3.1.1. Poslovni prihodi

Poslovni prihodi su unovavanje uinaka iz osnovne delatnosti preduzea na tritu.[footnoteRef:18] [18: Prof. dr oko N. Maleevi, Doc. dr Vitomir B. Starevi: Poslovna analiza, Univerzitet u Istonom Sarajevu, Fakutet Poslovne ekonomije, Bijeljina,2010.godine, str. 371.]

Kod sagledavanja poslovnih prihoda mora se sagledati koji to prihodi ine najvei dio njihovih vrijednosti. Prilikom analiziranja poslovnih prihoda, uoljivo je da najvei procenat ovih prihoda, u sve tri posmatrane godine, ine prihodi od prodaje robe. U 2011. godini oni ine 93,94%od ukupnih poslovnih prihoda. U 2012.godini taj procenat iznosi 94,52% a u 2013. godini 94,40%

Ukupna vrednost poslovnih prihoda nije imala znaajnije varijacije tokom posmatranih godina, vrednost ukupnih poslovnih prihoda smanjuje se u drugoj posmtranoj godini da bi se opet poveavao u treoj posmatranoj godini. Najvei poslovni prihodi su evidentirani u 2011. godini u iznosu od 67.065.682KM, u 2012. godini iznose 65.601.749KM, a u 2013.godini vrednost ukupnih poslovnih prihoda je 66.307.540KM.

1.3.1.2. Poslovni rashodi

Rashodi obuhvataju trokove koji proistiu iz uobiajenih aktivnosti preduzea i eventualne gubitke. Nastali rashodi su vezani za poslovni proces, ali mogu biti i gubici koji nisu uvek povezani sa ostavarenjem prihoda.[footnoteRef:19] [19: Prof. dr oko N. Maleevi, Doc. dr Vitomir B. Starevi: Poslovna analiza, Univerzitet u Istonom Sarajevu, Fakutet Poslovne ekonomije, Bijeljina, 2010., str. 370]

Najvei udio u strukturi poslovnih rashoda imaju trokovi nabavne vrednosti prodate robe i taj udeo iznosi u 2011. godini 63,29% u 2012. godini 62,54%, u 2013. godini 62,75%. Trokovi amortizacije i rezervisanja takoe imaju veliki udeo u strukturi poslovnih rashoda i u 2011. godini oni iznose 15,24% u 2012. Godini 14,73%, i u 2013. Godini 15,21%. Znaajniji udeo u strukturi ukupnih poslovnih rashoda imaju i trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi. U 2011. godini taj udeo iznosi 14,51% u 2012. godini 16,19% i u 2013. godini iznosi 15,17%.

Odnos izmeu poslvonih prihoda i rashoda u sve tri godine kree se u korist poslovnih prihoda i iznosi u 2011. godini 3,77%, u 2012. 2,51%, dok je u 2013. najmanji i iznosi 3,59%.

Rezultat poslovnih aktivnosti u sve tri posmatrane godine je pozitivan, odnosno ostvaren je dobitak, ali njegova vrijednost iz godine oscilira, u drugoj posmatranoj godini pada u odnosu na prvu godinu da bi u treoj posmatraoj godini porastao.Rezultat poslovnih aktivnosti odnosno odnos poslovnih prihoda i poslovnih rashoda grafiki moemo prikazati na sljedei nain:

Grafikon 18. Rezultat poslovne aktivnosti

Iz Grafikona 18. uoavamo da u 2011. godini njegova vrijednost iznosi 2.435.440 KM, u 2012.godini je 1.605.675 KM, a u 2013. godini iznosi 2.296.300 KM .

1.3.2. Struktura prihoda i rashoda

Odnos prihoda, rashoda i rezultata prema ukupnom prihodu preduzea je sljedei:BILANS USPEHA

u KM

P O Z I C I J AAOP201120122013

Iznos%Iznos%Iznos%

1. Poslovni prihodi20167.065.68295,7265.601.74596,0266.307.54095,00

2. Finansijski prihodi2311.855.7522,651.303.4581,911.386.2871,99

3. Ostali prihodi2461.144.9921,631.416.2212,072.105.7253,02

I PRIHODI REDOVNIH AKTIVNOSTI (1+2+3)70.066.426100,0068.321.424100,0069.799.552100,00

4. Vanredni prihodi26700,0000,0000,00

5. Revalorizacioni prihodi26900,0000,0000,00

II UKUPNI PRIHODI (I+4+5)70.066.426100,0068.321.424100,0069.799.552100,00

6. Poslovni rashodi21664.630.24294,1063.996.07495,8564.011.24092,55

7. Finansijski rashodi23816.8710,0227.8200,0436.6150,05

8. Ostali rashodi2574.037.2015,882.740.2354,105.118.3537,40

III RASHODI REDOVNIH AKTIVNOSTI (6+7+8)68.684.314100,0066.764.129100,0069.166.208100,00

9. Vanredni rashodi26800,0000,0000,00

10. Rashodi revalorizacije i priznavanja imparitetnih gubitaka27000,0000,0000,00

IV UKUPNI RASHODI (III+9+10)68.684.314100,0066.764.129100,0069.166.208100,00

Preduzee Elektro Doboj a.d. Doboj, najvei dio prihoda ostvaruje iz poslovnih prihoda koji predstavljaju prihode iz redovne djelatnosti, a u strukturi ukupnih prihoda zastupljeni su jo i finansijski prihodi i ostali prihodi. Uee poslovnih prihoda (prihoda redovne djelatnosti) u ukupnim prihodima u 2011. godini iznosi 95,72%, u 2012. godini je 96,02%, a u 2013. godini su 95,00%. Finansijski prihodi se odnose na prihode od kamata, pozitivne kursne razlike i sl., a u posmatranom periodu njihovo uee u ukupnim prihodima je u 2011.godini 2,65%, u 2012. godini 1,91% i u 2013. godini 1,99%. Uee ostalih prihoda u ukupnim prihodima po godinama iznosi: 1,63%, 2,07% i 3,02%.

Kada je rije o rashodima datog preduzea, ukupne rashode ine: poslovni rashodi, finansijski rashodi i ostali rashodi. Kao i kod prihoda, najveu stavku u strukturi ukupnih rashoda, u sve tri godne, ine rashodi redovne djelatnosti tj. poslovni rashodi. U 2011. zastupljeni su sa 94,10%, u 2012. godini sa 95,85%, a u 2013. godini njihovo uee se smanjuje na 92,55%. Finansijski rashodi se odnose na rashode kamata, negativne kursne razlike, otpise dugoronih finansijskih plasmana, ostale finansijske rashode i sl. Ovi rashodi u 2011. godini iznose 0,02%, u 2012.godini 0,04% i u 2013. godini iznose 0,05%. Ostali rashodi imaju sljedee uee po godinama: 5,88%, 4,10% i 7,40%.

Struktura prihoda i rashoda po godinama prikazana je sljedeim graficima:

Grafikon 19. Struktura prihoda u 2011. godini Grafikon 20. Struktura rashoda u 2011. godini

Iz Grafikona 19. vidimo da je uee poslovnih prihoda (prihoda redovne djelatnosti) u ukupnim prihodima u 2011. godini iznosi 95,72%, uee finansijskih prihoda u ukupnim prihodima je 2,65%, a uee ostalih prihoda u ukupnim prihodima je 1,63%.

Iz Grafikona 20. vidimo da je u 2011. godini uee poslovnih rashoda u ukupnim rashodima 94,10%, uee finansijskih rashoda u ukupnim rashodima 0,20%, a uee ostalih rashoda u ukupnim rashodima je 5,88%.







1.3.3. Profitabilnost preduzea

Odnos neto dobitka i ukupnog prihoda preduzea je sljedei:BILANS USPEHA

u KM

P O Z I C I J AAOPIznos

201120122013

1. Dobitak/(Gubitak) pre oporezivanja293,2941.382.1121.556.737634.535

2. Tekui I odloeni porez na dobit295724.036885.204459.479

3. Ukupni neto dobitak (gubitak) u obraunskom periodu317,318769.152659.136641.078

4. Ukupan prihod32570.066.42668.321.42469.801.363

KOEFICIJENT PROFITABILNOSTI PREDUZEA (3/4)0,0110,0100,009

REFERENTNA VREDNOST - Koef. profitabilnosti (Vee od ...)0,0000,0000,000

Profitabilnost podrazumijeva uspjenost poslovanja. Kada je rije o razlici prihoda i rashoda uspjeh se izraava bilansnim dobitkom ili gubitkom. Koeficijent profitabilnosti dobija se iz odnosa neto dobitaka (gubitaka) i ukupnog prihoda. Referentna vrijednost ovog koeficjenta iznosi 0,000 i to je koeficijent profitabilnosti preduzea vei od referentne vrijednosti to znai da je i njegov poslovni poloaj kvalitetniji. U posmatranom preduzeu, koeficijent profitabilnosti, u sve tri godine, je vii od njegove referentne vrijednosti i iznosi u 2011. godini 0,011, u 2012. godini 0,010 i u 2013. godini 0,009.

Podaci ukazuju da je najvei dobitak ostvaren je u 2011. godini jer je vrijednost ovog koeficijenta u toj godini najvea, sa iznosom od 0,011% to znai da je preduzee u 2011. godini na 100 KM ukupnog prihoda ostvarivalo dobitak od 1,10KM. Pozitivni koeficijenti ukazuju na injenicu da je dato preduzee u sve tri godine bilo profitabilno.

:

Grafikon 25. Koeficijent profitabilnosti preduzea

Na Grafikonu 25. je prikazana profitabilnost preduzea Elektro Doboj a.d. Doboj za 2011. 2012. i 2013. godinu. Iz Grafikona 25. vidimo da se u 2012. godini profitabilnost preduzea smanjuje u odnosu na 2011. godinu, da bi u 2013. godini opet doslo do pada profitabilnosti.

1.3.4. Rizik ostvarenja finansijskog rezultata

Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata zahteva da se poslovni rashodi ralane na varijabilne i fiksne. U analizu se ukljuuju poslovni prihodi i rashodi i finansijski prihodi i rashodi, odnosno finansijski rezultat iz redovnog poslovanja. Na osnovu ovih podataka izraunata je mara pokria koja se dobija kao razlika izmeu poslovnih prihoda uveanih za finansijske prihode i umanjenih za varijabilne rashode, zatim izraunat je poslovni rezultat, koji se dobija kao razlika izmeu mare pokria i fiksnih rashoda uveanih za preteno fiksne rashode. Takoe, izraunat je bruto finansijski rezultat kao razlika izmeu poslovnog rezultata i neto rashoda finansiranja.[footnoteRef:20] [20: Prof. dr oko N. Maleevi, Doc. dr Vitomir B. Starevi: Poslovna analiza, Univerzitet u Istonom Sarajevu, Fakutet Poslovne ekonomije, Bijeljina,2010., str. 375-376.]

Na osnovu izraunate mare pokria, poslovnog rezultata i bruto finansijskog rezultata utvreni su faktori poslovnog, finansijskog i ukupnog rizika.

Faktor poslovnog rizika se utvruje iz odnosa mare pokria i poslovnog rezultata i u osnovi pokazuje koliko se bre menja poslovni rezultat nego to se menja mara pokria. to je mara pokria vea, te to su fiksni i relativno fiksni trokovi nii, poslovni rizik je nii, a stopa elastinosti ostvarivanja neutralnog poslovnog rezultata via. Faktor finansijskog rizika se utvruje iz odnosa poslovnog rezultata i bruto finansijskog rezultata, a pokazuje koliko se puta bre menja bruto finansijski rezultat kad se poslovni rezultat promeni za jedan procenat. to je poslovni dobitak vei, a finansijski rashodi nii, to je koeficijent finansijskog rizika nii, a stopa elastinosti ostvarenja dobitka redovne aktivnosti via. Faktor ukupnog rizika je ravan umnoku faktora poslovnog rizika i faktora finansijskog rizika, a u osnovi pokazuje koliko se puta menja bruto finansijski rezultat pri svakoj promeni mare pokria.[footnoteRef:21] [21: Prof. dr oko N. Maleevi, Doc. dr Vitomir B. Starevi: Poslovna analiza, Univerzitet u Istonom Sarajevu, Fakutet Poslovne ekonomije, Bijeljina, 2010., str. 377-379.]

Rizici ostvarenje finansijskog rezultata preduzea su sljedei:RIZIK OSTVARENJA FINANSIJSKOG REZULTATA

u KM

P O Z I C I J A201120122013

1. Poslovni prihodi67.065.68265.601.74566.307.540

2. Varijabilni rashodi46.986.93545.952.11946.099.344

3. Mara pokria (1 - 2)20.078.74719.649.62620.208.196

4. Fiksni i preteno fiksni rashodi14.073.13914.096.26014.035.040

5. Rashodi kamata13.07713.87026.927

6. Poslovni rezultat (3 - 4)6.005.6085.553.3666.173.156

7. Bruto finansijski rezultat (6 - 5)5.992.5315.539.4966.146.229

8. FAKTORI RIZIKA :

8.1. Poslovnog (3/6)3,3433,5383,274

8.2. Finansijskog (6/7)1,0021,0031,004

8.3. Ukupnog (8.1. * 8.2.)3,3513,5473,288

9. Koeficijent mare pokria (3/1)0,2990,3000,305

10. Potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog poslovnog dobitka (4/9)47.006.15447.061.41746.052.056

11. Stopa elastinosti ostvarenja neutralnog poslovnog dobitka ((110)/1)10029,91%28,26%30,55%

12. Potreban prihod za ostvarenje neutralnog dobitka redovne aktivnosti (4+5)/947.049.83347.107.72346.140.410

13. Stopa elastinosti ostvarenja neutralnog dobitka redovne aktivnosti ((112)/1)10029,85%28,19%30,41%

Preduzee Elektro Doboj a.d. Doboj izloeno je i poslovnom i finansijskom riziku. Faktor poslovnog rizika u 2011. godini iznosi 3,343 to znai da e svaka promjena mare pokria od 1% izazvati promijenu poslovnog rezultata za 3,343. U 2012. godini je 3,538 i u 2013. godini 3,274. Najbolji koeficijent poslovnog rizika za posmatrano preduzee je ostvaren u 2013. godini i iznosi 3,274 i za preduzee je to najpovoljniji koeficijent u posmatranom periodu (u 2012. i 2011. godini ovaj koeficijent je bio vei u odnosu na 2013. godinu a razlog za njegovo poveanje lei u injenici da se mara pokria smanjivala, a fiksni i preteno fiksni rashodi poveavali iz godine u godinu), s obzirom da je za preduzee povoljnije ukoliko je faktor poslovnog rizika nii, jer u tom sluaju nee doi do smanjenja mare niti do smanjenja finansijskog rezultata.

Kod posmatranog preduzea faktor finansijkog rizika za 2011. godinu iznosi 1,002, za 2012. godinu iznosi 1,003, a za 2010. godinu iznosi 1,004. Razlog za njegovo poveanje iz godine u godinu tokom posmatranog perioda, lei u injenici da su se rashodi kamata poveavvali, a poslovni dobitak smanjivao.

Kada je rije o ukupnom riziku, on je varirao. U 2011. godini bio je 3,351; u 2012. godini 3,547; dok je u 2013. godini bio 3,288. Potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog poslovnog dobitka je izrazito visok i po godinama iznosi: u 2011. godine iznosi 47.006.154 KM; u 2012. godini iznosi 47.061.417 KM, a u 2013. godini dosee najvei iznos od 46.052.056 KM.

Stopa elastinosti ostvarenja neutralnog poslovnog rezultata, pokazuje za koliko se procenata poslovni prihod moe smanjiti da bi poslovni rezultat pao na nulu. to je stopa elastinosi via to je manja vjerovatnoa da e preduzee ostvariti negativan finansijski rezultat. Kod posmatranog preduzea ova stopa po godinama glasi: 2011. je 29,91%; 2012. je 28,26% a 2013. je 30,55%.

Stopa elastinosti ostvarenja neutralnog dobitka redovne aktivnosti pokazuje koliko se procenata vie ostvaruje poslovnih prihoda nego to je potrebno za pokrie svih rashoda ukljuujui i rashode finansiranja. to je ova stopa via to je i preduzee udaljenije od zone ostvarenja negativnog rezultata (gubitka) i obrnuto. Kod preduzea Elektro Doboj a.d. Doboj, ova stopa je 2011. godini iznosila je 29,85%, u 2012. godini iznosila je 28,19% a u 2013. godini 30,41%.

1.3.5. Rentabilnost

Stopa neto prinosa na sopstveni, ukupni i investirani kapital je sljedea:RENTABILNOST

u KM

P O Z I C I J AAOP201120122013

1. Neto dobitak / (gubitak)298769.152659.136641.078

2. Rashodi kamata24013.07713.87026.927

3. NETO PRINOS NA UKUPAN KAPITAL (1+2)782.229673.006668.005

4. Prosean sopstveni kapital102/231.117.96131.117.96131.117.961

5. Prosean ukupan kapital101/2154.975.792172.906.089190.527.864

6. Prosean investirani kapital(102+114)/283.501.09898.223.237112.992.284

7. Rentabilnost sopstvenog kapitala (1/4)1002,47%2,12%2,06%

REFERENTNA VREDNOST - Rentabilnost sopstvenog kapitala (Vee od ...)0,00%0,00%0,00%

8. Rentabilnost ukupnog kapitala (1/5)1000,50%0,38%0,34%

REFERENTNA VREDNOST - Rentabilnost ukupnog kapitala (Vee od ...)0,00%0,00%0,00%

9. Rentabilnost investiranog kapitala (3/6)x1000,94%0,69%0,59%

REFERENTNA VREDNOST - Rentabilnost investiranog kapitala (Vee od ...)0,00%0,00%0,00%

Mo zaraivanja predstavlja najbolji inidikator rentabilnosti. Ovaj indikator pokazuje stepen sposobnosti datog ulaganja da odbaci neki prinos od svoje upotrebe.[footnoteRef:22] [22: Prof. dr Spasoje Tuevljak, Prof. dr Jovan Rodi, Finansije preduzea, Consseco Institut, Beograd, 2003., str. 322.]

Rentabilnost preduzea je sposobnost preduzea da sa uloenim sredstvima ostvari maksimalan profit. Pokazatelji rentabilnosti govore o tome koliki je povrat u odnosu na ulog. Mjerenje i analiza rentabilnosti vri se sa stanovta ukupnog kapitala, sopstvenog kapitala i finansijskog rezultata iz finansiranja. Rentabilnost sopstvenog kapitala se dobije kada se u odnos stavi neto dobitak sa prosjenim sopstvenim kapitalom i taj iznos se pomnoi sa 100. Vii neto dobitak pri sopstvenom kapitalu znai veu stopu rentabilnosti sopstvenog kapitala. Kada je u pitanju posmatrano preduzee iz podataka je vidljivo da je preduzee rentabilno u sve tri posmatrane godine. U svim godinama koeficijent rentabilnosti je pozitivan sa tendencijom pada i po godinama iznosi: u 2011.. godini 2,47% u 2012. godini 2,12% i u 2013. godini 2,06%.Rentabilnost ukupnog kapitala se dobije kada se u odnos stavi neto dobitak i prosjean ukupni kapital. Pod ukupnim kapitalom se podrazumijevaju ukupno uloena sredstva, odnosno aktiva, bez iskazanog gubitka na strani aktive. Dobijeni rezultati govore da preduzee ostvaruje rentabilnost u posmatranom periodu i da je koeficijent ukupne rentabilnosti nakon upreivanja sa referentnom vrijednou koja je u ovom sluaju 0,00%, pozitivan. U 2011. godini koeficijent ukupne rentabilnsti iznosi 0,50%, u 2012. godini 0,38% i u 2013. godini je 0,34%.Rentabilnost investicionog kapitala dobija se odnosom neto prinosa na ukupan kapital i prosjenog investicionog kapitala puta 100. Ovaj keoficijent, takoe je pozitivan i po godinama iznosi: 0,94%; 0,69%; i 0,59%. Nakon izraunavanja dolazi se do zakljuka da je preduzee u posmatranom periodu rentabilno.

1.4. Rekapitulacija finansijskih pokazatelja ocjene kreditnog boniteta po tradicionalnom postupku preduzea Elektro Doboj a.d. Doboj

Na kraju, mogue je izvriti rekapitulaciju dobijenih rezultata u sklopu analize, koji daju sveobuhvatnu sliku o poslovanju datog preduzea. Drugim rijeima, na ovaj nain mogu se jasnije utvrditi slinosti i razlike dobijenih rezultata u posmatranom periodu.Red.br.REKAPITULACIJA

201120122013

1.FINANSIJSKA RAVNOTEA

Kratkorona finansijska ravnotea5,2154,3314,944

Dugorona finansijska ravnotea0,8980,9220,925

2.LIKVIDNOST

Tekua (opta) likvidnost6,9675,8996,994

Redukovana (ubrzana) likvidnost4,8303,7124,615

Trenutna likvidnost1,6261,3372,017

3.SOLVENTNOST8,0779,2309,282

4.ZADUENOST

Kapital85,25%86,87%87,36%

Dugovi14,75%13,13%12,64%

5.STANJE I EFIKASNOST IMOVINE0,3830,3400,319

6.KOEFICIJENTI OBRTA

Koeficijent obrta obrtne imovine2,4492,1432,193

Koeficijent obrta zaliha8,9747,8557,855

Koeficijent obrta potraivanja5,3475,2065,662

7.PROFITABILNOST PREDUZEA0,0110,0100,009

8.RIZIK OSTVARENJA FINANANSIJSKOG REZULTATA

Koeficijent mare pokria0,2990,3000,305

Stopa elastinosti ostvarenja neutralnog poslovnog dobitka29,91%28,26%30,55%

Stopa elastinosti ostvarenja neutralnog dobitka redovne aktivnosti29,85%28,19%30,41%

9.RENTABILNOST

Rentabilnost sopstvenog kapitala2,47%2,12%2,06%

Rentabilnost ukupnog kapitala0,50%0,38%0,34%

Rentabilnost investiranog kapitala0,94%0,69%0,59%

U preduzeu Hidroelektrane na Trebinjici a.d. Trebinje u posmatrana tri obraunska peroda za 2011. 2012. i 2013. godinu kratkorono vezana finansijska sredstva u sve tri godine su vea od kratkoronih izvora finansiranja odnosno koeficijent kratkorone finansijske ravnotee je vei od 1. U 2011. godini koeficijent finansijske ravnotee iznosi 5,215 u 2012. godini iznosi 4,331; i u 2013.godini iznosi 4,944; to znai da je kratkorona finansijska ravnotea pomjerena ka kratkorono vezanim sredstvima, odnosno preduzee je u ovom posmatranom periodu u stanju finansijske ravnotee.U preduzeu Elektro Doboj a.d. Doboj, u sve tri godine, trajni i dugoroni kapital pokazuje veu vrijednost od dugorono vezanih sredstava odnosno koeficijent dugorone finansijske ravnotee je manji od 1. Koeficijent dugorone finansijske ravnotee u 2011. godini iznosi 0.898; u 2012. godini je 0.922; a u 2013. godini iznosi 0.925. Ovaj pokazatelj je povoljan (dobar) jer pokazuje da je dugorono vezana imovina manja od trajnog i dugoronog kapitala. Dakle, dato preduzee je uspjelo da ostvari dugoronu finansijsku ravnoteu.Kada je u pitanju tekua likvidnost na osnovu tabele zakljuujemo da je preduzee u sve tri analizirane godine bilo likvidno jer je koefcijent likvidnosti u svakoj godini vei od 2. U 2011. godini koefcijent tekue likvidnosti iznosi 6,967. U 2012. godini dolazi do pada koefcijenta na 5,889. U 2013. godini koefcijent tekue likvidnosti se poveava na iznos 6,994. Posmatrano preduzee je ostvarilo tekuu likvidnost, to znai da preduzee je sposobno da izmiri svoje kratkorone obaveze o roku dospijea.Iz tabele vidimo da je najbolja solventnost preduzea Elektro Doboj a.d. Doboj ostvarena u 2013. godini i iznosila je 9,282, u 2011. godini je koefcijent solventnosti bio najmanji i iznosi 8,077. U 2012. godini je iznosio 9,230. Preduzee je ostvarilo dugoronu platenu sposobnost tokom sve tri analizirane godine.Kada je u pitanju zaduenost u preduzeu Elektro Doboj a.d. Doboj u sve tri godine ostvareno je vee uee sopstvenog kapitala nego dugova. S obzirom da preduzee ni u jednoj godini ne pokazuje stepen zaduenosti ispod referentne vrijednosti (ispod 50%), to mu omoguava da i dalje posluje po prihvatljivoj strukturi kapitalaNa osnovu tabele vidimo da preduzee ostvaruje efikasnost i to na 1 KM prosjene poslovne imovine preduzee je ostvarilo u 2011. godini 0,383 KM, u 2012. godini 0,340 KM, a u 2013. godini 0,319 KM ukupnog prihoda.to se tie koeficijenta obrta kada je rije o posmatranom preduzeu ovaj koeficijent u 2011. godini iznosi 8,974, dok dani vezivanja zaliha u istoj godini iznose 41 dan. U 2012. godini koeficijet obrta zaliha je neto manji i iznosi 7,855 a dani vezivanja zaliha iznose 46 dana. Isti koeficijet obrta zaliha je u 2013. godini i iznosi 7,855 te su u ovoj godini dani vezivanja u posmatranom periodu 46 dana.

Pozitivni koeficijenti profitabilnosti ukazuju na injenicu da je dato preduzee u sve tri godine bilo profitabilno.

Kod posmatranog preduzea stopa elastinosti neutralnog poslovnog dobitka je pozitivna u sve tri posmatrane godine, pa moemo zakljuiti da su potrebni poslovni prihodi za ostvarenje neutralnog poslovnog dobitka manji od poslovnih prihoda. Stopa elastinosti ostvarenja neutralnog dobitka redovne aktivnosti je, takoe, pozitivna u sve tri godine i na priblinom je nivou kao i stopa elastinosti ostvarenja neutralnog poslovnog dobitka.

Preduzee Elektro Doboj a.d. Doboj, je bilo rentabilno svim posmatranim godinama.

Na osnovu navedenih finansijskih pokazatelja ocjene kreditnog boniteta po tradicionalnom postupku, moe se zakljuiti da posmatrano preduzee Elektro Doboj a.d. Doboj ostvaruje kreditni bonitet. Preduzee se nalazi u dobroj finansijskoj poziciji, posjeduje solventnost, dugoronu i kratkoronu ravnoteu, zaduenost je na odgovarajuem nivou i preduzee ostvaruje dobitak.

Kreditni bonitet je zapravo sposobnost preduzea da plaa obaveze. Bonitet preduzea se ocenjuje na osnovu njegovog imovinskog, prinosnog i finansijskog poloaja. Ova ocena se, po pravilu, daje na osnovu bar tri uzastopna bilansa s ciljem da se uoe tendencije prometa prinosnog, imovinskog i finansijskog poloaja. Da bi se dalo pozitivno miljenje o bonitetu naroito se zahteva:

Da je finansijski rezultat iz redovne aktivnosti pozitivan Da je ukupan rizik ostvarenja bruto dobitka na prihvatljivom nivou Da postoji finansijska ravnotea, a time i platena sposobnost i Da je sopstveni kapital adekvatan s obzirom na odnos stalne i obrtne imovine.[footnoteRef:23] [23: Prof. dr Spasoje Tuevljak, Prof. dr Jovan Rodi, Finansije preduzea, Consseco Institut, Beograd, 2003., str. 399.]

2. NOVIJE METODE ANALIZE OCJENE KREDITNOG BONITETA PREDUZEA Elektro Doboj a.d. Doboj Z-score i ZETA ANALIZA

Z-Score i ZETA analiza je prikazana u tabeli:R. br.OPIS201120122013

1.Kapital155.571.895190.240.282190.815.664

2.Ukupna aktiva182.498.234218.989.015218.430.168

1 (1/2)0,8520,8690,874

3.Neto dobit769.152659.136641.078

4.Ukupna aktiva182.498.234218.989.015218.430.168

2 (3/4)0,0040,0030,003

5.Bruto dobit1.382.1121.556.737634.535

6.Ukupna aktiva182.498.234218.989.015218.430.168

3 (5/6)

0,0080,0070,003

7.Trina vrednost kapitala155.571.895190.240.282190.815.664

8.Ukupne obaveze8.735.69712.371.91510.865.132

4 (7/8)

17,80915,37717,562

9.Prihodi od prodaje64.197.80363.249.56863.798.656

10.Ukupna aktiva182.498.234218.989.015218.430.168

5 (9/10)

0,3520,2890,292

'' Z ''Z= 1,21+ 1,42 + 3,33 + 0,64 + 1,05

12,09110,58511,891

ZETAZ= 0,0121 + 0,0142 + 0,0333 + 0,0064 + 0,9995 0,4690,3910,408

Za potrebe predvianja bankrotstva postoje dva poznata modela, koji predstavljaju novije metode analze ocjene kreditnog boniteta, i to:

1. Z-Score model i 2. Zeta model.[footnoteRef:24] [24: www.finansije.net]

Z-Score model ima sljedei oblik: Z = 1,2x1 + 1,4x2 + 3,3x3 + 0,6x4 + 1,0x5

ZETA analiza (engl. ZETA analysis) je model ocjenjivanja kreditne sposobnosti, boniteta, zajmoprimca. Nastala je na bazi istraivanja da li e preduzee u budunosti bankrotirati ili nee bankrotirati, u drugoj polovini XX vijeka u SAD.[footnoteRef:25] [25: Sr.wikipedia.org]

Ako je Z>2,99 preduzee posluje veoma dobro i ima blistavu budunostAko je Z

Documents

Nebojsa Seminarski Iz Teorije i Analize Bilansa