nikola vircburger

NASILJE U CYBERPUNK

FlLMU Cvberp~iilk (sajbeipank) je podianr nauEne fantastike, nastao u nauEnofantastiEnoj knjiievnosti poEetkom osamdesetih godina ovog veka. Termin je skovan od "kibernetike", nauke o koinunikaciji i teoriji uprav- ljanja, i engleskog izraza "pank", koriSdenog da oznaEi antidruStveni element, propalicu ili pobu- njenika, kao i potkultumi rokenrol pokret sedam- desetih godina. Prvobitno je upotrebljen da opiie romane grupe nauEnofantastiEnih pisaca iz sredine osamdesetih, a naroEito stvaralaitvo Vilijelna Gib- sons. CyberpzillkpriEa o avanturama ljudi sa margine druitva - kriininalaca, hakera, najamnika, dilera - u veoma verovatnoj i veoma bliskoj bududnosti dva- deset prvog veka. Kompromisi koje njegovi junaci prave izmedu sopstvenog inoralnog osedanja i amo- ralnosti druStva u kome iive, imaju za cilj da upozore na nepostojanje etike i politiEke filozofije koje bi odgovarale nadolazedem, tehnoloSkom druitvu. Spajajudi u sebi fascinaciju tradicionalnoin uinet- noicu i tehnologijama bududnosti cyberpzlnk je stvorio poetiEno koilnarnu viziju globalnog druStva, za koju se ubrzo ispostavilo da je u velikoj ineri taEna, i da opisuje svet u kome danas iiviino. Predvidevii napetosti i probleme sveta zateEenog razvojein tehnologije koji se viSe ne da zaustaviti, cyberptllzk je prerastao granice knjiievnosti, i pretvorio se u globalni uinetniEki pokret. Danas se moie redi da tennin oznaEava koliko pokret u umetnosti toliko i

iivotni stil.

Medu brojnim podianroviina nauEne fantastike, uveliko pobedenim u borbi sa hororom i Eistom fantastikom, cyberpunk se nametnuo kao dominantan izraz razmigljanja o bududnosti. Razlog za to je prvenstveno u specifirnom kriterijumu vrednosnog suda koji vaii u nauEnoj fantastici: kriterijumu ve- rovatnosti. Jer, u ianru kao St0 je SF, koji se zasniva na potpuno slobodnoj imaginaciji, uverljivost radnji koje se deSavaju milenijumima i svetlosnim godi- nama daleko ne zavisi samo od psiholoSke verodo- stojnosti likova, nego i od verovatnosti tehnologije, druStvenih uredenja, ekosistema iziniiljenih planeta pa Eak i od verovatnosti biologije vanzemaljskog

iivota.

vet dvadeset prvog veka u koji su smeStene cyber.- punk avanture, jedinstven je u nauEnoj fantastici po svojoj koherentnosti i uverljivosti, i Eini zastraSujudu i sasvim verovatnu viziju bliske bududnosti Eove- Eanstva. Cinjenica da je stvarnost tu viziju potvrdila, i da su fenomeni poput kompjuterskog kriminala, veStaEkih inteligencija, teroristiEki11 sekti, vladavine industrijskili korporacija i distopitne zavisnosti od kompjutera ne samo postali stvar svakodnevice nego su Eak i oblikovani premacvberpunk inodelu, stavlja Vilijelna Gibsona u rang najvedih profetskih poeta,

uz ~ i l a Verna i Artura Klarka.

Cyberpzmk je vrlo brzo pronaSao svoj put do filma. Tokoin devedesetih, broj filmova najviSe holivudske produkcije koji se moraju svrstati pod cyberpunk je rapidno porastao, a elementi c,vberpzrr~k~r proieli su druge, bliske ianrove, hi-tec, akcionog i nauEno- fantastiEnog filma. Razlog za to je prvenstveno me- tafilmske prirode, i nalazi se u stvarnosti, realnom iivotu, koji se u velikoj meri izmenio od osamdesetih naovamo. Stvarnost je postala veoma nalik nacyher- pztrik- razvoj tehnologije i ekonomije, kao i promene u globalnom uredenju su je naEinile takvom - a filinovi koji svoju radnju smeStaju u takvu, izmenjenu stvarnost (generalno, svi realistitki filmovi) nisu ~nogli da izbegnu da time pokupe i znaEajne elemente

cyberpunk(z.

Veoma je vaino istadi da se ianrovske konvencije cyberpzlnku u knjiievnosti i na fillnu u velikoj meri razlikuju. C+~berpztrzk knjiievnost spaja akcionu priEu sa filozofskim diskursom razmatranja ljudske potrebe za Bogom, naslanjajudi se time na nereSena pitanja slobode i druStvenog morala pokrenuta u filozofiji dvadesetog veka. Sluiedi se arhetipovima Fausta, deinona, viSih bida itd., prikazanih u likovima kom-

NIKOLA VIRCBURGER

pjuterskih veStaEkih inteligencija i kauboja konzole koji putuju kroz kibersvemir, cyberptlnk u knjiiev- nosti uvodi Boga kao knjiievni lik u svoj realistiEni prosede, i koristi ga kao simbol osnove druStvene etike. Pored toga, gotovo obavezna tema cyberpunk knjiievnosti je urnetnost, njena sudbina 11 tehno- loSkom druitvu ili uloga umetnika i pitanje slobode urnetniEkog stvaranja. U ovakvom prilazu romanu, akcija i nasilje igraju vainu ulogu, ali nikada ne pred- stavljaju temu, ved jedan od osnovnih motiva - ian- rovsku konvenciju. Sasvim prirodno, film uzima za osnovu baS tu akcionu dimenziju cyberpzlnkcr i, bu- dudi 11 nemogudnosti da se direktno bavi filozofskiin pitanjein potrebe za Bogom bez narugavanja osnova svog izraza (poduhvat koga se, bez nekog uspelia, prihvatio jedino "KosaE"), uzdiie sukob pojedinca sa sistemom u rang osnovne teme, i koristi ga za

prikazivanje odnosa u tehnoloikom druStvu.

Nusilje

Fonne u kojima se cyberpunk nasilje pojavljuje i stilske konvencije vezane za njih, moida je najlakSe pobrojati kroz poredenje sa formalnim osobinarna filmova "belog usijanja" (v1~l7ite heat) sedaindesetih godina, ameriEkih filmova u kojima je fenomen nasilja prvi put eksplicitno predoEen i koji se lnogu smatrati koreniina na kojima su izrasle potonje fonne fil~nske akcije. Kao i kod Stjuarta M. Kaminskog', formalna obeleija cybel nasilja nedemo posmatrati izvuEena iz konteksta ianra, Sto vodi do moralne osude nasilja kao takvog, nego kao jedan od osnovnih motiva cyberp1117kll Eije analiziranje vodi do razu-

mevanja ianra.

Protagonista je Eesto InuSkarac koji se iznenada nade sain sa potrebom samoodredenja, dokazivanja putem

jednog ili viSe Einova nasilja.

Skoro nikad ne postoji jedan protagonista - to je uvek par ili giupa. U paiu protagonista, iena je najEeSce zaduiena za nasilje - ona je telohranitelj, pladeni borac ili militantni pobunjenik. MuSkarEev doinen

1 . Stjuart M. Ka~ninski: "Aanrovi aineriEkog filma", Prometej, Novi Sad i .lugoslovenska kinoteka, Beograd 1995.

NlKOI-A VTRCBURGER

je tehnologija ili moral. Protagonisti se nikad "iz- nenada" ne nalaze u situaciji da moraju da primenjuju nasilje; razni oblici nasilja su ono sa Eime se celog iivota srecu i preko nasilja zaraduju za iivot. Samo- odredenje i dokazivanje u cyberpzlrzktr nikada se ne postiiu kroz jedan ili viSe Einova nasilja, nego upravo

suprotno, kroz Ein odustajanja od nasilja.

Protagonista, kao u vedini avanturistiekih priEa, moie da se nalazi u toj situaciji sopstvenim izborom ili sluEajno (...), ali kada se pojavi fiziEko iskuSenje on ne samo da ga prihvata nego ga smatra dobrodoS-

lirn.

Protagonisti se, po pravilu, u priEu upliCu sluEajno, spletom okolnosti ili nuinosti, ali nikad sopstvenim izborom. Oni prihvataju fiziEko iskuSenje, ali zato Sto nemaju izbora, i nikad ga ne sinatraju dobro- doEliin. StaviSe, akcije protagonista su usmerene ka Sto briein izlasku iz opasne situacije, a ne ka njenoin

povoljnoin okonEanju.

Protagonista, kao vecina modernih junaka, nije otvo- reno u ratu s druStvom (...). U stvari, protagonista Eesto vidi sebe kao jedini spas za druStvo, poslednju

nadu pred nadolazeCim haosom.

Protagonisti su gotovo uvek u otvorenom ratu s druitvom, a ako nisu na poEetku filina, onda ih rasplet situacije neizostavno odvodi ili u rat ili u bekstvo od diuitva. Kao i u "white heat" filmovima. urotagonisti

, A u

najEeSde jesu u funkciji spasavanja druStva, ali oni nikad svojevoljno ne biraju mesijansku ulogu. Ona je neSto Sto su im nainetnule okolnosti, i Eega po- kulavaju da se Sto pre oslobode, pa retko sami sebe vide kao "poslednju nadu pred nadolazeCiin haosom",

nego samo pokuiavaju da izvuku iivu glavu.

Protagonista, kao i tvrdokorni detektivi i junaci ve- sterna, inora da nauEi da iivi bez ljubavi, dok god je

posveCen Einu zaStitniEkog nasilja. (...)

Za protagoniste je ljubav, kao vid ispoljavanja Eo- veEnosti, Eesto jedini izlaz iz opasne situacije na- inetnute hladnim i dehumanizovanim neumitnosti- ma druStvenog sistema. UEeci da iive s ljubavlju, oni stiEu snagu da izidu iz zaEaranog kruga nasilja.

Seks, ako je prisutan, a Eesto za protagoniste nije na bilo koji normalan naCin (...) je i na brzinu, neoba-

vezujuci i nefonnalan.

Seks je retko eksplicitno prisutan, ali ako jeste, on je uvek izraz Ijubavi, i veoma je obavezujuci ("Iako su

NlKOLA VIRCBURGER

tvoji otac i majka proveli samo jednu nod zajedno, bilo je to kao Eitav iivot 1jubavi7'- Terminator).

Zakon je nedovoljan da pomogne Eoveku kada dode vreme da se dokaie.

Zakon faktiEki ne postoji. Predstavnici sisteina uvek oteiavaju situaciju protagonista, ili su direktno sa njima konfrontirani. Zapravo, sukob izmedu unu- trainjeg moralnog zakona protagonista i vaiedih - a neEoveEnih - druStvenih zakona je ono Sto omogu-

dava zaplet.

Osvetljenje u filmu je uvek jako. Predmeti i ljudi su jasno prikazani. (...) Slika je jasna, oStra, stilskijedno-

stavna poput stripa (Sto je Eini veoma lepom).

Svetlo je uvek priguieno, sa mnogo kompleksnih svetlosnih efekata. Stil je skoro barokan, sa inno- Stvom detalja, poluosvetljenih povrSina, ekspre- sionistiEkim svetlom, veoina daleko od jednostav-

nosti stripa (onog na koji misli Kaminski).

Iz pobrojanih razlika jasno se vidi da su ciljevi cyberpunk autora bitno razliEiti od ciljeva stvaralaca fillnova "belog usijanjaV.Ako se zna da i jedni i drugi koriste nasilje da bi odrazili frustracije i lomove 11

drugtvu, onda je razlog za sve ove forinalne razlike jasan: druStvo se proinenilo. Dok su filmovi "belog usijanja" imali nameru da reafiriniSu osnovne mo- ralne vrednosti aineriEkog druStva, poinraEene mraEnim godinaina p~inim nasilja, cyberpuizk filmo- vi tragaju za noviin inoralnim vrednostima, prila- godenim tehnoloSkoj civilizaciji, na marginama druStva, inedu ljudima - otpadnicima, koji su svoj unutrainji moralni imperativ sacuvali od promena ko-je su zahvatile druStvo. Radikalna pojednostav- ljenja sukoba na cmo beloj osnovi, u filmovima belog usijanja, sugerisala su optirnizam autora, veru da su "doSla poslednja vremena" u kojirna Eovek mora da pribegne nasilju, ali da ce dmStvo, lnakar takvo~n Sok terapijoin, siguimo biti izleEeno. Cvberplnkorrl do- minira pesiinizain, Sto je uinnogoine sugerisano vi- zuelnim stiloin, saznanjein da druStvu neina leka, a da akcije pojedinca, u najboljem sluEaju, moida mo- gu da promene neSto u njegovoj liEnoj sudbini. MraEna predestiniranost se vezuje za pripadnost druStvu, u kome pojedinac nema vlast nad svojim postupcima, moralom i iivotoin, dok se sloboda - i moralna Eistota - poistoveduju sa individualizmoin. U cyberpunhl neina mesta za naivno verovanje u dobrobit druStva i mogudnost efikasnog delovanja za opSte ciljeve - dakle, u revoluciju, Sto je rezultat

NIKOLA VIRCBURGER

dubljeg poniranja u zakonitosti inodernog drultva i uvidanja da je toEak druStvene evolucije postal0 ne-

mogude zaustaviti.

Cyberptrnk se oslanja koliko na tradiciju film noara, toliko i na tradici,ju ameriEkog detektivskog romana iz koga se film noar i razvio Cjedna od p ~ i h osobina Gibsonovog dela koju su konstatovali kritiCari Je sliCnost sa Cendlerovim i Hemetovim romanima). OseCanja fatalizma, beznada, znanje da se druStvo ne moie promeniti, cinizam i svojevrsno otpadniStvo junaka od takvog drultva ni u kom sluEaju nisu samo narativne sliCnosti cyberpz~nktr sa film noarom. Kao Sto je film noar odraiavao dominantno osedanje pojedinca u druStvu Cetrdesetih i pedesetih, drultvu koje ga je pregazilo i iskoristilo, i na koje viSe nema uticaja, tako cyberpz~nk odraiava istovetno, samo joS izraienije osedanje obiCnog Eoveka u tehnoloSkom drugtvu. To osedanje dodatno je pojaEano osedanjem straha i izgubljenosti kqje pojedinac doiivljava u susretu sa nepoznatoin bududnoldu i zakoniina tehnologije i ekonomije koje Eak i ne razume, a koji

upravljaju njegoviin iivotom.

Za analiziranje znaCenjskih obeleZ.ja nasilja u cyber- pl/ilk filmu, posluiide filmovi .Joht~y Miien~oi~ic (Dzo- 111 Mnc~riroi~ik) i Sti.aiige Duys (C~idni rlniii) kao pri- meri visoke produkcije 1995. i "pioniri" - Blnde R~li17- izo- (tstrebljil~nF) , Tet.n~inator i Teri~iintltot. 2 (Ter- niii~ritor. 2: stidnji d m ) koji su nastali neSto ranije, pre artikulisanja zahteva pi-odukcije i triilta, i u kojiina su reiiseri slobodno odabrali cyberpzlnk kao

svoj ianr'.

Blade Rtznnei.

Nasilje u Blnde R~l~inel-zi je plod sukoba ljudi sa malinama - androidiinn replikantiina, mebutiin, uzrok nasilja nije toliko razvoj tehnologije koliko nespreinnost rasno izmeSanog, moralno posrnulog, socijalno polarizovanog i entropijoin zahvadenog

2. lzostilvljeni su filrnovi I$rtrrosi!~, (Mrlrroz) k o j ~ predstavlja sub- ve~zivni pokuSaj me,jdiorsn da koriSdenjem c~berplrrrk forme iznutra deluju protiv ianra, Robocop (Xobokrrp) ko-ji je spol policijskog i Sly fitma, i Total l<ecoll (Totulrii r~posii') Eiji je autentiini c)>berprrrtk scenario nanlden scenogratijoln i reiiran kao da je ret o obiEnorn akcionoln fillnu. Mdeorlrorrr (J4deo~l1.01ri) j e Kronenbergova horor fnntazi.ja, a 'rrl~,r~nio~ia~. ~Llur~ (Kosoi) ,je tipitan SF o rnrvo.ji~ novili

tehnologija, sa cvboprr~rk zavr8etkotn.

druStva3 da se sa njim suoEi. Replikanti jesu proizvod genetskog inienjeringa i neurohirurgije, ali njihov dru~tveni~oloia j je ono Sto uzrokuje pobunu. ~ a k o n ih tretira kao maSine namerno previdajudi da se bioloSki niEim ne razlikuju od ljudi, i da je jedina razlika u tome Sto su napravljeni, a ne rodeni. Preko toga, replikantima je ograniEen iivotni vek - rok trajanja - na Eetiri godine, Sto ni sa jednom diugom maSinom nije slufaj. Iza te, industrijski ugradene smrtne presude, izreEene daleko pre bioloikog roka, krije se strah zakonodavaca od priznavanja repli- kantima prava na iivot: maiinu je mogude kontrolisati i uskratiti joj slobodu, iivom bidu nije. Strah sistema je tako iste autistiEno psihopatske prirode kao i strah robovlasnika ili rasista: uias od priznavanja tude ravnopravnosti, od shvatanja da drugi postoje, od promene. Replikanti samiin svojim postojanjem ugroiavaju sliku ljudi o samima sebi, simbolizujudi tako ugroienost predinformatiEkog naEina iivota od

strane tehnologije.

IzopaEenost umirude ideologije istaknuta je reiijskiin tretrnanom nasilja. Ne samo Sto je svako ubistvo, bilo da ga vrSi Dekard, blejd raner, ili replikanti, emocio- nalno obojeno u tolikoj meri da gledalac podjedna- ko iali zlu kob i ubice i irtve, nego je i svaki po- jedinaEni Ein nasilja reiijski toliko tragiEki akcenti- ran da izlazi iz okvira ianrovskog i ulazi u domen "uinetniEkog" filma. Brutalnost i patetika veoina muEnih i krvavih ubistava istiEe tezu filma: uzimanje tudeg iivota je najveci greh, bio to ljudski ili re- plikantski iivot. Sistem koji ne priznaje taj osnovni inoralni postulat je protivprirodan, a zarad svog oEuvanja spreman je da prede i preko najvede pat-

nje i tragedije.

Ideologije sistema i pobunjenika dodatno su su- protstavljene na planu estetike. Pobunjeni replikanti predstavljeni su u tolikoj meri superiorno nad lju- dima, svojim protivnicima, da se poredenje sa ni- Eeovskim "iibermanschiina" Eini suvidnim. Njihovo nasilje je, Eak, i estetski lepo. Scena u kojoj Roj pro- goni Dekarda kroz napuStenu zgradu je simfonija iskonske snage i najEistije akcije, lepote i skladnosti pokreta, neprevazideni primer uzviienosti i modi

3. lnteresantno je da su svi krititari filma odreda izrekli pohvale scenografiji, ne pronalazeii pravi termin da je opisu. U stvari, scenogratija u BLrdr Rrrrrrrmr samo dosledno predstavlja jedan tipiEan cyhrtprrrrk grad - sa kosookom guivom izmedu tezgi beskonaEne tehno pijace, neonskini i holografski~n reklamama, neprekidnom kiselom kisom i napustenim zgradama. Tako su sve pohvale sceno-

gratiji u stvari direktno pohvale estetici cyherp~o~k vizije.

ljudskog tela. I viSe nego lepota, snaga i inteligencija, odlikuje ih vatrena ielja za iivotom, vitalnost i snaga emocija. Nasilje koje oni vrSe ne saino da iina upetatljivo moralno opravdanje - replikantima ne samo da je uskradeno pravo na iivot, nego je i obojeno takvo~n mitski snainom straSdu, toliko iskonskom i prirodnom, da ih je nemogude mrzeti ili osudivati. UopSte, strast replikanata prema iivotu je ono Sto ih najviSe odvaja oh Ijudi, i ta razlika se naj- bolje vidi u naEinu na koji jedni i divgi uinim. Re- plikanti umiru boredi se, i svaka njihova smrt je filinsko-poetska oda iivotu, tragican prikaz nasilja koje sistem vrSi nad lepotom, uzviSenoSdu, ljubavlju i nevinoSdu. S druge strane, Ijudi, svi zajedno pred- stavnici sistema, odnosno ljudskog naEina iivota, dati su kao skvrEene karikature ljudskosti iz kojih je iSEileo svaki trae iivota i vitalnosti. FiziCki ili emo- " cionalno osakadeni, bolesni od ubrzanog starenja, jasno je da su osudeni na smi-t ako se ne proinene, jer njillovo bitisanje isc~pelo je s~nisao u sainom sebi. Tajrel se bez borbe, takoredi dobrovoljno prepuita ubistvenom zagrljaju svog "prodigal son" -a Roja. Takvo prepuStanje sinrti simbolizuje slabost "ljudske" civilizacije na umoru, sistema i naEina iivota zasno- vanih na opstanku kroz poricanje tude slobode i tudeg

iivota.

Jedini koji se izdvaja iz te galerije grotesknil~ inva- lidnosti je Dekard, i sain osakaden, ali einocionalno, brojni~n ubistviina koje je izvrSio radeci za policiju, . .

i koja su u njeinu uniStila svako osedanje osiin gar- Eine. Ostaci saialjen-ja i griie savesti u njeinu su ono Sto ga povezuje sa replikantima. Jer, svo nasilje koje Cine replikanti, a Eine ga goli~n rukama, izvrieno je sa snainim einocijama, i l i iz besa ili uz ialjenje. Isto tako je i Dekard, iako profesionalno predan ubijanju, uiasnu~t nad svojim Einoin nasilja ("Bilo je to 'rutinsko penzionisanje', ali se zbog toga ne osedain niSta bolje Sto sam ubio ienu s leda") i griiu savesti leEi al- koholoin, pokazujuci da se, ostacima saosedanja, ipak razlikuje od drugih prikazanih ljudi. On nije ubica LI

sJuibi sistema svojoin voljoin, ved nuinoSdu ucene. Cini se da neina izbora: i l i da radi za siste~n koii ie

2 .! ved jednom napustio iz moralnog gadenja, ili da se nade na u~daru tog sisteina - da bude uibica ili da bude

irtva.

Takva njegova pozicija odlikuije se kukaviElukom i licemerjem: Dekard ubija, zatim obavlja Cin ritualnog ialjenja napivSi se, da bi sutra ponovo bio na radnoin lnestu dielata, uveren da je alkoliolom okajao sinodni greh. Da bi pronaSao izgubljeni moralni stav, Dekard

NIKOLA VIRCBURGER

mora u sebi prvo da obnovi emocije ljubavi i su- iuljenju, ito postiie kroz vezu sa RejEel, ali da bi svoje akcije uskladio sa svojim moralom potreban je i potresni i eksplicitni primer milosrda koji mu pruia poslednji replikant Roj, poStedujudi mu iivot u trenutku svog umiranja. Tek tu se Dekard opredeljuje da moralni zakon u sebi pretpostavi bezbednosti, i da se bori protiv sisteina za oEuvanje vrednosti koje su mu vainije od iivota. Konsekventno, protiv si- stema koji vrii nasilje nad duiom jedino je mogude boriti se odustajanjem od nasilja, pa Dekardova pobuna predstavlja napuStanje sistema i odlazak u neizvesnost nenaseljenih podruEja izvan gradova.

U Blade Runneru nasilje je, tako, plod nesavrienosti sistema, odnosno loieg druStvenog uredenja, ne- prilagodenog zahtevima vremena i potrebama ljudi. Po konvencijama cyberpunku, ta nesavrienost pro- izlazi iz ubrzanog razvoja tehnologije, ali se takva dnlitvena kritika lako prenosi na bilo koje od po- stojedih uredenja danainjice, obeleienih sebiEnoSdu i netolerancijom. U sukobu izmedu nepravednog sisteina i pravedne pobune trijumfuje sistem, ali glavni junak odlazi iz bitke da se viie ne vrati, pratedi svoje moralno osedanje i emocije, u slobodu usam- ljeniitva van gradova. Blade Rutztler se, tako, bavi strahom od mehanicizirane bududnosti koju de stvoriti Eovek. Traga za novom etikom i politiEkom filozofijom koja je potrebna Eoveku da bi pronaiao mesto u tehnologiziranom druitvu bududnosti i izbegao propast metaforiEki prikazanu kroz nasilje. Tolerutzcija, san~ilost i poitovanje iivota kuo tzajviie vreclnosti vrline su na koje bi druitvo moralo da se osloni ako hode da opstane. Nasilje u filmu je ma- terijalizacija sukoba snaga smrti (Dekard) i snaga iivota (replikanti) - a izlaz iz zaEaranog kruga pro- pasti je odustajanje od nasilja. To prvo eini Roj, a zatim, pouEen njegovim potresnim primerom, i Dekard, Eime kupuje ulamicu za drugi, bolji svet. Pristajanje na nasilje uvek ima teie posledice, nego

odustajanje od njega.

Terminator

U term in at on^, pored akcionih i nauEnofantastiEnih (u Sirem smislu - motiv putovanja kroz vreme) ianrovskih odrednica, u prvi plan je istalcnut i motiv nesavriene bududnosti u kojoj de se ljudi nadi ugroieni od maiina, Sto je jedan od idejnih postulata

. NIKOLA VIRCBURGER

cyberp~inka. Time, pored formalnih zahteva ianra kao Sto su iena heroj, niia klasa iz koje potiEe, sukob sa policijom kao predstavnikom sistema, karakteristitne lokacije nodnih klubova, ulica i napuitenih fabrika, Terminator ispunjava suStinski ili sadriajni zahtev

pripadnosti ianru cyberptinka.

Nasilje u Terminator~i je materijalizacija sudbinskog i egzistencijalnog sukoba ljudi i maiina, koji Ka- merun predvida. Razlog za sukob Eoveka i maSine ilije ni potreban; onog momenta kada prvi kompjuter postane svestan sebe, rat je tu. Sukob je neizbeian, jer je koegzistencija nemoguda. U ovoj fazi svog stvaralaztva Kamerun bezrezervno vemje u nuinost skoro kastinske hijerarhije u druitvu, da bi druStvo opstalo. Motorna snaga nasilja je samo i iskljutivo terminator, dok su akci-je ljudi usmerene samo na odbranu. Osnovni kriterijum za razlikovanje nasilja je moral; terminator ga, kao svaka maSina - nema, dok je Ris, njegov protivnik, pored tehnoloSke i fiziEke inferiornosti joS dodatno optereden moralnim

normama koje poltuje.

Terminator je pragmatican i nezaustavljiv na svoin putu do cilja. On nema nikakvih moralnih dilema koje bi mu smetale da ubije svakog ko ga ometa da dode do Sare Konor. Neina selektivnosti u njegovoin ubi- janju - on ubija i one koji su po proceni gledaoca to inoida zasluiili, ali i one koji niSta nisu skrivili. Jedina zajednitka osobina svih irtava je "glupost", ne- spreinnost da poveruju u ubilaEku maSinu i strainu bududnost. To je jedina, ali fatalna zamerka koju Kainerun stavlja ljudima i druStvenom sistemu - glupost, skeptiEnost, uljuljkanost u sigurnost po- znatog svetaT DruStvo kqii ne veruje magti i emo- cijama, koje progoni te jedinstvene osobine ljudskog duha kao pretnju svom statusu quo, takvo druStvo je glupo i propaSde od ruke onih koje je stvorilo - od inagina. Tako se terminator moie t~11naEiti i kao me- tafora hipertrofirane (Svarcenegerov fizikus) na- dolazece japi filozofije osaindesetih, modernistieke "kulture kalkulacije" koja prenebregava sve alneritke ~noralne ideale zarad pragmatskog ostvarenja cilja.

Ris, s druge strane, nikoga ne ubija, ne sukobljava se s policijom Eak i kada njega i Sam najdirektnije ugroiavaju, primenjuje ograniEenu silu samo kada je situacija potpuno bezizlazna. Ali baS moralno osedanje, koje se u ovom sukobu Eini suviSnim i opteredujudim, je ono Eime Ris i Sara pobeduju terminatora i stiEu Sansu za EoveEanstvo. Moral koii Kamerun zastupa, za koji v e r ~ ~ j e da je primeren

NIKOLA VIRCBURGER

tehnoloSkom druStvu, je jednostavan i tradicionalan, i ne iskljuEi~je silu kao metod zaStite svojih vrednosti. Ris je vojnik, i kroz njegovu pojednostavljenu viziju sveta Kamerun crta jednostavne osnove jedne etike koju suprotstavlja amoralnosti tehnoloSkog druStva. Jednostavne vrline, odanost jednoj ieni dovoljna da zavetuje na celibat, spreinnost i na irtvovanje iiyota zbog nje, jasnost pogleda mi - oni, odanost vodi. Zena koja Eeka svog heroja, koja odmah shvata da je njegova, kao Sto je on njen. Ukratko, tradicionalno, patrijarhalno druStvo jednostavnog morala, kao protivteia opasnostima tehnologijei druStvo ljudi jaEih od maSina. Ono Eime terminator, i sve maSine bivaju pobedene su Ijtlbav i herojstvo a ono Sto je ljudima potrebno da pobede u sukobu sa izazovima tehnoloSkog doba je voda, izvanredni pojedinac koji nede podidi mase, nego de voditi vojske. ~ o n a ~ n u pobedu Sari Konor donosi industrijska presa, maSina koja je sluSa. Tako se "tehnologija koja sluSa" po- stavlja naspram "tehnologije koja vlada", a poruka Terminators, kroz zastupanje kontrole razvoja teh-

nologije, dobija veliku dozu angaiovanosti.

U Ter~rziriatoru je po prvi put izloien stav koji de kasnije postati konstanta cyberp~ink filma: suStinska slitnost sadaSnjeg, predinfonnatitkog, i bududeg, informatiEkog sistema. Policajaci, kao predstavnici sisteina nisu direktno suprotstavljeni junacima, ali posredno poinaiu predstavniku bududeg sisteina, terminatoru, time Sto ne veruju u upozorenja junaka

i oinetaju ih u bekstvu.

Time se sugeriie da de ubilaEka buducnost biti rodena iz preinorene, blazirane, korumpirane, birokrati- zovane i nepoverljive sadaSnjosti, a da je svaki sistem, sadaSnji ili bududi, usineren protiv pojedinca koji moida moie da dobije bitku, ali nikada rat protiv sistema. Tako Sara Konor odlazi u Meksiko, tra- dicionalno uporiite pobunjenika ameriEkog filina, znajudi za propast, ali bez mogudnosti da je pred-

upredi.

Terminator 2 - Stldnji d(ln

U razmatranju ianrovske pripadnosti Terrninatorri 2 iina mnogo manje nedoumica nego u sluEaju nje- govog prethodnika. Terrninotor 2 je u potpunosti cyberp~~nk film, zahvaljujudi tome Sto je deSavanje smeSteno u stvarnost devedesetih koja je daleko viSe oblikovana po cyberpr~nk inodelu nego stvarnost

NIKOLA VIRCBURGEII

osaindesetih i evoluiranom, zrelijein Kamerunovom stavu prema tehnologiji.

Nasilje je jedna od osnovnih tema filma, i Kamerun se njime sluii da bi na eksplicitan naEin problema- tizovao moraine postavke tehnoloSkog druStva. Pro- tagonisti SLI eksplicitno suprotstnvljeni sisteinu, a osnovni kriterijuin razlikovanja "dobrih" od "loSihn je naEin na koji primenjuju nasilje. "Pozitivni" junaci imaju daleko istanEanije hvatanje nasilja, Eak i onog koje je opravdano svojom moralnom svrhom. Dion Konor, na samom poEetk~i poduEava T- 100 (dobrog terminatora) ogranitenoj upotrebi nasil-ja, baziranoj na jednoin kljuEnoin postulatu - terminator ne sme nikoga da ubije. Na pitanje "ZaSto?" Dion ne uine racionalno da odgovori ("Zato Sto jednostavno ne smeS. Ver~ij mi.). Nadalje, Terminator ne ubija, vec samo ranjava protivnike, Stiteci ne samo Dionov nego svaki ljudski iivot. Ovakvo pozivanje na "ino- ralni zakon u nama" predstavlja potpuno pribli- iavanje etiEko~n stavu iskazanoin ~i Blrldc Rrlnnerll- da je iivot boianski dar, i nikakav sistem, d~uStvo, ideal, liEni i l i opSti cilj ne sineju biti vrednovani viSe od njega. Ne postoji nijedan cilj, ma kako plemenit, ma kako opSti, koji bi bio vredan irtvovanja ma i jednog ljudskog iivota. Nosilac takvog stava je desetogodignji Dion, kao deEak jog neuvuEen u nasilni i beskr~ipulozni svet odraslih. Ideal za koji se protagonisti filma bore je spasenje Eitavog Eove- Eanstva, ali ako je za to potrebno uzeti i jedan ljudski iivot, cilj postaje bezvredan! h o t - a ne ideal, je najviSa vrednost, a nasilje prema iivotu je najveci zloEin. Tako Kamerun modifikuje svoj stav iz Ter.- 117i1lotorrl; bududnosti nije potreban vojni lider, po- treban joj je neko ko de je uEiti inoralu. Potrebni su joj zakoni zasnovani na tom moralu. Dion Konor ne propoveda silu, on propoveda toleranciju i poStovanje iivota, antiinakijavelistiEko verovanje da samo

sredstvo opravdava cilj, a nikako obimuto.

Svi protivnici junaka su, bez razlike, predstavnici sistema. Tezu o istovetnosti sadainjeg i bududeg si- ste~na Kamerun potrkrepljuje sliEnoSdu zlog terini- natora i policajaca - zli tenninator je tokoin filma najEeSde u obliku i unifollni nekog policajca. Policija ,je otvoreno suprotstavljena junaciina, sa joS manje inoralnih obzira nego u Terrni~~otor~~: policajci, posle forinalnog upozorenja na koje ih obavezuje sluiba, pucaju u jiinake bez milosti, sa namerom da ~ibiju. KarakteriSu ih glupost i bezosedajnost. Sam zli ter- minator je savrSeniji nego onaj iz prvog dela, Sto se

NIKOLA VlRCBIJRGER

vidi ne samo u uznapredovaloj tehnologiji teEnog inetala koja mu oinogudava uzimanje raznih oblika (Eime simboliSe evd~uciju razumevanja infoi-ma- tiEkog dnlStva i postmoderne "kulture simulacije" koja LI devedestim smenjuje "kultuiu kalkulacije"), nego i u izvesnim naznakaina liEnosti - i to zle lit- nosti! Inteligentniji nego ranije, sluii se lukavstvom i prevarom, a uz tipiEnu tenninatorsku nezaustav- Ijivost, pragmatizain i bmtalnost, karakteriiu ga i zloba i prezir prema irtvama. Svoje probodene irtve posmatra sa 1jubopitljivoSCu spram organskog iivota i organske smrti, u svojoj superiornosti, savrienosti i preziru sliEan Eoveku koji posmatra insektarijum. To terrninatorovo ispoljavanje liEnosti sugeriie proinenu u ~amerunovom poimanju sisteina: sistem jeste slepa inaiina koja se stara samo o sebi, ali oni koji imaju vlast inogu (z1o)upotrebiti njegove mehanizme zarad svojih IiEnih interesa ili niskih strasti, poput prezira, Ijuboinore, zavisti, osvetoljubivosti. Tezu o rzenlo- roli~osti a ne rrinoi.ali~osti sistema Kainen~n uvodi joS neke njegove predstavnike - psihijatra i madehu, sa njihoviin oblicima nasilja - psihiEkim i emocionalnim

- koje primenjuju preina junacima.

Kamenln takode ublaiava i svoj tvrdi konzervativni stav mi - oni. Definisanje razlika viSe nije tako lako kao Sto je bilo nekad (11 prvoin delu) i prosta raz- vrstavanja na ljude i inaSine, iive i neiive zamenjena su kriterijuinom huinanosti i saialjenja. Tako dobri terminator stiEe brojne ljudske osobine u tolikoj meri da prerasta u mitsku figuru oca, obrazujudi tako primer Kamerunove porodice t e h n o l o ~ k o ~ druitva: inajka, dete i robot. Ipak, iako robot moie da razulne zaSto Ijudi plaEu, i tako skoro zasluii da bude smatran Eovekom, on sam nikad nece modi da plate. Otuda i njegova svesna irtva u rastopljenom metalu; tehno- logija moie biti korisna, Eak potrebna, ali rizik od zloupotrebe je ipak veci od koristi. Kamerun tako zaokruiuje stav o tehnoloskom dnlStvu bududnosti, ne preporuEujudi neki etiEki kodeks na kome bi ono moglo biti zasnovano, nego etablirajuci osnovne moralne istine Eijom revitalizacijom bi se pretnja buducnosti mogla izbeci, a druitvo oslobodilo za-

visnosti od tehnologije.

.Johr~v Mr~eti~oi~ic je jedan od najskorijih filmova u i a n n ~ , snimljen devedeset pete godine. On je rezultat

NIKOLA VIRCBURGER

bar nekoliko razliEitih vanfilmskih tendencija u dru- Stvu i filmskoj industriji, koje su donekle osujetile nameru reiisera Roberta Longoa da definiSe filmski ianrovski obrazac cyberpunku. U tom pokuSaju Longo je poSao od knjiievnog uzora, kratke p r i e Vilijema Gibsona, proroka cyberpunku, Eak anga- iovavSi Gibsona da prema toj priEi i napiSe scenario za film. Rezultat je bio niz kompromisa - i na for- malnom i na suStinskom planu - sa industrijom koja nije mogla da podnese rnraEno, pesimistiEno i ciniEno

poimanje buducnosti imanentno cyberpurzktr.

Nasilje u .Johny Mnernonicu potiEe iz tehnologizi- ranog druStvenog sistema dvadeset prvog veka, ure- denog po pravilima ekonomije, koji vrSi nasilje nad pojedincem od samog njegovog rodenja. Junaci filma, Dioni i Meri, bili su prinudeni, da bi iiveli u takvom sistemu, da izvrSe nasilje prema samima sebi - Dioni da se liSi sedanja na detinjstvo da bi napravio mesta za memorijsko spremiSte, a Meri da ugradi neuroiinlante za poboljSanje fiziEke snage i brzine. Dionijevi snovi i Merini oiiljci daju toj irtvi skoro

ritualni karakter.

U skuEenoin prostoru akcione stilizacije nasilja, gde su ubistva sva nalik na jedno a ljudi poput lutki koje ne osedaju bol, Longo postavlja kriterijum za raz- likovanje "dobrih" od "loSihn junaka - emotivni kri- terijum. Ukratko: protagonisti osedaju, antagonisti ne. Osnovna karakteristika onih na strani sistema je svojevrsna bezduinost, nezainteresovanost i distanca preina nasilju koje vrSe, Eime se sugeriSe da je nasilje koje primenjuju samo produietak biznisa, da je ono deo posla u kome nema IiEnih osedanja. Uzimanje ili davanje iivota zbog pragmatiEnog cilja - profita, je prihvadeni rizik oko koga se niko ne uzbuduje - svi

ga prihvataju.

Pi-edstavnici sistema, jakuze u sluibi korporacije, od sa~nog poEetka ubijanje doiivljavaju bez emocija. Nasilje je njihov posao, i nemaju nikakvih moralnih dilema oko toga. Oni su hladni, profesionalni i efi- kasni, skoro potpuno depersonalizovani vojnici predani zadatku (sa namernim izuzetkom TakahaSija, njihovog kobana). Naime, unutraSnja organizacija jakuza, zasnovana na tradiciji apsolutne pokornosti celini i apsolutne vernosti zadatku, uskladena je sa dehumanizovanim zakonima vrofita koii vladaiu bududim druStvom, pa je zato to jedini veliki ma- fijaSki "sindikat" koji cyberpzrrzk uvaiava i za koji predvida da de se prilagodiG izazovima tehnoloSke civilizacije. Korporacije su takode organizovane na

NIKOLA VIRCBURGCR

sliEan naEin, sa doiivotnoin brigom o svojim radni- cima i doiivotnom pokornoSdu koju od njih oEekuju. Tako su jakuze i korporacije inetafora pragmatske filozofije, filozofije inaSina, u kojoj je vrhovno dobro ostvar-enje cilju nu nujefikusniji i nuj~ejtiniji nuc'in . U ovom slufaju, cilj je profit a ne ideal, dakle eko- nomske, a ne moralne prirode. Nasilje je sredstvo za

ostvarenje profita, dakle naEin poslovanja.

Ali, medu jakuzama ima izuzetaka u pravilu deper- sonalizacije. Tako TakahaSi, Sef jakuza, otkazuje posluSnost sistemu kada sazna da je njegova cerka umrla od "crne groznice" jer je Farmakom driao lek u tajnosti. Njegov zamenik ga, predosetivgi to, nemilosrdno ubija, jer sistem zna da mu najveda pretnja leii u nekontrolisanim elementima, onim podloinim emocijama. I drugi izuzetak, iena jakuza, Eiji ljubavnik strada u napadu na LoTekse preduzima individualnu osvetnicku inicijativu - izlazi iz okvira sistema - i gada raketnim bacaEem sediSte pokreta otpora. I taj Ein samostalnog delovanja de posluiiti u svrhu ruSenja sistema - LoTeksi bivaju upozoreni na napad nindii jakuza i uspevaju da se odupru. Tako svi presudni momenti prize koji o~nogudavaju srecan zavrSetak imaju osnovu u tome Sto emocije raznih

likova nadvladavaju pokomost sistemu u njiina.

LoTeks, pokret otpora, s druge strane koristi nasilje u samoodbrani. Njihov ideoloSki stav je skoro lu- distiEki, podvuEen Einjenicom da umesto hi-tec oruija oni koriste samostrele, lukove i hladno oruije. Nji- hova unutraSnja organizacija odraiava njihova ideo- IoSka stanoviSta, ali iako se Eini suviSe anarhiEnom (deluju kao joS jedna od brojnih uliEnih bandi), u konaEnom obraEunu sa jakuzama ta anarhija se is-

postavlja jaEom od organizovanosti jakuza.

Dioni na poEetku filma obavlja svoj deo nasilja spreinno i bez emocija, kao deo sisterna. On je profesionalac, i pitanje njegove glave, u bukvalnoin znaEenju, je pitanje biznisa. TI-enutak odluke za njega je kada odstupa od svog cilja, i odluEuje da pomogne Meri oborenoj napadom "cme groznice", iako time ugroiava svoj iivot. Time Eini izbor izmedu sebe i drugoga i prestaje da bude toekid u sistemu sebiEnosti i liEnih interesa. Nadalje, nasil-je za njega prestaje da bude stvar "biza" i postaje moralno i egzistencijalno pitanje. Time se, doduSe u jednoj melodramskoj drarnaturgiji sluEajnosti, izjednazavaju pitanja IiEne i opSte slobode: spasavajudi svoj iivot Dioni spasava i EoveEanstvo, ili pobuna jednog Eoveka protiv sis-

te~na je pobuna za sve Ijude.

- - -

NIKOLA VIRCBURGER

Analiza nasilja u Johny Mnemonictl vodi do moralne poruke. Naime, vrlina potrebna druStvu bududnosti, odnosno druStvu slededeg veka, da bi se odrialo u svetu koji mu izmiEe kontroli, je ljubav, dakle emo- cija. PoSto se moral zasniva na emociji, pravda i nepravda su osedanja, jedna ljudska, humana etika, koja poznaje i priznaje ljubav i saialjenje, suprot- stavlja se InaSiniziranim zakonima korporacija, biznisa i tehnologije, koji se rukovode svrsishodnoSdu i profitom. Kompjuteri su samo sredstvo, orude koje moie biti upotrebljeno i na dobro i na zlo. NaEin da se izade iz te cme rupe civilizacije je vaspostavljanje vrlina ljubavi i ljz~bavipremn bliinjem, Sto je poka- zano na primem pojedinca koji stavlja dobrobit i bezbednost drugih, voljene osobe i celog druStva ispred svoje sopstvene bezbednosti. Spremnost na irtvovanje tako se ~~stanovljava kao osnovni moralni princip potreban tehnoloSkoj civilizaciji. Najvedi neprijatelj koji vreba iza tehnoloSkog razvoja je, u .Johny Mnemorzicz~, otudenje koje diktira tehnologija

i sebiEnost koja iz njega p r~ iz l az i .~

Strange Days

Interesantno, Strange Days Ketrin Bigalu ispunjava brojne formalne konvencije ianra cyberpunka (tell- noloika distopija, muSko - ienski duo protagonista, muSkarac se sluii tehnologijom a iena miSidima, junaci su sa margine druStva koje je na ivici nereda, itd), dok se koncept nasilja naizgled ne uklapa u obrazac koji je uoEen u prethodnim filmovima. Na- silje je milje u kome se radnja odigrava, viSe okru- ienje nego tema filma; svet je nasilan ali je to posta- lo vec toliko poznato da je preraslo stereotip, i pre- tvorilo se u uliEni Sum. Diferencirano je, prvo, prema

onima izmedu kojih se odigrava.

Nasilje u svetu, svuda oko nas ima masovne razmere pobune i uliEnih demonstracija. JoS vise je podgrejano narastajudom rasnom tenzijom i pribliiavanjem Nove 2000. Vizuelno ga odlikuje masovnost scena i de- personalizovanost aktera: demonstranti su mnogo- glava gomila u kojoj se niko ne izdvaja, Sto je Bigalu naroEito podvukla stalnim slikanjem mase iz eks- tremnih rakursa, ili iz ptiEje perspektive ili iz njene

4. Stereotipnost ovakvog stava proizlazi iz Ein.jenice da je nastao kao reakcija na drugu industrijsku revoluciju, i da je proizvod ideologije zasnovane na devetnaestovekovnoj polititkoj filozofiji, apsolutno

neprimerene dvadeset prvom veku.

NIKOLA VIRCBURGER

unutrainjosti, gde je pogled histeriEno zapreEen telima demonstranata u pokretu. Policija je takode bezliEna ispod Slemova svemirskog izgleda i Stitova od lima i pleksiglasa, predstavljajudi mehanizovani, bezlitn'ni represivni instrument sistema. Dok demon- strantima vladaju pojaEane emocije mase, i u skladu s tim ispoljavaju odgovarajudu dozu anarhifnosti, policijske snage primenjuju organizovano nasilje niskog intenziteta. Zaista, sukobi policije i demon- stranata su uglavnom niskog intenziteta, bez upotrebe vatrenog oruija, i svode se na molotovljeve koktele, kamenice i letve od strane gomile, i suzavac, pen- dreke, lisice i umerenu dozu premladivanja od strane policije. Specifitan dokumentaristiEki reiijski tret- man nereda (brzi kadrovi, svaki u pokretu kamere, rezovi na blesak reflektora ili rotirajuceg svetla, slaba osvetljenost scene, kamera iz ruke koja gubi iz vida ono Sto slika, sugeriSudi da kamerman beii ili se sklanja od pucnjave, Eesto u formi televizijske repor- taie koju junaci gledaju) ima za cilj da poveie nasilje na platnu sa nasiljem veC videniin na televiziji - pored ved posloviEnog podseCanja na scene nemira u Los Andelesu, tu su i asocijacije na Bosnu i Severnu Irsku - i tako zatvori klaustrofobiEnu sliku stvarnog sveta sa kraja devedesetih. Iina sasvim malo nagovegtaja da neko u tom svetu iivi drugaEije - nasilje je sve- proiimajuda realnost sa kojom su se junaci pomirili

toliko da je viSe i ne primecuju.

Nasilje koje proizlazi iz price je kvalitativno drugaEije od onog na ulicama i naizgled bez dodira sa maticom vremena (ipak, Dierihoovo ubistvo - uzbud~~juci momenat radnje, posledica je spol-jaSnjeg sveta, a Einjenica da se ono otkriva kroz SQUID snimak, povezuje nevolje u koje upadaju junaci i sa razvojem tehnologije Sto na ovom, sasvim rudimentarnom nivou zapleta, priEu striktno svrstava u cyberpzct7k). Naime, samo policajci, predstavnici sistema vrSe nasilje vatrenim oruijem. Svi ostali uEesnici nasilja sluie se drugim oruijem: pesnicama i noievima,

odnosno oniijem sa elektroSokovima (Mejs).

Tako nasilje u krugovima tehno polusveta na bizaran naEin dobija na prisnosti, a sukobljene strane retko postaju pravi neprijatelji. Tako nasilje vezano za priEu, u kome ne utestvuju predstavnici sistema, liEi na grubu, IiEnu ignl bez ozbiljnih posledica (nema ubijanja), i razlikuje junake koji u njeinu uEestvuju od depersonalizovanih demonstranata i policajaca, i

depersonalizovanog nasilja izmedu njih.

JoS jedna vrsta nasilja je izdvojena reiijskiin tret-

1 45

NIKOLA VIRCBURGER

manom: nasilje snimljeno SQUID rikorderom. Ono se odlikuje svirepoSdu i skoro naturalistitkom sti- lizacijom. Policajci ubijaju Dierihoa u najboljoj tradiciji odreda smrti, hicem u glavu dok bespomodan kleEi. Ajris biva silovana i preklana sa svim svirepim i krvavim detaljima. Snimljeno dinamitnim i hi- steriEno napetim subjektivnim kadrovima, SQUID nasilje ima oEiglednu svrhu da prikaie ogroinne, "greSneV mogudnosti novih tehnologija i potpunu ljudsku nespremnost da se sa njima suoEe. Tako je tehnologija simulacije okarakterisana kao zla, jer je u stanju da otkrije i uvede u druStvo mraEne strane ljudske intime, one iskonske izopaEenosti ljudske prirode koje postoje u svima. Kako se druStvo zasniva baS na negiranju i previdanju tih izopaEenosti, tehnologija je direktno antidrugtveno usmerena. Svi koji se njome sluie stavljajudi je ispred realnog iivota - osim Lenija koji dobija Sansu za iskupljenje - bivaju

kainjeni ispiranjem mozga.

Tako jedan od potrebnih uslova za ulazak u novi milenijum - novo druStvo predstavlja i odustajanje od zanesenosti tehnologijom, i slepog verovanja u njeno imitiranje iivota. Drugi, vainiji uslov je, bar Sto se Amerike tiEe, rasna tolerancija, prevazilaienje predrasuda o boji koie, zasnovano na priznavanju sopstvenih osedanja i spremnosti na irtvu zbog onih koje volimo. Leni dolazi do prosvetljenja tek kada, ne razmigljajudi, svojiin telom zakloni Mejs od piStolja. Ljtlbav i spremtiost nu irtvu su u viziji Bigalu vrline potrebne novom drultvu. Pitanje pobune u filinu je relativizovano, jer Bigalu ne sinatra da pretnja dolazi od sisteina, nego baS od pojedinaca na Eijim moralnim nesavrSenostima i predrasudama sistem i poEiva. Policajci koji ubijaju Dierihoa nisu deo nikakve zavere nego usainljeni kju kluks kla- novci, a sistem de se, u liku praviEnog i nepotkup- ljivog policijskog komesara, efikasno i bez zazora obraEunati sa "mangupima u sopstvenim redovima". Pojedinac - njegove predrasude, strahovi, neEista savest, izopaEenost i frustracije - a ne sistem, je uzrok druStvenih i rasnih tenzija, pa junak koji pokuSava da zasluii ulazak u novi milenijum mora voditi borbu ne protiv policije i korporacija, nego u svojoj psihi, da bi oslobodio svoj um. Kao rezultat te borbe i po- jedinac (koji se obratunava sa lainim prijateljem i nevemom ienom) i sistem izlaze transformisani i po- pravljeni. Od toga celo druStvo ima koristi, jer se kao

vrlina ustanovljava tolerancija, a nasilje prestaje.

NIKOLA VIRCBURGER

Iz analiza nasilja u pobrojanih pet cyberpunk filmova daju se izvudi neke njihove zajedniEke karakteristike

- formalne i suStinske.

1. Nasilje po pravilu potiEe iz spoljaSnjeg sveta: dru~tveno~,-~oli t iEko~, ekonoinskog i rasnog sisteina. U Blade Runneru, nasilje proizlazi iz zakonodavstva koje odreduje druStveni poloiaj replikanata. U Ter- minatorzl, nasilje dolazi iz globalnog rata uzroko- vanog nekontrolisanim razvojem tehnologije. U Ter- rninclioru 2, nasilje je prisutno u samoj osnovi repre- sivnog druStvenog sistema, Eije jedno lice pred- stavljaju psihijatri, usvojeni roditelji i policajci, a drugo rat i nekontrolisana tehnologija. U .fohny Mnemonicu nasilje je opSteprihvadeno kao oblik dru- Stvene egzistencije, a uzrokovano nekontrolisanom ekonomskom (i svakom drugom vrstom) modi koju korporacije koriste za ugnjetavanje najSirih slojeva gradanstva. U St/-arzge Days, uzrok nasilju su koliko rasne tenzije, toliko i zakon diungle koji vlada na ulicarna rnedu masama, pa se rnoie redi da je uzrok nasilju sistern koji se zasniva na nepostojanju zakona. U cyberpunk filmu, sistern (druStveno uredenje) uvek neposredno ili posredno uzrokuje nasilje koje se tiEe

junaka.

2. Junak je na poEetku filina viSe ili manje uklopljen u sistern (ili bar nije u direktnoin aktivnom sukobu s njim, iako se nalazi na rnargini druStvenih dogadanja) ali ga dogadaji neizostavno dovode u sukob sa sistemoin. U Blade Runnerti junak se na poEetku nalazi u udobnoj izdvojenosti penzije, uklopljen u sistem. Splet okolnosti ga dovodi u poziciju da mora ponovo da radi za sistern, ali ga ernocije uvedu u sukob sa njim, time Sto iz ljubavi skriva odbeglu replikantkinju u svom stanu. Sara Konor 11 Telmi- rzcrtoru je obiEna konobarica iz predgrada, ali, pre- destinirana da postane rnajka bududeg mesije, dolazi na udar sisteina. U Ternlincrtoru 2, splet okolnosti dovodi junake u sukob sa drugtvorn: napoEetku filrna i Dion i Sara su marginalci koje je sistem pobedio, ali splet okolnosti (rnaSine su uspele da osposobe vremeplov i poSalju u proSlost novog terminatora, a pokret otpora novog zaStitnika) ponovo pokrede njihovu pobunu. U.Johny Mnemonicu, junak je prvo uklopljen u sistem kao rnnemonik agent, ali ga niz okolnosti dovodi u poziciju da se Euvajudi svoju glavu, bori protiv sistema. U Strange Days, junak je uklopljen u sistern kao beznaEajni diler, ali ga do-

NIKOLA VIRCBURGER

gadaji potpuno van njegove kontrole dovode u posed najopasnijeg SQUID snimka, i tako, u sukob sa si-

stemom.

3. Sukob sa sistemoin inicira transformaciju junaka. On ili ona spoznaje ili stvara svoj genuini moralni zakon, pa sukob sa sistemom prerasta u pobunu protiv

etiCkih zakona na kojima takav sistem poEiva.

U Blude Runnen~, junak se priklanja svom moralnom zakonu kada mu iivot biva voSteden. On odbiia daliu " - saradnju sa sistemom i beii van gradova sa repli- kantkinjom koju je trebalo da ubije. U Temirintor~r, pobuna junakinje takode je prikazana kroz njeno bekstvo van druStvenog sistema, u izgnanstvo Mek- sika - izgubila je veru-u zakone na kojima poCiva druStvo, i pronaila svoje liEne moralne zakone, na kojima Ce osnovati druStvo buduknosti. Borba protiv zlog terminatora u Terminutoru 2, prerasta u borbu protiv sistema kada Sara ponovo pronalazi svoj izgubljeni moralni oseCaj koji je spretava da ubije Dajsona, i na taj naEin spreEi termonuklearni rat. U .Johny Mnemonicu, Dionijeva unapred izgubljena bitka sa jakuzama postaje pobuna onog trenutka kada spasavanju s v ~ ~ , - ~ r e t ~ o s t a v i spasavanje Molinog iivota. Time prelazi na stranu pokreta otpora i suprotstavlja 'voj moral moralu~dru~tva kome je pripadao. Lenijev sukob sa sistemoin, u Strunge Duys, postaje pobuna onog trenutka kada daje SQUID sniinak Mejs, i svoj sebiEni cilj podreduje

opStem dobru - druitvenoj pravdi.

4. Kraj filma prikazuje rezultate junakove pobune. Postoje dva tipa kraja:

- Junak pobeduje sistem, nameCe dnlStvu svoj moralni zakon i ostaje da iivi u takvom izmenjenom sistemu. Time se sugeriSe mogucnost pojedinca da liEnom akcijom izlneni stanje u dn~itvu. U Johny Mnetr~o- nicu, koji se ovako zavrSava, pobuna je roinanti- zovana, pa pojedinac ne samo Sto moie da spasi sebe i svoju voljenu, nego i Eitavo EoveEanstvo pride,

promenivSi usput i druStveni sistem.

- Junak pobeduje u svom IiEnom sukobu, ali time ne uspeva da reformiie druStvo. Zato ga napuSta, sledeCi svoj unutrainji moralni zakon. Ovo je pesimistiEkiji ishod razmiSljanja o tehnoloikoln druStvu, koji su- geriSe nemogudnost pojedinca da individualnom akcijom izmeni bilo Sta, osim delimiEno svoje liEne sudbine. U Blade Rzrnrzert~ nemoC pojedinca pod- vuEena je Einjenicom da sistem, oliEen u hromom policajcu Gafu, omoguCava Dekardovo i RejEelino

NIKOLA VIRCBURGER

bekstvo van gradova. U term in at on^, Sara odlazi u Meksiko izborivii se za ispunjenje svoje IiEne sudbine - da postane "majka bududeg EoveEanstva", ali bez ikakve mogudnosti da pobedi sistein koji de izazvati atomski rat. U Strange D ~ y s , shodno postavki da neprijatelj nije spoljainji druitveno-politiEko-eko- nomski sistem, nego unutrainji sistem moralnih i psihiEkih predrasuda, Leni pronalazi slobodu u pri- znavanju svoje ljubavi preina cmkinji Mejs. Njihov poljubac, medutim, predstavlja samo njihovu liEnu pobedu nad sistemom rasne podvojenosti, a ne globalnu pobedu principa jednakosti nad principom segregacije. Ostvarenje njihove ljubavi je, tako, vid "unutrainjeg1' napuitanja sistema. Terminator 2 povezdje sudbinu junaka sa atomskim ratom, pa je rezultat bududnosti antimitski klimaks u kome junaci pobedujudi sistem menjaju sudbinu ljudske rase. Ipak, pobeda nije potpuna jer podrazumeva irtvovanje dobrog terminators, oliEenja "humane tehnologije", koja je jedan od ciljeva za koji se junaci bore. Termi- nator umirudi zapravo napuSta sistem, pokazujudi da je nemogude ostvariti dn~i tvo zasnovano na njego- voin idealnom moralnom kodeksn. EtiEki stav koji pobeduje u Ternzinator.~~ 2 time postaje rezultat kompromisa sa realnoidu, pa je kraj filma, u stvari, u isto vreme i pobeda i poraz; i promena sistema i

njegovo napuStanje.

Pitanje kraja zasluiuje i dodatnu analizu. Uticaj producentskih interesa na cyberpzmk i hi-tec filmove inoie se izmeriti preina tome koliko radikalno, na kraju filma, junaci odbacuju tehnologiju. Hi-tec filmovi iz produkcije holivudskih mejdiorsa, koji eksploatiSu probleme vezane za razvoj tehnologije (Ii'r.t~iosi@ npr.), koriste se Eestim izjednaEavanjein nasilja i tehnologije. Tako se strah od nepoznatog (tehno bududnost) zamenjuje strahom od nasilja, tehnologija izjednaEava sa nasiljem, a kao finalni proizvod dobija se film u kome junaci ukljuEivSi kom- pjuter otvaraju Pandorinu kutiju i sva zla ovog sveta puStaju na neduino, prernda pomalo dekadentno gradanstvo. U pravoj cyberp~lrlk priEi radikalnom 1udistiEkom odbacivanju tehnologije nema mesta. Nemir kojicyberptmk ima nameru da pobudi u svojoj publici nije uzrokovan vizijom tehnologizovane, nasilne i nehumane bududnosti, nego saznanjem da

se ta bududnost ne riloie izbec'i.

Nemogudnost pojedinca da individualnoin akcijom suStinski neSto promeni u druitvu je jedna od os- novnih postavki cyberpunk filozofije, i pravi razlog zaSto je cyberpunk stilski i sadriajno mraEan, a

NIKOLA VIRCBURGER

njegovi junaci puni gorEine i cinizma. Tako pravi problem sveta bududnosti nije Sto je pun nasilja, nego Sto pojedinac nema izbora do da na to nasilje pris- tane, Einedi tako greh protiv sebe i svojih moralnih principa. Osedanja junaka tako se nalaze u suprotnosti sa njegovim akcijama, pa griia savesti (Dekard, Sara Konor, Leni Niro) postaje dominantno unutraSnje osedanje cyberpunk junaka, oni postaju podvojene IiEnosti (dualizam: akcija - moral, unutraSnje - spo- IjaSnje, Eovek - madina), a cinizam njihov naEin ko- munikacije sa svetom koji mrze a ne mogu da na- puste. Oni pristaju da igraju po pravilima sistema da bi, kad niSta drugo nije mogude, barem obezbedili svoju egzistenciju i nekako se odriali na povrSini.

U ovome leii kamijevski apsurd. Junaci cyberpunka su uvek ljudi sa margine dru'stva, kriminalci, hakeri, lopovi, pladenici, pobunjenici, oni koji operiSu van zakona. Njihove akcije, i nasilje koje oni Eine tako bi se mogli razumeti kao pobuna protiv druStva i sistema koji je nepravdu uzrokovao. Medutim, pobuna kroz nasilje dovodi samo do jaEanja sistema koji se na nasilju zasniva. U ovakvoj postavci, zadatoj u knjiievnim prauzorima, pobede junaka uvek su samo prividne, i uvek kontraproduktivne, jer zapra- vo potvrduju i uEvrSduju sistem. Sara Konor termi- natora maSinu uniitava fabriEkom presom, opet ma- Sinom, Eime potvrduje sistem protiv koga se bori. U .Johny Mnemonictl, luditski pokret otpora uniStava korporaciju, predstavnika tehnoloSkog sistema, njenim sredstvima: sofisticiranom telekomunika- cionom tehnologijom, Eime posredno samo uEvrSduje ono protiv Eega se bori. Pobeda tako vodi porazu,

negiranje potvrdi.

Zato je najEeSde jedini izlaz za cyberpttnk junaka da napusti sistem, odnosno druStvo (Blade Runner, Ter- nziriotor, Strange Days, pa dobrim delom i Termino- tor. 2) i preuzme na sebe sve rizike koje takav Ein nosi. ~ a k o junak u sistemu uEestvuje preko nasilja koje vrSi, to napuStanje sistema predstavlja odttsto- janje od nasilja, Sto je i eksplicitno reEeno u Blucle

Rzmneru i Tern~inaton~ 2.

Vizija bliske bududnosti, kao vremena u kojem de zakoni zasnovani na pozitivnim obiEajima i vrlinama nestati, izbrisani zakonima profita i efikasnosti baziranim na matematiEkoj logici magina, daje cyberptlnku uznemirujudu i atraktivnu aktuelnost. Cyberptlnk se moie smatrati (verovatno) poslednjim velikim pokretom u umetnosti dvadesetog veka, koji zaista odraiava kljuEne probleme i nesuglasice svog

vremena. Zaista, promiSljanje politiEke filozofije adekvatne nadolazedoj tehnoloSkoj eri, postal0 je fundamentalno pitanje druitvenih nauka na kraju milenijuma, pitanje na koje, zahvaljajudi raspro- stranjenosti tehnologije, zahtevaju odgovor ne samo zakonodavci, nego i svi vlasnici personalnih raEunara na svetu, i svi oni dn~g i , koji se na ovaj ili onaj naEin osedaju ugroienim od njih. Cyberpunk i cyberptink filmovi su izraz upravo te zabrinutosti i nemira, straha od bududnosti koja postaje sve manje "ljudska" i tako sve viSe nepoznata i zastraSujuda. JoS taEnije bi bilo redi da cyberptlnk iskazuje nostalgiju za bududnoSdu - strah da bolja bududnost nede dodi, a da de Eo- vetanstvo iiveti u predimenzioniranoj varijanti iskvarene sadainjosti, samo sa viSe kompjutera i

manje slobode.

Tako cyberptlnk film ne odstupa od potrage za novom moralnoSdu potrebne (post)modernom tehnoloikom drugtvu zapoEete u cyberpunk knjiievnosti. Prime- reno filmskom izrazu, cyberpu/ik ideje 11 filmovima iskazane su kroz akciju pobune pojedinca protiv sistema i izvitoperenih druStvenih moralnih vrednosti, iz koje proizlazi nasilje ili nepristajanje na njega. Time je nasilje u cyberpunk filmu znaEenjski izjednaEeno sa tehno-filozofskom potragom za Bogom u cyber- punk romanu, pa se cyberpunk film moie posmatrati i kao viteika avantura potrage za silikonskim gra-

alom.