NENAD ANAK

RATOVI DOLAZETEK

1993

Predgovor drugom izdanju Ova knjiga je napisana u jesen 1993. godine u jeku hiperinflacije i rata u Bosni U tada objavljenom tekstu za ovu priliku nita nije ni menjano ni dopisivano, a ni izbacivano. Zablude koje sam u to vreme imao danas su dragocena svedo anstva o tadanjem na inu razmiljanja i procenjivanja zla na kome smo se nali. Neki predvi ani doga aji tekli su druga ijim redosledom (rat nije prvo po eo u Makedoniji ve na Kosovu jer se u me uvremenu u Makedoniji instalirao zna ajan broj NATO vojnika), a sudbina Republike Srpske Krajine 1995. i proterivanje stotina hiljada ljudi iz Hrvatske u svega nekoliko dana, iako o ekivano u opisanom projektu razmene stanovnitva nije detaljnije obra ivano zbog (u tom trenutku) zamagljene slike o kona uoj sudbini prostora tadanje RSK. Dejtonski sporazum je 1995. na trenutak zaustavio kreiranje Velike Srbije, ali nije ukinuo postojanje njene ideje, nije uklonio sa politi ke scene njene ideologe niti je prekinuo praksu upotrebe etnopoliti kih i enja i dravnog terora kao sredstava u borbi za vlast. Politi ke okolnosti u Srbiji se u proteklih est godina nisu zna ajnije promenile. Novi Sad, april 1999. Nenad anak

Ovo izdanje posve ujem sruenim novosadskim mostovima. Autor

Predgovor prvom izdanjuRat i mi. (Ne fali r). Pro i e jo mnogo godina dok ne bude sasvim razjanjeno zbog ega smo ratovali u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Zvani no, jo uvek nije jasno ni da li smo bili u ratu. Srbija, nije u ratu, uporno, ve tri godine ponavlja njen Predsednik, ostavljaju i ceo svet u dilemi kako to ef drave koja nije u ratu stalno potpisuje primirja i mirovne sporazume. Nenad anak nema tih dilema, on je u ratu bio, prinudno je mobilisan kao dravljanin te iste drave koja nije u ratu i koja ima oko 100 hiljada ratnih dezertera i na desetine hiljada ratnih invalida, ima dobrovoljce i ratnu siro ad i nema vie nekoliko hiljada stanovnika umrlih od rata koga nema. Kao pravi optimista anak je zagledan u budu nost i tvrdi jo emo ratovati, ali na sre u, ne emo biti u ratu. Treba li mu verovati? Naravno da ne treba, ali nije loe znati ta nam se moe desiti kad ve ne znatno ta nam se dogodilo. Predsednik drzave koja nije bila u ratu i koja je uvek bila za mir, o emu svedo e i njegovi brojni potpisi na mirovnim sporazumima, tvrdi da je bio u pravu kada je predvi ao rat ako budu priznate Slovenija, Hrvatska i Bosna. Kao pravi vizionar zaista je pogodio. Nedavno, je opet imao privi enja, tvrdi da Gr ka uskoro ne e imati sta da prizna ako ne pouri sa priznanjem Makedonije. Da li mu se to opet javio glas sudbine ili opet zna neto to drugi ne znaju. Da li anak zna to to on zna, ili veruje da je dovoljno to to zna njega. 1 nas. NE VERUJEM! AKO DO RATA IPAK TREBA DA DO E MI EMO SE RATOM TOME SUPROTSTAVITI. Mile Isakov

KUDA IDU RATOVI

Od samog po etka ratnih operacija na tlu bive Jugoslavije 1991. godine, nametalo mi se pitanje za ime idu svi ti ratovi i gde je njihovo ishodite. Odgovore do dan danas nisam pronaao. Ova knjiica predstavlja samo pokuaj da, pre svega samom sebi, pokuam da pomognem u razumevanju ratnog zla koje nas je sve zajedno zadesilo. I ako ova moja razmiljanja imalo doprinesu da se ratovi u Jugoslaviji zaustave, bi u manje nesre an.Vojvodina, Novembar 1993.

Nenad anak

RATOVI Rat u Jugoslaviji je po eo protivustavnom aneksijom Vojvodine od strane reima Slobodana Miloevi a 06.10.1988. godine. Me utim, sa ratnim operacijama se zapo elo skoro tri godine kasnije, 26.06.1991. godine sukobom Jugoslovenske Narodne Armije i Teritorijalne Odbrane Slovenije. JNA sa ubrzo posle toga povukla iz Slovenije. Zbog ega? Zato JNA nije ispunila svoju (Ustavom SFRJ jasno definisanu) obavezu "... zatite Ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta SFRJ", ve se povukla sa dela teritorije SFRJ menjaju i pri tome spoljne granice SFRJ? Odgovor mi se nametnuo sam po sebi kada sam ponovo pred sebe stavio memorandum etnikog ideologa dr Stevana Moljevi a od 30.06.1941. godine i podsetio se osnovnih postulata etni kog pokreta tog vremena. Istih postulata na kojima se zasniva Memorandum Srpske Akademije Nauka i Umetnosti napisan polovinom osamdesetih. Postulata na kojima je (koriste i se nasledenim aparatom komunisti ke drave) stvoren nacionalsocijalisti ki reim u Srbiji. Postulata kojih se JNA pridravala kada je pola u rat u kome je unitila ne samo zemlju ija je oruana snaga bila, ve i samu sebe.

Zadatak onih koji sprovode ovu ideju je (citira u dr Moljevi a): "... da stvore i organizuju homogenu Srbiju koja ima da obuhvati celo etni ko podru je na kome Srbi ive, i da joj osiguraju potrebne strateke i saobra ajne linije i vorove, te privredna podru ja kako bi joj bio omogu en i obezbe en slobodan privredni, politi ki i kulturni ivot i razvitak za sva vremena. Te strateke i saobra ajne linije i vorovi potrebni za sigurnost, ivot i opstanak Srbije, iako gdegde danas ne bi imali srpsku ve inu, imaju da poslue Srbiji i srpskom narodu da se ne bi vie ponavljala teka stradanja koja Srbima nanose njihovi susedi im im se prui prilika. Preseljavanje i izmena stanovnitva, naro ito Hrvata sa srpskog i Srba sa hrvatskog podru ja, jedini je put da se izvri razgrani enje i stvore bolji odnosi izme u njih, a time otkloni mogu nost da se ponove strani zlo ini koji su se deavali u prolom ratu, a naro ito u ovom sadanjem, na svemu podruju na kome su Srbi i Hrvati bili izmeani, i gde su Hrvati i Muslimani s planom ili za istrebljenjem Srba." Na Moljevi evoj karti Jugoslavije (karta br.l), Srbija nema dodirnih ta aka sa Slovenijom.Karta br. 1: Karta Jugoslavije iz 1941. godine, na kojoj je ozna ena i Velika Srbija. Objavljena je uz Moljevi ev Memorandum u etni koj brouri: "Na put" od 30. 6. 1941.

Najlogi nije je bilo da se ostvarivanje ideje takve (Velike) Srbije zapo ne proterivanjem" Slovenije iz SFRJ. Ili, bolje re eno, dogovornim insceniranjem jednog kratkog rata ijim bi rezultatom bili zadovoljni nacionalisti i u Sloveniji i u Srbiji. Slovenija je junskim ratom 1991. godine "dobila" nezavisnost a rukovodstvo Srbije, predvodeno Slobodanom Miloevi em, ansu da preko marione-

tskog 'krnjeg predsednitva SFRJ" zapo ne ratne operacije u Hrvatskoj. Hrvatska je bila zahva ena ratnim sukobima pre Bosne jer je rukovodstvo Srbije jo uvek pokuavalo da zadri privid opstanka "Jugoslavije" kao izgovor za nastaju u Veliku Srbiju. U slu aju (makar i prividnog) opstanka Jugoslavije, opredeljenje gra ana Bosne (kao uvek isticanog "najjugoslovenskijeg prostora") bilo bi nesumnjivo za ostanak u "jugoslovenskoj" zajednici upravo iz straha od posledica potencijalnog medunacionalnog sukoba. Takav razvoj doga aja bi Bosnu (po karti br.l), direktno uklju io u Veliku Srbiju a etni ka " i enja" (nezaobilazni momenat u planovima reima u Srbiji) bi se mogla izvriti naknadno i manje drasti nim metodima, koji ne bi u ve oj meri privukli panju me unarodne zajednice. Scenario po etka rata bio je uvek isti i sastojao se od etiri koraka (osim u slu aju Slovenije gde to nije bilo potrebno). Prvi korak: Psiholoka priprema za rat koju obavlja Socijalisti ka Partija Srbije emituju i putem svih raspoloivih medija alarmantna saoptenja o ugroenosti Srba na nekom podru ju. Drugi korak: Incident na odabranom podru ju u kome rtva mora biti srpske a ubica neke

druge nacionalnosti. (Najkori eniji su bili incidenti i ubistva na svadbama ili sahranama). Tre i korak: No ne barikade koje (navodno) postavljaju Srbi, a pravdane "strahom od druge strane". Ti "ljudi sa barikada" uvek su medijski predstavljani kao "goloruki, branioci ognjita" a druga strana kao "pla enici, fanatici i sl.". ("No ne strae" Srba ugroenih odstrane Albanaca" su kori ene jo 1981. godine na Kosovu kao oblik pritiska na Jugoslovensku zajednicu od strane nacional komunisti kih prethodnika dananjeg reima u Srbiji). etvrti korak: Po etak oruanog sukoba na barikadama, posle koga se od strane "krnjeg predsednitva SFRJ" upu uje Jugoslovenska Narodna Armija da "razva a zava ene strane". JNA se stavlja na stranu "ljudi sa barikada".

(Ovaj scenario je bio pokrenut i u Vojvodini saoptenjima SPS oko navodne ugroenosti Srba u severnoj Ba koj i u Makedoniji u vezi "ugroenosti Srba" u predelu Skopske Crne Gore. Na svu sre u, u oba slu aja nije se ilo dalje od tre eg koraka.)

HRVATSKA Rat u Hrvatskoj je vo en upravo na klju nim ta kama sa Moljevi eve karte: Isto na Slavonija, Zapadni Srem, Baranja, okolina Pakraca, Kninska Krajina. Prodor u Dalmaciju je pokuan iz i uz pomo Crne Gore a preko Dubrovnika prema Splitu. Dogovor sa Hrvatskim rukovodstvom je bio o igledan od samog po etka: JNA je na po etku sukoba bila daleko vojno nadmo nija od Hrvatskih oruanih snaga obrazovanih pre svega oko MUP-a Hrvatske. Ipak, ni jednog trenutka nije pokuala da osvoji Zagreb ili da prisili Hrvatske oruane snage na predaju. Sa druge strane, Hrvati su sa zaposedanih teritorija proterivani (o emu je najbolji primer zauzimanja Iloka kada je u jednom danu iseljeno 7000 ljudi). Istovremeno, Srbi su beali iz Hrvatske i to sa svih teritorija koje (po karti br.l) nisu "predvi ene" da budu u sastavu Velike Srbije. (Podsetio bih na Moljevi ev Memorandum: "Preseljavanje i izmena stanovnitva, naro ito Hrvata sa srpskog i Srba sa hrvatskog podru ja, jedini je put...")

BOSNA Pozicija Bosne je u ovim doga anjima bila veoma jasna. Ostajanje u novoj "Jugoslaviji" zna ilo bi gubljenje svake mogu nosti da se ostane neutralan i nuno stavljanje na stranu nacionalsocijalista iz Srbije. Pokuaj ostvarenja nezavisnosti (kao i priznanje Bosne kao nezavisne drave od strane jednog broja zemalja), uz pribliavanje Hrvatskoj u pokuaju da se sledi primer "Hrvatskog osamostaljenja", samo su ubrzali (ali ne i izazvali) po etak vojnih dejstava. Vojno nadmo na JNA kao i dobro naoruane snage prividnih "srpskih paravojski" uskoro su vojno zaposele ogroman procenat teritorije BiH.

ZABLUDA O SUTINI RATOVA Ratom u Bosni i Hercegovini je najjasnije postala vidljiva osnovna zabluda me unarodne javnosti o karakteru ratova u Jugoslaviji. Prihvatanjem pojednostavljenog pristupa o tri zava ene etni ke strane, me unarodna zajednica je prihvatila i nametnutu,

navodno "etni ku", sutinu rata to ne odgovara istini. Tri zava ene strane su, u stvari, grupacije oformljene oko tri nacionalne stranke: Srpske Demokratske Stranke, Hrvatske Demokratske Zajednice i Stranke Demokratske Akcije. Slue i, svaka svojoj dravotvornoj koncepciji, ove organizacije su se pre svega vojno nametnule kao osnovni subjekti u Bosansko - Hercegova koj drami. Kako druga ije objasniti injenicu da Savez Reformskih Snaga za Bosnu i Hercegovinu za koji je u BiH glasalo preko deset procenata bira kog tela (oko 250000 glasa a), ni u jednom trenutku nije doao u situaciju da bude makar i konsultovan od me unarodnih "mirovnih pregovara a". Tri nacionalne stranke su na izbore izale u fakti koj koaliciji da bi istisnule nadnacionalne opcije iz politi kog prostora BiH. Po osvajanju vlasti, svaka od njih se pripremala za rat i to HDZ uz pomo Hrvatske drave, SDS uz pomo Srbije i Jugoslovenske Narodne Armije, a SDA oslanjaju i se na potencijale Ministarstva Unutranjih Poslova Bosne i Hercegovine. Tako e, sve tri strane se slau sa etni kom podelom Bosne a jedini sporni momenat je veli ina teritorija koje treba da pripadnu pojedinim stranama. Naravno, ni jedna od tih "strana" ne postavlja pitanje kako je mogu e podeliti BiH po "etni kom osnovu" u

situaciji kada po takvoj podeli preko polovine gra ana BiH ne bi vie bilo u mogu nosti da se vrati svojim ku ama jer bi one ostale u "dravama" neke druge "etni ke grupacije". Drugim re ima, rat u Bosni nije sukob "dobrih i loih" ve puka sva a istomiljenika oko podele teritorija. Zbog toga je veoma zanimljiva budu a sudbina Tuzle u kojoj je Savez Reformskih Snaga nosilac lokalne vlasti i u kojoj jo uvek postoji vienacionalna viekonfesionalna struktura stanovnitva, a takav primer zajedni kog ivljenja opovrgava tvrdnje o "nemogu nosti zajedni kog ivota" na kojima manje ili vie insistiraju sve tri nacionalne stranke. U slu aju prihvatanja podele Bosne po "etnikom" osnovu, novostvorene dravice bi bile samo okviri za dalje ratove u cilju teritorijalnih proirivanja, a na njihovim teritorijama bi se odvijalo permanentno etnopoliti ko i enje sa "zacementiranim" jednopartijskim politi kim sistemom i ratno - komunisti kom privredom.

RATNI PROSTORI

Za sve vreme ovih ratnih doga anja, i na teritorijama na kojima nije bilo rata dolazilo je napetosti i kriznih situacija. Deo odgovora na to gde e se ovakve pojave doga ati dala mi je karta komadanja Jugoslavije prilikom okupacije 1941. godine (karta br.2). Kada se preklope karta br.l i karta br.2, to jest, karta Velike Srbije i karta Nezavisne Drave Hrvatske (korigovana planovima NDH iz 1941. godine), dobija se jasna slika konfliktnih podru ja (karta broj 3). Paljivijom analizom te karte, postaje jasno da gde god se ta dva velikodravna koncepta preklapaju, zakonomerno dolazi do tenzija, konflikata i raznovrsnih vidova etnopoliti kog nasilja (na teritoriji Vojvodine to su Srem i Ba ka, a u Srbiji i Sandak). Projekat Velike Slovenije i Velike Hrvatske se preklapaju preko Istre i Kvarnera.

Karta br. 2: Komadanje Jugoslavije od strane okupatora 1941. godine.

MAKEDONIJA

Makedonija je do sada bila pote ena i rata i ratnih razaranja, ali je daleko od toga da u sebi nema suprotnosti i tenzija koje mogu da poslue kao gorivo za ratni poar. Na karti broj 2a, vidi se da su pri komadanju Jugoslavije 1941. godine, deo zapadne Makedonije kao i jugozapadni deo Kosova bili direktno pripojeni Albaniji. Tako e je poznato da su organizacije koje danas okupljaju Albance u Makedoniji poznate po svom radikalizmu, te je ve dolazilo do (naizgled) etni kih sukoba u z a p a d n o j Makedoniji. Drugim reima, logi no je pretpostaviti da se destabilizacija Makedonije najlake moe izvriti upravo putem instrumentalizacije ove etnopoliti ke grupacije.

Karta br. 3: Preklapanje velikodravnih teritorijalnih pretenzija

Karta br. 2a: Uveli an detalj sa karte br.2 komadanje Jugoslavije 1941. god.

Rat u Makedoniji bi iao u prilog reimu u Srbiji iz najmanje dva razloga: Prvi - Oruano slaba makedonska drava bi se morala hitno opredeliti koga bi od suseda pozvala u pomo protiv pobunjenih Albanaca, obzirom da su se dosadanja o ekivanja pomo i od me unarodne zajednice redovno pokazivala kao uzaludna. (Ameri ki vojni kontigenti stacionirani na teritoriji Makedonije ne bi se mogli koristiti u ovim nemirima samom injenicom da su u pitanju VOJNE jedinice, a za sam sukob bi se morale angaovati, bar u po etku, POLICIJSKE jedinice. Prilikom nemira koji su se ve dogadali na prostorima zapadne Makedonije, MUP Srbije je munjevito reagovao javno nude i pomo u ljudstvu.) Relativno je lako pretpostaviti da bi u pitanju bila Srbija, izabrana kao "manje zlo" u odnosu na Bugarsku ili Gr ku. Ulazak vojno policijskih formacija iz Srbije u Makedoniju na poziv makedonskog rukovodstva zna ilo bi snaenje prosrpskog rukovodstva u Makedoniji i fakti ko uvodenje Makedonije u Veliku Srbiju (pod nazivom "Saveza Srpskih Zemalja" ili nekom neutralnijom formulacijom). Naravno, zapadni deo Makedonije se ne bi ni branio nego bi, kao deo dogovora sa albanskim ekstremistima, posle insceniranih borbi, bio naputen. Drugi - Rat bi se iz Makedonije zakonomerno morao preneti, u reiji istih autora, na Kosovo to bi olakalo predavanje jugoisto nog dela Kosova u ruke albanskih organizacija na Kosovu.

KOSOVO Ovako izazvan rat na Kosovu je jedna od klju nih ta aka nacionalsocijalisti ke politike rukovodstva Srbije zbog toga to se ni na jedan drugi na in ne moe izvriti (reimu toliko potrebna) ponovna velika nacionalna homogenizacija u Srbiji. Rat na Kosovu bi imao dvojaki efekat: Prvo: Srbija bi najzad imala rat na svojoj teritoriji kojim bi se legitimisali svi potezi reima, suspendovao parlamentarizam, a svaka kritika okarakterisala kao "nacionalna izdaja" uz prate u pojavu fizike likvidacije, te bi bila otvorena mogu nost nesmetanog etnopoliti kog i enja "nepodobnih" pod okriljem "ratnih okolnosti". Drugi efekat bi bio to to bi opozicione stranke i organizacije morale ili da se pridrue reimskoj ratnoj kampanji "odbrane Kosova" (to jest, da postanu sau esnici u insceniranom ratu i izgube bilo kakav me unarodni kredibilitet), ili da nestanu sa politi ke scene. Kao i u ratu 1991. godine, pripadnici opozicionih stranaka, kao i njihovi simpatizeri bili bi u najve em procentu mobilisani i upu ivani direktno na prvu liniju fronta. (Reim je za tu priliku i izmislio prikupljanje hiljada potpisa za prijavljivanje lista za izbore da bi

sami opozicionari prikupili podatke o svojim simpatizerima i predali ih reimu u ruke. Sa druge strane, reim raspolae kompletnim podacima sa popisa stanovnitva odranog upravo pred po etak ratova koji sadre niz podataka o svakom pojedincu u Srbiji uklju uju i i nacionalnu pripadnost, materijalno stanje kao i druge elemente po kojima se moe odrediti priblina politi ka orijentacija.) Time bi reim najzad i kona no razreio pitanje organizovane opozicije i ostao da na dugi rok vlada sam, okruen jednim brojem satelitskih "stranaka" koje bi mu davale privid postojanja viestrana ja ali sa istih ideolokih pozicija. Predavanje dela teritorije Kosova bi se gra anstvu objasnilo "me unarodnom zaverom" pra enom "doma om izdajom", a na teritoriji Kosova koja ostaje u Srbiji bi ve u toku ratnog sukoba bila izvrena operacija etnopoliti kog " i enja". Najbolji primer kako treba da izgleda deo teritorije Kosova predviden za naputanje predstavlja izgled izborne jedinice broj 7 u Srbiji (karta br.4). Izgled te izborne jedinice frapantno podse a na deo Kosova pripojen Albaniji 1941. godine prikazan na karti 2a, uz izuzetak isto nog dela vanog kao zale e Skoplja. Uz naputanje te teritorije, izvrilo bi se i etnopoliti ko ' i enje" pre svega Albanaca iz ostalih

delova Srbije a njihova imovina bi bila konfiskovana i upotrebljena za kupovinu lojalnosti lica doseljenih iz ratom zahva enih podru ja. (Za vreme hrvatsko srpskog rata '91 - '92, ova pojava je bila iroko rasprostranjena u Sremu prilikom proterivanja graana Vojvodine pre svega hrvatske nacionalnosti). Ovakvo odricanje dela teritorije ne bi ni na koji na in ugrozilo saobra ajnu komunikaciju sa pripojenom Makedonijom. (Na primer, magistralni put Ni Skoplje u irokom luku zaobilazi Kosovo.)

Karta br. 4: Izborne jedinice u Republici Srbiji (19. 12. 1993.)

VELIKA SRBIJA Nakon svega ovoga, karta Velike Srbije bi izgledala veoma sli no kao i njen istorijski uzor uz izuzetak dela Kosova i Makedonije kao i srednjeg dela Bosne. Uz eventualnu skromnu i sigurno privremenu madarsko - etni ku autonomiju na severu Vojvodine (najvie devet optina), Velika Srbija bi najzad ugledala svetlo dana (karta br.5). Time bi se nuno zapo eo novi period etnopoliti kih progona i zatvaranja u autarki nu ekonomiju sa stalnim inscenacijama ratova na bezmalo svim granicama. Centralizovano - distributivna privreda koju bi vodila tanka kasta uz reim na dugi rok bi onemogu ila bilo kakav organizovan otpor jer bi svi ostali gra ani bili puki robovi reima. (Kada kaem robovi, ne mislim u prenosnom ve u istinskom zna enju te re i. Zatvaranje granica uzcenzuru medija i pisama kao i radna obaveza i ne zna i nita drugo, jer bi ve sam in otputanja sa radnog mesta zna io fatalno isklju ivanje iz lanca distribucije hrane i ode e.) Vernost lojalnih i odabranih bi se kupovala imovinom proteranih, kao i pravom na neometano bavljenje kriminalom svih oblika. Da je projekat teritorijalnog objedinjavanja veliko srpskog etnopoliti kog prostora ve u toku, najbolje se vidi iz slede eg primera: nije potrebno govoriti kolika je uloga Televizije Srbije u podstrekavanju ratova. Me utim, interesantno je pogledati kako izgleda meteoroloka karta TVS koja se prikazuje svakoga dana u Dnevniku u 19.30 asova (karta

Karta br. 5: Projekat dananje Velike Srbije ucrtan na kartu iz 1941. godine

br.6). (Televizija Srbije je do te mere instrument ratne politike reima Slobodana Miloevi a da ak ni ovako naizgled bezna ajan detalj nije niti slu ajan ni nepromiljen. Najbolji dokaz za ovu moju tvrdnju moe biti i hitna promena iste te meteoroloke karte i ucrtavanje "autonomne pokrajine zapadna Bosna" posle razgovora Slobodana Miloevi a i tvorca te "pokrajine", Fikreta Abdi a.)

Ta meteoroloka karta je (osim delova centralne Bosne i teritorije Makedonije), do detalja podudarna sa kartom Moljevi eve Velike Srbije (karta br.l). Jasno je da takva meteoroloka karta i nije u osnovi predvi ena za potrebe ilustrovanja meteorolokih izvetaja, ve za rafinirano usa ivanje ideje o postojanju prikazane kvazi - dravne tvorevine najirem krugu gledalaca.

***

Ako je budu nost tako mra na, zato opozicija u Srbiji neto ne preduzme? Zato se (naizgled) niko od ljudi koji su na sebe preuzeli odgovornost bavljenja politikom u Srbiji ne suprotstavlja svim ovim strahotama? Odgovor je jednostavan. Opozicija to ovoga trenutka ne moe. Da bih ovo pojasnio, moram u nekoliko re i dati pregled trenutnog stanja opozicije u Srbiji.

Karta br. 6: Meteoroloka karta Televizije Srbije. Prikazuje se svakog dana na kraju drugog TV Dnevnika u 19,30 asova, na I programu televizije.

OPOZICIJA (a ne "toleranciju" kako to neke meke Memorandumske stranke ine), kao i za ustrojstvo drave na gra anskom principu. Ove stranke su u principijelnoj ideolokoj konfrontaciji sa reimom kao i sa samom idejom Memoranduma SANU. Naj e e koriste fraze: gra ansko drutvo, ljudska prava i sl. U Nememorandumske stranke spadaju one organizacije ije ideoloke osnove nisu najdirektnije vezane za Memorandum SANU i to su, pre svega, organizacije nacionalnog tipa gra ana nesrpske nacionalnosti. Ove organizacije se preteno zalau za o uvanje etni kih specifi nosti nacije ije interese pokuavaju da zastupaju sa manjim ili ve im izletima u teritorijalne odnosno regionalne pretenzije. Naj e e koriste fraze: o uvanje etni kih posebnosti, kolstvo na maternjem jeziku, kulturna autonomija i sl. Zajedni ka karakteristika svih stranaka je, pre svega, nedovoljno jasna i definisana ideoloka platforma. Kada se iz programa stranaka izuzmu "opta mesta" (zalaganje za parlamentarnu demokratiju i viestrana ki sistem, trinu ekonomiju i privatno vlasnitvo, ljudska prava i slobodu medija), preostaje veoma malo sutinskih razlika. Me utim, upravo se na tim razlikama najvie i insistira. I, paradoksalno je ali ta no, naje i konflikti se i razvijaju izmedu stranaka unutar istih grupa u strahu od asimilacije i

Pojedine opozicione stranke u Srbiji se najjasnije mogu razumeti kroz njihov odnos prema politi kim idejama sadranim upravo u Memorandumu SANU. U odnosu na ovaj dokument, opozicione orga nizacije se mogu razvrstati na tri osnovne grupe: Memorandumske, Antimemorandumske i Nememorandumske. U Memorandumske opozicione stranke spadaju one organizacije iji je Srpski nacionalni predznak jak, koje se zalau za izmenu unutranjih granica bive SFRJ u cilju "povezivanja Srpskih etni kih prostora", i takve stranke su uglavnom u opoziciji prema reimskoj stranci zbog izrazitog antikomunisti kog ose aja, kao i zbog neslaganja sa metodama kojima se reimska stranka bori za ostvarenje ciljeva definisanih u Memorandumu SANU. Naj e e koriste fraze : Srbija, srpski narod, srpski nacionalni interes, nacionalno bi e i sl. U Antimemorandumske stranke spadaju organizacije gra anske opcije i nadnacionalnog karaktera. Takve stranke se uglavnom zalau za o uvanje postoje ih granica izmedu bivih Jugoslovenskih republika, za nacionalnu i versku RAVNOPRAVNOST

preuzimanja lanstva od strane neke druge, sli ne stranke do kojeg bi pribliavanjem moglo do i. Navedeni nedostatak razgovetne ideoloke platforme se, u dananjem politi kom trenutku, uglavnom zamenjuje li nim simpatijama za pojedine strana ke lidere. Sama infrastruktura na terenu je kod svih stranaka preteno slaba i maksimalno zavisna od odluka "centrale". Razlog za ovo je, izme u ostalog, i u tome to ono to se danas kod nas naziva "stranka" i nije stranka u smislu kakvu ta re ima u razvijenim demokratskim sistemima, ve je to manje ili vie (a uvek i kod svih nedovoljno) organizovana grupa ljudi koja sledi onoga koga je prihvatila (a ne demokratskim putem izabrala) kao vo u. Poluvekovna ikonografska identifikacija komunisti kih elnika kao zamene za oduzete crkvene relikvije dala je kao posledicu i prihvatanje trenutno politi ki eksponiranih li nosti kao "Bogom danih" reprezenata pojedinih ideja i stavova. Politi ki lideri se doivljavaju kao ljudi koji pripadaju nekom drugom i viem svetu na koji se, dodue, ne moe uticati ali se pojedinac moe opredeljivati za jednog od "ponu enih" vo a. Ovakav, sutinski primitivan, oblik politi kog organizovanja nametnuo je i neumitnost potpunog pojednostavljivanja politi kih programa ak do ta ke isticanja marginalnih (ali za pojedine grupacije atra-

ktivnih) delova programa kao osnovnih programskih ciljeva, kao i predimenzioniranog insistiranja na propagandnoj ikonografiji (to je naro ito slu aj sa strankama iz prve grupe). To pojednostavljivanje programa svodi (u o ima pojedinca) itavu delatnost stranke na samo jednu ili mali broj osnovnih misija. Na primer, Srpski Pokret Obnove se vezuje za obaranje reima, rehabilitaciju etni kog pokreta, generala Drae Mihajlovi a i povratak Kralja. Liga Socijaldemokrata Vojvodine se vezuje isklju ivo za ostvarenje koncepta najire autonomije Vojvodine. Gra anski Savez Srbije za gra ansku opciju i mirotvorstvo.

Me utim, poto reim jo uvek u potpunosti kontrolie najzna ajnije elektronske medije, on je u situaciji da vrlo efikasno kreira psiholoko okruenje u kome opozicione stranke deluju. Definisanjem pojedinih stranaka kao "izdajni kih", a drugih kao "ruila kih", on kod ionako skepti nih bira a jo dodatno potencira ose aj nesigurnosti da bi opredeljivanjem za pojedine opozicione stranke mogli da u ine neko, nedovoljno definisano ali sasvim sigurno veliko, zlo i sebi i svom okruenju. Iz istog razloga se i stvaranje koalicija izmedu stranaka razli itih grupa od strane bira a pojedinih stranaka iz koalicije doivljava kao odstupanje ili, u ekstremnijim slu ajevima,

kao izneveravanje osnovnih principa stranke kojoj bira pripada ili koju simpatie. Oteavaju u okolnost ini sam profil lanstva opozicionih stranaka. Zbog prepreka koje se postavljaju od strane reima pred svakoga ko se javno eksponira radom u opozicionoj stranci, u politi ki rad se mahom uklju uju preteno ljudi unapred vrsto definisanih li nih stavova i pobuda to dodatno komplikuje me ustrana ku saradnju jer je osnovna karakteristika takvih ljudi beskompromisno istrajavanje na li nim stavovima. Ovakav odnos prema strana kom radu se dodatno forsira i posrednim putem, kreiranjem moralnih normi po kojima se kao najvii stepen individualnosti i moralnih vrednosti navodi upravo injenica da neko "... nije lan ni jedne stranke." Tako e, svaka kritika upu ena od strane lana opozicione stranke se, po definiciji, odbacuje (ili diskvalifikuje) kao "strana ki stav" ili "uskostrana ki interes". Na ovaj na in se ljudi koji su po svojim predispozicijama usmereni na umereno delovanje, "dre podalje" od aktivnog politi kog ivota te je on preputen ve oj koli ini strasti i emocija nego to je to korisno za drutvo u celini. Ova "demonizacija politike" se vidi i na nizu drugih primera. Okupljanja ljudi inicirana socijalnim

momentom se tako e od strane reima naj e e diskvalifikuju klasi no - boljevi kim metodom po kome se ona ocenjuju kao "... manipulacija opravdanim nezadovoljstvom gra ana od strane pojedinih organizacija i pojedinaca koji bi tim putem da destabilizuju dravu u cilju ostvarenja svojih mra nih ciljeva". Poto ova formula zastrauju e deluje na ljude nesvikle politi koj borbi, ovog trenutka se uglavnom sve sindikalno - granske organizacije dre to je mogu e vie po strani od aktivne politike ime je opoziciji oduzeto jedino preostalo efikasno sredstvo politi ke borbe (jer su ostala dva, mediji i dravni instrumenti represije, i tako vrsto u rukama reima). Na sve ovo treba dodati i injenicu da reim redovno ( im neka stranka dostigne ve i stepen uticaja nego to je to reimu potrebno u cilju stvaranja privida viestrana ja) stvara marionetske stranke koje za cilj imaju pre svega zbunjivanje glasa a i unoenje konfuzije izlaganjem obi no najatraktivnijeg dela programa doti ne stranke kojoj su "dvojnica". Uz to, takve marionetske stranke imaju daleko vie medijske promocije u reimskim sredstvima informisanja od "orginalnih" stranaka. Kao primer dovoljno je navesti "stranku Udruenje Ma ara za otadbinu Srbiju i domovinu Jugoslaviju", ili Srpsku Radikalnu Stranku koja je inicijalno nastala kao odgovor reima na zna ajan uticaj Srpskog Pokreta

Obnove u to vreme. Najnoviji primer je stvaranje tzv. "Stranke Srpskog Jedinstva" pod rukovodstvom Zeljka Ranatovi a Arkana (poznatog po obimnom kriminalnom dosijeu i osumnji enom za niz ratnih zlo ina), iji je osnovni cilj preuzimanje ultradesne pozicije organizacije faisti kog tipa od strane Srpske Radikalne Stranke i njenog predsednika dr Vojislava eelja koja je u me uvremenu postala preveliki kompromituju i balast za reim u Srbiji. Drugim re ima, opozicija u Srbiji mora jo mnogo toga da uradi pre svega na sebi i svom organizovanju i stabilizovanju da bi postala makar i ravnopravni partner reima, a kamoli da preuzme vlast. Naravno, u uslovima potpune stopljenosti stranke na vlasti i dravno - policijskog aparata, ovaj proces je izuzetno mukotrpan i spor. Opozicione organizacije nemaju (a sve e manje i imati) bilo kakve izvore finansiranja jer unutranji finansijski resursi ne postoje, a finansiranje iz inostranstva ne funkcionie. U me uvremenu, ratovi traju.

TA E DALJE BITI? Ratove, ovoga trenutka, nema ko da zaustavi. Mirovne grupacije i pokreti to nisu nikada i nigde na svetu uspeli. Humanitarne organizacije pokuavaju da ublae posledice rata, ali ne pomau da se uzroci otklone. Jedino to zaista moe prekinuti ratove je jasna i razgovetna nadnacionalna, a opet iroko prihva ena, politi ka opcija, tipa pokreta, koja bi se stavila na elo opte pobune protiv, pre svega, ideologije nacionalne isklju ivosti. Ta opcija mora (sa druge strane) ponuditi i obe anje socijalne pravde, a ne sme zapasti u greke komunisti kog metoda upravljanja drutvom putem staljinisti ko - boljevi kih mehanizama grube prisile i prinude, kao ni centralizma i dogmatizma. (Reim pokuava da se ubaci i na to mesto u politi kom prostoru Srbije pre svega potenciraju i svoju kvazi socijalisti ku orijentaciju, a u novije vreme i favorizovanjem pojedinih "levih" stranaka uglavnom neo komunisti kih opredeljenja). Dok se takva politi ka snaga (koje u Srbiji jo nema na vidiku) ne pojavi, dolazi e do konflikata u Sandaku kao i etnopoliti kog nasilja u Vojvodini.

Rat u Bosni e se smirivati tek toliko da se neka od strana malo odmori i nabavi jo oruja. U slu aju direktne ugroenosti reima u Srbiji do i e do destabilizacije Makedonije i rata na Kosovu u reiji i saradnji DB Srbije i albanskih ekstremista. Rat na Kosovu e biti pra en velikim materijalnim razaranjima, a izvesno je totalno unitenje Pritine po Vukovarskom "receptu" iz razloga veoma sli nih Vukovarskoj tragediji. U slu aju ujedinjavanja "Republike Srpske i Republike Srpske Krajine" sa "Saveznom Republikom Jugoslavijom" do i e do ofanzive hrvatskih snaga na Knin i zapadnu Slavoniju (iz istih razloga iz kojih je priznavanje Bosne ubrzalo po etak ratnih dejstava na tom prostoru). Krajinici e biti preseljeni u Bosansku posavinu u ku e iseljenih gra ana hrvatske nacionalnosti radi izmene etni kog sastava stanovnitva.

VOJVODINA

U samoj Vojvodini klasi an rat nije verovatan jer u Vojvodini nema "druge strane", a i zbog toga to sama injenica da je Vojvodina ravnica onemogu ava bilo kakve ratne akcije ograni enog domena bez opasnosti da se sukob proiri (to reimu u Srbiji ne bi ilo na ruku). Etnopoliti ka i enja e se vriti uz manju primenu nasilja, pre svega oduzimanjem prava na rad i mogu nosti privre ivanja. Mogu e su zabrane povratka dezerterima, kao i nasilne mobilizacije uz konfiskaciju imovine onih koji se tome odupru. Direktno nasilje e biti e e primenjivano u manjim naseljima. Instrumenti e biti pretnje, pretnje deci, silovanja, pucanja u ku e iz vatrenog oruja, podmetanja manjih koli ina eksploziva (primena ru nih bombi), pretu e, a delom i pojedina na ubistva. U slu aju vojne intervencije od strane NATO, Vojvodina e biti prva koja e biti napadnuta i okupirana, a Novi Sad e biti prvi grad koji e na svojoj koi osetiti bombardovanja i granatiranja. Razlog za ovo je odsecanje Ba ke od Beograda ruenjem mostova na Dunavu, kao i onesposobljavanje vojnih objekata u okolini Novog Sada.

ETVRTA JUGOSLAVIJA Ukoliko se nacional socijalisti ki reim u Srbiji odri i zavri svoj projekat stvaranja Velike Srbije, slede i korak je ponovno povezivanje sa Hrvatskom u cilju stvaranja zajedni ke dravne tvorevine. Od po etka ratova bilo je vie pokuaja da se ovakav sporazum napravi. Jedan od njih je, na primer, u injen na mirovnoj konferenciji odranoj avgusta 1992. godine u Londonu. Ovakav sporazum bi se prezentovao javnosti kao "istorijski sporazum Srba i Hrvata".INSCENACIJA RATA

POJMOVI:

Svaki rat (po definiciji Klauzevica), ide za tim da se protivnik porazi i primora na prihvatanje volje pobednika. JNA je ula u ratni sukob sa slovena kom TO. JNA se povukla iz Slovenije. JNA je ula u sukob sa hrvatskim MUP-om. JNA se povukla sa sedamdeset procenata Hrvatske teritorije. U oba ova sukoba, JNA je ula kao neuporedivo nadmo na strana i u ljudstvu i u naoruanju. Jasno je, onda, da povla enje JNA nije bio poraz, ve volja JNA za koju je trebalo na i odgovaraju i modus sprovo enja. Taj modus je na en u inscenaciji rata koji je trebao da poslui kao opravdanje za povla enje sa teritorija koje nisu bile definisane kao prostori budu e Velike Srbije. U toku tih inscenacija, vrene su i akcije mobilisanja politi kih neistomiljenika kao i njihovo perfidno progonstvo iz zemlje. (Poznat je primer da se

1991. godine nije moglo iza i iz zemlje bez dodatne dozvole vojnih vlasti. To "zatvaranje granica" je bilo uvedeno kao mera da se, navodno, spre i beanje vojnih obveznika iz zemlje. Me utim, pet dana pre stupanja na snagu, televizijski je najavljena vest o uvo enju ove mere da bi svi oni koji se ne slau sa ratnom politikom mogli blagovremeno da pre u granicu. Na ovaj na in je jednim potezom veliki broj opoziciono misle ih Ijudi odstranjen iz politi kog ivota zemlje na dui period, a mnogi i zauvek.) Pod inscenacijom rata podrazumevam svaki ratni sukob koji ima kao unapred definisani cilj naputanje dela dravne teritorije a slui kao izgovor za taj in. Inscenacijom rata se mogu smatrati i oni ratni sukobi koji imaju za cilj isklju ivo unutranjepoliti ke efekte uglavnom usmerene ka suspendovanju civilnih institucija vlasti i uvodenju nekog vida vanrednog stanja. To su uglavnom sve one vojne akcije koje nisu vezane za zatitu spoljnih granica zemlje od inostrane agresije.

ETNOPOLITI KO

I ENJE

Izraz "etni ko i enje" koji je ovoga trenutka u najiroj upotrebi zbog svog pojednostavljivanja odnosa veoma lako moe da zavede na pogrean put. Po definiciji, "etni ko i enje" bi trebalo da predstavlja progon pripadnika jedne etni ke grupacije sa teritorija na kojima vlast sprovodi onaj ko tu operaciju izvrava. U praksi su odnosi unekoliko druga iji. Poznati su primeri u Bosni da su "etni ka i enja" sprovo ena upravo po tom - etni kom principu da bi se izazvalo nacionalno podvajanje gra ana. Me utim, neki primeri iz same Bosne daju i druga iju sliku: U Sarajevu su pripadnici jedne samozvane "srpske" paravojne formacije na samom po etku rata uli u stambenu viespratnicu i isterali stanare na ulicu. Tu su ih razdvojili na dve grupe, "Srbe" i "ostale". U grupi "Srba", bila su i tri mladi a koje su naoruani ljudi pozvali da im se pridrue. Poto su mladi i to odbili, preba eni su u grupu "ostalih" i na licu mesta, pred o ima svojih suseda "Srba", streljani zajedno sa svima "ostalima". Za dogadaj sam saznao od jednog od preivelih "Srba". Ili, primer iz Vojvodine. Na samom po etku proterivanja gra ana Hrvatske nacionalnosti po etkom 1992. godine, u selo Hrtkovce je dola

grupa pripadnika Srpske Radikalne Stranke predvoena dr Vojislavom eeljem i odrala javni skup na kome je pro itan spisak od esnaest lica koja se moraju iseliti iz Hrtkovaca. Drugi na tom spisku je bio predsednik Srpskog Pokreta Obnove za to mesto, po nacionalnosti Srbin. Drugim re ima, etni ka pripadnost sama po sebi ne predstavlja nikakvu garanciju ni sigurnosti ni bezbednosti, ukoliko nije istovremeno pra ena i odgovaraju im politi kim stavom koji je u skladu sa idejama onih koji se za takav "nacionalni" koncept zalau. Velika Srbija, ba kao i Velika Hrvatska proklamativno treba da budu nacionalne drave Srba ili Hrvata, a sutinski, predstavljaju tvorevine stvarane samo za "dobre" Srbe ili "dobre" Hrvate, dok se "loi" moraju ukloniti kao i svi "nesrbi" ili "nehrvati". Naravno, i tu etni ka pripadnost ne igra preveliku ulogu, pa se (u Srbiji), na najodgovornijim mestima u dravi nalaze "dobri" i Ma ari i Slovaci i Albanci i svi oni koji su odani sledbenici politi kih ideja svojih poslodavaca. Zbog svega gore navedenog, uveren sam da sam pojam "etni ko i enje" treba zameniti pojmom "etnopoliti ko i enje" jer daleko bolje objanjava istinsku sutinu nasilja nad druga ijim miljenjem i politi kim uverenjem.

NACIONALSOCIJALISTI KI REIM U SRBIJI

Degeneracijom i nestajanjem komunisti ke ideologije iz politi kog ivota Jugoslavije i pretvaranjem Saveza Komunista Jugoslavije u puki okvir za politiko delovanje, oslobo en bilo kakve ograni enosti i odredenosti u idejnom smislu, stvoren je prostor za osvajanje vlasti u Srbiji "iznutra" od strane vitalnijeg i bolje organizovanog "desnog" krila koje je za pogonsko gorivo svog uspona upotrebilo dugo priguivan srpski nacionalizam. Usa ivanjem takvog ideolokog sklopa u rukovodstvo postoje e jednopartijske mainerije stvoren je originalni srbijanski hibrid nacionalisti ke ideologije i socijalisti kog - jednopartijskog sistema koji svoju vlast sprovodi kontrolom ekonomije putem dravnih privrednih sistema, kontrolisanim elektronskim medijima i dravnom represijom (vojskom i policijom). Sama vlast se sprovodi preciznom kadrovskom politikom i onemogu avanjem zaivljavanja kako slobodnih medija tako i privatne inicijative uopte (ukoliko nije u direktnoj slubi reima). Privid viestranaja se stvara "doputanjem postojanja" ve eg broja stranaka, ali ni jedan drugi elemenat viestrana kog sistema niti postoji niti (u ovom trenutku) moe nastati.

Drugim re ima, socijalisti ki metod upravljanja dravom, centralizovana ekonomija zasnovana na "dravnim preduze ima" kao osnovom distributivne privrede i nacionalisti ka ideologija uz neprikosnoveni monopol jedne politi ke grupacije i jednog oveka nad silom, ekonomijom i informisanjem - to je nacizam u Srbiji.

IDEJA

Ako je itanje ovog teksta ostavlja utisak da je sve izgubljeno, ili da se ne vredi boriti, to sigurno nije bila moja namera. Osnovni cilj je bio upozorenje na dubinu i sloenost zla u koje smo gurnuti i na ozbiljnost sa kojom se mora suprotstavljati ideologijama "Krvi i Tla" od kojih je, eto, jedna uhvatila korene i ra a svoje otrovne plodove i ovde gde mi ivimo. To nije niti sramota niti odraz naeg kolektivnog "primitivizma" ili "nedoraslosti". Mnoge druge i zemlje i nacije su to ve preivele i platile cene svog oslobo enja nebrojenim grobovima i decenijskim traumama miliona ljudi. elja mi je bila da podelim sa drugima svoja razmiljanja o tome gde smo sada a kako i kuda dalje. Namerno nisam ulazio u razmatranje uloge inostranih faktora u ratovima na prostorima bive Jugoslavije. Mislim da je ta uloga daleko manja nego to to na prvi pogled moe izgledati. Za svoje probleme smo, pre svega, sami odgovorni. Sami moramo i traiti i na i reenja.

OPET TAMPANO U VOJVODINI PO ETKOM APRILA 1999.