1

Nenad Dikić

Sto na telegrafu

Beograd 2020.

2

Naslov: Sto na telegrafu Autor: Nenad Dikić Korice: Miloš Cvjetićanin Štampa: Virtuelno izdanje objavljenih članka na telegraf.rs Beograd, 2020

3

UMESTO PREDGOVORA - STO TEKSTOVA PROFESORA DIKIĆA U TELEGRAFU: SVE ŠTO STE HTELI DA ČITATE, A NISTE IMALI GDE

Stalni kolumnista Telegrafa, Prof. Dr Nenad Dikić, objavio je svoj 100 tekst za naš portal, a prethodnih dve godine mogli ste da čitate vrlo zanimljive teme o dopingu, zdravlju, trčanju, ronjenju, sportu, srčanim problemima sportista, kao i o kovidu 19. -Ne tako davno mi je gospodin Jevrosimović ponudo da pišem kolumnu na telegraf.rs. Na pitanje ko još piše, odgovor je „Niko, samo ti i ja“. U suštini nije to klasična kolumna, jer je teško pronaći moje članke bez „Google“ pretraživača, ali je bar zabavno. - I ne samo zabavno, jer se ispostavilo da je interakcija postignuta, možda ne baš uvek na radost svih. Ljudi ne slaži baš uvek oko toga šta ja mislim da je istina, iako sam se uvek trudio da budem argumentovan. Zbog toga sam od skora počeo i da navodim izvore kao u nekom naučnom radu. Koliko Vam pomažu novinari telegraf.rs? - Pa da njih nema ne znam ko bi objavio moje tekstove. Jedino što nisam uspeo da kontrolišem je naslov, jer je njih uglavnom smislio Dragutin Stojmenović, koji na novinarski, često senzaciolistički (telegrafski) naziv davao naslov koji je trebalo da izazove publiku.

4

- Mislim da je imao polovični uspeh, ali sam siguran da njega nije bilo ne bi potrajalo ni moje pisanje, jer je on ipak najviše vodio računa da moji članci ugledaju svetlo dana. U suštini naslove i slike možete posmatrati kao njegovo autorsko delo, a tekst moje. Drago mi je ako sam ga inspirisao, čak i onda kada je naslovom promenio poruku mog teksta. Možda bez njegove intervencije ne bih ni imao skoro 5000 šerova i preko 200 komentara. Ko Vam je najviše pomogao? - Pored Dragutina Stojmenovića, novinara sportske rubrike, još jedna osoba je učinila da se steknem samopouzdanje neophodno za pisanje. Pregledala je svaki tekst i komentarisala šta joj se nije sviđalo. - Posebno se trudila da ublaži kritiku onih koji će se prepoznati. Ti ljudi oko nas, koji nam u trenutku našeg života čine nešto nažao, nisu ništa zaslužili, a kamoli da ih spomenemo. Učio sam. Stekao sam konačno nekog ko pomaže meni. I nek ostane tajanstvena kao Modesti Blejz. Kažete da Vaši tekstovi imaju dosta šerova? - Suštinski deseta šerova napravim sam, šaljući tekst mojim prijateljima. Onda se to umnožava nekim virtuelnim putevima. Dugo sam imao najveći broj šerova za tekst o tome kako se naš narod odnosio prema Novaku Đokoviću i Ivani Španović. Onda je došao tekst o našoj Jeleni Bruks nakon osvajanja bronzane medalje u košarci i trudnoći u sportu. Desilo se taj članak bio podeljen još u većem broju. - Konačno najveći broj šerova je imao članak o koroni koji sam napisao tako što sam prezentovao šta su radili kineski doktori u borbi protiv korone, pre svega zbog polu informacija kojima smo bili okruženi. Očigledno da je preko 700 ljudi to smatralo važnim. A o kojim temama sve pišete? Pre svega to je sport i sportska medicina, koju predajem na Univerzitetu Singidunum. Zatim doping koji predstavlja ekspertsko polje kojim se bavim poslednjih 17 godina. Medicina i klinička farmakologija imaju posebno mesto, jer sebe pre svega doživljavam kao lekara. Konačno, ima članaka sa raznih putovanja, u kojima sam pokušao da ukažem pre svega na ponašenje ljudi. Šta biste želeli da poručite na kraju? Želeo bih da se zahvalim redakciji telegraf.rs i svim novinarima. Neke sam upoznao, a neke nisam, ali su mi se svi našli u mnogim situacijama. Hvala pre svega Taletu, Tari, i Stefanu. U suštini najviše moram da se zahvalim Veselinu Jevrosimoviću, s koji se znam već trideset godina, jer da nije bilo njegovog lakonskog poziva „Hajde da pišeš kolumnu“ ne bi ni bilo mojih sto članaka u telegrafu.rs, a ne bih dobio ni toliko čitalaca, povećao broj onih koji se ne slažu sa mnom, ali i pronašao mnoge koji se slažu i stekao poligon gde mogu da kažem šta mislim.

5

SADRŽAJ

broj članak datum share komentara strana # Uvod - Umesto predgovora - sto tekstova profesora

dikića u telegrafu: sve što ste hteli da čitate, a niste imali gde

09.06.20 57 3 3

1. Sve životinje su jednake, ali su neke jednakije od drugih: Poučna priča o dopingu!

13.07.18 1 0 9

2. Ko leči ljude? – omaž prof. dr Radanu Stojanoviću 20.07.18 24 8 11 3. Skupe greške doktora u sportu! 27.07.18 1 0 13 4. Da li je Franc Bekenbauer bolji doktor od doktora

Liverpula 03.08.18. 0 0 15

5. Marko Pecarski (2000) – košarkaški gen(ije) 10.08.18 4 6 17 6. Starenje je bolest, a ona se može lečiti 17.08.18 1 6 19 7. Sami protiv svih: Kako je narod vređao Ivanu i

Novaka kada su padali i uzdizao ih posle uspeha! 24.08.18 285 2 22

8. Cat women – Serena Vilijams moćna i bez kostima 31.08.18 3 1 25 9. Fizioterapeuti nisu doktori, oni ne postavljaju

dijagnozu! 07.09.18 2 6 27

10. Pet nepotrebnih pravila tenisa 14.09.18 6 1 29 11. Iznenadna srčana smrt u sportu – problem samo

kada se desi 21.09.18 53 2 31

12. Neverovatna priča Džudit Saford o njenoj borbi protiv reumatske bolesti: Ono što mislite da je vrh nije ništa drugo nego samo korak

28.09.18 12 0 33

13. Da li je piletina zaista najbolji izbor? 08.10.18 16 5 35 14. Aspirin ne treba uzimati preventivno 12.10.18 17 1 37 15. Više od 815 miliona ljudi pati od pothranjenosti, a

koliko kod nas? 19.10.18 9 2 39

16. Kubuku ili mila moja kuća, koncept sa Balija koji nudi turistima ono što bi lako moglo da se primeni i u Srbiji

26.10.18 2 0 41

17. I plastična je naša hrana ili podrška odluci Evropskog parlamenta o zabrani plastike za jednokratnu upotrebu

02.11.18 6 4 43

18. Doping suzama ne veruje: kako su ruski sportisti plakali zato što su ostali bez takmičenja!

09.11.18 14 6 45

19. Zašto fudbaleri Čelzija ne dižu tegove, kao sav ostali fudbalski svet?

16.11.18 3 2 47

20. Šta je to biološki pasoš i zašto će svaki sportista morati da ga ima u 2019. godini?

23.11.18 46 1 49

21. Zašto je odluka da se Rusima skine suspenzija na takmičenja, briljantan potez Svetske antidoping agencije?

30.11.18 19 4 52

22. Curenje informacija o sportistima na granici etike i dobrih namera

07.12.18 11 0 54

23. Koje su nove psihoaktivne supstance koje truju našu decu? 20 odgovora stručnjaka koje svaki roditelj mora da pročita

15.12.18 58 5 56

24. Igor Duljaj – 109 letova za godinu dana 21.12.18 20 5 60 25. Ko redovno vežba živeće duže: značaj dozirane

fizičke aktivnosti na zdravlje ljudi 28.12.18 79 3 61

26. Intenzitet je suština treniranja ili fizičke aktivnosti 04.01.19 43 2 63 27. Kakve veze ima 90. godišnji dopingovani biciklista

i vežbanje u Srbiji? 11.01.19 26 2 65

28. Zašto je Stefan Luic kažnjen zbog uzimanja kiseonika, kada kiseonik nije na listi zabranjenih supstanci?

18.01.19 17 0 68

6

29. Trodon je zabranjen u biciklizmu, ali ne u drugim sportovima! Postoji li realno objašnjenje za to?

25.01.19 19 1 70

30. Gde je Katarina? Mogu li naši mladi sportisti uspeti bez pomoći društva?

01.02.19 201 2 75

31. Fenomen skijanja u poznim godinama: Zašto je odličan sport za ljude preko 60 godina?

08.02.19 53 2 77

32. Da li Srbija ima četiri medalje na svetskim prvenstvima u atletici? Slučaj Biljane Topić uzburkao javnost

13.02.19 46 2 80

33. KPR treningom protiv iznenadne srčane smrti u sportu

22.02.19 100 1 83

34. Kome su sve i zašto oduzete olimpijske medalje od 1968, do 2018. godine?

01.03.19 34 4 86

35. Intervalni trening viskog intenziteta (HIIT) kao deo terapije protiv starenja

08.03.19 47 1 89

36. Filip Radojević – anatomija jednog doping prekršaja: Vodič za roditelje čija deca se bave sportom!

15.03.19 22 5 92

37. Apple Heart Study ili jedna jabuka na dan 22.03.19 33 1 94 38. Planinarenje u leto: Sve što ste želeli da znate o

ovom sportu, a niste imali gde da pročitate! 30.03.19 151 1 97

39. Prevazići strah ili kreativnost u poznim godinama 06.04.19 25 1 99 40. Ne treba tolerisati neznanje ili zašto većina ljudi ne

shvata da učenje nikad ne prestaje 12.04.19 22 0 101

41. Od suza do olimpijske medalje: Kako je rvački savez postao uzor antidoping borbe

19.04.19 18 1 103

42. Priča o devojci koja je istrčala maraton sa slepim čovekom: Postoje trke koje završavaš i postoje trke kroz koje učiš

26.04.19 31 1 105

43. Infarkt Ikera Kasiljasa – događaj koji je mogao da se spreči?

03.05.19 22 0 109

44. Praznik rada vs. Kaster Semenja – šta je vest dana za 1. maj 2019

03.05.19 14 2 112

45. Krpelj može da vas istrgne iz života: prevencija je najbolja zaštita

10.05.19 27 2 114

46. Kako je sprečena još jedna smrt u sportu zahvaljujući plivačicama, trenerima, lekarima hitne pomoći i Instituta za majku i dete?

17.05.19 33 2 116

47. Veliki skup sportskih lekara u Beogradu: Mnogo dobrih tema kako pomoći mladim vrhunskim sportistima

22.05.19 38 1 119

48. Da duša ne bude mesto mraka: Otvoreno pismo ruskoj atletičarki zbog koje je Srbija ostala bez medalje!

31.05.19 72 4 121

49. U ovoj dvorani su nekada najbolji srpski doktori debatovali o novitetima u medicini – a sada pokazuje koliko su zdravstveni problemi veliki

07.06.19 25 2 123

50. Čija je zapravo osvojena medalja? Ključna reč je zajednica!

14.06.19 35 0 126

51. Zašto bez poznavanja literature iz sportske medicine nema vrhunskog sportskog rezultata?

21.06.19 30 1 129

52. Koliko je važna konstitucija košarkašica i da li niži procenta masti doprinosi bolje rezultatu?

28.06.19 28 1 131

53. Broj otkucaja srca je mera svega ili zašto svako ko stavi pulsmetar misli da to razume?

03.07.19 220 1 135

54. Nauči svoje brojeve: Procenat masti, puls, VO2 max!

12.07.19 131 0 139

55. Ako želite da budete šampionka, rodite bebu! 19.07.19 303 0 143 56. Zašto ljudi precenjuju korist, a potcenjuju

negativne efekte lekova? 26.07.19 41 3 148

7

57. Dozvolite svojim ćerkama da treniraju košarku 02.08.19 64 7 151 58. Da li imate neobjašnjivo lupanje srca i povremene

nesvestice? Možda imate ovaj sindrom 09.08.17 34 7 154

59. Zašto je teško promeniti životni stil i zašto ne smete odustati

16.08.19 50 2 156

60. Fizička aktivnost kao placebo 23.08.19 71 2 158 61. Nepoznati faktor rizika za kardiovaskularne bolesti

je usamljenost 30.08.19 68 3 161

62. Uticaj kardiovaskularnih bolesti na životni vek Evropljanina: Žene žive duže od muškaraca, a evo zašto

06.09.19 15 3 164

63. Učestalo oboljenje o koje jako malo znaju i studenti medicine iz Srbije, pa čak i lekari

17.09.19 141 2 168

64. Da li je vaš krvni pritisak normalan ili visoko normalan? Evo zašto je to važno da znate

24.09.19 37 11 172

65. Sport na viskoj temperaturi ili ti atletika u Dohi: 10 zlatnih saveta koji vam mogu spasiti život

01.10.19 10 0 176

66. Šta morate da uradite ako je boja vašeg urina previše tamna?

08.10.19 33 1 179

67. Pojavili se dokazi da je najveća sportska kompanija znala za eksperimente nad svojim sportistima

15.10.19 37 3 183

68. Seksualno uznemiravanje u savremenom sportu je češće od dopinga, a skoro da nije primećeno

22.10.19 42 3 186

69. Bio je gospodar života i smrti ruskog sporta, a onda je Holivud od njega napravio žrtvu

29.10.19 35 2 190

70. Prava istina o dopingu u NBA: I oni budu dopingovani , iako u antidoping program mnogi ne veruju

04.11.19 25 1 193

71. Game changer ili dobar marketing: Zašto ne treba da verujete holivudskim filmovima

12.11.19 45 5 196

72. Bio je „ubica“ na terenu, a u privatnom životu spašava ljude: Džordanova strana koju ne poznajete

19.11.19 37 6 200

73. Bila je najbrža devojka u Americi, dok se nije pridružila lošem trenueru

26.11.19 45 4 202

74. Alberto Salazar ili pet pouka šta znači loš trener 03.12.19 35 2 204 75. Kako su Rusi špijunirali norvešku ministarku, jer je

bila potpredsednik svetske antidoping agencije 09.12.19 109 2 206

76 Ko je tvoj tim? Ključno pitanje za svakog sportistu! 17.12.19 49 1 209 77. Tredmil za mnoge nepoznata reč: neverovatna priča

o nastanku jedne sprave za vežbanje 24.12.19 41 0 213

78. Tajanstvena supstanca CBD ili kako je košarkaš Majamija pojeo bombone od kanabisa

31.12.19 20 3 216

79. THC i CBD kanabinoidi o kojima se ne uči! Da li je NBA igrač više u pravu od konzervativnih doktora?

07.01.20 36 8 218

80. Tajanstvena supstanca CBD u proizvodima. Kao i uvek suština je u koncentraciji!

14.01.20 28 1 221

81. Da li će i kada biti zabranjen udarac glavom u fudbalu? Lekari misle da može da ošteti mozak!

21.01.20 43 11 224

82. Ekskluzivno: Prvi put objavljeni podaci da li dopingovani sportisti postižu bolje rezultate!

29.01.19 132 3 226

83. Legalizacija supstance CBD kao politički program 04.02.20 106 4 230 84. Istezanje i hidracija posle sportskih aktivnosti! 11.02.20 12 2 232 85. Kill the tourust: Lokalno stanovništvo u mnogim

mestima ne gleda blagonaklono na turiste! 18.02.20 28 3 236

86. Svaki uspešan sportski savez je uspešan na svoj način, a svaki neuspešan liči jedan na drugi

25.02.20 34 1 239

87. Rafael Nadal nikad namrgođeniji, da li je jedan hormon kriv za sve?

03.03.20 19 2 242

8

88. „Walking dead“ oko nas ili da li se neka infekcija zaista tako brzo širi

10.03.20 32 3 244

88. Kinezi objavili analizu svih simptoma korona virusa: Samo ovo je jedina prava istina o Covidu -19

16.03.20 731 10 247

89. Online obrazovanje je zakon, ali pravo! 24.03.20 51 1 250 90. Život "online" - Neka vrata su se zatvorila, ali su se

otvorila druga 01.04.20 31 1 253

91. Dr Nenad Dikić objašnjava zašto ne bi trebalo tek tako da posežete za benzodiazepinima u izolaciji

07.04.20 54 1 255

92. Prof. dr Nenad Dikić upozorava na još jednu opasnost koja vreba uporedo sa korona virusom

14.04.20 44 2 257

93. Sport je na čekanju: Poštujte preporuke, ostanite kod kuće, vežbajte i ne verujte raznim prognozama

21.04.20 28 1 260

94. Prof. dr Nenad Dikić upozorava da ova dva leka u kombinaciji deluju kao droga: Oprez!

28.04.20 38 5 263

95. Ruska crkva u Gornjem Adrovcu koja je trebalo da bude posvećena Ani Karenjini, a ne Vronskom

06.05.20 45 2 266

96. Ako ste se pitali da li treba da trenirate sa maskom na licu, odgovor je vrlo jednostavan!

12.05.20 83 5 268

97. Prof. dr Nenad Dikić: Testiranje na korona virus je realnost koja će bitno uticati na život

19.05.20 47 3 271

98. Prof. dr Nenad Dikić objašnjava kako nastaje jedna vakcina i zašto treba da budemo informisani

26.05.20 59 4 274

99. Prof. dr Nenad Dikić otkriva šta bi mogao da bude lek protiv infekcije korona virusom

02.06.20 24 2 277

100. Prof. Dr Nenad Dikić: Šta treba da znamo o testovima na koronu

16.06.20 33 2 279

9

SVE ŽIVOTINJE SU JEDNAKE, ALI NEKE SU JEDNAKIJE OD DRUGIH: POUČNA PRIČA OD DOPINGU! Da li Svetska antidoping agencija sve sportiste tretira jednako ili ima nekih koji imaju više povlastica SVE ŽIVOTINJE SU JEDNAKE, ALI NEKE ŽIVOTINJE SU JEDNAKIJE OD DRUGIH – proglas svinja koje kontrolišu vladu u romanu Životinjska farma, Džordža Orvela. Sled događaja nije kao u Orvelovom romanu, ali ima naučnofantastične elemente. Glavna ličnost Kris Frum je astmatičar i koristi pumpicu za salbutamol, kao i veliki broj drugih biciklista (sportista). To je objavila i hakerska grupa Fancy Bear i tada su mnogi (i moja malenkost) branili Frumovo pravo da leči. Međutim u skladu sa pravilima Svetske antidoping agencije (WADA), salbutamol je legalan samo do određenog praga, koji se meri u urinu. Frum je testiran nakon Vuelte 2017 (biciklistička trka u Španiji), a test je pokazao da je imao dvostruko veću koncentraciju od praga. Mnogi misli da će završiti kao mnogi biciklisti pre njega, izricanjem neke kazne:

Ime bicikliste Zemlja Takmičenje Kazna God.

Alexandr Pliuschin Moldavija 2014 Sharjah Tour in Dubai 9 meseci 2014

10

Diego Ulissi Italija 2014 Giro d'Italia 9 meseci 2014

Mariusz Olesek Poljska 2007 Mainfranken Tour 2 godine 2007

Alessandro Petacchi Italija 2007 Giro d'Italia 1 godina 2007

Ger Soeperberg Holandija In-competition Javno upozorenje 2006

David Garbelli Italija In-competition Javno upozorenje 2006

Eric Berthou Francuska 2005 Circuit Cycliste Sarthe - Pays de la Loire

Javno upozorenje 2005

Francisco Miguel Silva Ferreira

Portugalija 2005 MTB Portugal Cup 1 mesec 2005

Arnoldas Saprykinas Litvanija 2002 Volta ao Alentejo 2 godine 2002

Međutim branitelji Fruma su tvrdili da nivo salbutamola u jednom uzorku urina nije pouzdan indikator koncentracije salbutamola zbog drugih fizioloških faktora. WADA se po prvi put složila da ovi drugi fiziološki faktori otežavaju izradu farmakokinetičke studije koja bi trebalo da dokaže da su nivoi salbutamola u urinu u korelaciji sa inhalacijom ispod granice za salbutamol, kako se zahteva u S3 delu Liste zabranjene supstanci. Dr. Olivier Rabin, naučni direktor WADA, juče je izjavio da je WADA zna za varijabilnost nalaza salbutamola u urinu, zbog čega nepovoljan nalaz iznad praga ne smatra doping pozitivnim rezultatom. Rekao je još farmakokinetička studija u Frumovom slučaju nije bila moguća. A onda dodao verovatno da bi nas sve uverio i nešto što je nemoguće: „To nije jedinstven slučaj, ali zato što je Frum, sportska ličnost, i stavljena u centar pažnje, izgleda da je jedinstven„, rekao je dr Rabin. „Mi se bavimo svim slučajevima na individualnoj osnovi i ja sam se lično bavio sa nekoliko u prošlosti. Da, postoje elementi ovog slučaja koji su prilično neobični, ali mogu vas uveriti da to nije jedinstveno.“ Međutim, ako pođemo od toga da je dr Rabin u pravu, onda je Frum pokazao da test ne funkcioniše u slučaju salbutamola. I tu se više ne radi o Frumu, niti o salbutamolu ili biciklizmu, već da li pravila važe za sve i da li su svi sportisti ravnopravni. Slušajući radio u Austriji čuo sam komentar voditelja da je dan za sećanje u 2018. kada je Kris Frum, nakon tri nedelje nakon povrede, neizvesne forme, spektakularno pobedio sa 80 km razlike na 19. delu trke Giro d’Italia i nadoknadio deficit od tri minuta. Pomislio sam se da li je moguće da se voditelj ne pita šta bi bilo da je to bio austrijski biciklista, srpski ili ne daj bože ruski. A onda sam shvatio da slušam radio na engleskom i voditelj verovatno veruje u mantru „da, postoje elementi ovog slučaja koji su prilično neobični, ali nas želi uveriti da to nije jedinstveno.“ Nažalost, ponovo naučio da su svi sportisti jednaki, ali da su neki jednakiji od drugih.

11

KO LEČI LJUDE? – OMAŽ PROF. DR RADANU STOJANOVIĆU

Ne želeći da govorim o pravom razlogu za ovaj članak, podsetiću se priče mog mentora prof. Radana Stojanovića, koji je nakon uspešne konferencije na Farmaceutskom fakultetu, koju je zatvorila moja školska drugarica prof. Branislava Miljković rečima da eto lekari dijagnostikuju, a farmaceuti leče, ustao nakon gromoglasnog aplauza i rekao da svako ko želi da leči može, lepo upiše Medicinski fakultet, završi, postane doktor i leči. I u tome jeste suština, bar je tako bilo poslednjih vekova, tačnije od Hipokrita. Ili možda nije. Javlja se sve više profesionalaca bliskih medicini koji misle da mogu da leče. Prvi su naravno farmaceuti, jer im je očigledno dosadilo da iza tezge dodaju lekove prepisane od strane lekara. Ono što ranije nije postajalo su over the counter lekovi, ili oni koji se ne dobijaju na recept. Sad ih ima toliko da ne postoji stanje ili bolest koju nije moguće tretirati lekovima za koje nije potreban recept. Međutim, sada kad im je pružena prilika, samo mali broj je iskoristio, jer naravno treba znati preporučiti lek. Često se igram u apoteci i zapitkujem i retko dobijem odmah odgovor. Hvala Bogu postoji Google ili neki medicinski pretraživač, pa se uvek dođe do nekog rešenja. Ipak, daleko od lečenja.

Druga profesija su DIF-ovci (Državni institut za fiskulturu) ili tačnije profesori fizičke kulture. Pošto njima predajem sportsku medicinu, mislio sam da mogu da pokušam da procenim odakle želja. Tačnije nisam uspeo, jer manje želje za učenjem nisam video, a više samopouzdanja. Ipak, neki od njih žive i rade u ovom gradu kao uspešni terapeuti. Iako to nije po zakonu, jer je dozvoljeno da samo ljudi koji završili medicinski fakultet mogu da leče druge ljude, oni leče gotovo sve, od gojaznosti, povreda, pa sve do degenerativnih oboljenja, za koje nema leka. Pri

12

tom nema kontrole, samo para. Cifre su zastrašujuće, od nekoliko stotina do hiljadu ili desetina hiljada evra na godišnjem nivou. Rezultata uglavnom nema, tačnije onih kojih pokazuju da je nekom bolje, da mu je promenjen kvalitet života. Kako drugačije nazvati lečenje gojaznosti sa dijetom od 800 kalorija i fizičkom aktivnošću od nekoliko sati na tredmilu. Pa svako će da omršavi, ali kakve veze to ima sa zdravim stilom života, lečenjem ili zdravljem. Baš nikakve, ali ima veze sa 1500 evra. Ili šta reći za ishranu sa fensi nazivom koja kombinuje hranu na neuobičajen način, savetujući na primer da se ne meša pirinač i meso. Pa to je van svake pameti, jer da je tako jedan ceo kontinent bi umro od gladi.

Zašto je došlo do ovoga? Pa, pre svega jer medicina nije pratila promenu načina života ljudi i samim tim nije odgovorila na mnoga pitanja. Tako je ispalo normalno da je DIF koji se transformisao u sportske nauke, odgovorio na mnoga pitanja, novim masterima učenja, kao što su sportska ishrana (Sport Nutrition), fiziologija vežbanja (Exercise philology), biomehanika (Biomechanics), fizikalna rehabilitacija (Physical Rehabilitation), prevencija i terapija (Health in prevention and therapy). Naravno kod nas to sporo ide pa samo retki pojedinci imaju uspeha. Sećam se da je na desetom jubilarnom kongresu Evropskog koledža sportskih nauka (2005) u Beogradu bilo samo nekoliko profesora sa DIF-a. Na moj poziv da dođu, tadašnji dekan, Prof. Kukolj rekao da tu nema šta da se nauči, iako je u tom trenutku bilo dvadeset dekana sa fakulteta za sport Zapadne Evrope u Beogradu.

U takvom ambijentu su napredovali i „kozmetičari” (farmaceuti). Davno beše pa verovatno ne kršim ugovor potpisan sa obaveštajnim odeljenjem Engleske antidoping agencije, koji su bili ljuti što njihovi fudbaleri dolaze da se leče kod „neke” Marijane u Beogradu. Pošto smo detaljno ispitali slučaj shvatili smo da je upotrebljena metoda elektroforeze u magnetnom polju na prerađenom uređaju. Naravno da je jednostavno, ali objašnjenje se nije dopalo Englezima, ponavljajući pitanje zašto se sportisti nisu javili timskom doktoru, već nekoj ženi u Beogradu. Da, zašto? Pa verovatno zato što nisu imali poverenja, ili zato što klasična medicina nije davala rezultate, ili prosto zato što su se nakon terapije u Beogradu osećali bolje i mogli da se vrate na teren.

Mnogo pitanja, malo pravih odgovora. Suština je očigledno u tome da se mnogo stvari promenilo i da većina fakulteta nije ni pokušala da razume promene i adaptira svoje programe učenja novim zahtevima. Dok se to ne desi, lekari neće znati da se snađu u mnogim situacijama, profesori fizičke kulture će lečiti ljude, farmaceutima će biti žao što nemaju značajniju ulogu, a po neki „kozmetičar” će se proslaviti.

13

SKUPE GREŠKE DOKTORA U SPORTU!

Iako sam želeo da nazovem članak ozbiljnije, kao npr. Pomen sportskoj medicini u Srbiji, odustao sam iz dva razloga. Prvi je samopregorni rad velikog broja doktora u Srbiji, pa bi se ovakav naziv utopio u etiku žute štampe. A drugi je vezan za činjenicu da su u samo malom broj slučajeva učestvovali doktori sportske medicine. Pri tom ne želim da ih izuzmem, već upravo da naglasim njihovu nezainteresovanost, čak i onda kada su im neposredno povereni sportisti.

Pravi povod je odluka Arbitražnog suda u Lozani da se jednom od naših najboljih mladih vaterpolista potvrdi izrečena kazna od dve godine za prisustvo pseduoefedrina. I možda bi ovo bila obična antidoping vest, da se ne radi o nikad strožijoj kazni, bar u odnosu na sve koje sam pročitao, kod mladog sportiste koji je dobio lek od porodičnog doktora. Činjenica da sportista nije želeo da se protiv doktora vodi bilo kakav postupak, govori i o poverenju koje u njega imao, ali i o moralu, jer ga porodica doživljava kao prijatelja. Što je još interesantnije, doktor ne može da kaže da nije znao da je pacijent sportista, jer ga leči od malena zbog alergijske astme i dobro se poznaju.

Naravno, po zakonu sportista snosi svu odgovornost za sve što se nalazi u njegovom organizmu, ali, ima tu mnogo, ali. Vaterpolista je mlad i kao mnogi mladi ljudi nije svestan šta je dozvoljeno, a šta nije. Po sopstvenim rečima, prespavao je obavezne antidoping edukacije, što opet možda nije čudno zbog premora nakon sati treninga i ostalih obaveza. A šta bi bilo da nije imao mogućnost da prisustvuje antidoping edukacijama. I uvek može da se vadi, da nije znao da lek sadrži pseudoefedrin. Prosto neverovatno, ali od deset lekova za prehladu u Srbiji, devet ima psedoefedrinn.

14

Ovako smo dobili još jednog sportistu koji je stradao zbog greške doktora. Tačnije 13 od 84 koji su bili doping pozitivni od 2006. godine. To je ni manje ni više nešto više od 15% ili SVAKI ŠESTI. Mnogo je, pogotovo ako se zna da sem dvojce doktora i jednog farmaceuta, praktično niko nije dodatno snosio posledice. A bilo je razloga da bude drugačije. Međutim, većina je prošla bez kazne i bez opomene. A u skoro 50 posto slučajeva su dali diuretike, koji su zabranjeni i na takmičenju i van takmičenja. I možda bilo bi sve OK da su bar medicinski ispravno mislili, ali ni tu nisu poštovali doktrinu. Davali su mladim ljudima diuretike kod skoka pritiska ili otoka nogu. Među ostalim lekovima najviše je bilo simulanata, pa su zatim u po jednom slučaju dati beta blokatori, anabolici i hormoni. Zahvaljujući tim neverovatnim greškama lekara sportisti su dobili ukupno 173 meseca ili više od 13 meseci po slučaju. E sad zamislite da je nekom lekaru oduzeta licenca na 13 meseci, ne njegovom krivicom. Nije se desilo, čak ni kada su bili krivi. Konačno nisu stradali sportisti iz jednog sporta već naprotiv iz 12, mada džudo lagano predvodi sa dva slučaja.

Pisao sam o ovome i najvećem svetskom časopisu. Lekari nisu razumeli problem. Naprotiv, dobijao sam neprijatne poruke iz Španije. Rekli su, ti si doktor, kako možeš da pišeš protiv nas. Slično me je pitao i sudija prilikom izricanja kazne jednom od doktora u Srbiji. Odgovor je bio jednostavan pogrešili su i treba da snose posledice, a ne da se sakriju iza sportiste, koji je tek kročio u život.

15

DA LI JE FRANC BEKENBAUER BOLJI DOKTOR OD DOKTORA LIVERPULA?

Svi koji su gledali finale lige šampionu u fudbalu između Reala i Liverpula videli su dve katastrofalne greške golmana Liverpula. Muk i odbacivanje Lorisa Kairusa od strane navijača (uključujući i pretnje smrću), ovih dana su potvrđene i od strane menadžera Jirgena Klopa. Prema mnogim sportskim novinama šanse za ostanak Kariusa na golu Liverpula su manje od 10%.

Međutim, nakon utakmice, analizom snimka i dodatnim pregledom utvrđeno je da je Karius imao potres mozga nakon udarca koji je dobio od Serđa Ramosa. Iako se Karius nije žalio tokom utakmice, dr Zafonte iz Bostona koji je testirao Kariusa nakon svega je rekao da je moguće da je potres mozga uticao na sportsku sposobnost golmana Liverpula, njegovu koncentraciju, rasuđivanje i orjentaciju u prostoru. Zahvaljujući mom drugu Saši Mladenoviću saznao sam da je odmah nakon utakmice veliki Franc Bekenabauer (1945) zvao Klopa i rekao da je Karius imao potres mozga. Sretao sam doktora Liverpula i video koliko su posvećeni svom poslu. Ali nakon svega ostaje pitanje kako je veliki Kajzer video nešto što nije videla čitava klupa Liverpula.

Ispostavilo se da ovu vest niko nije prihvatio. Većina je to doživela kao izgovor i smatra da nije ni trebalo da tu informaciju podeliti sa javnošću. Međutim, ono što je izuzetno važno je da se razume problem potresa mozga u sportu. Verovatno zbog neznanja mi nemamo mnogo

16

iskustva u ovoj oblasti, jer ako potres mozga nije prepoznat na finalu Lige šampiona, kao će biti prepoznat u Srbiji.

Podsetilo me je to na kurs za tim doktora koji sam završio pre tačno 15 godina pod okriljem Ragbi unije Engleske. Čitav dan smo govorili o potresu mozga. Na moj komentar da u ragbiju ima potresa mozga, ali da ih u drugim sportovima uglavnom nema. Odgovor je bio da ih ima ali se ne prepoznaju, jer najveći broj potresa mozga se ne manifestuje očiglednim manifestacijama, već prođe ne primećen, što je opasno za samog sportistu. Čak i ne nestaju samo direktnim udarcem u glavu, veći i u druge delova tela, odnosno nakon brzog pokreta glave, tzv. whiplash.

Činjenica je da u samo 10% sportista gubi svest, ali da prazan pogled, ležanje na zemlji i sporo ustajanje, nestabilnost na nogama, loša koordinacija, konfuzija, intenzivnije emocionalno reagovanje nego uobičajeno su znaci koji ne bi trebalo zanemariti. Dok simptomi mogu da budu potpuno različiti: glavobolja, vrtoglavica, mentalna konfuzija, vizuelni problemi, mučnina ili povraćanje, umor, pospanost ili osećanje kao „u magli“, smanjena koncentracija, pritisak u glavi, osetljivost na svetlost ili buku itd.

Suština je da svakog na koga se posumnja da je imao potres mozga treba izvući iz igre. Povratak na teren tek nakon sprovođenja protokola postepenog povratka u igru (Graduated return to play).

I da ovo ne bio postao medicinski članak, želim sam da izrazim podršku Kariusu, iako znam da to neće ništa promeniti, a Serđu Ramosu najblaže što mogu da kažem je da završi u paklu.

17

MARKO PECARSKI – KOŠARKAŠKI GEN(IJE)

Sreo sam ga kada je već imao povez na glavi, zbog hirurški zbrinute povrede arkade. Pošto nismo znali da li su mu nešto dali sa Liste zabranjenih sredstava molio sam se da samo njega ne testiramo. I nismo. A onda sam sedeo i gledao ga sve do finala. Odavno nisam video našeg košarkaša koji toliko jednostavno i bez muke daje koševe. Skupljao je lopte ko kruške i jednostavno ih ubacivao u koš. I činilo se da ja najbolji kada je najpotrebnije. Koliko je samo puta u finalu ućutkao prepunu arenu u Rigi. Neki kažu da ima košarkaški gen, ali istovremeno i da je daleko nadmašio oca koji je sjajno kucao iz mesta. Kažu istovremeno da njegovom ocu nije bilo lako jer je stasao sa Divcem, Rađom i Alibegovićem. Teško je prevideti ko će sve Marku biti najveći konkurenti, ali jedno je sigurno, bilo ko će teško dostići Markove rezultate na Evropskom prvenstvu za košarkaše do 18 godina. U proseku je dao 24,7 koševa, imao 11 skokova i 2,3 asistencije. Naravno, ubedljivo je proglašen za MVP celog šampionata. Što kaže prvi čovek FIBA Evrope: „Volim što je krilni centar postao MVP, a ne kako to uobičajeno biva plejmejker ili bek ”. Moje oduševljenje sam podelio na društvenim mrežama i odmah dobio i neke negativne opaske. Takav smo narod, lično većina ne postigne mnogo, ali je kritična prema uspehu drugih. „Kao davao je u Partizanu u proseku samo 4,45 koševa ”.

18

Ali nisu videli da je u proseku igrao 10,5 minuta sa igračima koji su u proseku imali 6 godine više od njega u timu gde je on bio najmlađi. I na kraju, još jedna neverovatna stvar. Naš tim se ponašao besprekorno, bez konflikta i komentarisanja sudijskih odlika. I u tome je čine se prednjačio Pecarski, jer je primio toliko udaraca, a ni jednom se nije brecnuo, već je nastavio da skuplja lopte i daje koševe. Nadam se da ću i dalje imati privilegiju da gledam U18 košarku i uživam u tako dobrim igračima.

19

STARENJE JE BOLEST, A ONA SE MOŽE LEČITI!

Izvor: telegraf.rs Skorašnja smrt prabake je mojoj unuci nametnulo mnogo pitanja. Ako ste imali takve trenutke i u vašem životu, verujem da je bilo slično. Kada ste mali pitate se zato ljudi ne žive večno. Da li je moguće da će i vaši roditelji ostariti i jednog dana umreti. Zašto ne mogu da budu tu uvek za vas. A onda odrastete i više ne razmišljate tome, prihvatite starenje kao realnost i na svoj način pokušavate da sve to prođete sa onima koji vas okružuju. I na medicinskom fakultetu su nas naučili da je starenje realnost, odnosno fiziološko stanje. Međutim, ne misle svi tako. Gotovo neprimetno nastaje „antiaging ” medicina. Neki doktori verovatno kao i ja razmišljaju, zašto da ne tretiramo razna stanja koja smatramo fiziološkim, ako ljudi imaju tegobe. Pre svega mislim na nedostatak hormona, jer u svim drugim bolestima kada postoji nedostatak mi ga terapijski korigujemo. Da li je menopauza ili andropauza normalna? Možda jeste ako čovek nema tegobe, a ako ima zašto to i dalje smatramo normalnim stanjem. Zar nije osnovna definicija zdravlja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koju su nam ponavljali „stanje potpunog fizičkog, duševnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti ”. Pa o kakvom blagostanju se govori, ako čovek ima tegobe ili ako po raznim statistikama danas živi između 10 i 19 godina sa raznim zdravstvenim problema.

20

Suština je da se „antiaging ” medicina ne bori za beskrajno dug život, već kvalitet života. Upravo su sadašnje generacije svedoci toga, jer su generacija s početka prošlog veka živele u proseku 55 godina, dok danas najmanje dvadeset godina duže. I prirodno je da ljudi to vreme žele za sebe i da prožive kvalitetno. Naravno to blagostanje je teško postići, bez pomoći savremene medicine. Dokaz za to su intervencije u najbogatijim državama sveta, kojima je postignuto da ljudi žive dugo uz tretman različitih stanja u starosti na vrlo uspešan način. Istorijski ono što se smatralo u prošlosti normalnim postalo je bolest, tako do početka devedesetih godina ostoeporoza nije ni postojala, jer je proglašena bolešću tek 1994. godine od strane SZO. Slično je i sa najvećim zdravstvenim problemom današnjice, gojaznošću. Koliko do juče na mnoge gojazne ljude se gledalo kao zdrave, jedre, pune snage, da bi se njihovo stanje s pravom od 2013. godine nazvalo bolešću (Američka medicinska asocijacija). Verujem da ću biti svedok kada se starost bude proglasila bolešću, a ne fiziološkim stanjem koje može da dovede do određenih bolesti. Suštinski ovo nije samo filozofsku pitanje, već elementarno, jer dokle god starenje ne bude tretiralo kao bolest zvanična medicina neće usmeriti sve svoje napore na lečenje. Prepoznavanje starenja kao bolesti usmerilo bi velika sredstva u istraživanja koja bi imala za cilj da je ljudi zaista prožive u blagostanju. Mi to i sada donekle radimo, jer razne degenerativne proces u poznim godinama lečimo, kao što su na primer tumori, dijabetes, demencija, Alchajmerova bolest, Parkinsonizam itd. Postavlja se pitanja zašto i samo starenje ne lečimo kao i sve navedene bolesti. Zar nije cilj da ljudi budu zdravi što duže mogu. Neke moje kolege će i pored ovakvih argumenta odmahivati glavom, ali zato postoje mnogi iskusni lekari koji su uvidevši potpuno drugačije počeli da leče svoje pacijente. Neke od njih sam imao prilike da upoznam. Tako je sredinom jula u Beogradu bio Prof. dr Lev Paukman, koji zahvaljujući pozivu prijatelja posetio Beograd sa idejom da prenese deo svog znanja vezanog za staranje. Kako sam kaže i za njega je lečenje koje danas primenjuje bilo nepoznanica sve dok 2009. godine, do kada se bavio internom medicinom, tačnije kardiologijom; sve dok nije shvatio da intervencija hormonima unapređuje život, smanjuje tegobe i usporava staranje. Sve što sam tada čuo bilo je razumno, bazirano na klasičnoj medicini, osim činjenice da se on usudio da leči nešto što nije bolest. Međutim, vrlo brzo su ga dobri rezultati osokolili, kao i njegov pošten pristup problemu. Za razliku od mnogih bez mistifikacije i velikih obećanja je pristupio problemu, svestan svih dobrih i loših strana i mogućih komplikacija. Pri tom je ceo tretman povezao sa zdravim životnim stilovima i umerenim upražnjavanjem fizičke aktivnosti. I tu smo se odmah složili, jer kod nas ljudi u svemu preteruju, pa i vežbanju. Oni ređi koji razumeju značaj doziranja fizičke aktivnosti imaju najveće koristi. Međutim, to se kod nas tako malo primenjuje, jer se uvek misli da je jače, ujedno i bolje. A nije tako. I to je ono što pokušavam da naučim studente, što se ispostavilo da nije ni malo lako. Držim se onog da je fizička aktivnost lek koji može da zameni mnoge lekove, a ni jedan lek ne može da zameni fizičku aktivnost. Mnogo puta nam je to ponovio naš učitelj Prof. Slobodan Živanić, a evo sa time slaže se i Prof. Paukman. Jedina razlika je tome što je veliki Njujorški doktor otišao korak dalje i trening podržao lekovima. Pošto se bavim antidopingom, vrlo sam lako razumeo osnove njegove terapije. I bio sam iznenađen da je opet ključna reč „intenzitet ”, odnosno „doza ”u medikamentoznom lečenju. Korišćenjem prave doze određenog leka danas je očigledno moguće postići mnogo i to bez neželjenih komplikacija.

21

Kako je već neko napisao mislim da je starenje posledica evolucionog zanemarivanja, a ne evolucione namere. Ako starenje ničemu ne služi, onda je razmišljanje o starenju kao prirodnom procesu sigurno pogrešno. Siguran sam da naš princip da o nekom brinemo tek kada umre, nije dobar, jer za život se treba boriti, a ne žaliti kada sve prestane.

22

SAMI PROTIV SVIH: KAKO JE NAROD VREĐAO IVANU I NOVAKA KAD SU PADALI I UZDIZAO IH POSLE USPEHA!

Iako sam pokušao sličnu temu da obradim iz različitih uglova, uključujući i organizovanje seminara o etici za novinare, mislim da taj „hejt” kod nas nikada neće prestati. Jednostavno mi smo ponekad zlurad narod i radujemo se tuđoj nesreći, pa makar to bili i oni kojima smo se do juče divili. Kako drugačije objasniti ono što su doživeli dvoje naših najboljih sportista tokom samo par meseci. Doduše suprotno. Ivanu su prvo hvalili, a zatim poistovećivali čak i sa Novakovim posrnućem. A Novaka su analizirali svi, uključujući evropski potpuno nepoznatog švajcarskog nutricionistu, da bi ga od danas ponovo dizali u nebesa. Kako to izgleda možda je najjednostavnije prikazati na tabeli. Ivana Španović u komentarima na Internetu

05.03.2018 pošto je osvojila svetsko zlato 12.08.2018 nakon što je povredila Ahilovu tetivu

Rade Bravo bravo bravo.ponos srbije.

hmmmm Djoković sindrom....

Barzzini Hvala ti sto postojis Mamić hercegovina

Eksluzivno!! Ivana od 2024 skače za Hrvatsku.U tajnosti predala zahtjev za Hr državljanstvo.

23

Mrk Она не скаче, она незаустављиво лети ка новим победама

Sale Nece hormone i koja razna cuda i dokle organizam trpi

Milica111 Cestitam kraljice sveta!!!!!!!!! Petar Kraj njene priče i kraj naše atletike... Ali dobro.. Imaju nacionalne penzije... za par godina bavljenja spirtom... Jbg

PetarDjurić

Ona je pravi idol Srbije zare sta odma nisu rekli nego dva sata pred takmicenje!!!! bezobrazluk cekamo ceo dan!

Novak Đoković u komentarima na Internetu

27.04.2018 pošto je Švajcarski nutricionista procenio Novakovu ishranu

20.08.2018 nakon što je Novak osvojio Sinsinati

Sandra Nadam se da svoju decu ne hrane ovako :(

pera mislim da je suvisno vise raspravljati o tome ko je najbolji svih vremena :)

Gradinar Samo je jedan Federer I Nadal.Novakovo vreme je proslo. Nekda je udaro loptu 160 km,a sada jedva 95. Neihranjen,fizicki slab,a zena Jelena Inace vrlo antipatcna) izgleda da ga je ustrojila.

zeko takvi se retko radjaju- hvala za svu radost koju nam pricinjavas vec decenijama

Zoran S Slab na jelu slab na delu ! Dragana Sta reci za coveka koji je sve postigao svojim radom sem skinuti kapu i pozeleti da sva deca budu pola od njega ljudina

gile novak bi u ovom trenutku izgubio i od poslednjeg na atp

Humor Kapa dole kralju... uzor za sve generacije u ovih 30 godina

branislav Novak je dosegao limit i to je to... Mile Idu mi suze od sinoc

ZORAN Potpuno u pravu dok je jeo domacu hranu bio je najbolji sad dok jede evropsku bice najgori

Damir Novaka za Predsednika Srbije!

Imena svih koji su komentarisali i njihovi komentari su preneti copy/paste u tekst i molim urednika da ih ne lektoriše. Sticajem okolnosti oboje sportista poznajem iz raznih faza i divim im se. Njihovom uspehu niko nije doprineo, uključujući i državu, do njih samih. Teško je to objasniti strancima, koji znaju da se do takvih uspeha dolazi samo uz velika ulaganja i rad velikog broja stručnjaka. Gledao sam Novaka iz njegove lože na Vimbldonu, a Ivanu na stadionu u Riju. Bili su uspešni kao niko pre njih tada, ali znali su da to nije dovoljno, jer se u Srbiji priznaje samo zlato. I to od koga nego od srazmerno velikog broja neuspešnih ljudi, koji nisu prvi ni u svojoj kancelariji, ni u svojoj ulici, a kamoli van granica svoje zemlje. Da ne kažem da manje od 10% njih vežba, ali zato daju sebi za pravo da procenjuju sportski uspeh takvih sportista kao što su Ivana i Novak. Ne samo da procenjuju , nego i da budu vulgarni, da vređaju one koje su do juče uzdizali u zvezde i obrnuto. Pričajući sa prijateljima u nedelju pokušao sam da prevedem ZLURADI i nažalost nisam uspeo. Izgleda da Englezi nemaju reč koja opisuje nekog ko se raduje tuđoj nesreći. Međutim setio sam se prevoda „da komšiji crkne krava” – „Let’s the neighbour cow die”. I to je ono što želim

24

svim dušebrižnicima koji vređaju i ponižavaju najbolje iz našeg naroda, koji su sve postigli sami.

25

CAT WOMAN – SERENA VILIJAMS MOĆNA I BEZ KOSTIMA

Verovatno mi ne bi zapao za oko spor između Serene Vilijams i predsednika francuske teniske federacije, tačnije organizatora Rolan Garosa, da nisam skoro istraživao problem plućne tromboembolije vezane za jedan sudski spor. U suštini jedno teško medicinsko oboljenje koje se srazmerno u velikom procentu završava smrću, često ne prepoznato na vreme. Pored antikoagulantne terapije (koju je Serena dobila) druga značajna pomoću su kompresione čarape. Da bi razumeli Serena se porodila carskim rezom i nakon porođaja imala probleme vezane za duboku vensku trombozu nogu, čak i jednu epizodu plućne embolije (kada se tromb otkine i zaglavi u jednoj od plućnih vena). Pošto je sve to pregurala, dobila je naravno preventivnu terapiju, a umesto čarapa se odlučila sa kompresioni kostim, koji je zasmetao organizatorima Rolan Garosa. I mesto da budu srećni što je trostruka osvajačica Rolan Garosa i najbolja teniserka svih vremena došla samo nakon osam meseci od komplikovanog porođaja i zaigrala do četvrtfinala, nije im se dopao Serenin kostim (ili možda nešto drugo). Naravno novinari su je odmah prozvali Cat women, a Francuzi valjda zabrinuti što kao Englezi na Vimbldonu nisu propisali izgled odeće, koriste ceo slučaj da uvedu pravila oblačenja. Dublja analiza bi ukazala na razne etičke momente, ali sa željom da ne opterećujem tekst teškim rečima, reći ću samo da je Serena verovatno jedina teniserka koja je trudna osvojila jedna Grand Slam (Australijan open), a onda nakon 8 meseci nakon porođaja ponovo bila u vrhu, igrajući četvrtfinale na Rolan Garosa, a zatim nepunih dva meseca kasnije bila u finalu

26

Vimbldona, gde je izgubila od Anđelike Kerber. Ah, da ne zaboravim, Serena je zbog trudnoće sa 1. pala na 183. mesto, jer nije igrala. Trenutno je 26., što je izazvalo dodatne komentare vezane za to dali teniserkama treba oduzimati bodove zato što su trudne. Očigledno da je za ovaj problem većina ne mari, ali zato su organizatori US open-a pokrenuli pitanje da li povratak teniserke nakon porođaja sme da bude sankcionisan. Naravno i dress code je opet bio tema, pa se Serena pred US open pojavila u dražesnoj suknjici od tila, umesto u kostimu. Meni naravno ne smetaju kompresione helanke, pogotovo ako ih neko nosi zbog medicinskih indikacija. Generalno su prisutne u mnogim sportovima, npr. svaki treći košarkaš ih nosi, pa se onda nose u odbojci, tačnije odbojci na pesku, pa zimskim sportovima, pa nekim borilačkim, pa u atletici. Kompresione helanke ili bodi pomažu da mišići budu topliji, održe radnu temperaturu i utiču na adekvatno znojenje. Takođe dovode do manje upale mišića i bola, kao i smanjenja vremena potrebnog za oporavak. Zatim ono što je u Sereninom slučaju bilo jako važno, a to je stvaraju pritisak od 10 do 25 mmHg na određene delove tela i tako poboljšaju vensku cirkulaciju i spreče moguću trombozu, odnosno emboliju. Ako poželite da ih probate pored veličine važan je pritisak koje helanke ostvaruju.

Kompresioni opseg pritiska (mm Hg)

Indikacije

8-15 Preventivno za one koji dosta sede i malo se kreću 15-20 Putovanje, trudnoća, blage varikozne vene 20-30 Duboka venska tromboza, trudnoća, komplikacije nakon operacije, limfedem 30-40 Ozbiljne hirurške komplikacije, duboka venska tromboza, limfedem, uglavnom uz

praćenje lekara Bilo kako bilo smatra se da tržište kompresione sportske odeće vredi oko 4 milijarde dolara i neverovatno je da je zavredelo medijsku pažnju tek zbog Serene Vilijams. Ali kako kažu superheroju možete da skinete kostim, ali nikada nećete moći da skinete i supermoći, jer je Serena jedna od najboljih sportistkinja svih vremena voleli je vi ili ne.

27

FIZOTERAPEUTI NISU DOKTORI, ONI NE POSTAVLJAJU DIJAGNOZU!

Očigledno da u sistemu gde stvari nisu dobro postavljene lako dolazi do zabune pa i obmane pacijenata. Kod nas je postalo uobičajeno da se otvaraju ordinacije fizikalne medicine u kojima ne rade doktori, već fizioterapeuti. Oni koriste mogućnost da pored primene fizioterapije postavljaju dijagnozu i predlažu lečenje, a da za to zapravo nisu obučeni, ni ovlašćeni. Tako je mojoj prijateljici u poznatoj ordinaciji propuštena prilika da se postavi prava dijagnoza tokom nekoliko meseci, a da se za to vreme sprovodi agresivna fizikalna terapija, uz stalno prisutan bol. I pored njenog ukazivanja da joj terapija ne pomaže, samo je pojačavan intenzitet na zadovoljstvo terapeuta, jer je pacijentkinja sve to podnosila, misleći da tako treba. To me je podsetilo na toliko često viđenu situacije pri kojima terapeuti uključuju aparate kao ringle na šporetu od 1 do 6 ne razmišljajući da je svako stanje posebno i da ne može biti tretirano šablonski. Pa ni ručak tako nije moguće skuvati. Međutim, najvažnije da nije postavljena prva dijagnoza. Najmanje tri ozbiljne bolesti nisu dijagnostikovane, a bol je bio stalno prisutan. Zbog lošeg savetovanja propuštena je prilika da se vežbanjem, fizičkom aktivnošću i korekcijom ishrane popravi stanje. Naprotiv, dati su pogrešni saveti. I ko je tu kriv? Pre svega pacijenti, jer misle da moraju na sve da pristanu, ne shvatajući da je uloga lekara da predlaže terapiju, a oni je prihvate tek kada imaju dovoljno informacija. U takvom ambijentu

28

pojava terapeuta i raznih alternativnih vidara doprinosi samo dodatnom haosu. Tu su problem posebno oni fizioterapeuti koji koriste samo mašine, po principu bar tri puta nedeljno, nekoliko nedelja, bez praćenja stanja pacijenta i promene stila života koji je doveo do problema. Verujem da je to najveća frustracija moderne fizioterpije. S druge strane, uloga fizioterapeuta je nezamenljiva i mnoge bolesti su neizlečive bez njihovog rada. Kada kažem rada mislim pre svega na direktni kontakt i vežbanje. Kada se samo setim posledica moždanog udara koje su bez fizioterapeuta nerešive. Naklon terapeutima iz Sokobanjske. Oni upravo pokazuju ono što je suština fizikalne terapije, a to je poznavanja i razumevanje određenih stanja i bolesti i primena svih vidova terapije odnosno indikacija i kontraindikacija u lečenju i rehabilitaciji. Slična situacija je i u nekim drugim zemljama. U Americi postoji Doctor of Physical Therapy, ali on nije doktor medicine i nema pravo da prepisuje terapiju. Tako je i u zemljama Komonvelta. Naravno, fizioterapeuti mogu da budu masteri ili doktori nauka ukoliko se bave naučnim istraživanjem, ali ta titula nema veza sa titulom doktor medicine. Zbog svega budete kritični kada vas nešto boli. Pokušajte da razumete svoje stanje, tražite dovoljno informacija i odlučite se za najbolju ponuđenu terapiju. Nemojte da dozvolite da zbog toga što vas nešto boli neko na vama sprovodi nešto od čega vam nije bolje. I uvek mislite šta dalje, kada se terapija završi. Usvajanje zdravih životnih stilova i vežbanja je ključ zdravlja. Izaberite one koji vas motivišu i utiču da se vaše navike promene na bolje. I nemojte da trpite bol.

29

PET NEPOTREBNIH PRAVILA TENISA!

Naravno da je prvo pravilo famozni „coaching” ili komunikacija, odnosno savetovanje tenisera od strane trenera. Iako je kod Serene zaista postojala neka priča sa trenerom, većina poznavalaca nije opravdala odluku sudije da je kazni oduzimanjem poena i gema, jer je time bitno uticao na žensko finale. Kako Novak kaže, iskusni sudija Ramos je morao da uzme u obzir trenutak i značaj meča i da pokuša da utiče na igru drugačije. Ovako je pokvario sve, nepotrebno je dominirao, ali i uticao, pored Serene, da neverovatna Naomi Osaka ne doživi pobedu na svom prvom grend slemu na pravi način. S druge strane ponovo je otvorena diskusija o „coaching”-u, koje postoji jedino u tenisu i tako čini tenisere najusamljenijim sportistima na svetu, jer ni u najvećoj muci ne smeju nikome da se obrate. Ako je tačno ono što Novak ponavlja da su teniseri gladijatori, onda je zgodno napraviti paralelu i po pitanju „coaching”-a, jer su robovlasnici imali pravo da savetuju gladijatore u areni. Pogledajte istoimeni film i izvrsnog Rasela Kroua. Drugo pravilo je povezano sa prvim, a tiče se kažnjavanja tenisera čak i onda ako se trener obraćao teniseru bez ikakve želje samog tenisera. To bi bilo isto, kao kada bi u košarci igrač dobio tehničku grešku umesto trenera zbog lošeg ponašanja samog trenera. Ja sam kao i mnogi imao utisak da je Serenin trener nepotrebno započeo komunikaciju, iako ga sama Serene ništa nije pitala. Konačno mislim da ljudi koji vode tenis treba da razmisle da li je zaista neophodno da teniser nema pravo da ni jednom trenutku ne komunicira sa svojim timom. Čemu onda uopšte tim, kada ne smeju da razgovaraju ni na zagrevanju. Treće pravilo je vezano za pružanje pomoći na terenu. Mislim da je iz ugla sportske medicine potpuno neprihvatljivo da pomoć teniseru pruža njemu nepoznata osoba koja je dežurna na

30

terenu. Povrede i različita stanja koja prate vrhunske sportiste su toliko kompleksne da je sem stručnosti i znanja, potrebno poznavanje samog tenisera, njegove anamneze (istorije bolesti) i terapije na koju najbolje reaguje. Tako smo imali priliku da sa Del Potrom vidimo medicinski tajm aut kada je Nadal dobio povez oko kolena zbog bola, koji je on već u sledećem gemu skinuo jer mu nije ni malo pomogao. Ako znamo da je to povreda zbog koje je Nadal odsustvovao skoro godinu dana, ko može da poveruje da takvo lečenje može da pomogne. Kada se svemu tome doda vremensko ograničenje od tri minuta i samo jedan tajm aut za jednu vrstu povrede onda se dolazi do još veće bizarnosti. Neshvatljivo je da teniseri ne smeju da imaju svog lekara i fizioterapeuta kada njih imaju svi sportisti ovog sveta. Kada smo već kod medicinke pomoći onda nekako dolazimo i do četvrtog pravila a to je da ni lekove teniser ne može da dobije od svog tima već samo od zvaničnog lekara. Ali ako lekar nema odgovarajući lek ili ako teniser ne želi da svoju terapiju predoči njemu nepoznatim ljudima, onda teniser nema prava ni koliko imaju obični građani, a to je da koristi lek od koga mu je najbolje. Tako smo bili u prilici da čujemo da Novak traži tablete koje očigledno nije imao u svojoj torbi. Ostali smo prikraćeni za informaciju o kakvom se stanju radilo i kakve su tablete trebale šampionu u sred meča, koje mu je na kraju doneo sakupljač loptica. Konačno, tenis kao tradicionalni sport sa krutim pravilima koja ne dozvoljavaju da igrači naprave dodatni tajm aut ako su uslovi nefizološki, a vlaga i temperatura na US openu su upravo bili takvi. Zbog toga se preprečava dogovor Milmana i Djokovica da prekinu meč na 6 minuta da bi se povratili od velike vrućine. Izner je to demonstrirao drugačije promenivši 11 majci tokom četvrtfinalnog meča sa Del Potrom. Nejasno je zašto u takvim situacijama i ljudi koji vode tenis ne popuste i naprave dodatne pauze kako su to učinili ljudi u fudbalu tokom Svetskog kupa u Koreji 2002. Fudbal je sigurno rigidniji sport, pa je ipak prevladala logika.

31

IZNENADNA SRČANA SMRT U SPORTU - PROBLEM SAMO KADA SE DESI Upravo tako - kod nas se kao i u drugim zemljama javno priča o problemu iznenadne smrti u sportu samo kada se desi. I video prilog na tu temu koji nikad nije prikazan zbog havarije egipatskog aviona na aerodromu Nikola Tesla, nastao je kao posledica iznenadne srčane smrti devojčice od 13 godina. Po ko zna koji put sam razgovarao sa novinarima na istu temu bez mogućnosti da zaista nešto kažemo, jer šta može da se kaže o smrti u 3 minuta. I ovog puta sam završio priču sa sugestijom da nacionalna televizija odvoji bar 60 minuta i upozna gledaoce sa izazovima koje nosi fizička aktivnost. Pre više od desetak godina glavna tema je bio EKG za koji doktori nisu smatrali da treba da se redovno radi. Nastojanja Udruženja za medicinu sporta Srbije su ipak pobedila, tako da je EKG kontrola danas sastavni deo pregleda definisanog zakonom. Danas ispada važnije koliko košta sportskomedicinski pregled, pa tako neke kolege posećuju klubove i overavaju takmičarske knjižice za 300 dinara, a da nisu ni pregledali sportiste, jer se roditelji bune da je (ponižavajuća) cena od 600 do 800 dinara visoka. Ispada da je važnija frizura majke nego šestomesečni pregled deteta. Nisam siguran u kom trenutku će ljudi shvatiti da sportisti tokom treninga podvrgavaju svoje srce maksimalnom naporu nekoliko puta, dok oni koji ne treniraju to nikada tokom dana ne urade. Naša nastojanja da svima uradimo test opterećenja i odredimo aerobnu potrošnju ispada neostvariva samo zbog

32

cene. S druge strane, naše kolege iz Italije bez minimalnog testa opterećenja ne dozvoljavaju ni rekreativcima da istrče u park. I da završim sa stručnim prikazima sa 6. kongresa medicine sporta Srbije održanog u maju ove godine, kada je iznenadna srčana smrt Davida Astorija (FK Fjorentina), Tomasa Rodrigeza (FK Tours), Adrijana Lilebeka Olivijena (FK Kongsvinger), Bruna Bobana (FK Marsonija) i Zeka Apšoa (BK Grand Repid Drajv) tokom samo dve nedelje u martu 2018. godine uticala je na veliko interesovanje medija i javnosti. Tada je između ostalog rečeno da se analizom literature objavljene u poslednjih 10 godina pokazalo da iznenadna srčana smrt nije rezervisana samo za profesionalni sport, već da se u 90% slučajeva događa u rekreativnom sportu, gde ne postoji medijska pažnju, a da u prvih pet sportova po smrtnosti spadaju biciklizam (30, 61%), džoging (21,34%), fudbal (13,05%), hajking (5%) i plivanje (3,78%) (Marion i sar, 2011). S druge strane incidenca iznenadne srčane smrti varira od 1:917 000 do 1:3000, dok je u studijama sa višim metodološkim kvalitetom incidenca iznenadne srčana smrti u rasponu od 1:40 000 do 1:80 000. Pri tom neke sportske podgrupe: muškarci, afro-američki crni sportisti, kao i košarkaši, izgleda da imaju veći rizik (Harmon, 2014). Konačno, odgovor na pitanje zašto umiru sportisti koji su na prethodnim pregledima bili zdravi nije lak, jer je činjenica da je u 25% slučajeva obdukcijski nalaz negativan (Harmon, 2015). Zbog svega je Udruženje za sportsku kardiologiju Srbije problemu iznenadne srčane smrti u sportu posvetilo veliku pažnju, izdavanjem knjiga Iznenadna srčana smrt u sport (2005), Evropske preporuke za učestvovanje u rekreativnom i takmičarskom sportu (2007), Sportska kardiologija - klinički slučajevi (2010) i Stres test (2014). Ostaje samo da se i čitavo društvo angažuje i bude zainteresovano za problem, ali ne samo kada se desi.

33

NEVEROVATNA PRIČA DŽUDIT SAFORD O NJENOJ BORBI PROTIV REUMATSKE BOLESTI!

Potpuno zatečen neverovatnom pričom, ali ne samo pričom, već i ubedljivim načinom pripovedanja Džudit Saford, žene koja mi je uvela u svet Svetske planinarske i penjačke federacije. Iznenađen njenom teškom bolešću, slušam i ne verujem, to verovatno mogu samo planinari, samo slobodni duh može da pokrene bolešću okovano telo. Džudit se razbolela od ankilozirajućeg spondilitisa ili Morbus Behterev, autoimunog oboljenja koja lagano napada kičmu i čini da ona sraste kao bambusov štap. Sama pomisao na bolest me vraća na specijalizaciju iz interne medicine i magisterijum iz reumatske groznice nakon koga zamalo nisam završio na reumatologiji. Toliko izazova sam ostavio i počeo da se bavim nečim drugim, ali nisam zaboravio svog učitelja Prof. Milana Popovića. Nisam zaboravio ni koliko su reumatske bolesti ozbiljne, a koliko malo čovečanstvo, posebno oni najrazvijeniji njima

34

posvećuju pažnje. Kako inače objasniti da među hroničnim bolestima, od mišićnoskletnih bolesti pati više od polovine svih obolelih (54%), a da se u istraživanje i pronalaženje leka protiv njih ulaže svega 6% sredstava. Kako Džudit kaže verovatno zato što ljudi ne umiru od reumatskih bolesti iznenada i strašno kao od karcinoma ili srca, ali ni ne žive, već egzistiraju, bolje reći na srpskom preživljavaju. Tako je ona jednog Božića ustala iz kreveta i odlučila da se bori, iako je bila ophrvana bolovima i slabošću. Shvatila je da je bol manji sa svakim pokretom i odlučila nemoguće da popne 16 vrhova iznad 4000 metara za 5 dana. I to je učinila na masivu Monta Rose, graničnom planinskom pojasu između Švajcarske i Italije. Na TED talk-u u Cirihu briljantno je ispričala svoje iskustvo iz završila rečima Seneke koje su pisale na tabli postavljenoj na poslednjem vrhu koji je osvojila: Ono što mislite da je vrh, nije ništa drugo nego samo korak. I zaista je bilo tako Džudit je postala direktorka Instituta za reumatološka istraživanja (IRR), nezavisne institucije koja se finansirani samo kroz dobrotvorne donacije ljudi i organizacija koje žele da unaprede negu bolesnika sa reumatskim bolestima podržavajući istraživanje. Njena sledeća "planinska tura" je prikupljanje para za IRR istraživačke projekte na vodećim švajcarskim univerzitetima. Jedan od načina je i njena priča kojim želi da natera ljude na razmišljanje, ali i da prikupi sredstva za IRR-u kako bi poboljšali tretman reumatskih bolesti. Svi koji su zainteresovani mogu da je kontaktiraju na judith.safford@irr-research.org ili da bar sami sebi daju pravo i naprave prvi iskorak u svom životu.

35

DA LI JE PILETINA ZAISTA NAJBOLJI IZBOR?

Opet se povela priča o piletini kao mesu izbora. Ovoga puta među doktorima, čak i jednim kuvarom. Ispostavilo se da smo kuvar i ja zastupali tezu da je piletina mnogo veći izvor infekcije nego drugo meso. Moje kolege s druge starane su tvrdili da je piletina mnogo zdravija, manje masna, manji rizik za neke karcionome i pre svega lakša za higijensko rukovanje i čuvanje. Pokušao sam da nađem zvanične podatke i nije bilo lako sve dok nisam slučajno našao članak sa izveštajem CDC (Centra za kontrolu bolesti) u SAD. Navedeno je da je u periodu od 2009 do 2015 zabeleženo 5760 epidemija, sa preko 100.000 obolelih i 145 umrlih, a da 12% prouzrokovano piletinom. Na drugom trećem mestu su bili svinjetina i povrće. U izveštaju se takođe kaže da je najveći broj manjih epidemija izazvalo trovanje mlečnim proizvodima i ribom, ali da je broj zaraženih bio mali. Ispostavilo se da smo kuvar i ja bili u pravu, jer se piletina generalno manje kuva, pa zbog slabije termičke obrade preživi bakterija E. Coli, koje često ima u sirovom pilećem mesu. Pored nje važan je i Norovirus kao virusni uzročnik trovanja hranom. Suština je da ljudi ne peru ruke, pa se glavni savet odnosi na higijenu. Danas je postalo normalno da ljudi pripremljenu hranu ne diraju rukama bez rukavica. Čak i ozbiljnijim restoranima javno piše da osoblje mora posle upotrebe toaleta da opere ruke (što po mnogima prestavlja nonsens, jer je to valjda nešto što se podrazumeva), a gostima se daje na znanje takođe napismeno da konzumiranje sirove i nedovoljno obrađene hrane može da dovede do infekcije. Pa zašto se onda nude biftek, špagete karbonara, razne pileće salate, sladoled i ko zna šta već gde je receptima predviđena jedan ili više sirovih ili manje termički obrađenih sastojaka. S druge strane za ozbiljnije infekcije pored E. Coli je zadužena Salmonela

36

i Listerija kod kojih se infekcije često završavaju hospitalizacijom. Interesantno je da se najveći broj infekcija dešava u restoranima, preko 60%, dok je na drugom mestu katering sa 14%, a trećem kuća sa 12%. Epidemija u školama i vrtićima nije zabeležena u velikom procentu, ali nažalost kada god se javi ima mnogo zaraženih. Kuvar je zastupao tezu da meso treba jesti samo dobro pečeno, iako većina ljudi voli manje pečeno ili čak sirovo. Ispostavili se da je to savet CDC prema kome piletinu treba peći na 145 C a junetinu na 165 C i za kontrolu termometar za hranu. Savet je takođe da se izbace sirovi sastojci kao jaje u majonezu ili raznim kremovima i prelivima. Nije preporučljiva ni mariniranje mesa, jer ja tako moguće kultivisati neke bakterije. Posebnu pažnju treba obratiti na površine u kuhinji koje nakon obrade mesa treba oprati deterdžentom i vodom. Kuvar je dodao da i daska za sečenje treba da bude posebna za meso i povrće. Bilo kako bilo treba se setiti svega ovoga kada spremamo ili naručujemo hranu. Meni je kuvar već sutradan demonstrirao šta znači ne jesti manje termički obrađenu hranu, kada mi je jaja na oko prevrnuo i zapekao drugu stranu, jer tako treba. Šta vredi kada većina tako ne voli?

37

ASPIRIN NE TREBA UZIMATI PREVENTIVNO!?

Iako pisac ovog članaka redovno uzima aspirin zbog prevencije kolorektalnog karcinoma (KRK), iako su ga ceo život učili da je aspirin najbolja preventiva mnogim kardiovaskularnim bolestima (KVB), nove preporuke kažu drugačije.

Često su lekari optuživani da svojim studijama idu u prilog prodaji lekova i da podržavaju farmaceutsku industriju. Aspirin kao najprodavaniji lek ikada tu verovatno zauzima posebno mesto. Zbog toga su nove preporuke podjednako iznenađenje i za lekare i pacijente.

Velikom studijom (https://aspree.org/aus/) u Australiji i Americi na 19000 ljudi praćenih tokom 4,7 godina došlo se do zaključka da je smrtnost bila veća u grupi koja je preventivno uzimali aspirin nego u grupi koja to nije, doduše ne statistički značajno. Zabeleženo je i veće krvarenje, što se možda i moglo očekivati s obzirom na dejstvo aspirina. Poruka je da stariji zdravi pacijenti ne treba da preventivno koriste aspirin.

dob preporuke Nivo preporuke Odrasli 50 – 59 god. sa više od 10% i više rizika za KVB

Primarna prevencija KVB i KRK. Kod osoba koje

B (umerena)

38

nemaju povećani rizik za krvarenje.

Odrasli 60 – 69 god. sa više od 10% i više rizika za KVB

Primarna prevencija KVB i KRK. Kod osoba koje nemaju povećani rizik za krvarenje.

C (kod izabranih pacijenata)

Odrasli mlađi od 50 god. Sadašnji dokazi nisu dovoljni da bi se procenio odnos koristiti i štete upotrebe aspirina za primarnu prevenciju KBV i KRK kod odraslih mlađih od 50 godina.

I (nedovoljno dokaza)

Odrasli stariji od 70 god. Sadašnji dokazi nisu dovoljni da bi se procenio odnos koristiti i štete upotrebe aspirina za primarnu prevenciju KBV i KRK kod odraslih starijih od 70 godina

I (nedovoljno dokaza)

The U.S. Preventive Services Task Force (USPSTF)

Vaš rizik za KVB možete saznati ako odete na sajt http://www.cvriskcalculator.com/

Međutim, nove preporuke ne odnose na one koji su imali infarkt, moždani udar ili slično oboljenje jer aspirin sprečava nastanak tromba koji je glavni razlog većine kardiovaskularnih oboljenja. Oni treba da nastave sa uzimanjem aspirina, kao i oni koji imaju dijabetes. U suštini to su svi pacijenti sa rizkom od 10% i većim za kardiovaskularna oboljenja.

O dozama aspirina za sprečavanje KVB se diskutuje. Primarne preventivne studije su pokazale koristi kod različitih režima, uključujući doze od 75 i 100 mg dnevno i 100 i 325 mg svakog drugog dana. Doza od 75 mg dnevno čini se efikasnom kao i veće doze. Pragmatični pristup u skladu sa dokazima je da se propisuje 81 mg dnevno, što je najčešće propisana doza u Sjedinjenim američkim državama.

Date su i nove preporuke za krvni pritisak. O tome više drugi put, a sada samo konstatacija da je jedini normalan pritisak 120/80 mm Hg i da je sve preko toga hipertenzija. Diskutuje se i novim granicama povišenih masti i holesterola.

Ko zna šta nas sve novo čeka u nedelji Kongresa farmaceuta?

39

VIŠE OD 815 MILIONA LJUDI U SVETU PATI OD POTHRANJENOSTI, A KOLIKO KOD NAS?

Ove nedelje je bio Svetski dan hrane, koji obeležava Оrgаnizаciја zа hrаnu i pоljоprivrеdu (FAO). Prema pisanju lista Danas, a prema pozivanju na Batut (Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”) višе оd 815 miliоnа ljudi pаti оd hrоničnе pоthrаnjеnоsti, dаklе јеdnа nа svаkih dеvеt оsоbа, а оd tоgа 60 odsto činе žеnе. U nastavku se navodi da prema informacijama Batuta 1,9 miliјаrdi ljudi (višе оd čеtvrtinе svеtskе pоpulаciје) pаtе оd prеkоmеrnе tеžinе. Оd оvоg brоја, 600 miliоnа је gојаznо, а gојаznоst оdrаslih u svеtu ubrzаnо rаstе. Zbоg prеvеlikе tеžinе i gојаznоsti 3,4 miliоnа ljudi umrе svаке gоdinе. I to je suština onoga što je nepoznanica za mene – kakva je situacija kod nas? Da li mi imamo slične podatke i zašto ih nemamo. Često me novinari pitaju da prokomentarišem gojaznost kod naše dece, a moj odgovor je da mislim da su naša deca podjednako pothranjena koliko i gojazna. Dosta je komplikovano samo preslikati situaciju u svetu na Srbiju, jer tako eliminišemo mnogo važnih faktora od ekonomskih do zdravstvenih. Trebaju nam istraživanja, a pre svega dobra statistika. Svojevremeno smo tokom učestvovanja u izvanrednom projektu Dr Zdeslava Milinkovića, „Ispravi se i vežbaj” imali prilike da izmerimo slučajnim odabirom 70 dece na bazenu Milan Gale Muškatrović. Prosečni indeks telesne mase za dečake je bio 18,8 kg/m2, a za devojčice 19,1 kg/m2. Za čitaoce koji ne znaju normalni raspon indeksa telesne mase prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji je od 18,5 do 24,9 kg/m2. To u prevodu znači da su deca koju smo

40

merili bila blizu donje granice uhranjenosti, a mnoga i pothranjena. Zbog toga je teza da su naša deca gojazna na klimavim nogama. Neki od kolega sa kojima sam podelio dilemu su rekli da smo merili decu na dan kada je ulaz na bazene bio besplatan i da su došla siromašnija deca. A meni se činilo da nam to upravo ide u prilog, jer smo mi jedan od najsiromašnijih naroda u Evropi i po mnogima deca nemaju dovoljno ni za užinu. Prema raznim analizama dečiji džeparac ide od 50 do 200 dinara na dan kod većine dece. Zbog toga nije lako preslikati statistiku bogatih evropskih zemalja na Srbiju, nego je potrebno uraditi pravo istraživanje. Pokušao sam da nađem podatke na sajtu Batuta, ali nije bilo novijih podatka. Čak nije bilo ni podataka koje je list Danas preneo. Jednostavnom pretragom na dan 16/10/2018 na sajtu Batuta - http://www.batut.org.rs/index.php nisam pronašao vest o Svetskom danu hrane. Mislim da je tema jako važna za jedan mali narod kao što smo mi, pa pozivam sve roditelje da mi pošalju na email nenad.dikic@gmail.com koliki je džeparac njihovog deteta i tačno izmerenu visinu i težinu svog deteta (dece) sa godištem, a ja ću svakom poslati koliki je indeks telesne mase, a zbirne rezultate i korelaciju težine sa visinom džeparca ću objaviti u nekom od sledećih članaka. Kažu da je jedan moto Milana Jovanovića Batuta bio: „Bolest i zdravlje, sagu i slabost, inteligenciju i stupidnost, zdrav duh duševne bolesti valja proučavati. Njih ne smemo proučavati praznim rečima, već ih moramo uzeti pod statistički mikroskop, ako hoćemo da znamo zašto se narodi dižu i propadaju, ako hoćemo da vidimo da li narod napreduje ili nazaduje”.

41

KUBUKU ili MOJA MALA KUĆA, koncept sa Balija koji nudi turistima ono što bi moglo lako da se primeni

Siguran sam da nakon boravka u nekoliko sličnih hotela u Nepalu, Tanzaniji i sada na Baliju mogu da govorim o konceptu. Naime, radi se o malim hotelima koji su mnogo više od hotela, a iznad svega imaju značajan uticaj na lokalnu zajednicu.

U mnogim hotelima na Baliju dobijete piće dobrodošlice, ali ako dobijete pored toga hladan peškir nakon napornog puta na nekih 30 C i dočeka vas „chillout“ muzika i soba sa vašim ispisanim imenom od cveća, onda je to već nešto drugo. I to nešto nije nastalo preko noći već je paralelno sa građenjem malih apartmana, lokalno osoblje obučavano da to poštuje. Očigledno da je to bilo podjednako važno kao i unutrašnji dizajn. Trebalo je da svi nauče engleski jezik, ali da razumeju kulturološke razlike i ponašanje zapadnih turista. Trebalo je naučiti kuvanje, i to podjednako dobro domaće indonežanske specijalitete i strane kuhinje. Za one koji vole sport nudi se jutarnja joga, a preko dana ronjenje ili vožnja bicikla do okolnih hramova. Po povratku servira se balinežanski kolač od kokosa sa lokalnim „lemon grass“ čajem. Podjednako se radilo na usavršavanju tehnika masaže, pa se nudi sve od grubih sportskih do masaže lica. Obratila se pažnja i na zabavu pa je svake večeri organizovana mala priredba za vreme večere.

42

Limitiran broj kreveta je nadoknađen angažovanjem lokalnih domaćinstava, a da bi ugođaj bio isti svima je nabavljena slična posteljina i peškiri. Na taj način nisu samo zaposlena njihova deca, već cele porodice. Naravno tome treba dodati, organski odgojeno voće i povrće, kao i piliće i lokalno ulovljenu ribu i morske plodove. U suštini se radi o maloj zajednici ljudi različitih zanimanja iz više od 20 porodica koji su se udružili samo sa jednim ciljem da gostima u njihovom hotelu bude najbolje. Konačno hotel se svima odužio tako što je pomogao školovanje 45 lokalne dece koja su upisala višu školu ili fakultet.

I na kraju ekološka tema. Da ne bi izostavili ni brigu za plastiku koja je postala problem broj jedan na svetskim morima, izbacili su plastične boce i slamčice. Oni koji baš žele dobijaju bidegradabilne slamčice, a svako toči filtriranu vodu u staklene boce i pije iz staklenih čaša. Pošto je takva voda besplatna postavljena je kutija za donaciju jer su filteri skupi.

Naravno sve ovo su primetili i turisti i zato ocenili na različitim sajtovima KUBUKU sa maksimalnom ocenom i nazvali ga malim rajem ili oazom mira.

Siguran sam da bi sličan koncept mogao da zaživi i kod nas, jer sve što postoji je upravo drugačije. Otvori se hotel, a na goste niko ne obraća pažnju, sami se snalaze i tako svi gube. Kod nas se govori o seoskom turizmu, obično negde gde postoje interesantna priroda, spomenici, crkve ili mogućnost rekreacije. Zamislite samo da odete u nepoznato selo, a da vas dočekaju kao u KUBUKU hotelu, da imaju pripremljene ponude za planinarenje, vožnju bicikla, bavljenje nekim drugim sportom ili za posetu kulturnim spomenicima ili crkvama. Da vas čekaju sa kolačima, a za večeru sa domaćim ili internacionalnim specijalitetima uz odgovarajući zabavni program. I zamislite da su se naši ljudi složili pa da se više kuća udružilo, pa da svi zajedno rade i da im se deca školuju. Zvuči skoro utopijski za Srbiju, gde važi da nas samo sloga spašava. E zato je MOJA MALA KUĆA koncept na koji treba obratiti pažnju.

43

PODRŠKA ODLUCI EVROPSKOG PARLAMENTA O ZABRANI PLASTIKE ZA JEDNOKRATNU UPOTREBU

Ne tako davno Vlada Divljan i Idoli su pevali „Ja, ja nosim plastično odelo, i plastika je moja hrana, možda sam plastičan i ja”. Tada je to po mnogima bila futuristička pesma, a danas je surova realnost. Čovečanstvo se nije mnogo uzbuđivalo na apele različitih ekoloških i ronilačkih udruženja da je more prezagađeno, danas otpad na moru ima površinu četiri Francuske. Očigledno da većini nije bilo važno što su kitovi hraneći se planktonom morali da unesu u sebe i veliku količinu plastike. Sada kada se čestice plastike nalaze u svim morskim organizmima to očigledno postaje važno. Tako je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) objavila da se mikroplastična vlakna nalaze u svemu - od morske soli do pijaće vode. Istraživanje sprovedeno u 14 evropskih zemalja pokazalo je da mikroplastika postoji u 72% uzoraka, počev od meda, piva pa sve do sokova i pića. Sama pomisao da je plastika ušla u lanac ishrane uticala je na dalja istraživanje, jer nije jasno šta je posledica svega, da li dovodi do zapaljenja tkiva, nastanka malignih oboljenja ili se plastika prosto inkapsulira u našem telu. Plastika je po prvi put izolovana iz stolice u preko 50% ispitanika, a smatra se da se nalazi i u krvi, limfi i jetri. Zbog svega je EFSA pozvala naučnike da se posvete ovoj temi, posebno uticaju nanoplastike na ljudski organizam, koja verovatno ne samo da može da prodre u mnoga tkiva, već u samu ćeliju.

44

Verovatno je sve ovo uticalo da Evropski parlament zabrani plastiku za jednokratnu upotrebu, kao što su plastični pribor za jelo, čaše i tanjiri, štapići za uši, slamčice, štapići za mešanje i držači za balone. Konačno je neko rekao da ako se to ne uradi do 2050. godine u morima neće biti ribe. Upotreba drugih plastičnih proizvoda „za koje ne postoji alternativa", trebalo bi da bude smanjena za 25% u svakoj zemlji do 2025. godine, a proizvođači cigareta će morati da zamene plastiku u pakovanju za 50% do 2025. i 80% do 2030. godine. Sa bocama i zatvaračima boca koje predstavljaju 20% morske plastike će ići malo teže, ali očigledna je rešenost da se i njihov promet reguliše tako što bi do 2025. godine trebalo da se koriste samo plastične boce koje se ne bacaju, već upotrebljavaju ponovo. Konačno dobra vest je pronalaženje bakterija koja jedu plastiku, što je posebno važno za boce za jednokratnu upotrebu napravljenu od tzv. PET (polietilen tereftalat) plastike. Iako je rezultat japanskih istraživača više nego značajan, jasno je da će do njihove rutinske upotrebe proći dosta vremena, kao i to da ne postoje bakterije koje razlažu svu plastiku. Možda za mene sve ovo ne bio toliki problem da se na bavim ronjenjem i da nisam svedok koliko je plastika zavladala svetskim morima, da se na bavim planinarenjem i da nisam video da ja plastika dostigla i najviše vrhove i konačno da ne živim u Srbiji gde je plastika svuda oko nas, na ulicama, na granama drveća, u rekama, svuda. Možda smo mi siromašni, ali to ne znači da treba da dozvolimo da priroda nestane. Zato svakako treba pozdraviti zabranu upotrebe plastičnih kesa kod nas. Došlo je ponovo vreme da nosimo ceger ili torbu na pijacu, kao nekada pre.

45

DOPING SUZAMA NE VERUJE: KAKO SU RUSKI SPORTISTI PLAKALI ZATO ŠTO SU OSTALI BEZ TAKMIČENJA!

Prvo je zaplakala Julija Stepanova, ali ne samo zato što je bila doping pozitivna, već zato što je prisilom države dopingovana i time joj je uskraćeno pravo da bude ono što je želela, uspešna sportistkinja. Zahvaljujući njenom svedočenju raskrinkana je najveća prevara od kada sport postoji. Rusi ne samo da su sprovodili masovno dopingovanje, već su menjali uzorke, laboratorijske analize, dokumentaciju i sve ono što je moglo da ukaže na organizovanu državnu prevaru. Julija danas plače u egzilu, Rusi je smatraju izdajnikom, a progresivni svet heroinom. Nakon Julije su zaplakale ruske sportistkinje koje su kolektivnim kažnjavanjem izgubile pravo da se takmiče na svim takmičenjima, uključujući i olimpijske igre. Još uvek se sećam i suza Efimove i Klišine, koje su pretrpele pravu torturu, iako su imale svako pravo da se takmiče. Tako, dva puta kažnjenoj Juliji Efimovoj niko u bazenu nije hteo da pruži ruku, a najveći među plivačima, Majkl Felps, se time i hvalio, iako je s druge strane najviše vremena provodio sa dva puta osuđenim Džastinom Gatlinom, doping pozitivnim trkačem na sto metara. S druge strane, Darija Klišina je izbačena iz olimpijskog sela dva dana pred takmičenje, a odlukom Arbitražnog suda vraćena dan pred skakanje u dalj na kome je naravno plačući zauzela 8 mesto.

46

Međutim, svet su najviše takle suze Jelene Išinbajeve koja je ni kriva ni dužna izgubila pravo da se takmiči, jer nikada nije bila dopingovana, a testirana je verovatno kao većina ostalih skakača s motkom zajedno. Ona je to nazvala nultom odbranom čistih sportista, jer niko, baš niko, nije stao u odbranu njenih i prava svih drugih čistih sportista koji su kolektivno kažnjeni. Govorila je da suze teku u potocima, jer samo ona zna koliko je puno dala atletici. Možda su je zato sami sportisti sa najviše glasova izabrali za člana Međunarodnog olimpijskog komiteta. Njenim suzama nije odoleo ni Predsednik Putin, koji je na prijemu u Kremlju javno priznao da ih država nije zaštitila. Ostalo je nejasno da li je mislio zbog toga što je državni sistem dopingovanja otkriven ili zato što je tako nešto uopšte organizovano. Pošto je većina odgovornih unapređena, očigledno nije ovo drugo. Konačno i u drugoj predsedničkoj palati je bilo suza, tri godine kasnije. Kao reakcija na vraćanje Rusije na međunarodnu sportsku scenu, skup najvećih antidoping agencija organizovan u Beloj kući prošao je sem ljutnje sa dosta emocija. Alisija Montano koja u Londonu 2012. nije uspela da osvoji medalju završivši peta na 800 m, zaplakala jer su dve Ruskinje ispred nje zbog dopinga suspendovane i tako je ona postala nosilac bronzane medalje. Sigurno bi više volela da je plakala na pobedničkim postolju. Izgleda da je i supruga predsednika WADA, ser Krega Ridija, „zaplakala”. Mediji su preneli da je zatražila razvod ukoliko se nepravda napravljena vraćanjem Rusa ne ispravi. On je šaljivo prokomentarisao da je razvod izbegnut kupovinom nove kuhinje. Suština svega je da suza suzu stiže kada se ne radi javno i kada se izdaju osnovna etička načela, bez obzir na moć i bahatost. A čini se najvažnije da nepravda, drugom nepravdom ne može da bude ispravljena, već da samo zaštitom prava svih nedužnih, sistem može ponovo da funkcioniše.

47

ZAŠTO FUDBALERI ČELZIJA NE DIŽU TEGOVE, KAO SAV OSTALI FUDBALSKI SVET?

Opet sam bio svedok razgovara navijača Čelzija nezadovoljnih igrom kluba, iako su pobedili Bate Borisov (koji je doduše igrao bolje). U suštinu priča počinje ulaganjem 500 miliona funti Romana Abramoviča u klub iz Fulhama (zapadni deo Londona) koji je uspeo da osvoji „samo” jednom UEFA Ligu šampiona i Ligu Evrope i „samo” 4 puta nacionalno prvenstvo. Ova reč „samo” je svakako vezana za velika očekivanja od tolikih miliona, ali i činjenicu da u timu nikada nije igralo, po navijačima, dovoljno Engleza, iako su imali jednog Džona Terija i Frenka Lamparda. Međutim, danas imaju samo šest igrača iz Engleske, dok su svi ostali stranci. Prema pravilima Premijer lige klub ne sme da ima više od 17 stranaca, što bi značilo da je bar osam iz Engleske. Disproporcija koja vlada u Čelziju verovatno je kriva i za kvalitet igre nacionalnog tima, jer kako očekivati da imate dobar nacionalni tim, ako na utakmici sa Bate Borisovim igraju samo dva engleska igrača. Urbanim rečnikom - Čelzi je internacionali tim bogatog Rusa koji se maskirao u engleski tim koji igra u Premijer ligi, jer ima 6 Španaca, 3 Italijana, 2 Francuza i 2 Brazilca i po jednog Nemca, Belgijanca, Nigerijca, Danca, Velšanina i Hrvata. Izgleda da danas svaki bogataš može da kupi 20 igrača i osvoji šampionat po želji, a to svakako nije suština sporta. Međutim, ono što mi je posebno iznenadilo je da fudbaleri Čelzija ne dižu tegove. Svojevremeno sam sa dr Evo Karnierom (koju je Murinjo otpustio iz kluba) razgovarao i bio prijatno iznenađen programom propriocepcije, pliometrije i vežbi snage koje je primenila.

48

Mislio sam da je to standard koji se u takvom klubu održava. Onda sam malo Googlovao i pronašao da novi trener Mauricio Sari zaista ne radi sa tegovima. To je opet navijačima smetalo, jer igrači navodno nemaju dovoljno snage. Jednostavno ne deluju im dovoljno stameno. Gledano iz ugla sportske medicine trening snage je važan bar isto koliko i ostale vrste treninga. Potpuna je utopija da fudbaleri samo trče i da zato treba da imaju samo aerobni trening. Strah od dobijanja na masi nije realan, jer snaga nije proporcionalna veličini mišića. Dokaz tome su i najbolji fudbaleri današnjice Ronaldo i Mesi, koji su potpuno definisani, žargonski rečeno kao strune, što omogućava da budu brži na terenu, bolje balansirani i da imaju manje povreda, iako su startovi na njih često pogubni. Očigledno ne želeći da preterano ulazi u raspravu Mauricio je lakonski odgovorio da nije video ni jednog igrača sa tegovima na terenu. Naravno, to je i u suprotnosti sa strategijama treninga koje su primenjuju u drugim velikim klubovima, jer su upravo teretane u Realu, Arsenalu ili Bajernu neverovatne i tamo se trening s tegovima praktikuje na različite načine. Snažan igrač je definitvno bolji na terenu, brže se opravlja i manje povređuje. Zbog svega mi se čini da je negodovanje navijača opravdano. Razumljiva je želja da tim ima više domaćih igrača, a još razumljivija da oni izgledaju snažno i nepobedivo. Ovako im ostaje da navijaju za drugi klub iz Fulhama, koga predvodi Aleksandar Mitrović i trener Slaviša Jokanović, koji su bar naši, iako su trenutno poslednji na tabeli.

49

ŠTA JE TO BIOLOŠKI PASOŠ I ZAŠTO ĆE SVAKI SPORTISTA MORATI DA GA IMA U 2019. GODINI?

Novina u svetu antidopinga obavezna za sve antidoping organizacije je uvođenje biološkog pasoša za sportiste od 1. januara 2019. Iako je Antidoping agencija Republike Srbije to započela 2016. najveći broj ljudi iz sporta ne razume o čemu se radi. A suština je vrlo jednostavna, uporediva sa pregledom koji svako od nas obavlja kod doktora, koji da bi razumeli stanje pacijenta upoređuju krvnu sliku i biohemijske parametre krvi u vremenu. Slično i sa biološkim pasošem, stručnjaci zaduženi za praćenje sportista prate sportistu u vremenu sa ciljem da ako uoče odstupanja od referentnih vrednosti posumnjaju na doping.

50

Na taj način sportista može biti proglašen krivim čak iako se ne dokaže postojanje zabranjene supstance u uzorku urina ili krvi, već i zbog variranju vrednosti koje su standardizovane za svakog sportistu pojedinačno. Tako je za bolje poznavaoce sporta jedna od najvećih klizačica sveta Klaudija Pešhštajn kažnjena jer su njeni retikulociti (mladi eritrociti ili crvena krvna zrnaca) bili povišeni izvan normalnih vrednosti i tako ukazali na manipulaciju. Sam proces je završio na Arbitražnom sudu u Lozani i bio toliko komplikovan da su bili angažovani čak i Nobelovci.

Klaudija Pehštajn je osvojila 9 olimpijskih medalja od toga pet zlatnih, počevši od Zimskih olimpijskih igara u Solt lejk sitiju 2002., da bi karijeru završila ov godine u Pjongčangu u Koreji 2018. Od 2009. godine je bila zbog krvnog dopinga suspendovana na dve godine.

51

Već taj prvi slučaj ukazao je da antidoping zahteva značajno naučno znanje, pa se danas govori o antidoping nauci. Jednostavno sve ono što lekaru uče na fakultetu je vezano za razumevanje bolesti, a ovde je u pitanju razumevanje varijacija kod zdravih ljudi. Činjenica da prisustvujemo stvaranju nove specijalnosti u medicini koja će se možda zvati specijalista za biološki pasoš. Trenutno se u biološkom pasošu prate samo parametri krvi hemoglobin i retikulociti koji i danas predstavljaju sastavni deo svake krvne slike, ali i tzv, off score i ABPS, novi parametri koji su nastali upravo zbog analize biološkog pasoša. Može se reći da je biološki pasoš doprineo stvaranju dva nova parametra koja će se moći primeniti i u kliničkoj medicini. Pored krvi prate se muški polni hormoni, testosteron i epitestosteron, jer je zloupotreba anaboličkih steroida još uvek najveća i u većini zemalja predstavlja 50% svih zabranjenih supstanci. Očekuje su uskoro i uvođenje endokrinoloških parametara, pre svega praćenje hormona rasta, štitne žlezde i ostalih hormona koji utiču na sportsku sposobnost. Naravno, ovako složeno praćenje sportista zahteva stvaranje eksperata, najčešće hematologa i specijalista sportske medicine koji su u stanju da razumeju varijacije kod zdravih ljudi. I u tome je Antidoping agencija Republike Srbije bila vizionar, jer su svi njeni doping kontrolori zdravstveni radnici, a u menadžmentu ima tri doktora nauka. Sam biološki pasoš je već dokazao svoju vrednost jer je od 2008. kada je zvanično uveden više od 800 sportista kažnjeno zbog dopingovanja samo zahvaljujući promenama u biološkom pasošu.

Broj doping pozitivnih slučajeva na osnovu nalaza pasoša zaključno sa prvom polovinom 2017. godine. Zeleni stubići pokazuju detektovanje eritropoetina, a crveni promene u krvi koje su proglašene doping pozitivnim rezultatom. Ono što su primetili najbolji sportisti sveta (među njima i Novak I Federer) je da je sa uvođenjem biološkog pasoša sve postalo mnogo profesionalnije i ozbiljnije i da je time Svetska antdoping agencija pokazala da je spremna da uvede sve što bi doprinelo smanjenju