Nezaposlenost i

inflacija

Nezaposlenost i inflacija

• povezanost ova dva makroekonomska

fenomena, pri čemu od značaja su postizanje

pune zaposlenosti i stabilnosti cena;

• visoka stopa zaposlenosti – korišćenje

raspoloţivih kapaciteta, rast ţiv. standarda i

rešavanje socijalnih konflikata:

• razvoj savremene makroekonomske analize

omogućio je razumevanje ključnih faktora

nezaposlenosti i iskazivanje gubitaka usled

njenog ispoljavanja;

Nezaposlenost

• trţ. rada obuhvata ukupan broj radnika, odnosno

radna snaga je jednaka zbiru zaposlenih i

nezaposlenih,

• stopa nezaposlenosti (nesavršena mera):

– broj nezaposlenih/radna snaga * 100;

• nezaposlenost uvek prisutna, varira po godinama;

• normalna stopa nezaposlenosti oko koje se koleba stopa

nezaposlenosti je prirodna stopa nezaposlenosti;

• odstupanja od prirodne stope je ciklična

nezaposlenost.

Trţište rada i prirodna stopa nezaposlenosti

• cenu rada odreĎuje zakon ponude i traţnje;

• subjekti traţnje na trţištu rada su preduzeća i drţava;

• subjekti ponude su domaćinstva;

• klasična koncepcija zaposlenosti počiva na pretpostavci

potpune konkurencije;

• na takvom trţištu broj angaţovanih radnika zavisi od:

realne zarade i novčane vrednosti graničnog

proizvoda rada;

• uvećanjem broja angaţ. radnika dolazi do opadanja

granične produktivnosti rada;

• kada vrednost graničnog proizvoda = visinom nadnica→

prestaje unajmljivanje dopunske jedinice rada;

Kriva agregatne traţnje za radom

• kriva traţnje za radom pokazuje funkcionalnu

zavisnost visine nadnice i obima traţnje za

radomW - isplaćene

nadnice

0L – traţnja za radom

ADL

• svaka tačka na ADL

pokazuje agregatni nivo

traţnje pri odreĎenom

nivou nadnica

Kriva agregatne ponude rada

• kriva ponude za radom pokazuje funkcionalnu

zavisnost visine nadnice i obima ponude za

radom• svaka tačka na

ADL pokazuje

agregatni nivo

ponude pri

odreĎenom

nivou nadnica

W - isplaćene nadnice

L – traţnja za radom

ASL

Efekat zamene i efekat dohotka na karakter

krive ponude

• odnosi se na odreĎene grupacije zaposlenih;

• odnosi se isključivo na pojedinačna trţišta rada (ne na

agregatna);

• logika ovog efekta se sastoji u sledećem:

– na parcijalnim trţištima rada uz rast najmnina

ponuda rada raste do određenog momenta, nakon

čega opada;

• kako se svaki sat bolje plaća, onda svaki sat slob.

vremena je rastući gubitak (propuštena dobit)→efekat

zamene jer se slob. radno vreme menja za dobra i

usluge sa povećanom nadnicom;

Efekat zamene i efekat dohotka na karakter

krive ponude• efekat dohotka se zasniva na biheviorizmu i ispoljava se

nakon dostizanja odreĎenog nivoa materijalnog

blagostanja;

• efekat dohotka→kada su egzistencijalne potrebe

zadovoljene menja se odnos radnika prema slobodnom

radnom vremenu, preferirajući ga;

• koji efekat je dominantniji u odreĎenim situacijama nema

preciznog odgovora jer pojedinci i grupe različito reaguju

na rast realnih najmnina (isplaćene nadnice/% rasta

cena);

• poznavanje ovih efekata su od značaja jer objašnjavaju

fenomen nezaposlenosti u savremenim trţ.

ekonomijama;

Efekat zamene i efekat dohotka na karakter

krive ponude

Ravnoteţa na agregatnom trţištu rada

• ravnoteţa na agregtanom trţištu rada odreĎuje presek

agregatne ponude rada (ASL) i agregatne traţnje za

radom (ADL);

• agregatna ponuda rada (ASL) – iznos rada koji su ljudi

voljni da ponude za svaku nominalnu nadnicu uz konst.

nivo cena;

• agregatna traţnja za radom (ADL) – kriva graničnog

prihoda za privredu u celini;

• ravnoteţni nivo zaposlenosti (Lo) – prirodni nivo

zaposlenosti ili “puna zaposlenost”, odnosno ona

zaposlenost koja je dovoljna za proizvodnju realnog

društvenog proizvoda koga prezentuje tačka preseka

agregatne ponude i agregatne traţnje;

Ravnoteţa na agregatnom trţištu rada

Prirodna stopa nezaposlenosti

• nuţno postojanje odreĎene stope nezaposlenosti na nivou

nacionalne ekonomije;

• ne postoji jedinstven stav oko veličine, ali se uzima da je pribliţno

oko 5-6%;

• prirodna stopa nezaposlenosti se javlja kada je ciklična

nezaposlenost jednaka 0, a postoji strukturna i frikciona

nezaposlenost;

• ciklična nezaposlenost – kada nema traţnje za poslom (kriza i

depresija)

• strukturna nezaposlenost potiče iz neprilagoĎenosti dostupne radne

snage (kvalifikacija, loakcija, starost) koja traţi zaposlenje, i kada

postoje slobodna radna mesta;

• frikciona nezaposlenost – nepopunjena radna mesta u istim

zanimanjima i mestima .

Prirodna stopa nezaposlenosti

• Fridmanovo objašnjenje - u dugom roku povećanje novčane mase

povećava cene, ali ne i ekonomsku aktivnost i zaposlenost. Samo u

kratkom roku monetarni rast povećava proizvodnju i zaposlenost;

• prirodna stopa nezaposlenosti ≠ optimalna stopa nezaposlenosti;

• prirodna stopa nezaposlenosti je ona prihvatljiva stopa

nezaposlenosti jer ne generiše inflaciju;

• u novije vreme prir. stope nezaposlenosti imaju trend povećanja

usled demografskih tendencija, energetski šokovi, neadekvatnih

drţavnih mera (povećanje zakonskih nominalnih plata, rast

beneficija nezaposlenim, rast poreskih zahvatanja);

• pr. stopa nezaposlenosti je usko povezana sa potencijalnim GNP

bruto društveni proizvod), jer se ovaj GNP ostvaruje ako postoji

prirodna stopa nezaposlenosti;

Prirodna stopa nezaposlenosti

• prirodna stopa nezaposlenosti je najniţa stopa

nezaposlenosti u okviru makroekonomije bez većih

nestabilnosti;

• faktori koji utiču na na relaciju nadnica-promene u

ponudi rada i tražnje za radom (ne dozvoljava elastično

reagovanje):

– aktivna uloga drţave u regulisanju visine najamnina;

– uloga sindikata zaposlenih koji sklapaju ugovore o

najamninama sa preduzetnicima i drţavom;

– krupne korporacije koje nastoje da odrţe stabilan nivo

zarada u što duţem roku;

Voljna nezaposlenost

• nastaje kao posledica neprihvatanja posla od

strane jednog dela radne snage po nadnicama

čija je vrednost rezultat odnosa ponude i traţnje

na trţištu rada;

• makroekonomija funkcioniše efikasno kod ovog

vida nezaposlenosti;

• kada se traţnja za radom poveća, povećavaju

se nadnice što vodi smanjenju voljne

nezaposlenosti;

Voljna nezaposlenost

Nevoljna nezaposlenost

• nevoljna nezaposlenost je rezultat nedostatka radnih mesta usled

velike ponude radne snage koja je spremna da radi za dati nivo

nadnica;

• nevoljna nezaposlenost je rezultat nefleksibilnog reagovanja

nadnica na trţištu rada;

• kod nevoljne nezaposlenosti ne dolazi do pada nadnica (odnosno

do nivoa preseka krive traţnje i ponude);

• ovo zadrţavanje nivoa nadnica je rezultat specifičnosti formiranja

zarada na trţištu rada i uticaj sindikata;

– trţište rada nemaju svakodnevno menjanje cena rada (kao kod trţište dobara i

usluga), jer je nivo nadnica unapred dogovoren na duţi period (u toku godine);

– sindikati sa Vladom ugovaraju garantovani nivo nadnica, što znači da ne mogu

padati niţe od ugovorene sume;

• u duţem roku ipak nadnice mogu padati, pa se trţište rada moţe

smatrati fleksibilnim u takvom periodu

Nevoljna nezaposlenost

Kejnsov pristup

• nasuprot klasičnoj teoriji, Kejns se zalaţe za

aktivnu ulogu drţave u radnim odnosima:

– nefleksibilne najmnine obezbeđuju makroekonomsku

ravnotežu i punu zaposlenost;

– postojaće određeni nivo nevoljne nezaposlenosti

usled nedovoljne tražnje koja se može potencirati

merama države;

• predstavnici savremenih teoretičara da je u

osnovi nezaposlenosti nefleksibilan nivo zarada

(uzrokovana neekonomskim faktorima).

Poslovni ciklusi i nezaposlenost

• nezaposlenost – odlika savremenih trţišta rada, kod najrazvijenijih

zemalja, gde se stope nezaposlenosti veće od prirodne stope

nezaposlenosti;

• uska povezanost zaposlenosti i poslovnih ciklusa;

• poslovni ciklusi - ekonomska delatnost ubrzava ili usporava;

• poslovni ciklusi – tok ukupne društvene proizvodnje dohotka i

zaposlenosti, koji traje 2-10 godina, obeleţen velikom ekspanzijom

ili kontakcijom u većini sektora ekonomije;

• ciklusi se dele na dve faze: recesiju i ekspanziju;

• tačke obrta su: vrhovi i dna ciklusa;

• model ciklusa je po pravilu nepravilan,

• nepostoje identični poslovni ciklusi;

• analogija sa planinskim breţuljcima i dolinama

Poslovni ciklus

Poslovni ciklusi i nezaposlenost

• karakteristike recesije:

– smanjenje kupovina, rast zaliha u preduzećima, realni GDP se

smanjuje;

– smanjuje tražnje za radom (smanjenje prosečne radne radne

nedelje; otkazi i nezaposlenost);

– proizvodnja se smanjuje, inflacija se usporava (tražnja za

sirovinama opada, a cene padaju);

– smanjivanje profita preduzeća (pad akcija)

• posle II svetskog rata tri recesije: 1973-1975; 1981-1982;

1990-1991;

• recesije izazvane naftnim šokom, naglim skokom cene

nafte;

• ulazak privrede u poslovni ciklus je determinisan

pomeranjem agregatne traţnje ili agregatne ponude;

Pomeranje agregatne traţnje ili ponude

• opadanje

agregatne

traţnje→silazna

faza;

• niţi nivo

proivodnje, niţe

cene i niţa

inflacija

Pomeranje agregatne traţnje ili ponude

• usled šoka

ponude, manja

proizvodnja i

više cene;

• ekonomsko

usporavanje i

inflacija

Uzroci poslovnih ciklusa

• postoje spoljne i unutrašnje teorije;

• spoljne teorije – uzroci izvan ekonomskog sistema:

ratovi, prevrati, izbori, cene nafte, otkrića zlata, migracije,

otkrića novih zemalja, naučno-tehnološke inovacije i

slično;

• unutrašnje teorije – uzroci unutar ekonomskog sistema:

svaka eskpanzija raĎa recesiju i kontrakciju, i obrnuto

• primer: ekonomsko usporavanje je neizbeţno jer je

ekspanzija tokom 80-tih godina navela preduzeća i

potrošače u velike dugove;

Uzroci poslovnih ciklusa• prema Samuelsonu najvaţnije teorije poslovnih ciklusa:

– monetarne teorije (ekspanzija i kontrakcija novca i kredita);

– model multiplikatora i akceleratora (spoljne šokove umnoţava

multiplikator zajedno sa akceleratorom koja izazivaju pravilna ciklična

kolebanja proizvodnje);

– političke teorije (političari prilagoĎavaju fiskalnu i monetarnu politiku u

cilju njihovog reizbora);

– teorije ravnoteţnih poslovnih ciklusa (pogrešne predstave ljudi o

kretanjima nadnica i cena navodi na ektreme u količini rada, što izaziva

cikluse u proizvodnji i zaposlenosti);

– teorija realnog poslovnog ciklusa (negativni ili pozitivni šokovi u

produktivnosti nekog sektora se širi na ostatak ekonomije);

– sve ove teorije imaju imaju elemente istine, ali nemaju sveobuhvatno

rešenje problema;

• Okun upozorava na neizbeţnost ovih ciklusa;

• u makroekonomiji se mnogo veći značaj pridaje činjenici da se

recesija ne transformiše u krizu.

Okunov zakon

• glasi: na svaka smanjenje od 2% GDP u odnosu na

potencijalni GDP, stopa nezaposlenosti povećava se 1

poen;

• posledica Okunovog zakona: stvarni GDP mora rasti

jednako kao i potencijalni GDP da se ne poveća stopa

nezaposlenosti,

• ili rast zaposlenosti se ostvaruje kada stvarni GDP raste

brţe od potencijalnog;

• ovaj zakon ukazuje na vaţnu vezu izmeĎu trţišta

proizvodnje i trţišta rada.

Problem nezaposlenosti• nezaposlenost je društveni i ekonomski problem usled velikih

gubitaka;

• postoje tri velika razdoblja visoke nezaposlenosti:

– 1930-1939 – velika kriza, prosečna stopa nezaposlenosti oko

18%;

– 1954-1960 – spore 50-te, prosečna stopa nezaposlenosti oko 5

% ;

– 1975-1984 – ustalaje 70-te i 80-te, prosečna stopa

nezaposlenosti oko 7,7%;

• nezaposlenost ima trend povećanja u svetu;

• sektor usluga ima primat u zapošljavaju (40%), poljoprivreda

(38,7%), indsutrija (21,3%) za 2006. godinu.

Oblici nezaposlenosti• frikciona, struktura i ciklična;

• frikciona – usled neprestanog kretanja stanovništva izmeĎu

područja i zaposlenja, ili kroz različite stadijume ţivota;

• frikcionu nezaposlenost determinišu: heterogena priroda poslova;

nesavršene informacije i stalno kretanje ljudi u okviru različitih

kategorija u strukturi radne snage;

• dva vida frikcione nezaposlenosti:

– nezaposlenost traţenja – u funkciji vremena koje je neophodno da protekne da bi

se pronašao posao, kao posledica teritorijalnog pomeranja;

– nezaposlenost čekanja – povezana sa periodom poziva na strao radno mesto i

sa formiranjem čekanja zbog visine nadnica koje su na nivou iznad

uravnoteţenog stanja (primer vraćanje sa porodiljskog odsustvovanja);

– frikciona zaposlenost se identifikuje sa voljnom zaposlenošću;

– tehnološke promene i trţišna kolebanja su povezane sa frikcionom zaposl.

(vaţna uloga drţave u prekvalifikaciji;

Oblici nezaposlenosti

• strukturna nezaposlenost – nepodudaranje u ponudi traţnji za

radom, odnosno kao posledica stalnih promena u ponudi i traţnji za

radom;

• strukturna nezaposlenost = frikcionoj na duţi rok;

• strukturna nezaposlenost:

– nesklad između obrazovanih profila koji se nude i profesija koje se traže;

– lokacija preduzeća koje nude posao i stanovanja radnika koji traže posao;

– tehnološki viškovi koji se javljaju u radno intenzivnim oblastima, i u uslovima

tehnološkog progresa;

• ciklična nezaposlenost – usled nedovoljne traţnje, i posledica je

periodičnih uspona i padova u privrednoj aktivnosti;

• ciklična nezaposlenost – ispoljava se u periodu recesije, kada se

smanjuje proizvodnja i potrošnja.

INFLACIJA

“Ne postoji suptilnije i sigurnije sredstvo kojim može da se ruši postojeća baza društva nego što je kvarenje valute.Ovaj proces se skrovite sile ekonomskog zakona pokreće u službu razaranja, i to tako da nijedan čovek u milion ne može uspostaviti dijagnozu.”

Džon Majnard Kejns(John Maynard Keynes)

POJAM I INTENZITET

• Reč potiče iz engleskog jezika “inflation”-

naduvavanje

• Prvi put se reč inflacija upotrebljava u

SAD-u, u graĎanskom ratu 1861-1865

• Inflacija je obezvreĎivanje novca,

smanjenje njene kupovne moći

• Stopa inflacije=(Pt-Pt-1)*100/Pt-1

• Prema intenzitetu inflacuja moţe biti

1. Umerena

2. Galopirajuća

3. Hiperinflacija

UZROCI INFLACIJE

1. Budžetski deficit

2. Deficit javne potrošnje države

3. Devizna politika

4. Monopol

5. Debalans u proizvodnji

INFLACIJA TRAŢNJE

P

Q

Qp

P1

P2

E1

E2AD1

AD2

Realni output

Niv

o c

ena

“Inflatorna strana nadnica”

P

P1

P2AD1

AD2Niv

o c

ena

0 Y2 Y1Y

AS

1

3

2

Realni društveni proizvod

INFLACIJA TROŠKOVA

Q

Qp

P1

P2

Realni output

Niv

o c

ena

AD

E2

E1

AS2

AS1

Q

PPotencijalni proizvod

P1

P2

Niv

o c

ena

AD

AS2

AS1

P

1 2

3

Y1 Y2Y

0

Realni društveni bruto proizvod

ANTIINFLACIONA POLITIKA

• Dva pristupa

1. Kenzijanski pravac-aktivna politika

budţetskih rashoda

2. Neoklasični pristup oslanja se na

monetarno- kreditnu politiku

• Dugoročna antiinflaciona politika

eliminiše inflaciona očekivanja

stanovništva koje podsticajno deluje na

tekuću traţnju

• Drţava treba da:

1. Podrţava efikasno funkcionisanje

trţišta(promena potrošačke filozofije)

2. Sprovodi mere u pravcu smanjenja

budţetskog deficita

3. Stroga kontrola novca u opticaju

• Kratkoročna antiinflaciona politika

zasniva se na trenutnom obaranju

inflacije

• Drţava sprovodi i tzv. “Politiku cena i

dohotka”(Limitiranje visina cena i

dohotka)

FILIPSOVA KRIVA• Alban W. Philips je otkrio da postoji

inverzni odnos izmeĎu stope

nezaposlenosti i stope promene plata

1 2 3 4 5 6 7 8 9

1

2

3

4

5

6

Prirodna stopa

nezaposlenosti

Nivo nezaposlenosti u %

Niv

o in

flac

ije u

% g

od

išn

je

• Postoji veza izmeĎu nivoa inflacije i rasta plata

1 2 3 4 5 6 7 8 9

1

2

3

4

5

6

Prirodna stopa

nezaposlenosti

Nivo nezaposlenosti u %

Niv

o in

flac

ije u

% g

od

išn

je

0

-1 2

4

3

5

6

7

8

9

Pro

sečn

i ra

st n

ajam

nin

a u %

% inflacije=% rasta najamnina - % rasta produktivnosti rada

• U stagflaciji dolazi do nepostojanja viška

globalne traţnje a cene nastavljaju sa rastom.

• Treba stimulisati agregatnu traţnju.

• Fridman smatra da je meĎusobna korelacija

izmeĎu inflacije i zaposlenosti samo privid.

• Monetaristi smatraju da ponuda novca igra

ključnu ulogu u odreĎivanju prividne dinamike u

kratkom roku.

• Savremen monetarizam temelji se na teoriji

racionalnih očekivanja.

1 2 3 4 5 6 7 8 9

1

2

3

4

5

6

0

-1

7 Dugoročna Filipsova kriva

Prirodna stopa

nezaposlenosti

Nivo nezaposlenosti u%

Niv

o in

flac

ije u

% g

od

išn

je

Ph1 Ph2

B

AE

C

Kratkoročne

krive Filipsa

Dugoročna Filipsova kriva

Makroekonomska politika protiv

inflacije nezaposlenosti

• Čvrsta pravila u voĎenju

makroekonomske politike dovode do

boljitka.

• Dva najvaţnija:

1. Pravila za monetarnu politiku

2. Pravilna fiskalna politika

Politika deviznog kursa protiv

inflacije nezaposlenosti

• Devizni kurs utiče direktno na inflaciju i

nezaposlenost.

1. U slučaju devalvacije strana roba će poskupeti

2. Utiče na uvoz intermedijarnih dobara

• Devizni kurs direktno utiče na nivo cena na

osnovu tri kanala

1. Kroz cene uvoznih finalnih dobara

2. Kroz cene domaćih razmenljivih dobara

3. Uvozna intermedijarna dobra

Stabilizacija cena i inflacija

• Mere:

1. Prestanak emisije novca

2. Otklanjanje budţetskog deficita

3. Stabilizacija deviznog kursa

4. Privremeno zamrzavanje cena i plata

Fišerov efekat

• i =V+П

• Po kvantitativnoj teoriji, povećanje stope

novčanog rasta od 1% uzrokuje povećanje

stope inflacije od 1%

• Po fišerovoj jednačini povećanje stope inflacije

od 1% povratno uzrokuje povećanje nominalne

kamatne stope

Jedna korist od inflacije

• Inflacija od 2-3% dovodi do nemogućnosti

smanjenja nominalnih najamnina

• Inflacija od 2-3% “podmazuje točkove” na

trţištu radne snage

Inflacija u svetu i kod nas

1 000 000 000 000

Nemačka 1923.

1 000 000 000

1 000 000

Hiperinflacija

Poljska 1989.1 000

Izrael 1980-ih

Brazi 1980-ih

100

50

Brazil 1970-ih

Italija 1970-ih

10

0

SAD 1970-ih

Nemačka 1960-ih

SAD 1960-ih , 1980-ih

Galopirajuća

Uerena

Sto

pa

infl

acije

(po

sto

tci

na

go

din

u)

• SFRJ je doţivela četiri jaka inflatorna

potresa

• SRJ je doţivela najjači zabeleţeni

inflatorni udar od 1992-1994

• Nakon 2000-te godine teţi se tome da

inflacija bude jednocifrena