NEMA^KA VOJNA KOMANDA O AKTIVNOSTIMA … · odjek u mom {tabu, a bila je i u Armiji nepovoqno primqena. [Zbornik NOR-a, £, 1, str. 682, dok. 297, ^a~anski odred, str. 142] *

$Page 1: NEMA^KA VOJNA KOMANDA O AKTIVNOSTIMA … · odjek u mom {tabu, a bila je i u Armiji nepovoqno primqena. [Zbornik NOR-a, £, 1, str. 682, dok. 297, â~anski odred, str. 142] *$
NEMA^KA VOJNA KOMANDA O AKTIVNOSTIMAPARTIZANSKIH ODREDA

Autori „Osvetqavawe istine“ dali su vrlo malo dokume-nata o aktivnostima â~anskog partizanskog NOP – odreda„Dr Dragi{a Mi{ovi}“ u ustani~koj 1941. godini, kao da wihnije bilo. U publikaciji „Zatamwena istina“ dati su podacio svim partizanskim akcijama na podru~ju ~a~anskog kraja, odpodizawa ustanka do 1. oktobra, dana oslobo|ewa â~ka, pa toovde ne ponavqamo.

Me|utim, da bi se znala prava istina o tome ko je vodioborbu protiv okupatora i ko je wihovim jedinicama nanosiomuke i poraze, uve{}emo izvore koje su svojim vi{im komandamaslali komandanti nema~ke jedinice stacioniranim na ovompodru~ju.

Na~elnik {taba pukovnik Gaven-Horst u izve{taju od21. avgusta ovako procewuje situaciju:

Upotreba poternih odreda i potpuna upotreba ostaliohtrupnih jedinica, u saradwi s poja~anom àndarmerijom, uslednedovoqnog dodeqivawa oklopnih i izvi|a~kih kola, nije do-sad dovelo do o~ekivanog smawewa zategnutosti...

Zasebno traèna oklopna kola, molim, da se {to pre dode-le. I sada, kao i pre, ostaje u va`nosti predlog da se dodeli jed-na divizija, po{to nisu dovoqno za{ti}ena za rat va`na indu-strijska postrojewa, izme|u ostalog i Bor i Krupaw...

[Zbornik NOR-a, £, 1, str. 376, dok. 154, â~anski odred, str. 142]

*Sli~no je intonirana i izjava tada{weg opunomo}nika

nema~kog komanduju}eg generala u Srbiji, komandanta 18. arm-ijskog korpusa, pe{adijskog generala Franca Bemea, koji je nasu|ewu u Nirnbergu, gde mu je savezni~ki Vojni sud sudio kaoratnom zlo~incu, o tada{woj situaciji rekao:

179

– Do{ao sam do te{ke odluke, napustio sam Uìce i â-~ak, gde su skupqene nema~ke trupe imale jake gubitke i ove sam(trupe) povukao u Kraqevo. Ova odluka nai{la je na kriti~kiodjek u mom {tabu, a bila je i u Armiji nepovoqno primqena.


*Nema~ki komandant Jugoistoka general-feldmar{al

Vilhelm List kao da je osetio da tek po~iwe ratna bura u Sr-biji i Jugoslaviji. Naredio je, 4. i 5. septembra zapovedniku Sr-bije i Vi{oj komandi 65. da sve preduzmu za brzo i kona~no ugu-{ewe ustanka u Srbiji. Ovo se vidi i iz wegovog nare|ewa tru-pama, u kome se, pored ostalog kaè:

Situacija u Srbiji ne iskqu~uje daqe {irewe ustanka.U~estali napadi na vojnike i postrojewa nema~ke oruàne sileod strane jakih, dobro naoruànih, na izgled organizovanih ive{to vo|enih bandi dokazuju da do sad preduzete protivmere nezadovoqavaju.


*General List pisao je 13. septembra nema~koj Vrhovnoj

komandi da „uznemiravaju}i razvoj op{te situacije u Srbijizahteva energi~ne mere“: Zbog toga je naglasio:

Stoga sam prisiqen, iako sam svestan op{te situacije, dapredloìm hitno dodeqivawe najmawe jedne efikasne operativ-ne divizije poja~ane sa tenkovima.


*Zamenik komandanta 724. puka major Kenig obratio se

{tabu svoje divizije u Vaqevu 20. septembra:Banditi su napadali na gotovo sve èlezni~ke stanice, iz-

uzev Uìca i Poège (a neke ~ak i ponovo), uzimali novac i vo-zne karte i razarali telefonske i telegrafske ure|aje. U ve}i-ni op{tina napali su op{tinske uprave, popalili arhive, odu-zeli slu`bene pe~ate, a funkcionerima zabranili svaki daqirad pod pretwom smrtne kazne. U srezu Gu~a postoje samo tri op-

180

{tine u kojima se jo{ radi. Podru~je ju`no od Poège i Ariqapotpuno se nalazi pod rukom komunisti~kih bandi, koje treba dasu jake po vi{e ~eta...“

Kenig se zatim àli da je postalo opasno upu}ivati i po-terna odeqewa za komunistima.

[Radisav Nedeqkovi}, Zapisi i se}awa 1988, str. 118–119]

*O zamahu narodnooslobodila~ke borbe u to vreme re~ito

govori pismo Berlinu Harolda Turnera, {efa Upravnog {taba,opunomo}enog komanduju}eg generala Srbije, u kome izve{tava:

Svi politi~ki poku{aji da se narod kanalizuje u kon-struktivnom pravcu i odvoji od komunista propali su i morajubiti odba~eni. Mi smo nagovarali, ube|ivali i pretili, aliuzalud... U ovoj zemqi narod ne zna za autoritet. Stare politi~-ke stranke, osim bezna~ajne {ake qudi, niko ne priznaje. Narodnikom ni{ta ne veruje. Za komunisti~kim bandama ide kao slep.Komunisti su uspeli da okupe oko svoje parole i one elementekoji ranije nikad nisu sawali o nekoj saradwi sa komunistima.Mnogi idu tako daleko da vi{e vole boq{evizam nego okupaci-ju i to od onih na koje smo ra~unali kao saradnike. Ne pomaèni na{a poja~ana propaganda da boq{evici trpe neuspehe nafrontu. Dobijam utisak da ~ak i vest o kapitulaciji SSSR-a nebi dovela do kapitulacije ovih bandita, koji su ìlavi kako seto samo zamisliti moè“.

[N. Qubi~i}, n.d,. str. 110, Poèga, str. 83]

*Karakteristi~an je, u tom pogledu, jedan proglas, koji je

u julu i po~etkom avgusta, u velikom broju primeraka, rastu-ran po selima draga~evskog, qubi}kog, trnavskog i takovskogsreza. Pisan je na nema~kom i srpskom jeziku, a nosio je potpisnema~kog feldkomandanta u Uìci [tokhauzena. Na ovom pro-glasu pisalo je:

Srbi! Jedna neznatna mawina podstreka~a nereda, zlo~ina-ca i nezadovoqnih qudi povela se komunisti~kim parolama ipovukla se u {ume da odande sa svojim nedelima sabotaè i pre-pada {kode nema~kim vojnim vlastima i da terorizuju od ovihposledwih postavqene srpske vlasti... Pobedonosna nema~ka voj-

181

na sila uzela je u svoje ruke istrebqewe ovih bandita... Kako bisamo pravi zlo~inci iskusili zasluènu kaznu, pozivaju se u{umu odbegli sledbenici da se odmah vrate svojim domovima...da se lojalno pona{aju i ni{ta im ne}e biti... Ko ipak i daqeostane u {umi i drì se tih komunisti~kih hajduka i crvenihzlikovaca, toga }e ku}a biti spaqena a on sam kad bude uhva}enstreqan... Srpski narode! Pomozi sebi sam, idi svojim mirnimputem, drì se reda i mira, imaj poverewa u nema~ke vojne vla-sti i prema srpskoj upravi...“

[Zbornik radova Narodnog muzeja, N.M, â~ak, £H, sr. 243]

*Sve do kraja septembra, ispisan je niz ovakvih proglasa,

letaka, „obave{tewa“, naredbi, pretwi. Uzalud! Jer, â~anskiNOP odred neprekidno je rastao. Uspesi wegovih jedinica dove-li su do toga da Nemci po~iwu brutalno da nastupaju.

Prirodno, Nemci su o~ekivali napad na Uìce i Poègu.Nema~ki general Beme, koji je 18. septembra preuzeo komandu uSrbiji, bio je prisiqen da naredi da wegove trupe napuste Uì-ce i Poègu i da se povuku u â~ak, a uskoro i u Kraqevo. Gene-ral Beme je naredio da trupe odmah napuste Uìce, da wihovoodstupawe pomognu trupe iz â~ka i Kraqeva, da se uni{titrofejno naoruàwe... Evo izvoda iz wegove naredbe:

1.Nema~ke trupe odmah da napuste Uìce.2. Povla~ewe treba da usledi prema â~ku, u sadejstvu sa

trupama koje se nalaze u â~ku, a po potrebi i sa onima u Kraqe-vu (borna kola).

3. Postoje}e trofejno naoruàwe i municiju treba uni-{titi pre povla~ewa.

4. Zalihe pogonskog goriva sme{tenog u podru~ju Uìcatreba ostaviti. One ne treba da se uni{tavaju“. (Misli na veli-ko skladi{te benzina i nafte pre svega u Jemenskoj Steni, pa uUìcu – na Carini, u Gluva}kom potoku, itd. prim. J.R.)

*

Prilikom povla~ewa iz Poège najè{}u vatru Nemci supretrpeli oko Kratovske stene, gde je put ulazio u tesan pro-stor na po~etku klisure. Na nemce su se sru~ila pu{komitra-qeska i pu{~ana vatra sa dqinskih visova. Bili su napadnutii sa ~ela i sa za~eqa.

182

...Opasnost od opkoqavawa o~evidna“ – pisao je major Ke-nig. U najve}oj brzini izvr{eno je prikqu~ivawe trupne komo-re borbenoj jedinici. Uz povla~ewe pod borbom ulazilo se u vr-lo tesan deo puta iza Kratovske Stene. Tu se tek razvila borba.Oficir Felker pi{e da su partizani na tom prostoru tukli saobe strane reke. Ali, to nije bilo sve. êta je tu~ena èstokomvatrom i sa ~ela i iz pozadine. Wu su spasili tenkovi koji sustigli od â~ka i po~eli odmah da dejstvuju.

[Draga~evo, str. 172; Poèga, str. 89]

*

@estinu borbe i muka kroz koje je morala da se izvla~itako jaka i tako brojna nema~ka jedinica kroz tesnac kod Ov-~ar-Bawe, potvr|uje i izve{taj majora Keniga:

Tamo su stajala na stenovitim liticama odli~no ugra|enamitraqeska gnezda i dràla ulaz i izlaz tunela pod vatrom...“

[VII-HAB-H-T-315, 2238-337, Poèga, str. 90]

*

Komandir ~ete Kenigovog bataqona jo{ je precizniji:êlo ~ete, kad je dospelo na 1.200 metara pred most u Ov~a-

ru,napadnuto je sa severa, jugoistoka i jugozapada unakrsnom va-trom. Nisu se mogli otkriti ta~ni neprijateqski ciqevi i mo-ralo se nastupati pod za{titom te{kog mitraqeza. Pri tome supodoficir Morgen{tern i strelac Erbe raweni...

Tek u kasno popodne Nemci su se izvukli iz klisure i sti-gli u â~ak.

[VII-HAB-H-T-315, 2238-515, Poèga, str. 90]

*

O Nema~kim gubicima u borbama oko Gorweg Milanovcasvedo~i izve{taj kapetana Bi{ofhauzena. Govore}i o streqa-wu u Kragujevcu on je pisao feldkomandanturi 610 u Pan~evu„radi obave{tewa zapovedniku Srbije“:

183

U vremenu od 14 do 17 oktobra 1941 ovda{wi £££/749 izvr-{io je akciju ka G. Milanovcu, gde su partizani bili zarobilii odveli 6/920.

Trupu su pratila dva tuma~a iz krajskomandanture u ne-ma~koj uniformi, koji su mi saop{tili pojedinosti. Na trupu,koja se kretala drumom, pucalo se ~esto s okolnih visova, pri ~e-mu je bilo 9 mrtvih i 27 rawenih (od posledwih je docnije jo{jedan umro). Tuma~, koji poznaje zemqu, ~esto je upozoravao ko-mandanta bataqona na to, da bi na ovom zemqi{tu radi suzbija-wa bandi, trebalo primewivati drugu taktiku, jer }e u protiv-nom bataqon imati neizbe`ne gubitke, bez mogu}nosti da samuspe{no izvr{i akcije.

To je posle i nastupilo. Neprijateq je imao 87 mrtvih. Ba-taqon je na{ao G. Milanovac prili~no prazan. Oko 40 mu{kara-ca, koji su po iskazhu komandanta bataqona izdràli i sa~eka-li povratak nema~ke oruàne sile, pohvatani su i odvedeni kaotaoci.

G. Milanovac je potpuno poru{en, a pri povrtaku su poru-{ena i usputna sela.

Po povratku odande, bataqon je dobio nare|ewe iz 749 pu-ka da za svakog poginulog ima streqati 100, a za svakog rawenog50 Srba iz Kragujevca.

Na to su 18 H 41 u kasnim ve~erwim ~asovima, po spisko-vima, uhap{eni svi mu{karci – Jevreji i jedan broj komunista,svega wih oko 70.

Po{to ovaj broj ni iz daleka nije odgovarao broju od 2300koje je trebalo streqati, to su oba u Kragujevcu raspore|ena ba-taqona, £££/749 i £/724, odlu~ili da u zajedni~koj akciji u gra-du Kragujevcu hap{ewem po ulicama, po trgovima i stanovimaprikupe broj koji nedostaje za streqawe.

Kako je ova predvi|ena mera bila u protivre~nosti sa na-re|ewima opunomo}enog komanduju}eg generala... kao i zapoved-nika Srbije... poku{ao sam da komandana mesta majora Kenigapridobijem da postupi u duhu pomenutih nare|ewa, tako {to sammu predloìo da se u bliòj i daqoj okolini Kragujevca opko-le ona sela koja su Krajskomandanturi bila odavno poznata da suzaraèna komunizmom, i da se iz wih povu~e potreban broj qudiza streqawe. On se sa mojim predlogom odmah sloìo i bilo jena~elno re{eno da se u nedequ sa £/724 pretresu sela Gro{nicai Belo{evac. U ponedeqak imala su oba bataqona da u zajedni~-koj akciji blokiraju sela Me~kovac, Mar{i}, Korman, Botuwe i

184

D. I G. Komarnice, u ~ijoj se sredini nalazi zloglasno brdo Par-log, gde je, prema pdoacima, {umsko boravi{te bandi.

Ako se i tada ne bi dostigao odre|eni broj za streqawe,predloìo sam da se pro~e{qaju druga komunizmom zaraèna se-la...

[â~anski odred, str. 149]

*

Pomenuti kapetan, zatim, isti~e kako su spaqivana se-la, hap{eni qudi po wima i u Kragujevcu: „po ulicama, trgovi-ma, radionicama, stanovima, trgovinama“, {kolama. On jetraìo avion da bi se prebacio u Beograd da bi javio kako ma-jor Kenig ne izvr{ava nare|ewa. U svom izve{taju, napokon ka-è:

Na àlost, avion nije poslat, tako da vi{e nije bila mo-gu}a intervencija vi{e komande, jer su u me|uvremenu streqawabila utvr|ena za 21 H u 7 ~asova. Hteo bih ukagzati na to, da sugubici £££/749 nastali u akciji na okrivqeno mesto G. Milano-vac, a ne u gradu Kragujevcu. Da je 2300 bandita i wihovih sim-patizera uhva}eno i streqano tamo, bilo bi u potpunosti udovo-qeno izdatim nare|ewima...


*

PRIPREME NEPRIJATEQA ZA NAPAD

Za po~etak zavr{ne ofanzivne operacije protiv slobodnepartizanske teritorije u [umadiji i zapadnoj Srbiji generalBeme je o~ekivao pristizawe i 113. nema~ke pe{adijske divizi-je sa okupirane teritorije SSSR-a.

General Beme je na su|ewu u Nirnbergu ovako objasnio ciqi nameru svoje zavr{ne operacije protiv partizana:

Moja osnovna i vode}a misao u operacijama 342. i 113. di-vizije bila je... oti}i u zale|e partizanske grupe Uìce, â~ak(8–10.000 qudi), od ~ega sam o~ekivao slom partizana...


185

*

Ovo se vidi i iz wegove zapovesti:2. Radi uni{tewa neprijateqa... angaòva}e se 342. divi-

zija iz rejona Vaqeva i 113. divizija iz rejona Kragujevca i Kra-qeva.

3. 342. divizija sa dva oja~ana pe{adijska bataqona pola-zi... radi uvoda u obuhvat i radi obmane neprijateqa, rano uju-tru, bez vozila iz Vaqeva, tako da... izbiju u dolinu Drine kodQubovije, a odatle usmere svoj udar preko Roga~ice na Uìce...Hranu za najmawe tri dana, oru`je, }ebad, pribor i dr. poneti sasobom pomo}u improvizovane kolone tovarnih grla i odeqewanosa~a; oja~ani pe{adijski puk, polaze}i iz Vaqeva... ovlada}epredelom Mr~i}a, da bi odatle preduzeo napad preko Kosjeri}ana Uìce (glavni pravac udara i u Poègu.

4. 113. divizija preduze}e obuhvatno nastupawe iz Kragu-jevca i Kraqeva preko Kni}a i Gorweg Milanovca, pose{}e pre-deo oko â~ka, da bi odatle, u sadejstvu sa 342. divizijom, uni-{tila neprijateqa koji se nalazi izme|u â~ka i Uìca. Kra-gujevac i Kraqevo (teìna napada)... Su{tina je u tome da udarju`nog krila... bude izveden iznenada i brzo, tako da se neprija-tequ onemogu}i povla~ewe ka jugu i zapadu... 1. i 2. bataqon 749.puka 717. divizije stavqaju se... pod komandu 113. divizije radinapada na â~ak i zahvatawa doline Ibra.

5. Obadve divizije formira}e od artiqerijskih i zapre-`nih jedinica improvizovane kowi~ke jedinice radi izvi|ewai obezbe|ewa u sklopu ove operacije...

[â~anski odred, str. 266–267.]

*

Komanda (operativno odeqewe 717. nema~ke posadne divi-zije smatrala je da se partizanskoj taktici u ovoj operacijitreba suprostaviti na ovakav na~in:

Trupe moraju obezbediti pokretqivost, tj. wihovi pokre-ti moraju biti brzi (motorna vozila). Trupe moraju da budu ospo-sobqene da mogu goniti neprijateqa i na planinskom zemqi{tu(tovarna grla). Taktika trupa se mora prilagoditi taktici pro-tivnika. Upotrebom tovarnih grla mogu}e je gowewe neprijate-qa i u brdskom rejonu, a wegovoj organizaciji se nanose osetni

186

gubici... Trupe moraju biti rastere}ene zadatka osigurawa... Mo-ra se obezbediti da mawe snage (1–2 ~ete) uvek dejstvuju iz su-protnih pravaca u ciqu postizawa brojnog uznemiravawa pro-tivnika.


*

Oponomo}eni nema~ki komanduju}i general u Srbiji Bemeu svojoj operativnoj zapovesti, osim ponovnog zaposedawa za-padne Srbije i [umadije, kao glavni ciq postavqa uni{tewepartizanske ìve sile:

a) Kao i dosad streqa}e se kao partizani svi ustanici ko-ji budu u borbi zarobqeni, pa ~ak i ako k nama pobegnu. Streqa-}e se, isto tako, i pregovara~i koji budu dolazili iz podru~ja ukojima se vode ili u najkra}em vremenu predstoje borbene aktiv-nosti“.


*

U uputstvu ovog generala o na~inu streqawa protivnikadolazi do izraàja sva pedanterija, cinizam i monsruoznostnacisti~kih zlo~inaca:

a) Odeqewima za streqawe da komanduju oficiri.b) Streqawe se vr{i pu{kama, ga|aju}i istovremeno glavu

i srce sa odstojawa 8 do 10 metara.c) Da bi se izbeglo nepotrebno dodirivawe le{eva, oni ko-

ji se imaju streqati, sta}e neposredno na ivicu groba. Pri ma-sovnim streqawima bi}e celishodno da taoci kle~e okrenutilicem grobu.

d) Odeqewima za vr{ewe streqawa pridati jednog lekarakoji }e nare|ivati i ispaqivawe smrtonosnog metka u ciqu dase eventualno preìveli dotuku.e) Ode}a i obu}a i stvari od vrednosti ni u kom slu~aju ne smejubiti iskori{}eni od strane stanovni{tva. Iste se moraju, uzpotvrdu predati nadle`nim vojnim vlastima vojne uprave.


187

*

Zna~i, i u slu~ajevima da ustanici do|u na pregovore sNemcima, treba ih – kao i ranije – streqati.

U drugoj etapi operacije 342. pe{adijska divizija bi na-stupala ka Uìcu i Poègi:

Me|utim, uo~i pokretawa nema~kih trupa (25. septembra1941. godine – prim. autora) do{lo je do napada dijelova Pod-riwskog, Vaqevskog i Posavskog partizanskog odreda na grad[abac, zbog ~ega se glavna udarna snaga pomenute grupacje – oja-~ana 342. pe{adijske divizije – morala angaòvati u borbama zaodbranu svog upori{ta u [apcu. Proboj u Vaqevo oja~anog 125.pe{adijskog puka izvr{en je uz pomo} delova 704. posadne divi-zije i neka mawa dejstva usta{ko-domobranskih i nema~kih je-dinica oko Drine nisu bitno uticala na tok i razvoj planiraneoperacije partizanskog vrhovnog komandovawa – stvarawe slo-bodne teritorije. I tako, dok su (se) 2. bataqon 750. pe{adijskogpuka 718. posadne divizije, deo snaga 592. bataqona „landes{i-cen“, 64. policijski bataqon, 2. ~eta, 2. usta{kog bataqona ioko 400 qoti}evaca i nedi}evaca – kao stalna posada {aba~koggarnizona – te wema~ka oja~ana 342. pe{adijska divizija, kojaim je stigla u pomo}, borili u [apcu, Uì~ki partizanski od-red je zauzeo cijelu teritoriju biv{eg uì~kog okruga sa gra-dom Uìcem i natjerao wema~ke trupe na povla~ewe. Isto ako jei â~anski partizanski odred izvr{io svoj zadatak, te je u sli-vu Zapadne Morave stvorena velika slobodna teritorija, koja sena istoku naslawala na slobodnu teritoriju Kopaoni~kog, Kra-qeva~kog, Kragujeva~kog i 1. i 2. {umadijskog i Pomoravskog od-reda, a na sjeveru na slobodnu teritoriju Kosmajskog, Posavskog,Vaqevskog i Podriwskog partizanskog odreda.

[Nikola Qubi~i}, Uì~ki odred, str. 139–140; â~anski odred, str. 144]

188

PARTIZANSKE AKCIJE PREMA IZVE[TAJIMA DR@AV-NIH INSTITUCIJA

Mnoge dràvne institucije slale su svoje izve{taje onapadima koje su partizanske jedinice vr{ile na wihove objek-te. Ovih izve{taja nema u publikaciji „Osvetqivawe isti-ne“, a wih je dosta bilo:

Izve{taji govore:U ime naroda, su|eno je saradnicima okupatora. Ve} 2. av-

gusta osu|en je na smrt {umar Branivoje Stefanovi}. Kod we-ga su na|eni podaci o broju partizana, wihovom naoruàwu imestu logorovawa. Stefanovi} je jo{ 9. jula preneo Na~elstvusreza trnavskog podatke, sa kojima je upoznata i nema~ka ko-manda u â~ku. Na~elstvo je pisalo:

9. jula do{ao {umar sa planinskog lanca Jelice i izjavioda su seqaci i stanovnici celog podru~ja podbadani od stranekomunista koji su pobegli iz â~ka, spremni da u~estvuju u pre-padu na â~ak 14. jula 1941. godine. Do}i }e i ruski avioni sapadobranskim jedinicama. Posle toga iz â~ka treba 14. jula dase sprovede prevrat u Srbiji.

[â~anski odred, str. 68.]

*

U krugu kasarne 19. artiqerijskog puka u â~ku u no}i iz-me|u 29. i 30. jula, zapaqen je sewak:

Pet ogromnih stogova sena zahvatio je plamen i pretio dase pro{iri na susednu vojnu pekaru i magacin, a zatim kasarnui druge objekte. Ogroman vatreni stub, sa pet plamenih jezika,{iknuo je u nebo nad gradom. â~ak, kao na dlanu obasjan ovombakqom, koja se poput nezadrìvog gejzera sve vi{e propiwe unebo, prenuo se iz sna...

Sewak su zapalili, koriste}i benzin borci Prve trnavskepartizanske ~ete Radenko Jawi} iz Atenice i Aleksandar Bo-ì} – Aco [tampar iz â~ka, uz pomo} omladinaca Doj~ila Pe-tronijevi}a i Milorada Jevtovi}a iz Atenice. Uspeli su da seprivuku stogovima sena i pored toga {to je kasarnski krug do-bro ~uvan od strane nema~ke straè. Okru`ni komiet KPJ izve-stio je Pokrajinski komitet KPJ da je, ovom akcijom, neprija-tequ pri~iwena {teta vrednosti oko 200.000 dinara. Na~elnik

189

sreza trnavskog javio je Odeqewu za dràvnu za{titu u Beogra-du:

„30. jula 1941. godine u dva ~asa zapaqeno je i izgorelo petvelikih stogova sena na sewaku 19. artiqerijskog puka u â~kuu vrednosti od milion dinara.


*

6. avgusta 1941 godine oko 22,30 ~asova poterno odeqeweàndarma bilo je u zasedi u selu Trbu{anima i tamo ubilo ko-munistu Qubomira Nedi}a (Nedi} je bio komandir £ partizan-ske ~ete Qubi}skog bataqona).

[Arhiva – Ministarstva unutra{wih poslova Nedi}eve Srbije odeqewe zadràvnu za{titu bezbednosti, kutija 51. pred. br. 1]

*

O paqewu sewaka i napadu na voz u Krivoj reci, 7. i 8. av-gusta Dunavski àndarmerijski puk 5. septembra 1941. izve-{tava:

7. avgusta oko 23 ~asa nepoznata lica zapalila su vojni se-wak u Gor. Milanovcu, kojom prilikom je izgorelo 16 kamara se-na u vrednosti 32.000 dinara. 8. avgusta oko 24 ~asa jedna grupapodmetnula je eksploziv pod prugu u Krivoj reci na km 125–50,i tom prilikom zaustavqen je teretni voz. Komunisti su na istipucali iz pu{aka, mitraqeza, bacali na voz bombe, kojom prili-kom je poginuo jedan ko~ni~ar a loà~ je rawen.

[Zbornik dokumenata o Narodnooslobodila~kom ratu jugoslovenskih naroda,tom £ , strana 403; Radisav Nedeqkovi}, Zapisi i se}awa, 1988, str. 102]

*

Ministarstvo saobra}aja i Generalna, odnosno Oblasnadirekcija èleznica su obave{tene:

Danas 17 – ¤££ u 1,30 min. Izvr{en je napad na stanicu uciqu pqa~ke od nepoznatih naoruànih lica. Stanica i put-ni~ka blagajna opqa~kane u sumi oko 2000 dinara. Telegraf, te-lefon i signali demolirani. @rtava nema kao i zastoja u sao-

190

bra}aju nije bilo. [teta na èlezni~koj zgradi oko 200 dinara,na koloseku nema.


*

Akcije qubi}kih partizana neprekidno su trajale.[ef @elezni~ke stanice iz Slatine izvestio je svoje

pretpostavqene o jednoj akciji trnavskih partizana:No}u 18/¤£££ 41. u nepoznato doba no}i izme|u stanice Sla-

tina i Samaila na Km. 93.780 prekinuta je pruga i izba~eno jed-no {insko poqe...“


*

21 avgusta 1941 godine izutra u 7 ~asova na èlezni~kojstanici u Qubi}u izvr{en je atentat na \uraki} Milisava,radnika Kolske radionice u Qubi}u, ina~e sekretara „Zbora“za Okrug â~ak. Atentat je delimi~no uspeo jer je \uraki} ra-wen na 5 mesta. O atentatu \uraki}a – \uraki} je li~no iz bol-nice pisao pismo komesaru socijalne politike i narodnog zdra-vqa Stevanu Ivani}u traè}u materijalnu pomo} za svoju poro-dicu.

[Arhiva SUP-a, fascikla br. 7620/1]

*

[ef èlezni~ke stanice iz Slatine obavestio je Mini-starstvo saobra}aja i Generalnu direkciju èleznica u Beo-gradu:

U no}i 22. ¤£££ oko 2 ~asa nepoznata lica na pruzi Kraqvo– â~ak, izvr{ila su na èlezni~kim postrojewima slede}ao{te}ewa:

U km. 82/190 izba~eno je jedno {insko poqe i na jednom te-legrafskom stubu izba~ene su sve linije, u km. 93/900 izba~eno jejedno {insko poqe u blizini ulazne skretnice Slatina te je naistom mestu isko~ila vozna lok(omotiva) i tenderi su se potpu-

191

192

Kamion zaplewen kod Kosovskog bunara u Jeèvici

Posle diverzije u Kara~i

no zarili u zastor. Kolosek je deformiran u duìni oko 32 me-tra. Na ovom mestu je otse~en jedan telegrafski stub. Na km.102/270 izba~eno je jedno {insko poqe i kolosek razlupan.Usled ovoga svaki teretni saobra}aj na ovoj pruzi danas 22 i su-tra 23 ¤£££ nemogu}an. Putni~ki saobra}aj se vr{i transbordma-nom... Qudskih `rtava nije bilo, jedan putnik kod voza 218 do-bio je male ogrebotine po licu. [teta je znatna...


*

@elezni~ka stanica iz â~ka izvestila je Ministar-stvo saobra}aja, komesara Srpskih dràvnih èleznica i nekeokupatorske ustanove:

No}u 23. ¤£££ o.g. oko 3 ~asa nepoznata lica izvr{ila suatentat na èlezni~ki most na reci êmernica izme|u stanicaPreqine i Qubi}a po~iniv{i znatno o{te}ewe istog i onespo-sobiv{i ga za saobra}aj, jer su u duìni oko 6 metara ostali sa-mo produ`ni nosa~i, dok su i krovni nosa~i o{te}eni... Svakiteretni i robni saobra}aj izme|u Qubi}a i Preqine nemogu}...Na mestu atentata pokidani su telegraf i telefon, vodovi, te jesporazum izme|u Qubi}a i Preqine bio nemogu}... @rtava iozle|enih nije bilo. Nijedno vozno sredstvo nije o{te}eno. Poizjavi merodavnih stru~waka opravke i prekid }e trajati oko 10(deset) dana.. [teta je znatna...


*

U sadejstvu sa Prvom i Drugom, Tre}a qubi}ka ~eta napa-la je u no}i izme|u 25. i 26. avgusta na Kolsku radionicu i@elezni~ku stanicu u Qubi}u, neposredno uz â~ak.

Loìonica i radionica su zauzeti po{to se straà preda-la. Demolirani su telefonski i drugi tehni~ki ure|aji i one-sposobqeno pet lokomotiva. Zamenik komandanta Odreda Rado-van Jovanovi} demolirao je lokomotive udaraju}i te{kim ~eki-}em – macolom po osetqivim delovima i ure|ajima.


193

*

@elezni~ka stanica iz Qubi}a obavestila je nadle`ne:No}as izme|u 25 i 26. ¤£££ 41. oko 1,30 min. izvr{en je na-

pad na loìonicu QUBI] od naoruànih nepoznatih qudi ko-ji su tom prilikom oduzeli i sa sobom odneli 3 pu{ke, 6 metakai svu }ebad iz kasarne uz ovu su o{te}ene i onesposobqene 5 lo-komotiva. Telefon i kancelarije su demolirane. @rtava nema...


*

Na~elnik sreza Trnavskog dostavqa izve{taj Okru`nomna~elstvu Kraqevo pod br. 6766 od 25 avgusta 1941. godine u ko-me se kaè:

Dana 2 avgusta t.g. dostavqeno je od nekih gra|ana sa pod-ru~ja op{tine Jeèva~ke, da se jedna grupa bandita nalazi naplanini Jelici u blizini Stjenika, niè sela Bawica. Nema~-ke vojne vlasti preduzele su u danima 2 i 3 avgusta tg. potere ina ozna~enom mestu napale su komuniste – bandite i sa wima stu-pili u borbu. U ovoj borbi uhvatili su i odmah streqali Radu-lovi} Aleksandra otpu{tenog u~iteqa iz â~ka, evidentiranogkomunistu u bekstvu i Matovi} Josipa, kontraktualnog ~inov-nika gradskog poglavarstva u Beogradu.

Iz istog izve{taja utvr|uje se i slede}e:Dana 23 avgusta 1941 godine oko 7 ~asova izutra u blizini

sela Zabla}e, pripucali su nepoznati qudi na jedan kamion ukome su se vozili nema~ki vojnici iz â~ka u pravcu Kraqeva.Kamion je se zaustavio a nema~ki vojnici otvorili vatru na na-pada~e. Posle okr{aja na licu mesta na|en je mrtav Peronijevi}Bo{ko, zemqoradnik iz Atenice koji se bio odmetnuo u {umu sakomunistima. Od nema~kih vojnika nije ni jedan povre|en“.

[Arhiva SUP-a, fascikla br. 7620/8.]

194

*

@elezni~ka stanica iz â~ka obavestila je Ministar-stvo saobra}aja i svoju generalnu direkciju:

Dana 2 £H izme|u 21 i 22 ~asa nepoznata lica razru{ilasu ekspolozijom most od 15 metara raspona na potoku Kara~i ukm. 101/065 izme|u stanica â~ak i Zabla}e. Na razru{eni mostnai{ao je voz 211 oko 5,10 te je vozna lokomotiva ~elom se pobi-la u dno suprotne strane obale potoka, dok je tender ostao naslo-wen na lokomotivu i prvu ivicu mosta. Slu`bena kola i jednaputni~ka kola su uletela jedna u drugu. Ma{inovo|a Pavlovi}Jeremija vrlo te{ko je povre|en i prenet u â~ak u bolnicu, lo-à~ Vladimir Dini} lak{e je kontuzovan, oba iz loìoniceKru{evac. Vozovo|a i kondukteri zadobili su lak{e povrede.Drugih `rtava i ozle|enih nije bilo... Na mestu nesre}e svakije saobra}aj nemogu}. Za putni~ki saobra}aj ude{en je transbord-man.. {teta je velika...“


*

Dunavski àndarmerijski puk izve{tava 5. £H 1941. godi-ne slede}e:

16. avgusta oko 20,30 ~asova sukobila su se tri nema~ka voj-nika sa komunistima kod sela Nevada, sreza takovskog, kojomprilikom je pogidnuo jedan nema~ki vojnik, jedan rawen, a jedanodveden u {umu, koji je nakon tri dana pu{ten. Ovaj vojnik je iz-javio da se oko 350 komunista u grupama kre}e {umama.

[Zbornik dokumenata o NOR-u jugoslovenskih naroda, tom £, str. 403; RadisavNedeqkovi}, Zapisi i se}awa, 1988, str. 103]

*

Kvinsli{ke vlasti su se upla{ile zbog sna`nog nara-stawa partizanskog pokreta. Spas su videle u Milanu Nedi}u,koji je, prvih dana septembra uputio jo{ jedno u nizu nare|ewa„podru~nih vlasti“:

Nikakvo partijsko-politi~ko delovawe, ni u kom pravcune}u trpeti, jer ono u ovom vremenu najvi{e {kodi narodu... Sve

195

narodne snage kako dràvnih organa, àndarmerije i policije,tako i dobronamerni nacionalni qudi, imaju u ovom momentu daposluè samo jednom ciqu: da srpskom narodu u{tede nova krvo-proli}a i `rtve uklawaju}i beskompromisno sve one elementekoji bi ga hteli da uvuku u definitivnu propast.

Ovo nare|ewe Nedi}a stiglo je u Na~elstvo sreza trnav-skog u â~ku, 5. septembra. Preneseno je „aktivnim“ op{tin-skim upravama.


*

Kakvo je bilo stawe u ~a~anskom okrugu u vreme savetova-wa u Dulanima, svedo~i jedan izve{taj Drinskog àndarmerij-skog odreda:

Svakim danom na{ narod pristaje uz komunisti~ke bande,koje su sad gospodari na ~itavoj teritoriji banovine. @andarm-i su grupisani po sreskim mestima i ista ~uvaju, a teritorijesreza prepu{tene su na milost i nemilost komunista. Kada se odstrane ove komande naredi da se od qudstva iz sreskog mestaformira poterno odeqewe, koje }e da dejstvuje na terenu, onda sesreski na~elnici bune i ne dozvoqavaju da se ja~ina odreda sma-wi ve} zahtevaju da àndarmi ostanu u mestu i isto ~uvaju. Po-red toga, sreski na~elnici iz operativnog razloga traè poja~a-wa. Molim gospodina bana da izvoli na nadle`nom mestu stvo-riti uverewe da je situacija vrlo kriti~na.


196

SARADWA ÊTNIKA SA OKUPATOROM I WIHOVIM SARADNICIMA

Iz zbornika Davidovi}a i Timotijevi}a ~itaoci nisumogli ni{ta da saznaju o saradwi ~etnika sa okupatorskim je-dinicama i wihovim saradnicima, kao da te saradwe nije nibilo. S obzirom da je ta saradwa nanela najve}e zlo na{em na-rodu u jesen 1941. godine, nu`no je da se o woj ne{to kaè i da serasvetli sramna uloga koje su ~etni~ke jedinice odigrale uuni{tewu partizanskog pokreta i masakru izvr{enom nadborcima tog pokreta. Kao posledica te saradwe samo u novem-bru i decembru 1941. godine na ~a~anskom podru~ju je ubijeno 615boraca NOR-a i wihovih saradnika. (Vidi „Zatamwenu isti-nu“, str. 92–152). Pored toga, oko 1.200 partizanskih boraca~etnici su predali okupatorskim jedinicama, {to govori dasu oni zajedni~ke `rtve.

Dokumenta svedo~e da je Draà Mihailovi} od prvih danaizlaska na Ravnu goru uspostavio bliske veze sa saradnicimaokupatora, a preko wih i sa okupatorskim jedinicama. Ta je ve-za tajala do zavr{etka Drugog svetskog rata. Oda{iqawemsvojim oficira sa Ravne gore u razna podru~ja Srbije, Mihailo-vi} im je davao uputstva – da stupe u vezu sa vr{iocima okupa-torske vlasti i da izbegavaju sukobe sa okupatorskim jedini-cama. Prve veze uspostavqene su sa predsednicima op{tina,komandirima i komandantima àndarmerijskih stanica, za-tim sa sreskim i okru`nim na~elnicima, a u mnogim slu~ajevi-ma i sa policijskim slu`bama. Zna~i, sa svima onima koji subili u slu`bi okupatora, kome su sluìli na {tetu svoga na-roda. Direktne veze Mihailovi} uspostavqa sa Milanom A}i-movi}em u Beogradu. Ta saradwa se ponavqa preko Jovana Tr{i-}a, vr{ioca du`nosti komandanta A}imovi}eve àndarmerije,koja ~esto putuje na Ravnu goru. Prvih dana po dolasku MilanaNedi}a za predsednika kvislin{ke vlade Mihailovi} u Beograd{aqe svoju visoku vojnu delegaciju, koju sa~iwavaju: pukovnikDragoslav Pavlovi}, majori Aleksandar Mi{i} i Radoslav \u-ri}. Ova delegacija, po ovla{}ewu Mihailovi}a, 5. septembra1941. sa~iwava sporazum o zajedni~koj borbi protiv komunistai wihovog uni{tewa u zapadnoj Srbiji. Od Nedi}a, po odobrewunema~ke komande, Mihailovi} dobija novac za plate oficiri-ma i za druge potrebe wegove vojske. Treba napomenuti da se ovodoga|a u vreme kada Mihailovi} odbija predlog Vrhovnog {taba

197

NOP-a o zajedni~koj borbi protiv okupatora pravdaju}i svojstav „da nije vreme za oruànu borbu“. Podatak je to koji govo-ri kakvu je borbu „prvi gerilac Evrope“ vodio protiv okupato-ra i kakav je bio antifa{ista!

Kada su nema~ke jedinice, pod pritiskom partizanskihodreda, bile primorane da napu{taju neke gradove u zapadnoj Sr-biji, pregovori izme|u ~etnika i Nemaca se intenziviraju. UUìcu komandant Zlatiborskog ~etni~kog odreda \eki} prego-vara sa Nemcima o predaji grada. Na dan povla~ewa Nemaca we-gova jedinica postrojena je da uz sve vojne po~asti ispratiNemce iz Uìca. To isto ~ini Milo{ Gli{i}, komandant Po-è{kog ~etni~kog odreda, u Poègi. Iz oba grada Nemci su sebezbedno povukli bez upotrebe oru`ja, kako to obi~no biva me-|u prijateqima. Takav poku{aj, pri oslobo|ewu â~ka, ~iniZvonko Vu~kovi} {aqu}i pismo nema~kom komandantu da ~et-nicima preda svoju jedinicu, a oni garantuju hrabrim nema~-kim vojnicima ìvote“.

Po povla~ewu Nemaca iz Uìca i Poège, kada se o~ekiva-lo da }e morati da napuste Gorwi Milanovac i â~ak, Mihai-lovi} je pla{e}i se da }e izgubiti svaku podr{ku naroda, bioprimoran da stupi u borbu protiv Nemaca. Me|utim, on svojstav nije mewao, prema svima onima koji su do tada sara|ivalisa okupatorskim jedinicama.

Oslobo|ewem ovih gradova mnogi ti okupatorski saradni-ci na{li su se u ~etni~kim jedinicama i imali su punu za-{titu u tim sredinama, {to je izazivalo sporove i sukobe me-|u dva ustani~ka pokreta.

Posle nepun mesec dana zajedni~ke borbe, izme|u dva usta-ni~ka pokreta izbijaju sukobi. Mihailovi} napu{ta zajedni~-ku borbu protiv okupatora i sa wim po~iwe pregovore o zajed-ni~koj borbi protiv partizana. O toj saradwi Mihailovi}a saNemcima Davidovi} i Timotijevi} ne objavquju dokumenta, ia-ko je to najtu`niji period po na{e narode u ustani~koj 1941.godini.

Tu saradwu svedo~e dokumenta.

198

ÊTNI^KO-NEDI]EVSKI SPORAZUM, POÊTAK SEPTEMBRA 1941.

Odmah po uspostavqawu moje vlade po~etkom septembra kodmene je do{la jedna delegacija Draè Mihailovi}a, koju su sa-~iwavali pe{adijski p.pukovnik \uri}, major Aleksandar Mi-{i} i |eneral{tabni \uri} sa originalnim punomo}jem DraèMihailovi}a radi pregovora. Uslove koje je postavio Draà bi-li su uglavnom, ovi:

1. Da se uspostavi red i mir u Srbiji,2. Da se povede zajedni~ka borba protiv partizanskih sna-

ga predvo|enih Komunisti~kom partijom, upravo protiv ~etaKomunisti~ke partije.

3. Da uspostavim vezu i legitimi{em Draù kod Nemaca.4. Da mu se dostavi izvesna svota novca radi isplate pri-

nadle`nosti wegovih oficira i podoficira.5. Da se po umirewu Srbije izvr{i vojna akcija u Bosni

radi umirewa.6. Da se pomogne \ukanovi} Vladi u Crnoj Gori radi umi-

rewa.Svi ovi predlozi i uslovi bili su prihva}eni sa moje

strane. Draà je dobio novac i Nemci su ovo odobrili.

[Arhiv VII, reg. br. 35/1, k. 269; objavqeno u Zborniku NOR-a, H£¤, kw. 1, 18]

Gli{i} je sa Nemcima vodio razgovore i obe}ao punu lojal-nost. Na balkonu op{tinske zgrade ~etnici su istakli slikukraqa Petra, jo{ dok su Nemci bili na pijaci. A Nemci su nazidu onda{we kantarxinice ispisali svoju poruku na nema~-kom jeziku: „Mi }emo se vratiti“. O~igledno, oni nisu preti-li ~etnicima, koji su se pripremali da i u Poègi, kao i u Uì-cu dan ranije, „preuzmu vlast“ od Nemaca.

O tome kako je bio o~evidan, prqav i izdajni~ki ~etni~-ki susret sa Nemcima, u Poègi, uverqivo kazuje ovo svedo~eweo wihovom prijateqskom rastanku:

Prilikom izlaska posledwih Nemaca iz Poège, ~etniciDraè Mihailovi}a su se pozdravili sa wima kod „Tamburi}a}o{ka“ i izqubili se. Komandir ~etnika bio je Milo{ Gli-{i}... Ovi ~etnici postavili su mitraqez kod èlezni~ke sta-nice u Poègi i okrenuli ga prema â~ku. Svojim vojnicima~etnici su rekli: „Ako se Nemci povrate, nemojte pucati, a ako

199

200

Uìce 21. septembar 1941. Nemci odlaze po{to su predali grad~etnicima Radomira \eki}a i Boà Javorca

Nema~ki vojnici prate postrojavawe ~etnika u Uìcu

idu komunisti, onda pucajte!...“ Gli{i} je ispratio nema~kogoficira do èlezni~ke stanice.

[Gorobiqe, str. 128, Poèga, str. 88]

*

Na sastanku sa Titom u Braji}ima, 26. oktobra, kada jeve} bio sateran u tesnac proteklim doga|ajima, Draà Miha-ilovi} vi{e nije mogao da izvrdava. Ipak, odbio je najbitnijeta~ke predloga sporazuma o zajedni~koj borbi protiv okupato-ra sa motivacijom da „jo{ nije vreme“. Jedino je na re~ima pri-hvatio obavezu o nenapadawu izme|u ~etnika i partizana.

No}u izme|u 27. i 28. oktobra ~etnici Vu~ka Igwatovi-}a izvukli su u Poègi iz voza i mu~ki, u Glum~u, ubili Mila-na Blagojevi}a [panca, komandanta Prvog {umadijskog NOPodreda.

Sutradan, 28. oktobra, Draà Mihailovi} je sklopio no-vi, i jo{ ~vr{}i sporazum sa Milanom Nedi}em o zajedni~kojborbi protiv partizana. Istog dana, prema direktivi dobije-noj s Ravne gore, ~etni~ki {tab je sa~inio plan napada na â-~ak. Major Radoslav \uri} je, 2. novembra, primio u â~ku, pre-ko oficira za vezu poru~nika Ne{kovi}a, nare|ewe Draè Mi-hailovi}a:

1. Odmah i u toku no}i, pod okriqem mraka, povu}i glavni-nu na{ih snaga sa Kraqeva, ostavqaju}i najnu`nije delove radiprikrivawa odsustva na{ih trupa nad neprijateqem.

2. Pravac kretawa â~ak. Raspored kretawa izvr{itili~no, zauzeti â~ak i obezbediti ga sa uì~kog pravca. Parti-zansku komandu razoruàti i poslati je na Ravnu goru.

3. Drugi deo opsade skinuti slede}e no}i i rasporediti ta-ko, da razoruà partizansko komandno osobqe i qudstvo, ukoli-ko se ne bi dobrovoqno stavilo pod komandu Jugoslovenske voj-ske u Otaxbini“.

4. Artiqeriju uputiti prvim e{elonom u pravcu Br|ana.Potpis: „Po zapovesti komandanta, na~elnik gorskog

{taba, potpukovnik Drag. T. Pavlovi}“.Partizansko rukovodstvo saznalo je odmah za ovo nare|e-

we Draè Mihailovi}a i stavilo svoje jedinice u stawe punepripravnosti.

[Zbornik NOR-a, tom, H£¤, kw. 1, str. 211–212]

201

IZVE[TAJ OFICIRA ABVERA OD 30. OKTOBRA 1941.O PONUDI DRA@E MIHAILOVI]A DA SVOJE

JEDINICE STAVI NA RASPOLAGAWE ZA BORBU PROTIV PARTIZANA

Tajni prilog 88£ H£ C

30. 10. 41.

Predmet: êtni~ki odredi jugoslovenske vojske pod ko-mandom pukovnika Draè Mihailovi}a stavqaju se na raspola-gawe za borbu protiv komunista i saradwu sa nema~kim Vermah-tom.

Na dan 28. 10. u 16 ~asova pojavio se u mom privatnom sta-nu na Dediwu moj jo{ od ranije li~ni poznanik srpski kapetanNenad Mitrovi} zajedno sa srpskim general{tabnim pukovni-kom Branislavom Panti}em.

Pukovik Panti} je izjavio da je od strane pukovnika Dra-è Mihailovi}a ovla{}en da stupi u vezu sa predsednikom vla-de generalom Nedi}em, kao i sa nadle`nim instancama u nema~-kom Vermahtu, kako bi se ~etni~ki odredi jugoslovenske vojske,koji se nalaze pod komandom Draè Mihailovi}a stavili naraspolagawe u ciqu suzbijawa komunizma u Srbiji. Izjava je pu-nova`na. Pukovnik Panti} daje kao garanciju svoju oficirsku~ast.

General Nedi} je u to upu}en na osnovu li~nih razgovorakoje je s wim vodio pukovnik Panti} ujutro 28. 10; on odobravataj korak i èli da se {to pre pristupi wegovom sprovo|ewu iaktivirawu. Ja sam izjavio pukovniku Panti}u da nemam nika-kvog punomo}ja da vodim ovakve razgovore, ali da }u ovo obave{e-we preneti nadle`nim komandama kod opunomo}enog generala.

Pukovnik Panti} je po nalogu Draè Mihailovi}a izja-vio da Draà Mihailovi} jam~i i daje pune garancije da }e srp-ski prostor isto~no i zapadno od Morave definitivno o~istitiod komunisti~kih bandi. Zatim, da se on ne povodi nikakvim po-liti~kim ciqem i da priznaje ~iwenicu da je zemqa pobe|ena ida Nemci poseduju prava okupatora. Draà Mihailovi} o~ekujeda }e od trenutka kada on izda odgovaraju}e zapovesti svojim od-redima biti obustavqene kaznene akcije protiv srpskog stanov-ni{tva i masovna streqawa na podru~jima na kojima se nalaze

202

wegovi ~etni~ki odredi. Op{ti ciq je da se uspostavi stawe imir i red kakvi su u okupiranoj Srbiji bili pre 28. 6. [19]41.

Na moju upadicu da Draà Mihailovi} po na{im inform-acijama prima direktive iz Londona, pukovnik Panti} je izja-vio da to nije ta~no.

Na moje pitawe ne èli li mo`da Draà Mihailovi} dadobije u vremenu kako bi na kraju izbacio Nemce iz zemqe, pu-kovnik Panti} izjavio je da su i Draà Mihailovi}, a i on sam,kao vojnici, isuvi{e dobro upoznati sa vojnom snagom Nema~keda bi se upu{tali u takve de~je iluzije. Politi~ki revolucio-narni akcent i politi~ku notu su u narod uneli komunisti~kipartizani.

Razgvor na dan 29. 10. u 15 ~asova u mom stanu na osnovu te-lefonskog poziva. Prisutni: pukovnik Panti} i kapetan Mi-trovi}. Najpre sam skrenuo gospodi pa`wu da sadrìna onog{to }u im re}i po nalogu opunomo}enog komandanta generala mo-ra u potpunosti ostati tajna, a to obavezuje i nema~ke oficirekoji prisustvuju razgovoru:

Posle toga obelodanio sam im odgovor opunomo}enog ko-mandanta generala:

„Mi èlimo da pukovnik Draà Mihailovi} u ciqu da-qih razgovora do|e u Beograd i garantujemo sigurnost wegovojli~nosti i ìvotu pri dolasku i odlasku bez obzira na ishodrazgovora“.

Daqe sam izjavio da sam zaduèn za sprovo|ewe ovog za-datka.

Videlo se da bi prisutni vi{e voleli ako bi neki opuno-mo}enik generala do{ao na razgovore na neko neutralno mesto.

Gospoda su ipak uvidela da opunomo}eni komandant gene-ral ima pravo da zahteva ovu formu i da se tu ni{ta ne da izme-niti, pa su izrazili spremnost da sami preuzmu zadatak, pre sve-ga s obzirom na to da se spre~i daqe uni{tavawe srpskog stanov-ni{tva i ekonomskih osnova egzistencije srpskog naroda. Posletoga se razgovaralo o tehni~kim mogu}nostima sprovo|ewa ovogplana i obojici gospodina izdate su odgovaraju}e legitimacijekako bi ih nadle`ni komandiri jedinica nema~kog Vermahtapropustili na putu do Draè Mihailovi}a i nazad.

Dao sam gospodi ~asnu re~ da li~no uzimam odgovornost zasigurnost i ìvot pukovnika Draè Mihailovi}a od trenutkakada ga li~no preuzimam da pratim od Lajkovca do Beograda inazad. Sem toga, postara}u se za odgovaraju}e mere i kod tran-

203

sportne komandanture. O~ekujem gospodu u ponedeqak, 3. 11. dopodne izme|u 15 – 16 ~asova u Lajkovcu.

Na dan 30. 10. u 9 ~asova pojavio se kod mene kapetan Mi-trovi} i zamolimo me u ime pukovnika Panti}a da se izdejstvu-je dobijawe jedne pismene potvrde. Garantovao mi je svojom gla-vom da sa ovom pismenom potvrdom ne}e biti nikakvih zloupo-treba i da }e ona po uspostavqawu veze ponovo biti predata u na-{e ruke. Nagla{avao je poznate ~iwenice da Draà Mihailo-vi} ima danas daleko najve}i ugled u celokupnom srpskom naro-du i da je general Nedi} u razgovoru od 29. 10. sam izraàvao à-qewe {to svojevremeno, kada je preuzeo vladu, nije stupio u do-dir sa Draòm Mihailovi}em. Daqe je privatno saop{tio da jeKosta Pe}anac pot~iwen Draì Mihailovi}u i da je on svojuakciju prekinuo na sopstvenu ruku. Na molbu kapetana Mitro-vi}a obe}ao sam da }u se kod nadle`ne komande postarati za jed-nu pismenu potvrdu koja mi je u konceptu bila predata na srp-skom jeziku.

Matl[Zbornik NOR-a, tom H£¤, kw. 1, str. 857–859]

POZIV OVLA[]ENOG LICA NAÊLNIKA [TABA OPUNOMO]ENOG KOMANDANTA U SRBIJI OD 30. OKTOBRA 1941. DRA@I MIHAILOVI]U ZA

SASTANAK RADI PREGOVORA O SARADWI U BORBI PROTIV PARTIZANA

Kopija Beograd, 30. oktobra 1941.

GENERAL[TABNOM PUKOVNIKUGOSPODINU DRAGOQUBU MIHAILOVI]U

U vezi usmenih pregovora Va{ih poverenika sa mojimpredstavnikom na dan 28. i 29. 10. 41. bilo bi poèqno da Vi do-|ete u moj {tab u Beograd. Bez Va{eg li~nog prisustva bespred-metni su svi daqi pregovori.

Ovim aktom ja Vam istovremeno svojom vojni~kom ~a{}ujam~im za Va{u li~nu sigurnost i pri dolasku i pri povratku –bez obzira na rezultat koji bi ovim pregovorima bio postignut.

S druge strane, Vi jam~ite meni Va{om vojni~kom ~a{}u ili~nom odgovorno{}u da }e ovaj dokument ostati u najstroìjojtajnosti sve dok pregovori ne budu privedeni kraju.

204

U slu~aju bezuspe{nih pregovora ovaj dokument mora bitivra}en.

[ef general{tabapo ovla{}ewu

[ne~itak paraf]potpukovnik

[Zbornik NOR-a, tom H£¤, kw. 1. str. 860]

IZJAVA DRA@E MIHAILOVI]A OD 1. NOVEMBRA 1941.KOMANDI NEMA^KE 342. PE[ADIJSKE DIVIZIJE

342. pe{. DivizijaOd. £c Div. k-dno mesto, 1. 11. 41.

Prevod izjave general{tabnog pukovnika Drag. Mihailo-vi}a, bez datuma, koju je Boà Mati}, Vaqevo (org. rukovidilac)u originalu predao 342. pe{. diviziji £c, 1. 11. 41. u 18.00~asova.

1. Na kolubarskom frontu nema komunista. Ukoliko ih jebilo oni su postali bezopasni.

2. Organizacija ~etnika je u stawu da odràva red na pod-ru~ju zapadne Srbije.

3. Komunisti~ka opasnost }e prestati od momenta kada se~etni~koj organizaciji pruì mogu}nost da neometano radi.Broj nacionalista je tako veliki da komunista ima samo 5%. Uzpomo} svoje brojne nadmo}nosti nacionalni elemenat pod koman-dom ~etnika moè re{iti komunisti~ka pitawa bez obostraneborbe.

Uslov je: dovoqno naoruàwe, koje nedostaje.4. Ulazak u pojedine gradove je bio neophodan da se ne bi

komunisti~ke jedinice predstavqale kao oslobodioci i da nebi povukle za sobom narodne mase. To se moralo doga|ati i raditoga da bi se spre~ili komunisti da vr{e teror nad stanovni-{tvom.

5. êtni~ka akcija nije usmerena protiv nema~kih jedini-ca, ukoliko one ne napadaju ~etnike i narod.

6. Na{ narod voli slobodu i radovao bi se kada se na wego-voj teritgoriji ne bi nalazile nema~ke jedinice. To odgovara~etni~kom vo|ewu rata, bez obzira na `rtve koje donosi. Oblast

205

zapadne Srbije nema nikakav vojni zna~aj za nema~ke jedinice,i trebalo bi da bude slobodna zona, u kojoj ~etnici odràvajured, pod uslovom da ih se u tome ne spre~ava i da su dovoqno na-oruàni.

Ta~nost prepisa Pot. general{tabni pukovnikoverava: Drag. Mihailovi}[potpis ne~itak]Kapetan

ODGOVOR DRA@E MIHAILOVI]A OD 3. NOVOEMBRA1941. NEMA^KIM VOJNIM KOMANDANTIMA U SRBIJI

U VEZI SA POZIVOM NA PREGOVORE O SARADWI U BORBI PROTIV PARTIZANA

Prevod

Vojnim iomandantima Srbije u Beogradu

Primio sam va{e pismo uz (usmeni) izve{taj moga prego-vara~a. Po{to iz tog a proizlazi da su bez mog li~nog prisustvaiskqu~eni svi daqi razgovori, odgovaram da sam u interesu do-brobiti moga naroda spreman da se odazovem va{em pozivu i li~-no do|em u Beograd.

S obzirom na stvarnu situaciju u zemqi, koju ve} nekoli-ko dana karakteri{u borbe ve}ih razmera koje moje jedinice vo-de protiv komunisti~kih elemenata i koje se verovatno pretva-raju u op{ti sukob, u ovom momentu je neophodno da ostanem nasvom mestu dok se situacija ne ra{~isti.

Ove borbe se vode u rejonu Uìce – Poèga – Kosjeri} iIvawica.

U vezi s napred izloènim neophodno je da va{e jedinicene preduzimaju nikakve akcije na tom terenu.

Ta~an dan mog dolaska u Beograd javi}u preko mog pregova-ra~a.

3. novembar 1941. Pe~at gorskog {taba~etni~kih odredajugoslovenske vojske

Komandant – general{tabni pukovnikpot. Dragoqub M. Mihailovi}

206

Za ta~nost prevoda, kao zakleti sudski tuma~

MaltKapetan

[Zbornik NOR-a, tom. H£¤, kw.1, str. 862]

IZVE[TAJ UPRAVNOG [TABA OPUNOMO]ENOG KOMANDANTA KORPUSA U SRBIJI OD 3. NVOEMBRA

1941. OPUNOMO]ENOM KOMANDANTU KORPUSA ORAZGOVORU SA MILANOM NEDI]EM O PONUDI DRA@E MIHAILOVI]A ZA SARADWU U BORBI

PROTIV PARTIZANA

Prepis3. 11. 41.Opun. K.t korpusa u Srbiji

– Upravni {tab –Br. 4675/41

Predmet: Pukovnik Draà Mihailovi}

OPUNOMO]ENOM K-TU KORPUSA U SRBIJIBEOGRAD

U ~etvrtak, 30. oktobra 1941, saznao sam prilikom razgovo-ra sa predsednikom vlade Nedi}em da je, nedavno, pukovnik Mi-hailovi} uputio opunomo}enike k-tu korpusa i da su ovi pret-hodnog dana pregovarali sa gospodinom generalom. Prilikomru~ka koji je posle toga usledio ustanovio sam da gospodin gene-ral ni{ta ne zna o tome. Me|utim, centrala Abvera je istovre-meno, ne obave{tavaju}i mene ni policiju bezbednosti, ne samovodila pregovore, nego su oni tako napredovali da je pukovnikuMihailovi}u bila obezbe|ena pratwa na putu za Beograd. U vezis tim napomiwen slede}e:

Jo{ u avgustu mesecu, kada je po prvi put iskrslo pitawepregovora sa ~etni~kim odredima koji su se nalazili u {umi,pokrenuto je pitawe pregovora sa pukovnikom Mihailovi}em.Ove pregovore vodio je ministar unu{tra{wih poslova A}imo-vi}, uz saglasnost nadle`nih ustanova, ali bez nekih rezultata.Postojalo je sve jasnije da je Mihailovi} èleo oru`je i novac,

207

a da pri tom ne nastupa aktivno protiv komunista. U~estali suizve{taji da se Mihailovi}eva taktika sastoji u tome da prego-vorima sa nama i eventualno pomo}u oru`ja i municije koje bidobio od Nemaca dobije vremena i mogu}nosti da izradi organi-zaciju koja bi u datom momentu krenula protiv nema~kih oruà-nih snaga.

Za to postoje slede}i dokazi:1) Wegovi saradnici, me|u kojima se nalazi i poznati

advokat Vasi}, koji je kao drugi predsednik Srpskog kluba zakulturu bio jedan od odgovornih za pu~ od 37. 3. 1941. i za koga jedokazano da je radio u slu`bi Engleske. Zatim se kod Mihailo-vi}a nalaze Jevreji koje on {titi.

2) Poznata su pisma i usmena saop{tewa Mihailovi}a we-govim saradnicima iz kojih se jasno vidi da on samo zato odbijakomuniste i da je voqan da se protiv wih bori {to se oni borebez sistema i bez izgleda na uspeh.

Na kraju je poznato da su se odredi pukovnika Mihailovi-}a, i to pukovnika Misite kod Loznice i vojvode Ra{i}a na pla-nini Cer, aktivno borili protiv nema~kih oruànih snaga i dasu u prvom redu odgovorni za jake borbe u zapadnoj Srbiji i te-{ke gubitke nema~kih oruànih snaga. Iz izve{taja zarobqe-nika i poverenika jasno se vidi da danas postoji jedinstvenfront izme|u partizanskih odreda i odreda pukovnika Mihai-lovi}a. Postoje samo razlike u na~inu borbe koje su nastale zbogtoga {to su kod Mihailovi}a organizovani oficiri i vojnici,dok se kod partizanskih odreda izme|u ostalog bore zatvoreni-ci, razbojnici i cigani.

Kada su po~ele akcije opunom. k.-ta korpusa u Srbiji, daqapregovaawa sa Mihailovi}em postala su u interesu nema~kogugleda nemogu}a, {to je odgovaralo liniji koju je i do sada sle-dio Vermaht.

Akcije jedinica bile su usmene upravo protiv ovih obla-sti u kojima su dejstvovali Mihailovi}evi odredi:

Pregovarawe sa Mihailovi}em ne samo da bi {tetilo ugle-du nema~kog Vermahta nego bi bilo neshvatqivo u krugovima do-brovoqaca i ~etnika koji su se do sada borili sa nama i poqu-qalo bi poverewe u iskrenost nema~kih okupacionih vlasti.Pri tome treba napomenuti da je Mihailovi} bio spreman dapregovara samo dok pro|e zima da bi dobio u vremenu da boqe or-ganizuje svoje jedinice.

208

Bez obzira na to {to je za mene bilo neugodno da od Srbadoznajem o pregovorima sa Mihailovi}em, vest o tome se u me|u-vremenu znatno pro{irila u Beogradu. U slu~aju da Mihailovi}do|e u Beograd to bi bez saglasnosti Nedi}eve vlade zna~ilo zawu najve}i politi~ki poraz.

Uop{te je te{ki propust da se o tome jednostavno ne obave-ste nadle{tva koja se bave policijskim i politi~kim stvarima.Vojni centar veze je raznim samovoqama do sada stalno i znatnoosmetao politi~ku liniju. O tome }u posebno izvestiti.

Potpisao Turner

[Zbornik NOR-a, tom. H£¤, kw.1. str. 865–866]

IZVE[TAJ HAROLDA TURNERA OD 6. NOVEMBRA 1941. O POKU[AJIMA DRA@E MIHAILOVI]A DA

PREGOVORIMA SA NEMCIMA OJAÂ SVOJ POLO@AJ ZA BORBU PROTIV KOMUNISTA

Beograd, 6. 11. [19]1941.

PrepisOpunom. k-t korpusa u Srbiji–Upravni {tab – Br. 4675/££

OPUNOM. K-TU KORPUSA U SRBIJIB e o g r a d

U vezi sa mojim dopisom o pukovniku Mihailovi}u od 3.11. 41. br. 4675/41, izve{tavam vas o slede}em:

£ centrala Abvera izvestila je 2. 11. [19]41.:

1.) Srpski predsednik vlade Nedi} ponovo pregovara sapukovnikom Draòm Mihailovi}em preko rtawskog vojvode.Ovaj je posledwi put bio kod Mihailovi}a 4. 11. kada mu je daoiznos od 500.000 dinara i preneo ~asno obe}awe generala Nedi}ada }e se angaòvati kod nema~kih vlasti da Mihailovi} ne bu-de zarobqen ili ka`wen.

2.) Daqe pregovore sa Mihailovi}em je vodio pukovnik Po-povi} koji mu je 1. 10. predao 500.000 dinara.

209

3.) Pukovnik Popovi} je 26. 10. bio posledwi put kod Mi-hailovi}a i predao mu jo{ 2.500.000 dinara. Vratio se 30. 10.[19]41. sa Mihailovi}evom izjavom da je ovaj spreman da se sa Ne-di}evim jedinicama bori protiv komunista pod uslovom da muNedi} da obe}awe da nema~ke oruàne snage ne}e preduzimatiakcije protiv Mihailovi}a.

U sredu 5. 11. [19]41. najavio mi se veoma rano predsednikvlade Nedi} po hitnoj stvari. Pojavio se u 10.15 ~asova kod me-ne i izjavio da mora sa mnom hitno razgovarati u vezi sa pukov-nikom Mihailovi}em. Po{to sam mu otvoreno izneo tvrdwe cen-trale Abvera on me je u zvani~noj formi obavestio o toku svihpregovora koji su preko posrednika vo|eni sa pukovnikom Mi-hailovi}em:

a) Otprilike 3 dana posle stupawa na du`nost predsedni-ka vlade pojavio se kod wega pukovnik Aleksandar Mi{i} sajo{ 2 oficira po nalogu Mihailovi}a i izjavio da bi ovaj è-leo da se sa predsednikom Nedi}em bori protiv komunista, temoli naoruàwe i opremu za 2000 qudi, a posebno obu}u. Nedi}je izjavio pukovniku Mi{i}u da mu ne moè nabaviti cipele ipredloìo upotrebu opanaka. Izme|u ostalog ostavio je Mihai-lovi}u da o~isti oblast zapadno od Morave.

Ovde treba naglasiti da je Nedi} ove pregovore vodio uzmoje odobrewe, po{to je u to vreme postojala nada da bi Nedi}raspolagao velikim delom oficira koji se nalaze ne samo u Be-ogradu nego i u {umama.

10. septembra vratio se Mi{i} sa izjavom da je Mihailo-vi} saglasan sa tim zadatkom posle ~ega mu je Nedi} uputio200.000 dinara. U me|uvemenu je ustanovqeno da se Mihailovi-}evi odredi pod komandom pukovnika Misite kod Loznice i ka-petana Ra~i}a kod Bogati}a bore zajedno sa komunistima. Zatimje poznato da je on 28. septembra zakqu~io sa komunistima pi-smeni sporazum o zajedni~kom ciqu, naime isterivawu nema~-kih oruànih snaga iz Srbije, odnosno sa Balkana. Pismeni do-kazi o saradwi prona|eni su u Kraqevu, Rudniku i Gorwem Mi-lanovcu. Kada je tamo èna jednog vi{eg ~inovnika traìla odMihailovi}a objavu za Boegrad morala je prethodno da dobije ta-kvu legitimaciju od komunisti~kog funkcionera a zatim da jeoveri Mihailovi}.

General-pukovnik Nedi} je zvani~no izjavio da izuzevslu~aja Mi{i} nije vi{e nikada posredno ili neposredno pre-

210

govarao sa Mihailovi}em niti mu slao novac. Pukovnika Popo-vi}a uop{te ne poznajem.

b) U sredu, 29. 10. [19]41. pojavio se kod Nedi}a pukovnikPanti} koji je boravio u Beogradu i po nalogu Mihailovi}a po-novio predlog o zajedni~koj borbi protiv komunista. Rekao mu jeda Mihailovi} zahteva od Nedi}a 5.000 pu{aka, 500 pu{komi-traqeza i 100 mitraqeza. Kada je Nedi} bez okoli{awa odbio tajzahtev kao glup i preteran, Panti} je upozorio Nedi}a da }e seistog dana voditi pregovori preko posrednika sa opunom. k-tomkorpusa i da je Mihailovi}u za pregovore obe}ana pratwa do Be-ograda.

U ~etvrtak 30. 10. [19]41. Nedi} mi je to odmah saop{tio.Po{to sam se prilikom ru~ka kod komandanta Srbije 30. 10. ras-pitao kod gospodina generala izneo sam jo{ jedanput svoje mi-{qewe o predmetu Mihailovi} pismeno 3. 11. [19]41. po{to samispitao razne okolnosti u vezi s tim.

U utorak 4. novembra, kod Nedi}a se ponovo pojavio pukov-nik Panti} i saop{tio mi da }e pukovnik Mihailovi}, u ~etvr-tak, 13. novembra, sti}u u Slovac kod Lazarevca, a odatle }e kre-nuti no}u vozom za Beograd radi razgovora sa opunomo}enim k-tom korpusa. Panti} je ovoga puta zahtevao od Nedi}a 50 ofici-ra za osigurawe Mihailovi}a, kao i oru`je i municiju, a zatimmu je poverqivo saop{tio da je wegov – Nedi}ev – govor u nede-qu, 2. 11. [19]41, ostavio veliki utisak na oficire koji se nala-ze kod Mihailovi}a. Mihailovi} se ose}a kao da su ga opkolilenema~ke jedinice kod â~ka u Vaqevu, Kragujevcu i Krupwu.

Nedi} je ponovo odbio pregovore sa Mihailovi}em, ali me jezamolio da mu objasnim kakvu igru Nemci igraju sa Mihailovi-}em. Uveravao sam general-pukovnika Nedi}a da moè biti sigu-ran da opunom. k-t korpusa ne}e preduzimati nikakve akcije kojebi povredile li~nost ili politiku predsednika vlade Nedi}a.

Na wegovo pitawe da li teba i moè li~no referisati opu-nomo}enom k-tu korpusa odgovorio sam potvrdno. Wegovo mi-{qewe o Mihailovi}evoj situaciji je slede}e: Mihailovi} senalazi neposredno pred uni{tewem, pitawe je samo vremena.Sam Mihailovi} ose}a da sve vi{e slabi i èli da dobije u vre-menu da bi se spasao, naro~ito preko zime. On je potpuno nepou-zdana li~nost i zato Nedi} smatra da nema svrhe pregovarati.

££ – U pogledu moga mi{qewa i pitawa Mihailovi} po-zvao bih se, {to se ti~e gospodina generala, na moj izve{taj ko-ji sam podneo 3. 11.

211

Ako bi do{lo do sastanka izme|u Mihailovi}a i opuno-mo}enika gospodina generala radi uzimawa izjave, kao {to samve} izneo £c, pukovniku Kogardu, moraju se imati u vidu slede}epretpostavke:

1) U slu~aju da pregovori propadnu, mora se odmah datiprilika Nedi}u da istupi pred javnost sa obja{wewem da je iz-dajnik Mihailovi} zbog svoje slabosti poku{ao da paktira sanema~kim oruànim snagama i da je nai{ao na odlu~no odbija-we.

2) U slu~aju da Mihailovi} izjavi da }e poloìti oru`-je i ako se wemu i wegovim pristalicama obe}a da ne}e biti ka-`weni mora da pri tom obezbedi da to ne uti~e na ve} zapo~etuakciju ~i{}ewa koja mora dovesti do kona~nog oslobo|ewa pod-ru~ja Srbije. Pravi rukovodioci zavere moraju biti uni{teni.Izjava o neka`wavawu Mihailovi}evih pristalica ne sme seodnosti i na Komunisti~ku stranu.

Na kraju jo{ jedanput dajem saèto moje mi{qewe:Biv{i general{tabni pukovnik Draà Mihailovi} je

odmetnik i on je lice van zakona. Wega i wegove pristalice tre-ba tu}i i uni{tavati gde god ih se na|e. Tako|e treba odbiti ipregovore koji se vode u formi uzimawa izjave.

Turner

[Zbornik NOR-a, tom H£¤, kw. 1, str. 867–870]

ZAPISNIK SA SASTANKA DRA@E MIHAILOVI]A I PREDSTAVNIKA NEMA^KOG OPUNOMO]ENOG

KOMANDANTA KORPUSA U SRBIJI OD 12. NOVEMBRA1941. O SARADWI U BORBI PROTIV PARTIZANA

PoverqivoZa odeq. £ c br. 1514 41. pov.

Beograd, 12. 11. 1941.

Z A P I S N I K sa sastanka sa srpskim general{tabnim pukovnikom Dra-

òm Mihailovi}em 11. novembra 1941.

Sastanak je odràn u gostionici preko puta stanice Div-ci, a po~eo je u 19,15 i zavr{io se u 20,35 ~asova.

212

Prisutni su sa nema~ke strane:Potpukovnik KogardVojni upravni savetnik dr KiselKapetan MatlSS-ober{turmfirer Vinike[tandartenfirer Matern

Prisutni sa srpske strane:Pukovnik Draà Mihailivi}Major Aleksandar Mi{i}, obojica u uniformiPukovnik Panti}Kapetan Mitrovi}, obojica u civilu.

Skra}enice u tekstu:P. pukovnik Kogard = KPukovnik Draà Mihailovi} = D. M.Major Aleks. Mi{i} = A. M.Pukovnik Panti} = P

Potpuk. Kogard pro~itao je slede}u izjavu:„Gospodine pukovni~e! Od strane Glavne komande u Srbi-

ji imam nalog da izjavim:Pre 2 nedeqe poru~ili ste nam preko Va{ih poverenika

u Beogradu da je Va{a namera „da ne}ete vi{e dozvoliti da sesrpska krv beskorisno proliva i srpska imovina daqe uni{ta-va“. Istovremeno ste ponudili da se zajedno sa nema~kim Verm-ahtom i organima Nedi}eve vlade borite protiv komunizma. Po-nuda je od strane glavne komande ipak odbijena, jer:

1) nema~ki Vermaht }e sam u najkra}em vremenu okon~atisa komunizmom i

2) glavni komandant ne moè imati poverewa prema Vamakao savezniku.

Nedi}eva vlada, polaze}i od pravilnog sagledavawa sta-wa u Srbiji, od po~etka se stavila u borbu protiv komunizma. Ge-neral Nedi} je teìo da za ovu borbu pridobije sve raspoloìveborce u srpskom podru~ju, ali mu to, uprkos mnogim nastojawi-ma, kod Vas, gospodine pukovni~e, nije po{lo za rukom. Vi ste sestavili na stranu onih koji èle da Nemce proteraju iz zemqei koji su ve} krajem septembra sklopili sa komunistima ~vrstborbeni savez. Borbu ste vodili sa onim oficirima, podofici-rima i vojnicima koji su se svojevremeno sakrili u {umama i

213

zaseocima i koji nisu na odgovaraju}i na~in odvedeni u ropstvood strane nema~kog Vermahta.

O Va{im borbenim metodama mora se, na àlost, ista}i dase Va{i qudi ~esto sluè lukavstvima da bi ostvarili uspeheprotiv mirnih nema~kih trupa. Pritom ukazujem na zarobqava-we nema~kih vojnika kod Krupwa, Loznice i Gor. Milanovca.Va{i ~etnici naneli su na taj na~in {tetu nema~kom Vermah-tu, primewuju}i sredstva koja nisu u upotrebi regulisanih tru-pa.

I ako se Vi sada, posle svega navedenog, progla{avate save-znicima nema~kog Vermahta, onda se to ne moè smatrati kaostvarno uverewe.

Nema~ki vermaht je po~eo sa uni{tavawem svih „ustani-ka“ i u tom postigao dobre uspehe. Vama je, tako|e, poznato da suu pokretu prvoklasne frontovske divizije i tenkovski odredi.Va{ poloàj, gospodine pukovni~e, pogor{ava se iz dana u dan,dok se na{ poloàj stalno poboq{ava. Kao general{tabni ofi-cir Vi svakako ocewujete ispravno poloàj i znate da }e se zi-ma i nastavak nema~kih operacija r|avo zavr{iti po Va{e bor-bene grupe.

Nema~ki Vermaht ne moè se opteretiti takvim savezni-cima koji mu se privremeno prikqu~uju iz razloga oportunite-ta. Sem toga, stav Va{ih vo|a i boraca ne moè se tako brzo pro-meniti kao {to je to potrebno.

Da je Va{a ponuda do{la iz stvarnog uverewa, gospodinepukovni~e, to bi se moralo osetiti u vo|ewu borbi u posledwevreme. Ali, to nije bio slu~aj, jer Vi ste dopustili da Kraqevobude 1. novembra napadnuto tenkovima.

Vi ste, gospodine pukovni~e, imali vi{e prilika da seprikqu~ite elementima reda u interesu srpskog naroda, pa ipakih niste iskoristili. Kosta Pe}anac je pravovremeno krenuoispravnim putem.

U odnosu na Va{u nameru da po{tedite srpsku krv i imo-vinu ovla{}en sam da Vam ozna~im jedini put, a to je:

„Obustavqawe borbe i bezuslovna predaja“.U to spada: predaja svog oru`ja kao i celokupne municije

i opreme. Oslobo|ewe nema~kih zarobqenika koji su uhva}eniod strane Va{ih grupa ili se nalaze na Va{em podru~ju. Pozna-to Vam je, gospodine pukovni~e, da nastavqawe borbi na Vas sta-vqa krivicu za daqe prolivawe krvi. To utoliko vi{e {to zasvakog mrtvog Nemca stotinu, a za svakog rawenog Nemca 50 Sr-

214

ba odgovara svojim ìvotom. Va{i qudi, tako|e, znaju da nema~-ki Vermaht mora da primewuje mere odmazde u prvoj liniji naporodicama boraca koji se nalaze u {umama.

Vama, gospodine pukovni~e, ne}e biti lako da donesete od-luku o kapitulaciji. Glavna komanda u Srbiji ne vidi ni poslezrelog razmi{qawa nikakav drugi izlaz iz situacije. Ne bi nisa nema~kog ni sa srpskog stanovi{ta bilo odrìvo da Va{eborbene grupe u pogodnom trenutku ponovo po~nu sa ilegalnomborbom. A to je izgleda i namera Va{ih pretpostavqenih, onihkoji vuku konce iz Londona.

Ukoliko Vi, gospodine pukovni~e, ne prihvatite uslovekoje sam naveo, borba protiv Va{ih ~etnika nastavi}e se u istojformi kao {to je protiv komunisti~kih bandi ve} po~ela. Mo-ète biti uvereni da }e Srbija po drugi put, ali ovog puta od Va-{e strane, biti nepotrebno gurnuta u nesre}u, da }e u woj poslenajnovije ofanzive nema~kog Vermahta za najkra}e vreme bitizavedeni mir, red i rad“.

Pukovnik Draà Mihailovi} je odgovorio: (Priloènostenogramu):

„Nisam predstavnik ni Londona, ni bilo koje druge zemqe.Ne interesuju me zato ni Va{e dosada{we ni Va{e budu}e name-re. Ali, u Srbiji su u toku mere na osnovu kojih se ne}e proliva-ti krv onih koji nisu krivi. Komunisti }e i daqe izazivatiprepade da bi ubijali nevine. Nedi} se nije mogao probiti, jerse nije moglo delovati na otvoreni na~in. Srpski narod volislobodu, bez obzira na to {to je slobodu izgubio, on se nada da }eje ponovo ste}i. Nedi}eva vlada je potpuno otvoreno istupila istavila se na stranu okupatora, i to je bila wena gre{ka. Nijemoja namera da ratujem protiv okupatora, jer kao general{tabnioficir poznajem snage obeju strana. Nisam komunista, niti ra-dim za wih. Ali, ja sam poku{ao da ublaìm i spre~im wihovteror. Sami Nemci su predali Uìce, a time je po~ela trka iz-me|u mene i komunista. Po{to su Nemci povukli svoj slabi gar-nizon, komunisti su napali Gorwi Milanovac, pa sam stoga i jamorao da to u~inim. Oni su krenuli na â~ak, pa sam morao i ja.Po{li su na Kraqevo, morao sam i ja.

Napad na Krupaw nije moje delo, ve} je to delo otpadnikaporu~nika Martinovi}a. Ali moji qudi su krenuli na Loznicuzato da je komunisti ne zauzmu. Napad na [abac je delo neposlu-{nih elemenata. Tamo sam naredio povla~ewe, jer je besmislenonapadati [abac, ako se ne moè zauzeti leva obala. Nikad nisam

215

sklapao ozbiqne sporazume sa komunistima, jer oni se ne brinuza narod. Wih vode stranci, oni koji nisu Srbi: Bugarin Janko-vi}, Jevrejin Lindemajer, Ma|ar Borota, dva Muslimana ~ijami imena nisu poznata, pripadnik usta{a major Bogani}. To jesve {to znam o komunisti~kom vo|stvu. Oni ho}e da pogine {tovi{e Srba kako bi docnije imali uspeha. Moja jedina namera jeda spre~im teror koji je isto tako uàsan kao i nema~ki. Narodje trenutno izloèn dvema teriristi~kim akcijama, a nevin je.Teroristi~ki akti komunista se sprovode izazivawem incide-nata, kako bi bili streqani oni koje su Nemci pohapsili.

Kao vojnik ne stidim se {to sam nacionalista. U tom svoj-stvu èlim jedino da sluìm narodu. Pritom nisam se stavio nastranu onih koji èle da isteraju Nemce. Ali, ne}u da dozvolim,uzimaju}i u obzir slabe nema~ke snage koje su u zemqi, da Srbijapostane komunisti~ka. Vodila se borba sa pojedinim oficirimai podoficirima, ali to je ipak bio samo mawi broj. Na{a du-`nost je kao vojnika da se ne predamo dok god moèmo izdràti.Stoga nam se ne moè prebaciti za{to se ne predajemo. Nikad ni-sam pomi{qao na to da se u vezi s tim sluìm lukavstvima.

Zahtevam da mi se omogu}i da nastavim borbu protiv komu-nizma koja je po~ela 31. oktobra. Mi znamo kako se vodi borba u{umi, naro~ito protiv elemenata koji èle da se sakriju.

Neophodno je imati municiju! Ra~unaju}i s tim do{ao samovamo.

Komunizam u zemqi predstavqa opasnost za srpski narodi za nema~ki Vermaht koji ima drugi zadatak nego da ga ovde su-zbija.

Nadao sam se da }u jo{ ove no}i dobiti jednu ograni~enukoli~inu municije i mislio sam da }e na prvom mestu ovo pita-we biti razmatrano!

Nije mi poznato da su se moji ~etnici sluìli nedozvoqe-nim sredstvima. Borba protiv okupatora bila je nu`no zlo kakonarodne mase ne bi pre{le na stranu komunista. Meni je kao voj-niku situacija vi{e nego jasna. Nikad se ne bi upu{tao u pre-pade da nije do{lo do komunisti~kih prepada i da Nemci nisupredavali gradove i sela. Komunisti raspolaù jednom fabri-kom municije u Uìcu i poseduju skladi{te municije. Molimda mi se jo{ no}as u interesu srpskog naroda, kao i u nema~kominteresu, ako je mogu}e, isporu~i municija.

U tom slu~aju ne bi do{lo vi{e ni do kakvih prepada nanema~ke trupe. U suprotnom slu~aju, to jest, ako se municija ne

216

isporu~i, komunisti bi ponovo zavladali podru~jem i usposta-vili vezu sa Crnom Gorom i Sanxakom. Oni nasilno mobili{uqude, uz primenu terora i sa pi{toqem u ruci teraju ih u napad.U redovima komunista nema naro~ito mnogo ube|enih ideologa.U selima broj wihovih pristalica iznosi jedva 1%, u gradovimane{to vi{e. Moja potajna zamisao bila je da srpski narod, kojije proèt nacionalnom sve{}u, za{titim od komunizma. Stogasam morao da poku{am da budem toliko snaàn da mogu da za{ti-tim nacionalne elemente i da time izbegnem nepotrebne `rtvena svim stranama. Za napad od 1. novembra kod Kraqeva nisam jaodgovoran, jer sam upravo naredio da se moje trupe povuku i da sesakupe radi borbe protiv komunizma. Ali, oko Kraqeva ima jo{danas grupa partizana.

Sa Kostom Pe}ancem nisam se mogao sloìti, jer je biosklopqen jedan otvoreni sporazum, koji narod ne bi mogao daprihvati. Kosta Pe}anac je izgubio svaki ugled u narodu. Da samsledio wegov primer, ostao bih tako|e bez ugleda i uticaja. Neznam da li }ete Vi kao stranac razumeti moju izjavu, ali pomi-slite moè li ~ovek da stupi otvoreno na stranu okupatora, aèli otvoreno da se bori protiv onih koji su preuzeli prima-mqivo ime „boraca za slobodu“. Kosta Pe}anac je dobio oznakuizdajnika. Moè se samo potajno delovati na nacionalnoj osno-vi da se nacionalna stvar ne bi kompromitovala.

Pretpostavqam da bi se posle ove izjave meni moglo ukaza-ti vi{e poverewa kad je re~ o mojoj ispravnosti i mojim name-rama, kao i da bi mi se mogla pruìti pomo}. Molim da se polo-àj shvati onako kako je to korisno za obe strane.

Molim jo{ jednom da mi se jo{ no}as isporu~i odre|enakoli~ina municije!

Samo po sebi je razumqivo da sve ovo sa obe strane treba dase zadrì u najve}oj tajnosti. Molio bih, ako je mogu}no, da mise jo{ no}as da odgovor u vezi sa pomo}i municijom. Sve mojesnage su okupqene za borbu protiv komunizma“.

K.: Prava okupatora su ta~no utvr|ena u me|unarodnompravu. Na osnovu toga, Va{a je borba, pukovni~e Mihailovi}u,ilegalna. Uostalom, Vi ste imali mnoge prilike za saradwu. Ne-ma~ki Vermaht nije po~eo sa prolivawem krvi. To je samo po se-bi proizi{lo iz legalnog vo|ewa borbi. Pritom, mi smo imalidva neprijateqa: pukovnika Mihailovi}a i komunizam. Wihovteror izazvao je mere odmazde. Kao primer zloupotrebe poverewanavodim prepad u Gorwem Milanovcu: Tamo su nema~ki vojnici,

217

pod izgovorom da su ugroèni od komunista, bili obmanuti i za-robqeni.

D. M.: Ovaj slu~aj mi nije poznat, po mom nare|ewu nije is-paqen ni jedan metak.

K.: Od glavnokomanduju}eg u Srbiji ja nemam nikakav dru-gi nalog sem da pukovnika Mihailovi}a pitam da li on bezu-slovno kapitulira ili ne.

D.M.: Iako sam vo|a, ipak nisam sam. Ne mogu ovu odlukuda donesem, a da ne ~ujem mi{qewe svojih pot~iwenih vo|a..

K.: Kada mogu da ra~unam sa odgovorom?D.M.: Moji drugovi su u borbi protiv komunista na vrlo

{irokom frontu, a ova borba je te{ka i skop~ana sa mnogim gu-bicima. Odgovor za kratko vreme mogu onda da dam kada ga dobi-jem sa fronta.

K.: Ako odgovor ne ispadne pozitivan, broba protiv vas bi-}e nastavqena.

D.M.: Ne}emo se boriti protiv Nemaca, pa ni onda ako namova borba bude nametnuta.

K.: Ja sam u â~ku i sam doìveo jednu takvu borbu.A.M.: Mi smo jedino hteli da drìmo okupqene na{e sna-

ge, jer smo se bojali da }e se jednog dana nema~ke trupe otud eva-kuisati. Tada bismo svi mi dospeli pod krvavi no` komunista.

D.M.: Znam da su doline Morave i Dunava va`ne za Nemce.Zbog toga sam pretpostavio da predstoji sa wihove strane napu-{tawe pojedinih gradova i sela zapadne Srbije i da je ovo pod-ru~je za nema~ki Vermaht bez interesa. Stoga nisam mogao dopu-stiti da komunisti ovladaju ovim podru~jem, utoliko pre {to jeu Srbiji sasvim malo ideolo{ki privrènih komunista.

K.: Moja izjava je okon~ana. Kako èlite, gospodine pukov-ni~e, da budete vra}eni na dogovoreno mesto?

D.M.: Odmah.A.M.: Izjava pukovnika Draè Mihailovi}a, sa kojom se u

potpunosti slaèm, dolazi iz najplemenitijeg srpskog srca.Molio bih da se svakoj wegovoj re~i pokloni poverewe. Mi vamne}emo biti neverni. Ono {to ste vi izrazili odgovara srcu sva-kog starog ratnika. Molim Vas da to ispri~ate gospodinu gene-ralu.

K.: Nije u vojni~koj prirodi da se nepotrebno proliva krv,mi udaramo samo protiv r|avih elemenata.

A.M.: Da li se zna ne{to o borbi koju mi trenutno vodimoprotiv komunista?

218

K.: Mi nemamo potvr|enih vesti.A.M.: Mi idemo tako daleko da Vas molimo da do nas uputi-

te oficire za vezu da biste se, uz punu garanciju, mogli uveritiu na{u borbu protiv komunista.

K.: Izvesti}u o tome generala. Za{to, me|utim, vodite tuborbu tako kasno?

D.M.: Borba je uvek vo|ena, ali sa taktikom da se pridobi-je narod.

P.: Aktivna borba je po~ela tako kasno jer smo mi ta~noznali da je ve}ina naroda nastrojena rusofilski. Komunisti suprvi po~eli borbu, dok je Mihailovi} stajao potpuno po stranii pripremao se za borbu u pravcu Bosne i Sanxaka. On je èleoda izvr{i odmazdu nad usta{ama koje su pobile stotine hiqadaSrba. Komunisti su svoje akcije poistavili na nacionalnu bazui time su privukli na svoju stranu {iroke narodne mase. Narodje verovao da je po~ela oslobodila~ka borba, a nije video da jekrajwi ciq komunista bio politi~ki a ne nacionalni. Trebaloje da pro|e 3 meseca pa da narodne mase uvide kuda ih vodi komu-nizam i da to nije bila borba na nacionalnoj osnovi. Kada je tosaznawe do{lo zajedno sa kaznenim ekspedicijama ve}ina naro-da je videla da je zavedena. U velikom broju prilazili su od ko-munista pokretu pukovnika Mihailovi}a, koji je bio nacional-ni i koji nikada i ni u kom slu~aju nije nameravao da se boriprotiv nema~ikih oruànih snaga.

D.M.: Veoma je te{ko da se u ovom momentu obustavi borba,jer bi komunisti pobili sve moje pristalice. Oko Uìca, â~-ka i Poège vode se borbe i sada se ~isti taj kraj izuzev Vaqeva,a u vojnom i ideolo{kom pogledu vodim zavr{nu fazu borbe sakomunistima.

Potpuk. Kogard je konstatovao da su suvi{ni daqi razgo-vori. Posle toga su se pozdravili jedani sa drugima.

Pot. dr Kiselvojnoupravni savetnik

[Zbornik NOR-a, tom. H£¤, kw. 1, str. 871–878]

219

SAVEZNICI

êtni~ki komandant Predrag Rakovi} imao je u â~ku Ko-mandu mesta, u kojoj je oficir za vezu sa nema~kom komandombio Ladislav Cvenkl, oficir BJV. Rakovi} je u izve{taju Dra-ì Mihailovi}u u prole}e 1942. godine pisao kakav je bio wihovodnos prema okupatoru:

U po~etku, jo{ u decembru, video sam jasno: qoti}evci senaslawaju na Nemce i imaju ciq da najpre sa nama sara|uju dokne uni{timo komuniste... Uni{tewe komunista bilo je potreb-no i meni i Nemcima i qoti}evcima, te smo se u ovom poslu slo-ìli i postali saveznici. Krajem februara 1942. godine, komu-nizam je bio uglavnom uni{ten...


220

Fotografija sve govori

ZLOÎNI NAD PRIPADNICIMA NOR-a

Davidovi} i Timotijevi}, izuzev nekih zbirnih i uop-{tenih podataka, o teroru i zlo~inima koji su vr{eni nadpripadnicima NOP-a, nisu hteli wima da se bave. Mo`da zlo-~ini koji su vr{eni nisu zasluìvali wihovu pa`wu, iako owihovom masovnom i pojedina~nom stradawu ima mnogo pisanegra|e i pojedina~nih svedo~ewa preìvelih. No, verovatno, data svedo~ewa, koja se nalaze u depoima ustanova u kojima rade,nisu bila pouzdana, kao svedo~ewa wihovog „kaziva~a“ @ikaIli}a, koji je „pouzdan“ svedok svega onoga {to se na na{improstorima dogodilo sve vreme rata od 1941. do 1945. godine.Otuda Ili}evo kazivawe, samo za doga|aje iz 1941. godine u pu-blikaciji „Osvetqavawe istine“, zauzima deset stranica. Ve-rovatno }e u nastavku biti toga vi{e. Dok ne zaboravimo, ra-di na{ih ~italaca: ovaj je bio jedan od „najpouzdanijih“ kazi-va~a, kome su ovi autori poklonili izuzetnu pa`wu u kwizi„Zatamwena pro{lost“. O tome smo dali osvrt u kwizi „Za-tamwena istina“.

Nema u publikovanim dokumentima ni re~i o zlo~inimakoji su izvr{eni na pripadnicima NOP-a. Zaboravi{e Davido-vi} i Timotijevi} i svireposti i na~ine na kojima su oduzima-ni ìvoti stradalnicima. Za{to u ovoj wihovoj publikaciji„Osvetqavawe istine“ ~itaoci nisu mogli da saznaju, makarne{to od te „istine“?

Mnoge podataka ima o svirepostima nad pripadnicimaNOP-a od strane ~etnika. Hap{ewa, mu~ewa na najsvirepijina~in, ubijawa, predaje zarobqenih okupatoru vr{eni su odsvih ~etni~kih vojnih formacija, ne samo od legalizovanih~etnika – kako ~esto prikazuju Davidovi} i Timotijevi}.

U obavezi smo da ih podsetimo na neka dokumenta.

221

SAOP[TEWE POKRAJINSKOG KOMITETA KPJ ZA SRBIJU O SMRTI KOMANDANTA £ [UMADIJSKOG

ODREDA DRUGA MILANA BLAGOJEVI]A

Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju priklawa svoje borbe-ne zastave pred uspomenom druga Milana Blagojevi}a, komandan-ta £ {umadijskog partizanskog odreda, mu~ki ubijenog od pri-krivenih neprijateqa naroda u Uì~koj Poèzi.

U drugu Milanu, junaku antifa{isti~ke borbe u [paniji,juna~kom komandantu £ {umadijskog partizanskog odreda, Komu-nisti~ka partija gubi jednog od svojih najhrabrijih i najodani-jih dugogodi{wih ~lanova, a radni~ka klasa i ~itav srpski na-rod jednog od svojih najboqih boraca.

Komunisti Srbije zavetuju se, nad grobom druga Milana da}e jo{ bespo{tednije nastaviti svoju borbu za ujediwewe srp-skog naroda protiv fa{isti~kog okupatora i wegovih slugu –doma}ih izroda, borbu za kona~no uni{tewe neprijateqa narodai oslobo|ewa Srba.

Slava drugu Milanu Blagojevi}u!

KOMUNISTI^KA PARTIJAJUGOSLAVIJEPK ZA SRBIJU

[Borba, br. 7 od novembra; 1941, Zbornik NOR-a, tom 1, kw. 1. str. 239]

222

IZVE[TAJ „BORBE“ OD 18. H£ 1941. GODINE O ZLOÎNU ÊTNIKA KOD KOSJERI]A

Bratoubice

RAVNOGORCI KRAJ KOSJERI]A IZVR[ILI GROZAN ZLOÎN

Uìce, 16 novembra

Ne~uven zlo~in dogodio se nedaleko od Kosjeri}a. Zlo~inkoji ne zaostaje nimalo za odvratnim zverstvima koja je okupa-tor ~inio po Ma~vi, u Kragujevcu i drugim na{im mestima.

Prilikom op{teg ravnogorskog napada na Uìce, jednowihovo odeqewe dobilo je nalog da napadne na Karan. Taj je na-pad izvr{en na mu~ki na~in. Ravnogorci su razoruàli jedandeo partizana, a zatim su po~eli da hapse po varo{ici sve onequde i ène koji su u~estvovali u narodno-oslobodila~koj bor-bi, koji su pomagali partizane. Tako su nakupili preko 80 qu-di. Tom prilikom su zadràli i uhvatili dva kurira koji sui{li prema vaqevskom frtonu, gde su Nemci poku{avali pro-dor prema Uìcu.

Sve pohvatane partizane i wihove prijateqe, te zveri uqudskom obliku, poterale su u pravcu Ravne Gore. Krenulo jepreko 20 naoruànih ravnogoraca, a na ~elu im je bio jedan osta-rac od 60 godina koji je odre|en za sprovodnika.

223

@rtve ~etni~kog terora u Kosjeri}u 1941.

Usput se prema partizanima postupalo strahovito. Za naj-mawu re~ udarani su kundacima. Kada je povorka odmakla jedandeo puta, stogao ih je ravnogorac-àndarm Ajda~i}. On je pri-{ao partizanima i odabrao devet lica: Maksima Markovi}a, ze-mqoradnika iz Kosjeri}a, Dragoslava Markovi}a, kamenorescaiz Kosjeri}a, Milivoja Kevi}a, marvenog lekara, izbeglicu izHrvatske, Svetozara Poznanovi}a, radnika iz Kosjeri}a, JelenuSubi}–Gmizovi}, narodnu u~isteqicu iz Sje~e Reke, Milevu Ko-sovac, narodnu u~iteqicu iz Taora, Prvoslava Gmizovi}a, sudi-ju iz Uìca, kurira iz Vaqeva „Eru“ Joksimovi}a i jo{ jednolice ~ije se ime nije moglo da utvrdi.

Ajda~i} je rekao da ih vodi na saslu{awe. A poveo ih je spet-{est qudi u klisuru Ridova, kraj sela Skakavca. Tu je otpo-~elo zversko mu~ewe. Partizani su premla}ivani kundacima,ìvima su va|ene o~i, loèna im je vatra po telu. Obe drugari-ce su bile silovane, a zatim izbodene bajonetima. Zatim su ti kr-voloci ostavili le{eve i umakli u nepoznatom pravcu. Ostalih70 partizana i wihovih prijateqa odvedeni su u pravcu RavneGore i o wihovoj sudbini ni{ta se ne zna.

Kad su partizanske snage osvojile ponovo Kosjeri}, otkri-veni su u klisuri le{evi poubijanih drugova. Oni su pruàligroznu sliku – glave razmrskane kamewem, polunagorela tela,preklane ène.

Tela ovih mu~enika preneta su u Kosjeri}. Odatle su pre-vezene u Uìce, gde }e biti sahrawene kako pristoji palim bor-cima u borbi protiv okupatora i wihovih slugu.

Jedna komisija gra|ana pregledala je sva telesa. Zapi-sni~ki su utv|ene sve smrtonosne povrede. Isto tako }e i jednalekarska komisija pregledati tela mu~enika i zapisni~kiutvrditi kakva su sve zverstva ~inili ravnogorci.

Jedan od vinovnika ovog zlo~ina ve} je u partizanskim ru-kama. On priznaje svoje nedelo. Partizani }e pohvatati i ostalezlo~ince, koji su u~inili taj grozni zlo~in. Kazna ih ne}e mi-moi}i.

Neka je slava palim borcima! Neka su po hiqadu puta pro-klete sluge okupatora koje za wegov ra~un koqu srpske sinove!Neka ìvi jedinstvo svih po{tenih rodoquba u borbi protivHitlera i wegovih slugu!

[Borba br. 15. do 18. novembra 1941, Zbornik, NOR-a, tom. £, str. 264–265]

224

IZVE[TAJ „BORBE“ OD 20. H£ 1941 GODINE O PREDAJINEMCIMA NA PROVERU POHVATANIH PARTIZANA OD

STRANE ÊTNIKA

Bratoubice

RAVNOGORCI PREDAJU PARTIZANE NEMA^KIM VLASTIMA U VAQEVU

Milorad Te{i}, partizan Sedme ~ete Tre}eg bataqona Pr-vog {umadijskog odreda, bio je zarobqen u Milanovcu. Ravnogor-ci su ga predali Nemcima u Vaqevu zajedno sa 350 drugova. Te-{i} je uspeo da pobegne. Donosimo wegov izskaz:

„Pre deset dana u Milanovcu, u subotu u 12 ~asova, zarobi-li su nas i razoruàli ~etnici. Mi smo bili opkoqeni u bolni-ci. êtnici su traìli na{u predaju, ili }e zapaliti bolnicu.U po~etku na na{e povike: „Dole okupatori!“ odgovorili suisto: „Dole okupatori!“ Zatim su traìli na{eg komandanta napregovore. Komandant bataqona u~iteq Vukoti} oti{ao je napregovore i posle izvesnog vremena vrastio se sa uslovima: ili}emo biti svi zapaqeni zajedno s bolnicom, ili moramo poloì-ti oru`je, a zatim }emo biti svi pu{teni. Samo ako neko izjavièqu da ostane me|u ~etnicima – osta}e. Zadrà}e uz to, dok neispitaju, komandante, komandire, vodnike, politi~ke komesarei zamenike. Svima jam~e ìvot i punu bezbednost. Na glasawupovodom tih uslova neznatna ve}ina izjasnila se za predaju.

êtnika je bilo oko 300 – 400, a nas oko 150 drugova. Malibroj nekih seqaka iz okoline pustili su odmah, a sve ostalo od-veli u Takovo. Sprovodili su nas desedtak ~etnika otprilike nasvakih deset jedan sprovodnik.

Iz Takova smo odvedeni u Braji}e gde smo preno}ili. Tunas je stiglo oko 70 i pridruìlo nam se jo{ oko 30. Tu su namsve oduzeli i novac i obu}u i odelo. Ostali smo samo u dowem ru-bqu i retko ko da je imao jo{ koju prwu na sebi. Maltertiralisu nas, naro~ito drugarice, a neke su i udarali.

Iz Braji}a su nas odveli na Ravnu Goru. Pred dolazak naRavnu Goru neki major, onizak, crn, brkat, do~ekao nas je re~i-ma: „A tu li ste majku vam va{u! Vi ste krivi {to Nemci ubija-ju: kad ste mirovali nas Nemci nisu tukli. Vi ~ekate od Staqi-na spas – maju li vam va{u i va{em Staqinu!“

Na Ravnoj Gori pridruìlo nam se jo{ oko 150 – 200 qudi,drugova zarobqenika. Me|u wima bilo je nekoliko drugarica.

225

Tu smo u Ribnici preno}ili. Ujutru nas 300 – 400 sprovedeno jeu Mionicu. U Mionici smo stajali nekoliko sati pa nam je re-~eno da }emo u Markovu crkvu gde je za nas spremqen logor. Me-|utim, pro{li su Markovu crkvu a nisu nas zaustavili ve} sunas vodili daqe.

Tom prilikom neki vojvoda ~etni~ki, mislim da se zoveKamenica, odrào je govor u kome je izme|u ostalog rekao:

„Komunisti~ke vo|e pogazile su sporazum. Wihovom kri-vicom do{lo je do bratoubila~kog rata. Nemci su prema namaSrbima bili dobri, a komunisti su krivi {to je do{lo do krvii `rtava. Nema se {ta o~ekivati od Rusije i Staqina (pri tompsuje majku Staqinu). Ja vam dajem re~ i garantujem svojom ~et-ni~kom ~a{}u da ne}e niko od vas biti predat Nemcima“.

Me|utim, neposredno iza toga u mestu zvanom Slovac sa~e-kali su nas Nemci i nema~ki kamioni. Svi smo bili potrpani ukamione i sprovedeni i Vaqevo.

U Vaqevu su nas smestili u neku veliku zgradu, izgleda ne-ki stari mlin ili magacin. Iste ve~eri izdvojili su komandan-ta bataqona i drugarice. Wih su saslu{ali, drugarice odveliiste ve~eri, a komandanta sutra izjutra. Ne znam ni{ta vi{e owima. Saslu{ali su nas tridesetinu. Pri privo|ewu na saslu-{awe morali smo pro}i kroz neka odeqewa gde su s jedne i dru-ge strane stajali Nemci, qoti}evci, nedi}evci i ~etnici, uda-rali su nas kundacima i dr{kama revolvera. Saslu{ali su nasNemci. Uglavnom su uzimali generalije, pitali ko je na{ poli-ti~ki komesar, kad smo stupili u odred i posle svr{enog takvogsaslu{awa ispred imena udarali krst. Pitaju}i nas {ta to zna-~i, istodobno odgovaraju}i da to zna~i smrt. Na saslu{awu sunas pesni~ali i udarali ~izmama u stomak i gde su stigli. Doksmo bili u zatvoru jednom nas je posetio i onaj vojvoda zvani Ka-menica i rekao: „Kako ste? Ne bojte se i ja sam sa vama“.

Ja sam uspeo sa jednim drugom jedne ve~eri kad tu nije bi-lo straàra da se popnem na tavan, zatim zavu~em na krov i odo-zgo da se spustimo niz oluk. Pobegao sam preko nekih ba{ta, papreko jednog puta pored karaula i straàra i provukao se krozìce kojim je opasan ~itav grad. Prvi put sam nai{ao na drugo-ve u selu Leskovici. Tu sam ve} dao svoj prvi iskaz“.

[Borba, br. 16. od 10. novembra 1941, Zbornik NOR-a, tom £, kw. 1. str. 269–271]

226

IZVE[TAJ „BORBE“ OD 27. H£ 1941. GODINE O ZLOÎNUÊTNIKA KOD BRAJI]A

TRIDESET I TRI DRUGA I DRUGARICE SVIREPO UBIJE-NI KRAJ BRAJI]A

U okolini sela Braji}a streqano je 17 drugarica, lekarkii bolni~arki, kao i 16 drugova, mahom rawenika. Iz te grupe sespasla jedino radnica Leposava Luki}. Ona je rawena u ruku iovih dana je stigla u jedan grad na oslobo|enoj teritoriji. U ne-zavisnom razgovoru ova devojka kaè:

– S drugovima i drugaricama iz Posavskog i Kosmajskogodreda bili smo upu}eni na oslobo|enu teritoriju. Bilo nas je33. Drugovi su bili ve}inom rawenici i lekarski preporu~eniza bolnicu.

Do Qiga smo do{li kamionom. Tu nas do~ekuju ~etnici va-trom iz pu{aka. Zatim su se izvinili obja{wavaju}i da je ne-sporazum. Pustili su nas da tu odrìmo miting i preno}imo.Zatim smo krenili preko Mionice za Gorwi Milanovac. U Mi-onicu smo stigli uve~e. Tu su nam oduzeli oru`je, izvr{ilipretres i priveli ravnogorskom {tabu.

227

Vaqevo, 27. novembra 1941: Odvo|ewe partizana na streqawe

U {tabu su nas do~ekali neprijateqski i grubo. Odmah sunam saop{tili da }e devojke pustiti, a drugove streqati. Mismo odbile da se odvojimo od drugova, te su nas sve zajedno pove-li na Ravnu Goru. Po{li smo za Braji}e. êsto su nas gonili datr~imo. Stalno su nas kiwili. êsto udarali kundacima. U Bra-ji}ima nas do~ekuje a|utant Draèa Mihailovi}a i kaè:

– [ta to grobqe vodite sa sobom. [to ih niste pobili!Zatim nas vode u selo Teo~in. Tu smo preno}ili u jednoj ka-

fani. Pritom su izvr{ili pretres – otima~inu. Skinuli su namsve toplije odelo, obu}u, satove i odveli nas u selo, mislim da sezove Klaonice. Tu su nas strpali u jednu jarugu sa {ipra`jem –drugarice su posedale. êtnici su po~eli da se dogovaraju zvi-`dawem. Jedna grupa iza nas po~ela je da puca. Na to su i ostalipucali na nas bez ikakve prethodne pripreme.

Mnoge su drugarice pevale, drè}i se hrabro. Ja sam rawe-na u ruku i odmah sam legla. Napravila sam se da sam mrtva. Ka-da je pao mrak, izvukla sam se iz jaruge i pobegla.

Koliko znam u toj grupi su bile ove drugarice i drugovi:Vuja Oqa~a, Olga Joji}, neka Boba, doktorka Loti Ebl, neka dok-torka Oqa, visoka plava, zatim komandant Kosmajskog odreda To-dorovi} s drugaricom. Ostale drugove i drugarice ne znam, jer subili iz drugih odreda.

[Borba br. 19. od 27. novembra, Zbornik NOR-a, tom 1, kw. 1, str. 284–285]

HRONOLOGIJA ZLOÎNA

9, novembra glavna ~etni~ka snaga je, odlaze}i iz GorwegMilanovca, sa sobom odvela zarobqene partizane. Oni su najprebili zatvoreni u kasarni. U jednu grupu su izdvojeni seqaci, au drugu radnici, studenti i |aci. Seqacima je ponu|eno da stu-pe u ~etni~ke redove. Oni koji na ovo nisu pristali, izbatiwa-ni su i najureni ku}ama. Grupa od oko 80 radnika, |aka i stude-nata je odvedena u Takovo, gde su preno}ili.

Sutradan je kolona zarobqenih partizana nastavila putprema Braji}ima. Na ~elu kolone „pobedonosno“ i razmetqivoi{li su komandant Takovskog ~etni~kog odreda Zvonimir –Zvonko Vu~kovi} i ~etni~ki oficiri Du{an Topalovi} i Ili-ja Oreq. Zarobqeni partizani nisu o~ekivali najgore, jer susmatrali da ih ~etnici pla{e. Usput su pevali partizanske pe-

228

sme i prkosili neprijatequ. Skojevac Mi{ula Basari} je biopretu~en zbog bodrewa svojih drugova i otvorenog prkosa, iakose kao hrom te{ko kretao. U selu Braji}ima, gde su ~etnici do-terali jo{ jedan broj zarobqenih partizana sa drugih strana za-tvorili su ih u jedan podrum koji je bio pod vodom. Preki sudTakvoskog ~etni~kog odreda, osudio je na smrt 350 partizana, me-|u kojima i svih 80 doteranih iz G. Milanovca. Osu|ene parti-zane je ~etni~ki komandant Ilija Oreq u selu Slovcu predaoNemcima sa 27 sanduka municije, a ovi su oterani u Vaqevo istreqani.

[â~anski odred, str. 234. i 235.]

*

U kwizi „â~anski kraj u NOB – hronologija doga|aja“ go-vori se o zlo~inima izvr{enim nad pripadnicima NOP-a u me-secu decembru od strane okupatorskih jedinica i wihovih sa-radnika.. Tu je zabeleèno:

1. decembar: – GORWA TREPÂ, DOWA TREPÂ. Nema~-ka kaznena ekspedicija u ja~ini od oko jednog bataqona, qoti-}evci koje je pdredvodio poru~nik Pavle Bogi}evi} iz Kni}a isamozvani Pe}an~ev vojvoda Pavle Gu~anin sa oko 15 svojih i 30do 40 ~etnika Draè Mihailovi}a iz ovih mesta opkolili pome-nuta sela, pohvatali i doterali sve mu{karce od 15 do 70 godi-na starosti na mesto Orlovak u Dowoj Trep~i. Iz te grupe pohva-tanih izdvojili su 14 partizaqna i osudili ih na smrt streqa-wem. U toku izdvajawa iz grupe je iza{ao Vasilije Bojovi}, rat-nik iz Prvog svetskog rata, pri{ao nema~kom oficiru, PavluBogi}evi}u i Pavlu Gu~aninu i rekao: „Pustite tu decu, to ni-su komunisti. Ovde sam samo ja komunista. Mene streqajte!“ La-ganim korakom pri{ao je grupi odre|enoj za streqawe i stao naweno ~elo. Pavle Gu~anin je pro~itao smrtnu presudu. Dok su ne-ma~ki oficiri posmatrali, ~etnici i qoti}evci su vr{ilistreqawe. Neposredno pre po~etka streqawa sa gubili{ta suuspeli da pobegnu omladinac Dobrosav Paunovi} iz Dowe Trep-~e i jo{ jedan borac iz Kragujeva~kog NOP odreda.

229

– ÂÂK. 260. nema~ki pe{adijski puk i 113. artiqerij-ski diviozion preduzeli su akciju u predelu â~ka. U ovim ak-cijama u~estvuju i formacije [umadijskog korpusa... Premaovom nema~kom izve{taju zarobqeno je 165 partizana, a jedan jestreqan. [str. 181]

– ÂÂK, G. GOREVNICA. Komandant Qubi}ke ~etni~kebrigade Predrag Rakovi} uspostavio vezu sa dobrovoqa~kim od-redom kojim je komandovao Marisav Petrovi}. êtnici i dobro-voqci zajedno odlaze na teren u selo G. Gorevnicu u ciqu gowe-wa i uni{tavawa partizanskih snaga. [str. 182].

– ÂÂK. Iz Beograda dolaze u â~ak agenti Specijalnepolicije Ilija Haximani} i Du{an Petrovi} i specijalniizaslanik Ministarstva unutra{wih poslova Boì} u ciqupronalaèwa, hap{ewa i isle|ivawa pripadnika NOP-a. [str.182].

– ZEOKE. U prepodnevnim ~asovima grupu boraca â~an-skog NOP odreda koju je vodio Milenko Nik{i} i delove {uma-dijskog NOP odreda napale kod Osnovne {kole jake snage Nema-ca, nedi}evaca i ~etnika i potpuno iz razbile. U ovoj borbi po-ginula su ~etiri borca. Rado{ Vasovi} iz Zeoka, Jeremija San-di} iz Vidove, Du{an Bojovi} iz â~ka i Velizar Radovanovi},pilot BJV, rodom iz Bosne, a raweno nekoliko borca. Posle oveborbe borci su se po mawim grupama rasturili; Nik{i} je sajednom grupom oti{ao u Trnavu, a zatim je pre{ao preko Zapad-ne Morave u qubi}ki srez. Tako je Qubi}ki partizanski bata-qon prakti~no prestao da postoji, izuzev wegovih delova koji suoti{li za Vrhovnim {tabom NOP odreda Jugoslavije u San-xak.[str. 182].

Oko 1. decembra – LISA. Komanda ~etni~kog odreda „Slo-`na bra}a“ izdala letak u kome se, pored ostalog kaè: „Srpskinarode: sreza trnavskog, draga~evskog, moravi~kog, javorskog, po-è{kog i ariqskog. Jedini spasioci va{i to su ~uvena bra}avojvode Mojsilovi} (Sveti Ilija), Javorski i \ura Smederevackoji su u najkriti~nijim momentima spasli Va{e glave, domove,ène i decu, a koji Vas sada pozivaju da bande komunista proka-zujete i iste ne skrivate a svaki onaj koji bude ovo uradio bi}eubijen i cela porodica bi}e uni{tena i ku}a zapaqena... Svakionaj koji bude prikrio komunistu ili wegovo oru`je... bi}e za-klan. Ovo ne smatrajte {alom ve} uzmite kao ozbiqno, a vama jepoznat na{ stra{ni sud koji je nastupio posle vi{e na{ih opo-mena...“ [str. 183].

230

3. decembar – MOJSIWE. êtnici Pavla Gu~anina stre-qali 36 partizanskih boraca koje su Nemci zajedno sa qoti}ev-cima i ~etnicima pohvatali u Ostri, Mr~ajevcima, Bresnici,Katrgi i drugim selima. Sa samog streli{ta uspeo je da pobegnejedan borac. Pred streqawe ~etnici su iz grupe osu|enih izve-li 16-to godi{weg omladinca Velimira Am|eli}a iz Ostre iobe}ali da mu oproste ìvot ako uzvikne: @iveo kraq Petar ££.Umesto toga, on je klicao Sovjetskom Savezu i partizanskoj po-bedi. êtnici su ga vratili u grupu i zajedno sa ostalim, me|ukojima je bio i wegov brat, streqali. êtnici nisu dozvoliliporodicama streqanih da odnesu svoje mrtve, ve} su terali par-tizane iz Mojsiwa da ih sahrawuju, ne na grobqu, ve} na imawi-ma partizana.[str. 184].

– KULINOVCI. Na mestu Mi{ovi}a gaj Nemci streqali47 pripadnika NOP-a koje su ~etnici iz Odreda „Slo`na bra}a“pohvatali u okolini â~ka i predali im. Istog dana u Kulino-va~kom poqu na mestu Vasovi}a ciglana streqana je grupa odpreko 20 pripadnika NOP-a.[str. 186].

– TRNAVA. êtni~ki vojvoda Miloje Mojsilovi} traì odnema~ke komade u â~ku da po{aqe dva kamiona „za prevoz zaro-bqenih komunista koje treba odmah streqati bez ikakvog izgo-vora, odnosno daqeg proveravawa“.[str. 184].

– PAKOVRA]E, PRIJEVOR. êtnici uhvatili partizan-ku u~iteqicu Radojku Filipovi} iz Prijevora, silovali je, tu-kli i pu{~anim cevima rasporili stomak. Radojka je tako u naj-ve}im mukama izdahnula, a ni{ta nije priznala.[str. 184].

5. decembar – RO[CI. Rano izjutra u selo do{ao ~etni~-ki odred koji je predvodio major Manojlo Kora}. Odmah se otpo-~elo sa hvatawem partizanskih boraca i pqa~kawem wihovihku}a. U po~etku akcije ~etnici su streqali borca KonstatinaBelo{evi}a, dok su ostale pohvatali i zatvorili u op{tinskizatvor. U toku dana ve}ina ~etnika je ulazila u zatvor i nemilo-srdno tukla zatvorene partizane. Po presudi prekog ~etni~kogsuda oko 21 ~as streqano je iza op{tinske zgrade deset partizan-skih boraca: Du{an Gavrilovi}, Jelenko Savi}, Slavoqub Kova-~evi} i Veqko Kova~evi} – iz Roàca; Du{an Milivojevi} izJan~i}a; Jovan Trifunovi} iz Prawana; Vukosav Kozoderovi}iz Trbu{ana; Strahiwa Lap~evi} iz Qubi}a; Radovan Petrovi}iz Drenove kod G. Milanovca i jo{ jedan borac iz Kragujevca.Posle streqawa ~etnicu su se veselili, svirali i igrali gaze-}i po krvi i telima stradalih boraca. Sutradan su ovi ~etnici

231

napustili selo po{to su prethodno, u ciqu odràvawa reda imira, formirali mesnu ~etni~ku jedinicu, ~iji je komandantbio Dragutin Babovi}, u~iteq iz Cagawa. [str. 186].

– ÂÂK. Nema~ke jedinice 260. i 268. pe{adijskog puka113. divizije zarobile i odmah streqale u Kulinovcima 51 pri-padnika NOP-a. Prema nema~kom izve{taju uhva}en je i koman-dir Tre}e ~ete partizanskog bataqona.[str. 186].

6. decembar – TRNAVA. êtni~ki vojvoda Miloje Mojsilo-vi} kod Proti}a bunara streqao Obrena @ivkovi}a, komandiraPrve trnavske partizanske ~ete, i borca Bogdana Suboti}a.[str.186].

– MRSA]. êtnici opkolili Radoslava – Rada Azawca,komesara Prve trnavske partizanske ~ete, i Desimira Kaplare-vi}a, komesara Tre}e trnavske partizanske ~ete. Kaplarevi} jepoginuo, a Azawac je uhva}en. Posle toga ~etnici su pohvataliDesimirovu bra}u i oca i jo{ jedan broj pripadnika NOP-a ioterali ih u ~a~anski zatvor. [str. 187 i 188].

– ÂÂK. U Vojnotehni~kom zavodu formiran i otpo~eo saradom nema~ko-qoti}evsko-~etni~ki preki sud na ~elu sa istak-nutim qoti}evcem i sve{tenikom Dragutinom Buli}em. U istovreme formirana su tri odeqewa: A odeqewe – u kome su se nala-zili zatvorenici koji jo{ nisu bili isle|eni; B odeqewe – ukome su bili zatvorenici osu|eni na batine i u logore; C odeqe-we – u kome su bili zatvorenici osu|eni na smrt. êtnici suosu|enim udarali batine. Me|u batina{ima su se isticali zlo-glasni Milisav Radovi} iz Qubi}a, Budimir Stanaojevi}-ûq-ko iz â~ka i drugi. Oni su osu|enim udarali pored odre|enih25 jo{ po deset batina govore}i: „Ovo je dodatak za izbeglice“.[str. 189].

7. decembar – TRBU[ANI. U no}i izme|u 6. i 7. decembra~etnici na ~elu sa @arkom Bori{i}em pohvatali na prevarudevet partizanskih boraca koji su bili do{li svojim ku}ama.Posle strahovitog i svirepog mu~ewa streqali su ih na grani-ci izme|u Trbu{ana i Prijevora oko jedan ~as 7. decembra. Stre-qani su: Du{an Mi}ovi} i wegov sin Miodrag, Qubinko Kova-~evi}, Dragoslav Petrovi} i @ivorad Bogdanovi}, borci Prvequbi}ke partizanske ~ete; Milivoje Sari} i Jeremija Karavi-di}, borci Posadne ~ete u â~ku; @ivana Bori{i} i Slavi{aLu~i}, omladinski rukovodioci. [str. 187].

– ÂÂK. êtnici uhvatili Sima Uro{evi}a, komandiraTre}e qubi}ke partizanske ~ete, i Vu~i}a Petrovi}a, komandi-

232

ra êtvrte qubi}ke partizanske ~ete, i za raspisanu nov~anunagradu Nedi}eve vlade predali Nemcima koji su ih streqalikod Vojnotehni~kog zavoda. [str. 187].

– MILI]EVCI, ÂÂK. Grupa ~etnika opkolila u Mi-li}evcima Milenka Nik{i}a i wegovog pratioca Ne{a Jovano-vi}a. Da ne bi pali ìvi u ruke neprijatequ, Nik{i} je akti-virao ru~nu bombu od koje su obojica poginuli. Wihova tela ne-prijateq je izloìo na Velikoj pijaci u â~ku. [str. 187].

– ÂÂK. Po nare|ewu nema~ke komande Gradsko pogla-varstvo je preko dobo{a naredilo da sva lica od 15 do 60 godinado|u i jave se u Vojnotehni~ki zavod radi dobijawa legitimaci-je. U istom nare|ewu nagla{eno je da je grad blokiran i da }esvaki onaj koji bude poku{ao da beì biti uhva}en. Oko 13 ~aso-va u Zavodu je bilo zatvoreno oko 5.000 gra|ana. Odmah zatim bi-la je formirana „komisija od uglednih gra|ana“, koju su sa~i-wavali Nemci, qoti}evci, nedi}evci i ~etnici, koja je vr{ilaizdvajawe partizana i wihovih saradnika. Na ~elu ove komisi-je bili su jedan nema~ki vi{i oficir i major BJV Vojin Ratko-vi}. Komisija je bila postavqena u jednu vrstu i svi zatvorenimorali su pro}i ispred we gledaju}i pravo u o~i ~lanovima ko-misije koji su govorili za svakog kome pokretu pripada. Dovoq-no je bilo da samo jedan od wih kaè da je neko bio partizan, pada bude izdvojen u posebnu grupu. Oni koji nisu bili izdvojenipu{teni su ku}ama. Pred sam po~etak rada „komisije uglednihgra|ana“, iz prostorija Zavoda izvedena je tr~e}im korakom i naobli`wem strati{tu streqana grupa od oko 50 partizanskih bo-raca. U ovoj grupi bio je i komandir êtvrte qubi}ke partizan-ske ~ete Vu~i} Petrovi}. U toku no}i oko 23 ~asa, u blizini Za-voda, na mestu Vasovi}a rupe, streqana je jo{ jedna grupa od oko70 partizanskih boraca koji su bili doterani iz gu~kog zatvora.

– SLATINA, ZABLA]E. êtnici uhvatili komesara Dru-ge trnavske partizanske ~ete Milorada Maxarevi}a iz Slatine.Posle strahovitog mu~ewa i maltretirawa ubio ga je u Zabla}uSpasoje Dilpari}, komandir ~etni~ke ~ete iz Viqu{e. [str. 190]

– JE@EVICA, ZABLA]E, ÂÂK. U selu Jeèvici, namestu Dolovi, ~etnici uhvatili politi~kog komesara â~an-skog NOP odreda Ratka Mitrovi}a. Grupa koja je uhvatila nijega prepoznala te je on gotovo uspeo da se pomo}u la`ne legitima-cije izvu~e, ali u tom momentu je stigao komandir Gora~i}ke~etni~ke ~ete Nastas Spasojevi} koji je prepoznao Ratka. êtni-ci su ga tada vezali, doterali u Zabla}e i zatvorili u kafanu

233

Jani}ija Popovi}a, gde se ve} nalazila grupa od oko 130 pripad-nika NOP-a. Sutradan su ga predali Nemcima koji su ga sprove-li u zatvor u â~ak. [str. 190].

10. decembar – ÂÂK. U izve{taju nema~kog vojnog zapo-vednika u Srbiji upu}enom zapovedniku oruàne sile za Jugoi-stok kaè se: „Pri poteri u â~ku i okolini streqano 32 komu-nista, uhva}eno 187. êtnici, koji su odani vladi, ubili su biv-{eg komunisti~kog komandanta mesta u â~ku i uhvatili komu-nisti~kog komesara....“ [str. 190].

– PRISLONICA. Po nare|ewu Tre}eg dobrovoqa~kog od-reda u selu sazvan zbor na koji su morali da do|u svi odrasli mu-{karci. Na zboru je izvr{eno izdvajawe pripadnika NOP-a.Tom prilikom izveden je Milutin \okovi}, koji je bio predsed-nik seoskog narodnooslobodila~kog odbora. Na pitawe jednogNedi}evog oficira ko ga je izabrao za predsednika Milutin jeodgovorio: „Izabrao me je narod“. Zatim je isti oficir postaviopitawe prisutnim da li je to istina. Narod je }utao, a on je re-volvera{kim hicem prekinuo ti{inu i ìvot Milutina \oko-vi}a. [str. 190].

11. decembar – ÂÂK. Na Velikoj pijaci Nemci i izdaj-nici obesili politi~kog komesara â~anskog NOP odreda Rat-ka Mitrovi}a o stub razglasne stanice preko koje je on doneda-vano pozivao narod u borbu protiv okupatora i doma}ih izdajni-ka. Umro je herojski prkose}i neprijatequ. Wegove zadwe re~ibile su: „@ivela majka Rusija“, „@ivela majka Srbija“. [str.191].

– ÂÂK: U operacijskom dnevniku 113. nema~ke pe{adij-ske divizije od 1. oktobra 1941. do 12. januara 1942. pi{e: „260.pe{adijski puk jednim bataqonom izvr{io je dve akcije u pre-delu â~ka i tom prilikom zarobio 47 partizana i 4 komunista.261 pe{adijski puk zarobio je 15 komunista. Kao plen je priku-pqeno: 1 laki mitraqez, 136 pu{aka, 3 pi{toqa, noèva i 8.100metaka pe{adijske municije. Od ovih komunista koji su ju~e za-robqeni, posle temeqnog saslu{awa streqano je 34.“ [str. 191].

– SAVINAC. Nedi}evske snage opkolile 23 partizanskaborca i posle kra}e borbe zarobile ih, osudile na smrt i streqa-le. [str. 191].

– ÂÂK. Predstojni{tvo gradske policije uputilo ras-pis svim nadle{tvima u kome pi{e: „U neprekora~ivom roku od48 sati od danas, izvolite dostaviti mi spisak svih pot~iwenihvam ~inovnika i ostalih slu`benika, koji su bili upisani u

234

komuniste (partizane), i koji su aktivno sara|ivali sa wima, ipotpomagali wihovu akciju bilo to u moralnom, ili materijal-nom pogledu.“ [str. 191].

18. decembar – PRAWANI. Nadmo}nije snage nedi}evaca i~etnika napale su grupu od oko 22 borca â~anskog NOP odredai razbile je. U ovoj borbi zarobqen je komandant pozadine za srezqubi}ki Dragan Bojovi}, koji je predat Nemcima. [str. 195]

19. decembar – TRNAVSKI SREZ. Nemci, nedi}evci i ~et-nici izvr{ili blokadu svih sela, pohvatali veliki broj pri-padnika NOP-a i oterali ih u Vojnotehni~ki zavod u â~ak, gdeim je sudio preki vojni sud. [str. 195].

25. decembar – G. GOREVNICA, ÂÂK. êtnici uhvati-li partizanskog borca Milutina Toromana i posle zverskog mu-~ewa (boli ga {ilom i kamama, vezivali mu ruke bodqikavomìcom) oterali ga bosog po snegu u â~ak i predali Nemcima,koji su ga streqali u Vojnotehni~kom zavodu. [str. 195].

28. decembar – JEZDINA, PAKOVRA]E, ÂÂK. êtniciPakovra}kog odreda oterali iz Jezdine u Parmenac sedam parti-zanskih boraca i pripadnika NOP-a. Posle saslu{awa, tu~e imaltretirawa pustili su ku}i jednog, a ostale su predali Nem-cima koji su ih oterali u â~ak. Po presudi prekog suda streqa-ni su kod Vojnotehni~kog zavoda: Radoslav Markovi}, SlavomirStefanovi}, Radomir Josipovi} i Miloje Jevremovi}, a dvojicasu oterana u logor na Bawicu. [str. 195 i 196].

– ÂÂK. Posle presude prekog suda grupa od preko 100pripadnika NOP-a oterana u logor na Bawicu. [str. 196]

29. decembar – ÂÂK. Po presudi prekog suda 268. nema~-ke pe{adijski puk streqao ~etiri pripadnika NOP-a. Istog da-na streqano je jo{ 50 pripadnika NOP-a. [str. 196].

30. decembar – QUBI]. Me|u brojnim zatvorima u kojimasu mu~eni partizanski borci i wihovi saradnici posebno je biopoznat ~etni~ki zatvor na Suvom Bregu i Qubi}u. U masakrira-wu i mu~ewu pripadnika NOP-a naro~ito se isticao policij-ski agent Milan Vaqevac. Tako su 30. decembra on i Mladen –Mla|o Radovi} iz Qubi}a u{li u pomenuti zatvor i po~eli damaltretiraju i mu~e zatvorene borce. Izdvojili su Blagoja Ni-koli}a iz D. Gorevnice, Milomira Por~i}a izh Katrge i Milo-rada T. Trifunovi}a iz Prawana i na wih se bacili kao zveri.Tukli su ih ispruènim {akama po grlu, pu{~anim cevima improvaqivali utrobe, prebili im noge, lomili ruke i vadilio~i. Milan Vaqevac je vodio sa sobom svoga sestri}a, 14-to godi-

235

{weg de~aka, koji je davio onesve{}ene borce. Kada su ih takoumorili, Vaqevac ih je sekiricom isekao. Wihova tela su ba~e-na u obli`wu baru koja se u toku no}i smrzla. Sutradan su pre-ìveli borci u zatvoru naterani da o~iste sekiricu na kojoj jebila krv i delovi qudskog mesa. Pretukli su i Milana Kuzmano-vi}a, komandira komore êtvrte qubi}ke partizanske ~ete, kojije posle nekoliko dana umro od posledica batiwawa. [str. 196].

Decembra – PRAWANI, LEU[I]I. Uhva}ene partizan-ske borce i wihove saradnike i porodice mu~ili i zlostavqali~etnici. U zlostavqawu su se posebno isticali Radovan Toli} –Canovac, Dragutin – Drago Jeremi}, predsednik op{tine, i Bra-nislav Markovi}, komandant sela. Formiran je zatvor u podru-mu kafane u Prawanima. Prilikom dovo|ewa u zatvor bio je „za-kon“ da se svakom li{enom slobode odmah udari 25 batina. Kakosu Toli} i wegovi jednomi{qenici voleli da piju i orgijaju, tosu u svako doba no}i i dana upadali pijani u zatvor i tukli za-tvorenike po svojoj voqi. Ve}inu zatvorenih devojaka i èna suizvodili no}u i silovali. Uhap{ene su predavali Nemcima, ko-ji su ih ve}inom streqali. [str. 196].

Decembra – DOWA TREPÂ. Samozvani Pe}an~ev vojvodaPavle Gu~anin ubio pripadnika NOP-a Radoja Bojovi}a kamomkroz usta. [str. 197].

Decembra – ÂÂK. U gradu formirana ~etni~ka Koman-da mesta ~iji je komandant bio Radi{a êkovi}, a oficir za ve-zu izme|u Nemaca i ~etnika bio je Ladislav Cvenkl, potporu~-nik BJV. [str. 197].

Kraj decembra – ÂÂK. Odlukom Ministarstva unutra-{wih poslova Nedi}eve vlade formirana Anketna komisija zaispitivawe i privo|ewe politi~e opredeqenosti dràvnih ~i-novnika u vremenu od 1. oktobra do 1. decembra 1941. godine. Sveone za koje se utvrdi da su ma koliko pomagali ili bili vezaniza NOP, komisija je predlagala da se otpuste iz slu`be. Predsed-nik ove komisije bio je Kosta Mihailovi}, profesor iz â~ka, ajedan od wegovih ~lanova bio je Milo{ Antonijevi}, predsed-nik Gradskog poglavarstva. Pored ove oformqena je i na èle-znici posebna komisija za ispitivawe krivica èlezni~kogosobqa.

Ove dve komisije su u toku 1941. i po~etkom 1942. godineispitale politi~ku pripadnost svih ~inovnika i ustanovile daih je u NOP-u u~estvovalo 450. Od toga broja su predloìle Mi-nistarstvu unutra{wih poslova da se 112 ~inovnika otpusti

236

bez prava na povratak u dràvnu slu`bu, a da se svi ostali pre-meste iz ovog kraja. Predlozi komisija za otpu{tawe iz slu`besu u potpunostiusvojeni, a predlozi za preme{tawe samo deli-mi~no.

[â~anski kraj u NOB – hronologija doga|aja, str. 181–197]

SVIREPA UBISTVA

Uobi~ajeno je bilo da se pre usmr}ewa boraca nad wima vr-{i svirepo mu~ewe. O tim mu~ewima postoje mnogi zapisi, ko-ji Davidovi} i Timotijevi} nisu hteli koristiti, jer bi mo-`da tako dali druga~iju sliku tog te{kog vremena. Zbog togaukazujemo na samo u dva slu~aja kako su borci NOR-a mu~eni isvirepo ubijani.

U kwizi „Draga~evo“, Radovana M. Marinkovi}a, Tomisla-va Proti}a i Jovana Radovanovi}a opisan je na~in usmr}ewa uno}i izme|u 24. i 25. novembra 1941. godine Milana Bate Janko-vi}a i Rada Preli}a, na Vencu, po zlu ~uvenom, u selu Lisi. Tuse kaè:

Sedam dana po{to su dovedeni na Venac, jedne no}i su ihizveli iz zatvora... Uskoro su se ~uli povici: „@ivela Komuni-sti~ka pa?rtija!, „@iveo Sovjetski Savez!“, zatim je jedan pu-caw prekinuo sve glasove. Prema se}awu qudi, to su bile Janko-vi}eve re~i, a to je potvrdio i Milan Mili}evi}, sin Mili}ev,komandir ~ete koja je u~estvovala u klawu Rada Preli}a. Janko-vi}a je zaklao ~etnik Milo{ Bojovi}, zvani âruga iz Prili-ka... Posle zavr{enog klawa, koqa{i su oti{li da se pohvale„vojvodama“ koji su tada bili na pijanci, jer je, navodno, neko od„vojvoda“ slavio toga dana. Prilikom raportirawa, jedan od ko-qa{a olizao je no`, koji je bio krvav. Sutradan su ih zakopalipod kontrolom ~etni~ke straè i tada je \ur|e Petkovi} iz Go-ra~i}a skinuo ~asovnik sa Rada Preli}a, a Gvozden [uluburi}iz Lise – prsten sa Batove ruke. Jedan ~etnik skinuo je pantalo-ne sa Rada Preli}a i obukao ih.

[Draga~evo, str. 282.283, svedo~ewa Ilije Bratowi}a, Svetozara Mi}ovi}a,Nikole [uluburi}a, Radomira Zlati}a i Slava Obrenovi}a, dokument kodautora te kwige]

237

*

Autori publikacije „Delatnost neprijateqskih snaga u~a~anskom okrugu“ napravi{e kratak osvrt mu~ewa partizanau zatvorima na Savincu i Prawanima u decembru 1941. godine.Tu se kaè:

Streqawa su vr{ena svuda. Selo Braji}i je postalo te{komu~ili{te. Zverstvima ~etni~kog komandanta Ilije Oreqa ipoznatih koqa{a Borovwak Milojka iz Brezne, Maksimovi}Milorada iz Uìca, ûtovi} Sretena iz Prawana i drugih, ni-je bilo ravnih. Podrum zadru`ne zgrade u Braji}ima sluìo je~etnicima kao prihvatni zatvor. Prvi zatvorenik u wemu bio jejedan inèwer koga su ~etnici uhvatili, zatvorili i zverskimu~ili, a potom istog dana izveli i streqali na ~uvenom mu~i-li{tu – streli{tu Drenov Vrh. U ovaj zatvor u kome je usled ki-{e bila voda oko 40 sm, dok su partizani vodili borbu sa Nemci-ma, ~etnici su hvatali razoruàvali i dovodili partizanskekurire, patrole i mawe grupe, a kasnije po povla~ewu partizanasa ovog terena, uhva}ene borce, wihove porodice, saradnike i po-maga~e. Ta~an broj lica koja su pro{la kroz ovaj zatvor smatrase da ni sami ~etnici nisu znali, ali se zna da je ovo bilo pra-vo mu~ili{te i klanica. Zatvorenike su batinali i prebijali,dovodili u polumrtvo stawe, a zatim izvodili i streqali. U pr-vo vreme streqawe je bilo u mawim grupama raspore|enim premakvalifikacijama, dok kasnije zbog ve}eg priliva uhap{enih,koji broj nije mogao biti primqen u zatvor, streqawa su vr{e-na bez ikakve kategorizacije, samo je bilo obavezno da svi onikoji su li{eni slobode pro|u kroz podrum sa vodom bar jednuno}, a potom na streqawe. O~evici tvrde da su zatvorenici uovom zatvoru, pakovani u stavu mirno sve dok je i jedan mogaostati unutra. Gledali su ujutru kada se otvore vrata, to je izgle-dalo usled zagrevawa vode od tela zatvorenika, kao parni kotao.êtnici su na Drenovom Vrhu u Braji}ima, naro~ito u prvo vre-me vr{ili ubistva batiwawem i tu~om, a zatim formalno stre-qali. Kakva su bila zverska mu~ewa vidi se i po tome, {to se po-sle svr{ene akcije nalazila masa kostiju i kose u {umi, ne sa-mo gde je vr{eno streqawe, ve} i u bliòj okolini. Smatra se daje na zverski na~in ubijeno oko 150 qudi na Drenovom Vrhu, oko100 u Ravnoj Gori i 50 u Ko{tuni}ima, a da je komandant Oreqpredao Nemcima u Vaqevu 300 zarobqenika, koje su Nemci stre-qali, za{to je na ime usluga dobio 27 sanduka municije.

238

Krajem novembra 1941. godine ~etnici su stupili u akciju ~i-{}ewa terena od pripadnika, pomaga~a i simpatizera NOP uPrawanima. Ispred prawanske ~ete ~etnika DM, ovu ulogu uze-li su na sebe Toli} Radovan „Canovac“, komandant mesta, Jere-mi} Drago predsednik op{tine, i Markovi} Branislav, koman-dant sela. Komandant mesta (Prawani – Leu{i}i), Toli}, pozna-ti koqa{, po~eo je masovno hap{ewe sa svojim ~etnicima svihlica koja su bila pripadnici NOP-a i wihovih simpatizera ipomaga~a. Formirala je priveremeni zatvor u podrumu Prawan-ske kafane. Prilikom dovo|ewa u ovaj zatvor bio je „zakon“ dase svakom li{enom slobode odmah udari 25 batina. Kako je Toli}voleo da pije i orgija sa svojim ~etnicima, to su u svako doba no-}i i dana upadali u zatvor pijani i tukli zatvorenike po svojojvoqi. Zatvorenici su dobijali batine prema svojoj fizi~kojkondiciji, tu~eni su sve dotle dok ne padnu u nesvest. Prilikomsaslu{awa nastavqalo se sa tu~om, a posebno nad onim za koje seznalo da su ~lanovi partije (slu~aj sa Luki} Mili}om iz Leu-{i}a kome su pri batiwawu otpadali komadi mesa, a posle tu~esmatraju}i da ne moè preìveti odvukli su ga kolima ku}i).Svaki je prilikom ispitivawa „po zakonu“ morao da dobije po25 batina, pa i vi{e. One koji su se pre nego {to dobiju 25 bati-na onesvestili pu{tali su ih da se povrate, pa ~ak u tome im po-magali, a potom nastavqali sa batiwawem.

[SUP â~ak, Gra|a za monografiju ~a~anskog ratnog okruga – Delatnostneprijateqa, elaborat]

DOKUMENT IZDAJE

NAÊLNIK SREZA TERA U SMRT SVOJE SUGRA\ANE

Kragujevac

Po priloènom spisku {awe se u logor 51 lice, koji su zavreme trajawa komunisti~ke akcije pripadali redovima ovih, iza koje nema garancije da u datom momentu opet ne bi pristupi-li komunisti~kim redovima u ciqu razorne akcije.

Na~elstvo sa svoje strane skre}e naro~itu pa`wu na ovalica: Powavi} @ivomira iz sela Brusnice, Nedeqkovi} Qubi-sava iz sela Leu{i}a, Carevi} M. @arka iz sela Velere~i, Iva-novi} Grujicu, iz Bato~ine, @iòvi} Jevrema iz sela Gu~i}a,Ogwenovi} @ivka iz sela Gorwe Crnu}e, Mladenovi} Mihailaiz Dudovice, Mili}a Luki}a iz sela Leu{i}a, Rakovi} Tiosava

239

iz sela Ozrema, Jevtovi} Miloja, iz sela Brusnice stalno nasta-wenog u Br|anima, Prodanovi} Radosava iz sela Leu{i}a, \or-|evi} Boìdara iz sela Dowe Vrbave, Nedi}a Vladimira Vlajkaiz Qiga, Blagojevi} Persu iz Brloga, Nedeqkovi} Damwana izVelere~i, Kozodera Sre}ka iz sela Brezne, Mijatovi} Miloja izsela Luwevice, Todorovi}a Ostoju iz sela Svra~kovaca, Vidoje-vi}a Miloja iz sela Luwevice, Andri} Miodraga iz sela Prawa-na, Jevtovi} Radomira iz sela Leu{i}a, Nedeqkovi} Stevana izsela Leu{i}a, Mirkovi} Dragi{u iz sela Ko{tuni}a, Ursuli}Du{ana iz sela Br|ana, Simi}a Petra, trgovca iz Qiga i Mile-ti}a @ivomira iz sela Qutovnice.

Ukoliko bi se koji od napred imenovanih na{ao na slobo-di u momentu kada bi akcija komunista ponovo otpo~ela ne is-kqu~uje se mogu}nost da svaki od napred navedenih pristupiovoj akciji i pomogne je. Ovako ube|ewe na~elstvo je steklo po-znavawem rada imenovanih za vreme komunisti~ke akcije, kojusu svesrdno pomagali za celo vreme trajawa.

Sreski na~elnikV. Mihailovi}, s.r.

Zamenik komandanta logora u Kragujevcu, polaze}i odugleda ovih qudi nije verovao da su svi oni u~estvovali u par-tizanskim akcimama, pa je svojim aktom traìo:

... da sreski na~elnik sreza takovskog pruì dokaze za op-tu`bu protiv navedenih lica u priloènom spisku, jer imaosnova podozorewu da je sreski na~elnik, teraju}i qude u zatvori u smrt, imao nameru da sebe na jedan kukavi~ki na~in predsta-vi kod nema~kih vlasti kao ispravnog predstavnika srpskihvlasti.

[Radisav Nedeqkovi}, Zapisi i se}awa, str. 221.223]

Kao odgovor na primedbe uprave logora, na~elnik sreza jeposlao pedantno napisane karakteristike za svakog pojedina~-no. A sresko na~elstvo je dobro poznavalo sve ove qude.

S P I S A K

Lica koja se sprovode u logor u Kragujevcu, prema nare|e-wu Ministarsva unutra{wih poslova – odeqewa za dràvnu za-{titu 3. br. 14571/1941, a u vezi raspisa {taba rudni~ke grupeodreda Pov. br. 460 od 18. decembra 1941. godine.

240

1. Powavi} @ivomir, Brusnica, srez takovski, zemqo-radnik.

Idejni komunista za vreme komunisti~ke akcije u~estvo-vao u wihovim redovima sa oru`jem i borio se protiv srpskeoruàne sile i ~etnika. Komunisti~ke redove napustio u po-sledwem momentu. Smatra se vrlo opasnim.

2. Veskovi} Vladan, Ko{tuni}i, srez takovski, zemqo-radnik.

Pripadao je komunisti~kim redovima i sa oru`jem u~e-stvovao u borbama protiv ~etnika. Ostao je u redovima komuni-sta do wihovog raspada.

3. Nedeqkovi} Qubisav, Leu{i}i, srez takovski, zemqo-radnik.

U samom po~etku komunisti~ke akcije pri{ao wihovimredovima sa oru`jem po svojoj voqi. U~estvovao u borbama i po-magao svestrano komunisti~ke redove. Kod ku}e bi bio i danasopasan.

4. Mirkovi} Vladan, Luwevica, srez takovski, zemqorad-nik.

Za vreme trajawa komunisti~ke akcije bio vrlo aktivan.Protivnike komunisti~kih redova zlostavqao batiwawem. Akti-van borac sa pu{kom. Opasan i sada kada bi se na{ao na slobodi.

5. Cerovi} M. @arko, Velere~i, srez takovski, zemqo-radnik.

Pomagao komunisti~ku akciju u samom po~etku. Docnijebio borac sa pu{kom. Wegov brat Du{an isto tako aktivan, na-lazi se u logoru. Opasan i daqe ukoliko bi bio na slobodi.

6. Ivanovi} M. Grujica, Bato~ina, srez kragujeva~ki, ze-mqoradnik.

Za vreme komunisti~ke akcije umi{qeno je pomagao. U~e-stvovao u svim borbama kao borac sa pu{kom. Opasan ukoliko bise na{ao na slobodi.

7. @iòvi} Jevrem, Ru~i}i, srez ka~erski, zemqo-radnik.

Trajno i aktivno propagirao komunisti~ku ideju kod svo-jih seqaka savetuju}i ih da stupe u wihove redove. Utvr|eno jeda je imao veze sa ozlogla{enim Brankom Raki}em, vo|om komu-nisti~kih bandi u srezu takovskom preko kurira. Opasan ukoli-ko bi se na{ao na slobodi.

8. @iòvi} J. Milica, Ru~i}i, srez ka~erski, zemqorad-nica.

241

Trajno i aktivno pomagala komunisti~ku akciju odràva-ju}i vezu sa Brankom Raki}em, vo|om komunista u srezu takov-skom. Opasna ukoliko bi se na{la na slobodi.

9. Ogwenovi} @ivko, G. Crnu}a, srez takovski, zemqo-radnik.

Za vreme komunisti~ke akcije bio u wihovim redovima saoru`jem. Prema gra|anima svoje op{tine bio drzak i opasan.Istakao se u pretwama prema onima koji nisu pri{li wihovimredovima. Ina~e poznat kao aramba{a. Opasan i danas kada bi sena{ao na slobodi.

10. Mladenovi} Mihailo, Dudovica, srez kolubarski, ze-mqoradnik.

Aktivan komunista i kao takav bio opasan za vreme traja-wa wihove akcije.

11. Luki} Mili}, Leu{i}i, srez takovski, zemqoradnik. Idejni komunista i opasan propagator komunisti~ke ide-

je. Komunisti~ku propagandu sprovodi vi{e godina. Po mir ibezbednost opasan.

12. Rakovi} Tiosav, Ozrem, srez takovski, zemqoradnik. Propagator komunisti~ke ideje u svome selu i celom svo-

me kraju. U vreme komunisti~ke akcije vrbovao je omladinu zawihove redove, a sam im pristupio dobrovoqno. Opasan ukolikobi ostao na slobodi.

13. Todorovi} Predrag, Svra~kovci, srez takovski, zemqo-radnik.

Pripada porodici Todorovi}a iz sela Svra~kovaca koja jeu prvim danima pomagala akciju ozlogla{enog Raki}a. Samuìvao poverewe kod ovog ~oveka i svr{avao poslove u wegovoime. Upu}en potpuno u celu organizaciju. Dva brata iz famili-je ima u {umi, Vrlo opasan ukoliko se na|e na slobodi.

14. Lazarevi} Qubisav, Ozrem, srez takovski, zemqo-radnik.

Kao pristalica komunisti~ke ideje vr{io organizacijuza wihove redove. Za vreme komunisti~ke akcije bio vrlo akti-van u vrbovawu omladinaca. Opasan ako bi se na{ao na slobodi.

15. Uro{evi} Gvozden, Svra~kovci, srez takovski, zemqo-radnik.

Aktivno sa oru`jem u~estvovao u borbama i drugim komu-nisti~kim akcijama. Naklowen wihovoj ideji, te je opasan akobi se na{ao na slobodi. Zna izvr{ioca smrtne kazne nad Bori-vojem Bajkovi}em, ànd. podnarednikom. Me|u prvima se odmet-

242

nuo sa Raki}em u {umu. Sada se nalazi u £H odredu Srpske oru-àne sile u Kragujevcu.

16. Lazi} Dragoqub, Svra~kovci, srez takovski, zemqo-radnik.

Svojevoqno pristupio komunisti~kim redovima i za vre-me akcije bio pod oru`jem. Opasan ako bi se na{ao na slobodi.

17. Jevtovi} Miloje, Brusnica, srez takovski, kafexija uselu Br|anima, sreza qubi}kog.

Idejni komunista i kao takav organizator komunisti~kihredova i akcija koje su komunisti preduzeli. Vrlo opasan ako bise na{ao na slobodi. Ro|eni brat Petra Jevtovi}a, penz. i opa-snog komuniste koji se i danas nalazi u bekstvu.

18. Prodanovi} Radoslav, Leu{i}i, srez takovski, zemqo-radnik.

Opasan komunista i kao takav u wihovim redovima iakoslabo pismen bio je komandir partizanske ~ete u borbama sa ~et-nicima. Vrlo opasan ako se na|e u slobodi.

19. \or|evi} Boìdar, Dowa Vrbava, srez takovski, svr{e-ni {ak sredwe poqoprivredne {kole.

Me|u prvima se odmetnuo sa Brankom Raki}em, vo|om ko-munisti~kih bandi u srezu takovskom. Docnije bio glavni in-tendant za komunisti~ki bataqon. Opasan ako bi se na{ao u slo-bodi.

20. Nedi} Vladimir, Qig, srez ka~erski, radnik. Opasan idejni komunista. Aktivan borac u svim razornim

komunisti~kim akcijama. Vrlo opasan ako bi se na{ao u slo-bodi.

21. Blagojevi} Persa, Brlog, Oto~ac, doma}ica. Komunistkiwa i aktivni pomaga~ wihovih razornih ak-

cija. Supruga komandanta 1. revolucionarnog {umadijskog bata-qona Milana Blagojevi}a. Vrlo opasna ukoliko bi se na{la naslobodi.

22. Mari} Vojimir, Kragujevac, srez kragujeva~ki, obu}ar. Svojevoqno pri{ao redovima komunista i za vreme akcije

bio pod oru`jem. Opasan ukoliko bi se na{ao u slobodi.23. Lazarevi} Mali{a, Ozrem, srez takovski, zemqoradnikPripadao komunisti~kim redovima i za vreme borbi nosio

pu{ku. Opasan ako bi se na{ao u slobodi.24. Joksi} Jovi{a, Ozrem, srez takovski, zemqoradnik. Svojevoqno pri{ao redovima komunista i za vreme akcije

bio pod oru`jem. Opasan ukoliko bi se na{ao u slobodi.

243

25. Todorovi} Milisav, Svra~kovci, srez takovski, zemqo-radnik.

Svojevoqno pri{ao redovima komunista. Pripada porodi-ci iz koje su togovo svi pristupili u ove redove i dvoje od wihjo{ se nisu vratili iz {ume. Opasan ukoliko bi se na{ao naslobodi.

26. Nedeqkovi} Damwan, Velere~i, srez takovski, zemqo-radnik.

Aktivni saradnik komunista. I pre komunisti~ke akcijepodràvao wihovu ideju. Vrlo opasan ukoliko bi se na{ao naslobodi, jer bi im bez sumwe i daqe sluìo.

27. Petrovi} Slavoqub, Velere~i, srez takovski, zemqo-radnik.

Borio se u redovima partizana sa pu{kom, te bi ga trebalodràti u logoru do uni{tewa komunisti~ke akcije.

28. Veqkovi} Aleksandar, Velere~i, srez takovski, zemqo-radnik. Borio se u redovima partizana sa oru`jem, te ga dràtiu logoru do uni{tewa komunisti~ke akcije u Srbiji.

29. Radojevi} Du{an, Luwevica, srez takovski, zemqorad-nik.

Borio se u redovima partizana sa oru`jem i za vreme wi-hove vladavine bio vrlo opasan. Ukoliko bi se na{ao na slobodiopasan bi bio po stanovni{tvo celog kraja, te ga dràti u lo-goru.

30. Paunovi} Borivoje, Velere~i, srez takovski, zemqo-radnik.

Borac sa pu{kom u redovima partizana i nema garancijeda ovo ne}e ponoviti, te ga dràti u logoru dok se akcija komu-nista u Srbiji potpuno ne ugu{i.

31. Talovi} Sreten, Brezna, srez takovski, zemqoradnik. Svojevoqno pristupio redovima partizana kao borac sa

pu{kom i nema garancije da ovo ne ponovi, te ga dràti u lo-goru.

32. Kozoder Sre}ko, Brezna, srez takovski, zemqoradnikKomunista i u~esnik u svim komunisti~kim akcijama.

Opasan ukoliko bi se na{ao na slobodi.33. Mijatovi} Milan, Luwevica, srez takovski, zemqo-

radnik. Idejni komunista i pomaga~ organizacije komunisti~kih

redova. Ku}a imenovanog sluìla je za odràvawe konferenci-ja komunisti~kih pripadnika, gde su dono{ene odluke o radu i

244

kao magacin za pqa~kane stvari. Bio u obave{tajnoj slu`bi ivaìo u wihovim redovima kao istaknuti pristalica komuni-sti~ke ideje. Vrlo opasan.

34. Mijatovi} Cvetko, Brezna, srez takovski, zemqo-radnik.

Svojevoqno napustio redove ~etnika i pri{ao komunisti-ma. Borac sa pu{kom, te ga dràti u logoru sve dok se komuni-sti~a akcija potpuno ne ugu{i.

35. Todorovi} Ostoja, Svra~kovci, srez takovski, zemqorad-nik.

^lan komunisti~ke porodice Todorovi} i kao takav u~e-stvovao u organizovawu komunista. Zapaèn svojim ilegalnimradom i pre pada Gorweg Milanovca u komunisti~ke ruke i zbogovoga bio u zatvoru. Opasan ukoliko bi bio pu{ten iz logora.

36. Vidojevi} Milivoje, Luwevica, srez takovski, zemqo-radnik.

Idejni komunista i kao takav pomagao razornu komuni-sti~ku akciju u srezu. Vrlo opasan.

37. Ristivojevi} Dragomir, Vrn~ani, srez takovski, ze-mqoradnik.

Svojevoqno pristupio komunisti~kim redovima i bio bo-rac sa pu{kom. Opasan ukoliko bi se na{ao na slobodi.

38. Andri} Miodrag, Prawani, srez takovski, piqar. Idejni komunista i kao takav napustio posao u Beogradu

da bi se na{ao u komunisti~kim redovima i borio se za ideju.Vrlo opasan.

39. Tomovi} Milutin, Ko{tuni}i, srez takovski, zemqo-radnik.

Aktivan borac sa pu{kom u redovima partizana i nema ga-rancije da ovo u danom momentu ne ponovi, te ga dràti u lo-goru.

40. Jevtovi} Radosav, Leu{i}i, srez takovski, zemqorad-nik.

Pripada komunisti~koj porodici i komunisti~ke redoveaktivno je pomagao, te ga u logoru dràti dok komunisti~ka ak-cija traje.

41. Jevtovi} Radomir, Leu{i}i, srez takovski, zemqo-radnik.

Aktivni u~esnik u borbama na strani komunista zajedno sasinom, koji je poginuo. Vrlo opasan ukoliko bi se na{ao na slo-bodi.

245

42. Todorovi} Milisav, Svra~kovci, srez takovski, zemqo-radnik.

Aktivan borac sa pu{kom na strani komunista. ^lan komu-nisti~ke porodice Todorovi}a. Opasan ukoliko bi se na{ao naslobodi.

43. Prodanovi} Radi{a, Leu{i}i, srez takovski, zemqo-radnik.

Aktivan u pomagawu komunisti~ke akcije. Opasan ukolikobi se na{ao na slobodi.

44. Milanovi} Radi{a, Leu{i}i, srez takovski, zemqorad-nik.

Aktivan u pomagawu komunisti~ih akcija. Opasan ukoli-ko bi se na{ao na slobodi.

45. Nedeqkovi} Stevan, Leu{i}i, srez takovski, zemqorad-nik.

Aktivni komunista i kao takav aktivno pomagao komuni-sti~ku akciju. Otac Radisava Nedeqkovi}a, opasnog komuniste ipol. komesara koji se i danas nalazi u {umi. Vrlo opasan.

46. Jovanovi} Dragoslav, Velere~i, srez takovski, zemqo-radnik.

Aktivan borac u komunisti~kim redovima i nema garanci-je da ovo u datom momentu ne bi ponovio, te ga dràti u logoru.

47. Mirkovi} Dragi{a, Ko{tuni}i, srez takovski, zemqo-radnik.

Aktivan komunista i vrlo opasan. U nameri da u datom mo-mentu ponovi svoju aktivnost prikrio ve}u koli~inu oru`ja imunicije. Odràvao vezu sa Kostadinom Luki}em, komunisti~-kim vo|om za srez takovski, koji mu je dao izvesnu sumu novca saciqem koji nama treba da bude dobro poznat. Vrlo opasan.

48. Milivojevi} Dragoslav, Br|anin, srez qubi}ki, aba-xija.

Aktivan borac sa pu{kom. Opasan ukoliko bi se na{ao naslobodi.

49. Ursuli} Du{an, Br|ani, srez qubi}ki, zemqoradnik. Komunista i kao takav aktivno sa pu{kom u~estvovao u ko-

munisti~kim redovima. Opasan ukoliko bi bio pu{ten iz lo-gora.

50. Simi} Petar, Qig, srez ka~erski, trgovac. Organizovao komunisti~ke odrede i propagirao komuni-

sti~ke ideje me|u seqacima. Za vreme akcije borio se sa pu-{kom. Opasan.

246

51. Mileti} @ivomir, Qutovnica, srez takovski, u~iteqIstakao se u odràvawu komunisti~kih propagandisti~-

kih zborova po srezu takovskom. Za vreme akcija koje su komuni-sti preduzeli bio pod oru`jem. Vrlo opasan.

Pov. Br. 416 Sreski na~elnik10. £ [19]42. god. V. Mihailovi}, s. r.

[Istorijski arhiv â~ak-nesigirano; Radisav Nedeqkovi}, Se}awe i zapisi,1988, str. 224.233]

Od ove grupe 41 borac je streqan u aprilu 1942. godine. De-setorica su pu{tena ku}ama, ali su ih odmah likvidirale ~et-ni~ke trojke, ili su kasnije, otkriveni na partijskom radu,uhap{eni i streqani, ili, pak, odvedeni u Bawi~ki logor. Sve-ga petoro je do~ekalo oslobo|ewe zemqe. U toj grupi bio je 10~lanova KPJ.

Dr Milivoje Uro{evi} u svojoj kwizi Tre}a ~eta – tradici-ja otpora, buna i ratova, pi{e o hap{ewu, mu~ewu i ubijawu bo-raca partizanskog odreda u qubi}kom srezu:

Zatvori u â~ku, Kraqevu i Kragujevcu i drugim mestimasve su puniji partizanskih boraca i wihovih simpatizera.Nemali broj izveden je i streqan, a mnogo ih je upu}eno u logor naBawici, odakle su neki dospeli i u razne fa{isti~ke logore{irom Evrope.

êtni~ka organizacija na teritoriji sreza qubi}kog, po-red ure|ivawa op{tinskih uprava sa ~etni~kim istaknutimli~nostima u progonu partizana, pristupa formirawu i koman-di mesta. Za komandanta mesta u Trep~i postavqen je rezervnipotpukovnik Milisav Bojovi}. On }e kasnije postati i ratnizlo~inac. Za wegovog zamenika postavqen je rezervni potpukov-nik Radojica Cveti}, tako|e ratni zlo~inac. Dragi{a Vrani}postavqen je za komandanta mesta u Mojsiwu. Komandant mesta uOstri postaje Dragojlo Simi}, jedan od najzagriènijih protiv-nika partizana.

Jo{ u prvoj polovini decembra, odmah posle nema~kih ka-znenih ekspedicija, formirani su ~etni~ki takozvani „prekisudovi“. Ovi sudovi su donosili odluke o ka`wavawu partizan-skih boraca. Preki sud u Dowoj Trep~i doneo je odluku, izme|u

247

ostalog, da se svakom partizanu borcu i aktivisti udari po dva-deset pet batina. Re{eno je, tako|e, da se svi partizani pohapse.êtni~ki preki sud osudio je na smrt Isaila Bojovi}a, koman-dira [este qubi}ke ~ete, zatim Milovana Bojovi}a, Milosava\okovi}a i Milutina Bojovi}a, borce Tre}e qubi}ke ~ete.

Posle poraza [este ~ete u Br|anima, wen komandir Isai-lo Bojovi}, poku{ao je da pre|e u ilegalnost. Do{ao je u kontaktsa svojim uku}anima, koji su ga nagovarali da se prijavi ~etni-cima. Re~eno mu je da je Milisav Bojovi} obe}ao da mu garantujeìvot, odnosno bezbednost. Me|utim, to je bila samo klopka, po-mo}u koje je uhva}en Isailo Bojovi}. Kada se prijavio, s wim su,~ak, korektno postupali. Ostalu trojicu, me|utim, stra{no sumu~ili, a wega nisu ni dohvatili. Presuda prekog ~etni~kog su-da nije izvr{ena u Dowoj Trep~i. Svi osu|eni na smrt sprovede-ni su u Gorwi Milanovac. Sproveli su ih ~etnici iz DoweTrep~e i predali nedi}evcima u Gorwem Milanovcu.

Kada su predati nedi}evcima, ovi su ih tako stra{no pre-tukli, posebno Milovana Bojovi}a, kome je bio potpuno squ{tennos sa lica. I posle dono{ewa presude, ponovo su tu~eni. Isai-lo Bojovi} i Milovan Bojovi} su streqani 8. decembra, a Milo-sav \okovi} i Milutin Bojovi} su ostali zatvoreni u GorwemMilanovcu. Odatle su sprovedeni u Kragujevac, zatim u Kraqe-vo, pa na Suvi Breg u Qubi}u, a najzad u Preqinu. Odatle su pu-{teni ku}ama.

– Onaj mali (Milovan) odmah je pao. A onaj duga~ki (Isai-lo) – nikako da ra{~istimo s wim!... Ne pada. Kli~e: „@iveoStaqin!“, „@ivela Komunisti~ka partija Jugoslavije!“Tako su prokomentarisali izvr{ewe groznog zlo~ina nedi}ev-ski àndarmi, vra}aju}i se po{to su ispalili hice u izmrcva-rena tela Milovana Bojovi}a i Isaila Bojovi}a, komandira [e-ste qubi}ke ~ete.

Ve} 1. decembra komandant ~etni~kog ravnogorskog korpu-sa Predrag Rakovi}, po nalogu Draè Mihailovi}a, uspostavqaveze sa dobrovoqa~kim odredom kojim komanduje Marisav Pe-trovi}. On mu se stavqa na raspolagawe za progon partizana.Istog dana stigli su u â~ak i agenti Specijalne policije izBeograda za otkrivawe i uni{tewe organizacije Komunisti~kepartije.

Komandir Tre}e qubi}ke ~ete Simo Uro{evi} opkoqen jei uhva}en u jednoj ku}i u Gorwoj Trep~i, gde se sklonio. êtni-ci mu, tobo`, garantuju ìvot. âk su ga vodili da vidi decu

248

kod ku}e. Me|utim, odmah je sproveden u â~ak i predat Nemci-ma radi streqawa.

Krajem decembra umro je od posledica rata Branko Milo-vanovi}, borac iz Dowe Trep~e. Na drumu prema â~ku, u Trsi-nama, ~etnici i qoti}evci, bez ikakvog razloga, zaklali su Ra-doja Bojovi}a, zemqoradnika iz Dowe Trep~e.

Mnogi borci i partizanski aktivisti ostali su duè ilikra}e vreme zatvoreni u „Prizadovom“ magacinu u Qubi}u i dru-gim zatovrima. Oni, kao i wihova rodbina, stalno su bili u neiz-vesnosti da li }e biti streqani ili sprovedeni u logor. Neki odwih pu{teni su ku}ama, pa zatim ponovo hap{eni. Pojedine gru-pe iz ovih sela sprovedene su u Kraqevo. Rukovodioci i vojne sta-re{ine zadràni su u zatvoru, a ostali su pu{teni ku}ama.

[ta su sve doìvqavali partizanski borci u zatvorimakrajem 1941. i na po~etku 1942. godine, autenti~no svedo~ewe je@ivote Nikoli}a, partizanskog borca u Tre}oj ~eti i prvoj ten-kovskoj ~eti na{e armije, ina~e potpukovnika JNA u penziji,rodom iz Stan~i}a:

„...êtnici su nas vezane iz Bresnice sproveli pe{ice uâ~ak i predali u sreski zatvor u nasequ Qubi}. Taj zatvor je ipre na{eg dolaska bio skoro pun zarobqenih partizana, poli-ti~kih radnika i ~lanova narodnooslobodila~kih odbora. Bilonas je oko ~etiri stotine zatvorenika. Zatvor su ~uvali nedi}ev-ci àndarmi, a bio je sme{ten u jednoj velikoj zgradi, koja jepre toga bila magacin. Hranu su nam donosili roditeqi, iliostala rodbina.

Komandir zatvorske straè zloglasni àndarm Dikli},poznati neprijateq komunista jo{ pre rata u â~ku, pretio namje da }e nas tu}i i „sve idu}e no}i postreqati“. Tako nam je go-vorio svakog dana u zatvoru.

Zbog stalnih pretwi komandira zatvorske straè, mi smose za svaki slu~aj, dogovorili sa grupama da izvr{imo napad naàndarme i da beìmo, ako po~nu pripreme za streqawe, ilipo~ne mu~ewe zatvorenika.

249

NA SUVOM BREGU MUÎLI[TE

Pored toga {to su Nemci i wihovi pomaga~i, izdajnicisvog naroda, primewivali teror, mu~ewe i batiwawa na svakomkoraku, a nisu prezali ni od ubijawa na svakom mestu, ipak je u~a~anskom kraju Suvi breg u Qubi}u ostao najve}e mu~ili{te zapartizanske borce, a u Vojno-tehni~kom zavodu u â~ku najve}eje strati{te i gubili{te partizansko. Tu je na smrt osu|eno istreqano preko 900 partizanskih boraca, a broj onih koji seupu}uju u logore daleko je ve}i...

Na Suvi breg u Qubi}u dovode se najistaknutiji partizan-ski borci. Na ovom zloglasnom mestu pretu~eni su brojni borcii aktivisti partizanskog pokreta. Pored tu~e i mu~ewa, ovi qu-di su svedoci nevi|enog masakrirawa qudi i uàsnog mu~ewa. Otome potresno pri~a Mi}un Bojovi} iz Dowe Trep~e, prvi kurirTre}e qubi}ke ~ete u {tabu â~anskog NOP odreda „Dr Dragi-{a Mi{ovi}“, ~lan Partije i istaknuti politi~ki radnik uovom kraju.

U masakrirawu partizana na Suvom bregu isticao se poli-cijski agent Milan Vaqevac. U jednoj maloj sobici na Suvombregu u isto vreme bili su zatvoreni: Mi}un Bojovi}, \or|e Bo-jovi} i Milovan Bojovi} iz Dowe Trepè, zatim MilomirPor~i} iz KAtrge, Blagoje Nikoli} iz Dowe Gorevnice, Milo-rad Milo{evi} iz Prawana i Lazo Te{i} iz Qubi}a. Svi su bi-li partizanski borci s pu{kom u ruci.

Jednog dana, prema kazivawu Mi}una Bojovi}a, u sobu suu{li ~etnici sa agentom Milanom Vaqevcem. S wima je bio ipoznati ~etni~ki zlikovac Mladen Radovi} iz Qubi}a. Samapojava ~etnika izazvala je jezu kod uhap{enih. Zarasli u bradui kosu, sa redenicima, bombama i pu{kama, sa visoko izduènim{ubarama, koje su se sagibale usled niske tavanice, sa ki}anka-ma napred preba~enim, zakrvavqenih o~iju, delovali su kao sa-blasti. Nisu ni re~i progovorili u po~etku. Uhap{eni su predwima stajali kao ukopani. Dugo su ih samo fiksirali pogledom,pa su se zatim, poput zverova, bacili na Blagoja Nikoli}a,Mi-lomira Por~i}a i Milorada Milo{evi}a. Tukli su ih cevimaod pu{aka u stomak, zatim tupim predmetima po grlu. Agent Mi-lan Vaqevac vodio je uza se svoga sestri}a, de~aka od ~etrnaestgodina, koji se, kada pretu~eni padne, baca na wega, otpo~iwe daga davi rukama, sve dotle dok pretu~eni ne iskola~i o~i i neonesvesti se. U tom bi slu~aju prestajao i prelazio na drugu `r-

250

tvu dok su onesve{}enog polivali vodom da bi ga povratili. Ute{kom masakru drugovima su prebijane ruke i noge, nekome jeve} izbijeno oko, sa razbijenih glava visili su par~i}i oguqe-ne koè. Od mnogobrojnih udara cevima pu{aka u stomak prova-qene su im utrobe, ali udarci nisu prestajali. I grli}i pu{~a-nih cevi bili su krvavi, a na ni{anima su ostajali delovi utro-be kada se cev izvu~e iz stomaka premla}enog partizana. Drugo-vi vi{e nisu mogli da stoje, {to je mu~iteqe dovodilo do besa.To ih je dovelo u takvu jarost, da su do~epali sekiru, iskasapiliih i bacili u obli`wu baru.

Sve to doga|alo se uz stravi~an urlik ~etnika, tako da se~oveku ~inilo da se ne nalazi u svetu realnosti. Usled no}nogmraza sekira se obledila krvqu i qudskim mesom. Preìvelidrugovi su morali da operu tu sekiru po nare|ewu obesnih ~et-nika.

Sasvim je izvesno da su Nemci i izdajnici pokazivali iprimewivali svireposti prema partizanskim borcima na sva-kom mestu i pri svakom susretu, ali metodi mu~ewa i masakrprimewen na Suvom bregu nije prevazi|en, mada su ~etnici usvim selima ka`wavali batinama partizanske borce, aktivistei simpatizere.

[Milivoje Uro{evi} Tre}a ~eta, str. 211, 212, 215 i 216]

*

Krajem 1941. godine na Suvom bregu u Qubi}u nalazio se{tab ~etni~kog komandanta Predraga Rakovi}a, koji je gotovoneprekidno saslu{avao zarobqene partizane. Da bi ih {to brèi {to vi{e izloìo uni{tewu, a time i ~i{}ewu „svog“ terenaod uticaja komunista, naredio je da se formira zatvor, nadalekopoznat po svireposti s kojom se postupalo s partizanima. U za-tvoru se nalazilo oko ~etrdeset boraca, koji su mahom pripada-li ~etama Qubi}kog bataqona. Mnoge od ovih boraca, posle stra-hovitog mu~ewa, {tab Predraga Rakovi}a, poslao je u smrt.Sprovedeni su u â~ak i predati Nemcima, a ovi su ih streqaliu Vojnotehni~kom zavodu.

Negde oko 25. decembra po{ao sam iz Qubi}a u Mili}evcekod dede, pla{e}i se odmazde. Kad izbih na raskrsnicu puta naSuvom bregu, ispred zatvora, ~uh poziv ~etni~kog straàra:

– Ej, ti mali!Okrenuh se i videh da se straàr obra}a meni.

251

Ja pri|oh.– îji si, i kuda si po{ao?– Ja sam Milenka Nik{i}a, a idem kod dede u selo Mili-

}evce.– E, ba{ si nai{ao u pravi ~as, da vidi{ kako ti prolaze

partizani.Trenutak kasnije na{ao sam se u mra~noj prostoriji, iz

koje me zapqusnu zadah znoja i krvi. Nazirao sam opruèna qud-ska tela po podu. Vid mi se polako adaptira na polutamu. Ve}raspoznajem likove.

– Poznaje{ li koga od ove stoke partizanske? – pitao me jestraàr.

– Ne poznajem! – izustih, jedva, nesigurnim glasom.– Ovog u crvenom xemperu?– Ni wega ne poznajem.Bio je to Milutin Toroman iz Gorwe Gorevnice, komesar

partizanske ~ete, kojeg sam upoznao u danima po oslobo|ewu â~-ka. Po glavi i licu videli su se tragovi usirene krvi.

– Torwaj se odavde i pri~aj gde si video i kako izgledajupartizani!

U svesti mi se urezao lik, a posebno pogled Toromanov. Bioje smiren. Odavao je utisak susreta sa de~akom kojeg ranije nika-da nije video. înilo mi se da sam u wegovim zenicama videosvetle iskre. Sa wegovog lica izbijalo je samopouzdawe, uz pri-tajenu radost zbog nenadanog susreta i na~ina rastanka.

Mnogo kasnije saznao sam kako su Milutina mu~ili u za-tvoru. Udarali su ga drvenom motkom, sve do besvesti, o~ekuju}izatim da se povrati, a zatim su ponovo nastavqali istom èsti-nom. Vezivali su ga bodqikavom ìcom, pa opet tukli. Kada suse rane malo zacelile, po~iwali su novim mukama. Boli su gaopan~arskim {ilom i kamama po celom telu. Pa opet ostavqaliu ìvotu, da bi muke {to duè trajale. Na kraju je Milutin To-roman, bos, po sne`nom putu sproveden u â~ak i tamo streqan.

Na sli~an na~in mu~eni su skoro svi zatvorenici.Po metodama mu~ewa i svirepom postupawu sa zatvoreni-

cima bio je na daleko poznat Milan Vukosavqevi}–Vaqevac,zvani „Zver“. I u samom nadimku izraène su wegove osobine,svirepost i nequdskost. Dawu bi se izleàvao, a no}u je ~iniozverstva.

Tako jedne no}i, oko 23 ~asa, upade u prostoriju kod zatvo-renika u pratwi dva ~etnika. S wima je i{ao i jedan ~etrnaesto-

252

godi{wi de~ak. Bio je to, kaù sestri} Milana Zvera, kojeg jemaloletnog uvalio u kaqugu zli~ina. U rukama je drào jednuceduqicu, iz koje po~e prozivati:

– Blagoje Nikoli}, Milomir Por~i}, Milorad Trifuno-vi}...

Prozvani poustaja{e.– Pri|ite bliè, sunce li vam komunisti~ko! – prodrao se

Milan.Tukli su iz naizmeni~no jedan po jedan. Udarali ih opru-

ènim {akama po vratu, po celom telu i tako ih svaqivali napod. A zatim bi nastavili udarawe nogama i gaèwe okovanimpotpetnicama po celom telu. Slike uàsa smewivale su se kaona filmskom platnu. Sedeli su `rtvama na grudima, stezali ihoko vrata, a zatim udarali kundacima po glavi i stomaku, gde suostajale rane iz kojih je curila krv, videla se utroba. Tek tadaje Milan Zver nastavqao svoj pir. Na balvanu je sekiricom ko-madao wihova tela, izmrcvarena i izranavqena, a zatim to ba-cio u obli`wu baru. Januarska studen i mraz zajedno sa vodom ubari zale|ivala je i unakaèna qudska tela.

Tragovi mozga i qudske krvi ostajali su na se~ivu sekiri-ce. Sutradan je nove zatvorenike Milan Zver prisiqavao da muo~iste sekiricu, prete}i im dolaskom nove no}i i novim orgi-jama:

– Sa~ekajte samo dok do|e no}!... Kosti }u vam polomiti...Zapamti}ete vi Milana Vaqevca!

Tako je ~inio Milan Zver. On i wegovi pomaga~i, qudi –zveri.

[Vladimir Nik{i} Dani strave, str. 11–13]

*

Sa prvim decembarskim danima 1941. godine po~e{e ma-sovnije da padaju partizanske `rtve, one koje na prevaru goloru-ke pohvata{e i na smrt po kratkom postupku osudi{e.

U partizansko selo Prislonicu, 10. decembra 1941. godine,upado{e crnoko{uqa{i Dimitrija Qoti}a, koji su sebe nazi-vali „dobrovoqcima“. Bili su to pripadnici Tre}eg dobrovo-qa~kog odreda, koji su, uz pomo} Nemaca i ~etnika, preduzima-li represalije prema svima onima koji su se na{li na crvenomputu slobode.

253

Komandant Marisav Petrovi} izdavao je nare|ewa svojimhajka{ima:

– Sazovite zbor kod zadru`nog doma. Nijedna mu{ka glavaod odraslih ~lanova doma}instva ne sme izostati.

Nema povorka qudi u suknenim guwevima tiskala se okozadru`nog doma. Oko wih uniformisani qoti}evci, pod oru`-jem, spremni da i najmawu neposlu{nost kazne olovnim zrnima.

Prema ranijem dogovoru po~e{e izdvajati pripadnikepartizanskog pokreta. U tome ih usrdno pomaù ~etnici.

– Do|e vam crni petak! – pretili su pojedini ~etnici svo-jim kom{ijama, sa kojima se, ko zna od kada i zbog ~ega, zavadi-{e.

– Napred, s crvenim predsednikom! – povika neko iz gomile.Izvedo{e Milutina \okovi}a–Pirga, predsednika seoskog

narodnooslobodila~kog odbora.Po~e isle|ivawe.– Jesi li ti Milutin \okovi}? – pitao je oficir–isled-

nik.– Jesam.– A da li si ti bio predsednik partizanske op{tine?– Ja jesam!– Ko tebe izabra za predsednika?– Izabrao me narod!Me|u prisutnima zavlada tajac.– Da li je to istina? – obrati se nadmeni oficir gomili.Prisutni su }utali.Razjareni islednik poteè pi{toq. Razlego{e se pucwi.

To je bio jedini na~in da se prekine neugodna ti{ina. Crvenipredsednik pade izre{etan kur{umima. Samo nekolicina pri-sutnih koji su stajali u neposrednoj blizini moglu su primeti-ti iskre radosti u o~ima smrtno pogo|enog predsednika. Wimaje izraàvao zahvalnost bira~ima, {to su }utawem odobravaliwegove predsmrtne re~i.

[Vladimir Nik{i}, Dani strave, str. 7–8]

254

*

Gotovo da nije bilo dana u decembru 1941. godine u kojem seistovremeno u vi{e sela nisu izvodili zlo~ini nad partizani-ma. Prvog decembra Dowa i Gorwa Trep~a su blokirane od jedi-nica nema~ke kaznene ekspedicije, ja~ine jednog bataqona. Uhajci za partizanima nema~kim jedinicama se pridruì{e iqoti}evci, koje je predvodio poru~nik Pavle Bogi}evi} iz Kni-}a, zatim samozvani Pe}an~ev vojvoda Pavle Gu~anin i ~etniciDraè Mihailovi}a, wih oko pedeset, mahom iz okolnih sela.

Pohvatane me{tane dovedo{e na brdo Orlovac. Bilo ih jeod 15 do 70 godina starosti. Po~e{e izdvajawa.

– Oni koji su upisani u ~etnike neka iza|u na ovu stranu!– nare|ivali su nema~ke sluge.

Po{to im se pogledi susreto{e, ~etnici se izdvoji{e.Preostalima pri|o{e selektori, dok su Nemci dràli u obru~uopkoqene i pratili pedantan rad svojih saveznika.

– A sada nek se izdvoje oni koji su bili pod oru`jem u par-tizanskim jedinicama! – ponovo se za~u glas komanduju}eg.

êtrnaest pohvatanih boraca na|e se na drugoj strani.– Ove streqati odmah! – kratko izdade nare|ewe nema~ki

komandant. U tom momentu iz one gomile preostalih izdvoji se i iza-

|e pedeset{estogodi{wi Vasilije Bojovi}, stari ratnik. Laga-nim i odmerenim korakom uputi se prema nema~kom komandantu,sa kojim staja{e Pavle Bogi}evi} i Pavle Gu~anin: I tada rat-nik iz Prvog svetskog rata Vasilije Bojovi} progovori ~vrstim,ali drhtavim glasom:

– Pustite tu decu, to nisu komunisti. Ovde sam samo ja ko-munista. Mene streqajte.

Zavr{avaju}i ovo izlagawe stari ratnik se uputi premagrupi odre|enoj za streqawe i stade ispred ostalih.

Smrtnu presudu pro~itao je Pavle Gu~anin. Streqawe suizvr{ili qoti}evci i ~etnici. Nema~ki oficiri su samo izvr-{ili kontrolu. Sa streqanim partizanskim borcima streqan jei veliki patriota, hrabra starina Vasilije Bojovi}.

Samo dva dana iza toga na istom poslu su se na{li opetNemci i qoti}evci. Sa wima i Pavle Gu~anin. Ovog puta u seluMojsiwu grupa za streqawe brojala je 36 zarobqenih partizana.Za~u|eni hladnokrvnim odlaskom partizana u smrt, izdajnici iNemci su heli da prona|u pojedince koji bi se javno odrekli

255

partizanskog puta. Iz grupe osu|enih na smrt izveli su {esnae-stogodi{weg omladinca Velimira An|eli}a, iz Ostre.

– Oprosti}emo ti ìvot, Velimire – predlagali su ~etni-ci, ako uzvikne{: „@iveo kraq Petar ££“.

Velimir ih posmatra{e podrugqivim pogledom, koji sezatim usmeri prema grupi od koje ga odvoji{e. I brat mu se na-lazio u istoj grupi. Pogledi svih upereni su u de~aka i s nestr-pqewem se o~ekivalo {ta }e re}i.

– [ta ~eka{ Velimire! – poùrivali su ~etnici.Naka{qa se Velimir malo, a po{to istupi samo jedan ko-

rak ispred, kliknu koliko ga grlo nosi:– @iveo Sovjetski Savez! @ivela partizanska borba!Iznena|eni postupkom neustra{ivog de~aka, kundacima

ga ~etnici vrati{e u grupu iz koje je izveden samo nekoliko tre-nutaka pre toga. Streqan je zajedno sa bratom i jo{ trideset par-tizana.

Kivan na dràwe partizana iz Trep~e, Ostre i Mojsiwa,~etni~ki komandant Pavle Gu~anin je 30. decembra ubio na svi-rep na~in i partizana Radoja Bojovi}a iz Dowe Trep~e udaraju-}i ga kamom kroz usta.

[Vladimir Nik{i}, Dani strave, str. 21–23]

*

U selu Br|ani ìvi stari Mihajlo [en~evi} sa sinomRatkom. Saznao sam od wega potresno kazivawe, kojeg moja brzo-pleta ruka nije u stawu da zabeleì i prenese. Ili nije bar umogu}nosti da to u~ini onom snagom kojom mi je to ova starinasaop{ti.

Bilo je to na po~etku meseca decembra 1941. godine. U seloupado{e jedinice poternog odreda nedi}evaca, koje u selo stigo-{e iz pravca Gorweg Milanovca. Komandant je bio Milan Kala-bi}. Tog dana me{tanima su doma}i ~etnici prenosili nare|ewa:

– Sve mu{ke glave od petnaest do sedamdeset godina staro-sti moraju do}i na zbor kod osnovne {kole. Izostanak ka`wavase streqwem.

Stari Mihajlo bio je kod ku}e sa sinovima Miroslavom iRatkom. Nisu imali kuda. Morado{e po}i na zbor. Usput navra-ti kod kume Ilinke Savi}, ~iji je sin Milutin bio, kao i wegov

256

sin, aktivni podoficir biv{e Jugoslovenske vojske. U vremeustanka kumstvo im bi pomu}eno razli~itim putevima, kojimasu po{li. Milun se pridruìo ~etnicima, a Miroslav, sa bra-tom Ratkom, partizanima. Zato se Mihajlo u ime kr{tewa i ven-~awa od davnina obra}ao Ilinki:

– Kumo, reci Milunu da mi spase sinove.– Tvoj sin se zakleo kraqu, a pri{ao komunistima. Zato mu

nema spasa. Mora biti ubijen – odgovori bezdu{na kuma.Ne{to pred podne, pred {kolom se be{e sjatilo celo selo.

Sa nedi}evcima je bilo i oko ~etrdeset doma}ih ~etnika. Me-{tana.

– Oni koji su bili u partizanima neka se odvoje na stranu– komandovao je jedan oficir.

Doma}i ~etnici su pomagali da se nare|ewa striktnosprovedu.

Obilaze}i stroj oficir zastade pred Mihajlom i wegovimsinovima.

– Ti li si organizovao ove komuniste?Otac je }utao.Unose}i se u lice Miroslavu, oficir je po~eo psovati:– Zar ti izdade kraqa i otaxbinu? Pogazi zakletvu? Jevre-

jima du{u prodade?Pqesnu{e udarci.– Odvalite im po ~etrdeset batina! – naredio je ~etnicima.Milojko Borovwak pri|e Mihajlu, pa, glade}i gustu bra-

du, {akom desne ruke, dobaci:– Do|i da ti svetim vodicu. Samo pazi. Ako zakuka{ bati-

ne se ne ra~unaju!Dugo je trajalo batinawe. Posle toga pretu~ene ponovo po-

stroji{e.Otac iza|e pred stroj. Nastade tajac. Oficir se uspravi, pa

gotovo u stavu mirno, poluglasno izgovori uàsno te{ke re~i:– Koga sina voli{ da ti ubijemo?Preneraèn pitawem, Mihajlo je }utao, prosto ne veruju}i

u mogu}nost da mu postave takvo pitawe. Hladan vetar je zvi`dao.Ledio je dah na usnama. Pa, ipak, niko nije ose}ao hladno}u.

– Govori, ili }emo streqati obojicu!Otac se trè. Shvati svu teìnu trenutka i surovost sud-

bine. Svi pogledi bili su uprti u starca. Bra}a se pogleda{e.– Ubijte mene, gospodine. Pustite mi decu.

257

– Bila bi to suvi{e mala cena – odgovori oficir, keze}ise, cini~no i zajedqivo.

– Spalite mi ku}u. Odnesite sve {to u zgradama i na ima-wu ima, samo mi wih oslobodite! – molio je starac.

– Odlu~uj se brè, koga voli{ da ubijemo, dok za obadva nebude bilo kasno – pretio je zlo~inac.

Ratko mi je mawe ìveo... Miroslava }e i onako ubiti...– Govori, dok nisam komandovao paqbu.Trgo{e ove re~i starca.– Ostavite mi Ratka! – te{ka srca izusti starac.– Tvojoj èqi }emo udovoqiti – re~e oficir, razvla~e}i

usne u {irok osmeh.– Mogu li da napi{em koju re~? – pitao je Miroslav.– Koga |avola ima{ da pi{e{, kad }e{ uskoro biti ubijen.– Da se oprostim od ène i deteta, koje tek uskoro treba da

do|e na svet.– Eto ti oca, pa wemu reci {ta ima{.– Tata...Otac se trè. Niz obraz linu{e suze. Sa ~ela poteko{e

krupne kapi znoja, pa me{aju}i se sa suzama slivahu se niz bra-du i lice.

– Pozdravi mi dete i reci mu ko mu je otac bio! – bile suzadwe re~i Miroslavqeve.

– Ho}u, sine. Jedva izusti otac, gu{e}i se u suzama.Tog kobnog decembarskog dana Miroslav je streqan. Mihaj-

lo i Ratko sa ostalim bili su sprovedeni u Gorwi Milanovac.Tu su im udarili jo{ po {ezdeset batina.

[Vladimir Nik{i}, Dani strave, str. 679]

*

U hronici sela Negri{ora autor Radoslav–Rade Jovan~e-vi} pi{e o teroru nad pripadnicima partizanskog pokreta napodru~ju op{tine Markovica (Draga~evo), po svedo~ewu Milora-da–Mila Mitrovi}a,koji je pro{ao kroz zatvore u Markovici,Gu~i, â~ku, Bawici i Norve{koj:

258

ÊTNI^KA HAJKA NA PARTIZANSKE BORCE

U Gu~u su nas sproveli Vaso [ibinac, Gojko Savkovi} iVladan Kova~evi}. Kad su nas doterali u Gu~u, Gojko i Vladan sumi naredili da se svla~im.Ostavili su me u ga}ama i nekom sta-rom xemperu. Umesto cokula dali su mi wihove kondure. Sve {toje bilo vredno, uzeli su mi. U zatvoru mi je neki Jevrejin dao ka-qa~e i pantalone sa{ivene od {atorskog krila. Tada su sa ovogterena bili pohvatani i strpani u zatvor Svetislav Nedovi} i@ika Kova~evi}.

U Gu~i su nas mu~ili i maltretirali, da se i danas ~udimkako smo sve to preìveli. Tih decembarskih dana na Svetisla-va Nedovi}a su izru~ili pun ~abar hladne vode, pa ga takvog za-tvorili da se smrzava. Mene su tukli ~eki}em. Nakon strahovi-tog mu~ewa i gladovawa nas nekoliko su povezali i sproveli pe-{ke u â~ak, a odatle su nas oterali u Bawi~ki logor. Ne{tokasnije, mene i @ika su transportovali u severnu Nema~ku, pau zloglasni logor Korge. @iku su u ovom logoru umorili, a jasam uspeo da pobegnem u [vedsku.

Utvr|eno je da su ~etnici po~etkom decembra, pored Milo-rada Miatrovi}a, pohvatali i dràli u zatvoru u Markovicijo{ slede}e Negri{orce: Du{ana Ili}a, Miletu Stani}a, Mi-lojka Milosavqevi}a Lanta, Nenada Ruì}a i Slavomira Duwi-}a...

Mladi}a Milo{a [}epanovi}a, de~aka bez oru`ja, uhva-tili su u Negri{orima i sproveli u zatvor u Markovici. Sutra-dan ga je izveo Sreten Kova~evi} pred op{tinsku zgradu, zariomu kamu u grudi, pa ga posle toga preklao. Seqaci su ga sahrani-li nedaleko od naseqa.

Mito ]ebi}, ~etnik iz Dqina, ubio je mladu partizankuRosu Aleksi} iz â~ka. Iza Markovice su ubili Dragutina Kr-sti}a, kova~a sa Umke.

U ~etni~kom zatovru se tih decembarskih dana na{ao i Sa-va Savi}evi}, partizan iz @arkova kod Beograda, koji je poku-{ao da se preko ovog terena prebaci u Sanxak. O wemu su pri~a-li da je student. Preuzeli su ga ~etnici iz grupe Milutina Jan-kovi}a i poveli u Lu~ane. Ubili su ga u Potajniku, u centru Ne-gri{ora, na putu kojim je pre nekoliko dana protutwala nema~-ka ofanziva. Jankovi} je li~no pucao iz pu{komitraqeza u za-robqenog dvadesetogodi{weg mladi}a. Wegovo izbu{eno telokur{umima, kao grudna meta na streli{tu, ostalo je preve{eno

259

preko obale dole ka potoku: Velika ùta kosa se rasula nizstranu.

[Radisav Rade Jovan~evi}, Negri{ori, str. 252–252.]

*

Radisav Nedovi} o hap{ewu i mu~ewu partizana na pod-ru~ju sela u op{tini Markovica, pi{e:

Posle prodora Nemaca na slobodnu teritoriju, wihoveoruàne snage, u savezni{tvu sa ~etnicima, nedi}evcima, qoti-}evcima i drugim agentima i saradnicima, organizovale su hva-tawe, hap{ewe i ubijawe pripadnika partizanskog porketa.

Osim u â~ku i Gu~i, i u svim op{tinskim centrimaformirani su zatvori. Takav zatvor, po naredbi ~etni~ke koman-de, obrazovan je i u Markovici prvih dana decembra. Za nekoli-ko dana u ovom zatvoru su se na{li borci partizanskog odreda,odbornici NOO-a, i drugi koji su pomagali partizanski pokretiz Du~alovi}a, Rtara, Markovice i Negri{ora, ali i neki bor-ci koje su ~etnici uhvatili na ovom podru~ju. Ovde su zatvore-ni: Vitomir Vulovi}, Milorad Mile Mitrovi}, Stanoje CanePanteli}, Du{an Ili}, Ratko [ibinac, Timotije Radoji~i},Mileta Stani}, @ivorad Kova~evi}, Svetislav Nedovi}, Desi-mir Radoji~i}, Milorad Panteli}, Radisav Kova~evi}, MilojkoMilosavqevi} Lanto, Nenad Ruì}, Borivoje Panteli}, MiqkoTomovi}, Vidoje Tomovi}, Svetomir Tomovi}, Vojimirka Jova-{evi}, Josip Joso Jova{evi}, Slavko \unisijevi}, Miloje Pan-teli} i Jela Petrovi}, ali i Satanislava Cala Terzi} i ZoraSaraga iz â~ka, Spasoje Vuk~evi} iz Crne Gore, Trifun Ma}i}iz Paprati{ta i jo{ neki pripadnici partizanskog pokreta.

êtnici su zatvorenicima pokupili li~ne stvari: satove,prstewe, nov~anike, novac, delove ode}e i obu}e... Najve}i brojpohap{enih je u zatvoru leào poluodeven i gotovo bos, samo u~arapama. Na wihove proteste pojedini ~etnici su im govorilida wima to ne}e biti potrebno, stavqaju}i im do znawa da }euskoro biti ubijeni. Saslu{avawa i malteretirawa bila su sva-kodnevna. Svetislava Nedovi}a su optuìli {to je, kao potpred-sednik Sreskog NOO-a, izdao re{ewe da se manastiru Trojiceuzme ne{to hrane i stoke za potrebe partizana. Wega su ~etniciustupili Milutinu Jankovi}u, koji se tih dana na{ao u Marko-

260

vici. Ovaj ga je, uz pomo} nekih svojih ~etnika i Dobrosava Ko-va~evi}a, ~etnika iz Du~alovi}a, saslu{ao i batinao. Dok suNedovi}a tukli i maltertirali, Dragutin Proti} se zajedqivosmejao i dobacivao uvredqive i pogredne re~i na ra~un partiza-na i wihovih saradnika. U grubostima i mu~ewu partizana na-ro~ito su se isticali: Dragutin Proti}, Dobrosav Kova~evi},Sredoje Kova~evi}, Sreten Kova~evi}, Kosta Divqakovi}, Miq-ko Jova{evi}... A Avram Petrovi} iz Rtara, koji je vr{io du-`nost predsednika op{tine, ~esto je pose}ivao zatvorenike. Onje uvek omalovaàvao partizanski pokret i pojedine borce. Jed-nom prilikom rekao je Slavku \unisijevi}u, sa kojim je bio uzavadi:

– Ti meni ubi }urku! Za moju }urku, oti}i }e ti glava.Svi pohap{eni u Markovici zadràni su u zatvoru oko de-

setak dana. Tada su neki sprovedeni u Gu~u, a drugi pu{teni ku-}ama, uz obavezu da se svakog dana javqaju ~etni~koj komandi uMarkovici. U Gu~u su sprovedeni: Milorad Mile Mitrovi},Stanoje Cane Panteli}, Svetislav Nedovi}, Du{an Ili}, @ivo-rad Kova~evi}, Slavko \unisijevi}, Timotije Radoji~i}, Vito-mir Vulovi} i Spasoje Vuk~evi}, Slavko \unisijevi} i SpasojeVuk~evi} su nakon nekoliko dana iz Gu~e sprovedeni u â~ak,gde su streqani kod VTZ. U logor na Bawicu sprovedeni su: Mi-trovi}, Panteli}, Kova~evi} i Vulovi}. Iz Bawi~kog logora in-ternirani su u Norve{ku Mile Mitrovi} i @ivorad Kova~e-vi}. Tamo je @ivorad Kova~evi} stradao po~etkom 1943. godine.Svetislav Nedovi} se iz Gu~e spasao uz pomo} ~etni~kog kapeta-na Milojka Obreni}a, sa kojim se poznavao iz vremena Prvogsvetskog rata.

êtnici se nisu zadovoqavali samo sa hap{ewem, maltre-tirawem i batinawem pristalica partizanskog pokreta. Mnogisu i ruke okrvavili. Prvih dana decembra ~etnik Mito \ebi}iz Dqina ubio je u Du~alovi}ima Rosu Aleksi} iz â~ka. „Voj-voda“ Milutin Jankovi}, preuzeo je od ~etnika u Markovici Sa-vi}a Savi}evi}a, partizana iz @arkova kod Beograda, koga su~etnici uhvatili. Wega je Jankovi} odveo sa sobom i ubio u Po-tajniku. U Rosoqama izme|u Rtara i Markovice ~etnici su ubi-li Dragutina Krsti}a, kova~a iz Umke. Za wegovu smrt je poslerata odgovarao zemqoradnik Bogosav Mirkovi} iz Rtara. U Lu-~anima su ~etnici iz Markovice, 21. januara 1942. godine ubiliMilomira Milosavqevi}a iz Du~alovi}a, komandira i komesa-ra ~ete u Draga~evskom bataqonu. Wega je ubio Miqko Jova{e-

261

vi} iz Markovice, uz sau~e{}e svog zemqaka Avrama Obrenovi-}a. Sreten Kova~evi}, ~etnik iz Du~alovi}a, zaklao je u Marko-vici januara 1942. godine Milo{a [}epanovi}a, {esnaestogo-di{weg de~aka iz Lumbarde...

[Radisav S. Nedovi}, Rtari, str. 97–98]

*

ÊTNICI UHVATILI RATKA MITROVI]A I PREDALINEMCIMA

Istori~ar dr Mladen Stefanovi} pi{e:

U selu Jeèvici, na mestu zvanom „Dolovi“, ~etnici Bo-ìdara ]osovi}a–Javorca, uz pomo} ~etnika me{tana, uhvatiliRatka Mitrovi}a, politi~kog komesara â~anskog partizanskogodreda. Grupa koja ga je uhvatila, nije ga prepoznala, ali u tommomentu su stigli: Nastas Spasojevi}, komandir ~etni~ke ~eteiz Gora~i}a, Aleksa [vabi} iz Rajca i bra}a Stevan i NikolaVu~i}evi} iz Jeèvice, koji su prepoznali Ratka, i tako je biouhva}en. Vezali su ga, sproveli u Zabla}e i zatvorili u kafanuJani}ija Popovi}a, gde se ve} nalazilo oko 130 pripadnika na-rodnooslobodila~kog pokreta. Sutradan ga je ~etni~ki vojvodaRadomir Mari} predao Nemcima, koji su ga zajedno sa doma}imizdajnicima obesili u â~ku 11. decembra 1941. godine.

A evo {ta je o hvatawu Ratka Mitrovi}a, zapisao u svojojbele`nici Milutin Stoji}: „Milun Sretenovi} sa svojom pa-trolom uhvatio je Ratka Mitrovi}a kod Uro{a Popovi}a ku}e uJeèvici. Sat mu je uzeo Aleksa [vabi}, ~izme Stojadin Vu~i-}evi}, revolver i novac Milun Sretenovi}, a tukao ga Aleksa Bo-rovi}.“

êtni~ki komandant mesta u Jeèvici je Radojica Stra-wan~evi} iz Bawice. êtni~ki zlo~inci, bra}a Reqa i MarkoRadosavqevi} iz Jeèvice, pored ostalih partizana, ubili su12. decembra 1941. godine, ~ak i svoga brata Miliju, koji je biona strani partizana. On im je bio brat po ocu i nije imao dece.Zbog bolesti Nemci su ga odmah pustili iz zarobqeni{tva i onje do{ao ku}i. Ubili su ga i zbog toga kako bi se dograbili we-gove imovine.

262

*

U Vojnoteni~kom zavodu â~ak formiran je 8. decembra1941. godine nema~ko-qoti}evsko-~etni~ki preki sud na ~elu saistaknutim qoti}evcem sve{tenikom Dragutinom Buli}em. Uisto vreme formirana su i tri odeqewa: „A“ odeqewe – u kome suse nalazili zatvorenici koji jo{ nisu bili isle|eni; „B“ ode-qewe – u kome su bili zatvorenici osu|eni na batine i u logore;i „C“ odeqewe – u kome su zatvorenici bili osu|eni na smrt.Preki sud je zasedao gotovo svakodnvno, u toku decembra 1941. ijanuara 1942. godine, a zatim je preme{ten u Kraqevo. Za vremesvog zasedawa u â~ku, osudio je na smrt oko 600 pripadnikapartizanskog pokreta, kao i jedan broj u logore i na batine.

U toku decembra 1941. godine po presudi prekog suda u â~-ku streqana su 22 partizanska borca i saradnika.

Iz Bawice borci Prve trnavske ~ete: Dragi{a Albi}, Ku-zman Radovanovi}, Vilotije Radovanovi}, Dragomir Raji}, Qu-bisav Simovi} i Miodrag Preli}, saradnik partizana.

Iz Jeèvice borci Druge lipni~ke ~ete: Milan Bogi}e-vi}, Miladin Bo{kovi}, Uro{ Veselinovi}, Mla|en Petrovi}i Bogoqub Krsti}, partizanski odbornik iz 1941. godine.

Iz Rajca borci Druge lipni~ke ~ete: Mi}a Marta} i Do-brivoje Luki} (potomak Avrama Luki}a, ~lana Kara|or|evogPraviteqstvuju{~eg sovjeta), kao i Milivoje Vlastelica.

Iz Lipnice borci Druge lipni~ke ~ete: Simeun Vujovi},Stanimr Joksi}, Sibin Slavkovi}, Radojica ]endi} (jedno vre-me je bio u êtvrtoj lipni~koj ~eti), a kao partiznski odborni-ci Bogdan Vlastelica i Branislav Joksi}, kao i simpatizeriMilivoje–Miko Vlastelica i Dragi} Deli}.

Posebno je bio teàk prizor osu|enih na smrt oca Brani-slava Joksi}a i sina Stanimira, koje su neprijateqi vezali ì-com jednog za drugog, a to je sve gledao iz odeqewa „B“ drugi Bra-nisavqev sin Jovi{a, koji je oteran u Bawi~ki logor, a zatim ulogor u Norve{ku, odakle se nije ìv vratio ku}i.

Tih prvih decembarskih dana streqawa kod Vojnotehni~-kog zavoda u â~ku se}a se Milan Veselinovi}, koji se u to vre-me nalazio zatvoren u Zavodu: „Jedno jutro u zoru, Nemac je po-zvao nas ~etvoricu zatvorenih partizana. Dali su nam a{ove,krampove i lopate i doterali nas na mesto iza Zavoda gde je biovrbak pun vode. Naredili su nam da kopamo raku. Skoro smo bi-li gotovi, kad od Zavoda vidimo da teraju ~etvoricu vezanih

263

partizana po dva: Radojicu ]endi}a iz Lipnice i Mla|ena Pe-trovi}a iz Jeèvice, a druga dvojica su mi bili nepoznati. Qo-ti}evci su nam naredili da iza|emo iz rake.

Ove vezane su priveli. Ova dvojica su me dobro poznavali,gledali su me i kao da su hteli ne{to da mi kaù, ali nisu mo-gli. Komanda je pala, ga|ali su ih s le|a u pravcu srca i tako supadali u raku. To je za mene bio najstravi~niji prizor u ìvotu.

Sa svirepim i groznim mu~ewima pripadnika narodnoo-slobodila~kog pokreta najvi{e se isticao Milan Vukosavqe-vi}–Vaqevac, koji, pored drugih, isekao sekiricom i MilanaJovanovi}a, ~lana KPJ iz Bawice.

Nemci, nedi}evci i ~etnici Draè Mihailovi}a, 19. de-cembra 1941. godine, izvr{ili su blokadu sela Jeèvice, Bawi-ce, Lipnice i Rajca, pohvatali veliki broj pripadnika parti-zanskog pokreta i oterali u Vojnotehni~ki zavod u â~ku, gdeim je sudio preki sud...

Sreda, 31. decembar. Pri~a kako je dobra hrana kod straèu Jeèvici. Radojica Strawan~evi}, Milun Sretenovi} i Bran-ko Popovi} prineli lonac sa kajmakom oduzetim od partizana isa poga~om jedu. Svaki dan oduzimaju ovce, goveda od partizanaza hranu. Op{ta pqa~ka. [to Nemci ne stignu da uzmu, toopqa~kaju ~etnici. Milojko Sretenovi} nare|uje Milivoju Fi-lipovi}u da dotera ovcu da on ne bi i{ao. Rade Drobwak zaklaojune Milije Marinkovi}a i sav se zamastio.

[Dr Mladen Stefanovi}, Hronika Jeèvice, Bawice, Lipnice i Rajca, str.220–221 i 236]

*O hap{ewima, mu~ewima i progonima pripadnika parti-

zanskog porketa u Atenici i Kulinovcima svedo~e Vuk Petro-nijevi} i Dimitrije Jawi} u kwizi „Nepokoreni“:

Dolaskom Nemaca i zauzimawem slobodne teritorije, uAtenici i Kulinovcima se pojavquju brojni ~etnici. U mawimili ve}im grupama presre}u partizane, neke ubijaju, a ve}inu ugrupama predaju Nemcima. Istina, samo dan-dva po dolasku ~et-nika u selo, nije bilo progona. To pothrawuje iluziju da }e Nem-ci dràti gradove, a partizani sela. Takva iluzija, me|utim,gubi se postepenim nestajawem partizanskih jedinica sa ovogterena, a potvr|eno je pravo stawe i odnos okrutnog okupatorave} 4. decembra 1941. godine. Toga dana Nemci, u vi{e akcija inavrata, izvr{ili su masovno streqawe partizana, uz punu po-

264

dr{ku i pomo} doma}ih izdajnika. Nekoliko proverenih izjavagra|ana i boraca, koje, sa neznatnim odstupawima, pokazuju na-~in izvr{ewa ovog gnusnog zlo~ina:

„Nemci su iz zgrade Vojnotehni~kog zavoda u â~ku, ne{tooko 10 ~asova, poterali grupu od oko 30 qudi, me|u wima i tri-~etiri ène. Vezane doterali su u wivu, vlasni{tvo MijalkaMi{ovi}a, gde je improvizovano streli{te. Ustvari, to su Nem-ci u toku leta iskopali, radi obuke svojih vojnika u ga|awu. Naivici ovih rupa streqali su dovedene partizane. Neki od stre-qanih padali su u rupe, a neki van. Streqawe je vr{eno iz mi-traqeza. Posle izvr{enog streqawa, jedan nema~ki oficir pu-cao je u svakog onog ko je jo{ pokazivao znake ìvota. Potom susvi pobacani u rupe. Radi sigurnosti, sada je pucano iz ma{in-ki u tela partizana. Posle toga na ove le{eve nabacan je tawisloj zemqe i postavqen straàr da obezbe|uje to streli{te“.

Druga grupa doterana je jedan sat kasnije, oko 11 pre pod-ne. Brojala je 30 qudi, a sada je samo jedna èna. Postupak u sve-mu isti kao i sa prethodnom grupom.

Jo{ jedna, tre}a grupa, od 20 qudi dovedena je na streli-{te oko 13 ~asova istog dana. Na istom mestu i na isti na~in ioni su li{eni ìvota. Za ~etvrtu grupu, kao da nije bilo mestana ovom gubili{tu. Trideset novih partizanskih boraca, istogdana, streqano je kod ciglane Radomira Vasovi}a.

Straà, koju su Nemci postavili na ovom gubili{tu, po-vu~ena je tek posle 21 ~asa. Seqaci iz Kulinovaca dovr{ili suzakopavawe ovih le{eva, jer je preko wih naba~en veoma tanaksloj zemqe, pa su psi po~eli da razvla~e le{eve. Me|u streqa-nim su i Slavomir Radowi}, radnik, ~lan Partije, Du{anPetrovi}, zvani Livac. Oba su ìveli u Kulinovcima. Istogdana streqani su i Borisav Jovanovi} iz Gu~e, zatim SretenKarli~i} iz â~ka i drugi.

Me|u streqanim iz Atenice i Kulinovaca su partizanskiborci, koje su ~etnici, 3. decembra uhvatili u Grabu, kod Peri-{i}a kafane. Sve su to borci iz â~ka i okoline, a borili su seu sastavu Uì~kog partizanskog odreda. Posle povla~ewa Uì~-kog odreda, ovi borci su upu}eni u â~ak, pa su ih ~etnici u Gu-~i, i daqe usput, zarobili i predali Nemcima. Bili su uhva}e-ni i Bojo Lazovi} i Krstomir ûbri} iz Kulinovaca i MilanSimeunovi} iz Atenice. Boja Lazovi}a pustio je Velibor ]ir-kovi}, ~etnik, dok su se Simeunovi} i ûbri} izvukli na taj na-~in {to su izjavili da se vra}aju iz vaqalice, gde su odneli su-

265

kono na vaqawe. Pokazali su i drveni rabo{, koji su usput na-pravili. Tako su izbegli zarobqavawe, a time, najverovatnije istreqawe.

U dowem delu Atenice, u fabrici koà, sme{ten je qoti-}evski dobrovoqa~ki odred, koji, tako|e, zapo~iwe svoju akcijuuporedo sa akcijama nema~kih jedinica. êtvrtog decembra ovajedinica upu}uje jedan broj qudi sa trobojnicom na ~elu, u akci-ju prikupqawa oru`ja u ova dva sela. Tim odredom komandujeMarisav Petrovi} iz Kragujevca. Jedinica blokira deo sela isakupi sve sposobne mu{karce, koji nemaju ~etni~ke legitima-cije. U dowem delu Atenice sabirno mesto je kod vodenice Ra{eGavrovi}a, a u gorwem delu sela kod nove osnovne {kole. Od sva-kog privedenog bezuslovno se traì predaja pu{ke. Qudi nema-ju pu{aka, pa nastaje strahovita tu~a. Preko blokova kamena, akod {kole preko snopova kukuruzne {a{e, prevaqivani su qu-di i tu~eni sve dotle, dok ne obe}aju da }e predati pu{ku. Sa po-sebnim zadovoqstvom batinao je partizanske borce qoti}evacBabi}, veoma razvijen i snaàn ~ovek. Pod batinama qudi izja-vquju da }e predati pu{ku, bez obzira {to je nemaju. Dozvoqava-no im je da odu do ku}e, pa su pojedinici, da bi obezbedili pu-{ku, nudili kravu, vola i drugo, a bilo je slu~ajeva, kao VidojeStevan~evi}, koji je ponudio plug zemqe i kravu onome ko mu dapu{ku. Milenko Li{an~i} dao je doma}em ~etniku RadomiruPeri{i}u sviwu, ~izme, pantalone i bogat ru~ak za nekoliko~etnika, da posvedo~e kod qoti}evaca da su mu oni oduzeli pu-{ku. Vojin Vojinovi}, imu}ni seqak, na prevaru oteo pu{ku~etniku Obrenu Glavowi}u. Tu pu{ku predao je da bi otkupiobez batina svoga sina Uro{a. Pri tome, na adresu Obrena Glavo-wi}a, glasno i pred svima rekao je: „Zbog takvih je moj Uro{ mo-rao da ide u partizane“.

Te{ko je nabrojati sve postupke i sva mu~ewa primewenaovom prilikom nad partizanskim borcima. Navodimo samo ime-na onih, mada ne u celini, koji su tu~eni: Milenko i Milan Si-meunovi}, Vlastimir Mangovi}, Dragoqub Nedeqkovi}, MikaJankovi}, Despot Paunovi}, Radomir Paunovi}, Ivanko [ola-ji}, Dragoslav i Bojo Ne{ovi}, Du{an i Rajko Barali}, MilanMarkovi}, Pribislav Petronijevi}, Borivoje Ikodinovi}, Bla-ìmir Jovi~i}, Matija, Budimir, Milenko i Stanimir Li{an-~i}, Gvozden Tripkovi}, Milan i Milenko Jawi} i drugi.

Istovetan postupak sa prikupqenim gra|anima ponovqenje i u Kulinovcima, s tim {to je zborno mesto i sabirali{te kodMi{ovi}a ku}e. Tu~en je ve}i broj lica, kao i u Atenici.

266

Svi oni koji su imali oru`je da predaju, upu}eni su, podstraòm u koloni u selo Trnavu, da tamo predaju oru`je. Oni ko-ji nisu imali oru`je, pozivaju se na ~etnike kao svedoke da ni-su bili pod oru`jem. Na taj na~in, izvestan broj partizana izbe-gao je mu~ewe i tu~u...

U Atenici i Kulinovcima, a i u drugim selima, shva}enaje sva teìna situacije. Znalo se da ne}e mnogo vremena pro}i dopo~etka hajke na partizanske borce. Pored Nemaca i qoti}eva-ca, o~igledno je, pojavi}e se kao goniteqi i doma}i ~etnici.Oni su, gotovo istovremeno do{li. êta Mi}a Ruì~i}a, iz Tr-nave, ~etnici Milutina Jankovi}a i [tab „Slo`na bra}a“ (Ja-vorac, Smederevac, Mojsilovi}) spu{taju se u sela oko â~ka.Po~iwu masovna zlostavqawa i progoni. Poru~nik Miju{koRistovi} dolazi sa nare|ewem Draè Mihailovi}a, od kraja no-vembra, da u trnavskom srezu uni{ti komuniste. Sa Ristovi}emje Milun Petrovi} – Botur, komandant ~etnika u draga~evskomsrezu. Veoma je te{ko saznati kakve su se i ~ije snage sjatile napodru~je oko â~ka, pa i u ova dva sela. S jedne strane haraju ipqa~kaju ~etnici Boè ]osovi}a – Javorskog i Milutina Jan-kovi}a, zatim Zvonimira Vu~kovi}a; s druge strane dolaze kolo-ne ~etnika sa Venca, koji su ve} poru~ili da }e vaditi grkqan imu~iti partizane, kao {to su u~inili sa Batom Jankovi}em idrugim `rtvama na Vencu. Pre saznawa za dolazak vojvode Moj-silovi}a u ovaj kraj, stigla je vest da je ovaj „hrabri“ vojvoda naputu u Trnavi, pucaju}i iz pi{toqa, ubio dva istaknuta parti-zanska borca – Obrena @ivkovi}a iz Trnave i Bogdana Suboti}aiz Atenice. Na svaki pucaw i rafal narod o~ekuje samo da saznako je nova `rtva. Ina~e, u ovom ko{maru, te{ko je razaznati koje i sa kakvim izdajni~kim snagama stigao u ovaj kraj. U Trnavije formiran poseban {tab. „Slo`na bra}a“ sa Mojsilovi}em,Smederevcem i Javorcem na ~elu. Radomir – Ra{a [ipeti} po-stao je komandant sreza trnavskog. U wegovoj pratwi su stariznanci i garda: \ur|e Stani}, Radoje Rafailovi}, GvozdenIli}, Stanko Ruì~i}, Velibor ]irjakovi}, Branko Mi{ovi},svi iz Atenice i Kulinovaca, kao i jo{ neki.

Me|u ~etnicima dosta je surevwivosti prilikom pqa~ka-wa. Tako kada su ~etnici Boè Javorca pretresli ku}u SretenaParipovi}a i kupili sve {to im se svidelo, nai{ao je i o{troreagovao ~etnik Draè Mihailovi}a Bogosav Tripkovi} pitaju-}i ih da li znaju {ta ~ine. Pokazao im je ~ak legitimaciju or-ganizacije Draè Mihailovi}a. Na to mu jedan od Javor~evih

267

~etnika re~e da se odmah gubi, ili }e ga vezati. Tripkovi} se,nakon toga, udaqi i ode svojoj ku}i, tu u susedstvu.

Praksa je ovih ~etnika, i ne samo wih, da u pretrese ku}ai pqa~ku idu u grupama, ali idu i u mawim jedinicama, trojka-ma. Uzimaju}i i odnose sa sobom sve na {to nai|u, pa ~ak i de~-je pelene. U slu~aju da nai|u na vredniji plen, osloba|aju seprethodno uzetih stvari. Na udaru je najredovnije devoja~kasprema i druge vredne stvari. Otuda je, iz tog perioda, ostala uz-re~ica ako neko preti: „Do}i }e i tebi Boò Javorac“.

U ku}i bra}e Jelu{i}a iz Atenioce, organizovana je, 4. de-cembra, bogata ve~era za sve ~etnike – povratnike sa Venca. Nave~eri je i izvestan broj ateni~kih ~etnika, koji nisu bili naVencu. Radomir – Ra{a [ipeti} je na ~elu sofre i daje ton ce-loj gozbi. Hvali{e se na veliko dosada{wim rezultatima na mu-~ewu, progonu i uni{tavawu partizanskih boraca, ali se ko-mentari{e i o predstoje}im merama u tom pravcu.

Nije mogu}e sve navesti {ta je preduzeto u ciqu uni{te-wa i progona partizanskih boraca i wihovih porodica, simpa-tizera pokreta i brojnih po{tenih gra|ana.

Doma}i ~etnici, koji su svrstani u takozvanu Ateni~ko-~a~ansku petu ~etu Mojsilovi}evog odreda, smestili su se u ku-}i Velimira Sredojevi}a u Atenici. U podrumu ove ku}e organi-zovan je zatvor za partizane i wihove porodice. êtom komandu-je Todor – To{a Radivojevi}, a zamenik mu je Sreten Markovi},radnik iz Atenice.

Grupa Pe}an~evih ~etnika, pod komandom @ivojina Vu~-kovi}a iz Zabla}a, kao i druga grupa ~etnika Draè Mihailovi-}a, pod komandom Miju{ka Ristovi}a, aktivnog oficira biv{eJugoslovenske vojske, sme{tene su u ku}i i drugim zgradama Sta-nimira Gavrilovi}a. Oni koriste i objekte nekih susednih do-ma}instava.

êtni~ki komandant trnavskog sreza Radomir – Ra{a [i-peti} obave{tava gra|anstvo da niko nema pravo da vr{i isle-|ivawa i saslu{awa partizanskih boraca, ve} to pravo pripadawemu. Me|utim, stvarnost ubrzo demantuje ovu izjavu ~etni~kogkomandanta [ipeti}a. Svi hapse, svi saslu{avaju, svi ka`wa-vaju. Tako neke borce i simpatizere, odvode u Trnavu kod „Slo-`ne bra}e“, druge odvode u Jeèvicu kod komandanta sreza, a ne-ke i ostalim komandama. Uop{te se ne zna ko hapsi, ko ka`wa-va, a ko pu{ta ili osu|uje. Jedno je samo izvesno i sasvim sigur-no: bez obzira koji ~etnici hapse i isle|uju, veoma dobro su oba-

268

ve{teni ko se „ogre{io o veru, boga, kraqa i otaxbinu“. Pod uda-rom te{kog terora dolaze i simpatizeri, wihove porodice, pa~ak i ona lica koja su primala neku solcijalnu ili drugu pomo}od partizana, odnosno Narodnooslobodila~kog odbora...

Ne zna se koje je ~ija i kakva grupacija. Idu po selu, pre-tresaju, pqa~kaju, maltretiraju i ubijaju. Me|u sobom se optu-ùju, kako je, tobo`, doti~na grupa blaga prema partizanima, paoni idu da to isprave. Novi pretresi, nove i pqa~ke. I tako izdana u dan. Pored ~etnika Boè Javorca, obi~no je u grupi i poneki doma}i ~etnik. Tako grupa ovih ~etnika, a sa wima i Gvo-zden Ili}, pretresa ku}u Mili}a Jevtovi}a, slobodoumnog ~ove-ka, ratnika iz Prvog svetskog rata, oca petoro dece i svi su nastrani partizana. U ovoj ku}i, izme|u ostalog, uzimaju trubu fa-bri~kog sukna, govore}i da partizani ne treba da se obuku. Kadih stari ratnik upita ko su oni i za koga se bore, reko{e mu dasu ~etnici i da se bore za kraqa. On im re~e da su zaista {tet-nici. Podsetio ih je da se on borio za kraqa, ali kraq je bio swima i borio se protiv neprijateqa. A gde je wihov kraq?...Ozloje|eni, a posramqeni ~etnici, nasrnu na Mili}a Jevtovi-}a. Udarcima kundakom i pu{~anim cevima slome mu {est reba-ra i gurnu ga sa stepenica visokih ~etiri metra. Od ovih povre-da stari ratnik umro je nakon mesec dana.

Imovina partizanskih porodica nema nikakvu za{titu isigurnost. Pod vidom da uzimaju za potrebe {tabova, mnogi ~et-nici uzimaju seno, namirnice i druge strvari za svoje potrebe.Oduzima se i stoka, vozila, oprema i sli~no, navode}i kako sukomunisti „protiv li~ne svojine“. Za ra~un ~etni~kog {taba uTrnavi, tako su ~etnici oduzeli seno Milenku Jawi}u, saop-{tavaju}i mu da se ne pojavquje na livadi. Kada je Milenko Ja-wi} oti{ao u {tab da se poàli na oduzimawe sena, Radoje Ra-failovi} i Vukoman Azawac ga istuku, potvr|uju}i time da i{tab ima istovetno gledi{te kao i oni {to su seno uzeli.

I nema~ka vojna sila pqa~ka za svoje potrebe. Skoro sva-kog dana wihove snage po selima oduzimaju stoku, sto~nnu i qud-sku hranu i drugo. U jednoj sa~uvanom dokumentu, izdatom 5. de-cembra 1941. godine \uru \irkovi}u, navodi se da je seno uzetoza „potrebe jedinice 42005 i ne sme se oduzeti od druge jedini-ce“. Sledi potpis i pe~at. Za vlasnike sena bilo je ne~eg pozi-tivnog, jer je po{te|en ~etni~kih maltretirawa i pqa~ke, bezobzira {to je i sam bio opredeqen za ~etnike. Na sli~an na~in]irkovi} je za{titio zob, slamu i jo{ neke proizvode.

269

U op{tem divqawu i bezvla{}u ~etni~kih jedinica i po-jedinaca, te{ko je zapaziti po{tenog ~oveka. Kod stanovni{tvase iz osnova izmenilo gledawe naroda na ~etni~ku organizaci-ju. Pojedinci se u ovoj sredini uzdiù i veli~aju brojem zakla-nih partizana, zatim odlaskom na grobove partizanskih boracai sasipawem rafala u wihove grobove. Komandir ~etni~ke ~etei pratilac ~etni~kog komandanta sreza trnavskog \ur|e Stani}odlazi na grob istaknutog partizanskog borca Radenka Raja Ja-wi}a, i, uz so~ne psovke, ispaquje rafal iz pu{komitraqeza uwegov grob.

Ni oprobani metodi beogradske policije, koje u saslu{a-wu i isle|ivawu partizana primewuje Radomir – Ra{a [ipe-ti} i drugi po uzoru na wega, ne daju o~ekivane rezultate. Takou ku}i Velimira Sredojevi}a, gde je sme{ten {tab ~ete, nepre-kidno se vr{i saslu{awe uhap{enih partizana. Mile i Stra-jin Ili} i Miqko Kosti}, privode}i Qubicu Tripkovi}, Da-rinku Li{an~i} i druge ène, zahtevaju od wih da odaju i pro-kaù partijsku organizaciju, kao i partijske aktiviste. Navo-de pri tome da „oni sve znaju, samo ho}e da provere wihovuspremnost na saradwu“. Kada dobiju odgovor da ni{ta o tome neznaju, komandant, koji li~no isle|uje, pada u vatru i dr{kom odpi{toqa udara uhap{ene, obaraju}i ih na pod. Iza toga im nare-|uje da, u roku od 24 ~asa, predaju sve ono {to su plele za parti-zane. Posle toga ih telohraniteqi – pratioci, komandanta pre-tuku i skoro u besvesnom stawu, vra}aju u zatvor. êtni~ki stra-àr pred islednikovim vratima, Miodrag Ili} i drugi, {apa-tom ~estitaju partizanima na dobrom dràwu, posebno QubiciTripkovi}. Ona ih upita: „Na batinama ~estitke?“Oni odgovoreda ~estitaju na dobrom dràwu.

Ina~e, ~etni~ki straàri, naj~e{}e ismevaju i izrugujuse partizanima, koji su saslu{avani i tu~eni. Pored veoma ~e-stog ribawa prostorija, ~i{}ewa i drugih poslova, partizanisu primoravani da seku drva, kao i da rade druge poslove u doma-}instvima ~etnika, oko stoke i druge. Pevali su im i pogrdnestihove: „Oj Staqine, mili druè, tvoja vojska drva struè“,„Pala slana, nesta partizana“. Tako Tihomir Gli{i}, ~etnik,kaè svojoj èni: „Cale, sad }e do}i de~ki da nasruù drva, o~i-ste {talu i sve {to treba. Zapovedaj“. Sli~no pona{awe bilo jei kod bogatih seqaka bra}e Jelu{i}, a i kod drugih koji su ko-ristili partizane kao sluge. Bilo je me|u wima i onih koji sukao sluge i ranije provodili dane kod ateni~kih gazda. U ovim

270

uslovima, nastavqaju to isto da ~ine, pona{aju}i se kao gazde, apartizani su im sluge.

Za vreme dok je Darinka Li{an~i} bila zatvorena u ku}iVelimira Sredojevi}a i saslu{avana od strane ~etni~kog ko-mandanta sreza [ipeti}a, vi{e puta u toku 24 ~asa pretu~ena jedo te mere da su je volovskim kolima doterali ku}i. Kada je sti-gla ku}i, po nalogu [ipeti}a svi ~lanovi wene porodice ve} suzatvoreni. Suprug Budimir oteran je u Gorwu Trnavu, u Vujovi-}e; sin Matija oteran je u trnavsku {kolu u [tab „Slo`na bra-}a“, kod vojvode Mojsilovi}a, dok su }erke Slavka i Zorka otera-ne u ateni~ku osnovnu {kolu. Zauzimawem Mihaila Vujovi}a ijo{ nekih istaknutih ~etnika Matije je pu{ten, iako je bio osu-|en na smrt. U putu za Atenicu sretne ga Milo{ Lukovi}, ~et-nik iz Atenice, i ponovo hapsi, govore}i: „Ako te je vojvoda pu-stio, nisi kod mene odgovarao“. Oteran je u komandu Ateni~ke~etni~ke ~ete. Budimir, Slavka i Zorka pu{teni su nakon neko-liko dana.

U ranim jutarwim ~asovima 6. decembra 1941. godine, usredwem delu Atenice odjeknuli su rafali iz automatskogoru`ja. Qudi su se pitali koga to tako rano love. Uskoro se sa-znaje da je to Radenko Mandi}, komandant Gradske milicije uâ~ku, pobegao ispred jedinice ~etnika Ristovi}a i Vu~kovi}a.Uhvatili su ga u Suboti}ima, u Trnavi, i svezanog, samo u ~ara-pama, po o{trom jutarwem mrazu, doterali kod ~etni~kog {tabau Gavrovi}a ku}i, u Atenici. Ulaze}i u ku}u, vezanog Mandi}asu ostavili, pod straòm, napoqu. On zamoli straàra da mupripali cigaretu, {to ovaj poku{a da u~ini. Mandi} to iskori-sti i s obe, vezane ruke, udari straàra po licu i obori ga na ze-mqu. Onako bosonog i vezan Mandi} pobegne. Grujicu Suboti}a,koga su sa Mandi}em uhvatili, ~etnici pretuku i na wemu iska-le svoj bes, izbi{e mu pri tome sve zube.

U ovom periodu tren Kulinova~kog poqa „obra|uju“ razne~etni~ke grupacije, koje se ubrzo povla~e. Na terenu ostaje Spa-soje Dilpari} iz Viqu{e, sa grupom ~etnika. Jedan deo Kulino-va~kog poqa pqa~kaju i ~etnici iz Kowevi}a, pod komandom Ra-di{e êkovi}a, aktivnog oficira biv{e Jugoslovenske vojske.Situacija u ovom delu sela istovetna je sa onim u drugim zaseo-cima. Me|u prvima pretukli su Petra Preli}a i wegove uku}a-ne, zatim @ivojina Vasovi}a i druge. Qudi beè od svojih ku}ai sklawaju se po vrbacima i kupama kukuruzovine, mada je vremehladno.

271

Jedne no}i Miodrag Milinkovi}, ~etnik iz Kulinovaca,pokupi grupu pripadnika Narodnooslobodila~kog pokreta, re-kav{i da }e nai}i qoti}evci i da je boqe da ih on, bez optu`be,privede êkovi}u Me|u pohvatanim su Bogoqub Nedeqkovi},@ivojin Vasovi}, Dobrivoje \okovi}, Radenko Preli}, PetarPreli} i drugi. îm su dovedeni u êkovi}a {tab, isle|ivanisu i mu~eni. To je trajalo 11 dana. Tada su u ovaj ~etni~ki {tabdo{li Nemci traè}i komuniste i partizane. Zamenik koman-danta êkovi}a, Milivoje Radovanovi}-Kurla} iz Kowevi}apredaje Nemcima grupu partizana, koja broji oko 80 boraca. Saovim partizanima predati su i biv{i partizanski borci iz Ku-linova~kog poqa. Svi ovi partizanski borci, me|u kojima je ionih koji su bili u jedinicama, pu{teni su zahvaquju}i dobromdràwu. Istina, pu{tawe je usledilo nakon {to je svaki dobiopo 25 batina. Me|u pu{tenim Bogoqub Nedeqkovi}, Dobrivoje\okovi} i @ivojin Vasovi}, sa dobijenim objavama, su obaveznida se svakog dana javqaju Gradskom predstoji{tvu u â~ku.êtvorica od ovih iz Kulinova~kog poqa sprovedeni su u Vojno-tehni~ki zavod u â~ku, na preki sud...

Decembarski dani u Atenici i Kulinovcima, zaista su cr-ni dani za stanovnike ovih naseqa. Stalni pretresi, racije,hap{ewa... Skoro svakodnevno odjekuju rafali mitraqeza, od ~i-jih kur{uma na streli{tima ginu partizanski borci, simpati-zeri i pomaga~i pokreta. êtnici Boè Javorca lancima vezujuza direk Milomira Qubojevi}a i drè ceo dan, a izmi{qaju ka-kvim mukama i maltretirawima da podvrgnu one koji su bili uredovima partizana ili ih, na bilo koji na~in, pomagali. Tako,po nare|ewu ~etni~kog komandanta sreza trnavskog Radomi-ra–Ra{e [ipeti}a, ~etnici dovode devojke iz Atenice i Kuli-novaca u zgradu osnovne {kole. Na okupu su se na{le sve devojkekoje su pripadale pokretu, pose}ivale bolni~ki kurs, i{le napartizanske priredbe... Zatvorene su u zgradu {kole no}u 6. de-cembra. Sutradan, oko devet ~asova, stigao je komandant [ipe-ti} sa svojom pratwom. Nare|eno im je da peru pod u~ionica, ukojima su pre toga Nemci zatvarali kowe. I to ne krpom i vodom,ve} da liù jezikom!... Nekoliko puta vr{en je pregled i kon-stantovano je da nije dobro, pa je radwa ponavqana nekoliko pu-ta. Dok su devojke ~istile prostorije, komandant i wegovi pra-tioci govorili su im pogrdne re~i. Zatim je naredio da ga po-zdrave partizanskim pozdravom, {to devojke, boje}i se batina,nisu u~inile. Zahtevao je, zatim, partizanski pozdrav od Zorke

272

Li{an~i}, rekav{i daona to dobro zna, jer je u~ila decu po se-lu. Otresita i ponosna, ova omladinka ga pozdravi stisnutom pe-snicom. Dobila je za to obiqe {amara, ali su i ostale omladin-ke tu~ene {to to nisu u~inile kad je od wih zahtevano. U ovojgrupi bile su omladinke: Radojka Suboti}, Dobrinka Radosavqe-vi}, Zorka i Slavka Li{an~i}, Dobrila, Jelena i Lepa – sestreNenadi}, Desanka Guduri}, Olga i Milena [olaji}, Kosara [i-}evi} i mnoge druge. Radoje Rafailovi}, pratilac komandantaizdvojio je iz nekih razloga, Jelenu Guduri} i Nadu \oki}, ~i-me su po{te|ene maltretirawa. Ina~e, u maltretirawu devojakau~estvovali su Gvozden Ili}, Radoje Rafailovi}, Jordan Koji},Branko Mi{ovi}, Stanko Ruì~i} i Velibor ]irkovi}.

[Vuk Petronijevi} i Dimitrije Jawi}, Nepokoreni, str. 239–250]

VOJNOTEHNI^KI ZAVOD U Â^KU – GUBILI[TE ANTIFA[ISTA

Neosporno je da je ovo gubili{te bilo jedno od najve}ih uSrbiji 1941. godine. Tu je na najsvirepiji na~in usmr}eno oko600 iskqu~ivo antifa{isti~kih boraca, koji su u ovoj usta-ni~koj godini vodili borbu protiv okupatorskih jedinica. Wi-hovi xelati bili su Nemci, qoti}evci, nedi}evci, ~etnici idruge okupatorske agenture. Svi, zdruèni, imali su jediniciq – uni{titi {to ve}i broj ovih boraca, i to na na~in nakoji bi zastra{ili narod. Zdruèni u ovom poslu, hvatali su,robili i hapsili, privodili u logor ovog strati{ta. Zajedni~-ki im sudili, osu|ivali i nad wima vr{ili pogubqewe. Zajed-ni~ki su osnovali komisiju „uglednih gra|ana“, uglavnom su tobili sve antikomunisti, koja je utvr|ivala ko je komunista,partizan i ~iji simpatizer. Zatim i – me{oviti ratni sud –preki vojni sud, koji je donosio presude o tome koga treba stre-qati, koga poslati u logor, uz obavezno batinawe, koga pusti-ti ku}i.

U ovom gubili{tu su herojski i dostojanstveno borci od-lazili u smrt, prkose}i xelatima. Miladin Bo{kovi} iz Jeè-vice, zemqoradnik i ~lan KPJ, otac troje dece, borac Trnav-skog bataqona, {aqe opro{tajno pismo porodici, puno drama-tike. To isto ~ini Dragan Bojovi}, zemqoradnik, ~lan KPJ, ko-mandant mesta u Preqini. Pismo pred streqawe {aqe porodi-

273

ci i Du{an Savkovi}, zidar, rodom iz Pridvorice, ìveo u â~-ku. Pismo Bo{kovi}a i Bojovi}a, i pored toga {to su ovo drugopublikovali Davidovi} i Timotijevi}, objavqujemo, a pismoStankovi}evo nismo u prilici da objavimo po{to posedujemone~itqivu kopiju.

Mnogi borci pri izvo|ewu na streqawe prkosili su xela-tima pevaju}i borbene i revolucionarne pesme. O tome svedo~iu svojim zapisima kwièvnik Du{an Azawac, koji je preìveoove stravi~ne doga|aje.

KOMISIJA

Za vr{ewe selekcije i kvalifikaciju qudi na: komuni-ste, partizane pod oru`jem, simpatizere komunista i partizanai nacionalno ispravne gra|ane. Oni su razvrstani u logore:

A – komunistiB – partizani pod oru`jemC – simpatizeri

^lanovi komisije bili su:1. Matovi} Gli{o, trgovac iz â~ka.2. Matovi} Vojislav, trgovac iz â~ka.3. Kulenovi} Alija, {ef ureda u â~ku.4. Bojovi} Milija, kafexija iz â~ka.5. Jankovi} Milutin, kafexija iz â~ka.6. Stoki} Andrija, poslovo|a u Fabrici hartije,

~lan rukovodstva qoti}evog zbora.7. Milivojevi} Dragoqub, kafexija iz â~ka.8. Nikodijevi} Milan, èlezni~ar iz â~ka,

pripadnik qoti}evog Zbora,9. Vuji~i} Budimir, kafexija uz â~ka,

10. Ivanovi} Vlastimir Vlasta, ba{tovan iz â~ka.11. Ratkovi} Vojin, major BJUV iz â~ka, pripadnik

~etnika DM.12. Antonijevi} Milo{, predsednik op{tine iz â~ka.13. Blagojevi} Nikola, ba{tovan iz Atenice.14. Popovi} Mile, {tampar iz â~ka.15. Batini} Stevan, èlezni~ar iz â~ka,

pripadnik qoti}evog Zbora.16. Sefner Josip, preduzima~ iz â~ka,

prevodilac i tuma~.

274

275

Spisak streqanih u VTZ u â~ku

17. Vukobatovi} N. narednik SDK – Nedi}eve vojske.18. Radovi} Milisav, ko~ija{ iz Qubi}a, pripadnik

~etnika DM.19. Buli} Dragutin, sve{tenik iz â~ka, predsednik

Okru`nog odbora qoti}evog zbora.

[SUP â~ak – Delatnost neprijateqskih slugu u ~a~anskom ratnom okrugu,str. 65–66.]

^LANOVI

Me{ovitog ratnog prekog suda pod nazivom „KRISGSGE-RINT“ (u prevodu Preki ratni vojni sud).

Predsednik suda: potpunokvnik NAJNSHAUZE – koman-dant Ortskomandature.

^lanovi suda:1. Buli} Dragutin, sve{enik, predsednik Okru`nog odbo-

ra qoti}evog Zbora.2. Stoki} Andrija, poslovo|a u Fabrici hartije, ~lan ru-

kovodstva qoti}evog Zbora.3. Kulenovi} Alija, {ef ureda u â~ku.4. Mihailovi} Kosta, direktor Gimnazije u â~ku, pri-

padnik Zbora.5. Ratkovi} Vojin, major BJV u â~ku, ~etnik DM.6. Vuji~i} Budimir, kafexija iz â~ka, ~etnik DM.7. Bogi}evi} Pavle, potpukovnik, pripadnik Srpskog do-

brovoqa~kog korpusa.8. Filipovi} K., kapetan srpskog dobrovoqa~kog korpusa.9. Safner Josip, preduzima~, sudski prevodilac.Sud je zvani~no po~eo sa radom 7. decembra 1941. godine,

koji je doneo prve smrtne presude, koje su odmah usmeno saop{te-ne i odmah izvr{ene. Sud je delovao do polovine januara 1942.kada je preme{ten u Kraqevo.

[SUP â~ak – Delatnost neprijateqskih snaga u ~a~anskom ratnom okrugu,str. 64–65.]

Kwièvnik Du{an Azawac svedo~io je:Svanulo je. Pri{li smo re{etci. Drugovi iz logora „B“ i

„C“ proturali su kroz wu prste i rukovali se. Tek {to sam seprislonio uz ìcu, na wu se sa druge strane naslonio i \or|e.Gledali smo se nekoliko trenutaka bez re~i. Wegovo lice, ~iju

276

sam svaku crtu i boru èleo zauvek da upamtim, izraàvalo jekrajwu odlu~nost.

–Ako ostane{ ìv, pozdravi sve drugove – rekao mi je sko-ro zvani~nim tonom.

– Ho}u, \or|e!– I ne uzbu}uj se uzalud.– Oprosti, ne znam {ta mi je – odgovorio sam, a o~i su mi

bile opet pune suza.Stajali smo tako jo{ neko vreme, lupkali nervozno prsti-

ma po re{etci i nismo znali o ~emu da pri~amo. Posle su upalinedi}evci, primetiv{i da razgovaramo, i rastavili nas. Tu su i~etnici. Ugledav{i ih, drugovi su ponovo za{krgutali zubima,stezali pesnice u nemo}nom besu i do bola, grizli zubima svojeusne.

– Plati}e! Kad tad, to im ne gine! – umirivao je sam sebe je-dan meni nepoznat drug.

A onda je po~elo ono o ~emu sam do tada samo slu{ao. Hod-nici su se punili Nemcima, nedi}evcima i ~etnicima. Iz na-{eg logora su trojicu izvukli i odveli nekud. Milan Vaqevac,koji se od svoje o{tre sekirice, za pas zadenute, nije razdvajao,vratio se posle pola sata bez wih, raskora~io se pred ìcom i utoj trijumfalnoj pozi po~eo da preti, udaraju}i rukom po kamii sekirici:

– Koga meni na du{u predaju, taj boqe da se majci ni rodionije.

Zaista nismo imali razloga da mu ne verujemo.Bliìo se ~as streqawa na{ih drugova. To je trebalo da bu-

de kao i obi~no u deset sati pre podne. Oni su bili tu`ni, skorounezvereni, zbijaju}i se jedan uz drugog, pred xelatima koji suprilaze}i ve} punili pu{ke, kao bespomo}ne ovce koje pred ~o-porom gladnih vukova ~ekaju da do|u na red. Razumqivo je bilomewawe wihovog raspoloèwa. Sino} se sigurno ~inilo da ~aswihove smrti nije tako blizu, a sada je sve, evo ba{ tu. Ali, opetsu zapevali, a podoficir kqu~ar je, vide}i ih opet vesele, brzonekud otr~ao. Vratio se posle nekoliko minuta sa dva oficira upratwi starog tuma~a Milivojevi}a, koji se, saslu{av{i re~ionih kojima je sluìo, glasno obratio drugovima iz logora „C“.

– Gospodin major kaè da ste u zabludi. Ovo je logor „C“.Vi ste osu|eni na smrt i danas }ete biti streqani...

Daqe re~i tuma~a ponovo je zaglu{ila pesma i uzvici za-grqenih drugova:

277

– Znamo!– @ivela sloboda!– Pesma, drugovi, pesma! Nek se zna kako partizani umiru!Nemci su besneli, hvatali se rukama za kubure pi{toqa,

nastrtali sa nedi}evcima i ~etnicima na ìce i tresli ih ru-kama, a oni, na{i drugovi, uprkos svemu tome gromko su pevali:

„Partizan sam, tim se di~im,to ne moè biti svak,umrijeti za slobodumoè samo div junak!Koliko se svetlih likova nalazilo u toj ìci! Eno tamo je

\or|e, do radnika koje sam jo{ pre rata poznavao kao revoluci-onarne borce, zatim tamo, do same ìce, stajao je meni odnekudpoznati nasmejani mitraqezac neke qubi}ke ~ete.

Jedan od nema~kih oficira je laganim korakom, kao hip-notisan, pri{ao ìci logora „C“ i dugo preletao zakrvavqe-nim o~ima preko lica na{ih drugova. Zatim je ne{to rekao. Po-znavao sam ga. To je bio predsednik Prekog suda.

– Gospodin major kaè da je rat na Istoku pobedonosno za-vr{en. Crvena armija je razbijena i uni{tena, nema~ke trupeve} prodiru u predgra|e Moskve i Lewingrada!

– Laè! Dole fa{izam! @iveli na{i partizani!– @iveli saveznici!– @ivela herojska Komunisti~ka partija Jugoslavije!– @ivela-a-a!Od tog trenutka mete` je u hodniku pred logorom „C“ dobio

izgled bezglave trke Nemaca, nedi}evaca i ~etnika. Major je, iz-bezumqen od qutine, izdavao glasno nare|ewa, a nama je, mada ihnismo u potpunosti razumevali, bilo jasno o ~emu se radilo.

– Odmah }e ih streqati! Ne}e ni ~ekati deset sati! – {apu-tao je Cale.

Seo sam u ugao logora, naslonio glavu na kolena i duboko sezamislio. Zatim sam odmah ustao i poku{ao da razgovaram sa\or|em. Nije bilo mogu}e. Ve} su ih izvodili. Kroz {palir ne-ma~kih vojnika i nedi}evaca re|ali su ih dva po dva i me|usob-no ìcom za ruke povezivali. Bili su sasvim mirni, a neki su ipu{ili.

Na{i drugovi su davali izgled qudi, koji se spremaju naneki sasvim obi~an put. Smirili su se, a ni Nemci nisu vi{e nawih vikali. U ti{ini su se ~uli samo uùrbani koraci, {kqo-cawe pu{~anih zatvara~a i posledwe poruke, nama upu}ene:

278

– Pozdravite mi sve kod ku}e! Recite im da ne pla~u, netreba to...

– Kaì joj, Milovane, molim te, da mi dobro decu ~uva...Ose}ao sam kako me na momente hvata nesvestica. Mozak me

je, kako mi se ~inilo, boleo, a prsti na rukama su se u gr~u ste-zali. Jedva sam stajao na nogama. Tada sam se trgao.

– Zdravo drugovi!– Ne pokleknite! Budite ~vrsti, pobeda je na{a!– Pri~ajte kako smo umrli!Zatim je u kratko nastaloj ti{ini, dok su ih vezivali, od-

jeknula wihova posledwa, najgromkija pesma:

„Crven je istok i zapad,crven je sever i jug,koraci tutwe u napad– napred, uz druga je drug!

Nemci su ponovo zaurlali, udarci kundaka su padali potelima na{ih drugova, ali pesma je od svega toga bila ja~a:

„Napred, sve bliè i bliè,Koraka ~uje se bat,Glas miliona se diè,Dole fa{izam i rat!“

Samo {to nisu po{li. Odred vojnika za izvr{ewe smrtnekazne bio je tu. Posle kratke pauze, iz ìcom uvezenog stroja od-jeknuli su daqi stihovi zapo~ete pesme:

„Crven je istok i zapadcrven je sav horizont,koraci tutwe u napad– ìveo Narodni front!...“

Odnekud iz dna hodnika istr~ao je Milisav ko~ija{. Dah-}u}i, zasukanih rukava i razbaru{ene kose sa velikom kamom opojasu i korba~em u sari desne ~izme zadenutim, on je zastao predsprovodom.

– Vi~ite dole Tito! Vi~ite dole partizani! ûjete li? –derao se Milisav na drugove u stroju da se sve orilo, ali oni su,ma{u}i nam rukama pri polasku, ne obra}aju}i pa`wu na wega,posledwi put zapevali:

279

„Dosta je crnih ko{uqa,nek padne kukasti krst,laè fa{isti~ka huqa,nek nam je korak ~vrst!“

Za wima je, {epaju}i, tr~ao Milisav, udarao ih nemilo-srdno korba~em po glavi, licu i celom telu i kri~ao:

– Kaìte, ko vam je taj Tito? Vi~ite dole! Hej, pobratime,dodajder mi tu xoku, moram sa wima, da ih otpratim do ve~ne ku-}e i da im pokaèm kamu Milisava Radovi}a, antikomuniste odro|ewa.

A koraci na{ih drugova postepeno su se gubili sa wiho-vom pesmom. Nastao je mukli tajac. Nije se ni najmawi {um mo-gao ~uti, svi smo }utali, ~ak su i straàri kao mramorni kipo-vi zastali na svojim mestima. Minuti su sporo prolazili. U naj-ve}oj ti{ini, o~ekivali smonapregnuto odjeke plotuna koju sutrebali da objave pogibiju na{ih drugova. Radovali smo se neo-snovano sve ve}oj pauzi, kao da je to nagove{tavalo neo~ekivanospasewe odvedenih osu|enika. A kada su prve pu{ke zapucale,brzo i jetko, zgledali smo se, bledi i bez re~i, skidaju}i kape sglava.

– Slava im! – pro{aputao je neko muklim glasom.– Slava im! – zabrujalo je sasvim tiho u na{em logoru.Okrenuo sam se zidu i ostao dugo u wega zagledan, ose}aju-

}i tople suze na svom uko~enom licu.Ne, sve to nije bilo ni{ta drugo nego najgrubqa stvarnost,

velika istina o onima koji nisu vi{e bili fizi~ki ìvi, ali~iji }e visoki moral i svest, patriotizam i privrènost svojojDomovini, sluìti za primer budu}im pokoqewima. Dràwetih qudi, koji su zdruèni svojom velikom i nepobedivom revo-lucionarnom narodnooslobodila~kom idejom, s pesmom na usna-ma, vojni~kim korakom oti{li u smrt, bila je najveli~anstve-nija himna ìvotu i slobodi, bila je ona posledwa zaloga s wi-hove strane onima koji su iza wih ostajali, da }e ta ideja – upr-kos svim `rtvama – pobediti i triumfovati nad poraènim ne-prijateqima.

To je bio wihov posledwi borbeni pozdrav nama ìvima...

280

*

O~evici su govorili i pisali o dràwu boraca osu|enihna smrt. Pred streqawe su klicali Partiji i slobodi. Govori-li su neprijateqima, da, ako ubijaju wih, ne}e ubiti slobodu.Pevali su borbene partizanske pesme. Kada su, na primer, prive-deni na streqawe stari ratnik – nosilac Kara|or|eve zvezde Ra-dosav Topalovi} iz Preqine, Mom~ilo Radosavqevi}, koman-dant â~anskog partizanskog odreda, Savko Jova{evi}, BoìdarSpasi} i Sredoje Kova~evi}, za~ula se prkosna pesma, koja jeulivala nadu svim zato~enicima u skoru i sigurnu pobedu par-tizanske vojske.

O strahotama koje su nema~ki okupatori i wihovi pomaga-~i pri~inili na{em narodu, napisano je dosta. Nikako onolikokoliko su svojim svirepo{}u zasluìli.

Na primer, Slavko Jevtovi} iz â~ka, govori da je bio naprekom sudu u Vojnotehni~kom zavodu u â~ku 1941. godine. Osu-|en je da ide u koncentracioni logor, a ne na smrt. Bio je odre-|en da sa svojim drugovima kopa rake i da posle streqawa zako-pava svoje postreqane drugove:

„Nemci sa pu{komitraqezima uperenim na nas, smejali suse od srca ako neko od nas posrne i padne od udaraca kundakom ule|a. Najve}i smeh kod tih {vapskih gadova u plavom izazvao je,ako neko od nas koji zatrpavamo zemqom na{e streqane drugovesklizne i padne me|u mrtve. Dok se ovaj jadnik kobeqa da iza|e,me|u wima se orio glasan smeh. (Dogodilo se to mom drugu Petru).

Posle tako revnosno obavqenog posla i smeha koji im je iz-gleda otvarao apetit, zadovoqno su odlazili na ru~ak pevaju}i,po{to su revnosno izvr{ili svoj krvavi zadatak. Da li se ne{totako moè ikada zaboraviti?“

„Zakopavao sam moje streqane drugove u VTZ â~ak. Doksam to ~inio o~ekivao sam svakog trenutka da }e Nemci iz svo-jih pu{~anih cevi uperenih na nas sru~iti svoj smrtonosni ra-fal. Taj te{ki ose}aj te{ko je i nemogu}e re}i, niti opisati“.Tako govori Jeli} i posle skoro pedeset godina od tih krvavihdoga|aja.

Bio sam na prekom sudu u biv{em VTZ u â~ku. Kada sam ta-mo u{ao, za stolom su pored [vaba bile i poznate nema~ke sluge:pop Buli}, Vlasto Ivanovi}, Vojin Ratkovi}, Milo{ Antonije-vi} i jo{ neki koje nisam poznavao. Osu|en sam, ali ne na smrt,nego na batiwawe. Po{to sam isprebijan, ~etvorono{ke sam od-

281

bauqao od batinarnice i nekako dospeo do ku}e. Dugo me je le~i-la moja majka Du{anka i previjala crni luk na moje modro telo“.

„Jeza me hvata i danas kada se setim sa kakvom mr`wom suse Nemci i wihovi pomaga~i bili okomili na nas mlade. Ose-tio sam dobro to sve na mojoj koì“, govori Dragoslav \oki} izâ~ka.

„Bio sam zatvoren u logor „B“, dok su oni koji su bili za-tvoreni u logor „C“ odvo|eni na streqawe. I dan i no} {tekta-li su nema~ki mitraqezi, tu odmah iza zgrade u VTZ gde smo bi-li zatvoreni.

Na spratu iznad nas mo`da je bio sme{ten neki nema~i{tab. Iz tog {taba ~ula se glasna melodija nema~kih mar{eva.

Borci koji su odvo|eni na streqawe, glasno su pevali i uz-vikivali parole: „@ivela KPJ“, „@ivela NOB“, „@iveoSSSR“, „@iveo Staqin“ itd. Me|u wima se videla sna`na figu-ra Mom~ila Radosavqevi}a, komandanta Odreda „Dragi{a Mi-{ovi}“. Juna~ki se drào i bodrio nas koji nismo bili osu|enina smrt. Poklonici na{ih drugova bili su pome{ani sa vese-lim zvucima nema~ke muzike. Mislim da ne postoji ~ovek kojito sve moè ispri~ati, niti pera koje moè opisati.

Zanemim i danas od uzbu|ewa, kada bih hteo, ne{to da ka-èm o svim strahotama koje sam doìveo“, kaè Zdravko Lazare-vi} iz â~ka. Na streli{tu u VTZ streqan je veliki broj onihkoji u op{te nisu dolazili pred preki sud popa Buli}a. „Nala-zio sam se zatvoren u fabri~ku halu i bodqikave ìce u toj ha-li. Mogao sam da vidim kolone zarobqenika partizana, koji suprolazili na gubili{te koje se nalazilo iza zgrade u kojoj smomi bili. îni mi se da su hiqade drugova streqani, jer su mi-traqezi {tekali bez prekida“.

Zabeleèn je i ve}i broj poruka koje su osu|eni na smrt pi-sali svojim rodbinama. Na primer, Miladin Bo{kovi} iz Jeè-vice u svojoj poruci kaè: „Natalija, Vodi ra~una o deci i ku-}i, nemoj da se svete du{mani, Amanet i Nataliji i deci da nebudu lopovi, da ne laù, da ne pqa~kaju, da vode ra~una s kim seprijateqe, da budu dobri radnici. Nemoj da se pla{ite nisamvam ostavio r|ava dela“.

Spaso Jaukovi}, jedan od zato~enika u Vojnotehni~kom za-vodu u â~ku, 1941. godine, pi{e:

„U â~ku, Gestapo i policijski aparat zloglasnog komesa-ra Milana A}imovi}a (predratni {ef policije), jurili su da po-hvataju istaknutije borce i simpatizere demokratije i slobode.

282

Da bi zapla{io narodne mase, Gestapo hapsi ve}i broj vi-|enijih qudi i zatvara u Vojnotehni~ki zavod. Hapsi preko 800gra|ana...“

[Du{an Azawac Preki sud popa Buli}a, str. 35–39 i 62–64]

*

Rajka [uti}a, istaknutog skojevca, ~etnici i Nemci iz-loì{e velikim mukama. Mukama eksperimentalnim. Onim izkojih su nastajale sve novije i jezivije. One najsvirepije. A svata tortura, svirepost i muke kroz koje je prolazio, pripremi{emladog partizana za smrt okrutnu po svireposti – romanti~nupo na~inu umirawa.

Na ~elu grupe osu|enih na smrt, koja je sprovedena na stre-qaawe, i{ao je Rajko, vezanih ruku. I kao {to je partizanskoj~eti kojoj je bio komesar, sluìo primerom u svemu, on opet, uovim stravi~nim trenucima, bqesnu svom snagom mladala~kogsjaja i obasja put ka rakama, koje }e samo za trenutak kasnije bi-ti ispuwene le{evima i natopqene toplom qudskom krvqu.

Iz Rajkovih o~iju su izbijale iskre gneva i prkosa. Nesa-lomqivom voqom i juna~kim komunisti~kim srcem on zapevaposledwu svoju pesmu. Iz sna`nog grla odjeknu melodija Inter-nacionale:

„Ustajte vi zemaqsko robqe,Vi su`wi koje mori glad...To }e biti posledwi I odlu~ni, te{ki boj.Sa InternacionalomSlobodu zemqi svoj...“

Kolona izmrcvarenih osu|enika prihvati re~i pesme. Pe-smu prkosa i ponosa. One sa kojom su mnogi pre wih odlazili usmrt. Pesme koju zlo~inci uzalud poku{a{e udarcima da ugu{e.Presekli su je reskim {tektawem mitraqeskih rafala i plo-tunskom paqbom iz pu{aka.

Tako je pao mladi komesar partizanske ~ete. Kao {to jehrabro vodio u borbu borce svoje~ete, tako je hrabro i uveo u smrtosu|enike kojima je bio na ~elu.

[„Vladimir Nik{i} , Dani strave, str. 9–10]

283

UZVICI PRKOSA

Pred kraj novembra i prvih dana decembra 1941. Nemci,qoti}evci, nedi}evci i ~etnici preplavili su ~a~anski kraj.Nadmo}nije neprijateqske snage, posle borbe u kojima su borcipartizanskih odreda pokazali nad~ove~ansku hrabrost i juna-{tvo, ponosno su okupirale ~itavu Uì~ku republiku.

Jedinice ânanskog NOP odreda pruàle su èstok otpornapada~ima. Posle velikih borbi, neke od wih su se povukle uSanxak, a druge su doìvele tragi~an kraj. One ~ete koje su uspe-le da se povuku, u{le su u proleterske jedinice i do kraja ratapro{le slavan put proletera pod zastavom KPJ i vrhovnog ko-mandanta Josipa Broza Tita.

Borci â~anskog NOP odreda koji su ostali u zavi~ajuhvatani su, ubijani, odvo|eni u logore. I na strati{tima, i podve{alima, pod ~etni~kom kamom i na svim drugim mestima po-kazivali su besprimernu hrabrost, prkos i veru da }e borba bi-ti nastavqena i da }e sloboda, uprkos tolikim `rtvama, bitiizvojevana zaslugom svih koji joj teè i koji se za wu bore.

Zabeleèni su brojni primeri pojedina~nog i masovnogherojstva i `rtvovawa za ideale slobode. Evo samo nekih...

Kada su 27. novembra 1941. godine Nemci na Kru{iku u Va-qevu streqali veliki broj partizanskih boraca â~anskog idrugih odreda, koje su im predali ~etnici, dogodilo se ne{to{to nikako nisu mogli da shvate ni nacisti ni ~etnici. Predstreqawe, kako navodi Milo{ Bralovi} u kwizi „Raweno srce“,nema~ki oficir traìo je od partizana da vi~u „@iveo Hi-tler“. Ali takvih povika nije bilo:

„]ute...– [ta ~ekate? Za{to ne vi~ete? – vikao je tuma~.– @ivela Komunisti~ka partija! –uzviknuo je Stevan Ma-

tovi}, trgova~ki pomo}nik, de~ak iz â~ka, shvativ{i da ìvo-ta vi{e nema... Nije komunist, ali je Miodrag Damjanovi} rekaoda su svi komunisti i da treba da poginu kao komunisti...“

Na Orlovak u Dowoj Trep~i Nemci, qoti}evci i ~etniciokupilisu sve mu{karce iz Gorwe i Dowe Trep~e starije od 15i mla|e od 70 godina. Bilo je ovo 1. decembra 1941. Iz cele gru-pe izdvojeno je 14 partizanskih boraca, koji su osu|eni na smrt.

„U toku izdvajawa, iz grupe je iza{ao Vasilije Bojovi},ratnik iz Prvog svetskog rata, pri{ao nema~kom oficiru Pa-vlu Bogi}evi}u, qoti}evskom oficiru, i Pavlu Gu~aninu, Pe-}an~evom vojvodi, i rekao:

284

Pustite ovu decu, to nisu komunisti! Ovde sam ja komuni-sta. Mene streqajte!

Posle ovog stao je na ~elo grupe odabrane za streqawe...êtnici Pe}an~evog „vojvode“ Pavla Gu~anina uhvatili

su 3. decembra vi{e partizanskih boraca, uz pomo} Nemaca. Prestreqawa u Mojsiwu, izveli su {esnaestogodi{weg VelimiraAn|eli}a iz Ostre i obe}ali mu ìvot ako uzvikne „@iveokraq Petar ££“. An|eli} je, me|utim, klicao Sovjetskom Savezui partizanima, pa je streqan sa drugovima.

„U Mili}evcima su ~etnici opkolili Milenka Nik{i}a,partizanskog komandanta â~ka, i wegovog pratioca Ne{a Jova-novi}a iz â~ka. Da ne bi pali neprijatequ u ruke, Nik{i} jeaktivirao bombu, pa su obojica poginuli...

êtnici su uhvatili Ratka Mitrovi}a, komesara â~an-skog NOP odreda i predali ga Nemcima. Pod ve{alima, u â~ku,11. decemba 1941. godine klicao je Rusiji i slobodnoj Srbiji.

Najvi{e partizanskih boraca, preko 900, osu|eno je istreqano u nema~ko-qoti}evsko-~etni~kom sudu u Vojno-tehni~-kom zavodu u â~ku. Bio je to zloglasni preki sud, na ~ijem ~e-lu je bio sve{tenik Dragutin Buli} – pop Bulija, nastavnik ve-ronauke u â~anskoj gimnaziji. Ovde su u smrt oterali najboqesinove naroda fa{isti~ki okupator, nazovi sve{tenik Bulija,major BJV Vojin Ratkovi} i drugi izdajnici i zlo~inci.

I tu, u o~ekivawu smrti, partizanski borci i komunistipokazivali su zadivquju}i hrabrost i izuzetno visoke eti~kekvalitete.

Dragoslav Dragan Bojovi}, komandant Sreske komande po-zadine u Preqini, pisao je iz Vojno-tehni~kog zavoda:

PISMA DRAGANA BOJOVI]A

26. decembar 1941â~ak

Milunka!Kada bude{ ~itala ove redove mene vi{e ne}e biti me|u

ìvima.[ta }e{ mo`da je ta sudbina tako htela a mo`da su qudi

tako napravili a to je verovatnije. Nije mi ào {to umirem(jer) znam da sam radio za dobro ~ove~anstva jer sam bio po{tenkroz ceo ìvot i kao takav umirem nemoj tuìti i kukati ve}

285

uloì sve sile i napore da Mla|ena spasie jer on nije ni{akriv, nek bar on ostane. A sa moje strane ako se pusti savet mu jeda se dobro ~uva i neka je kod ku}e.

Do pobede jer }e ona zaista do}i.Nemojte praviti nikakve gluposti oko podu{ja jer to nema

ko ni da uradi vidi obi|i matorog pa sad {ta }e{ mu tako mu jeosu|eno da ìvi, mo`da i on sam tome nije (kriv) ja znam da }eda ga svi iskori{}avaju ali neka to rade ne}e se asniti od toga.Pozdravi sve na{e Milomira (Milo{a) Radojku, i sve ostale mo-je prijateqe a neprijateqe saàqavam zato {to su bedni.

Mnoge te voli (brat)

26. H££ 1941 god.

Tata!

Pi{em ti nekoliko ~asova pred smrt, {ta }e{ tako je mo-ralo biti. Vidi te Mla|a po svaku cenu pustite ako to ne u~ini-te ve} se i on sreqa. Imawe koje ti ima{ uradi po svojoj voqi.Ali jedno te savetujem da ga ostavi{ Zdravkovoj deci Mici iMiqci jer ve}ih prijateqa ne}e{ imati od wih a oni su i do sa-da to dokazivali. Oni }e te oprati okrpiti umijesiti itd. to jemoj savet a ti kako ho}e{ i ovo ti pi{em pri ~istoj savesti.

Qubi ti ruku sin

Dragan[â~anski kraj u NOB – pali borci i `rtve, str. 81]

*

Kada su ga uhvatili ~etnici, 24. decembra Miladin Bo-{kovi}, zemqoradnik iz Jeèvice, napisao je dirqivo opro-{tajno pismo, jer je znao da }e ga streqati u ~a~anskom Vojno-tehni~kom zavodu. Pismo – pesma sadrì u sebi najlep{e poru-ke, koje izviru iz partizanske etike:

286

MATERICE CRNI DANI 1941. GODINE

Zbogom otac bra}o da vam jeBogom prosto, povedite ra~unao mojoj sirotiwi.Zbogom Natalija da ti je Bogom prosto.ûvaj decu nemoj da se deca sva|aju.Milenko, Tomo i Boso slu{ajtemajku nemoj da se druìte sa svakim.Ostali ste bez oca.Vi ste mali, ja vam èlimsvaku sre}u, budite strpqivipo tu`bi sam propo.

Zbogom sinovci, oprostiteNatalija i po drugi putnemoj da se osvete du{mani,vodi ra~una o deci i o ku}i.Mnogo vas pozdravqa va{ nikadnenaqu}en Miladin.

Pozdrav Mijalku nek oprosti,Tomo da bude{ dobar ~ovek,i ti Milenko vodi ra~una o Bosii Tomu, to vam je amanet.Amanet Nataliji i decida ne budu lopovi, da ne laù,da ne pawkaju, da ne ubijaju,da vode ra~una s kim se prijateqe,da budete dobri radnici,ne dozvolite da vas niko ne ni{ani prstom.

Da slu{ate Radoslavapodaj wemu ono ti zna{pozdrav bra}u, sestre i prijateqei kom{iluk, ublaìte moju porodici.

Radoslave budi raspoloènvodi ra~una o tvom zdravquNatalija vodi ra~una o tvom zdravqu, jer od tebe zavisimoja porodica.

287

Nemoj da se ni{ta pla{itenisam vam ostavio r|ava dela.Zbogom da vam je Bogom prosto.Pozdrav oca neka oprosti,raspoloìte se samo,i ja sam raspoloèn.

Jeèvica, 24. decembra 1041. god.Pozdrav od Miladina BO[KOVI]A

[â~anski kraj u NOB – pali borci i `rtve, str. 179]

*U Vojno-tehni~kom zavodu streqan je i komandant â~an-

skog NOP odreda Mom~ilo Mole Radosavqevi}, pravnik. I on se,juna~ki drào pozdravqaju}i i hrabre}i drugove pred odvo|ewena streli{te.

„Juna~ki se drào i stari ratnik – nosilac Kara|or|evezvezde Radosav Topalovi}, mobilni partizanski oficir iz Pre-qine. Kada su povedeni na streqawe Savko Jova{evi}, BoìdarSpasi} i Sredoje Kova~evi}, za~ula se prkosna pesma iz wiho-vih usta, pesma koja je ulivala nadu i pobedu. Pevali su i kli-cali partiji prilikom dovo|ewa u Vojno-tehni~ki zavod parti-zani iz Draga~eva: u logor, zbog toga, nisu ni uvo|eni, ve} odmahodvedeni na strati{te...

Oni koji nisu streqani kod Vojno–tehni~kog zavoda u â~-ku, odvo|eni su u logore: Bawica, Nema~ka, Norve{ka...

Bilo je i onih koji nisu èleli da padnu ìvi neprijate-qu u ruke. Tako je Zagorka Nedeqkovi} u hronici Leu{i}a i ovozapisala:

„Kad su qoti}evci do{li u ku}u Veqa @iòvi}a, starog~oveka ~iji je sin bio u partizanima, ovaj je u o~ajawu oti{ao upodrum i po~eo da se koqe, jer je ose}ao da nema snage da daqepodnosi progone i mu~ewa. U podrumu ga je, sveg u krvi, na{lak}erka i spre~ila da izvr{i samoubistvo. Kad su ga qoti}evciupitali za{to je hteo da se ubije, on im je otprilike rekao ovo:„Kad su lupala zvona 1912. godine, po{ao sam u rat, a do{ao sammaja 1919. i sve sam to preìveo. Ho}u da se ubijem ovde pred ku-}om, da moji znaju gde mi je grob, ne da me vi predate Nemcima datrunem u jarugama. Koliki ste vi bili kada sam se ja borio za ovuzemqu?“

288

Prizor je bio zaista potresan i stra{an i qoti}evci senisu tog trenutka usudili da ga povedu sa sobom...“

Ovakvih primera `rtvovawa i ponosnog dràwa pred ne-prijateqem bilo je u svakom nasequ ~a~anskog kraja, na svimstrati{tima. Ali, ni masovna ubistva nisu mogla da ugase verurodoquba i antifa{ista u kona~nu pobedu. Partizanka NadaSimovi} iz Mojsiwa, zapisala je u svoj dnevnik 8. januara 1942.godine jedno svedo~anstvo ove vere:

„Jutros je dolazio otac Isaila Bojovi}a, komandanta [e-ste qubi}ke partizanske ~ete. Ubili su ga u Gorwem Milanovcu,a brata mu, vodnika Tre}e qubi}ke ~ete, ubili u Trep~i. Kako jesamo otac utu~en. Vi{e nema ni jednog sina, ali ipak veruje una{u pobedu. Pri polasku re~e: „ûvajte se bar vi koji ste osta-li, treba da osvetite moje sinove...“

*Neustra{ivi su bili partizanski ilegalci. Neustra{i-

vi i kada su padali neprijatequ u ruke borci i partijski rad-nici.

Kada je 28. jula 1942. godine izveden pod ve{ala u â~ku,Sima Saraga, komesar ~a~anske Gradske partizanske milicije,obratio se narodu, prisilno doteranom da prisustvuje zlo~inuokupatora i doma}ih izdajnika:

– Narode, {to stoji{ tu i gleda{! Uzmi oru`je, pa se boriza slobodu!

Evo i jednog dokumenta:Ra|eno 14. marta 1942. godine u Koncentracionom logoru u

Beogradu.Priveden iz zatvora pritovorenik \ilas Milivoje, poli-

ti~ki komesar Takovskog partizanskog odreda, ina~e diplomi-rani agronom, pa kada bi pozvan da da detaqne podatke o svom ra-du u partizanskoj akciji i funkciji koju je imao kao politi~-ki komesar Takovskog partizanskog odreda on izjavi:

Ja sam bio politi~ki komesar Takovskog partizanskog od-reda ali na sva pitawa o svome radu u tim partizanskim odredi-ma ne}u da dajem nikakve podatke po{to sam rad da po{tenoumrem.

To je sve {to imam na postavqeno pitawe da kaèm. Ispit mi je pro~itan i u svemu ga za svoj priznajem.

[Aleksandar Haxipopovi} i Radovan M. Marinkovi}, U ime slobode i pravde,str. 108–111]

289

BEKSTVO SA STREQAWA

Zapisao je Milorad Ristanovi}:

Jednog decembarskog dana 1941. godine straàr je otvoriovrata na podrumu policijskog zatvora i sa spiskom u ruci po~eoda proziva. Nas sedamnaest svrstalo se u dvori{tu odakle su naspoterali prema ~a~anskom Vojnom zavodu. Pred zavodskom halomdo~ekali su nas nema~ki oficiri. Jedan od qoti}evaca, kojinas je sprovodio, predade im spisak sa na{im imenima:

– Ristanovi} Milorad, Milanovi} Dragoqub, @ivanovi}Sre}ko, Palali} Bogoqub – prozivao je Nemac, a zatim nam nare-dio da stanemo pored zida. – Ostali u odeqewe „B“ – rekao je Ne-mac.

Po{to su onu grupu zatvorili negde u ovoj zgradi, onda inas ~etvoricu odvedo{e u jedno odeqewe pregra|eno ìcom.

– Dobro mi do{ao! – pozdravio me ovde drug Igor. – Zajednosmo se borili, zajedno }emo poginuti. – Igor je bio veseo. Mi smosigurno izgledali ~udno kad smo ~uli gde se nalazimo.

Posle nam je i straàr rekao da je ovo takozvano „C“ ode-qewe i da se odavde izlazi samo pred ~etni~ke „zbrojovke“. Nig-de tih dana izdaja nije do{la tako do izraàja kao u ovom zavod-skom krugu. Kad se pono} spusti qoti}evci vezuju osu|ene nasmrt, Nemci ih sprovode, a ~etnici dokraj~uju zlo~in.

Pri pomisli na predstoje}u no} qudi u odqewu „C“ posta-ju sve uznemireniji: kr{e prste, ~upaju kosu, neki biju glavom uzid, stariji pomiwu decu. Do|e mi da zaurlam izme|u ova ~eti-ri zida gde se skupio bol, patwa i strah, strah qudi koji su sve-sni da ni{ta ne mogu da preduzmu ovako goloruki s vratima is-pred sebe zakqu~anim i ~uvanim mitraqezom u rukama izdajni-ka. Bol je jo{ ve}i pri pomisli na drugove koji su sigurno ve}probili neprijateqski obru~ na putu za Sanxak.

Za ~asak blesnula je iskra nade na bekstvo. O tome je mi-slio ~ovek koji je mirno i pribrano sedeo u uglu odeqewa. Bioje to Dragan Reqi}, radnik iz ovog istog Zavoda, gde sada o~eku-je smrt. Mislio je na bekstvo, u to sam bio siguran. Bio sam jo{sigurniji kad mi je to potvrdio. Re{ili smo da odavde pobegne-mo ukoliko nas puste samo ovu no} da preno}imo.

Nadu nam je razbio straàr. Prvi sumrak smo sa~ekaliskoro goli. Na{e odelo i obu}a ve} su bili preko ìce kod dru-gova kojima }e biti potrebnije u potucawu po raznim logorima

290

{irom Evrope. Tamo preko ìce, ostaju i moje kom{ije, Budi-mir i Qubivoje.

– Pozdravite moje kod ku}e – rekao sam. – û}ete no}as ra-fale.

U o~i nisam smeo da im pogledam, bojao sam se da ne videsuze.

A onda su stigli nema~ki straàri. Du`nost im je bila danas sprovedu na streli{te. Vezivawe ìcom prepu{tali su qo-ti}evcima. Oni su to radili tako ve{to i tako revnosno da namse ìca usecala u meso.

Ne znam sad kako smo nas sedmorica mogli da poverujemo dasmo ostali za idu}u no}, po{to je prva grupa odvedena u mrak,odakle su se malo posle ~uli rafali mitraqeza. Ne znam kakosmo mogli i da se iznenadimo kad je posle uti{anih rafala i ponas do{la nema~ka straà.

Traìo sam u mraku druga koji me je za trenutak pre togahrabrio na bekstvo. Video sam ga tek kad smo stigli me|u krvavedrugove ~iji su se le{evi izme{ali u gr~u smrti. Osta}e mi za-uvek u se}awu onaj wegov zamah vezanih ruku ka vilici onogaNemca {to je i{ao na ~elu ove na{e samrtni~ke kolone. I tajzamah i wegov udarac zna~io je sve. Posle toga su zapra{talimitraqezi. Pao sam sa ostalim drugovima na zemqu. U jednommagnovewu video sam Dragana kako zami~e u mrak i nema~ki pi-{toq sa metkom zaglavqenim u cevi. Draganova glava imala jesre}e, metak je woj bio namewen. Mrak je saveznik vezanih, on zo-ve i mene, ali ja skoro izgubqen gledam kako Dragan beì, zabo-ravqaju}i na sopstveni ìvot. Pucwavu nisam ~uo kad sam sedigao i potr~ao prema jednoj ku}i, ~iji su se zidovi nazirali umraku. A mora da je pucao. Mete` koji je Dragan izazvao li~ioje na pravu borbu u kojoj su samo jedni bili goloruki i vezani, adrugi naoruàni. Zamolio sam doma}ina ku}e da mi oslobodi ve-zane ruke, ali on pobeè u ku}u. Tr~ao sam wivama i zubima ki-dao telefonsku ìcu osloba|aju}i ruke da zagrlim slobodu.

[â~ak, 1941–1944, str. 120–122]

291

SE]AWE JEDNE IZGNANICE

Kada je „â~anski glas“, 1972. godine pripremao Spo-men–monografiju „Svedo~anstva“ o raseqavawu Slovenaca u Srbi-ju tokom posledweg rata, u â~ak je stiglo neobi~no pismo Eve[aubah – Lov{e iz Maribora:

„U Gu~u su nas smestili u {kolu. Ja sam oti{la daqe, u Ka-onu. Otuda je moj mu`, sa bra}om Pajovi} i Milijom Peruni~i-}em, oti{ao u partizane. Posle neuspele borbe za Kraqevo, ~etni-ci su me otpremili natrag u Gu~u. Tu sam sa celom porodicom, ̀ i-vela u maloj drvenoj uxerici, koju nam je ustupio prijateq, idea-list – komunist Bogosav Bro}i}. Ku}ica je bila kraj puta, kojivodi iz â~ka za Gu~u. [ta smo sve videli na tom drumu! Po we-mu su odu{evqeno odlazili na{i partizani; s wima najpre mojmla|i bat Simon, s mitraqezom na ramenima, s gitarom u ruci, spesmom na usnama. Kasnije je oti{ao stariji brat Boleslav. Timdrumom je do{la kaznena ekspedicija. Tim drumom su zatim Nem-ci i ~etnici vodili zarobqene borce, polubose, premla}ene i kr-vave. U takvoj koloni videla sam posledwi put svog muà. Svismog ga videli, i deca. To je bilo prvih dana decembra 1941. Poslenekoliko dana po{la sam u â~ak da saznam gde je moj mu`. Opetme put vodio kao kada sam, u julu, ovamo dolazila, preko planineJelice. I{la sam pe{ke, u visokom stepenu trudno}e sa ~etvrtimdetetom. Put je bio zale|en. Jelica zavejana snegom, smrznuta, tvr-da kao kamen... Srce mi je bilo razapeto izme|u nade i o~aja...“

Saznala je: wen mu` Leon [auhbah, vodnik u Draga~evskombataqonu, streqan je 10. decembra 1941. kod Vojnotehni~kog zavo-da.

„Idu}eg dana – pisala je Eva – vra}ala sam se preko plani-ne deci. Moj tre}i prelazak preko Jelice. Nade vi{e nije bilo.Kako, kako da im kaèm? Vuk koji ostane sam napu{ten u plani-ni, moè da zaurla divqe i uàsno. A ja sam bila samo jedna è-na sa rawivim, rawenim srcem. Jelica je bila mrka, bezose}ajna,nemilosrdna...

Pro{lo je tada mnogo, mnogo godina. A misli odlutaju ~estotebi, Jelico planino, lebde nad tvojim razrovanim obroncima imole te: budi blaga, ne`na i milostiva onima kojima si grob“.

U â~anskom partizanskom odredu „Dr Dragi{a Mi{ovi}“bilo je 1941. godine tridesetak Slovenaca, koje su Nemci protera-li u Srbiji sa rodnih ogwi{a. Ve}ina ih je, poput Leona [auba-ha, ìvot zamenila za slobodu.[â~anski kraj u NOB – pali borci i `rtve, str. 353]

292

293

Spomenik u Spomen-parku borbe i pobede

Spomenik na strati{tu u VTZ

DOKUMENTA ÂÂNSKIH „ZBORA[A“

Me|u neobjavqenim dokumentima u Davidovi}evoj iTimotijevi}evoj kwizi i nekoliko je dokumenata ~a~anskih„zbora{a“.

Jedan svedo~i kako su nagra|ivane pristalice ove profa-{isti~ke organizacije. Oni su kao zarobqenici Jugoslovenskevojske oslobo|eni ropstva u Nema~koj i pu{teni svojim ku}a-ma. Bila im je to nagrada za naklonost i privrènost premaHitlerovom Rajhu, koju nagradu nije mogao imati nijedan Sr-bin rodoqub.Preko jednog drugog dokumenta smo obave{teni ko je bio Qubi-{a Kari}, za koga su Davidovi} i Timotijevi} tvrdili da je ne-vin streqan od ~a~anskih komunista 1941. godine. Traè}i odupravnika grada Beograda da ga kao agenta dodele na slu`bu uâ~ak, ~a~anski „zbora{i“ kaù „da je on ovde neophodno poa-treban radi ovih bitangi i tipova koje on sve poznaje i prire-|uje im iznena|ewe“. Ovaj nema~ki agent i sluga bio je jedan odnajaktivnijih u borbi protiv komunista u â~ku.

Tu je i saznawe da je lider ~a~anskih „zbora{a“ DragutinBuli} preuzeo od Glavnog tajni{tva ZBOR-a u Beogradu legi-timacije ~a~anskih studenata – komunista. Ako je Buli} biopoliti~ki lider, {to se tvrdi, otkuda se on bavio ovakvim po-licijskim poslovima?

Jasno je za{to se ova dokumenta nisu na{la u publikaci-ji Davidovi}a i Timotijevi}a.

Evo tih dokumenata:

Omladinska organizacija ZBORAâ~ak

â~ak 13–¤–1941. god.

Vrhovnom Stare{instvu omladine ZboraB e o g r a d

Imena ratnika koji su zarobqeni i za koje se treba zauze-ti da se po mogu}stvu {to pre puste na slobodu:

1.Radenko Lazovi}, advokat Zbora{ iz â~ka, rezervnikapetan £ kl. Tehni~ka ~eta mobilisan u Kragujevcu javio se izKrivolaka gde je verovatno zarobqen.

2. Ing. @ika Toma{evi} {ef sekcije za gra|. pruge uâ~ku Zbora{, rez. p. pukovnik, mobilisan u ministarstvo voj-

294

no, vi|en u oficirskom logoru u Sarajevu, izgleda da je upu}enonegde preko Slavonskog Broda.

3. Budimir Dimitrijevi}, gvo`|ar iz â~ka, rez. p. pu-kovnik bio mobilisan u paromlin u Sarajevu, vi|en u oficir-skom logoru u Sarajevu, odli~an nacionalista i ispravan ~ovek.

4. Dragoslav Mitrovi} profesor iz â~ka, poru~nik-in-tendant, mobilisan u [abcu zarobqen u Ivawici i sprovedennegde, dobar nacionalista.

5. Dr Sveta Maksimovi} lekar iz â~ka. Mobilisan u 58puk kao lekar zarobqen u bolnici u Skopqu, nacionalista.

6. Radovan Joki}, gvo`|ar iz â~ka, rez. p. poru~nik pe-{adijski zarobqen i javio se iz Skopqa, nacionalista.

7. Novica Nedeqkovi}, trgovac iz â~ka, redov 68 pe{.puka javio se iz logora u Ni{u, nacionalista.

8. Boìdar Nedeqkovi} trgovac iz â~ka, sanitet, nared-nik, mobilian u poqsku bolnicu u Kragujevcu, zarobqen i javiose iz Ni{a, nacionalista.

9. Jelesije Jovanovi}, rez. major iz â~ka, komandant di-viziona ¤ art. Brdskog puka, zarobqen kod Krivolaka, odli~annacionalista.

10. Petar Plazini} voskar iz â~ka, redov u 58 pe{. pukuzarobqen kod Kumanova nacionalista.

11. Ilija Kneèvi}, ~inovnik èq. sekcije u â~ku rez.inìw. poru~nik nalazi se u logoru zarobqeni~kom u K. Mitro-vici, nacionalista.

12. Dr Mehmed Hoxi} hirurg â~anske bolnice, rez. majormobilisan u neku bolnicu u N. Sadu vi|en u logoru u Sarajevu,nacionalista.

13. Ilija Markovi} poslasti~ar iz â~ka, kaplar art. pu-ka £ armiske oblasti vod za vezu, mobilisan u Novi Sad – Kame-nica, nacionalista.

14. Velimir Propadovi} moler iz â~ka, redov bolni~ar58 puka javio se iz logora u Ni{u, nacionalista.

15. Matija Vujovi}, {ef {umske uprave iz â~ka, rez. p.pukovnik, mobilisan 72 mobilisan 9 dopunski puk Nego-tin–Krajina, vi|en u Poàrevcu na veliki petak. Dobar nacio-nalista.

16. Radi{a Vujovi} veterinar iz â~ka, rez. poru~nik mo-bilisan u 72 puk u G. Milanovcu nalazi se u logoru u Solunu, do-bar nacionalista.

295

17. Qubi{a Vujovi} geometar iz â~ka, rez. p. poru~nik,mobilisan u Ni{ kontra avionska artiqerija, nalazio se u lo-goru u Sarajevu, dobar nacionalista.

18. Milutin \eramilac u~iteq iz â~ka, p. poru~nik pi-lot, mobilisan u Rajlovcu zarobqen u Sarajevu, dobar naciona-lista.

19. Milan Panti} sin Panti}a indusrijalca iz â~ka za-robqaen i odveden...

[IA^, Arhivalije JNP ZBOR, K-1, reg. br. 12]

*

GLAVNOM TAJNI[TVU N.P. „ZBOR“

R E V E R S

Na 6 legitimacija studenata – komunista poimeno slede-}ih:

1.Jovanovi} Aleksandar iz Uìca2. Jevtovi} êdomir iz Uìca3. Jova{evi} Vladan iz â~ka4. Nikoli} Dragomir iz â~ka5. Pi{~evi} Branislav iz â~ka6. Obrenovi} Bratislav iz â~ka

...am primio u Glavnom Tajni{tvu

[BE]OGRAD1941 Primio1042 Sve{[tenik] D[ragutin] Buli}

[IA^, Arhivalije Jugoslovenskog narodnog pokreta ZBOR, K-1, reg. br. 51; Iz-vornik,â~ak, 18, str. 123]

296

*

Dragi mi druè i brate Moji}u,

Evo opet ti se javqam, blagodare}i Gospodu Bogu, da samjo{ ìv.

Kako si ti, na{ voqeni drug predtsednik, tvoji i ostalidrugovi? Sa svoje srane, molim se Bogu za Va{e zdravqe i za do-bro na{eg napa}enog naroda.

Pisah ti mnogo puta, ali od tebe ni traga ni glasa. Ja se sa-da nalazim u situaciji Lewingrada, i iz tog poloàja te molim,da primi{ i saslu{a{ Gospo|u Rov~anin, i omogu}i{ joj pri-jeme kod Gospodina majora Krausa ili G. majora Hinusa.

Molim te, potraì telefonom upravnika grada Beograda,i od wega zatraì, da neizostavno dodeli na slu`bu u â~ak Qu-bi{u Kari}a, agenta–na{eg druga, koji je sada ovde i koji je ov-de neophodno potreban radi ovih bitangi i tipova koje on sve po-znaje i prire|uje im iznena|ewe. Istovremeno te molim, da ka-è{ drugu Miti Najdanovi}u, da druga Radulovi}a, u~iteqa,{to pre postavi za u~iteqa u Banatu, da po mogu}stvu u Petrov-grad. Ja ~ekam na auto radi prebacivawa (svojih) tamo, pa u imeBoga i ja do|em, ali ti mi ni{ta neodgovara{ a i auta nema, tesam ja evo jo{ u i{~ekivawu.

Da li je drug pretsednik qut na mene? Ti zna{ {ta je naj-vi{e doprinelo da ja napustim Beograd i vratim se u â~ak. Svetvoje mnogo pozdravi, a tebe iskreno pozdravqa i èli svako do-bro kao i dragom drugu Pretsedniku.

â~ak, 12– £H–941. g.Tvoj drug i brat

Sve{[tenik] D[ragutin] Buli}

[IA^, Arhivalije Jugoslovenskog narodnog pokreta ZBOR, K-1, reg. br. 43; Iz-vornikâ~ak, 18, str. 123]

*

Istaknuti funkcioner qoti}evog „Zbora“ Buli} Dragu-tin iz â~ka, davao je predloge o razme{tawu èlezni~ara sa@elezni~ke stanice u â~ku, u ciqu preventivne delatnosti nagu{ewu NOP-a. U vezi sa ovim poslao je slede}i izve{taj kome-saru Ministarstva saobra}aja Ranislavu Avramovi}u:

297

„Izve{taj i predlog {ta bi trebalo u~initi da se stane i uni-{ti akcija komunisti~ka koja hvata korena me|u osobqem èle-zni~ke sanice u â~ku:

1. Posaviti G. Stevana Batini}a (qoti}evac), blagajnika@elezni~ke stanice u â~ku za revizora vozova – podneo molbupod br. 2802 od 13. jula t.g. (ovo je broj èlezni~ke stanice uâ~ku).

2. Postaviti za {efa stanice u â~ku G. Vladu Milovano-vi}a (qoti}evac), ~inovnik ¤£££ grupe, koji je sada blagajnik ro-be u Uìcu, pre toga bio je {ef @elezni~ke stanice u Mesi}u.

3. Mom~ila Gli{i}a (qoti}evac), saobra}ajnog ~inovnikau â~ku postaviti za stani~nog blagajnika.

4. Rajkovi} Jovana (qoti}evac) stani~nog blagajnika uâ~ku premestiti za blagajnika robe u Uìcu.

5. Peru Spasi}a vozovo|u premestiti negde u Banat.6. Milomira Radojevi}a, ~inovnika u â~ku negde na koje

drugo mesto.7. Mihaila Jovanovi}a, ~inovnika u â~ku negde na koje

drugo mesto.8. Sekuli} Stojana, ~inovnika ¤££ grupe staviti u penziju.9. Raki} Bogoquba, ~inovnika premestiti.10. Radovana Baleti}a, nadzornika mostova sekcije â~ak

premestiti.Predwi svoj predlog u~tivo dostavqamo i o~ekujemo va{u

meritornu odluku veruju}i da }e ona biti doneta u duhu usmenogvo|enog razgovora.

Beograd, 21. juli 1941 godinePodnosilac ovog izve{taja

i predlogaSve{t. Dragutin Buli}

profesor

[Arhiva SUP-a â~ak, fascikla 604, str. 10]

298

ÊMU SLU@I SELEKTIVNO PUBLIKOVAWE DOKUMENATA?

Publikacija, zbornik arhivske gra|e, „Osvetqavawe isti-ne“ prire|iva~a Gorana Davidovi}a i Milo{a Timotijevi}a, zakoju oni kaù da je sa~iwavaju „prire|ena dokumenta o politi~-koj i vojnoj istoriji â~ka od po~etka 1938. do kraja 1941. godi-ne kao jednom nau~nom putu da se dosegne slika pro{losti, kojaje u ~a~anskom kraju bila ispuwena velikim nasiqem ~ije po-sledice ose}amo i danas“ i daqe da su „mr`wa i podele podsti-cale ideolo{ke fraze koje su ponavqane vi{e od pola veka“ – sa-mo je delimi~no upravo to za {to se prire|iva~i „zalaù“. Oni,jo{, kaù: „Put do saznawa vodi preko nau~nog bavqewa istori-jom i kriti~kim pristupom prema istorijskim izvorima koji-ma saznajemo pro{lost“, {to se, ne moè osporiti. Davidovi} iTimotijevi} naro~ito isti~u: „Komunisti~ka vlast se poisto-ve}uje sa istorijom i jedino su ih oni (koji? – pitawe je moje)mogli tuma~iti. Emocije su imale prevlast nad racionalnimmi{qewima, ideologija je potiskivala nauku i stru~nu svest.“

Da bi, verovatno, dali ve}u vrednost svojim razmi{qawi-ma i svojim ~udnim ocenama, citirali su profesora AndrejaMitrovi}a, uvaènog doktora istorijskih nauka: „Naime, isti-na ostaje nedosti`na, samo odre|uju}i ideal. Wu istraìvawaneprestano osvajaju“. Davidovi} i Timotijevi} podse}aju: „Do-ga|a se da propaganda uzima sebi masku istori~ara, ali i daistori~ar prihvata zadatke propagandiste, nekad ideolo{kogbojovnika, pa i onog koji, uz stalnu viku, da je nau~nik, stvaramr`wu i podsti~e sukobe me|u qudima i narodima. Najrevno-snije me|u ovima doseù ulogu ideologa mr`we i nasiqa. U pri-mitivnim okolnostima, zatrovanim atmosferama, posredno, onipostaju podstrekiva~i smrti...“

Gospodo istori~ari, Davidovi}u i Timotijevi}u, da li steimali makar malo u vidu principe koje ste u predgovoru na{ekwige, zbornika dokumenata, naglasili? Da li ste imali u vidui ono {to ste napisali u predgovoru va{e trotomne kwige „Za-tamwena istina“, punom diskvalifikacija svih koji su o ratuod 1941. do 1945. godine pisali?

Radisav Nedovi} i Pantelija Vasovi} nisu istori~ari,niti u~esnici u projektu „â~anski kraj u NOB“. Na tom pro-jektu radilo se od 1960, a zavr{eno sa 1982. godinom. Ura|eno je

299

i nekoliko publikacija, me|u kojima su: „â~anski kraj u NOB– hronologija doga|aja“ i „â~anski kraj u NOB – pali borci i`rtve“. Prva sadrì oko 2.000 hronolo{kih jedinica, druga –podatke o 4.642 imena stradalnika, sa generalijama naravno. Naovom projektu, pored ostalih, radili su: Luka Vojvodi} i Dragi-{a Petrovi}, profesori i direktori â~anske gimnazije, dok-tori nauka Milivoje Uro{evi}, Andrija B. K. Stojkovi}, Mla-den Stefanovi} i Branko Kova~evi}, generali Sredoje Uro{e-vi} i Milojica Panteli}, istori~ari Milutin Jakvqevi}, Vi-tomir Vasili}, Rado{ @. Maxarevi} i moja malenkost. Da dru-ge istraìva~e i autore ne nabrajam! Sve do kwige o â~anskomNOP odredu autora Milojice Panteli}a, Radovana M. Marinko-vi}a i Vladimira Nik{i}a.

U radu na tom projektu pribavqena je obimna dokumenta-cija – iz Kraqevske banske uprave Drinske banovine u Sarajevu,arhiva i muzeja Jugoslavije i Srbije, Vojnoistorijskog institu-ta i drugih ustanova, uz veliki broj izjava u~esnika i svedokadoga|aja. Kori{}ena su i dokumenta odgovaraju}e dràvne komi-sije za utvr|ivawe zlo~ima u toku Drugog svetskog rata, ali iprotokoli umrlih, u koje su sve{tenici unosili podatke o umo-renim. Samim tim, iskqu~ena je mogu}nost da se neki ~ovek, kao`rtva, svejedno od koga je umoren, izostavi.

Sva ta gra|a ~uva se u Me|uop{tinskom istorijskom arhi-vu i Narodnom muzeju u â~ku, u Skup{tini op{tine â~ak, me-snim kancelarijama i parohijskim kwigama i svakom je dostup-na. Za to znaju Davidovi} i Timotijevi}. Prvi je zaposlen u Me-|uop{tinskom istorijskom arhivu, a drugi u Narodnom muzeju.Ta gra|a dostupna je ne samo istraìva~ima, ve} i drugim qudi-ma. Ne ~uva se ni u kakvim „tajnim sefovima“ i nema ama ba{nikakve potrebe da se skriva od bilo koga, uz opasku, na koju uka-zuju istori~ari – da je nuàn kriti~ki pristup dokumentima,koji su, ~esto, u ratu i propagandisti~kog karaktera, ne samokod nas.

Sloì}emo se sa konstatacijom Davidovi}a i Timotijevi-}a „da put do saznawa vodi preko nau~nog bavqewa istorijom ikriti~kog pristupa prema istorijskim izvorima na osnovu ko-jih otkrivamo pro{lost“. Ali, Davidovi} i Timotijevi} nisuse toga dràli. âk su poverovali i „svedo~ewima“ qudi koji su~udotvorno u na{em gradu sahranili preko 1.000 `rtava „komu-nisti~kih zlo~ina“, a ti „svedoci“ nisu u vremenu o kome govo-re ni ìveli u â~ku!

300

U zborniku dokumenata „Ostavqawe istine“ Davidovi} iTimotijevi} nastojali su, po svaku cenu, da dokaù postojawedva antifasisti~ka pokreta u nas u toku Drugog svetskog rata,da su oba pokreta zaslu`na u borbi za oslobo|ewe na{e zemqe, dasu oba pokreta podnela velike `rtve. Pri tom Davidovi} i Ti-motijevi} „majstorski“ biraju dokumenta za publikovawe izo-stavqaju}i ona koja wihovoj tezi – da je Jugoslovenska vojska uotaxbini (~etnici Dragoquba Draè Mihailovi}a) bila anti-fasisti~ki pokret, bez obzira {to su weni pripadnici po~ini-li zlo~ine prema svom narodu koji grozomorni. Istina, Davido-vi} i Timotijevi} publikuju i poneki dokument o tim zlo~ini-ma, ali isti~u da su ih po~inili „legalizovani ~etnici“, neMihailovi}evi ~etnici, pre}utkuju}i da je za legalizaciju kodNedi}eve vlade Mihailovi} dao blagoslov!

Dobro je, i nu`no, da se publikuju dokumenta iz Drugogsvetskog rata. Ali – sva dokumenta!

Me|utim, Davidovi} i Timotijevi} to ~ine selektivno.Zanemaruju ona koja nedvosmisleno svedo~e o izdaji sopstvenognaroda od strane ~etnika Draè Mihailovi}a i kvislinga. Za-nemaruju ostala dokumenta nastoje}i, tako, da ne kaù da su sekomunisti i partizani borili protiv okupatora, ~ak da su,kaù, sa wim i sara|ivali!? Pre}utkuje se, dakle, istina.

Smeju li – pita se svaki dobronameran ~ovek – time da sesluè u~eni qudi, istori~ari?

Ova Nedovi}eva i Vasovi}eva kwiga, evo, ni{ta ne skriva.Donosi upravo ona dokumenta koja Davidovi} i Timotijevi} neobjavquju; kao da ih skrivaju!

Nedovi}u i Vasovi}u osnovni ciq pri prire|ivawu ovekwige bila je – istina, i samo istina. A, istinu svedo~e izvoznadokumenta, koja objavquju, uz drugu gra|u. U to su uloìliogromne napore,svesni da doga|aje iz Drugog svetskog rata trebaautenti~no rasvetliti. Otuda je wihova kwiga dragocena i zaistori~are, i za druge istraìva~e, za se qude.

Dragoqub S. SUBOTI]

301

.

302

SADR@AJ

Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Okupacija teror i zlo~ini okupatora . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Vlast u slu`bi okupatora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Dokumenta o nastanku i aktivnosti ~etni~kih odreda u ustani~koj 1941. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Aktivnost KPJ u pripremi ustanka, ustani~ki proglasii saop{tewa u ustani~koj 1941. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Proglasi i „Obave{tewa“ Dru{tva srpskih pisaca i umetnika antifa{ista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Dokumenta partizanske komande mesta u â~ku 1941. godine . . . 119

Ambulantni dnevnik Banovske bolnice u Gu~i za 1941. godinu. . 157

Nema~ka vojna komanda o aktivnostima partizanskih odreda . . 179

Partizanske akcije prema izve{tajima dràvnih institucija . 189

Saradwa ~etnika sa okupatorom i wihovim saradnicima . . . . . 197

Zlo~ini nad pripadnicima NOP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221

Dokumenta ~a~anskih „zbora{a“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294

303

304

RADISAV S. NEDOVI] – PANTELIJA M. VASOVI]

SELEKTIVNA ISTINA

Korektor:Radovan M. Marinkovi}

Kompjuterska obrada:MILOMIR POPOVI] PRAWO

Tira`: 1.000 primeraka

[tampa:„JEL-MIL“ {tamparija „BAJI]“

â~ak 2007.

305

306

Mesno udruèwe SUBNOR-a Palilula, â~akMiodrag Jakovqevi}, â~akVladislav – Vapa Popovi}, â~akMilan – Miki Vu~eti}, â~akDesimir Savi}, â~akPetar – Beska Jolovi}, â~akMesno udruèwe SUBNOR-a „Ko{utwak“, â~akDragoqub – Dragan Suboti}, â~akDanica ]irovi}, â~akMilo{ Uro{evi}, â~akSlavoqub Milovanovi}, JeèvicaRadisav Uro{evi}, â~akDragan Aleksi}, â~akAleksa – Leko Rajovi}, â~akMilovan Bosi}, BeogradSlobodan Ne{kovi}, â~akBoìdar Bo{kovi}, â~akMilo{ Milosavqevi}, BeogradMilorad – Migo Jevtovi}, â~ak@arko Krupe`, BeogradVeqko Ra|enovi}, â~akIvan Petronijevi}, â~akVlade Ruì}, â~akMilan – Skawo Milenkovi}, â~akNada Jelu{i}, â~ak@ivorad – @ivko Jawi}, AtenicaBranko Kova~evi}, â~akAdam Grujovi}, â~akVuka{in Jakovqevi}, KulinovciGruban Vasilijevi}, â~akPrevislav Vuli}evi}, â~akVana Marinkovi}, â~akMilan Cvitkovi}, â~akNe{o Vrani}, â~akRado{ Nedi}, â~akCvetko Cveti}, â~akMilutin Ivkovi}, â~akQubi{a Vasili}, â~akMatija ]ojba{i}, â~akBratislav Mi{ovi}, KulinovciMladen Stoji}, Kulinovci

307

FINANSIJSKI SU POMOGLIOBJAVQIVAWE OVE KWIGE

Vladeta Milovanovi}, Gu~aMilan Pe{i}, â~akRadi{a Petrovi}, â~akJovan Mileti}, â~akMarija Savi}, â~akRado{ Domanovi}, â~akBogdan Klasanovi}, â~akRadenko Vu~i}evi}, KulinovciMilosav Borovwak, BreznaSvetozar Brki}, â~akBoìdar – Boò Nestorovi}, â~akMilija Uro{evi}, â~akMiloje Vu~kovi}, â~akSlavoqub i Qubica Janda, â~akMilica Petronijevi}, â~akSlobodan Milovanovi}, â~akRadovan Papowak, â~akRadovan Petronijevi}, â~akQubomir – [aja Radivojevi}, â~akDobrivoje – Blaò Blagojevi}, â~akMilan Jawi}, â~akQubi{a Vukovi}, â~akMikan âkajac, â~akStanko ]osovi}, â~akVeli~ko Radovi}, â~akMilisav Nedovi}, RtariVera Todorovi}, Gorwi MilanovacMilo{ Ne{ovi}, â~akSlavko Popovi}, BeogradMiodrag Ze~evi}, BeogradJovan Radovanovi}, BeogradJelica Milovanovi}, BeogradAndrija Merinik, BeogradRodoqub Stani}, BeogradRadenko Bro}i}, BeogradMilorad Dostani}, BeogradMilovan \ukanovi}, BeogradMilorad Stanojevi}, â~ak\or|e – \oko Milosavqevi}, â~akMiloje Bojovi}, KulinovciAleksandar – Aco Bugar~i}, KulinovciMiroslav Mili}, â~akRado{ Drami}anin, â~akVlado Do{en, â~ak

308

Milan Deli}, â~akDejan Tomovi}, â~akDragoslav Ogwenovi}, BeogradZorica Tucakovi}, BeogradDragana Tucakovi}, BeogradNada Jova{evi}, BeogradRadi~ Ne{kovi}, â~akVlastimir Mileki}, TopolaDragoslav Ugar~ina, â~akRajko Barali}, â~akMilo{ îkiriz, SlatinaDragoqub Vu~i}evi}, â~akVeqko Negovanovi}, â~akSlavko Majstorovi}, â~akAleksandar – Aco Jovanovi}, â~akVojin Ne{kovi}, â~ak@ivko Ki}anovi}, â~akBogdan Civri}, â~ak@ivorad Vidojevi}, â~akSini{a Azawac, â~akMom~ilo Zarubica, â~akTomislav – Tomo Jovanovi}, â~akStanimir Nikoli}, â~akZdravko Jova{evi}, â~akMiloqub Biseni}, â~akMira Mihailovi}, â~akMilomir Milunovi}, â~ak\or|e Kustudi}, â~akDragi{a Kikovi}, â~akMilo{ Lazarevi}, â~akMarija Todosijevi}, â~akPetar Blanu{a, â~akSini{a Kosanovi}, â~akMilan Toma{, â~akRadisav Obrenovi}, â~akAleksandar Lazarevi}, â~akBudimir Petrovi}, â~akIvan Ninovi}, â~akDragomir Jawi}, AtenicaAco Stamenkovi}, â~akVladan Petrovi}, â~akKovina Talovi}, â~akSlobodan Mojsilovi}, â~akMom~ilo Mi}anovi}, â~ak

309

Bratislav Obrenovi}, â~akMilenko Tutunovi}, â~akIvan Radovanovi}, â~akMilan Pavlovi}, â~akRadojle Markovi}, â~akZdravko Jankovi}, â~akNada Markovi}, â~akMilica \or|evi}, â~akDragi{a Stevanovi}, â~akVladan Nixovi}, â~akMiodrag Vasovi}, MiokovciVladan Stefanovi}, â~akMilorad An|eli}, Ostra@arko Gli{ovi}, ParmenacNexib Mu~evi}, â~akJovi} \uki}, ParmenacBoò Poluga, â~akRajko Gra{evi}, â~akRadoslav Dostani}, ParmenacAleksandar Grbovi}, â~akGvozden Mi{ovi}, â~akRadomir Ostoji}, â~akAndrija Petrovi}, Kowevi}iBorko ûpi}, Kowevi}iMilisav Vu~i}evi}, Kowevi}iMilo{ Radenkovi}, Kowevi}iRado{ Radovanovi}, Kowevi}iTomislav Vujadinovi}, Kowevi}iMilivoje Toma{evi}, Kowevi}iAleksandar – Aco Todosijevi}, â~ak

310

Documents

NEMA^KA VOJNA KOMANDA O AKTIVNOSTIMA … · odjek u mom {tabu, a bila je i u Armiji nepovoqno primqena. [Zbornik NOR-a, £, 1, str. 682, dok. 297, ^a~anski odred, str. 142] *