ET Mija Stanimirovic Ni

Seminarski rad iz predmeta Administriranje raunarskih mrea Tema rada:

Antivirus programi

Ime i prezime uenika: Nenad Markovi

Mentor: Ivana Miladinovi

Ni, Maj, 2012

SADRAJUVOD 1.ta su kompjuterski virusi? 2.Podela virusa 2.1.Boot sektor virusi 2.2. Infektori datoteka 2.3. Trojanski konj 3.Najei virusi i njihova delovanja 4. Zaraeni raunar 5.Zatita raunara 6.Antivirus programi 6.1.Proizvoai antivirus programa 6.1.1.Norton antivirus 6.1.2.Sophos antivirus 6.1.3. Nod32 6.1.4. Panda antivirus titanijum 7.Antivirus metode 7.1.Skeneri 7.2. CRC skeneri 7.3. Blockeri dogaaja-Behaviour blockers 7.4. Imunizatori 8.est zlatnih koraka ka antivirus zatiti ZAKLJUAK LITERATURA 1 2 2 2 3 3 4 4 5 5 6 6 8 8 8 8 8 9 9 9 10 11 12

2

ARM

Seminarski rad

UVODInformatikim poetnicima je gotovo nemogue objasniti ta je to virus. Zapravo ljudi generalno sve maliciozne softvere nazivaju virusima, to nije ispravno. Virus je tip malicioznog softvera, a antivirus program koji se bori protiv njih. U daljem tekstu emo maliciozne softvere nazivati virusima. Kompjuterski virusi se zovu virusi jer se nekome nekada inilo da je to pojam koji e neiskusnim korisnicima najlake objasniti kako se oni ire i kakve su njihove posledice. Oni pravi virusi se ne vide golim okom, a kompjuterski jo manje. Ukratko, kompjuterski virus (u daljnjem tekstu: virus) je neka vrsta programa koji se na neki automatizovani nain iri po raunarima i radi neku tetu na tim raunarima. Kompjuterski virus je kompjuterski program koji moe zaraziti druge kompjuterske programe napadajui ih na taj nain da to podrazumieva stvaranje svoje vlastite kopije. Dobro je naglasiti kako nije obavezno da taj program mora uiniti nekakvu tetu (kao to je brisanje i oteenje fajlova) kako bi ga se moglo svrstati u grupu virusa. Postoji oigledna razlika izmeu onog to veina ljudi smatra virusem i onog za ta bi se veina strunih ljudi sloila da je virus. Bespotrebno zauzima prostor na hard disku ili memoriji (pa tako usporava rad vaeg raunara, ili usporava vau vezu kada ste spojeni na internet), bilo da vam samo izbaci poruku u kojoj vam kae da ste glupi (pa vas to moda psihiki pogodi), bilo da vam brie vae podatke na raunaru, ili ih menja , ili, moda najgore, poalje vae ugovore, slike ili neke tekstove privatne prirode na neku sluajnu e-mail adresu (ili, namernu adresu, moda ako nemate sree i nekome koga poznajete). Iz ovih primera je jasno da je potrebno uloiti odreen napor kako bi ljudi koji koriste raunare postali svesni postojanja virusa i kako ne bi nastavljali sa nezabrinutou za ovaj problem stvarajui ga tako zapravo jo veim.

3

ARM

Seminarski rad

1. TA SURAUNARSKI VIRUSI?Raunarski virusi su programi napravljeni s namerom stvaranja smetnji u radu i razliitih oteenja datoteka i organizovanih podataka na raunaru. Nazvani su tako jer imaju sposobnost razmnoavanja (zapravo ovaj podatak je netaan, crvi se kopiraju sami a virus zaraava datoteku, ali je materijal uziman sa wikipedi-je pa emo ovo priznati , jer kao to je navedeno na sve maliciozne softvere emo se odnositi reju virus) Prvi virusi su bili programi koji koji su ispisivali zanimljive, propagandne ili duhovite poruke na monitoru. Nisu bili destruktivni, tako da nije bilo potrebe razvijati neku posebnu zatitu. No, stvari su se ubrzo promenile. Kasnih 80-tih, raunarski virusi bili su delovi koda prikaeni na program kao to su bile igre ili tekst procesori. Bili su dizajnirani tako da se izvravaju kada se pokrene neki od tih programa. Upisivali su se u memoriju i traili pogodno tlo za irenje. Ukoliko bi pronali ono to trae, poeo bi njihov rad koji se moe manifestovati na vie naina. Vremenom su tvorci virusa postajali kreativniji, jer su uili nove ''trikove''. Jedan od boljih bila je mogunost upisivanja virusa u memoriju, tako da bi ostajao onoliko dugo koliko bi raunar bio upaljen. To je virusu omoguavalo masovnije repliciranje. Drugi zanimljiv trik bila je mogunost zaraavanja boot sektora floopy ili hard diska. To je deo diska koji sistem prvo ita nakon paljenja raunara. Danas je irenje virusa po ovoj osnovi viestruko umanjeno, jer programi za zatitu od virusa uvaju boot sektore, a i razmena programa odvija se putem CD-a ili Interneta. CD ne moe biti modifikovan to znaajno smanjuje mogunost irenja virusa. Ipak, ukoliko se podaci pre snimanja na CD ne provere, postoji ansa da se i virus ''snimi'' s njim.

2. PODELA VIRUSA (MALICIOZNIH SOFTVERA)Maliciozni softveri su podeljeni u osnovne klase: - boot sektor virusi, - zaraivai datoteka(file infector), - trojanski konj - Crv - Spyware - Adware

2.1. BOOT SEKTOR VIRUSIBoot sektor je deo diska koji sadri kod za uitavanje operativnog sistema. Virus obrie sadraj tog sektora i umesto programa za podizanje sistema snimi sebe. Ako se podigne sistem sa tako zaraenog diska, virus se aktivira i uita se u RAM memoriju, odakle e zaraziti svaku disketu koja se od tog trenutka bude koristila (osim diskete koja je zatiena od snimanja).

4

ARM

Seminarski rad

Slika1. Jedina sigurna zatita diskete od virusa Boot sektor Boot sektor virusi zaraavaju boot sektor floppy ili hard diska.

2.2. INFEKTORI DATOTEKAPoznati i kao program virusi, generalno se prenose preko fajlova koji su ili izvrni ili sadre izvrne komponente fajlova i grupisani su prema klasama programa koje inficiraju. Mogu biti izuzetno zarazni i mnogo tee ih je otkriti nego viruse koji napadaju boot sektor zbog irokog obima potencijalnih meta. Mogu se podijeliti na parazitne, pridruene, povezujue i prepisujue.

2.3. TROJANSKI KONJPostoji vie vrsta trojanskih konja zavisno od njihovog zadatka. Neki su destroktivni, briu podatke, neki su takozvani backdoor trojanci, oni otvaraju portove i omoguavaju ulaz drugim malicioznim softverima. Kompjuterski ''trojanski konj'' pod maskom stie putem e-maila, news grupe ili popularnih chat programa do lakovernih i nedovoljno informisanih korisnika mree, navodei ih da ga pokrenu i instaliraju na raunar. Za razliku od virusa, trojanci su kompleksne klijent server aplikacije za pristup udaljenom raunaru u mrei. Zadatak trojanca je da pronalazi datoteke koje sadre ifre potrebne za instaliranje na raunar, server ili konektovanje na Internet i distribuira ih udaljenom hakeru. Ovaj program nema u sebi ugraen kod koji mu omoguuje samostalno razmnoavanje, ali se ipak moe razmnoavati ukoliko neko pozajmi nekome kopiju na kojoj se nalazi ovaj program. Dananji trojanski konji najvie se ire putem peer to peer mrea pretvarajui se da su trenutno popularni programi ili crackovi za najnovije uslune programe.

5

2.4 Crv (Worm)Crv je tip malicioznog softvera koji sam sebe kopira, moe se umnoiti u veliki broj izvrnih ili drugih datoteka i veto se prekriva, za razliku od virusa njemu ne treba domain, on postoji kao zasebna datoteka i teko se iskorenjuje, jer je potrebno unititi sve do jednog. Ne bi li se ponovo razmnoio.

2.5 SpywareSpyware moe biti jedan od najopasnijih zlih softvera. On prati na rad na raunaru, snima podatke koje unosimo, snima upise sa tastature pa moe uhvatiti i neku od lozinki koju ukucamo , ak i lozinke sa internet bankovskih rauna to nam moe naneti veliku materijalno tetu. On sve podatke snima i alje ih svom vlasniku, udaljenom hakeru.

2.6 AdwareOvaj maliciozni softver je skoro bezopasan po iskusnije korisnike raunara. On na osnovu naih ranijih rezultata internet pretraga provaljuje naa interesovanja i nudi nam ono to bi nas moglo zanimati. Lakoverni korisnici koji se preu da kliknu na reklamu e obino downloadovati virus, crv, spyware, ili trojanskog konja.

ARM

Seminarski rad

6

3. NAJEI VIRUSI I NJIHOVA DELOVANJASWITZERLAND Boot sektor virus Porijeklom iz vajcarske, 18. dana svakog mjeseca virus proizvodi zvukove prilikom pritiskanja dugmia na tastaturi.Na njega otpada 40% svih infekcija. Virus ispisuje poruku LEGALISE MARIJUANA.Na njega otpada oko 20 % svih infekcija.

NEW ZEALAND (STONED, MARIJUANA)

Boot sektor virus

TEQUILA

Svestrani virus

Porijeklom iz vajcarske. Virus na ekranu iscrtava grubi Mandclbort.Oko 10 % infekcija. Izraen u paniji,Nakon 400 startovanja sistema virus prepie podatke na prva dva tvrda diska.Oko 10% infekcija. Iz Indije, koji 5. Janura ispisuje poruku Happy Birthday Josh.

SPANISH TELECOM

Svestrani virus

JOSHI

Boot sektor virus

Poslednjih godina sve je manje ovih bezopasnih softvera sa aljivim porukama, generalno svi danas nanose neku tetu, pa je antivirus program neophodan.

4. ZARAENI RAUNARto kad raunar biva zaraen? I uz najvee meere sigurnosti korisniku se moe dogoditi da mu se na raunar zakai neki maliciozni softver. To se obino dogaa korisnicima koji nisu primenili sve mere sigurnosti, odnosno koji su zanemarili upozorenja. Otkrijete li na vaem raunaru virus, posetite stranice vaeg antivirus programa jer se tamo nalaze i detaljne biblioteke s informacijama ta virus radi i kako se iri. Isto tako, tamo ete pronai i detaljnija uputstva o tome kako virus ukloniti s raunara. U veini sluajeva ovaj emo postupak sprovesti programom za zatitu od virusa jer on u sebi ima i mogunosti uklanjanja virusa. No ponekad e trebati detaljno sediti upute date na Web stranici i kopije virusa ukloniti runo. Pri uklanjanju zaraenih i oteenih datoteka ponekad ete morati obrisati i neki koristan skup podataka ili delove nekog programa. Zbog toga je mudro imati arhive, odnosno sigurnosne kopije kako ne biste izgubili podatke. U sluaju da briete delove programa, njih valja iznova instalirati kako bi se omoguio nesmetan rad programa. ARM Seminarski rad

7

5.ZATITA RAUNARAOsnovni oblik obrane od virusa je zatita raunara. Re je o dosta sloenom postupku koji osim primene odgovarajuih programa od korisnika zahteva i oprezno ponaanje. Osnovna zatita od virusa na samom raunaru provodi se upotrebom programa za borbu protiv virusa. Zajednikim imenom ovakvi programi se nazivaju antivirus programi. Zamisao je da se na raunar postavi raunarski program koji e stalno proveravati sve datoteke koje dospevaju na raunar. Program u sebi ma podatke koji mu omoguavaju prepoznavanje razliitih virusa. Zbog toga e u trenutku kad naie na datoteku zaraenu virusom, ili neki drugi maliciozni softver spreiti aktiviranje tog podatka i podii uzbunu. Jednostavno reeno, na ekranu e se pojaviti prozor s upozorenjem da je odreeni podatak zaraen virusom. Pri instalaciji program e od korisnika zatraiti da odredi nivo zatite. Najnii nivo zatite ne sadri nikakvu automatiku ve korisnik moe samostalno pokrenuti proveru u sluaju kad na raunar donosi neke podatke. Ovakav nain rada je izuzetno nesiguran jer korisnik moe jednostavno zaboraviti proveru. Najvii nivo zatite zapravo ukljuuje stalnu proveru podataka koji se koriste, nadzor nad svim prispelim elektronskim porukama i periodinu proveru svih podataka na raunalu. Ovakav oblik zatite bez sumnje troi neto vie raunarskih resursa. Zbog toga neki autori odbacuju ovakvo reenje uprkos njegovim oiglednim prednostima. Vrlo je vano naglasiti sledee! Bilo koji program za zatitu od virusa u stanju je prepoznati samo viruse koji su postojali u trenutku njegovog pisanja. Pojavi li se novi virus samo dan nakon to je program izaao, taj je virus programu nepoznat, pa prema tome ne moe prepoznati virus, odnosno ne moe spreiti njegovo irenje.

6. ANTIVIRUS PROGRAMIPredstavljaju prvi nivo zatite od virusa tj. Malicioznih softvera. To su softverski paketi sposobni da detektuju, izdvoje i (ili) eliminiu viruse. Svi antivirus programi sastoje se iz vie celina. Jedan njegov dio ''Monitor'' je upisan u RAM memoriji i omoguava neprestanu zatitu od virusa, dok drugi deo ''Scan'' omoguava skeniranje celog sistema. Antivirusi su danas neophodan deo softvera koji svako treba imati instaliran na svom raunaru. Ovi programi ukljuuju razliite naine nadgledanja i zatite raunara od malicioznog koda. Najee se radi o zatiti u realnom vremenu i skeniranju na zahtev korisnika, dok moderne verzije ovih programa nude razne druge vidove zatite od virusa koji se ire putem Interneta. Postoji dosta kompanija koje razvijaju i nude ove programe, a najpoznatiji meu njima su: Symantec, Sophos, Panda, Kaspersky,Avira,Avast,Nod32 itd ... One nude dopunu antivirusnih definicija svakodnevno. Dosadanja praksa bazirala se na petnaestodnevnom osveavanju. Broj danas poznatih virusa je velik, teko ga je utvrditi jer se svakodnevno pojavljuju novi. Kvalitetna zatita svodi se na opreznost, upotrebu dobrih antivirusnih programa, redovno osvjeavanje virusnih definicija.

ARM

Seminarski rad

8

6.1. PROIZVOAI ANTIVIRUS PROGRAMANajpoznatiji i najee korienii antivirus programi su: - NORTON ANTIVIRUS, - SOPHOS ANTI-VIRUS, - MCAFFEE, - PCCLLIN - NOD32 - AVIRA - AVG - AVAST

6.1.1. NORTON ANTIVIRUSNajpoznatiji proizvoa antivirus software-a na svetu je Symantec, stekla je svetsku slavu upravo po proizvodu koji se jednostavno zove Norton AntiVirus, koji je ime dobio po osnivau firme Peteru Nortonu. Kupovinom licence stie se pravo na godinu dana besplatnih osveavanja antivirus definicija, ali i svih programskih obnova koje se u tom periodu pojave. Za to se brine Live Update koji diskretno svaki put kad se spojimo na Internet, proveri da li postoji nadogradnja za program ili nove definicije. Korienje Norton AntiVirus programa Po zavrenoj instalaciji i odreenom update-u program je spreman za korienje. Dopunjavanje baze podataka antivirus programa potrebno je iz razloga to se praktino svakog dana pojavi desetak novih virusa. Pokretanjem programa dobije se maska kao na slici. (Malo je starija verzija, ali kao to rekoh materijal je pozajmljen, pa su i neke od informacija zastarele)

Slika 3. Maska koja se dobije pokretanjem Norton AntiVirus program ARM

Seminarski rad

Samo korienje programa je vrlo jednostavno. Treba oznaiti ta elimo da proverimo

9

(FD, HD particije ili CD) i pritisnemo New Scan. Program skenira izabrano i to pokazuje na prozoru koji je prikazan na slici 4. Prvo se skeniraju fajlovi na odabranom memorijskom medijumu, a zatim Boot i Master Boot zapis.

Slika 4. Prikaz progresa tokom skeniranja Nakon zavrene pretrage, program saoptava rezultate. Ukoliko se na raunaru ne nalazi virus ili trojanac dobije se odgovarajua poruka. Izgled prozora dat je na sledeoj slici.

Slika 5. Rezultati pretrage Ukoliko je pronaen virus ili drugi maliciozni softver dobije se odgovarajua poruka i korisnik poziva antivirus da poduzme odgovarajuu akciju.

ARM

Seminarski rad

6.1.2. SOPHOS ANTIVIRUS10

Sophos Antivirus ve due vreme ini favorita iz senke na sceni ''penicilin'' alata. Naravno, senka je vodeih Norton i Mcaffee alata koji su ipak za klasu iznad Sophosa. Za jednostavan program kakav je ovaj mora se proi instalacija koja obinom korisniku i nije tako jednostavna. Nakon toga e se program smestiti u memoriju i oekivati neeljene napade virusa.

6.1.3. NOD32Jedini antivirusni program koji se jasno razlikuje od ostalih je NOD32. NOD32 se pokazao najboljim programom sa jedva uoljivim naruavanjem performansi. Jedan od dokaza kvaliteta ovog programa su i este nagrade koje dobija. NOD32 ve je 17 puta dobio nagradu 100 % Virus Bulettina. NOD32, kau strunjaci Virus Bulettina, ''nikad nije propustio niti jedan virus, dok se drugim alatima dogodilo da ih propuste''. Za instalaciju ovog antivirusnog programa potreban je mali prostor. Antivirusni alat NOD32 odlikuje se preglednim grafikim dizajnom. Za detekciju virusa potrebno je tek odrediti podruje skeniranja, defisati akciju koju e program izvriti kada pronae virus i u Setup opcijama odrediti nain rada.

6.1.4. PANDA ANTIVIRUS TITANIJUMPanda Titanijum je automatizovani i ne previe zahtevni eliminator virusa, sa naglaskom na praktinost i jednostavnost upotrebe. Sadri sve opcije neophodne za kvalitetnu protekciju raunara i elegantno podeavanje mogunosti. Namenjen je kunim korisnicima i svima sa slabijim konfiguracijama.

7.ANTIVIRUSNE METODE 7.1. SKENERIPrincip rada antivirus skenera bazira se na proveravanju datoteka, sektora i sistemske memorije u potrazi za poznatim i nepoznatim malicioznim kodom. Potraga za poznatim virusima naziva se maskiranje (masking). Virus ''maska'' je specifini deo koda sadran u virusu. Ako neka datoteka ne sadri masku (taj deo koda) ili je veliina maske nedovoljna, koriste se druge metode za pronalaenje virusa. Heuristiko skeniranje je analiza dijela instrukcija u kodu datoteka koje se provjeravaju, za koje postoji mogunost da je maliciozni kod. Na ovaj nain pronalaze se jo uvijek neotkriveni virusi. Skeneri se dele u dve kategorije: opti (general) i specijalni (special). Generalni skeneri su dizajnirani da pronau i onemogue sve vrste virusa za odreeni tip operativnog sistema dok specijalni pronalaze ogranien broj virusa ili odreene tipove virusa, recimo makro viruse. Skeneri se jo dele na aktivne i neaktivne (proveravaju sistem samo ako se to trai od njih). Aktivni pruaju sistemu bolju zatitu, jer reaguju odmah po pojavi virusa, dok neaktivni detektuju virus tek kad bude pokrenut postupak skeniranja. ARM Seminarski rad

11

7.2. CRC SKENERICRC skeneri deluju tako to raunaju sa CRC sumama za tekui disk, datoteku ili sistem sektora. CRC sume sadre bazu podataka sa podacima kao to su veliina datoteka, datum i sl. Oni uporeuju informaciju sa bazom i kontroliu vrednosti. Ako su podaci u bazi razliiti od onih koje je skener pronaao, ukazuje na mogunost postojanja virusa na raunaru. CRC skeneri koriste mone anti stealth algoritme u borbi protiv virusa i esto se zna desiti da virusi mogu biti detektovani samo ovom metodom. Problem kod ove vrste skenera je to ne mogu registrovati postojanje virusa u trenutku inficiranja sistema, jer jo uvek nisu napravljene potrebne izmjene u sis datotekama. CRC skeneri ne mogu detektovati postojanje virusa u pristiglim datotekama, kao to su e-mail, diskete, vraene backup datoteke, raspakovane arhive i sl., jer njihova baza nema podatke o njima.

7.3. BLOKERI DOGAAJA BEHAVIOUR BLOCKERSAnti virus blokeri dogaaja su memorijski aktivni programi koji ''oslukuju'' reakciju virusa i obavetavaju o tome korisnika. Takve informacije mogu se dogoditi za vrijeme pokretanja izvrnih datoteka, zapisivanje u Boot sektor diskova ... Dobra osobina blokera je to zaustavljaju izvravanje virusa u trenutku infekcije, a loa je to vrlo esto gree.

7.4. IMUNIZATORIDele se u dva tipa: one koji upozoravaju na infekciju i one to blokiraju pokuaj virusa da ue u sistem. Prvi tip se i sam ponaa kao virus, tako to se dodaje na kraj datoteke i pri svakom njenom pokretanju provjerava izmjene. To uradi samo jedanput. Drugi tip ove metode titi sistem na nain da menja datoteke i praktino uvjerava virus da su te datoteke zaraene. Za zatitu od rezidentnih virusa koristi se mali TRS (aktivni) program koji je ubaen u memoriju raunara. On takoe nastoji uveriti virus (ako pokua pristupiti memoriji), da je memorija ve zaraena. Ova metoda nije potpuno pouzdana, jer je nemogue zatititi sve datoteke od svih moguih virusa.

ARM

Seminarski rad

8. EST ZLATNIH KORAKA U ANTIVIRUSNOJ ZATITI12

Korak 1: Obavezno instalirati neki od antivirusnih alata! Iako ne postoji apsolutna zatita od virusa, instaliranjem i pravilnim podeavanjem nekih od ovih programa znatno se reducira mogunost zaraze. Korak 2: Redovno aurirati antivirusne definicije. Podesiti alate da redovno automatski ''skidaju'' najnovije virusne definicije. Ako antivirusni program ne podrava automatsko osvjeavanje (to je malo vjerovatno), onda se to uini runo sa site-a proizvoaa. Ovaj korak je jako bitan jer se dnevno pojavi oko trinaest novih virusa. Osvjeavanjem baze dajemo mogunost antivirusnom alatu da titi raunar od veeg broja virusa. Korak 3: Podesiti antivirusni softver da automatski skenira sve datoteke. Provjeravanjem svih datoteka, ne sami izvrnih, zatita je potpuna i time se onemoguava irenje virusa. Potrebno je obratiti panju da se ukljui skeniranje kompresnih datoteka (opcija Scan Compressed Files). Korak 4: Skenirati sve datoteke koje dolaze sa Interneta. Prije svega, obavezno se ukljui skeniranje svih odlaznih i dolaznih e-mail poruka. E-mail je trenutno najei nain irenja virusa. Takoer mnogobrojne web stranice sadre softvere koji mogu biti zaraeni. Zato e i skeniranje svih datoteka kopiranih sa interneta pomoi u zatiti. Korak 5: Povremeno skenirati cijeli disk. Redovno vriti skeniranje cijelog diska. Proces skeniranja moe potrajati i zavisi od veliine hard diska i broja datoteka kojima raspolae. Zato nije loe ostaviti raunar da skenira tokom noi. Korak 6: Skenirati hard disk nakon instalacije softvera. Nakon instalacije raznih alata (posebno onih koji se kopiraju sa interneta) skenirati hard disk ili lokacije na koje se softver instalirao. Moe se desiti da kompresovane arhive budu zaraene virusima.

Informatika

Seminarski rad

ZAKLJUAKU dananje vrijeme je gotovo nezamisliv rad na raunalu bez zatite od virusa koje moemo dobiti otvaranjem bilo koje stranice na internetu.Potrebno je imati dobre antivirusne programe kako se ne bi doveli u situaciju da pokupimo raznorazne viruse koji bi obrisali vane datoteke ili nam sruili sistem.

13

Danas se sva poslovanja vode preko raunala i nedopustiv je rizik da se dovedemo u situaciju prekida poslovanja na odreeno vrijeme.To nam ne doputa dananji nain ivota. Potrebno je redovito obnavljati antivirusne programe jer svakog dana nastaju milijuni novih virusa.

Informatika

Seminarski rad

LITERATURA: Majdandi, N., Primjena raunala, Slavonski Brod, 1996.g., 142.-149.str. Ladislav Krasny, lanak u asopisu ''INFO'' Br-522/00, str.43-55.str. http://www.cg.yu/zatita/trojanci.html 14

http://www.mcaffee.com http://www.sophos.com

15