МАНИФЕСТ ПРОСВЕЋЕНОГ КОНЗЕРВАТИВИЗМА

Никита Михалков

У сваком периоду руске историје постоје беле и црне странице. Ми не можемо и не желимо да их делимо на наше и туђе. То је наша историја! Њене победе су - наше победе, њени порази - наши порази.

Уверени смо да престајући да делимо прошлост налазимо садашњост и осигуравамо будућност. Следећи свој хиљадугодишњи пут од „Свете Русије" ка „Великој Русији", Руска Држава се историјски урушила.

Кијев! Владимир! Москва! Петербург-Петроград! Москва! То је пет етапа живота наше Отаџбине, судбина наше Домовине. Кијев је - почетак „Свете Русије". Кнез Владимир је крстио руске људе у православну Христову веру.

Старањем и подвизима великог кнеза Андреја Богољубског „Света Русија" је процветала у Владимиру и, ојачавши током векова, постала срце Московског Царства. У то време вера је природно улазила у начин живота, а начин живота у веру. Државна идеологија била је неодвојива од православног поимања света, од симфоније Царства и Свештенства. Сав живот је у Цркви - то је аксиом Москве, историјски корен оног односа према свету који се обично назива црквено-конзервативним.

Петрове реформе изводе световни и државни живот Русије изван црквене ограде. „Велика Русија" обележила је Руску Империју. Свету се показао Петербург, чија су девиза постале речи Јекатеринине заповести: „Русија је европска држава". Место патријарха преузео је Синод. Симфонија власти се преобратила. Сав живот је у држави - то је аксиом Петербурга, извор оног руског поимања света који се обично назива државно-конзервативним.

Руска Империја понављала је пут Византијске Империје. Вољом императора она је све више постајала „Велика Русија", а у њој је све мање остајало „Свете Русије". Царски укази управљали су „државним преуређењима, спроводили политичке, економске и судске реформе које су доприносиле „грађанској еманципацији".

Почетком XX века револуционарно друштво истакло је паролу „Сав живот је у грађанском друштву" и извела људе на улице Петрограда. То је постао почетак погледа на свет, обично називаним либерално-демократским.

Бранећи православну Србију, Русија је 1914. године ушла у Светски Рат који се за њу завршио низом револуција разорних по вишевековну монархију.

Пошто је преживела Грађански рат и емиграцију царска Русија се претворила у Совјетски Савез - „Велику Русију без Свете Русије". Сав живот је у партији - то је аксиом совјетске Русије и основа идеологије која се обично назива комунистичком.

1

Од половине двадесетих земља је почела да ради и живи „на граници могућег". Живот се претворио у борбу за опстанак. Политички режим заснован на страху пратили су масовни ентузијазам и лична пожртвованост. Поднет је терет колективизације и индустријализације. Преживљени ужаси ГУЛАГА. Ликвидирани неписменост, бескућништво и бандитизам. Побеђени су сиромаштво, болест и глад. Учињен је народни подвиг победе у Великом рату, после којег је наша земља наредним замахом савладала економску опустошеност и прва освојила космос.

Међутим, крајем шездесетих пошто је постигао максимум од онога што се могло постићи у совјетском облику државног уређења и социјалистичког режима „совјетски народ", на чија плећа је пало невероватно бреме мобилисаног рада - исцрпео је своје снаге. Занос комунистичке идеологије и потенцијал совјетске државности били су исцрпљени. На сивим тезгама „административног тржишта" почела је демонтажа централизованог система совјетске државе и права, коју су пратили распадање партијске елите, деградација социјалистичког друштва и распад система вредности совјетског човека.

Средином осамдесетих почела је перестројка, а 1991. године Совјетски Савез је нестао.

То је била геополитичка револуција.

На крају, ушли смо у XXИ век живећи, не више у „Светој Русији" и не у „Великој Русији", него на територији Руске Федерације. Имамо нове државне границе: на Кавказу - као почетком XИX века, са Средњом Азијом - као средином XИX века и, што је за нас много драматичније, са Западом - као 1600. године, тј. после владавине цара Ивана Грозног. Од Совјетског Савеза, ми, грађани Руске Федерације, наследили смо 75% територије и 51% становништва. Више од 20 милиона наших сународника нашло се изван граница Русије, а у ствари, постали су емигранти.

ШТА ДА СЕ РАДИ? Дошао је XXИ век... Можемо ли ми данас, искрено говорећи, рећи себи и другима: да, задовољни смо свим што се дешавало и што се дешава у Русији? Мислим да не!

Људи су се уморили од слушања изјава о политичкој независности, од „услишавања" апела на индивидуалну слободу и веровања у бајке о чудима тржишне привреде.

Еуфорија либералне демократије је прошла! Дошло је време да се - посао обавља!

Прво што нам је неопходно - то је успостављање и очување законитости и правног поретка у земљи. Друго - обезбеђивање културне и националне безбедности. Треће - пораст „благостања за све". Четврто - оживљавање осећања поноса и одговорности за своју земљу. Пето - гарантовање социјалне правде и социјалне заштите грађана, као и одбрана права и слобода наших сународника који живе у ближем и даљем иностранству.

2

Да би смо то постигли ми треба:

-да обновимо снагу и моћ руске државе,

-да подржимо настајање структура грађанског друштва, које су за Русију нове,

-да успоставимо и учврстимо морални ауторитет власти,

-да обезбедимо динамичан и стабилан привредни раст,

-да утемељимо основе правне свести код грађана, да васпитамо код њих осећање поштовања према закону, раду, земљи и приватној својини.

Међутим, пре свега ми треба да верујемо у нашу Русију, да учврстимо дух наше нације и обновимо позитиван лик наше земље у читавом свету.

Не повратак у прошлост - тога неће бити у Русији, већ окретање према будућности, која је достојна будуће велике земље!

Уверени смо да само праведан облик склопа слободе и власти, заснован на спајању заповести и идеала ПРАВДЕ са принципима и нормама ПРАВА, може и мора да свима нама обезбеди „нормалан људски живот према нормалној људској логици - без револуција и контрареволуција".

Раст и стабилизација - значе стабилан развој земље, узајамну повезаност државних реформи и друштвених промена, које се с једне стране ослањају на националну и културну традицију, а с друге - одговарају на глобалне изазове цивилизације.

Овај „стабилан развој" има динамичан карактер. Он потврђује појављивање за Русију новог типа политичког, економског и правног мишљења. Мишљења стратешког, глобалног, дугорочног, перспективног, које обликује нову позитивну слику руског света.

Логика раста и стабилизације рађа нову организационо-правну форму деловања - друштвено-државну. Она захтева реформу управљања, наступање нове генерације руководилаца на свим нивоима власти, рађање нове генерације стручњака у комерцијалном и некомерцијалном сектору.

„Нови кадрови" морају поседовати изузетне квалитете: „да виде и чују" свој народ и своју земљу у „буци и тутњави" глобалних промена.

Они морају бити кадри:

-да предвиде основне правце глобалног развоја,

3

-да одреде стратешке циљеве и решавају тактичке задатке унутрашње и спољне политике,

-да откривају и решавају кључне проблеме државне изградње и друштвеног самоуправљања,

-да јачају вертикалу државне власти на федералном и регионалном нивоу,

-да отварају и подржавају структуре грађанског друштва,

-да обезбеде слободу и конкуренцију у сфери привредне делатности и предузетништва,

-да освајају иновативне и подржавају традиционалне форме и методе административне и привредне делатности.

Ми сматрамо да је решавање задатака осигурања политичке стабилности и привредног раста земље и претварање Русије у конкурентну светску силу могуће, под условом да се држава и грађанско друштво сложе и заједно дефинишу Општенационалну мисију и Програм развоја Русије у XXИ веку.

За постизање таквог „споразума" потребно је да преиспитамо улогу и значај главних фактора материјалне производње: РАДА, ЗЕМЉЕ, КАПИТАЛА, ЧОВЕКА, разматрајући их са становишта духовног јединства ПРАВА И ПРАВДЕ.

Да би се кроз ПРАВО И ПРАВДУ видео материјални свет и човек, потребан је нови поглед на свет способан да истовремено прима, како свеопште тенденције глобалног развоја човечанства, тако и локалне специфичности развоја нација, народа и личности.

А такав универзални поглед на свет постоји, ми га називамо просвећено-конзервативним.

Просвећени конзервативизам јесте емпиријско умеће да се разуме прошли и будући свет појава, својстава и односа у одговарајућој и тачној мери, као и способност да се ефикасно делује у савременом свету не осујећујући га.

Просвећени конзервативизам као идеологија омогућава да се доследно и ефикасно спроводи у живот динамично-стабилна унутрашња и спољна политика усмерена на постизање глобалних циљева и решавање конкретних задатака политичког, привредног и социјалног развоја наше земље.

ПРОСВЕЋЕНИ КОНЗЕРВАТИВИЗАМ Просвећени конзервативизам је прави конзервативизам. Он нема ништа заједничко са „реакционарношћу", „застојем", „покровитељством" и „одсуством жеље за променама".

4

Руски мислилац Николај Александрович Берђајев, дао је уверљиву и прецизну карактеристику његових основних начела: „Конзервативизам подржава временску повезаност, не допушта коначан прекид те везе, спаја будућност са прошлошћу. Конзервативизам има духовну дубину, окренут је према изворима живота, сједињује се са коренима. Истински конзервативизам је борба вечности са временом, отпорност вечитости на пролазност. У њему живи енергија која не само одржава него и преображава".

Основне идеје, принципи и вредности просвећеног конзервативизма

Атмосфера и животна средина државног и друштвеног развоја Русије не треба да буде револуционарни преокрет или контрареволуционарна освета, већ политичка стабилност и економски раст, чија је основа просвећени конзервативизам.

Идеологија просвећеног конзервативизма апсорбовала је:

-фундаменталне духовне основе православља и традиционалних религија у Русији,

-империјске норме, принципе и механизме изградње државе,

-принципе, норме и обичаје руског и Међународног јавног и приватног права,

-предреволуционарно искуство руске парламентарне праксе и партијског уређења,

-облике земског и градског самоуправљања који су у Русији традиционални.

Просвећени конзервативизам је антитеза државном безвлашћу, друштвеној анархији и индивидуалној самовољи. Он се супротставља националистичком екстремизму и међународном тероризму.

Он се не противи личној слободи и не одбацује социјалну правичност, али је против једностране апсолутизације, коју су добила ова општељудска начела у либерализму и социјалдемократији.

То је политичка, економска и социјална култура нашег мишљења, однегована на универзалним етичким и естетским основама људског деловања: одмерености, умерености, и тактичности.

У својој историјској традицији руски конзервативизам доследно обухвата четири компоненте: црквену, монархистичку, совјетску и либералну.

Идеологија и поглед на свет просвећеног конзервативизма базирају се на одређеним принципима и вредносним оријентацијама.

5

Главне међу њима су:

-стална одмереност свуда и у свему, поступање по закону праведности и духовном поретку, заповеђеном у ПРАВДИ,

-развијен и избалансиран систем јавног и приватног ПРАВА,

-симфонија духовне и материјалне производње у животу нације,

-учвршћивање вертикале власти и ширење хоризонтале културе и живота грађанског друштва,

-хармонична повезаност унутрашње и спољне политике и економије,

-регулисана тржишна економија или еластичан спој „тржишта и плана",

-развијена култура свести о неопходности правних норми, која је васпитана на навици поштовања и уважавања општих идеала, принципа и норми континенталног права и посебних законских обичаја народа,

-лојалност према власти, умешност достојног потчињавања угледној власти,

-персонификација власти и предност личне одговорности у односу на колективну неодговорност,

-признавање грешности људске природе и нераскидиве повезаности са материјалним светом који га окружује,

-проналажење и очување сопственог достојанства и слободе, поштовање и признавање достојанства и слободе других,

-чување части, признавање дужности, поштовање ранга,

-брижљиво чување традиција и стваралачко прихватање новина,

-љубав према домовини и служење отаџбини,

-памћење и подсећање на претке са захвалношћу, брига о потомцима, старање о деци и родитељима,

-предност еволуције у односу на револуцију, опрезност у променама,

-следити прагматичну логику животних околности и здравог смисла,

-љубав према свом народу, нацији и култури упоредо са поштовањем и пажњом према

6

разноврсности живота других народа, нација и култура,

-одбацивање радикализма, једностраности и прекомерних уопштавања, неповерење према уравниловци и тврдом централизованом планирању.

Основни принцип мишљења и деловања просвећеног конзервативца подудара се са основним принципом стабилног развоја - мисли глобално, а делуј локално.

Идеали, вредности и интереси просвећеног конзервативизма за руско друштво откривају се у континуитету у четири базне области: Култури, Нацији, Личности и Држави.

Култура

Култ одређује културу, а култура васпитава нацију. Она формира личност, организује друштво и конституише државу. Култура обухвата читав свет ствари, особина и односа који нас окружују. Данас се суочавамо са лажном културом. Културом коју представљају као ствар и потрошачку робу. Са „културном широком потрошњом", која се може усвојити уз незнатне способности, без икаквих интелектуалних напора и по најјефтинијој цени.

Ми се морамо одупрети лажној култури и супротставити јој истинску културу.

Нико нас не може научити истинској култури. Она се не може пасивно „усвојити, попримити, наследити". У њу се може укључити само личним стваралачким радом.

Традиција

Личности, нацији и држави у Русији неопходни су стабилни услови постојања, а стабилност је - сестра традиције. Традиција је - талас, текуће духовно-материјално јединство прошлих, садашњих и будућих генерација.

Ми одбацујемо револуцију као принцип и начин решавања политичких, економских, културних и социјалних проблема. Негирамо је не само у директном облику - као крвави бунт и тотално насиље, него и као, у скривеном облику, тихо државно распадање, хроничну друштвену болест и духовно осиромашење човека.

Историја

Конзервативно мишљење није само традиционално, оно је историјско. Историју схватамо као јединство прошлог, садашњег и будућег времена.

Ми нисмо непријатељи прогреса и нисмо против развоја људског друштва „напред и

7

увис" Једноставно, желимо да схватимо: где се налази „увис" и шта значи „напред"?

Уверени смо да прихватање новог не треба да се претвара у крвави раскид са старим. Старост треба поштовати.

Народи и људи који забораве своју историју осуђени су на нестанак. И не треба заборавити да смо ми свесни себе као Руси, а не као Немци, Французи или Енглези, пре свега захваљујући нашој прошлости.

Нација

За просвећене конзервативце нација је - духовно-материјално јединство свих грађана Русије, културно-језичко заједништво народа који живе на њеној територији.

Домовина и Отаџбина

Сваки нормалан човек воли Домовину и поштује Отаџбину.

Истински, просвећени патриотизам је норма, принципијелна храбра позиција, показатељ душевног здравља и зрелости човека и грађанина за којег љубав према својој земљи не значи антипатију према иностранству, јер патриотизам је јединство љубави а не мржње.

Ипак, љубав човека према Домовини није завршена и потпуна без пожртвоване оданости и служења својој Отаџбини.

НАЦИОНАЛНО ПИТАЊЕ Уверени смо да национално осећање сваког народа захтева да се према њему односи добронамерно и с поштовањем.

Здрави, просвећени национализам је - национализам мултиетнички и мултикултурни. То је слободан, стваралачки, у правом смислу речи креативни национализам. У њему нема комплекса инородне припадности. Он се не плаши конкуренције и апсорпције другачијих компонената, већ је способан да их апсорбује и стваралачки преради у себи. Управо је такав национализам у светској историји стварао велике империје са позитивном мисијом.

Личност

Личност није средство, већ циљ друштвеног и државног развоја.

Говорећи о високом статусу и истакнутој улози личности у историји, имамо у виду управо личност, а не појединце изоловане једне од других, који су постојали изван друштва и државе. За нас је човекова личност - органско јединство ЈА, ТИ и МИ. Ми је

8

разматрамо у светлости Божије Промисли и кроз призму друштвених односа.

Породица

У друштву постајемо грађани, у држави - држављани, а у породици - људи.

Љубав према Домовини и Отаџбини у нама се рађа из љубави према мајци и оцу. У породици се укључујемо у матерњи језик, учимо правила понашања, усвајамо културу свакодневног живота.

Уверени смо да ако спасемо и сачувамо од невоља, неприлика и несрећа руску породицу - спасићемо и сачувати Русију и руског човека.

Ми ћемо чинити све да у савременом свету обновимо и подржимо традицију велике, комплетне породице са више деце, где ће бити присутне три генерације: родитељи, деца и унуци. То ће омогућити да се избегне морални губитак и душевни бол који се јавља у васпитању деце у непотпуним породицама, и то не само без мајке или оца већ и без бака и дека.

Слобода

Основна гаранција личне слободе и јавне независности јесте братска људска солидарност.

Унутрашња слобода или ПРАВДА је - дар Божји. Она је скопчана са моралном одговорношћу и од човека захтева живот „према савести".

Спољашња слобода или ПРАВО - није само човекова способност да поступа онако како му падне на памет, него и јавна обавеза да одговара за своје поступке у границама обичаја и норми, које је успоставило друштво и чува држава.

Нарушавање унутрашње и спољашње човекове слободе је недопустиво и требало би да је штите и Црква и Држава.

Држава

Ми смо - доследно присталице државничке концепције.

Основни задатак савремене Русије јесте да нађе и сачува такву форму државе у „којој би дух грађанске корпорације прожимао форму државне установе".

Држава као гарант је - нови државно-друштвени тип организације власти. У њој државни апарат, грађанско друштво и грађани заједнички делују ради постизања јединствених

9

општенационалних циљева.

Пред својим грађанима држава преузима на себе следеће обавезе:

1. Држава као гарант је обавезна да обезбеди државни суверенитет земље, од Бога завештане и стечене подвизима предака, да препороди јединствени политички, економски, правни и културни простор историјске Русије и очува руски језик као језик међунационалне комуникације на евроазијском континенту.

2. Држава као гарант је обавезна да приликом одређивања форме управљања, форме државног уређења и политичког система, као и припремања дугорочне и средњорочне стратегије развоја земље полази од културно историјског типа цивилизације, који је у Русији традиционалан.

3. Држава као гарант, као врховна председничка власт, обавезна је да припрема и спроводи у живот јединствену општенационалну политику Русије, засновану на традиционалним руским идеалима и вредностима, која прати новине у интересу руске државе, грађанског друштва и личности.

4. Држава као гарант је обавезна да у решавању свих унутрашњих и спољних проблема полази од осигурања националне безбедности Русије и заштите интереса руских грађана.

5. Држава као гарант је обавезна да проучи и прихвати такав систем ПРАВА, који прописујући садржај и форму политичке и економске делатности државе, грађанског друштва и личности и обезбеђујући законитост и правни поредак у земљи, полази од тога да је руско право посебан део породице континенталног права, које прихвата руска свест о правном поретку као строгу али праведну ПРАВДУ.

6. Држава као гарант је обавезна да створи политичке и правне услове за интензиван раст руске привреде и обезбеди глобално лидерство Русије у четири сфере: земљи, води, ваздуху и космосу.

7. Држава као гарант је обавезна да изгради такав систем државне контроле и управљања, који ће доприносити организацији производње и потрошње робе и услуга и омогућити подизање животног стандарда, десетине пута увећати приходе руских грађана и приморати их да забораве шта је то материјална беда и сиромаштво.

8. Држава као гарант је обавезна да предузме све потребне мере да би једном и заувек искоренила из нашег живота такве појмове као што су тероризам, корупција и организовани криминал.

9. Држава као гарант је обавезна да, коначно, третира материјалну производњу као средство за духовну производњу, која и јесте њен циљ. Унутрашња политика земље мора да предвиди механизме за реализацију приоритетног развоја духовне производње, у

10

првом реду: науке, културе и образовања.

10. Држава као гарант је обавезна да припреми и реализује такву националну политику која би била оличење идеје препорода личног и грађанског достојанства руског човека и народа, које је традиционално чинило апсолутну већину у Русији, али истовремено да не ограничава права и слободе других народа Руске Федерације.

Политика

Живот и деловање сигурне државе може обезбедити само нова политика.

ПРАВО и ПРАВДА - лајтмотив су делатности за правог руског политичара.

Ми сматрамо да сви политичари који раде у органима законодавне власти морају да сносе не само партијску него и правну (грађанску и кривичну) одговорност. То се, такође, односи на државне службенике који раде у органима судске и извршне власти. Починиоце правних и економских прекршаја требало би да откривају тужилаштво и Ревизорски суд, да их руски судови строго и праведно кажњавају независно од функције и положаја на којима се налазе или су били.

Издајник и лопов морају да буду у затвору, ма ко да су били!

Војска

Посебна улога у животу нашег народа припадала је и припада војсци. Као носилац снаге воље и моралне моћи државе војска је позвана да обезбеди способност одбране земље и безбедност њених грађана.

За нас се смисао реформисања војске састоји не само у њеном преласку на уговорну основу него и у препороду њеног војничког духа, који јој је одувек омогућавао да на бојним пољима побеђује многобројне и јаке непријатеље.

Уверени смо да је најважнији државни и друштвени задатак војно-патриотско васпитање младих, будућих бранилаца Домовине и Отаџбине.

Власт

Власт, коју слободно прима и добровољно подржава народ, јесте моћ заснована на моралном ауторитету и представљена у изабраној личности.

Напокон треба разумети и једном заувек научити да је Русија - континентална Империја, а не национална држава. Русија има друкчије размере, друкчију меру, друкчији темпо и ритам постојања. Ми не треба да журимо. Воља и вера, знање и снага, мудрост и

11

стрпљење - то је прави рецепт за сваку руску власт, тим пре за власт која се бави реформама.

Врховна власт у Русији је увек имала изузетан значај. Код нас је од првог човека Врховне власти, његових личних моралних квалитета зависило много тога, ако не и све.

Упоредо са врховном председничком влашћу у Русији постоји највиша власт која управља. Она је уставом подељена на три дела: законодавни, судски и извршни.

Када говоримо о врховној и највишој власти требало би да разликујемо три појма: моћ, власт, ауторитет. Али, само разликовање није довољно. За нас није мање важна њихова интеграција изражена у синтагми: „ауторитетна моћ власти".

У пракси то значи:

- прво, неоспорно признавање преимућства врховне, руководеће власти од стране свих који јој се потчињавају, при том то чине добровољно, без принуде а не због безнађа или ради интереса,

- друго, јасно поимање да највиша државна власт, управна власт (законодавна, извршна и судска) делује строго у оквиру Уставом утврђених овлашћења усаглашавајући сва принципијелна решења федералног, регионалног и локалног нивоа са грађанским друштвом.

Уверени смо да у савременој Русији ауторитетна и јака државна власт може бити само „нама драга и блиска власт". Она власт којој ћемо веровати, која ће умети да нас обједини око стваралачког у љубави „да", а не око расколничког у борби и мржњи „не". Власт која ће нам омогућити да земљу осетимо „својом", а народ - „нашим".

Власт, ауторитет и моћ државе су животни и неопходни када их грађани прихватају природно, путем унутрашњег добровољног признања, поштовања и поверења.

Овај принцип слободне лојалности, поверења у савест, добровољне подршке, искреног повиновања законима јесте најјачи цемент сваке државе, извор стваралачке снаге државне власти.

Слободна лојалност грађанина, као суштинска црта просвећеног конзервативизма, поставља базу за обликовање руске свести о неопходности правних норми.

Током читаве своје историје Русија је страдала и расипала се чим се примети недостатак слободне лојалности. Расипала се због „кривде и лоповлука", а спасавала се слободним и пожртвованим окупљањем људи чисте душе.

Због свега тога све што подрива слободну лојалност требало би уклањати из живота државе и грађанског друштва, а све оно што је чини јачом санкционисати и култивисати.

12

Својина и финансије

Својина рађа власт, а власт гарантује својину.

Ми сматрамо да било који облик својине мора да служи човеку, друштву и држави.

У Русији је у области својине постојала и требало би да постоји историјски условљена равнотежа односа између облика својине. Приватна својина мора да се реализује истовремено са државном, друштвеном и другим облицима својине.

За Русију је државна својина традиционална. Током векова она је била политичка и економска основа стабилности земље.

Пошто смо државну својину јуче дали у приватне руке, данас морамо да нађемо поуздан начин за њено друштвено признање и легализацију.

Савремени, цивилизовани пут ка легализацији приватне својине пролази кроз демонстрацију њене друштвене ефикасности и социјалне одговорности, које треба да се покажу у напретку привреде земље, побољшању живота народа и повећању благостања сваке руске породице.

Приватна својина мора не само да увећава приходе физичких и правних лица, него и да побољшава благостање народа. Приватна својина требало би да служи Домовини и Отаџбини.

Привреда и финансије

Привреда, а посебно финансије, не смеју се апсолутизовати и бити саме себи циљ. Оне треба да буду средство за ефикасан раст производње и стабилан развој човекове личности.

Нама није потребан скоковит, већ динамичан привредни раст. Ми морамо да се одучимо да о нашој привреди говоримо језиком „узлета и падова". Престанимо да чекамо следеће финансијско - економско чудо. Време је да се бавимо реалном производњом, свакодневним радом и рутинским послом.

Привредне реформе у Русији у XXИ веку морају имати целовит, системски карактер.

Шта то значи?

Прво, модернизацијом се не може подметати вестрнизација. Ми - нисмо Хондурас.

13

Друго, модернизација мора да допринесе организацији таквог система производње у Русији, расподеле, потрошње и роба и услуга, која би органски и флексибилно спојила „план" и „тржиште".

Треће, да би се избегло прекомерно имовинско и социјално раслојавање друштва, модернизацију би требало спроводити ослањајући се на традиционалне вредности и историјске форме руског управљања привредом, као и узимајући у обзир постојећи ниво политичке, економске, научне и културне свести грађана.

Ми смо уверени да:

одређивање прецизне мере међусобног односа РАДА, ЗЕМЉЕ и КАПИТАЛА,

учвршћивање правних основа, малог, средњег и крупног предузетништва,

успостављање конструктивног дијалога између власти и бизниса,

стварање повољне средине за реалну конкуренцију, чврсте државне и грађанске гаранције за слободну предузетничку делатност,

формирање осећања за социјалну одговорност код предузетника,

ослањање на науку и хај-тек технологије могу претворити Русију у политички стабилну земљу са стабилно растућом привредом и самим тим учинити нашу ЗЕМЉУ повољном за унапређивање РАДА и привлачном за раст КАПИТАЛА.

Финансијски сектор економије је важан и неопходан, али га не би требало обожавати. Потребно је сматрати га за ефикасно средство управљања привредом, а не као циљ. Наш циљ је - слободан човек који ни под каквим околностима не треба да се претвори у роба, укључујући и роба новца.

Присталице смо социјалне тржишне економије где се претпоставља да је у одређено време, на одређеном месту и у одређеним околностима могућа и потребна улога државе, што координира, регулише и гарантује, посебно у оним секторима економије који имају одлучујућу улогу у попуњавању државног буџета, обезбеђивању јавног мира и сагласности, очувању целовитости и суверенитета Руске Федерације.

Ми смо - за протекционистичке мере државе које штите домаћег произвођача. Подржавајући национални капитал и руску производњу оријентисану на унутрашње тржиште, сматрамо могућим улазак Русије у СТО под условима и онда када то буде за нас исплативо.

Закључак

14

Бавећи се питањима државне изградње и друштвеног уређења Русије, ми, руски конзервативци полажемо сву наду на формирање нове, истинске друштвено-државне елите, на стварање јаке, домаћинске, темељне средње класе и обликовање слободне и одговорне човекове личности.

Сматрамо да је наш главни задатак - квалитетан избор људи који „иду у власт" и учинићемо све да осигурамо висок морални ауторитет власти, формиран из моралног ауторитета конкретних личности, чији је задатак да управљају државом.

Ми захтевамо професионалност и честитост од свих функционера који управљају нашом државом. Очекујемо од њих доследност, одлучност и одговорност у спровођењу политичких, економских и правних реформи.

Бавећи се државном и партијском градњом, доприносећи самоорганизовању грађанског друштва увек морамо да памтимо да је наш главни циљ и брига - човек.

И нека нам Бог помогне!

15