Nekonformizam konformizam: zapadnoevropska umetnost 20. veka

Alfred H. Barr, naslovna strana katalogaizlobe Cubism and Abstract Art, MoMA, 1936

-izmi prve polovine 20. vekaFovizam 1904-1907 Pariz - MatisEkspresionizam:Die Brucke (Most) iz Drezdena, formirana 1905 i rasformirana 1913.grupa umetnika koja je delovala u Minhenu i izlagala pod okriljem almanaha nazvanog Der Blaue Reiter iji je zapravo samo jedan broj izaao 1912. godine (Kandinski)kubizam 19071914 (1920) Pariz Pikaso i BrakFuturizam 1909-1914 Milano...- MarinetiDadaizam 1916-1923 Cirih, Pariz, Njujork, Berlin, Keln... - DianNadrealizam 1924-1936 Pariz - BretonRuski umetniki eksperiment od poetka 20. veka do 1932 - MaljeviBauhaus 1919-1933 (do 1925 u Vajmaru, do 1932 u Desau, do 1933 u Berlinu) GropijusDe Stijl/neoplasticizam 1917-1931- Mondijan

-izmi druge polovine 20. vekaAmeriki apstraktni ekspresionizam 40-e i 50-e godine 20. veka Njujork - PolokEnformel Pariz Vols, DibifeUmetnost 50-ih i 60-ih: neo-dada, Fluksus, Novi realizam, pop-artUmetnost 60-ih i 70-ih godina: minimalna umetnost, op-art, konceptualna umetnost (land-art, earth-art, body art)Umetnost 80-ih postmodernizam (transavangarda, neoekspresionizam, neo-geo, neokonceptualna); kritika razliitosti: rasa, rod, klasa; originalnost i aproprijacijaUmetnost 90-ih globalizam i multikulturalizam; relaciona estetka; dokumentarni stil; umetnik-etnograf

MODERNIZAMRazgradnja starog modela slikovne predstave odvijala se u praksi umetnosti 20. veka izmicanjem jednog po jednog njegovog uporita:perspektivno-iluzionistike organizacije prostoratrodimenzionalnosti oblikadeskriptivne, literarne, narativne i ilustrativne instrumentacije elemenata plastikog jezika

MODERNIZAMRani modernizam je obeleen avangardama koje su traile radikalnu politiku transformaciju preko umetnike inovacije i eksperimenta, i deklaracija (izraavanja) ovog radikalizma u tampanom obliku (manifesti) istorijske avangarde. U sluaju italijanskih futurista njihov osnivaki manifest e prethoditi bilo kom umetnikom delu. Deklamatorska priroda manifesta je vana u ustanovljavanju intervencija u masovnoj svesti.To je izjava namere obrnuto od privatnih dnevnika i pisama koje su koristili raniji umetnici.

MODERNIZAMModernistiki nesiguran (neudoban) odnos sa svojim predmetom elje uspostavljanje modernistikog trojstva:autentinostautonomijaoriginalnost

MODERNIZAMMnogi primeri modernizma, recimo Maljevi i Dian, predstavljaju zapravo paradoks modernizmaako su inovacija, originalnost, autonomna umetnost (umetnost koja referie samo na sebe) i kritika distanca (umetnost koja kritikuje ortodoksiju u umetnosti) bili programski glavni u modernizmu, onda sve to je moglo da bude postignuto uinjeno je pre Prvog svetskog rata.

MODERNIZAMAnti-institucionalan stav, klima suprotstavljanja i svesno probijanje granica izgleda da je bila preduslov modernistikoj umetnosti.Ova tradicija je bila ustanovljena na Salonu odbijenih (Salon des Refuss) u Parizu 1863. kada su francuski impresionisti u odreenom momentu prkosno izloili dela odbijena od strane oficijelne (zvanine) Akademije.Dakle, postojanje dela koja je Akademija kao ortodoksna institucija odbacila kasnije postaju znak ozbiljnog poduhvata i oznaka modernizma

MODERNIZAMModernizam je projektovao sveobuhvatnu predstavu umetnika koji se nalazi u izvanrednoj izolaciji. Iako je moderna umetnost internacionalni pokret istorija moderne umetnosti je esto istorija grupe umetnika. Iako grupisanje uemtnika u kole je delimino odreeno retrospektivnom klasifikacijom doprinosa razliitim disciplinama umetnosti, umetnici su se esto dobrovoljno pridruivali sigurnosti u krugu istomiljenika, ujedinjenih ve prema nacionalnoj pripadnosti ili umetnikoj pripadnosti francuski impresionisti, nemaki ekspresionisti, fovisti, kubisti, dadaisti, nadrealisti pa onda sva ta popularna mesta na koja su pripadnici odre|ene grupe izlaziliTakoe istorija moderne umetnosti je istorija usamljenih figura, otuenih od drugih, Gogenova tvrdnja da ne eli da bude deo paketa, van Gogova tumaranja po Arlu i Over sur Oazu, Sezanove duge etnje po planini Victoire u Ekx on Provence. Predstava usamljenog umetnika predstavlja potrebu da se povue od brzine, gigantizma i artificijelnosti urbanog terena sa cilljem da se spoji sa prirodom ili sa sobom.Ovo nametanje samoizolacije postaklo je merilo umetnikove genijalnosti.

permanentna (r)evolucijaUmetnici, muziari i knjievnici su se odrekli tradicionalnih umetnikih formi tokom XIX veka u onome to je Gombrih nazvao permanentnom revolucijom koju je pratila stalna potraga za novim standardima Nije da su konzervativnije forme muzike, plesa, umetnosti nestale, ve one nisu bile sinonimi za moderno - u ovome lei sutinska pitanje za razumevanje razvoju u umetnosti generalno oznaene sa moderna umetnost

POJAM AVANGARDEAvangardni pokreti; avangarda, istorijske avangardePrema onome kako su bili upotrebljavani pojmovi modernizam i avangarda dugo su imali status jedne vrste sinonima.esto su isti pokreti ili pojave bili obuhvatani i jednim i drugim terminom, ili bi se veoma srodne ili istovetne osobine smatrale karakteristinim za oba fenomena, da bi u jednom asu postala oigledna potreba njihovog meusobnog razlikovanja i odvajanja.

avangardaIzraz avangarda ima krucijalnu, dvoznanu, ak kontradiktornu poziciju u odnosu na kulturne prakse poznog XIX i ranog XX veka, one ostaju va`na karakteristika modernizma posebno u terminima ukljuivanja i iskljuivanja.Avangarda se temelji na ideologiji progresa, pretpostavke originalnosti, elitistikom hermetizmu, istorijskoj ekskluzivnosti, aproprijaciji od strane kulturne industrije, itd.postoji opta saglasnost da su avangarde bile progresivne, originalne, autentine.

dve avangardeDve avangarde:avangarda odreena svojom istim optikim kvalitetima i njeni eksponenti su Klajv Bel, Roder Fraj, Klement Grinbergavangarda dade, nadrealizma, futurizma, i konstruktivizmaobe avangarde su bile u osnovi utopijski projekti i iako su njihove tenje donekle bili isti njihovi ciljevi su bili drugaiji i to najbolje ilustruje dada u Cirihu i njen anarhistiko-politiki angaman s jedne i recimo Mone u ivernjiju, u izolaciji koji slika lokvanje.

Mnogi autori izgradie razliite koncepcije modernizma i avangarde u nastojanju da odrede osnovne estetske, kulturne, ideoloke i socijalne faktore i okolnosti specifine za njihovu formaciju

RENATO POOLIkod njega se ne uoava sasvim odvajanje pojmova modernizam i avangarda, a osobine koje autor smatra svojstvenim avangardnoj umetnosti aktivizam, antagonizam, nihilizam, agonizam, futurizam ili barem neke od njih mogle bi se pripisati i tipinim manifestacijama modernizmaPooli je smatrao da najefektnija avangarda reformie drutvo time to e funkcionisati kao terapija proienja za jezik, umetnost i knjievnost koje su se degenerisale kroz besmislene i uobiajene formule

za Poolija svako posveivaje svetu mora biti naputeno da bi se zadovoljio ideal posveenog umetnikog dela

PETER BIRGER

njegova teorija zasniva se na interpretaciji tzv. istorijskih avangardnih pokreta, pod kojima on prvenstveno podrazumeva dadu, konstruktivizam i nadrealizam, razlikujui ove pokrete od posleratnih evropskih i amerikih neoavangardiOno to po ovom autoru odreuje sutinu te prvobitne, izvorne, zapravo jedine stvarne avangarde jeste kritika, podrivanje buroaske institucije umentosti, njenih osnovnih koncepata i propozicija, pre svega ideju o autonomiji umentosti i posebnom, izdvojenom poloaju umentika u drutvu.Avangarda tei integraciji umetnosti u socijalnu relanost, spajanju umentosti i ivota, te shodno tome redefiniciji pojma i statusa umentika. Naravno, kritika koncepta autonomnog umentikog dela u stvari je kritika osnovnog modenristikog postulata, to govori o Birgerovom nastojanju da jasno odvoji avangardne od modernistikih fenomena.

PETER BIRGERBirger je video Poolijevu definiciju avangarde kao suvie elastinu. Birger je smatra da Pooli dozvoljavajui da se 'autonomija' avangarde identifikuje u poznom 18. veku, dozvolio da se avangarda odvoji 'stvarnog' ivota i drutvenih pitanja. Birger je preferirao da razume umetnost ne kao pojedinana dela koja su umetnici individualci izveli ve sledei ideju Valtera Benjamina, umetnost je shvatio kao entitet unutar institucionalnih okvira koji ukljuuju umetnike, prodavce, galeriste, kritiare, muzeje, kolekcionare, itdOvaj okvir, Birger insistira, odreuje kakava umetnost treba da bude i ta treba da radi.

PETER BIRGERStoga za Birgera avangarda ne moe biti odvojena od drutva, ve je ona neizbeno upletena u drutvoZa Birgera radikalni preokret deava se na poetku 20. veka, kada estetizam ustupa pred istorijskim avangardama koje napadaju umetnost kao institucijuBirgerove istorijske avangarde ukljuuju futurizam i nemaki ekspresionizam, do izvesne mere, kubistiki kola, i posebno pokrete 20-ih ukljuujui dadaizam, rusku avangardu nakon Oktobarske revolucije i posebno nadrealizam.

PETER BIRGERU radikalnom prekidu koji su istorijske avangarde proizvele, tvrdi Birger, kola i montaa su kao tehnike kljune jer one prekidaju ne samo sa idejom da je perspektiva ekvivalent za reprezentaciju (predtsvaljanje) ve takoe i sa idejom da da bi delo bilo umetnost mora biti organska celina.Avangarda uverenje da se putem inovacije umetnikog jezika moe obaviti detaljna rekonstrukcija drutva

Generalno, avangarde su nadstilske, radikalne, ekscesne, kritike, ekspreimentalne, projektivne i interdisciplinarne prakse u umetnosti

3, sintetiki kubizam (kolani) 1911-1912PIKASO,1912 Nature-morte la chaise canne

Kubizam je u svakom sluaju bitan za genezu ovog toka umetnosti 20. veka iz etiri razloga:- uvoenje savkodnevnih predstava i predmeta je prefiguracija upotrebe readymade-a;kubizam je bez sumnje o epistemiologiji, istraivanje reprezentacije i onoga kako mi znamo ono to znamo;osujeuje ili ometa oekivanja posmatraa;- kubizam je o stapanju ivota ulice sa hermetinim ivotom ateljea

Dianova poetna kubistika avantura kubizam je svakako bio visoka taka krize u slikarstvu jer je pokuavao da rei ta je reprezentovano (stvari u svetu, iluzija dubina, moda emocije) onim ime je predstavljeno (pigmenti na platnu) - odnos fiktivne realnosti onoga to slika toboe prikazuje, i aktuelne realnosti onoga to slika zaista jeste

Tek se sa Dianovim readymade-ima konano dolo do umetnosti koja konstantno sebe gura dok istovremeno ispituje ta umetnost jeste1916-1917. fountain,(original izgubljen)

devastirajua ideja da masovno proizvedeni komercijalni predmeti treba da se posmatraju kao umetnika dela jednostavno zahvaljujui izboru umetnika je zapravo kubistiko korienje fragmenata iz novina u kolaima dovelo do logike krajnosti Dian je sa Fontanom doveo u pitanje samu prirodu umetnosti i kulture. Kriza autoriteta, dakle ne samo onog koji se tie politike, ve religioznog, seksualnog i kulturnog (Louis Norton R.Mutt Richard fr. sleng za torbu sa novcem; Mutt lik iz stripa Mutt i Jeff, kao i Mott proizvoa pisoara)

Njegov potez je potkopao pretpostavku da su vetina i jedinstvenost neophodni kvaliteti umetnikog delatakoe razotkrio kulturnu transformaciju umetnikog dela kada je predmet izloen u muzeju ili galeriji.

(izloba Drutva nezavisnih umentika' aprila 1917 )

(Walter Arensberg kupio )

Prevara je bila opisana u posebno uraenom i provokativno naslovljenom The Blind man (april 1917) Da li je Mr.Mutt svojim rukama izveo fontanu ili ne, nije od vanosti. On je IZABRAO. Uzeo je obian predmet iz ivota, postavio tako da je njegovo korisno znaenje Iezlo pod novim nazivom i takom posmatranja stvorio novu misao za predmet.

Moderni period oznaen je redefinicijom funkcije umetnosti u opisivanju kao realne reprezentacije pojavnog sveta - Fontana Marsela Diana je vie od kao iv: to je pravi predmet - readymade pisoar, ali pisoar koji je maskiran u umetnost

Dian se vratio u Francusku u kojoj je proveo drugu polovinu 1919 u parizu, boravei kod Pikabije i svedoei pripremama za parisku dadu.Naputajui Pariz ponovo za NY uradio je poboljani readymade dodajui brkove i bradu na reprodukciju Leonardove Mona Lize, duboko potovano remek delo ija je kraa Apolinera odvela u zatvor osam godina ranije. Dian je napisao LHOOQ - elle a chaud au cul .

Ovaj dodatak je izbacio brojne seksualne, ikonoklastike i duhovite asocijacije na slikara, njegov model i one pravce u kome je delo generalno posmatrano

1965, L.H.O.O.Q. Shaved. (New York, 1965). Playing card with colored ink on printed invitation, 21 x 13.8 cm

1913 (1951), Bicycle Wheel. (third version, after lost original of 1913). Metal wheel mounted on painted wood stool, 129.5 x 63.5 x 41.9 cm1913, bycycle wheel

(poetak umetnike zrelosti)

readymadeDian je vie nego iko istraivao ove ideje.

1914. potpisao je prvi readymade, stalak za suenje boca.Drugi su usledili tokom perioda od nekoliko godina, ukljuujui stalak za eir i lopatu za ienje nega. (In advance of broken arm)

Ono na ta sam hteo da ukaem je da izbor ovih ready-mades nikada nije bio diktiran estetskim zadovoljstvom. Izbor je bio zasnovan na vizuelnoj ravnodunosti, na istovremenom odsustvu bilo kakavog dobrog ili loeg ukusa, zapravo na kompletnoj anesteziji.

In Advance of a Broken Arm 1915 Bottle Dryer, 1914 (1964)

neo-dada vs. dadaKoreni neo-dade kao kulturne kritike bili su u dadi. 1951 odtampana je Modervelova Dada slikari i pesnici, bogata antologija koja dokumetnuje revolucionarni senzibilitet ovih nehijerarhijske i fundamentalno konceptualne estetike. Dian je postao tema nekoliko posleratnih monografija i samostalnih izlobi. Poto je on namerno prestao da radi umetnost da bi igrao ah, Dian je tiho iveo u NY do 1968 kada je umro (u Parizu), redovno izlaui svoje ranije readymadeove u galerijama Menhetna i postajui intelektualni mentor posleratnoj amerikoj avangardi.1951 Viljem de Kuning je opisao Diana i Dadu kao istinski moderni pokret jer je on implicirao da svaki umetnik moe da uradi ono to misli da treba pokret za svaku osobu i otvoren prema svakome.

Cage i Duchamp

U svojoj autoritativnoj knjizi o dadaizmu Hans Rihter je citirao pismo koje mu je pisao Dian: Ova neo-dada koju zovu novi realizam, popart, asembla, itd je laki izlaz (lako reenje), i ivi od onoga to je dada uradila. Kada sam ja otkrio ready-mades eleo sam da obeshrabrim estetiku. U neo-dadi oni su preuzeli moje readymades i nali estetsku lepotu u njima. Bacio sam stalak za suenje boca i pisoar u lice kao izazov i sada im se oni dive zbog njihove estetske lepote.

neodada i popartPoetkom 50-ih Dons se koncentrisao na stvari koje su ve poznate: obine stvari kao mape, mete, slova, brojeve i zastave.Radei prema njihovim osnovnim oblicima on je preokretao njihova poznata znaenja i postavljao provokativna pitanaj o metafici umetnosti.UznemirujuI pojmovi iluzije i realnosti, i poigravanje ritualima posleratnog patriotizma, Dons je takoe subvertirao gestualni look umetnosti apstraktnog ekpresionizma gradei nijansirane povrine svojih platna slojevima novina, komadima umoenim u bure bojenog voska. Brutalno otrkiva slikarsku proceduru i u tom smislu podsea na gestualno slikasrtvao Poloka i bojenih polja Marka Rotka. Donsovi gestovi su primarno formule: odbacujui herojsku subjektivnost apstraktnog ekspresionizma Dons se koncentrie na banalne simbole i znakove svakodnevnog ivota

1954-5, flag, Encaustic, oil, and collage on fabric mounted on plywood (three panels), 107x154cm

Jasper_Johns,_Flag_(detail)

1955, white flag, Encaustic, oil, newsprint, and charcoal on canvas;, 199x307cm

Robert Rauschenberg, Detail of Automobile Tire Print (1953) Robert Rauschenberg, Dirt Painting (For John Cage) (c1953)

Robert Rauenberg1955-59, monogram, Freestanding combine (Rauenberg ih radi od 1954 do1962)

Robert Rauenberg1955, Bed, combine painting

Neodada se razvija u nekoliko smerova:kao hepening, ime se brie granica izmeu slikarskog, skulptorskog i teatarskog ina kroz ludistike inove spajanja ivota i uemntosti; najee mesto za realizaciju hepeninga su simbolika mesta potroakog drutva autoput, garaa, otpad, a uesnici su umetnici i publika (Kaprou, Klaes Oldenburg)kao radymade i asambla stavrajui kolano-asamblane slike (Rauenberg), trodimenzionalne objekte i instalacije koje imaju status imaginarne scenografije(Kinholc, Oldenburg)viemedijska umetnost (intermedijalno, multimedijalno, mixed media) Fluxuskao kola koji se realizuje slikarksim fotopostupcima sitotampe, ime je anticipirana kritika linija pop arta (Rauenberg, Dasper Dons, Dim Dajn).(Kao slika i slika-objekat, Johns, Raushenberg)

HappeningSlino iroko razumevanje umetnosti i ivota bili su centralni efemernim umetnikim projektima Oldenburga, Jima Dinea, Roberta Vitmana, i osebno kod Alena Kaprova koji je studirao istoriju umetnosti na Columbia University (sa Meyerom Schapiroom) i prvi koristio re happenings 1958 u eseju Naslee Jacksona Pollocka objavljenim u Artnews 1958.Dok je apstraktna umetnost u velikoj meri, kako je Kaprov smatrao, postala hermetina i nezanimljiva, Polokovo akciono slikarstvo nas je postavilo na taku na kojoj moramo da postanemo okupirani ak i zapanjeni prostorom i predmetima naeg svakodnevnog ivotaInspirisan posetom Rauenbergu i Donsu zapisao je: poto naa druga ula nisu zadovoljena sugestijom putem boje, koristiemo specifinu supstancu pogleda, zvuka, pokreta, ljudi, mirisa, dodira. Predmeti svake vrste su materijali za novu umetnost: boja, stolice, hrana, elektrina i neonska svetla, dim, voda, stare arape, pas, filmovi, hiljade drugih stvari bie otkriveno sadanjom generacijom umetnika oni e biti obelodanjeni happeningom i event

Kaprovih 18 happeninga u 6 delova prvi put izvedeni su 1959. Prvi samoopisani Happening, (ili performans/instalacija) u galeriji Reuben galeriji bio je paljivo predvien:publika (kritiari i kuratori dobili su malu kesu sa kartama, asopisima, novcem) i uputstvima koja su se ticala njihovog uetsvovanja;performans je bio podeljen na est delova;galerija je bila podeljena na tri prostorije slikanim najlonima;publika i glumci su pratili strogi niz pokreta i akcija.duan oslobaajuim, total art impulsima Diana i Kejda (Kaprov je pohaao Kejdove asove u njujorkoj koli za Social Research poznih 50-ih), happening takoe referie na pojam teatra okrutnosti Anonina Artauda kljuni za trenutnost, doivljeno iskustvo i eliminaciju granica izmeu publike i predtsvae.

Allan Kaprow, 18 Happenings in 6 Parts, 1959 The artist during the performance

Allan Kaprow, 18 Happenings in 6 Parts, 1959

Allan Kaprow, 18 Happenings in 6 Parts, 1959

Happeninzi su kao forma bili brzo prihvaeni ve 1960, nakon to je prisustvovao Kaprovom hepeningu 1959, Oldenburg je razvio The Street, ambijentalni asembla koji je ukljuivao skeeve koji su evocirali haos i prljavtinu (jad) urbane AmerikeU decembru 1961 Klaes Oldenburg otvorio je The Store, privremenu izlobu slika i gipsanih odlivaka koji su liili na hamburgere, krofne, bombone, donji ve, i nametaj. Moja namera bila je, rekao je Oldenburg, da stvorim ambijent prodavnice, slikanjem i postavljanjem predmete u duhu i formi popularne robe, onako kako se moe videti u prodavnicama i izlozima grada.

Oldenburg's earliest environment, The Street (1960),

the store claes oldenburg 1961

the store claes oldenburg 1961

Pop art oznaava ameriku i zatim internacionalnu umetnost s poetka 60-ih zasnovanu na prikazivanju, izraavanju i upotrebi simbola, vrednosti i znaenja masovnog, potroakog i poznoindustrijskog drutva visokog modernizmaPop art - prikazivaka ili ikonika umetnost koja neutralno, doslovno i dokumentarno prikazuje simbole, vrednosti, znaenja i oblike izraavanja masovne kulture.

Andy Warhol1960, Dick Tracy

Endi Vorhol1962, 4x Merilin

Roy Lichtenstein, in the car 1963

piero manzoni 1933-19631959, Line 18.82m, September 1959piero manzoni 1933-19631959, line 4.90m, december 1959

piero manzoni 1933-19631960, Artist's Breath

piero manzoni 1933-19631961, Merda d'artista

konceptualna umetnostKonceptom se kao umetnikim radom menja status umetnikog dela, ono nije vie objekt ili prostor, ve teorijski i jeziki izraz, konstrukcija ili model umetnikog dela, rada u umetnosti, sveta umetnosti i kulture.koncepti se realizuju kao knjige, tekstovi, strukture dijagrama, fotografije i tekstaKonceptualna umetnost je autorefleksivni, analitiki, kritiki i proteorijski pokret zasnovan na istraivanju prirode, koncepta i sveta umetnosti.Zadatak konceptualnih umetnika nije stvaranje umetnikih dela, ve istraivanje, analiza i rasprava uslova nastajanja umetnikog dela, relacija umetnikog dela i lingvistikih ili semiolokih jezika kulture i funkcionisanja umetnosti u svetovima kulture, trita i ideologije.

konceptualna umetnostKonceptualna umetnost kao umetniki pokret je ustanovljena izmeu 1966 i 1978.Konceptualna umetnost kao grupa stilskih formacija ili pristup miljenju i stvaranju umetnosti razvijana je tokom druge polovine 70-ih (postkonceptualna umetnost) i tokom 80-ih i 90-ih (neokonceptualizam, simulacionizam, neekpresionizam)

Konceptualna umetnost nije o formama i materijalima, ve o idejama i znaenjima, ne moe biti definisana u okvirima medija ili kao stil, ve pre kao ispitivanje ta umetnost jeste.Posebno, konceptualna umetnost preispituje ili ak izaziva tradicionalni status umetnikog objekta kao jedinstvenog predmeta koji je predmer kolekcioniranja i prodaje, naravno. Budui da rad nema tradicionalnu formu on zahteva daleko aktivniji odgovor od posmatraa, i zaista moglo bi se tvrditi da da konceptualno umetniko delo jedino postoji u posmatraevoj mentalnoj participaciji

Jedna od prvih iroko prihvaenih upotreba termina bila je u Sol LeWittovim Paragraphs on Conceptual Art objavljenom tekstu u Artforumu 1967. gde stoji da U konceptualnoj umetnosti, ideja ili koncept je najvaniji aspekt rada. Kada umetnik koristi konceptualnu formu umetnosti to znai da su sva planiranja i odluke donete pre i da je izvoenje povrna stvar.

Drugu ranu definiciju dao je Josef Kosut u svom lanku iz 1969. Umetnost nakon filozofije, objavljeno u Studio international: Najistija definicija konceptualne umetnosti bi bila da je to istraivanje osnova koncepta umetnosti, odnosno njegovog znaenja.1996 ponudio daleko manje preskriptivnu definiciju:Konceptualna umetnost jednostavno ima kao svoj osnovni princip razumevanje da umetnici rade sa znaenjima, ne oblicima, bojom ili materijalima.

Lucy Lippard, kritiarka koja je bila veoma vezana za konceptualnu umetnost poznih 60-tih, isticala je dematerijalizaciju umetnikog predmeta kao odluujueg faktora, ali drugi su to odbacivali kao uobrazilju. No, 1995. Lucy Lippard je ponudila mnogo oprezniju definiciju u katalogu retrospektivne izlobeReconsidering the Object of Art: 1965-1975: Konceptualna umetnost za mene znai rad u kome je ideja glavna (vrhovna, najvia) a materijal sekundaran, lagan, efemeran, jeftin, nepretenciozan, i/ili dematerijalizovan.

Titled (Art as Idea as Idea) (1967), by Joseph Kosuth

One and Three Chairs 1965

Upper left: Ren Magritte, The Treachery of Images (La trahison des images) 192829; upper right: Joseph Kosuth, Titled (Art as Idea as Idea) The Word Definition 1966-68; lower left: John Baldessari, Everything is purged from this painting but art, no ideas have entered this work. 196668; lower right: Luis Camnitzer, This is a mirror. You are a written sentence., 1966

Marina Abramovi: Art Must Be Beautiful, Artist Must Be Beautiful

POSTMODERNIZAMPostmodernizam bi sa svojim prefiksom post trebalo da sugerie neto to je dolo posle neega, poto je to neto zavreno, nakon dogaaja.Ipak postmodernizam moe da obmane ako ga razumemo da je oznaka stila ili da definie tekuu situaciju, posebno ako ga uzmemo kao jasni prekid sa neim to se zove 'modernizam' - izgleda da se mnoge od odreene karakteristike modernizma nastavljaju kao odreeni uslovi postmodernizma.

'moderni' Dian i 'postmoderna' Sherrie Levin (fotografija Dianovog Pisoara),

Postmoderni period se esto definie u odnosu na politike turbulencije koje su karakterisale pozne ezdesete, a 1968 je uzeta kao vododelnica. Studentski nemiri, antivijetnamske demonstracije, pokreti za graanska prava i enski pokreti su se uzimali kao snage koje su izveli postmodernizam. Gubitak verovanja u jedan autorirtativan politiki glas proirio se na umetnost u kojoj su rapidne promene vodile ka ispitivanju adekvatnosti dominantne tradicije modernizma kada se ta tradicija suoi sa konkurentnim zahtevima prethodno marginalizovanih grupa.Tokom godina XX veka koje su prethodile 60-im umetnost se ini kao da je bila angaovana u sutinski optimistiki projekat koji je naginjao ka progresu.Modernizam, kao pokret ili barem barem kao slaba konfederacija je set ideja i verovanja o umetnosti proizvedenih u modernom periodu on je generalno govorei kulturalni ishod modernosti, drutveno iskustvo ivljenja u modernom svetu

Postmodernizam bi mogao da znai i odbacivanje pojmova originalnosti i autentinosti.Neokonzervativizam povratak slikarstvuNeokonceptualna umetnost

poslednja decenija 20. veka i prva decenija 21. vekainteraktivnost, participacija i dijalog u savremenoj umetnosti pretpostavljaju smrt (tradicionalnog) posmatraaIstovremeno, galerije sada zaposedaju novi, raznovrsniji subjekti, jer je vrlo malo nove umetnosti danas stvarano sa uobiajenim estetskim subjektom posmatraem u viduDakle, na samo da je umetnika zajednica suoena sa drugaijim radovima i razliitim situacijama: samo iskustvo koje se moe imati u ime umetnosti se transformisalo

Adresat nove umetnosti ( susretanja ) nije vie nuno posetilac galerija, on je rekonfigurisan u uesnika, sagovornika, gosta, kolegu, druga itd; white box institucije u kojima susreemo umetnost su se prilagodile imitirajui biblioteke, kafee, laboratorije, kolske uionice i druge drutvene prostorePostdianovska umetnost susretanja

poslednja decenija 20. veka i prva decenija 21. vekaposmatraev odgovor zapravo definie radRelaciona estetika umetniki rad shvaen u okvirima relacione umetnosti ija je forma stoga izjednaena sa domenom ljudskih meusobnih odnosa i njihovog drutvenog konteksta a znaenje sa interpretacijom koja se kolektivno razvija. (Bourriaud)Saradnja, participacija i dijalog koji bi po definiciji trebalo da podrazumevaju postojanje demokratije i emancipacije, oseaj zajednitva i empatije, harmonine zajednice, izazivanje oseaja pripadanja i identifikovanja sa mikroutopijskom skupinom obeleavaju

poslednja decenija 20. veka i prva decenija 21. vekaparadigma laboratorije referie na umetnost i radove koji su interaktivni, imaju karakteristike tipa work-in-progress, pa ak iako se ine da su dovreni objekti oni su otvoreni, nedovreni ba zato to poseduju kapacitet da tokom njihove prezentacije postanu okida za novi dogaaj i to dogaaj zakljuen dokumentarnim materijalom

Rirkrit Tiravanija

As installed for The Museum of Modern Art, New York "Projects 34: Felix Gonzalez-Torres" May 16 - June 30, 1992, in 24 locations throughout New York City

Felix Gonzalez-Torres Portrait of Ross in L.A.

Maurizio Cattelan

Ursula Biemann The Black Sea Files | 2005