Nezne Godine

7/25/2019 Nezne Godine

1/32

Prevela s nemakogJelena Mijailovi


2/32


3/32

Evi, Katrin i Johani, Brigit i Sibi


4/32

Sadraj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

GRAENJE ODNOSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

Prenatalni period. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

Period od roenja do treeg meseca . . . . . . . . . . . . 93

Period od etvrtog do devetog meseca. . . . . . . . . . 106Period od desetog do dvadeset i etvrtog meseca. . . . 117

Period od dvadeset i petog do etrdeseti osmog meseca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140

MOTORIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .155

Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

Prenatalni period. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

Period od roenja do treeg meseca . . . . . . . . . . . 169

Period od etvrtog do devetog meseca. . . . . . . . . . 182


5/32

R H. L8

Period od desetog do dvadeset i etvrtog meseca. . . . 190


PONAANJE DETETA TOKOM SPAVANJA. . . . . .209

Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211


Period od roenja do treeg meseca . . . . . . . . . . . 225Period od etvrtog do devetog meseca. . . . . . . . . . 240



PLA DETETA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .281Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283

PONAANJE DETETA TOKOM IGRE. . . . . . . . . .301

Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303


Period od roenja do treeg meseca . . . . . . . . . . . 329Period od etvrtog do devetog meseca. . . . . . . . . . 342



RAZVOJ GOVORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .403

Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405


Period od roenja do treeg meseca . . . . . . . . . . . 423


6/32


7/32

R H. L10



DODATAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .611

Najvanije karakteristike u prve etiri godinenakon roenja deteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 613

Krivulje rasta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 616Uvoenje dvadesetetvoroasovnogprotokola/protokol spavanja . . . . . . . . . . . . . . . 624

Dvadesetetvoroasovni protokol . . . . . . . . . . . . 624

Pitanja za bebisiterke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 626

Pitanja upuena upravnicima vrtia . . . . . . . . . . . 627

Koliko vremena posveujemo detetu? . . . . . . . . . . 629Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 630

Ilustracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 641

Filmovi cirike longitudinalne studije . . . . . . . . . . 643

Izjave zahvalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 645

O autoru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 647


8/32

Predgovor

Jo od 1993. godine, kada se pojavilo prvo njeno izdanje,knjigaNene godineizaziva veliku panju roditelja i pedi-

jatara, zbog ega je postala izuzetno popularno i itano ti-vo. Autor je smatrao da su nakon petnaest godina knjizipotrebne odreene dopune. ta je to novo to nas oekujeu preraenom i dopunjenom izdanju?

Preraeno izdanje knjige usredsreeno je na ona vaspitnapitanja koja u roditeljima i pedijatrima danas pobuuju veu

panju nego poetkom devedesetih godina dvadesetog veka.Neka od tih pitanja jesu: usklaivanje poslovnih obaveza iroditeljstva, kako negovati dete na pravi nain, uloga oca udetinjstvu i uticaj medija na vaspitanje deteta. Autor knjigeposvetio je veliku panju novijim naunim saznanjima orazvoju deteta u periodu ranog detinjstva i injenicama kojee nam pomoi u graenju odnosa sa sopstvenim detetom.

Tako je, recimo, vana sposobnost deteta da razume mislii oseanja drugih osoba u okruenju. Takva sposobnost

javlja se tokom etvrte godine ivota i vaan je preduslovza razvoj empatije kod deteta. Poglavlje o periodu izmeu


9/32

R H. L12

druge i etvrte godine ivota prilino je proireno kako bi se

naglasio znaaj razvoja deteta u ranom detinjstvu. Tokomprvih godina ivota dete stie sve sposobnosti koje obelea-

vaju oveka kao posebno ivo bie. Naime, to ne znai dase u ovom periodu zavrava njegov razvoj. Usavravanjesposobnosti koje je dete steklo u prve etiri godine ivotaodvija se i nakon tog perioda.

U preraenom izdanju autor zadrava dobro prihvae-

ni koncept knjige. Ova knjiga ne predstavlja prirunik zareavanje problematinih vaspitnih situacija. Cilj autora jeda podstakne roditelje da opaaju sopstveno dete, da razu-meju njegove potrebe i zadovolje ih u skladu s razvojnimstadijumom u kojem se ono nalazi. Ovom knjigom autornaglaava razliitosti u dejem razvoju. Razliitosti de-

jeg razvoja predstavljene su mnogobrojnim grafikonima iodnose se na sve razvojne oblasti, poput motorike, govo-ra, ponaanja tokom sna. Grafikoni su uraeni na osnovupodataka cirike longitudinalne studije u kojoj je detaljnopraen razvoj preko sedam stotina dece u periodu od nji-hovog roenja do odraslog doba. Grafikoni jasno pokazujuda je razlika u razvoju dece, u svim razvojnim oblastima,

izuzetno velika. Zato najvei pedagoki izazov za roditeljepredstavlja prilagoavanje vaspitnih metoda individualnimkarakteristikama deteta.

Jedan od ciljeva ove knjige predstavlja naglaavanje sta-rosno specifinih psihikih i fizikih potreba koje se morajuzadovoljiti kako bi se dete pravilno razvijalo. Posebna panjaposveena je odnosu koji roditelji grade sa sopstvenom decom,

brizi o deci i iskustvima koja ona doivljavaju s drugima.Jedan od zadataka knjige jeste da ukae roditeljima na

injenicu da svako dete eli da se razvija. Da bi dete mogloda napreduje potrebno je da doivi odreena iskustva u


10/32


11/32

Uvod


12/32

Sara je dola na svet pre nekoliko sati. Teka je tri i po kilo-

grama, ima pravilno oblikovanu lobanju, bucmaste obraze,

pravilno formirane ruke i noge. Glasno plae i ivahna je.

Posmatra mamu i tatu svojim krupnim okicama.

Sarini roditelji su presreni. Dobili su dete. Nekoliko satinakon njenog roenja jo su preplavljeni oseanjem zahval-nosti. I dalje posmatraju Saru i raduju se svakoj njenoj reak-

ciji. U tom trenutku za roditelje ne postoji nita vanije naovom svetu od njihove erke.Za nekoliko dana roditelji e odvesti Saru kui i tada e

postati svesni sledeeg: u narednih dvadeset godina snosi-emo potpunu odgovornost za ovo siuno bie. Da li emoznati da zadovoljimo Sarine potrebe? Pitanja koja roditeljinajee postavljaju sebi jesu:

ta je to to je potrebno Sari? ta bi trebalo da uinimo dabismo zadovoljili njene potrebe? Kolika koliina panje

joj je potrebna? ta bi trebalo da uinimo kako bismostekli njeno poverenje?


13/32

R H. L18

Kako se Sara razvija? ta bi trebalo da uinimo kako

bismo doprineli njenom razvoju? Kako da podstiemorazvoj naeg deteta?

Na koji nain bi trebalo da vaspitavamo Saru? Da li toodreuje ona svojim ponaanjem ili mi, kao roditelji?

ta predstavlja Sara za nas kao roditelje? Koliko e Sarapromeniti nae ivote?

U uvodnom delu knjige pokuaemo da odgovorimo napitanja koja se odnose na individualni razvoj svakog deteta.

Osnovne potrebe deteta

Dete mora da zadovolji osnovne fizike i psihike potrebekako bi moglo pravilno da se razvija, kako bi bilo radoznaloi raspoloeno za interakciju s drugima. Poznato je da loiivotni uslovi i zanemarivanje odojadi i mlae dece nega-tivno utiu na njihov razvoj. Fizika bliskost, posveenost i

saoseajnost roditelja i ostalih bliskih osoba u dejem okru-enju jesu ono to je potrebno detetu kako bi napredovalo irazvijalo se. Deca koja su zanemarivana u detinjstvu zaostalasu u razvoju u odnosu na svoje vrnjake.

Svaki roditelj eli da mu

dete bude sreno.


14/32

Nene godine 19

Fiziko zdravlje deteta takoe je vano i utie na njegov

napredak i razvoj. Glad i e, kao i ostale fizike potrebedeteta, poput potrebe za zatitom od hladnoe, potrebe zasuvom i istom odeom, moraju biti zadovoljene. Pravil-no se razvijaju samo ona deca koja imaju redovne obroke,koja su negovana i zdrava. Iz razliitih medija svakodnevnomoemo da saznamo o tome koliko bolesti, neuhranjenost izapostavljanje dece negativno utiu na njihov razvoj.

Roditelji su najsreniji kada su im deca zdrava. Svakabolest, ak i najbezazlenija prehlada, izaziva u roditeljima

veliku zabrinutost. Odoje koje dugo sisa i mlae dete kojepojede sve iz tanjira pokazatelji su da se roditelji dobro brinuo svom detetu. Nasuprot tome, dete koje je izgubilo apetitzabrinjava itavu porodicu. Roditelji se esto pitaju sledee:Kolika koliina mleka dnevno je potrebna odojetu da bibilo zdravo? Kada bi trebalo poeti sa uvoenjem kaicau bebin jelovnik? Naime, na svakom pakovanju vetakogmleka za bebe obeleene su mere koje odgovaraju odree-nom uzrastu odojeta. Meutim, one ne bi trebalo da nambudu pokazatelji zato to svako dete ima sopstvene potrebeza hranom. Veini odojadi dovoljna je polovina od ukupne

koliine mleka koju bi po pravilu trebalo da unose bebe usvoj organizam. Period uvoenja kaica u ishranu razlikujese od deteta do deteta. U ishrani deteta potrebno je obratitipanju na sledee: Dete najbolje napreduje onda kada suroditelji usredsreeni na njegove potrebe. Unos vee koli-ine hrane nije najbolje reenje za dete, tetan je i dovodido prejedanja.

Psihike potrebe deteta tee je odgonetnuti i zadovoljitinego njegove fizike potrebe. Da bi se dete osealo dobro,potrebno je da se osea zatieno i prihvaeno u svom okru-enju. Da bi se dete osealo zatieno, potrebno je da izgradi


15/32


16/32


17/32

R H. L22

i reenica. U periodu izmeu etvrte i pete godine veina

dece je sposobna da se pravilno izraava.Nasuprot tome, postoje razlike u razvoju dece kada je re

o odreenim nainima ponaanja i periodu u kome poinjeodreeni razvojni stadijum. Poznato nam je da se svakonovoroene razlikuje po teini i duini. Neke bebe jedvaimaju tri kilograma kada se rode, a neke dostignu teinu veuod etiri kilograma. Odojad se takoe razlikuju po svojoj

mimici, plau, i pokretima ruku i nogu. Tokom razvojnogprocesa razlike izmeu dece sve su izraenije. Krajem prvegodine ivota odreeni broj dece dostie teinu od osamkilograma, a neka od njih ak trinaest kilograma. Neka decaine svoje prve koraka s deset meseci starosti, dok veini touspeva u dvanaestom ili esnaestom mesecu. Postoje i onadeca koja prohodaju u osamnaestom mesecu. Odreeni brojdece izgovori svoju prvu re krajem prve godine, mada seu veini sluajeva to dogodi izmeu petnaestog i dvadeseti etvrtog meseca. Ipak, postoje i deca koja progovore tekpolovinom tree godine. Ne postoje oblici ponaanja za kojemoemo da tvrdimo da e kod svakog deteta nastupiti uistom uzrastu, niti moemo da tvrdimo da e se oni ispoljiti

na isti nain.Deca se ne razlikuju samo izmeu sebe. Kod jednog dete-ta mogu da postoje razlike kada je re o napredovanju uodreenim oblastima razvoja. Tako, recimo, dete u odree-nom uzrastu nejednako napreduje u razvoju govora i moto-rike. Ono ume da hoda ve u dvanaestom mesecu ivota, asvoju prvu re izgovara tek u dvadeset i etvrtom mesecu.

Kako posebnosti i razlike u razvoju deteta deluju na nje-gov napredak objasnili smo u nastavku, stavljajui u sreditenjegovo istraivako ponaanje. Svako dete odreeni pred-met najpre istrauje ustima, zatim akama, da bi ga na kraju


18/32

Nene godine 23

samo posmatralo. S obzirom na to da deca imaju razliitikarakter, ne moemo da odredimo sa sigurnou u komuzrastu e dete pokazati zainteresovanost za svoju okolinu,kolikog intenziteta e ta zainteresovanost biti i koliko dugoe ona trajati.

Svi razvojni stadijumi i naini ponaanja nastupaju kodsvakog deteta u razliitom periodu i drugaije se ispoljavaju.Svako dete posebno je bie. ta bi roditelji trebalo da uinekako bi se prilagodili posebnosti i potrebama svog deteta?

Mnogi postupci roditelja nisu rezultat prethodnog plani-ranja. Naime, roditelji intuitivno oseaju kako e se njihovo

dete ponaati. Kada majka podie dete iz kreveca, uzima gau naruje i instinktivno poinje da ga ljuljuka kako bi seumirilo. Majka osea kojom brzinom treba da podigne dete,koji poloaj mu najvie odgovara i na koji nain moe da

Istraivanje predmeta

ustima, rukama i oima.


19/32


20/32


21/32

R H. L26

fizike osobine i osobine linosti. Odreene fizike karakte-

ristike, poput visine, boje oiju, kao i motorika sposobnosti sposobnost govora, takoe su neto to deca nasleujuod svojih predaka. Genetski materijal jeste osnova od kojenastaje novo ljudsko bie, ali na njegov razvoj utie najblieokruenje, pre svega roditelji.

I pored tih injenica, roditelji ne mogu da odgonetnuzato je njihov trogodinji sin iznenada postao agresivan. Oni

ele da razumeju ponaanje svoga sina kako bi mu pomoglina pravi nain i kako bi s njim izgradili kvalitetan odnos. Zatopostavljaju sebi sledea pitanja: Zato moj sin ima iznenadneizlive besa? ta moemo da uinimo kako bismo ga umirili?Kako bi trebalo da se ponaamo prema njemu?

Mlaa deca najee reaguju prkosom na frustracije. Nai-me, udno bi bilo kada se dete ne bi inatilo. Koliko e se deteinatiti i na koji nain e to ispoljavati, zavisi od njegovogtemperamenta. Kao to odrasli razliito reaguju na neprijat-nu vest, tako postoje i deca koja ispunjavaju zahtev roditeljai odlaze u krevet protiv svoje volje, dok druga reaguju nanaredbu izlivima besa. Na takve temperamentne ispade nemogu da se naviknu ni najtrpeljiviji roditelji. Koliko esto e

dete reagovati oseanjem besa na odreenu situaciju umno-gome zavisi od toga kako se roditelji ophode prema njemu.Ukoliko roditelji poputaju detetu, ono e uvek reagovatiizlivima besa kako bi nametnulo svoju volju. Ukoliko seroditelji dre svog stava, dete e se sve ree inatiti. Roditeljine mogu da promene temperament svog deteta, ali moguda utiu na njegovo ponaanje.

U svakoj razvojnoj fazi dete stie odreene sposobnostii osobine. Kako e se dete ponaati tokom razvoja, zavisiod odnosa koji ono gradi s roditeljima i ostalim bliskimosobama u okruenju.


22/32


23/32

R H. L28

ve da zadovoljimo njegovu potrebu za igrom, da kod deteta

podstiemo razvoj motorike i govora.Za svaki razvojni stadijum postoji odgovarajue vreme

tokom kojeg je dete spremno da usvaja nove sposobnosti.Kada je pravo vreme za to, pokazae nam dete svojim pona-anjem. Potrebno je da posmatramo dete i otkrijemo kada

je pravi trenutak za sticanje odreenih razvojnih sposob-nosti. Tokom druge godine ivota dete eli da samostalno

jede. Starosna dob tokom koje je ono psihiki i motorikidovoljno razvijeno da moe da dri kaiku razlikuje se oddeteta do deteta. Neka deca zainteresovana su za takvu aktiv-nost izmeu desetog i osamnaestog meseca, dok druga elesamostalno da se hrane tek izmeu osamnaestog i dvadeseti etvrtog meseca ivota. Ukoliko roditelji pre tog periodapokuaju da naue dete kako da dri kaiku, opteretie ga.Ukoliko zainteresovanom detetu ne dozvolite da samo drikaiku dok jede, ono e se povui u sebe. Navii e se na toda ga roditelji hrane tokom svakog obroka, iako to nije bilanjihova namera.

Ukoliko roditelji uoe da dete eli da naui kako da drikaiku, ukoliko mu dozvole da se samostalno hrani, ono e

usvojiti dve vane stvari: samo e stei odreenu sposobnosti postae samostalno u odreenoj ivotnoj oblasti. Na tajnain postaje sigurnije u sebe.

U prvoj godini ivota postoje dva oblika uenja koja bitrebalo razlikovati, a to su socijalno i istraivako uenje.

Socijalno uenje

Socijalno uenje poiva na sposobnosti oveka da razumeponaanje drugih imitirajui ih. ak i odoje pokazuje jaku


24/32


25/32

R H. L30

deteta samo ako mu omoguuju da stupa u interakciju sdrugom decom i osobama iz bliskog okruenja.

Ovaj aspekt bio je zanemarivan u prolosti. Da bi detemoglo da usavrava socijalne vetine potrebno je da gradiodnose s drugim osobama. Jedino na taj nain dete uida odrasli i deca imaju sopstvena interesovanja i osobine,pri emu razvija sposobnost koja mu pomae da se nosi srazliitim nainima ponaanja i situacijama tokom komu-nikacije. Kako bi dete steklo razliita socijalna iskustvapotrebno je da pored roditelja gradi odnos s decom razli-itog uzrasta i ostalim bliskim osobama u okruenju. Decakoja danas ive u manjim porodicama ostaju uskraena zatakva korisna iskustva.

Mlaa deca mogu da se igraju sama, ali svakako ele dabudu u kontaktu s drugom decom iz okruenja. Ukoliko ona

nisu u drutvu druge dece, zahtevaju od roditelja i bliskihosoba da im ispune nemogue elje. Roditelji ne mogu dazamene drutvo druge dece, niti da svom detetu prue neop-hodna iskustva. Teko je kada roditelji shvate da svom detetu

Kakav otac, takav sin


26/32

Nene godine 31

ne mogu da pomognu da stekne sva potrebna iskustva kada

je re o graenju odnosa sa okolinom. Deca predkolskoguzrasta moraju da doive razliita iskustva, kako sa svojimroditeljima tako i sa ostalom decom iz okruenja.

Istraivako uenje

Kako bi dete shvatilo materijalni svet koji ga okruuje, moraintenzivno da istrauje svoju okolinu. Zato dolazi u kontakts razliitim predmetima koji mu pomau da stekne odreenasaznanja o svetu u kojem ivi. Kada dri odreeni predmeti igra se s njim, dete ga istrauje i tako saznaje mnogo onjegovim fizikim osobinama, poput veliine, teine i obli-

ka. Roditelji ne mogu da objasne detetu od ega se sastojimaterijalni svet. Naime, dete e samo shvatiti da kutija moeda bude prazna ili da se u njoj mogu drati, recimo, igrake.To je neto to niko ne mora da mu objasni. Dete e istra-ivanjem doi do tog zakljuka.

Dete nikada nee nauiti samo ono to mu mi, kao rodi-telji, pomaemo da shvati. Roditelji ne moraju da obja-njavaju detetu, niti da mu pokazuju emu slui odreenipredmet. Ono e to otkriti kroz igru. Iskustva koja dete stieu toku igre podjednako su vana kao i vetine i znanja kojapritom usvaja. Dete moe da naui samo kada je samostal-no. Naravno, takav proces uvek je praen frustracijama ineuspesima, ali na kraju svega dete osea zadovoljstvo zbog

onoga to je samo postiglo. Uspeo sam sm. Nasuprot tome,roditelji ne smeju da prepuste dete samom sebi. Roditeljidoprinose razvojnom procesu svog deteta tako to birajuigrake koje odgovaraju njegovom razvojnom stadijumu.


27/32


28/32

Nene godine 33

Prve godine ivota deteta obeleene su razliitim naini-

ma ponaanja koje roditelji najee ne mogu da razumeju.Kada dete u odreenom uzrastu uiva dok baca predmetena pod, a nekoliko meseci kasnije uzbueno izvlai stvari izfioke, takve aktivnosti za njega imaju smisao, dok odraslimadeluju neshvatljivo i zbog toga se esto ljute na dete. Ukolikone razumemo ponaanje deteta potrebno je da mu dozvoli-mo da se bavi odreenom aktivnou koja ga okupira dokle

god je takva igra bezopasna. Dakle, roditelj mora da shvatida svaka igra ima odreeno znaenje za dete, iako mu onamoe delovati besmisleno.

Vaspitanje deteta

Svaki roditelj ima razliitu predstavu o tome kako bi trebalovaspitavati dete. Za mnoge od njih vaspitanje znai podr-avati dete da razvija svoje sposobnosti i podsticati ga dausvaja nova znanja i vetine. Drugi roditelji smatraju da senjihov najvaniji zadatak sastoji u tome da detetu pojasnepravila i vrednosti socijalnog odnosa i uine ga socijalnim

biem koje e nai svoje mesto u drutvu i biti prihvaeno.Za mnoge roditelje vaspitanje znai pratiti ponaanje detetai podrediti sve njegovim potrebama. Bez obzira na to za koji

vaspitni stil e se odluiti, svaki otac i svaka majka obraajunajveu panju na poslunost deteta. ak i najiskusniji rodi-telji postavljaju granice u ponaanju deteta. Najsposobnijiroditelji oslukuju potrebe svoga deteta. Pored vaspitnog

stila, veliku ulogu u vaspitanju igra i starost i karakter deteta.Postoje deca koja nisu previe zahtevna i s kojom je lakeizgraditi odnos. Naroito je vano da roditelji uspostavegranice u dejem ponaanju izmeu druge i pete godine.


29/32


30/32

Nene godine 35

vaspitanju deteta. Naime, roditelji vie vode rauna o tome

da sa to manje truda kontroliu ponaanje deteta i takobudu to efikasniji u ulozi vaspitaa, nego o dobrobiti dete-ta. Meutim, vaspitne mere ne utiu samo na ponaanjedeteta ve mogu da ostave dugorone posledice na njega.Ukoliko su deca od malih nogu podvrgnuta strogoj disciplini

verovae samo osobama od autoriteta, bie nesamostalna,odbijae da snose odgovornost za svoje postupke i uvek e

imati podreenu ulogu u drutvu zato to nikada nee imatisvoj stav. Da li je mogue da takva disciplina treba da budecilj vaspitanja deteta?

U kolikoj meri su deca zaista neposluna? Dominik ebi iMajnrad Perez sproveli su 2003. godine anketu o poslunostidece tokom koje je bilo ispitano hiljadu dvesta etrdesetvajcarskih porodica. Vie od sedamdeset procenata rodite-lja opisalo je decu uzrasta izmeu prve i sedme godine kaoizuzetno neposlunu. Prema ovoj anketi, najneposlunijadeca imaju izmeu dve i po i etiri godine. Pedeset procenataroditelja najvie se ali na to da deca nemaju lepe manire zastolom, da se nepristojno ponaaju u drutvu drugih osoba,da viu i da se inate kada moraju da urade ono to se od njih

zahteva. Pored toga, uoeno je da trideset procenata dece oddve i po godine provodi pred televizorom vei deo dana, dadvadeset i pet procenata starije dece nije motivisano za ue-nje, a da je etrdeset i pet procenata njih izuzetno neuredno.Ako poemo od injenice da roditelji u vajcarskoj nisunita manje sposobni od onih u ostalim zemljama Evrope,dolazimo do zakljuka da neposlunost dece dominira u

roditeljskoj svakodnevici.Takav zakljuak je pogrean. Ubeen sam da su deca

danas prilino posluna. Kada to ne bi bio sluaj, vaspi-tanje deteta postalo bi nona mora. Izgleda da roditelji ne


31/32


32/32

Nene godine 37

samostalnou. Novoroene samo odreuje kada eli da

sisa i koliko dugo, kada e biti budno a kada mu je potrebansan. Kada odoje pone da dohvata stvari u okruenju, onotano zna kako e se ophoditi prema predmetima kojih sedokopa. Kada dete pone da se kree napred, ono ima cilj itano zna kuda puzi ili hoda.

To nikako ne znai da detetu treba da dozvolimo sve.Jedan od liberalnijih vaspitnih stavova glasi: Dozvolimo

detetu da neto uradi samo. Ono najbolje zna ta mu prija.Takav stav najzastupljeniji je u periodu dojenja. Naime, detesamo odluuje o tome kada e sisati i kolika koliina mle-ka mu je potrebna. Takva deca razvijaju se bre. Nasuprottome, neke bebe nedovoljno sisaju. Druge imaju poremeajritma budnosti i sna, esto se bude nou, uznemirene su iprevie plau. Takvoj deci potrebni su roditelji koji e impomoi da imaju ujednaeni ritam budnosti i sna i da se nebude esto tokom noi.

Pored faze dojenja moramo da obratimo panju i nadruge oblasti dejeg razvoja. Deca istog uzrasta razvijajuse razliitom brzinom i imaju razliite potrebe. Ne postoji

vaspitni stil koji e odgovarati svakom detetu. Dok su neke

bebe ve navikle na dojenje, tano znaju da odrede kada sugladne i kolika koliina mleka im je dovoljna, druge bebenisu samostalne u tome i oslanjaju se na svoje roditelje. Pravi

je vaspitni izazov situacija u kojoj roditelj treba da utvrdida li je dete sposobno i spremno da samo obavlja odreenuaktivnost ili mu je za to potrebna pomo roditelja.

Dete smo zna da li je sposobno da obavlja odreenu

aktivnost. Ukoliko ga roditelji spreavaju u tome da obav-lja aktivnost na koju je naviklo, obeshrabrie ga i uini-e ga nesamostalnim. Ukoliko dete jo nije sposobno dabude samostalno u odreenoj oblasti, roditelji moraju da

Documents

Nezne Godine