NEPOTPUNA KONKURENCIJA: MONOPOL, OLIGOPOL I MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA

  • View
    170

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

NEPOTPUNA KONKURENCIJA: MONOPOL, OLIGOPOL I MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA. PREDAVANJE 12 Prof. dr Jovo Jednak. Definisanje monopola i uslovi privreivanja na tritima nesavrene konkurencije. Trina mo i monopol . Sutina trine moi je mogunost da se menjaju cene proizvoda. - PowerPoint PPT Presentation

Transcript

  • NEPOTPUNA KONKURENCIJA: MONOPOL, OLIGOPOL I MONOPOLISTIKA KONKURENCIJAPREDAVANJE 12Prof. dr Jovo Jednak

  • Definisanje monopola i uslovi privreivanja na tritima nesavrene konkurencije Trina mo i monopol. Sutina trine moi je mogunost da se menjaju cene proizvoda. Da bi naveli potroae da kupuju vie, proizvoai moraju da sniavaju cene.Nepotpuna konkurencija ne znai da preduzee ima apsolutnu kontrolu nad cenom svog proizvoda. Na primer, Koka-kola u uslovima nepotpune konkurencije moe svoje limenke da prodaje za 0,40 ili 0,50 evra. Kada bi preduzee pokualo da prodaje svoje limenke za 10 evra, ono bi prpalo. Dakle, re je o nekom stepenu slobode odluivanja pri odreivanju cena. Monopol, kao kontrast ovome, ima znaajnu kontrolu nad cenom koju naplauje - ima trinu mo.

  • Definisanje monopola i uslovi privreivanja na tritima nesavrene konkurencije 2. . Monopol kao industrija Patent daje nekoj firmi ekskluzivno pravo da proizvodi ili odobri neki proizvod. Sa svojom dozvolom novi vlasnik svih ribnjaka u Srbiji i Crnoj Gori moe uskratiti pristup oksidacionoj opremi drugih firmi i tako postati jedini snabdeva ribom na ovom irem regionalnom podruju. Takvu firmu nazivamo monopol re je o jedinoj firmi koja snabdeva itavo trite dobrima.

  • Definisanje monopola i uslovi privreivanja na tritima nesavrene konkurencije Konkurentne firme su statno pod pritiskom drugih fimi u industrji da smanje trokove i poboljaju kvalitet proizvoda. Takoe, moraju da brinu o novim ulascima i prodorima u njihovoj industriji i ishodima koji vre pritisak na cene. S druge strane, monopolista poseduje igralite i moe da postavi pravila igre kako eli

  • Definisanje monopola i uslovi privreivanja na tritima nesavrene konkurencijeMonopolistika firma jeste industrija. Otuda postoji samo jedna kriva tranje za koju treba brinuti, a to je kriva trine (industrijske) tranje. U situacijama kada imamo monopol, krivoj tranje koja se odnosi na firmu je identina krivoj trine tranje za neki proizvod, tj. ima silazni nagib

  • Definisanje monopola i uslovi privreivanja na tritima nesavrene konkurencijeSlika br. 121. Potpuna konkurencija ima horizontalnu krivu, a nepotpuna konkurencija ima silazni nagib krive tranje s kojom je preduzee suoenoPano (a): preduzea na tritu potpune konkurencije nailaze na horizontalnu krivu: d, d i moe du nje prodati koliko god hoe, a da ne obori trinu cenu. Pano (b): preduzea na tritu nepotpune konkurencije se suoavaju s krivom tranje koja ima silazni nagib, budui da poveanje prodaje potiskuje cenu prema dole. Ukoliko suparnici tog preduzea snize svoje cene, a ono nije dobro zaklonjeni monopolist, kriva tranje za njegovim proizvodima se pomera osetno ulevo do d, d.

  • Struktura trita i nesavrena konkure 1. MonopolOsnovnije oblik nepotpune konkurencije.Postoji samo jedan prodavac s potpunom kontrolom nad celom privrednim sektoromNa dugi rok, nijedan monopolista nije siguran od napada konkurenata.

  • Struktura trita i nesavrena konkure 2. DuopolDve firme, mogu biti bukvalno samo dve firme na tritu, da dominiraju i da na taj nain kontroliu cenu i autpu. Zajedno mogu kontrolisati 80-90% tritaPrimer, Coca cola i PepsiVie vole da koriste pametno reklamiranje, nego da snize cene, da bi kupce odratili jedna od druge

  • Struktura trita i nesavrena konkure3. Oligopol i ravnotea na oligopolistikom trituOligopol moe imati jasno odreenu granicu u proizvodnji i cenama. Na primer, 11 nacija ukljuenih u OPEC.Drugi tip oligopola ini privredni sektor u kome je samo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda

  • Struktura trita i nesavrena konkurePrepreke ulaska mogu biti: a) privredne prepreke kao to su patenti i pristupi tehnologiji, ulaganje kapitala u prepoznatljiv brend i sl. i b) strateke prepreke

  • Struktura trita i nesavrena konkureKod donoenja vanih odluka - odreivanje cena, definisanje obima proizvodnje ili investiranja u nove proizvodne kapacitetete preduzee mora pokuati razluiti, kako e najverovatnije reagovati njegovi konkurenti.Ravnotea na oligopolistikom tritu - Neova ravnotea

  • Struktura trita i nesavrena konkureKonkurentno trite je u ravnotei kada je koliina ponude jednaka traenoj koliini. Svako preduzee posluje najbolje to moe - prodaje sve to proizvode i maksimizira profit, te i nema razloga za promenu cena i obima proizvodnje. Slino tome, monopolist je u ravnotei kada je granini prihod jednak graninom troku.

  • Struktura trita i nesavrena konkureSvako preduzee nastoji poslovati najbolje to moe uzimajui u obzir to rade konkurenti. Stoga je potrebno pretpostaviti da e i ti konkurenti poslovati najbolje to mogu uzevi u obzir to radi prvobitno pomenuto preduzee

  • Struktura trita i nesavrena konkure4. Monopolistika konkurencija. U uslovma nepotpune konkurencije postoji i kategorija diferenciranih prodavaca. To je sluaj kada vei broj prodavaca proizvodi blago diferencirane proizvode. Ova diferencijacija obino proizilazi iz lokacije. Ljudi tede vreme i idu do najblieg prodajnog mesta. Ili, kad je u pitanju kvalitet, na primer, krompir koji se bolje ili loije pri, ili zatitni znak u proizvodnji alkoholnog i bezalkoholnog pia.

  • Struktura trita i nesavrena konkure4. Monopolistika konkurencija. a) preduzea konkuriraju prodajom blago diferenciranih proizvoda, koji su meusobno zamenljivi, ali nisu savreni supstituti ib) ulazak i izlazak na trite je slobodan. Novom preduzeu je relativno lako ui na trite sa vlastitim markama proizvoda, kao to i postojea preduzea mogu lako otii sa trita, ako njihovi proizvodi postanu neprofitabilni

  • Struktura trita i nesavrena konkureTabela 12-1. Struktura tritaVeina sektora je nepotpuno konkurencijska meavina monopola i konkurencije, to stvara olakice pomou kojih se onemoguava ulazak novih preduzea u industriju. Tako postojea preduzea zadravaju visoke cene i monopolski profit na dui vremenski period. U potpunoj konkurenciji proizvoai prihvataju trine cene i prisvajaju ekonomski profit.

  • Struktura trita i nesavrena konkure 5. Monopson. Do sada je prednost analize trine moi bila samo prodajna strana trita, a ne i kupeva strana.Monopson predstavlja trite na kojem postoji samo jedan kupac, a oligopson je trite sa nekoliko kupaca.

  • Struktura trita i nesavrena konkureAko ste konkurentski kupac nemate uticaja na cenu i u tom sluaju sve kupljene jedinice imaju jednaku trinu cenu dobara. Cena po jedinici dobra je proseni izdatak kupca i on je za sve jedinice isti. Ovo znai, da je granini izdatak jednak prosenom izdatku, a to je jednako trinoj ceni dobara. Ako ste konkurentski kupac nemate uticaja na cenu i u tom sluaju sve kupljene jedinice imaju jednaku trinu cenu dobara. Cena po jedinici dobra je proseni izdatak kupca i on je za sve jedinice isti. Ovo znai, da je granini izdatak jednak prosenom izdatku, a to je jednako trinoj ceni dobara.

  • Izvori monopola a) Ekskluzivna kontrola vanih sirovina. b) Ekonomije razmere obima

    Grafikon br. 12-1. Prirodni monopolKada kriva dugoronih prosenih trokova (LAC) opada udesno i nadole, to je uvek jeftinije za pojedinanu firmu da uslui celu industriju na slici LAC (Q)

  • Izvori monopola c) Patenti d) Mrena ekonomija e) Vladine licence ili franize

  • Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tritima Monopolisti ne poveavaju zaradu na isti nain. Oni se jo uvek dre saveta da nikad ne treba proizvoditi nita to kota vie nego to donosi novac. Ali koliko god zvualo udno, ono to je donelo novac dodatnom prodajom, u ovom sluaju nije cena.

  • Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tritimaSamo za potpuno konkurentske firme cena jeste jednaka marginalnom prihodu (P = MR).Situacija u monopolu je drugaija. Firma je toliko velika da njeni rezultati proizvodnje umnogome utiu na cene na tritu. Treba imati na umu da je monopolista suprotstavljen krivoj trine tranje, koja je uvek opadajua. Kriva trine tranje pretstavlja cenu koju dobija monopolista po prodajnoj jedinici proizvoda. A to je u stvari monopolistov proseni prihod (AR).Prema tome, tranja je jednaka prosenom prihodu (D = AR). Kao posledica toga, monopolista moe prodati dodatne proizvode samo ako smanji cene.

  • Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tritima

    a) ukupni prihod (pre sniavanja cene)

    =

    1 tona x 6.000 = 6.000

    MARGINALNI PRIHOD

    b) ukupni prihod (posle prvog sniavanja cene)

    =

    2 tona x 5.000 = 10.000

    4.000

    c) ukupni prihod (posle drugog sniavanja cene)

    =

    3 tona x 4.000 = 12.000

    a) marginalni prihod (posle prvog snienja cene)

    =

    ukupan prihod za 2 toneminus ukupni prihod z a 1 tonu10.000 - 6.000

    = 4.000

    b) marginalni prihod (posle drugog snienja cene)

    =

    ukupan prihod za 3 toneminus ukupni prihod za 2 tonu12.000 - 10.000

    = 2.000

  • Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tritimaGrafikon br. 12-2. Tranja, ukupni prihod i elastinost tranje za monopolistuDa bi monopolista poveao prodaju, potrebno je da sniava cenu (gornji pano). Ukupni prihod raste sa koliinom, dostie maksimalnu vrednost, i onda poinje da opada (srednji nivo). Nivo koliine za koju je cenovna elastinost jedinica, odgovara srednjoj taki krive tranje, gde je veliina ukupnih prihoda maksimalna.

  • Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tritima

  • Maksimiranje profita, odluke o proizvodnji i odreivanjecena na monopolskim tritima 1. Maksimiranje profita i profit monopolista. Monopolista najpre identifikuje veliinu autputa koja poveava profit (odluka o proizvodnji), a potom odreuje koja je cena odgovarajua toj koliini proizvodnje (autputa).Monopolista poveava profit pri autputu gde je MR = MC

  • Maksimiranje prof