Seminarski rad iz ekonomijeNOVAC I INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKEMentor: prof. dr Jovo Jednak

Beograd, 2009

Mutavdžić Nemanja Beogradska Poslovna Škola

Beograd, 2009

SADRŽAJ:

1. Uvod

2. Funkcije i vrste novca

3. Novčani agregati

4. Bankarsko poslovanje i ponuda novca

5. Proces višestrukog kreiranja novca

6. Monetarni multiplikator i monetarna baza

7. Brzina opticaja i kvantitativna jednašina novca

8. Makroekonomska uloga banaka u privredi

9. Ponuda i tražnja za primarnim novcem, ravnotežna kamatna

stopa i monetarna politika

10.Ravnoteža na financijskom tržištu

11.Rezime

12.Ključni pojmovi

13.Rezime

2

1. Uvod

Nakon čitanja ovog rada, moći čete da razumete pojmove kao što su: Funkcije i vrste novca; Novčane agregate; Bankarstvo; Kako banke kreiraju novac; Monetarna baza; Jednačina i brzina opticaja novca; Makroekonomska uloga banaka u privredi; Ponuda i tražnja za primarnim novcem.

Novac je simbol uspeha, neuspeha, moći i slabosti, uzrok pokretanja privrede i razvoja čovečanstva, pokretač čitavog sveta. Novac je krvotok privrednog sistema, jer omogućava protok roba i usluga. Kao što zdrav i pravilan krvni sistem u čoveku čini čoveka da se bolje i više, kao i zdravije razvija, tako i pravilno upravljanje novcem pomaže privredi da se razvija boljei brže. Isto tako i ako se novcem loše upravlja može doći i do kraha privrede i prestanka proizvodnje.Da bi neka roba bila novac, država je morala zakonom da proglasi takvu robu kao jedino sredstvo razmene roba i usluga i da zabrani da bilo koja druga vrsta robe vrši funkciju novca.

2. Funkcije i vrste novca: novac kao sredstvo razmene, sredstvo očuvanja vrednosti i obračunska jedinica

Novac pored toga što u svakom pogledu utiče na razvoj i funkcionisanje privrede, već vekovima unazad on utiče i na moral i ideale čoveka. Ljudi se zavode šarima novca i moći koju on može da pruži i prilagođavaju novcu svoj život. 2.1 Vrste novca. 2.1.1 Robni novac je novac koji ima unutrašnju vrednost Primeri novca kao robe datiraju još iz starog veka kada su ljudi koristili razne vrste materijalnih dobara i njih koristili kao sredstvo razmene za druga materijalna dobra. U XIX veku , novac su, u osnovi bili srebrni i zlatni novčići. Na taj način novac se javlja u obliku robe koja ima unutrašnju vrednost. Dekretni (fiat) novac je novac koji nema unutrašnje vrednosti, koji se kao novac koristi na osnovu državnog dekreta. Upotreba novca znatno pojednostavljuje transakcije na tržištu. Naša sposobnost za upotrebu novca u tržišnim transakcijama , zavisi od volje trgovca da prihvati novac kao sredstvo razmene. Trgovac prodaje robu za novac samo zato što on taj isti novac koristi da plati ili kupi robu koja će mu kasnije biti potrebna. Takođe može da razmeni novac za robu i usluge. Iz toga se zaključuje da novac igra glvanu ulogu i omogućava cikličan niz razmena koje karakterišu tržišnu ekonomiju.

3

Novac u ekonomiji predstavlja onu imovinu koju su ljudi nesumljivo prihvatili kao sredstvo plaćanja, odnosno koriste za kupoprodaju dobara i usluga od drugih ljudi. Novac ima i druge poželjne i pozitivne karakteristike. Trgovac koji primi novac u zamenu za neko dobro, ne mora taj novac odmah da potroši. Može da ga zadrži neki period, bez straha da će se pokvariti, za razliku od neke druge robe koja ima vek trajanja. Stoga je novac koristan način čuvanja vrednosti. Novac takođe služi i kao mera vrednosti, za poređenje tržišne vrednosti različitih dobara i usluga. Nakon ovoga možemo zaključiti da novac ima nekoliko osnovnih karakte- ristika. Sve što služi kao: sredstvo razmene, stredstvo očuvanja vrednosti i kao obračunsko sredstvo, možemo nazvati novcem. 2.1.2 Novac kao sredstvo razmene Funkcija novca kao sredstva razmene polazna je osnova za razvoj svhi ostalih funkcija koje novac obavlja. Da bi obavljao ovu funkciju, novac mora da bude fizički prisutan, da bi se vrednost robe mogla realizovati u novcu. On predsta- vlja predmetnu vrednost koju kupci, prilikom kupovanja robe i usluge daju prodavcima. Novac kao sredstvo razmene podrazumeva da kupci, kada žele da kupe dobra i usluge, novac daju prodavcima tih usluga ili dobara. Pojava novca je olakšala, u brzala i učinila efikasnijom razmenu, jer prodaja više nije uslovljena kupovinom, i obrnuto. Sada će svaki robni proizvođač prvo da proda robu za novac i tako obezbedi sredstva pootrebna za kupovinu druge vrste robe. On je potpuno slobodan kada će i gde da obavi drugi deo pretvaranja robe, odnosno da za dobijeni novac kupi drugu robu. Dakle, proizvođač robe može, kraće ili duže vreme, da zadrži novac koji je dobio od prodaje. Kada jedan vlasnik novca sa njim ne izađe na tržište i ne kupi robu, to znači da neki drugi vlasnik neće moči da proda svoju, pa ni da se pojavi kupac roba drugih proizvoda, što prouzrokuje robno-novčane poremećaje. Lakoču kojom neka imovina može da se pretvori u sredstvo razmene ekonomisti nazivaju likvidnost. U tom smislu, novac je najlikvidnija raspoloživa imovina od svih vrsta imovine. Likvidnost (u ekonomiji) predstavlja lakoću i brzinu kojom se neka vrsta imovine može pretvoriti u sredstvo razmene (novac).

4

2.1.3. Novac kao obračunska jedinica

Obračunska jedinica je merilo na osnovu kojeg ljudi određuju cene i registruju svoje dugove. Novac kao obračunska jedinica podrazumeva da se sve prodaje i kupuje za novčane jedinice. Što znači da su sva dobra i sve usluge, tj. njihove vrednosti izražene u novčanim jedinicama. Kod nas je standardno sredstvo za plaćanje dinar. Novac je, kao obraćunska jedinica, najpogodniji jer čuva vrednost kroz vreme (sem u slućaju inflacije), dok ostala robna sredstva nisu pogodna jer imaju rok trajanja. Novac je trajan, ne topi se i ne gubi vrednost prebrzo, tako da trajno može da vrši funkciju obračunskog sredstva. Obračunska jedinica je merilo na osnovu kojeg ljudi određuju cene, obračunavaju jedinice i beleže dugove. 2.1.4 Novac kao sredstvo očuvanja vrednosti

Novac u funkciji sredstava za očuvanje vrednosti predstavlja predmetnu vrednost koju ljudi mogu da upotrebe za prenos kupovine moći iz sadašnjeg u budući period. U uslovima poremećaja prodaje i kupovine robnih vrednosti (prodaje, a ne kupovine druge robe), novac se povlači iz opticaja i prekida svoje kretanje. Na taj način prestaje da funkcioniše kao prometno sredstvo. Time se novac pretvara u relativno trajnu vrednost, a njegov vlasnik odlaže kupovine za buduća vremena, odnosno novac se tezauriše. U ovom slučaju novac, zbog svoje trajnosti, ne gubi vrednost, pogotovo u razvijenim zemljama poput zemalja Eu, Japana, SAD, Švajcarske i drugih. U takvim, razvijenim, zemljama stanovništvo i privreda tezauriše novac bez bojazni da će on izgubiti vrednost, jer je u tim zemljama nizak procenat inflacije (svega nekoliko procenata). Novac kao sredstvo očuvanja vrednosti podrazumeva predmet koji ljudi mogu da upotrebe za obavljanje budućih kupovina.

5

3. Novčani agregati – alternativne mere novca:M1, M2, M3 i NDA

Savremeni novac predstavlja isprave o dugu banaka ili države koje su proglašene zakonskim sredstvom plaćanja. U monetarnoj oblasti, državu predstavlja centralna banka (CB) i ona vrši funkciju centralne monetarne vlasti. Monetarna politika se sprovodi preko novčanih agregata i to: (1) M1 ’ agregat ili novčana masa u užem smislu reči; (2) M2 – agregat ili novac u širem smislu reči; (3) M3 – kao najširi novčani agregat i (4) M4 ili NDA – neto domaća aktiva. (1) Novčani agregat M1 (gotov novac + depozitni novac). Novčanu masu M1 možemo da odredimo kao potpuno likvidna potraživanja nebankarskih subjekata prema bankarsom sistemu. Nebankarski sistemi su: preduzeća u oblasti privre-de, ustanove iz vanprivrede, država, stanovništvo, ostale financijske institucije koje nisu u bankarskom sistemu i inostranstvo. Svi oni mogu da poseduju elemente novčane mase. Prema tome, novčanu masu obrazuju: a) Gotov novac u opticaju, koji se sastoji iz papirnih novčanica i kovanog novca van poseda bankarskog sistema;

b) Depozitni novac, koji se sastoji od: tekućih i žiro-računa graćana i drugih nebankarskih subjekata kod banaka, novčanih sredstava na zbirnim raču-nima budžeta, sredstava izdvojenih na posebnim računima za investicije, fina-nsiranje zajedničke potrošnje, stambenu izradnju itd., koji su likvidni kao novac. Gotov novac (gotovina) su papirne novčanice i metalni novac u rukama najšire javnosti. Vaš tekući račun je deo vašeg novca isto toliko kao i novčići i novčanice u vašem novčaniku ili džepu. Ukoliko svi primaju vaše čekove, platne ili kreditne kartice, onda nema potrebe da nosite gotovinu. Nema ništa posebnog u vezi sa gotovinom, makar što se tržišta tiče. Tekući računi mogu takođe da obave istu tržišnu funkciju kao i gotovina, sa istim stepenom likvidnosti. Ipak, gotovina je jadn deo zaliha novca. Većina novca se sastoji od stanja na prolaznim računima. Za velike tržišne transakcije ljudi više vole da koriste čekove, platne ili kreditne kartice, nego gotovinu. Čekovi, platne ili kreditne kartice su pogodnije od gotovine jer eliminišu putovanje do banke. Takva vrsta platnih sredstava su ujedno i bezbedniji instrument plaćanja. Platne, odnosno kreditne kartice su popularno sredstvo plaćanja. Ipak, treba napraviti razliku među njima. Ljudi koriste kreditne kartice za oko jednu trećinu svih kupovina. Stanja na kreditnim karticama moraju da se refundiraju gotovi-nski ili čekom. Stoga su kreditne kartice samo usluga odloženog plaćanja, a ne krajnji oblik plaćanja. Uz pomoć kreditne kartice , ljudi mogu da plate svoje

6

račune na kraju meseca, umesto da ih sporadično plaćaju prilikom kupovine. Kreditne kartice zaračunavaju proviziju i kamatu za obavljenu uslugu.

Za razliku od kreditnih, platne kartice omogućavaju automatsko skidanje sredstava sa bankovnog računa, tako da stanje na tom računu predstavlja deo novčane mase u ekonomiji. Stoga su stanja na računima na osnovu kojih se koriste platne kartice uključene u mere količine novca u opticaju. Još jedna komponenta od osnovnih zaliha novca su putnički čekovi koje klijentima izdaju banke ili kompanije koje nisu banke (American Express). Takvi čekovi mogu da se upotrebe direktno u tržišnim transakcijama, kao i gotovina. S obzirom na to da se sredstva sa računa mogu trošiti kao i gotovina, oni se računaju kao deo zaliha novca. Kada stanju na računima dodamo količinu novčića i novčanica dobijamo ukupnu količinu raspoloživog novca, odnosno osnovne zalihe novca. Osnovne zalihe novca skraćeno se zovu M1. Depoziti po viđenju su depoziti na bankovnim računima kojima deponenti mogu da pristupe po zahtevu ispisivanjem šeka ili naloga.Na slici 1.0. ilustrovana je prethodna priča. Novčana struktura Srbije u toku 2008.me godine sastavljena je od 30% novčane mase koja se nalazila u obliku gotovog novca, a preostalih 70% bilo je u obliku depozitnog novca. Ranijih godina gotovina je iznosila skoro 44% od ukupne novčane mase.

7

Kod novčane mase zanimljivo je da pomenemo i pitanje njene vlasničke strukture. Kod koga je najviše novčane mase, u posedu stanovništva, privrede ili države? O tom pitanju nam govori slika 1.1. na kojo su vlasnici novca poređani po sektorima.

Sektoru privrede i vanprivrede pripada 42% ( 28% + 14%) novčane mase. U rukama stanovništva je najveći deo novčane mase i on iznosi 46%, a u posedu države je 11%. Inostranstvo poseduje oko 1% srpske novčane mase, ali se posle 2002. godine, zbog razvoja odnosa razmene sa spoljnim svetom, povećava učešće novca u inostranstvu.

(2) Novčani agregat M2 (novčana masa M1 + novac nadohvat ruke). Prelazni računi nisu jedina zamena za gotovinu. I štedni računi mogu da se upotrebe finansiranje kupovina. Ovakva uoptreba štednog računa može da zahteva odlazak u banku radi podizanja novca. No, to više nije prepreka, jer banke nude kompjuterizovano podizanje i prenos sredstava supermarketima ili bankomatima. Drugi, ipak, plaćaju vaše račune putem telefonskih instrukcija, on-lajn odnosno interneta. Nisu svi štedni računi tako pristupačni. Jednostavno, neke banke zahtevaju određeni minimalni iznos na računu, određeni period. Ranije povlačenje novca rezultira gubitkom kamate. Sredstva koja se drže pod kamatom ili kao depozit, ne mogu se automatski preneti na tekući račun ili na treća lica. Kao posledica toga, depozit se retko upotrebljava za svakodnevne nabavke. Međutim, takvi računi ipak funkcionišu kao novac nadohvat ruke, pošto štediše mogu da odu u banku i podignu gotovinu ako žele nešto da kupe. Još jedan popularan način čuvanja novca je kupovina iz uzajamnih (investicionih) fondova tržišta novca. Depoziti u ovim fondovima tržišta novca

8

se upotrebljavaju za kupovinu hartija od vrednosti koje nose kamatu. Kamata je tipično viša od one koja se plaća kod redovne štednje. Ova sredstva iz zajedničkog fonda se mogu povući momentalno, isto kao i kod prolaznih računa. Prema tome osim agregate M1, novčani agregat M2 sadrži: ostale depozite po viđenju u domaćoj valuti, kratko oročeni depozit, kratkoročne hartije od vrednosti, što obično nazivamo kratkoročni transakcioni depoziti. Kada je reč o depozitima po viđenju, novac može da se povuče bez prethodne najave, a kada su u pitanju oroščeni depoziti, koji donose veću kamatu, deponent treba da najavi povlačenje novca.

(3) Novčani agregat M3 (novčani agregat M2 + devizne obaveze prema privrednim subjektima). Novčani agregat M3 je najkompleksniji, jer obuhvata likvidna sredstva M1 i novčana sredstva nadohvat ruke M2 i dugoročne dinarske obaveze bankarskog sistema prema nebankarskim subjektima, kao i kratkoročne i dugoročne devizne obaveze prema domaćim privrednim subjektima. (4) Neto – domaća aktiva M4 (novčana sredstva M3 + Neto devizna pasiva). Neto devizna pasiva obuhvata novčani agregat M3 neto-devizne obaveze bankarskog sistema prema inostranstvu. Tu spadaju kratkoročne i dugoročne obaveze u devizama prema inostranstvu. Kada se od ukupnih obaveza prema inostrastvu oduzmu kratkoročna i dugoročna potraživanja bankarskog sistema

prema inostranstvu, dobija se velićina neto-domaće aktive.

Slika 3.3. Novčani agregati: M1, M2, M3 i M4 (NDA)M1 obuhvata gotovinu i

depoziteM2 sadrži M1 i novac nadohvat

ruke, odnosno kratkoročne transakcione depozite i HOVM3 se sastoji od M2 i deviznih obaveza, odnosno dugoročnih depozita prema nebankarskim

subjektima; M4 sadrži M3 i neto devizne obaveze prema

inostranstvu

9

Možemo zaključiti da su novčani agregati konstruisani da olakšaju upotrebu trži-šta kapitala i novca, depozita i deviznih sredstava za svakodnevno finansiranje privrede.

4. Bankarsko poslovanje i ponuda novca

4.1.Bankarsko polovanje. Poslovno bankarstvo je nastalo u Engleskoj, kada su se pojavile zlatare u kojima je čuvano zlato i druge vrednosti. U početku su takve banke bile nalik garderobama ili skladištima. Deponenti bi ostavili zlato na čuvanje i zauzvrat dobijali prznanicu o primitku. Kada bi ga podizalo, pokazali bi depozitaru (zlataru) priznanicu, platili neki minimalnu nadoknadu za usluge čuvanja i dobili natrag svoje zlato. Vremenom su zlatari primetili da ne moraju da vrate baš one iste komade zlata vlasniku koji im ih je poverio na čuvanje. Deponenti su, pak, bili voljni da prihvate bilo koji komad zlata, sve dok je njegova vrednost odgovarala vrednostima zlata koje su oni deponovali. Ova mogućnost izdavanja deponentima različitih komada zlata, davala je zlatarima slobodu da mogu sami da pozajmljuju zlato.

Bilans stanja zlatare

Aktiva PasivaRezerve 1.000.000 € Depoziti po viđenju 1.000.000 €Ukupno: 1.000.000 € Ukupno: 1.000.000 €

Tabela 4.1. Prva banka – zlatara je držala stopostotne rezerve na depozitima po viđenju. U samom početku bankarstva, banke su držale stopostotno pokriće po viđenju pa nije bilo moguće

kreiranje novca iz rezervi

Bilans stanja jedne tipične zlatare prikazuje tabela 1.0. Banke sa stopostotnim rezervama imaju neutralan uticaj na novac, potrošnju i cene, budući da od svog potencijala ništa ne dodaju novčanoj masi, niti od nje išta dobijaju. Zlatari – bankari su vremenom primetili da njihovi komitenti nikad ne povlače svoje depozite istovremeno, iako se svaki depozit ima isplatiti na prvi zahtev. Rezerve jednake ukupnim depozitima su potrebne samo onda kad je potrebno da se istovremeno isplate svi deponenti u ukupnom iznosu njihovih depozita. Ali se ovo gotovo nikad ne događa. Na određeni dan jedni povlače svoje depozite, a drugi polažu svoj novac. Ove dve vrste transakcija obično su u ravnoteži. Novac u obliku rezervi je sterilan, jer ne donosi nikakvu kamatu dok se nalazi u trezoru. Neke banke us došle na ideju da iskoriste deponovani novac za kupovinu obveznica ili drugih vrednostih kamatonosnih papira. Banke su imale korist, jer su mogle da isplate deponente na prvi zahtev, a da im uz to ostane dodatni prihod. Tako banke ostvaruju svoje profite, kao razliku između ukupnih prihoda i ukupnih troškova. Da bi opstala na tržištu, svaka banka nastoji

10

da maksimira svoj profit. Odluka da se drži deo depozita umesto celokupnih depozita u obliku rezervi, donela je revoluciju u bankarstvu. Tako je pošeo da se stvara novac u bankama, tj. banke su mogle da pretvore 1€ rezervi u nekoliko eura depozita.

4.2. Poslovi banaka. U današnje vreme, banka je finansijska institucija koja ostvaruje profit kroz kreditiranja i zaduživanja. Da bi obezbedila sredstva, banka mora svojim deponentima da ponudi primamljive kamatne stope. Radi toga, banke pronalaze profitabilne načine pozajmljivanja sredstava, tj. onih sredstava koja sama pozajmljuje, jer u suprotnom ne bi mogle da opstanu na tržištu. Kada je u pitanju domaća valuta, banke najveći deo pozajmljuje u vidu dozvole prekoračenja računa domaćinstvima i kompanijama, uglavnom uz više katne stope. Deo sredstava se koristi za kupovinu HOV (državne obveznice i sl.), a deo za investiranje u likvidnu aktivu, čime se obezbeđuje likvidnost. Deo drži u gotovini, kao najlikvidniji deo svih aktiva. Određeni deo sredstava banka drži u obliku rezervi. S druge strane, depoziti su pasiva banke, novac koji ona duguje deponentima. Na onosvu depozita i sopstvenog kapitala, banka pozajmljuje novac domaćinstvima, preduzećima i vladi. Razlika kamatne stope podrazumeva razliku između kamatne stope kredita i kamatne stope depozita. Poslove deponovanja i pozajmljivanja bankovnog novca, kao i druge financi-jske poslove, obavljaju i drugi financijski posrednici. Financijski posrednici su institucije kao što su banke, osiguravajuća društva, investicioni fondovi, štedne i kreditne zadruge, koje primaju depozite ili novac od jedne grupe svojih komitenata i pozajmljuju ih drugoj grupi ili kupuju obveznice i akcije.

Bilans stanja poslovnih banak u toku godine dana (u milionima)Aktiva PasivaRezerve 300 €Zajmovi 7.700 €Investicije u HOV(obveznice) 1.500 €Ostala aktiva 500 €

Štedni i oročeni depoziti 1.500 € Čekovni računi 7.500 € Ostala pasiva(ostale obaveze) 1.000 €

Ukupno: 10.000 € Ukupno: 10.000 €

Tabela 4.2. Rezerve i depoziti po viđenju su najvažnije stavke bilansa stanja poslovnih banaka. Rezerve i depoziti po viđenju su ključni za bankovnu kreaciju novca. Depoziti po viđenju su plativi na

prvi zahtev i stoga mogu biti brzo povučeni kada komitent napiše ček. Rezerve su propisane prema zakonstoj obavezi držanja od strane centralne monetarne vlasti.

Za našu analizu su najvažnije banke, jer raspolažu čekovnim računima (gotovinom), odnosno depozitima. To znači da su banke glavni izvor bankovnog novca, koji je sastavni deo M1 ili deo likvidnih sredstava iz M2. Ovo nam pokazuje bilans stanja banak u vidu tabele 1.1.

11

Banke od drugih financijskih posrednika razlikuje to što je njihova pasiva novac- građani mogu plaćaju svoje obaveze ispisujući čekove od iznosa na svojim računim. Stoga je potrebno bliže sagledati šta one rade. Banke primaju sredstva depozitara. Deo tih sredstava drže kao rezerve, a ostatak koriste za davanje zajmova i kupovinu HOV. Njihove obaveze se sastoje od depozita po viđenju i sredstava koje su položili građani i preduzeća. Rezerve su depoziti koje su banke primile, ali ih nisu dale za pozajmice.

5. Proces višestrukog kreiranja (umnožavanja) novca

U pojednostavljenoj ilustraciji stvaranja novca, banke pretvaraju „rezerve“ u bankovni novac. Postoje dve mogućnosti pretvaranja „rezervi“ :

a) Centralna banka određuje količinu rezervi sistema poslovnih banakab) Koristeći novčane rezerve kao input, bankovni sistem ih transformiše u

mnogo veću količinu novca. Gotovina + rezerve čine ponudu novca, pod nazivom višestruka ekspanzija bankovnih depozita. U svakodnevnom životu se obično postavlja pitanje : odakle dolazi novac? Odgovor je vrlo jednostavan – štampa ga vlada. Ipak, nešto nije u redu sa ovakvim objašnjenjem. Najveći deo onoga što mi zovemo novac nije gotovina već stanje na računima u bankama. To nam najbolje pokazuje slika 3.3. Iz tog razloga, štamparija i kovnica novca imaju minimalnu ulogu oko „pravljenja“ novca. Stvarna moć u vezi sa zalihama novca, odnosno sa ponudom novca je u bankama. 5.1. Kreiranje depozita – novca. Većina depozita na prolaznim računima su čekovi ili kompjuterski transferi. Prava gotovina se retko kad koristi. Kada neko dobije uplatu, onda se, po pravilu, deponuju čekovi u banci. Neki poslodavci čak organizuju automatsko deponovanje plata i tako eliminišu potrebu da idu u banku. Ako se za deponovanje koriste čekovi, onda uzimanje čekova predstavlje inicijalni ključ o poreklu novca. Banka te čekove neće unovčiti bez potvrde da ima sredstava koja podržavaju ček. Ograničenje kod potpisivanja čekova nije pitanje papira već raspoloživost sredstava na računu. Traženje porekla novca se vrti u krug. Depoziti na prolaznim računima podstiču stvaranje novca. Rešenje zagonetke je da novac stvara novac. Ali gde je sad rešenje o tome kako je novac tu prvi put uopšte dospeo? Ko je izvršio prvu uplatu na prolazni račun? Odgovor na to pitanje je: banke same kreiraju novac. One ne štampaju novčanice, ali daju kredite. Krediti odmah postaju bilansi na prolaznim računima, pa samim ti i deo zaliha novca. Prilično jednostavno. Kod davanja kredita, banka efikasno kreira novac, jer se bilansi na prolaznim računima smatraju kao deo zaliha novcva. Da bi shvatili odakle potiče novac moramo da shvatimo dva osnovna principa: a) bilansi na prolaznim računima su najveći deo zaliha novca;

12

b) banke kreiraju bilanse prolaznih računa davanjem kredita.

5.2. Monopol banke. Kada deponulete novac u banku, vi menjate sastav zaliha novca, a ne njegovu veličinu. Što znači da, ako ste deponovali 1.000 € u banku, vi onda imate tih 1.000 € manje u novčićima (gotovini), ali imate 1.000 € više u depozitu na prolaznom računu. U skladu sa tim, novac nije izgubljen niti kreiran nestankom iz vačih ruku. Banke su sad tu da bi ostvarile profit, a profit se neće ostvariti samo čuvanj-em novca. Ine mogu da zaračunaju proviziju na čuvanje, ali ako je ona veoma visoka, vi jednostavno možete da povučete depozit. Da bi ostvarila dobit od vašeg depozita, banka će morati da ubaci vač novac u opticaj. Ovo znači da upotrebi vaš novac (depozit) kao osnovu za davanje zajmova nekom ko je spreman da plati bankovnu kamatu za upotrebu novca u biznisu ili kupobinu trajnih dobara i sl. Banka nema poteškoća da nađe nekoga ko želi da pozajmi novac. Mnoge firme ili pojedinci žele da potroše više nego što imaju na svom računu. Može li banka da pozajmi čitav iznos vašeg depozita ili mora da zadži nešto novca u rezervi, za slučaj da poželite da povučete novac? Kada banka odluči da pozajmi 1.000 € klijentu ona to čini kreditiranjem klijenta. Umesto da banka da 1.000 €, ona jednostavno doda iznos od 1.000 € na čekovni račun klijenta. Dakle, pozajmica se daje prostim knjigovodstvenim ulazom. Ovaj knjigovodstveni ulaz je ključ za kreiranje novca. Onog momenta kada se izvrši knjigovodstveni ulaz od 1.000 € - kreira se novac. Treba imati u vidu da su prolazni depoziti deo zaliha novca. Jednom kada se na račun klijenta, koji je podigao kredit, ubaci novac, klijent isti novac može koristiti za kupovinu željenih dobara,bz brige da će otići u minus. Onog momenta kada klijent dobije kredit, i vi i klijent imate 1.000 € na svom čekovnom računu koje možete da potrošite, ali banka zadržava onih 1.000 € u novčićima kao rezervu (vaši novčići). Znači da povećani čekovni račun kreditiranog klijenta ne ograničava vašu mogućnost da popunjavate čekove. Bilo je neto povećanja vrednosti na prolaznom računu, ali nije bilo povećanja u rezervama banke. 5.3. Korišćenje zajma. Šta sedešava kada kreditirani klijent zaista potroši 1.000 € za kupovinu njemu potrebnih dobara? Zar to neće potrošiti sve rezerve koje ima banka i ugroziti vašu privilegiju da pišete čekove? NE! Kada prodavnica u kojoj je kreditirani klijent potrošio 1.000 € za kupovinu dobara može da ode u banku o razmeni ček za 1.000 € gotovine (vaši novčići). Ali prodavnica verovatno ne trenutnih potreba za gotovinom. Prodavnica može da deponuje ček na svoj sopstveni čekovni račun u banci (uzimamo u obzir da postoji samo jedna banka u gradu). Na taj način prodavnica ne samo da izbegava odlazak u banku (deponuje ček poštom), već i novac drži na sigurnom. Ukoliko

13

prodavnica poželi da potroši novac, ona jednostavno može da napiše ček. U međuvremenu, banka nastavlja da zadržava sve svoje rezerve, vaše novčiće , a vi i prodavnica imate na raspolaganju 1.000 € da trošite. Dakle, moć kreiranja novca leži u ceom bankovnom sistemu, a ne samo u jednoj jedinoj banci. Svaka od šetrdeset ili stotinu banaka u sistemu ima relativno malu ulogu. Drugo ograničenje na moć banke su vladine regulative. Regulative centralne banke regulišu pozajmice banke. CB donosi odluku kako mnoge banke koje vrše pozajmice mogu da imaju rezerve. Stoga čak i monopolistička banka ne može da daje neograničene kredite novčićima iz vaše kasice. CB obavezuje banke da održavaju neki minimum rezervi. Potreba za rezervama direktno ograničava sposobnost banaka da daju nove kredite. Bankarstvo sa delimičnim rezervama podrazumeva bankarski sitem u kome banke drže samo deo depozita kao rezerve.

potrebne rezerve = minimalne rezerve x ukupan depozit Znači da banka mora da zadrži odrađeni sumu rezervi, što u ovom slučaju znači da banka ne sme da pozajmi svih 1.000 € klijentu, već tu sumu mora da umanji porcentu potrebnih rezervi. Stoga stopa obaveznih, minimalnih rezervi direktno ogarničava mogućnost kreiranja depozita. Ako bi rezerve banke opale ispod određenog procenta (koji je određe zakonskom regulativom), da bi zadovoljila stopu obaveznih rezervi banka bi morala da pozajmi gotovinu, obično od centralne banke. Stopa obavezne rezerve podrazumeva minimalnu količinu gotoviskih rezervi u odnosu na depozite, koju banke moraju da drže. Višak rezervi. Banke će nekad da drže rezerve više nego što to minimum zahteva. Takve rezerve se nazivaju višak rezervi, a računaju se kao:

višak rezervi = ukupne rezerve – potrebne rezerveVratimo se depozitu banke od samo 1.000 € u novčićima koje ste vi deponovali. Pretpostavimo i regulativu Cb za 10% rezervi. Uovom slučaju glavnu knjigu banke pokazuje tabela 5.1. Pažnja se obraća na dve stvari. Prvo, ukupna aktiva je jednaka ukupnim obavezama. To uvek mora biti tako, jer neko mora biti vlasnik aktive. Drugo, banka ima 900 € viška rezervi. Neophodno je džati samo 100 €, ostatak rezervi 900 € su višak rezervi.

Banka 1 u završnoj pozicijiAktiva PasivaRezerve +100 €Zajmovi i investicije +900 €

Depoziti +1.000 €

Ukupno: +1.000 € Ukupno: +1.000 €Tabela 5.1. Banka koja maksimira profit, pozajmljuje ili investira svaki višak rezervi.

Tako ova banka 1 zadržava samo 100 € izvornog novčanog depozita (obavezna rezerva) i pozajmljuje ili investira preostalih 900 €

14

Ovih 1.000 € uloženih u banku predstavlja depozit po viđenju. Kada bi bili u pitanju srednjevekovni zlatari, tih 1.000 € bi otišlo u rezerve i ne bi bilo kreiranja novca. Moderne banke ne zadržavaju stoprocentni iznos rezervi za svoje depozite. Banka u oliku obaveznih rezervi zamrzava 100 €, od 1000 €. Postojanje sistema sa više banaka čini proces kreiranja novca još moćnijim. Kada postoji sistem sa više banaka, ključno pitanje nije koliko viška rezervi ima neka banka, već koliko viška rezervi postoji u celom bankarskom sistemu. Ako bilo gde u sistemu postoji višak rezervi, onda neke banke imaju neupotrebljivo pravo pozajmljivanja. 5.4. Višestruko kreiranje – umnožavanje novca. Višak rezervi predstavlja izvor prava banke da daje pozajmice. Mada odsustvo viška rezervi utiče na dalju aktivnost oko davanja pozajmice, iznos viška rezervi ne određuje granicu za dalje pozajmljivanje. Ovaj zaključak proizilazi iz načina kako sistem sa više banaka funkcioniše. Kada neko od banke pozajmi tih 900 €, taj novac neće zapravo nestati, jer kada onaj koji pozajmljuje novac potroši taj zajam, neko drugi će dobiti 900 €. Ako ta osoba deponuje tih 900 € na drugom mestu, onda će druga banka steći novi depozit. Ukoliko druga banka dobije novi depozit, proces stvaranja depozita se nastavlja. Novi depozit od 900 € povećava potrebne rezerve druge banke , ali i višak u rezervi. Pošto mi govorimo o 900 € depozita, a ako minimum državnih rezervi iznosi 10%, onda potrebne rezerve od tih 900 € iznose 90 €. Preostalih 810 € predstavlja višak rezervi. Sada druga banka može da pozajmi dodatnih 810 €. Prema tome banka je kreirala novac tako što je na izvornih 1.000 € depozita, dodala nobih 900 € depozita po viđenju na drugi način ( čekovni račun klijenta koji je dobio 900 € kredita). Otuda sada nova količina novca iznosi 1.900 €. Kreditna aktivnost banke je stvorila 900 € novog novca. Kada ovih 900 € kreiranih u banci 1 napusti banku, naći će se u drugoj banci i započinje lanac ekspanzija kojim se kreira još više novca. Eure uložene u banke druge generacije prikazuje tabela 5.2. Funkcionišu na isti način kao i prvobitnih 1.000 € u banci 1. Banke druge generacije niti znaju, niti ih interesuje da su one druga karika u kreiranju novca.

Banke druge generacije u inicijalnoj pozicijiAktiva PasivaRezerve +900 € Depoziti +900€Ukupno: +900 € Ukupno: +900 €

Tabela 5.2. Banka kreira dodatni novac po osnovu rezervi, odnosno depozitaRezerve su 10%, a višak rezervi 90% od ukupnog depozita

15

U obavezne rezerve treba izdvojiti 10% od 900 €, odnosno 90 €. Ostalih 810 € će se koristiti za kredite i investicije. Ovo ilustruje tabela 5.3.

Završna pozicija banaka druge generacijeAktiva PasivaRezerve +90 € Depoziti +900 €Zajmovi i investicije +810 €Ukupno: +900 € Ukupno: +900 €

Tabela 5.3. Novac pozajmljen od Banke 1Ovaj novac uskoro odlazi u druge banke, koje ponovo pozajmljuju devet desetina od 900 € te su

zajmovi i investicije 810 €, a preostalih 90 € su obavezne rezerve

Dakle ovih 1.000 € funkcioniše kroz bankovne depozite, kao obračunski novac, a ne kroz cirkulisanje efektivnog novca od ruke do ruke, i tako stvara 2.710 € (1.000 + 900 + 810 € itd.) knjigovodstvenog novca.

zajam 900 € zajam 810 €Početni depozitod 1.000 € depozit depozit itd.

Višak rezervi : 900 € Višak rezervi: 810 € Višak rezervi: 729 € Potrebne rezerve: 100 € Potrebne rezerve: 90 € Potrebne rezerve: 81 €

Slika 5.1. Proces višestrukog kreiranja – umnožavanja novcaSvaka banka može da upotrebi višak svojih rezervi da da novi zajam. Zajam će završiti kao depozit u drugoj banci. Ove banke će potom imati nešto viška rezervi i kapaciteta za pozajmicu. Banka broj 2

može da pozajmi 90% od 900 €, odnosno 810 € za zajmove i 90 € za rezerve itd.

Banke će dostići ravnotežu kada se iznos od 1.000 € potpuno iscrpi kao obavezna rezerva na novokreirane depozite. Proces umnožavanja novca je ilustrovan na slici 5.1. Kada novi depozit uđe u bankovni sistem, on ujedno kreira novi višak rezervi i potrebne rezerve. Potrebne rezerve predstavljaju odliv iz toka novca, jer se ne mogu upotrebiti za davanje novih kredita. Sa druge strane, višek rezervi predstavlja priliv novca i može se upotrebiti za nove pozajmice. Jednom kada se daju ove pozajmice, one tišično postaju prolazni depozit na drugom mestu u bankarskom sistemu. Proces se nastavlja sve dok se sav višak rezervi ne istroši u potrebne rezerve. Zapravo, svaka banka može dati pozajmicu jednaku svom višku rezervi i nimalo više.

16

Banka #1 Banka #2 Banka #3

6. Monetarni (novčani) multiplikator i monetarna baza

Proces stvaranja novca se zasniva na umnožavanju (multiplikaciji) primarnog novca kao osnove novšanog sistema. To se odvija kroz kreditne i depozitne operacije poslovnih banaka, u kojima su ključne dve veličine za konačan efekat formiranja ukupne ponude novca. Jedna veličina je stopa rezervi banaka prema ukupnim depozitima koju žele banke, a druga je veličina stopa gotovine u opticaju prema ukupnim bankarskim depozitima koju žele da drže privredni i drugi subjekti – nebankarski sektor. Obe ove veličine utiču na visinu monetarnog multiplikatora (m), koji pokazuje kooliko se povećava primarni novac (obeležen sa H) u odnosu na polaznu novčanu osnovu. Prema tome, mo-netarni multiplikator je recipročna vrednost udela rezervi. Drugim rečima mone-tarni multiplikator prikazuje odnos novčane mase prema monetarnoj bazi. Ako je Rd, udeo rezervi svih banaka u ekonomiji, onda svaki dinar (euro,dolar i dr.) rezervi stvara 1/Rd dinara( i drugih valuta). Na primeru Srbije Rd = 1/10podrazumeva multiplikator 10. Drugim rečima Na 1.000 € depozita, udeo rezervi je 10% , dakle, banka mora da zadrži 100 € u rezervama. Ovo nam poka-zuje kako iznos novca koji kreiraju banke zavisi od udela rezervi. Kada bi Rd

iznosio 1/20 (5%) tada bi bankarski sistem imao 20 puta više u depozitima, kada bi bio 1/5 (20%) , depoziti bi bilo 2 puta veći od rezervi, i svaki euro rezervi bi stvarao 5 € novca. Prema tome, što je veći udeo rezervi, to je manji udeo depozita koje banke daju na zajam, a to znači da je manji multiplik. i obrnuto. Novčani (monetarni) multiplikator je iznos novca koji bankarski sistem stvara od svakog dinara (i drugih valuta) rezervi.U tom smislu, ukupna ponuda novca (MS), ili ukupna masa novca u opticaju, dobija se po obrascu:

MS = m x H.Vidimo da je: ukupna ponuda novca jednaka primarnom novcu pomnoženom monetarnim multiplikatorom. Novčana masa je zbir gotovine u opticaju van bankarskog sistema u depozitu banak i štedno - kreditnih institucija.

Ideja o novčanom multiplikatoru je grafički predstavljena na slici 6.1. Na njoj se vidi da rezerve presudno utiču na veličinu multiplikacije novca. Što je udeo rezervi prema depozitima manji, to će vipe novca biti u bankarskim kanalima i banke će ostvariti veći profit. Zbog toga su one zainteresovane da rezerve novca budu što manje. Međutim, sa niskim rezervama gotovog novca banke mogu lako da upadnu u zamku likvidnosti i da uzdrmaju poverenje u bankarski sistem. Centralna banka radi sigurnosti, zahteva od svih poslovnih banaka određeni mi-

17

nimum rezervi gotovog novca, koji se određuje prema visini njihovih depozita.

Slika 6.1. Monetarni multiplikatori novčana masa

Novčana masa (osnova) obuhvata gotov novac u opticaju i depozite u bankama. Monetarna baza, koju kreira CB, drži se ili u vidu novca u opticaju ili u obliku gotovinskih rezervi banaka. Budući da su depoziti osnova multiplikacije gotovinskih rezervi banaka, monetarni multiplikator je veći od 1. Pošto novčani multiplikator zavisi od odnosa gotovine i depozita kod banaka, kreira više novca.

Monetarna baza se zasniva primarnim novcem, ili novcem „velike moći“, pošto se jedan njen deo multiplikacije, jer bankarski sistem kreira dodatne depozite – osnovu komponenti novčane mase

7. Brzina opticaja i kvantitativna jendačina novca

7.1. Brzina opticaja novca. Ako se za trenutak osvrnemo na model kružnog kretanja dobara i finansijskih plaćanja u privredi, zapazićemo da domaćinstva na osnovu novčanih dohodakakoje su primila na osnovu rada, zemljišta i kapitalnih dobara, usmeravaju za kupovinu dobara i usluga od preduzeća. Tim novčanim prihodima, preduzeća su mogla ponovo da kupe inpute proizvodnje i da nastave ciklus proizvodnje (novi reprociklus). U ovom slučaju, novac je omogućio kružno kretanje resursa (inputa proizvodnje), dobara i usluga u privredi, što ilustruje slika 7.1.

18

Slika 7.1. Brzina opticaja novca u funkciji kružnog toka makroekonomskih aktivnostiStanovništvo, odnosno domaćinstva troše novac za kupovinu dobara i usluga (novčani tokovi), a

preduzeća za kupovinu inputa proizvodnje. Novac se više puta u toku godine upotrebi za kupovinu i prodaju dobara, usluga i inputa proizvodnje. Banke imaju posredničku ulogu između svih elemenata u privredi, a brzina opticaja novca pokazuje koliko se puta godišnje obrne novčana masa.

Dakle, imamo kružni tok novca koji nazivamo brzina opticaja novca i ona traje oređeno vreme. To vreme se meri na godinu dana i na osnovu toga se saznaje koliko puta dođe u ruke domaćinstava, odnosno preduzeća. Obrt novca u toku godine nazivamo brzina opticaja novca, ili stopa po kojoj novac ide iz ruke u ruku. Brzina opticaja novca je stopa po kojoj novac ide iz ruke u ruku.

19

Banke i druge institucije

Stanovništvo(domaćinstva) Privreda

(preduzeća)

Novac i hartije od vrednosti

Finalna dobra i usluge

Proizvodnja usluge inputa(rad, zemlja, kapitalna dobra)

Novčana sredstva (plate, rente, profiti)

7.2. Kvantitativna jednačina novca. Pošto smo izložili prirodu novca i ulogu banaka u privredi, pogledajmo kako se novac ugrađuje u privredne tokove na dugi rok. Korelacionu vezu proizvodnje i nivoa cena objašnjava kvantitativna teorija novca, po kojoj nivo cena varira u direktnoj proporciji sa količinom novca. Ako priliv novca raste za 10%, nivo cena takođe raste za 10%. S druge strane, privredni subjekti koriste novac radi razmene roba. Ako je obim razmene veći, potrebno je više novca. Tu vezu između količine novca u opticaju i tržišnih transakcija izražavamo kvantitativnom jendačinom novca:

novac x brzina opticaja = transakcije x cene,odnosno M x V = T x P No, ovde se javlja problem merenja transakcija, zbog čega se njihov broj zamenjuje bruto domaćim proizvodom (GDP ili Y), koji predstavlja najbolju aproksimaciju za ukupan zbir tržišnih transakcija. U tom smislu gornja jednačina se transformiše u sledeći oblik:

M x V = Y x P Izraz Y x P predstavlja vrdnost bruto domaćeg proizvoda, a kako se on raspodeljuje stanovništvu u formi faktorskih dohodaka, onda predstavlja i ukupnio dohodak društva. Zbog toga se V naziva dohodovna brzina opticaja novca. Kvantitativan jednačina novca M x V = Y x P, pokazuje odnos između koli- čine novca, brzine opticaja novca i dinarske vrednosti autputa – dobara i usluga u ekonomiji.

8. Makroekonomska uloga banaka u privredi

Knjigovodstveni detalji bankovnog depozita i pozajmica su složeni i često frustrirajući. Ali se ubedljivo prikazuje da banke mogu da kreiraju novac. S obzirom na to da sve tržišne transakcije uključuju upotrebu novca, banke moraju da imaju uticaj na makroekonomska zbivanja, kao što su finansiranje ukupne proizvodnje i upotreba digitalnog novca. 8.1. Finansiranje ukupne proizvodnje. U ovom radu smo pokazali da banke vrše dve osnovne funkcije:

a) banke prenose novac od štediša na potrošače pozajmljivanjem sredstava koja se drže u obliku depozita i

b) bankarski sistem kreira dodatni novac davanjem pozajmica preko viška ukupnih rezervi. Ovim funkcijama, banke menjaju ne samo veličinu ponude novca, već i sveukupnu tražnju za novcem. Pozajmice koje banke nude svojim klijentima će se upotrebiti za kupovinu materijalnih dobara. Stoga povećanje ponude novca

20

(novčane mase) ima tendenciju da poveča sveukupnu tražnju – roba i usluga. Značaj i ulogu bankarskog sistema u ekonomiji pokazuje slika 8.1.

Slika 8.1. Uloga banaka u kružnom toku makroekonomskih aktivnostiBanke pomažu da se ostvareni dohodak, odnosno štednja, preusmerava od štediša na potrošače.

Bankarski depoziti se koriste za davanje pozajmica poslovnim firmama i drugim potrošačima koji žele da troše više novca ili da investiraju. Davanjem pozajmica, banke impomažu da održe ukupnu

potrošnju na višem nivou, odnosno potrebni nivo investicija.

8.2. Digitalni novac. Internet je stvorio virtuelni svet koji milioni ljudi sva-kodnevno posećuju. Godine 2001. preko interneta je prodato 50 milijardi $ vrednosti dobara i usluga, a 2004. godine 232,5 milijardi $ . S obzirom na to da čekovi i gotovina ne funkcionišu u elektronskom prostoru, skoro sve kupovine preko interneta se obavljaju pute platnih ili kreditnih kartica. Ali kada se lansira broj vaše kartice u elektronski prostor, ne možete biti 100% sigurni u njenu upotrebu. Na hiljade kartica na Internetu se krade, a hakeri upadaju u baze podataka, šime se narušava sigurnost transakcija kreditnim karticama.

9. Ponuda i tražnja za primarnim novcem, ravnotežna kamatna stopa i monetarna politika

21

BANKE

Poslovne firme

Potrošači

Prodajnotržišteinputa

Proizvodnotržište

roba i usluga

Dohodak Domaća tražnja

Plate, rente, profiti

Rad, zemlja, kap. dobra Ponuda roba i usluga

Prihod od prodaje

Zaj

mov

i

Zaj

mov

i

Ušt

ede

9.1. Primarni novac centralne banke. Centralna banka emituje gotov novac (novčanice i kovani novac). Pošetna masa novca koju emituje centralna banka, plus rezerve banaka predstavljaju ponudu primarnog novca HS (ekspnent s označava ponudu – supply). S obzirom na to da nas zanima ponuda i tražnja za primarnim novcem, najpre ćemo da analiziramo tražnju, a zatim ponudu novca. Ako sa Hd (d – demand – tražnja) , obeležimo tražnju za primarnim novcem, onda je tražnja jednaka sumi tražnje za gotovinom ( CUd) i sumi tražnje za rezervama (Rd), odnosno:

Hd = CUd + Rd..........................................................(9-1) 9.2. Tražnja za primarnim novcem. Da bismo potpuno shvatili obrazac 9-1, neophodno je razlikovati: a) tražnju za novcem građana; b) tražnju za novcem banaka i c) tražnju za primarnim novcem a) Tražnja za novcem građana. Građani mogu da drže i gotovinu i depozite po viđenju. Koji deo novca će držati u gotovini, a koji u depozitima zavisi od obima transakcija nominalnog dohotka (Yn) (veći nominalni dohodak, veći obim transakcija, i obrnuto) i visine kamatne stope (r) (povećanjem kamatne sto-pe smanjuje se tražnja za novcem, i obrnuto) Prema tome, ukupnu tražnju za novcem možemo prikazati sledećim obrascem:

MD = Yn L (r)............................................................(9-2) b) Tražnja za novcem banaka. Banke primaju sredstva građana i preduzeća- Građani i preduzeća mogu u svakom trenutku da koriste platne kartice, ili da pišu čekove ili podižu novac sa svojih računa, tako da su obaveze banaka jednake saldima depozita po viđenju. Deo sredstava banke drže kao rezerve, delom u gotovini, a delom na računima kod centralne banke, sa kojeg se mogu podizati po potrebi. c) Tražnja za primarnim novcem. Tražnja za primarnim novcem je jednaka tražnji za gotovinom, plus tražnja za rezervama. 9.3. Ponuda primarnog novca. S druge strane, ponudu primarnog novca određuje centralna banka, ali tako da je ponuda jednaka tražnji novca, odnosno:

Hs = Hd......................................................................(9-3) 9.4. Instrumenti monetarne politike novca. Budući da CB kontroliše ponudu novca u ekonomiji, potrebno je sagledati instrumente monetarne politike sa stanovišta: a) operacija na otvorenom tržištu; b) obaveznih rezervi i c) eksontne stope. a) Operacije na otvorenom tržištu. CB menja ponudu novca kupovinom ili prodajom obveznica na tržištu obveznica. Ako CB želi da poveća ponudu novca u ekonomiji, ona kupuje obveznice i plaća ih kreiranjem novca. Porast ponude novca uzrokuje pad kamatne stope. Ako želi da smanji količinu novca u ekonomiji, CB prodaje obveznice i povlači novac iz opticaja. Kamatna stopa tada raste. Pošto se sve to odvija na otvorenom tržištu, ove operacije se tako i nazivaju. Bilans CB ilustruje prikaz 9.1. (panel a)

22

a) Bilans stanja CB b) Rezultati ekspanzivne monetarne politikeAktiva PasivaObveznice Gotovina

Prikaz 9.1. Bilans CB i rezultati ekspanzivne monetarne politike. Aktivu CB čine obveznice, a pasivu količina novca u ekonomiji (panel a). Operacije na otvorenom

tržištu u kojima CB kupuje obveznice i izdaje novac povećava i aktivu i pasivu u istom iznosu (pan. b).

Operacije na otvorenom tržištu podrazumevaju da centralna banka menja monetarnu bazu (ponudu novca) tako što prodaje ili kupuje finansijske instrumente na otvorenom tržištu. Kamatna stopa za obveznice određena je obrascem:

..................................................................(9-4)

b) Obavezne rezerve. Cb ponudu novca reguliše i preko obaveznih rezervi, propisujući minimalnu količinu rezervi koju su banke obavezne da drže u odnosu na veličinu depozita. Ako CB povećava rezerve, banke moraju da drže veću količinu rezervi, i time se automatski smanjuju zajmovi, odnosno ponuda novca. I obrnuto, smanjenjem rezervi, kreiraju se zajmovi i povećava ponuda novca. c) Eskontna stopa. Treći instrument koji CB koristi u regulisanju ponude novca je eskontna stopa. Reč je o kamatoj stopi na kredite koje CB daje bankama. Banke uzimaju kredite od CB kada su im rezerve suviše male u odnosu na obavezni deo. U zavisnosti od visine kamate, banke ili ne bi kršile zakon o minimalnoj rezervi, ili ako je kamata veća, banke ne bi smanjivale rezerve do minimuma. Sve banke na tržištu bi izbegle da uzimaju kredit od Cb po tzv. kaznenim ili zateznim kamatnim stopama. Eskontna stopa je kamatna stopa koju centralna banka naplaćuje bankama koje od nje pozajmljuju gotovinu.

10. Ravnoteža na finansijskom tržištu

23

U daljoj analizi povezaćemo ponudu i tražnju novca, da bismo videli kako se uspostavlja ravnoteža, odnosno ravnotežna kamatna stopa. Kao što je ranije rečeno, CB kotroliše količinu novca, odnosno novčanu masu.

Grafikon 10.1. Ravnoteža na tržištu primarnog novca i određivanje kamatne stope.Kriva tražnje Hd šrikazana je za dati nivo ralnog dohotka. Što je veći nivo oportunitetnog troška držanja novca, to će biti manja tražnja novca, i obrnuto. Kriva realne novčane mase prikazana je krivom HS. Ravnotežna kamatna stopa r je ona kod koje je ponuda primarnog novca HS jednaka

tražnji za primarnim novcem ( Hd = CUd + Rd), odnosno u tački ravnoteže E. Pri nižoj kamatnoj stopi r1 javlja se višak tražnje novca A, E1, pa mora postojati višak ponude obveznica. Višak smanjuje cenu

obveznica i povećava prinos na obveznice, vraćajući kamatnu stopu na nivo ravnoteže E. No, pri smanjenju ponude novca, kriva ponude novca HS se pomera ulevo, javlja se manjak tražnje E2, B,

prouzrokujući porast kamatne stope na r2 i tačku ravnoteže E2.

11.. RezimeU ovom radu smo obuhvatili temu novac u svakom njegovom smislu. Novčane rezerve, banke, platne kartice, digitalni novac, krediti,su samo jedna od pitanja i oblasti koje smo obuhvatili i

24

obradili u ovom radu. Dobili smo odgovore na mnoga pitanja koje postavljamo sebi svakog dana. Kako rade banke? Kako se pravi novac? Odakle potiče? Kao mnogo drugih pitanja iz svakodnevnog života a da su vezana na temu novac i kakvu on ulogu ima u društvu, u privredi, u ekonomiji uopšte. Shvatili smo pravu moć novca i kako on cirkuliše od običnog domaćinstva pa sve do vrha vlade jedne države. Vidimo da novac ima veliku ulogu u našim životima i da povezuje sve što nas okružuje i da bez novca bukvalno ne možemo ni iz topline svojih domova da izađemo. Sve što nam je potrebno za egzistenciju iziskuje novčana sredstva, ulaganje novca kao i njegovo trošenje i deponovanje. Banke danas imaju najveću ulogu u pravljenju novca uz pomoć pozajmica koje obezbeđuju potrošačima i kamatnim stopama. Ali da su vladini dekreti, zakoni i regulative iznad svake banke i da vlada kontroliše rad svake banke preko centralne banke.

12. Ključni pojmoviNovac, sredstvo razmene, sredstvo očuvanja vrednosti, likvidnost, robni novac, depozit, dekretni novac, tražnja novca, ponuda novca, monetarna politika, kamatna stopa, obveznice, krediti, novčani agregati, monetarni multiplikatori, osiguranje depozita, obavezne rezerve, eskontna kamatna stopa, višak rezervi, bankarska panika, brzina opticaja novca, digitalni novac.

13. LiteraturaEkonomija - Uvod u ekonomiju – Mikroekonomija – Makroekonomijaprof.dr Jovo Jednak

25