Nindja 012 - Derek Finegan - Tri, dva, jedan...smrt! (omer & Panoramiks & emeri)(2,8 MB).pdf

8/13/2019 Nindja 012 - Derek Finegan - Tri, dva, jedan...smrt! (omer & Panoramiks & emeri)(2,8 MB).pdf

1/84


2/84


3/84

Derek Finegan

TRI, DVA,

JEDAN ... SMRT!


4/84

SERIJABorilake vetine

NINA

Naslov romana:TRI, DVA, J EDAN ,.. SMRT

Autor:Derek Finegan

Recenzent:Slobaodan Luki

Lektor:Mirjana terijevski

Korektura:Fotoslog NIRO Deje novine

DEN PRESS

PONY WEST - BORILAKE VETINE - NINA 12 - VANREDNO IZDANJE - MAJ 1984. godine. Cena 40 dinara. Izdaje NIRO Deje novine,32300 Gornji Milanovac, Tihomira Matijevia 4. Glavni i odgovorni urednik Mirjana terijevski. Izdavaki savet: Miiica Bogojevi (predsednik),Mileta Obradovi. Vera Smreki, Dragan Simi, Milisav lli, Miodrag Vu-

ievi, Miljana Tomi, Nada Mijatovi, Nikola Maslo ara, Ljiljana Miio-vanovi, Ljiljana pajakovi, Petar J erkovi, Gojko tulovi, Telefoni:(032) 711-549 urednitvo i 714-250 prodaja. Teleks: 13731. tampaGlas, Beograd.


5/84

Derek Finegan

TRI,JEDAN.

Pismo se, bar spolja, ni po emu

nije razlikovalo u gomili drugih ko-verata nemarno baenih na stoiu predvorju Leslijevog stana. Mladi ga je odmah izdvojio na stranuda bi najpre strpljivo pregledao raune, reklamne brourice i pismakojima su se nudili novi, udotvorni usisivai za prainu, projekti za

protivatomska sklonita, nainida se brzo i lako doe do gomiledolara. Pismo u neupadljivom dugom kovertu lealo je dotle na samoj ivici stola, licem navie, takoda se jasno moglo videti Leslijevoime i adresa otkucana urednim,krupnim slovima.

Zato upravo to pismo, a neneko drugo?Teko da bi i sam Lesli FJdrid

DVA,.. SMRT!

umeo da odgovori na to, ako bi

neko i skupio hrabrosti da mu postavi slino pitanje. U najboljemsluaju slegao bi ramenima i odgovorio jednom reju: haragei.

Haragei, ono to se u obinomivotu naziva esto ulo, kod njega je bio razvijen do savrenstva,prirodni talenat za to, koji svi ljudi

poseduju kao rasno seanje namrana vremena starija i od kamenog doba, mukotrpnim uenjem pretvoren je u ulo ponekadpouzdanije od onih pet na koje seoslanjamo u svakodnevnom ivotu,

1to je bilo potrebno. Zato io jeLesli Eldrid iveo ivotom dalekoopasnijim od svakog prosenogAmerikanca svog vremena ...


6/84

4 Pony West- Borilake vetine 12

Njegovo glatko lice mladalakihcrta, meutim, ostalo je nepokretno kada je dugim, gipkim prstima

konano dohvatio laki komad har-tije sa stola i zagledao se u njegaprodornim pogledom. Koverat kakav se mogao kupiti u svakomdragstoru, svakom kiosku, peatSan Franciska sa datumom i vremenom prethodne veeri.

I njegovo ime i precizna adre

sa...Mada to nije govorilo nita, Leslise u sebi osmehnu. Ime i adresa,bar ovog stana, mogli su se nai usvakom telefonskom imeniku,emu je i mogao da zahvali za onugomilu prospekata i reklamnihbroura koja je stizala do njega.

Vetim, preciznim pokretima otvorio je koverat i klimnuo glavomkada je pod prstima osetio glatkipapir pisma. Ovako neto je pod-svesno i oekivao: komad finebele hartije sa nekoliko japanskihrei ispisanim rukom pravog majstora u toj drevnoj japanskoj ve-tini.

Na usnama mu se pojavi lak os-meh i on se zavali u udobnoj fotelji, isteui svoje mono telo. Odmor mu je zaista bio potreban, ali

je poslednjih nekoliko dana vepoeo da osea dosadu.

A tih nekoliko rei ispisanih tradicionalnom japanskom azbukom

najavljivali su akciju za kojom jenjegovo telo ve poelo da ezne ...

Laki um iza njega privue mu

panju. Na licu mu blesnu osmeh.- Dobro jutro ...Devojin glas bio je tih i prijatan.

Crne oi, krupne i malo kose, blistale su od sree pod valovimatamne zamrene kose. Providnaspavaica pokazivala je naizgledkrhko, ali savreno graeno telo.

- Sumiko ... ve si ustala?- Dan je tako lep - uzdahnu ona

irei ruke. - Kuda emo danas?

Lesli se zagonetno osmehnu.-J o ne znam.- Zato?Njen pogled je ve bio prikovan

na komad hartije na stolu. Izrazlica joj se izmeni.

-Da nije ...?- Moda.Razoaranje je bilo samo kratka

senka na njenim punim usnama.Devojka klimnu glavom kao da semiri sa neim neizbenim.

- Mogu li da pogledam? v- Ludice. Naravno da moe.Ruka devojke lako zadrhta kada

je dohvatila hartiju sa stola, ali toLeslijevom otrom pogledu nije iz

maklo. Neno je pogladio po tamnoj kosi.

-N ije nita strano, devojice.Ne mora se bojati.

Ona ga zbunjeno pogleda.-Lesli, ta ovo znai?- Nisi razumela?-J esam, ali... te rei meni ne

znae nita ...- To sam i mislio - osmehnu seon - Ali, rekoh ti, nije nitra strano.


7/84

Pony West- Borilake vetine 12 5

Jedan plod je truo na zelenojgrani voke, lagano je itala de-vojka. - Neka ifra?

-Tako neto - osmehnu seLesli. - Upozorenje kakvo su, ve-rovatno, ovih dana dobile sve nin-e. A nema nas mnogo, kao tozna.

-T o znam ... ali ta ovo znai?- Ijutnu se devojka. - Hoe li mijednom rei ili nee?

-T o znai da je grana nae voke posle dueg vremena dala i jedan truo plod - mimo je objanjavao Lesli. - 1to se dogaa, veomaretko, sreom.

- Mislila sam da je to nemogue!

-Mogue je. Obuka nine je

duga i teka, tako da uitelji uspe-ju da eliminiu sve koji nisu dorasli... jednom u pedesetak godinaponeko se ipak provue.

-I?- ta jo eli da uje?- Sve - vrsto odgovori ona.- Ovo pismo je signal za sve nas

da takvog oveka moramo to preunititi. Nita drugo.

- 1ti e, znai...Lesli se osmehnu o obavi ruku

oko njenih nenih ramena.-N e brini, Sumiko. Poruka je

formulisana tako da ne najavljujeneposrednu opasnost. Taj ovek

je verovatno jo uvek u J apanu, atu ne moe izdrati dugo skrivajuise.

Smeh devojke imao je srebr-nast prizvuk.

- Lesli Eldride, misli da menemoe da slae? Suvie te dobropoznajem da bi ti to upalilo. I ne

zaboravi da i ja znam poneto oninama. ovek o kojem govorije ve u Americi, zar ne?

Lesli podie obrve i uzdahnu.- Vetice... od tebe se zaista

nita ne moe sakriti...- U Americi je ... ili nije?- J este. U Americi je ...

* * *

-Tako, znai, stoje stvari - ce-dio jeTabasko Pit kroz zube. Rukesu mu bile zavuene duboko u depove uskih farmerki dok je stajaokraj ogromnog prozora i praznim

pogledom zurio u okean dalekopod sobom.- Ne vidim zato se ti uzbuuje

zbog toga-osmehnu se Lesli. Ledje tiho zveckao u ai koju je punio zlatastom tenou. - Doi,pie te eka.

- A ti? - Pit se okrenuo i gledaopravo u Leslijeve oi. Tanka majica gotovo je pucala na njegovimmonim ramenima. - ta e tiuiniti?

- Nemam mnogo izbora, zar ne?-slee Lesli ramenima. -Treba gaunititi.

- To znam, do avola. Kako misli da mu ue u trag?v

-T o nee biti teko. ekau dase.sam otkrije.

-A ta ako bude oprezan i nikom ne oda svoju tajnu?


8/84


- Utoliko bolje. Tada nee biti niopasan, zarne Svakako, to bi bilonajmudrije u njegovom poloaju.

Ali...-Ali?- On jednostavno nee moi da

miruje, to je ono - hladno se na-smeja Lesli. - Pre ili kasnije uini-e neto to e ga odati, aonda...

-A onda e se pojaviti u tvom

dosijeu - gromko se nasmeja Pitpodiui au kao da eli da nazdravi. - U pravu si, Lesli,' uzaludsam se brinuo. Nego, ta misli,koliko to moe potrajati?

- Ne znam. Ne znam ak ni da lije J apanac, ali pretpostavljam danije, inae ne bi dolazio ovamo. A

ako nije, onda nee trajatidugo ... ljudi Zapada se nikadanisu odlikovali strpljenjem, Pite, ati to zna mnogo bolje od mene.Zato? Ima neki drugi posao uvidu?

-Aha.- O emu se radi?

Novinski iseak jedva se videou glomaznoj aci Tabasko Pitadok ga je oprezno izvlaio iz zadnjeg depa farmerki. Bio je tosamo krupan naslov i prvih nekoliko redova iz Lesliju nepoznatoglista. Ne Kaliente, da ili ne?

- ta je to Kaliente? - zaintere-

sovano upita Lesli, jer onih nekoliko rei mu nisu govorile nita: -Nuklearna elektrana?

-Tano. Na samom jugu Arizo-ne, blizu Nogalesa u Meksiku.

Treba da bude otvorena za nekoliko dana.

-Hm. Prilino udno da se taj

novinar... Greg Fernandez, je litako ... udno da se on tek sadapita da li je ta elektrana potrebnaili ne.

-T aj iseak nije iz jueranjihnovina - slee Pit ramenima.Mada si, u stvari, u pravu. Napisan

je pre neto vie od mesec dana.

- I onda je bilo prilino kasno,zar ne?- Prekasno - uzdahnu Pit. - Re

koh ti, elektrana tek to nije poela da radi.

- 1ta tu nije u redu.- Mnogo ta - Pit oprezno otpi

gutljaj iz ae. - Pre svega, tvrdi

se da obezbeenje elekrane nijeizvedeno po propisima i da postojivelika opasnost od zagaenja radioaktivnim otpacima, da su utoku graenja nainjeni mnogipropusti to je dovelo do nekolikokrupnihnesrea___

-Zar ima jo neto?

- Ima. Projektant je izvrio sa-moubistvo pre desetak dana, vlada Meksika uruila je protestnunotu Vaingtonu i zapretila debatom u Ujedinjenim nacijama, odrane su demonstracije zelenihoko Kalientea, a Greg Fernandez

je nestao bez traga. Kao to vidi,ovaj aavi svet nije prestao dapravi gluposti dok si se ti odmaraou planinama.

- Hmmm. . .- Upravo tako - nasmeja se Pit.


9/84

Pony W est-Borilake vetine 12 7

- Hmmm. Tog Frenandeza nisampoznavao, ali zato znam momkakoji je s njim bio odlian prijatelj.On mi tvrdi da je Greg uklonjenzato to se preglasno suprotstavljao izgradnji Kalientea. Velikepare su u pitanju, Lesli. Milijardedolara. Te igrake nisu nimalo jeftine, zna, i kompanija koja doedo takvog posla resila je sve svojeprobleme.

- 1koja je to kompanija sada re-ila sve svoje probleme?

-Hornet Enterprajz iz Finik-sa. To ime ti nita ne govori?

- Na alost, ne - odmahnu Lesliglavom. - Ima nekih podataka?

- Malo. Zna da za takve poslove nemam talenta - namrteno je

odgovarao Tabasko steui nes-vesno svoje krupne ake. - OnoHornet je skraeno od HorasNetkin, ali je Horas Netkin sam figura koju zanima jedino iznos njegovih rauna u banci. Fi.mu vodineki Kobler, a o njemu znam veoma malo... sem da ne podnosi da

se iako suprotstavi njemu ili njegovoj firmi.- Poslovan ovek- gorko se os-

mehnu Lesli. - Sve prepreke susamo tehnika pitanja koja odgovarajui strunjak reava na zadovoljavajui nain. Imam iskustva sa takvima. Ljudski ivoti im neznae nita u poreenju sa urednim kolonama cifara iz godinjegizvetaja.

- Upravo tako. Nekoliko organizacija koje sebi postavljaju za cilj

zatitu >vekove okoline su dostabuno protestovale, ali niko, kao iobino, nije obraao panju nanjih. Guverner Arizone je ak odbio i da primi njihovu delegaciju.

- Gle, gle? - podie obrve Lesli.- Dobri politiari nikada ne odbijajui da sasluaju obe strane, bezobzira koliko ve bili opredeljeniza jednu od njih. Guverner je, dakle, jasno dao do znanja svima

kako zna koje je strana hleba namazana buterom.- Prirodno - slee Pit ramenima.

- Kaliente je do pre dve godinebilo bedno naselje u planinama,bez ikakvog znaenja, a sada suse tamo slile reke para. Dobar deo

je morao ostati i u glavnom gradu,

seditu okruga i svud unaokolo.Lesli je nekoliko trenutaka zamiljeno buljio u nebo nad okea-nom, blistavo od sunca. Pit je znaoda ga u takvom razmiljanju netreba prekidati, jer je postizaokoncentraciju dostupnu samo velikim naunicima ili talentovanim

hipnotizerima, stvarjui sebi jasnusliku o nekom dogaaju na osnovu naizgled nedovoljnih, ak i pro-tivurenih podataka.

- Dakle? - oprezno upita netokasnije, kada se Lesli ispravio iduboko udahnuo.

- ta dakle?- Idemo li ili ne?- Idemo, naravno - osmehnu se

Lesli. - Ta stvar mi smrdi, Pite. Posvfemu sudei, Hornet Enterprajz eli da napravi dobar posao


10/84


ne pitajui za cenu. A cena, uovom sluaju, moe biti previsoka.

-Znao sam! - zadovoljno se

pljesnu Pit po bokovima. - Kreemo odmah, a?- Odmah - klimnu njegov drugar

glavom. - im prouim sve isekekoji se odnose na Kaliente, madaimam utisak da to nee potrajatidugo. tampa je oigledno tede-la tog tvog Koblera, inae bih ja

ak i na odmoru neto nauio oelektrani.-Sumiko?- ta ti misli?- Ne znam. Stvar moe biti

opasna-oklevao je Pit gledajui ustranu.

- Sumiko se ne boji opasnosti.

Ide i ona - vrsto odvrati Lesli.- Kako ti kae. Idem da je obraujem - nasmeja se Pit.

- Nema potrebe ...Pitov zaueni pogled odluta

prema zavesi koja je veliku dnevnu sobu delila na dva dela. Kroznjen otvor virila su dva krupna isrena crna oka ...

* * *

Tabasko Pit je namrteno prouavao kartu rairenu pred volanom i umorno klimao glavom.Oigledno, nije mu se dopadalavonja duga ezdesetak miljakroz planine, iako je karta najavljivala da je put nedavno proiren,kako bi prihvatio sve gui saobraaj prema novoj nuklearnoj

elektrani.Lesli namignu Sumiko, koja se

zimogroljivo uvijala u svoju dugu

krznenu jaknu. Novembar u Tak-sonu jako se razlikovao od novembra u San Francisku, iako jesve oko njih bilo suvlje od baruta iposuto tankim slojem crvenkastepraine koju je neprestani vetardonosio sa okolnih planina. Uostalom, pustinja Hila poinjala je u

neposrednoj blizini i to se osealo1po suvom vazduhu, i po krljavombunju koje se s mukom odravalopored puta kojim su krenuli iz Tak-sona odmah poto su iznajmilikola, jedan udobni i ne naroitobrzi kadilak.

Pitov pogled se sada podigao

sa karte prema itavoj gomili putokaza naikanih du visokogbetonskog stuba.

-K aliente... Kaliente - mrmljao je. - Gde je, do avola, tajKaliente?

- Potrai putokaz za Nogales -saali se Sumiko na njega. - Kaliente je negde na putu prema granici, zar ne?

- J este, ali ne na samom putu -mrzovoljno promumla Tabasko. -Negde treba skrenuti sa glavnogputa, ali na ovoj karti ne vidimgde...

- Videemo valjda putokaz kadstignemo do tog mesta - nasmeise devojka. - ta ti je. Pite? Mislilasam da momak kao ti moe da sesnae na svakom mestu!

- udno - zamif Ijeno ree Lesli


11/84

Pony West- Borilake vestine 12 9

- ali ljudi koji vode tako veliki projekt, oigledno nisu naroito eljnipubliciieta, iako je obino potpu

no suprotno. Naao sam veomamalo podataka o Kalienteu. Danije bilo Fernandeza, verujem danovine ne bi ni toliko objavile oelektrani.

-P a? - upita Sumiko.- Moe se lako dogoditi da put

za Kaliente ne bude oznaen -

nasemi se Lesli. - tavie, imamutisak da nikakvi posetioci neebiti dobrodoli.

-Hej! - iznenada uzviknu Pit. -Evo naih vodia!

Pored mesta, na kojem je Ta-basko zaustavio kadilak, prohujao je veliki autobus obojen ze

lenom bojom. Lesli je u posled-njem trenutku uspeo da proitanatpis na njegovom boku.

- ta je to pisalo? - zaintereso-va se Sumiko. - Nisam uspela daproitam...

- Zeleni spasioci Arizone -prezrivo se osmehnu Pit. - Gomilaamatera! Misle da e neto izme-niti time to galame po ulicama idre govore na televiziji. Veliki biznis i dalje tera po svome ... ipak,ovi momci su naili u pravom trenutku; jedno je sigurno - odveenas pravo do Kalientea!

- Nee- odmahnu Lesli glavom,- Zato? - tre se iznenaeno

Pit. - Misli a ,.- Mislim da e nam umai ako

iednom konano ne zatvon daivo ja velika usta' nasrne- se

Lesli. - ta eka, ovee?Pit frknu.-T i si zaboravio kako ja vozim?

Ako ova krntija vredi samo upolaod cene koju smo platili, stiiemo autobus za manje od pet milja, pazi ta sam ti rekao!

Sledeih tridesetak milja Ta-basko Pit vozio je gotovo iza samog autobusa, ne pokazujui nimalo namere da ga pretekne, iako

je to s lakoom mogao da uini.Ipak, po Leslijevoj elji, pretekaoga je na narednom delu puta kakonikome ne bi upali u oi zbog previe oprezne vonje, ali to nije tra

jalo dugo. Zastali su na oblinjemparkingu i Pit se pravio da netoaka pod podignutim poklopcem

motora sve dok autobus jo jednom nije prohujao pored njih. Saekavi da se izgubi iz vida, Ta-basko je ponovo pohitao na svojemesto.

-N e pribliavaj mu se posave-tova ga Lesli. - Autobus je dovoljno upadljiv da ga moe pratiti i iz

daleka.-Zbog ega?-Imam predoseanje da e

tako biti bolje - osmehnu se mirnomladi, ali )e njegove rei Pit shvatio veoma ozbiljno. PredoseanjaLeslija Eldrida bila su ponekadmnogo preciznija i od meteorolokih prognoza,..

J o desetak milja proteklo jebez uzbuenja, ako se ne raunauzbuenje vozaa iza njih koji sunestrpljivo oekivali prilikuda pre-


12/84

10 Pony West- Borilakeifestine 12

teknu kadilak na tom uskom inepreglednom putu. Pit se, meutim, samo cerio na nervozne zvuke

sirena iza sebe i ljubazno mahaoonima koji bi uspeli da ih preteknu,drei se sve vreme na rastojanjuod nekoliko stotina jardi iz upadljivo obojenog autobusa.

- Prokletstvo! - dreknu iznenada i skide nogu sa papue gasa. -Nestao je!

- Nije, nije nestao - nasmeja seLesli. - Promaklo ti je da je nagloskrenuo desno, nita drugo. Morada je Kaliente u blizini.

Zaista, jedva milju dalje odvajaose jo jedan uski asfaltni put, probijen gotovo uz samu ivicu osuenog korita potoka koji je moda

dva puta godinje donosio netovode prema reci koja je tekla zapadnije. Gunajui kroz zube, Pitoprezno skrete tim putem, nasto

jei da to pre dostigne autobus.- Bio si u pravu - zabrinuto ree

devojka, okreui se Lesliju. - Putzaista nije bio oznaen.

~ I ne samo to ... imam utisakda je neko namerno odabrao najnepogodnije mesto za raskrsnicu.Pored ovog puta e projuriti devedeset odsto vozaa, a da ga i neprimete.

-Momci u autobusu oigldnoznaju ta rade - umea se Pit. -

Njih raskrsnica nije iznenadila.-Verovatno ne dolaze ovamoprvi put - primeti Sumiko. - Sam sirekao da su nekoliko puta demonstrirali oko elektrane.

- Sve je to bio samo prazan gest- promrmlja Lesli. - Obezbeenje

je svakako bilo takvo da nisu mog

li stii dalje od ograde. I nije biloonoga to bi oni najvie eleli:publiciteta. Nijedna TV stanicanee poslati ovamo reportere,sem, moda, na sveano otvaranje i sve ono to u takvim prilikama sledi. ovek koji vodi ove poslove nije poetnik, videete. Pite,

pouri malo. eleo bih da sada budemo to biie autobusu.- Misli da e se neto dogodi

ti? - plaljivo upita devojka.- Hoe. I to veoma brzo. Pogle

daj iza -nas.Kola obojena plavo i beio, sa ro

tacionim svetlom na krovu, pribli

avala su im se veoma brzo. Pit seprezrivo isceri, ali isciplinovanopritera kola uz samu desnu stranuputa i zaustavi ih na jednom odpreglednijih delova, po svim propisima.

Policajcu koji im je priao oigledno se urilo. Gotovo je dotrao

do Pita koji mu se ljubazno os-mehnuo kroz otvoreni prozor.- Kuda, momak? - otro upita

policajac briui znoj sa ela le-vom rukom. Desna mu je lebdelasumnjivo blizu drke glomaznogrevolvera u futroli. Leslijevom otrom pogledu nije izmakao pokret

iza prljavog zadnjeg stakla policijskih kola parkiranih desetak jardiispred njih.

Neko u kolima ih je drao na nianu ...


13/84


14/84


pasnijim mestima. Sumiko prigueno kriknu.

- ta ti je? - osmehnu joj se Pit.

- Kao da ne poznaje Lesa? Momak moe da skoi odatle i da muse ba nita ne dogodi!

- Znam-osmehnu se ona. - Aliopet...

Sa mesta na kojem se nalazioLesli je imao odlian pogled nascenu pod sobom, jer se tle po

stepeno sputalo prema reci i gomili novih zgrada koje su se jasnoocrtavale u istom vazduhu Arizo-ne, tako da je izgledalo da sumnogo blie od desetak milja kolika je bila njihova stvarna udaljenost. U itavoj umi elika i betona jasno se video bljetavi alumi-

nijumski svod ispod koga se svakako nalazilo srce nove nuklearneelektrane u Kalienteu.

No sada nije bilo vremena da sedivi graevinama iz kojih e uskoro potei nova reka prema gradovima gladnim energije; pogledLeslija Eldrida bio je uperen ka

autobusu zaustavljenom na iviciputa koji je vijugao prema visokojogradi od ice podignutoj itavihpet-est milja ispred zgrada. J edna policijska kola bila su postavljena popreko ispred autobusa;druga su se zaustavila iza njega.

Ljudi u Autobusu, meutim,

oigledno su raunali na takavrazvoj dogaaja; kao dobro uve-bani komandosi iskakali su jedanza drugim iz autobusa sa parolama i transparentima u rukama, ne

obraajui panju na policajcekoji su uzbueno mahali rukamapokuavajui da ih zadre. Kratka,

uredna kolona krenula je dalje putem, zaobilazei policijska kola.Leslijeve usne ozari lak osmeh;momci su bili uporni, iako nisuimali praktino nikakvih izgledada se dokopaju ak ni masivne ivrste ograde oko elektrane.

J edan od policajaca je bezglavo

utrao u svoja kola i Lesli prenesepogled prema zgradama u daljini.Ako se nije varao, tamo e se uskoro neto dogoditi...

Obezbeenje u elektrani funk-cionisalo je kao najprecizniji a-sovnik. Svega pet ili est minutakasnije, prema kapiji su jurnula tri

otvorena kamioneta naikanaljudima u istim, smeim uniformama. Daljina je bila prevelika, ali jeLesli bio ubeen da se nije prevario: u njihovim rukama bile su puke.

-Hej, ta se tamo deava? -doviknu Pit sa puta. I on je oprez

no izvirivao, ali je bio prenisko dabi mogao da opazi ono to je videonjegov drug iznad njega.

- Doi da vidi - odvrati Lesli -ali se bojim da nee jo dugo tra

jati. Spasioci Arizone su odabrali peadijsku taktiku, ali momciu elektrani su bili spremni i na to.

Bojim se da nee birati sredstvada ih zadre ...-P rokletstvo - pijunu Pit sebi

pred noge.-Ti zeleni su usijaneglave i ostalo, ali nikome nisu ni


15/84


ta naao uinili. J edino to ele jeda se malo izgalame i svima dajudo znanja ta misle. Zbog ega im

bar to ne dozvole, kad ve njihovglas niko ne slua?Lesli vie nije obraao panju

na Pita, jer su se dogaaji prednjegovim oima sada odvijali gotovo filmskom brzinom. Krila ogromne kapije su se otvorila u pravom trenutku da propuste zahuk

tale kamione, a da oni ak i nesmanje brzinu.A trenutak kasnije iz ute prai

ne retkog grmlja kraj puta, izniklaje prilika oveka obuenog u zeleno!

Leslijeve oi se suzie. ak i naovoj daljini nije se mogao prevariti:

zeleni kostim sa kapuljaom, pripijen uz miiavo telo tog oveka,bio je verna kopija kostima crneboje koji se sada nalazio u neupadljivoj torbici na zadnjem sedi-tu iznajmljenog kadilaka.

Taj ovek kraj puta bio je ...morao je biti...

NINA!Desna ruka nine u zelenompodigla se munjevitom brzinom ineto je blesnulo na suncu. Vozaprvog kamiona kao da je izgubiokontrolu nad svojim vozilom; ono

je otro skrenulo kraj puta i, nagnuto na bok, jurnulo u pustinju

diui za sobom ogroman oblakute praine, poskakujui po neravninama i prosipajui iz svog zadnjeg dela uniformisane prilikekoje su se nemono kotrljale po

tlu.Drugi voza je suvie naglo pri

tisnuo konice kada je kamion

nestao ispred njega, tako nagloda trei kamion nije imao dovoljnovremena da ibegne sudar. Prasak je bio tako snaan da je doproi do Leslija, a njegova iva matadoarala je i krike bola od kojih jesada pustinja sigurno odzvanjala.

Sudar je morao biti uasan, a to

je posvedoila i eksplozija koja jegotovo odigla od zemlje prednjideo drugog kamiona koji se gotovo istog asa pretvorio u buktinju.

Valjda po navici, policajci su ukljuili svoje sirene kada su obojakola jurnula prema mestu nesree, prestiui kolonu demonstra

nata koji su zbunjeno zastali nesputajui svoje transparente.Tridesetak sekundi kasnije i

prvi kamion se zaustavio u oblakupraine, naiavi na neravninukoju nije uspeo da savlada. Prevrnuo se na bok i ostao da lei, doksu mu se tokovi i dalje besmisle

no okretali...Lesli, meutim, nije skidao pogled s oveka u zelenom, po prviput zaalivi to uz sebe nemadvogled. Imae samo jedan krataktrenutak dok mu taj nina budeokrenut licem, a na ovoj daljini...

I protiv svoje volje, sa odobrava

njem je klimnuo glavom. Nina uzelenom nije ekao da vidi ishodsvoje akcije; skliznuo je na tle ipotpuno se izgubio iz vida. Lesli jeuspeo da zapazi samo jo jedan


16/84


hitar pokret meu bunjem, itavih stotinak jardi istonije od mes-ta na kojem se pojavio.

A onda je zeleni nina nestaobez traga...Na svom isturenom mestu Lesii

je ostao tek koliko da sebe uverikako ne moe videti tajanstvenogubicu, niti otkriti pravac u kojem jenestao. Istina, mogao je krenuti upoteru za njim, verovatno nai i

neki trag, a li...Ali je tvrda kola koju je i samproao kao nina svoje pitomceobuavala da najpre dobro upoznaju protivnika i da u bezglavojjurnjavi vie izgleda ima onaj kojibei unapred pripremljenim putemod gonioca kome neizostavno os

taje samo improvizacija, vie ilimanje uspena.Uostalom, begunac ima pred

sobom stotinu i jedan put... goni-lac samo jedan.

A o svakom nini, pa i o ovom uzelenoj odei, mnogo se moglosaznati iz naina kako ubija. Les-liju je zbog toga bilo stalo da pogleda prvu njegovu rtvu, jedinogkoga je nina ubio svojom rukom

- Idemo? -- dobaci Pit kada jeugledao kako se Lesli veto sputa niz stene. Odbacivi cigaretu,Tabasko se vrati za volan. Kola suposkoiia i krenula u istom onomtrenutku kada je Lesli zalupio vrata za sobom.

Lice Sumiko bilo je bledo u polutami zadnjeg sedita.

- Bilo je krvi?

Lesli odsutno klimnu glavom.- Mnogo.- Kako?

- Nina ...- Onaj koji...- Da. Onaj na koga me je upozo

rilo pismo. On je negde u blizini.-Idemo za njim? - dobaci Pit

preko ramena. Kadilak je gutaoprostor i oni su se ve bliili mestusudara.

- Da, ali ne sada.Pit i Sumiko su utali. Veomadobro su znali ta to znai kadaLesli odgovara ovako kratko ...

Lesli Eldrid je bio besan, ali tonije pokazivao kao drugi ljudi, izli-vima gneva.

-Levo - otro zapovedi Lesli. -

Onaj kamion tamo.Pit posluno klimnu glavom ikadilak skrete sa puta u novomoblaku ute praine, vrludajui izaokreui oko veih izboina i ilavog bunja, do mesta gde je leao prevrnuti prvi kamion. Lesli iskoi gotovo pre nego tosu se kola zaustavila. Tabasko zanjim.

Vozau kamiona nije bilo pomoi, to se odmah videlo. Lesli je uspeo da ga izvue kroz sada horizontalna vrata na njegovoj strani,ali velika rana na elu, izmeu oi

ju irom otvorenih od iznenaenja,potvrdila je da su njegov! naporiuzaludni. Pustivi ovekovo teloda klone na tle, Lesli se uvue ukabinu, ali traganje koje ie potra

jalo nekoliko minuta nije dalo ni


17/84


kakve rezultate.Oruja kojim je voza bio ubijen

tu nije bilo.Napustivi traganje, Lesli se

vrati ubijenom i nekoliko trenutaka je suenim oima prouavaoranu na njegovom elu, zamiljeno klimajui glavom.

Pit i Sumiko su ve ukazivali pomo najbliim ranjenicima, ljudimau smeim uniformama koji su bilirasuti du puta kojim je nekontro-lisano proao njihov kamion. Nekiod njih su urlali, neki jecali, mnoginepomino leali arivi ukoeneprste u suvu, utu zemlju koja jeedno upijala njihovu krv. Lesli odmahnu glavom; sem nekolicini,njima ovde nije bilo mnogo pomo

i. Napori Pita i Sumiko bili su gotovo simbolini, ovde je bila neophodna akcija spasavanja velikihrazmera.

Njegov pogled skrete premazgradama gotovo zaklonjenim oblakom fine praine koji je lebdeo usuvom, mirnom vazduhu. Sa te

strane jo uvek se nisu ule sirene kola hitne pomoi, nisu se vi-dela nikakva vozila koja bi pohitala u pomo povreenima.

Prokleto sporo za takvu slubuu nuklearnoj elektrani, proleteLesliju kroz glavu. Ti ljudi bi morali biti obueni i opremljeni da de-

luju munjevitom brzinom, aoni...Okrenuo se prema putu jo pre

nego to je zamro odjek otrog re-volverskog pucnja. ta se to tamo

dogaa?Umesto da predvode i organizu-

ju akciju pomoi povreenima, policajci su gomilu demonstranatapotiskivali prema autobusu, neustruavajui se ak i od toga dapucaju iznad njihovih glava!

- Sumiko! - otro doviknu Lesli.- Pomeaj se s tim ljudima. Brzo!Pokuaj da otkrije gde se okupljaju i da sklopi prijateljstvo sanekim od njih ... zna gde nas posle moe nai. Pite ... idemo dapogledamo koga tite ti prokletipolicajci!

Njih troje su potrali prema putuudaljenom stotinak jardi. Sumiko

je skrenula prema autobusu, dokje Lesli vrstom rukom zadrao

Pita. Nije pametno trati premanervoznom oveku koji ve imaoruje u ruci... naroito ako ga jeve upotrebio i otkrio koliko straha njime zadaje nenaoruanoj gomili pred sobom

-P olako - dobacio je uglomusana.-Ti momci su sada sprem

ni na sve; ovo je situacija kojojnisu dorasli- Oigledno - promrmlja Pit. -

Umesto da pomau ovim nesre-nicima, stalo im je samo da uklonepotencijalne svedoke. Les, ovdeneto jako smrdi, ak i za mojukus!

Lesli se osmehnu za sebe. Dobri Tabasko nije ni slutio koliko seova stvar iskomplikovala; ljudi kojisu vodifi gradnju Kalientea pobes-nee kada doznaju da su ostali


18/84


bez tridesetak straara.ta znae ivoti nekolicine ljudi

prema poslu vrednom milijarde

dolara? Policajci to jo nisu shvatili, inae bi inili upravo suprotno:zadrali bi svedoke dogaajaumesto to ih. udaljavaju sa ovogmesta.

- Natrag! - zaurlao je policajackoji je prvi opazio njih dvojicu. Licemu je bilo bledo, usne stisnute u

tanku crtu ispod oiju razrogae-nih od straha. - U autobus!Lesli i Pit stadoe, irei ruke da

pokau kako su nenaoruani.-A li mi nismo doli autobusom

- prijateljski se osmehnu Pit. - Sigurno ne bi bilo mesta za nas!

- Natrag, do avola! - umea se

i drugi policajac, stariji od prvog.Iskustvo mu je pomoglo da sekontrolie daleko bolje od mlaegkolege, ali su nervozni prsti desneruke ponovo kopali oko futrole revolvera.

-Zato? ,- mirnim glasom seumea Lesli. - Hteli bismo samoda pomognemo povreenima ...Prokletstvo, emu vas ue u timpolicijskim akademijama? Ako seikome od ovih ljudi ovde moe pomoi, to treba uiniti odmah! Pozvali ste hitnu pomo?

Stariji policajac neto promum-!a kroz zube, a mlai se bespomono zagleda u njega.

- M i...- Zavei! - procedi ovaj i okrete

se drugoj dvojici policajaca koji sui poslednje demonstrante gurali

prema autobusu. Lesli sa zadovoljstvom primeti crnokosu glavuSumiko u zadnjem delu vozila.

- Marv! Hej, Marv! - vikao je policajac. - Pozvao si hitnu pomo?-avola! - odvrati ovaj zadiha

no. - Mislio sam da si to ti uinio!Pred zapovednikim pogledom

starijeg, drugi policajac slee ramenima i potra prema kolima.Motor autobusa zabrunda u istom

trenutku i voza poe da ga okree na uskom asfaltnom putu. Onoto je promaklo policajcima, nijepromaklo Leslijevom otrom oku:neko je iza stakla marljivo kljo-cao malim fotoaparatom, obezbe-ujui dokaze o neobinom dogaaju na putu za Kaliente.

- Hajdemo, Pite - mahnu Lesliglavom. Olupina kamiona dogore-vala je u gustom oblaku crnogdima kroz koji su besciljno tumarali ljudi u smeim uniformama,nosei svoje povreene drugovetamo i amo. Njih dvojica prooekraj jednog mladia koji je bledoglica sedeo na zemlji i tiho pevuioklatei se napred i nazad, sam usvom privatnom paklu oka od izgubljene krvi koja je kao potok ibala iz pokidane desne ruke.

- Skini mu opasa, Pite - dobaciLesli naginjui se nad mladia kojikao da ga nije ni primeivao. Ve-tim prstima nina potrai odgovarajue mesto visoko na miici i krvarenje gotovo istog trenutka p ristade - Stegni tu - pokaza on Pitukoji je u meuvremenu izvukao


19/84


mladiu opasa iz pantalona.- U redu je, momci - ree neko

iza njih mirnim glasom. - Hitna po

mo uskoro stie, vreme je da vamzahvalimo na usluzi...Bio je to onaj stariji policajac

koji je stao kraj njih i paljivo po-smatrao ta rade. Pit ga pogledapreko ramena. Iz daljine, jo uveku krugu elektrane, dopre otri vrisak sirene kola hitne pomoi.

Lesli se ispravljao lagano i policajac obori oi pod njegovim otrim pogledom.

-Zato?Leslijev glas odavao je gnev

tako neuobiajen za njega, da gai Pit zaueno pogleda. Takvo pokazivanje oseanja nimalo nije li

ino na Leslija Eldrida, ninu ...Sem ako nije bilo sraunato dazaplai policajca.

- Oni ljudi tamo - policajac pokaza prema elektrani - ne volestrance u blizini. Imali su isuvieproblema sa glupanima koji kuka

ju kako prirodu treba zatititi...-Da ne pominjemo radoznale

novinare koji bi neto mogli i provaliti? - podsmeljivo dobaci Pit.Mladi pred njegovim nogamaprestao je da se klati i umorno sespustio na bok, pridravajui le-vom povreenu ruku.

-To nije moja stvar - slee policajac ramenima. 7 J a samo izvravam nareenja, a ona glase daovim putem niko ne sme proi bezpropusnice. Pretpostavljam da vitaKve kartonie nemate ...

- Sasvim tano - osmehnu seLesli. - Pa?

-N e elim probleme s vama,

momci - policajeve oi se suzie,ali mu je glas i dalje bio prijateljski.- Najpametnije bi bilo da se izgubite odavde pre nego to stigneekipa iz Kalientea ... i da zaboravite sve to ste ovde videli...

- Zato? - ponovi Lesli mekimglasom.

-Zato to ja tako kaem!Uprkos godinama, policajac jebio brz, veoma brz. Pitolj se u njegovoj ruci naao munjevitom brzinom i cev je lagano etala izmeuLeslija i Pita. - Mislim da sam biodovoljno jasan, momci...

- Glupane! - isceri se Pit. - Mis

li da nas dvojicu moe zaustaviti tim komadom gvoa?- Mogu bar da pokuam - hlad

no se osmehnu policajac. Glavomje pokazao u pravcu njihovog ka-dilaka. - Kidajte!

Pogledi dvojice prijatelja se sre-toe i Lesli rezignirano slee ramenima i zakorai prema kolima.Nije mu promaklo da se policajacvidno opustio, gotovo sa uzdahomolakanja.

Pit se glasno nasmeja. Izraz policajevog lica nije bio nimalo inteligentan dok je zurio u praznuaku. Nije ni primetio munjevitiLeslijev pokret kojim mu je iz rukeistrgao revolver i premestio ga uPitove ake.

-Gadno oruje - primeti Leslikoraajui dalje kao da se nita


20/84


nije dogodilo. - Ne treba ga davatiu ruke ovako neopreznim ljudima.

- Savreno si u pravu- isceri se

Pit. ta da radim s njim? Da ga bacim?- ta e tebi revolver? Ne bi

mogao da pogodi ni policijskakola sa boka. Baci ga.

Petnaestak koraka iza njih razoruani policajac kao da je tektada shvatio ta se dogodilo.

-Marv! - zaurlao je. - Marv!Erni! Prokletstvo, otee mi pitolj!Lesli je ve sedao za volan ka-

dilaka i motor neno zabrunda.Pit zastade kraj otvorenih vrata nadrugoj strani.

- Evo ti tvoje gvourije, bebice- dobaci prezrivo i oruje u viso

kom luku polete prema policajcu.- Ne mora odmah da plae!Grohotom se smejui, Pit zalupi

vrata za sobom. Razloga za smehbilo je isuvie; jedan policajac jeetvoronoke puzio po zemlji tragajui za pitoljem, druga dvojicasu se sudarili kada je prvi poleteo

prema kadilaku sa pitoljem uruci, a drugi, malo mudriji, premasvojim kolima kako bi Leslija i Pitaspreio u begu. etvrti je glupobuljio kroz otvorena vrata sa zaboravljenim mikrofonom u rukama.

Kadilak poskoi u oblakupraine koji ga istog trenutka zakloni od zbunjenih policajaca.Lesli je stotinak jardi vozio parale-lelno sa putem pre nego to sevratio na crnu asfaltnu traku i po

veao brzinu.-Kuda sad? - upita Pit, iroko

se cerei. - Za tvojim kolegom u

zelenom kostimu?-Za to je jo rano - odmahnuLesli glavom. - A ne bi nam ni pomoglo, jer je on sada svakako daleko odavde. Idemo natrag u Tak-son...

- Da pronaemo Sumiko?- Da pronaemo Sumiko i da se

ulanimo u Spasioce Arizone - nasmeja se Lesli. - Nadam se danema nita protiv?

- J a? - razrogai oi Tabasko. - Nije mogue da nisi video onu ri-okosu sa tablom na kojoj je pisalo Bolje Hila pustinja nego radioaktivna pustinja ... asna

re, pristao bih da s njom prepe-aim itavu Arizonu, ako bi to traila od mene!

* * *

?

Nimalo neno, Lesli munu svogdruga laktom u rebra.

- Hajde, probudi se!Pit protrlja oi i zbunjeno se zagleda oko sebe. Prespavao je gotovo itav put do Taksona i sada jesa nerazumevanjem gledao gomilu automobila i niske stambenezgrade predgraa u kojem je Leslizaustavio kola.

- Hej, jo nismo stigli do hotela- pobuni se on. - ta ima ovde?

- Ti izlazi - osmehnu se Lesli. - Moramo se osloboditi kadiiaka,oni momci u plavom kod Kalientea


21/84

Pony West- Borilake vesti ne 12 1S

nisu ipak bili dovoljno zbunjeni dane bi zapamtili njegov broj. Prematome...

- Ostavie ga ovde?-Malo dalje, u centru. Neka se

bar pomue da ga pronau. ekam tebe i Sumiko u hotelu, vai?

- Mogli smo najpre neto da pojedemo - proguna Pit. - Gladansam...

- To za tebe nije nita novo -

utei ga Lesli. - Hajde, ispadaj.Moda te ona riokosa povede navee/u, ta zna.

- ekaj, do avola! - Pit zasta-de i ponovo se nagnu kroz otvorena vrata. - Gde u sad da pronaem te Spasioce Arizone?

-P ojma nemam, ali zato imam

dobar predlog ...- Koji?- Pitaj prvog policajca - posa-

vetova ga Lesli kroz smeh. Pit ostade da otvorenih usta zeva zakadilakom koji ubrzo nestade ugradskoj guvi.

- Prokletstvo - proguna i osvr

te se oko sebe. - Nigde nijednogtaksija na vidiku ...Umesto taksija pogled mu pri

vue krupna firma iza parkinga nakojem ga je Lesli ostavio. Oniskamontana zgrada sa velikim prozorima svakako ne bi privlailapanju da se u jednom od njih nije

isticao krupan natpis ledenopivo.Pit iznenada obliza suve usne.

Istina, nije naroito vrue, ali ledeno pivo dobro e mu doi posle

sve one praine kod Kalientea ...A uvek postoji mogunost da udragstoru dozna i gde se nalazeprostorije tih samozvanih Spasilaca Arizone.

Gotovo itavu duinu prostorijezauzimao je blistavi hromiraniank za kojim je sedela devojkazagledana u neki roman. Pit preepogledom po sali; svi stolovi bili suprazni. U ovo doba dana posao je,

izgleda, loe iao.- Molim? - sanjivo upita devoj

ka jedva diui pogled sa romana.Pit opazi sitno, lutkasto lice saprevie minke ispod itavog stoga crne kose privrene ne naroito istom trakom.

- Pito - ree oslonivi se lakto-

vima na ank. - Australijsko, akoimate...- Australijsko pivo? - zevnu de

vojka, ali joj je pogled ve pokazivao izvesno interesovanje za togmladia irokih plea i prijatnog,grubog lica. - Nemamo australijsko pivo. Moe meksikansko

vino?- Ne hvala - nasmeja se Pit. -Ipak ostajem pri pivu. Naravno,ako je ledeno.

- Za to ne brinite - osmehnu sedevojka, bez mnogo uspeha vraajui crne uvojke pod traku. -Ve dva dana je u friideru. U ovo

doba godine malo ko trai pivo...-Utoliko bolje - klimnu Pit glavom, oprezno kuajui periuavufenost. ~Hmmm ... nije loe, nijeoe...


22/84


-N iste odavde - tihim glasomupita devojka. Pitu nije promaklokako se ispravila iza anka, istu-

rajui svoje mrave grudi. Na usnama mu zaigra fini osmeh.-Ne. I ne verujem da u dugo

ostati ovde. U pitanju je jedan posao.

- O - crnki je oevidno ponesta-jalo tema za razgovor i Pit saalji-vo pogleda arene korice romana

nemarno odbaenog na ank. Dijalozi princeza, milionerskih keri ifilmskih zvezda iz takvih romanateko su se mogli ponoviti za hro-miranim ankom dragstora upredgrau Taksona, Arizona.

- J o jedno pivo?- Moe - klimnu Pit glavom i de

vojka se nae nad friider izazovno njiui uskim bokovima u kratkoj suknji. Ako je ovo uzorakena iz ovog kraja, pomisli Ta-basko, onda Spasioce Arizonepod hitno treba raspustiti i celu dravu ustupiti Meksiku. Ili nekomdrugom, ko nema dovoljno pusti

nja i planina.- Recite mi - poe on - da li znate gde su prostorije organizacijeSpasioci Arizone?

-Spasioci Arizone? ponovicrnka zaueno. - Kakva je to organizacija?

- Nije vano. Imate li ovde tele

fonski imenik Taksona?Devojka klimnu glavom i zakorai prema drugom kraju anka, alizastade jer joj panju privukloneto to se dogaalo napolju. Do

Pitovih uiju dopre otra kripaguma i tresak naglo zalupljenihvrata nekih kola.

-Def Mek Klaski - odsutnoree devojka, vie za sebe. - ta lise to dogodilo?

Pit se lagano okrete, u pravomtrenutku da na vratima dragstoraugleda dva poznata lica.

Policajci koji su ih zaustavili naputu za Kaliente i kojima su potom

umakli... Prokletstvo, pomisliPit, ovo ne obeava nita dobro.- Defe ... - plaljivim glasom

se javi devojka. - ta je bilo?Preko lica onog mlaeg policaj

ca prelete svirep osmeh.- Nita, Flora. Bar za sada ...

Ali e se uskoro dogoditi!

Pit se prezrivo isceri, ispijajuiostatak piva. Devojka se uplaeno osvrtala, kao da trai pomo.

- Doi ovamo, Flora - otro reeonaj koga je nazvala Def.

-Zato? - tre se ona.- Dolazi ovamo, prokletstvo!Oklevajui, ona izae iza anka

i stade pred njega. Pitu nije promakao strah u njenim oima.- Blie!Flora vrisnu kad policajac sna

nim akama razdera tanku bluzuna njenim grudima. Ruke poleteenavie u uzaludnom pokuaju dazaklone male iljate dojke, ali

snaan udarac pesnicom odbacikrhko telo devojke nekoliko stopadalje na pod.

Pit duboko udahnu.- ta ovo znai, do avola?


23/84

Pony West-Borilake vetine 12 21

U ruci starijeg policajca stvorise revolver. Mrana cev bila jeuperena Pitu u stomak.

- ta znai? Znai da ide sanama, momak, eto ta znai! Imogu ti unapred rei da se okrunom tuiocu tvoja njuka nee nimalo dopasti...

Pit prezrivo pijunu na pod.- Nita nisam uinio, proklet

stvo! Ne moete me tek tako...

- Ko kae? - piskavo se nasme-ja mlai policajac. - Latam je zaboravio da ti objasni... pre dvegodine neko je silova kerku okrunog tuioca i od tada Moralestakvim tipovima ne oprata.

-T o hoete da mi prikrpite? -isceri se Pit. - Nee vam upaliti!

- Videemo.Sa zverskim uivanjem na licuMek Klaski podie devojku jednimpokretom sa poda i njegova desnaruka se sklopi oko njene dojke.Flora ponovo vrisnu od bola.

- Samo tako, devjice - nasme-ja se policajac. - Ovaj tip ovde bio

je ba gadan, zar ne? Odmah jeskoio na tebe, je li tako bilo?Niz bledo, sitno lice slivale su

ogromne suze ostavljajui po obrazima tragove jeftine minke. De-vojka nemono klimnu glavom, iz-begavajui da pogleda u Pita.

-Idemo, momak - ree drugi

policajac, pokazujui revolveromprema vratima. - U kola. Kladim seda Morales jedva eka da te vidi!

* * *

Prebacivi torbicu preko ramena, Lesli paljivo zatvori za sobom

vrata kadilaka. Telefonski pozivagenciji bie dovoljan da nekodoe po kola koja su i blia iznajmljena pod takvim uslovom.

On baci pogled na sat. Dostadugo je kruio po gradu, ne zatoto se plaio da e ga neko pratiti,ve da bi bar donekle upoznao

drugi po veliini grad u Arizoni, poznat po velikim obraunima sa Cinkana Apaima sa kraja devetnaestog veka.

Pit je do sada svakako doznaogde se okupljaju Spasioci Arizo-ne, trebalo bi da bude u hotelu isaeka njegov poziv...

Lesli podie ruku i jedan taksise izdvoji iz kolone vozila. Hotel ukojem su se sve troje smestili bio

je van bunog i uurbanog centra,odabran tako da omogui nesmetan prilaz iz vie pravaca. Leslijuprelete osmeh preko lica kada seseti Pitovog gunanja zbog toga,

ali epizoda sa policajcima najavljivala je da ni u samom gradu neeimati mnogo mira, to je opravdavalo njegovu opreznost.

Predvorje hotela bilo je isto iuredno. Lesli zastade kraj recepcije.

- Eleri, 108 - ree postarijem

oveku za pultom. - Moji prijateljijo nisu doli?- Ne, mister Eleri-odmahnu o-

vek glavom. - Kljuevi su jo ovde.- Nikakvih poruka?


24/84

22 Pony W est-Borilake vetine 12

- Na alost, ne.- Biu neko vreme u sobi. Molim

da mi prenesete ako se neko do

njih javi.- Svakako, mister E leri...Mister Eleri se u svojoj sobi

najpre sa uivanjem istuirao, aonda prouio izbor pia u friiderui odabrao konjak sa poznatom etiketom. Zamiljeno zviduui, zavalio se u udobnu fotelju i prepus

tio mislima.Ono to se odigralo na putu zaKaliente govorilo je da stvar nije ninevina ni bezopasna; neko je biospreman na gotovo sve da bispreio pristup na gradilite nuklearne elektrane.

A razlozi za to morali su biti veo

ma krupni, naroito ako se poveusa samoubistvom glavnog projektanta i iznenadnim nestankom novinara koji je u svojim lancimatvrdio da sa Kalienteom neto nijeu redu...

Pojava nine u zelenom kostimu itavoj situaciji je, meutim,davala novu dimenziju.

I protiv svoje volje, Lesli je ose-tio simpatije prema oveku kogaje uskoro, veoma brzo, morao ubiti, jer je tako zahtevao gvozdenikodeks nina star stotinama godina. A opet, brzina i vetina kojomje ovek u zelenom zaustavio uni-formisane uvare iz elektrane govorila je da je on u ovom sukobuna jugu Arizone odabrao ipak pravu stranu ...

Prijatna toplina alkohola razli-

vala se umornim Leslijevm telom ion skliznu na pod, u tradicionalnipoloaj za mediteraciju. Oputa

jui sve miie postigao je za kratko vreme onu gotovo fantastinukoncentraciju koja mu je omoguavala da i na osnovu naizglednepovezanih i irelevantnih injenica otkrije pravo reenje problema koji se postavljao pred njim.Samo to ovoga puta takvo ree

nje nije bilo ni lako, ni jednostavno...Dva asa kasnije Lesli se ispra

vio, oputen i odmoran kao posledobro prospavane noi. Sumrakse sputao nad grad i on zabrinuto baci pogled na asovnik.

Bilo je krajnje vreme da se Pit i

Sumiko bar jave. Trebalo je vedavno da su u hotelu.Presvukao se hitrim pokretima i

nekoliko trenutaka zamiljeno po-smatrao torbu neobinog oblikanemarno odbaenu na postelju.Ne, njegov katana je bio previeupadljiv da bi ga u ovom trenutkumogao poneti u grad. Oruje uraskono ukraenim koricamapaljivo je sklonio u plakar, zaklonivi ga iza okaene odee, aonda priao telefonu.

-108 - rekao je kada mu se ovek sa recepcije javio. - Nije bilonikakvih poruka?

- Ne, mister Eleri - glas je zvuao gotovo uvreeno. - Preneobih da je neto bilo, zar ne?

- Hvala - kratko odvrati Leslisputajui slualicu. Njegovo pri


25/84


26/84

24 Pony W est-Borilake vetine 12

remenim udarcem obema rukamapogodio je obojicu i bacio ih napod, bez ijednog nepotrebnog

uma. Devojka se ve ispravljala.- Brzo! - prosikta Lesli. - Pomo-zi da ih uvuemo u sobu pre negoto neko naie hodnikom!

Posao je bio gotov za nekolikosekundi i Lesli pritisnu prekidana zidu. Na licu mu je lebdeo os-meh.

- emu ovakva pratnja, devoji-ce? I gde je Pit?Lice devojke pokazivalo je izne

naenje.- Pit? J a sam mislila da je Pit sa

tobom!

* * *

Na Sumiko niko u autobusu nijeobratio panju sve dok brzo voziloponovo nije jurnulo putem za Tak-son. Sve dotle ljudi oko nje uzbueno su brbljali pokuavajui darekonstruiu sve ono to se dogodilo na putu za Kaliente. Kao i obino, najbuniji su bili oni koji su vi-deli najmanje, ali su nekako nakraju doli do zakljuka da se ovako krupan dogaaj ne moe sakritii da e konano doi do opseneistrage u nuklearnoj elektrani ukojoj e uestvovati moda ak isenatska komisija.

Najglasniji u toj tvrdnji bio je

oniski mladi retke plave kose saogromnim naoarama na nosu,ponosno diui minijaturni japanski foto-aparat i zaklinjui se da je

'

j

snimio svaki detalj, a posebnobrutalnu akciju policije koja ih jeudaljila sa mesta dogaaja.

Sumiko je utala i smekala se,ekajui da neko konano primetida autobus ima jednog putnikavie nego kada je poao iz Takso-na.

-Hej! - zaula je iznenaeniglas nad sobom. - T i... ti nisi bilasa nama?

Bio je to ovek koga su zvalijednostavno Pi El. Sumiko je odmah upao u oi, jer je bio neka vr- ista zapovednika ove neformalnegrupe mladih i njegove rei su ug-lavnom sluali sa potovanjem.Sada se naginjao nad Sumiko,oprezno ispitujui njeno lice svo

jim inteligentnim pogledom.-Nisam - osmehnu se ona. -

Ve sam se pitala ko e to prvi pri-metiti...

- ekaj, sada se seam - pljes-nu se Pi El po elu. - Ti si dotrala jiz kola koja su se zaustavila u bli- jzini?

-Tako je.Lica ljudi oko nje se smraie.- Radi u Kalienteu? - prezrivo

dobaci jedan enski glas.-N e - odmahnu devojka gla

vom. - Moji prijatelji i ja ... sasvimsluajno smo se nali tamo. Mislilismo da idemo putem za Borino.

-Zar vas policija nije vratila? -

sumnjiavo upita Pi El. - Retkokome uspe da se provue ...

-J este - potvrdi Sumiko gla-vom. - I bili smo ve krenuli nazad


27/84

ony West-Borilake vetine 12 25

Kada smo opazili da se neto dogaa ... uasan prizor zaista. J edan od mojih prijatelja je lekar i

smatrao je da treba da pomogne


28/84

26 Pony West - Borilake vetine 12

bi na svoju stranu privukao onuuvenu utljivu veinu. Koje tajva prijatelj Amos koji se zalae

za aktivnu borbu? Zar danas nijesa vama?-S reom nije - nasmeja se ri-

okosa - inae bi bilo guve saonim policajcima! Nego, ja samNen ... kako se ti zove?

Sumiko...Ostatak puta devojci je prote

kao u ivahnom avrljanju sa rio-kosom i njenim prijateljima, to jojje pomoglo da samo potvrdi miljenje koje je ve imala o njima:mladi ljudi, bez mnogo problema uivotu, uglavnom studenti koji susvoje slobodno vreme posvetili

jednoj velikoj ideji, ne vodei mno

go rauna o tome koliko je onaostvarljiva. Sa optimizmom tipinim za mladost vatreno su se bacali u agitaciju za zatitu prirodene mogavi da shvate da su kore-ni tog zla, kao i sveg drugog zlanjihovog vremena, u drutvu kojenije stvoreno po meri oveka vepo meri maine ...

- Hej! - iznenadi se Nen bacivipogied kroz prozor. - Pa mi smove stigli! Sumiko, moram ti reida mi u tvom drutvu nije bilo dosadno.

- Kao i meni - uzdrano se os-mehnu druga devojka. - Ovde senalaze vae prostorije?

- Zar se to odmah ne vidi? - nasmeja se Nen. - Pi El e se strano uvrediti, itavu sedmicu je utroio da fasadu zgrade ukrasi jarkim

bojama i naim amblemom!Autobus se zaustavio pred jed-

nospratnom graevinom od cigala

koja je svakako mogla da se pohvali da spada meu najstarijezgrade u Taksonu, jednu od onihkoja je imala sree da bude poteena prilikom mnogih rekonstrukcija gradskog sredita. Fasada jezaista bila upadljiva, iarana natpisima koji su jasno govorili ta

ele ljudi koji se iza nje okupljaju,ali je sve to za Sumiko bilo pomalonaivno.

-Hajde! - povue je Nen zaruku. - Idemo da popijemo aj...uostalom, tvoji e te prijatelji ovdepotraiti, zar ne?

itavo prizemlje bilo je ureeno

kao jedna velika drutvena prostorija, sa malim barom u uglu imnogo drvenih klupa poredanihoko zidova po kojima su bili iska-eni posteri preteno zelene boje.U optoj galami i smehu, mladi suse okupili oko anka za kojim jekrupan crnac guste brade vetonalivao aj u limene olje.

-Zdravo, Berni - veselo dobaciNen, probijajui se kroz guvu. - Hoe li biti jo aja za moju prijateljicu i mene?!onog tvog keksa?Ba sam ogladnela...

Sa oljom vrelog aja u ruci iukusnim keksom, dve devojkesmestile su se u uglu velike pro

storije koja se postepeno praznila. I Sumiko je oseala glad, pa sunarednih nekoliko trenutaka protekli u tiini... sve dok atmosferu


29/84

ony West-Borilake vetine 12 27

spokoja nije naruilo urlanje policijske sirene sa ulice. Devojke seogledae.

-N ije mogue da su poli zalama! - tre se Nen. - To nikadatisu do sada inili... brzo, mora-no do telefona!

Ona skoi na noge, ali su se ve-ika dvokrilna vrata ve otvarala icroz njih nahrupi itava gomila po-icajaca. Za njima je uao krupan

iovek umornog lica u izguvanomcivilnom odelu.- Ostanite svi na svojim mesti-

na - ree tiho, dok su se policajciasporedivali po sali. - Imam nalog:a pretres ovog mesta ...

- Zbog ega, do avola? - zaur-a neko. Pi El, Norman i jo neko-

iko mladia pojavie se na stepe-licama koje su vodile na sprat.- Kau da se ovde masovno

Irogirate - nastavljao je umornimilasom, kao da se dosauje, o-'ek u izguvanom odelu. - Imamoalbe iz susedstva da se orgijalo kasno u no. Prema tome ...

Cerei se, dva policajca na nje-jov znak prioe anku. Pretragalije trajala dugo; jedan od njih od-iekud izvue dva pljosnata pake-a umotana u hartiju.-Evo, porunice! - uzviknu on

eselo. - Kladim se da ovde imaksa za celu ovu bandu!

- Prokletstvo, mi nemamo nitatim! - zaurla Pi El. - To je nekojbre podmetnulo!- Moe biti, moe biti - ledenoiosmehnu porunik. - Za takve

stvari i postoje sudovi. Ali, dok seovo ne raisti, moram zatvoritizgradu i privesti sve prisutne. Iz

volite-on irokim pokretom pokaza prema vratima - dame imajuprednost!

Sumiko se od poetka dralaiza krupne i visoke Nen, jer jemeu policajcima odmah zapazila

jednog od onih koji su zaustavilinjihovog kadilaka na putu za

Kaliente. Igra skrivalice, meutim,nije mogla potrajati dugo; gledajui pravo u nju, policajac je netoaputao poruniku na uho.

-T i ne - zaustavi je policajackada je sa ostalima pola premavratima. - Porunik bi hteo da porazgovara s tobom.

- Zato je ne ostavite na miru,prokletnici - bunio se Norman,trepui ispod ogromnih naoara.- Ona nema veze s nama, sasvimsluajno se nala ovde ...

- 1to emo videti - ljubazno seosmehnu porunik sumnjiavomiriui ostatke aja iz olje na

stolu za koji je seo. - Marv... vidiima li nekog boljeg viskija u onomanku tamo ... Sedi ovde, devoj-ko. P lai se? Hmmm ... nekaonda i tvoja prijateljica ostane ...

Dve devojke se pogledae i Su-rniko primeti kako Nenine puneusne drhte. Ni njoj nisu promakli

poudni pogledi kojima su policajci odmeravali njeno raskono telo.Nekoliko minuta kasnije u veli

koj prostoriji ostali su samo njihdve, porunik i policajac po imenu


30/84

28 Pony Wes t- Borilake vetine 12

Marv.-N ije loe - uzdahnu porunik

otpijajui iz olje viski pomean

sa ajem. - Nije, nije loe ... Gdesu tvoji prijatelji? - upita iznenadagledajui u Sumiko.

- Ne znam - devojka slee ramenima.

-Aha. Ti si J apanka, zar ne?- Upola.- Upola.

-J apanci su ilava rasa, zar ne,Marv?-Tako kau - isceri se polica

jac. - Moemo i da proverimo,efe...

- Bojim se da nemamo vremenaza to - uzdahnu porunik. - tamisli, kako e naa mala J apan

ka reagovati ako budemo pitalinjenu prijateljicu?- 1to moemo da proverimo ...- Dakle?Pogled porunika bio je ponovo

uprt u Sumiko i ona pognu glavu.Iskusni policajac je odlino proce-nio situaciju; sve to bi mogli ui

niti njoj samoj za devojku je bilodaleko podnoljivije od onoga tobi pred njenim oima mogli uinitisa Nen.

- ta hoete da uinite? - u glasu Nen oseao se strah. - Nemateprava...

-Dakle? - Porunik je i dalje

gledao samo u Sumiko. - Gde suti prijatelji?Devojka obliznu suve usne. - U

hotelu...- Pametna cura - isceri se po

runik. - Marv, uzmi jo jednog ineka vas enska odvede do hotela. Ovu drugu strpajte sa ostali

ma ... Boga mu, stvarno dobarviski... otkud samo ovim klincimalova za takvu robu!

* * *

-Tako, znai, stoje stvari - zamiljeno ree Lesli poto je saslu

ao devojinu kratku i konciznupriu. - Nai prijatelji rade brzo,veoma brzo, Sumiko. Hmm ... tamisli, znaju li oni neto i o Tabas-ku? Drugog objanjenja za njegovnestanak ne vidim...

- Najbolje da ih upita, Les - os-mehnu se ona. - Mislim da ve do

laze sebi...J edva primetni znaci govorili su,odista, da je jedan od policajacasavladao posledice udarca; netoizmenjen ritam disanja, nesvesnipokreti prstima, kretanje onih jabuica pod sklopljenim kapcima ... za Leslija, pa i za Sumiko,

sve to govorilo je vie od otvoreneknjige.- Ustani - strogo ree Lesli i po

licajac se tre od iznenaenjaSumiko se osmehnu njegovo,reakciji; malo je ljudi ikada imaleprilike da na sebi oproba ta svemoe glas odreenog intenziteta ivisine, sa paljivo prouenim sub-

so icima koji deluju direktno naKuru velikog mozga.

Lice policajca bilo je sada bledood straha, nigde one arogancije s


31/84

Pony W est- Borilake vetine 12 29

kojom je priao devojkama u prostorijama Spasilaca Arizone.Ipak, njegov podmukli pogled jed

nom je odlutao prema revolverukoji je jo uvek leao na podu ublizini vrata.

- Ko vas je poslao ovamo? - pitao je Lesli i policajac obori oipred njegovim elinim pogledom.

- Tompson ... porunik ...- Da mene uhapsite?

Policajac klimnu glavom i proguta pljuvaku.- Zato?ovekov pogled oajniki je za

okruio po prostoriji, kao da traineki izlaz. - Ne znam ...

- Lae!Policajac se stresao kao od

udara elektrine struje. Leslijevglas bio je prosto nabijen energijom koja je zadavala strah ...

- Ne znam - zacvile Marv. - Neznam, do avola!

Udarac podlanicom po obrazubio je munjevit, tako da se ak ISumiko trgla. Policajac je oprezno

prineo jedan prst licu na kojem jeostao irok crveni trag.- Za ovo e se priti! - pretei

je procedio kroz stisnute zube, alimu je glas bio nesiguran, a razro-gaene oi odavale su strah. I njegov kolega na podu je doao sebi,to nije promaklo Lesliju, ali jesvakako mudro procenio da e bitinajpametnije ako i dalje ne dajeznake ivota.

- Sumiko, izai na trenutak - ledeno se osmehnu Lesli. - Hteo bih

neto da objasnim naem prijatelju ...

Devojka klimnu glavom i izgubi

se iza vrata kupatila. Policajac ustuknu jedan korak pred Lesiijemkoji mu se lagano primicao.

-Dakle?Trijumf u pogledu policajca tra

jao je veoma kratko. J edva primet-nim pokretom Lesli je izbegao zahvat prema svojim nogama koji je

nainio ovek na podu, proceniv-i, pogreno, da je doao njegovas. Udarac nogom u lice odbacioga je itavih nekoliko stopa dalje,do zida o koji je udario s muklimtreskom.

- Dakle? - ponovi Lesli pretei.-Tompson ... hoe da na neko

vreme povue iz opticaja sve sve-doke pokolja kod Kalientea ...-P okolja? - podie Lesli obrve.

-Zar to nije bila saobraajna nesrea?

- Ne - odmahnu Marv glavom. -Voza prvog kamiona je ubijen ...iako niko ne zna kako ... to je je

dan od razloga to Tompson i elivie svedoka ...-Njegova ideja?Preko Marvovog lica prelete

prezriv osmeh.- Ma kakvi... Tompso samo

izvrava nareenja ...-ija?

Pod hipnotinim Leslijevim pogledom policajac vie nije mogaoda se uzdrava i rei su sa sve veom lakoom klizile preko njegovih usana belih od straha.


32/84


33/84


34/84


je hodnik prazan. Prijateljski mah-nuvi policajcu, Lesli izae zanjom.

- Brzo! - apnu hvatajui Sumi-ko za ruku. - Sprat vie!Ona ga zaueno pogleda, ali

potra za njim. Lesli zaokrete prema stepenicama i zastade priljubivi se uza zid.

Marvin Hejs, pripadnik policijskih snaga drave Arizona, izleteo

je iz njihove sobe iskeenih zuba isa trijumfalnim osmehom na'licu.U ruci mu je bio teki slubeni revolver.

Lesli ga je odlino procenio; nijeni bila potrebna neka naroita inteligencija da policajac doe dozakljuka kako je po njega najbo

lje ako to dvoje ljudi napuni olovom. Onesveeni policajac usobi bie mu najpouzdaniji dokazda su njih dvoje pruili estok otpor hapenju.

Njegovo lice, u trenutku kada jeshvatio da su nesuene rtve venestale, predstavljalo je veoma

smean prizor i Lesli u svom zaklonu razvue usne u osmeh. Pitao se da li e Hejs sada uiniti inovu glupost i sa revolverom uruci poleteti niz stepenice u poteriza njima.

Policajac je, meutim, uinio inteligentniji potez. Vrativi revolver

u futrolu zastao je i napeto razmiljao nekoliko trenutaka, aonda se laganim korakom vratio usobu.

- Sada idemo dole - apnu Les

li. - Moramo se razdvojiti, Sumiko,tako emo biti manje upadljivi...

-M isli da e Hejs pokrenuti

poteru za nama?- Najverovatnije. Sea se onihbungalova na izlazu iz grada, prema Nogalesu?

-Da.- Uzee tamo sobu. Nastoj da

te vidi to manje ljudi. J a u doiim budem mogao.

Veernju guvu u predvorju iskoristili su da neopaeno izau izhotela. Rastali su se na ulici, bezrei, ali uz pogled koji je mnogogovorio. Sumiko je uskoila u pn/itaksi, a Lesli je nemarno zabaciotorbu neobinog oblika na rame izviduui skrenuo za prvi ugao.

J edna mala kafeterija na samomuglu pruala je odlian pogled nahotelski ulaz i Lesli odlui da takvu priliku ne propusti.

Desetak minuta kasnije, uz odlinu kafu, Lesli je doao do vanog zakljuka: Manitas i njegovinaredbodavci iz kompanije Hor-

net nisu bili na tako sigurnom tlukako je to njihov ovek Hejs mislio. Umesto uobiajenog uzbudljivog zavijanja sirena policijskih ibolnikih kola i kripe konicapred hotelom, itava operacija izvedena je tiho i neupadljivo. Dvaoveka izala su iz obinih crnih

kola i kratko porazgovarala saHejsom koji ih je ekao pred ulazom. Nekoliko minuta kasnije vratili su se podupirui drugog policajca preko ije uniforme je bio


35/84


prebaen veliki kini mantil.Verovatno je samo osoblje ho

tela primetilo da se neto neobi

no dogaa, zakljui Lesli, to jeznailo da ljudi koji vode posloveoko nuklearne elektrane jo uveknisu sigurni u svoje snage da savladaju negativni publicitet koji biim mogao nakoditi.

To nije loe znati, osmehnuse Lesli u sebi. Nije loe ... na

roito zato to mu je ta pomisaodonela jednu novu ideju. Ideju, istina, koja se njegovom drugu Ta-basko Pitu nee dopasti, jer e uzatvoru provesti mnogo asovavie nego to je oekivao.

Zgrada lista Arizona Starpred kojom se njegov taksi zaus

tavio petnaestak minuta kasnije,bila je u mraku, sem prostorija uprizemlju gde se verovatno jo pripremalo jutarnje izdanje. Iz automata pred ulazom Lesli uze jedanprimerak lista i osvrte se okosebe. Kao i u drugim gradovima, iovde se u blizini redakcije nalazio

neupadljiv mali lokal...Lesli se osmehnu u sebi. Novinari su oduvek predstavljali dobremuterije i vlasnici lokala su toodlino znali.

Uska prostorija bila je gotovoprazna i Lesliju nije bilo teko danae mesto kraj anka.

- Konjak - dobacio je sanjivomoveku za ankom razvijajui novine. - Hmmm...

- Loe vesti? - nezainteresova-no upita ovaj otvarajui flau.

- Tako, tako... vidim da e Ka-liente uskoro biti gotov... Lesli jeispod oka pogledao oveka za

stolom u blizini, postarijeg mrav-ka cininog lica koji je lagano sladio dupli viski. Bilo je jasno da jeuo njegove rei, ali na njih nijevidnije reagovao.

-Pa?-P a nita - slee Lesli rameni

ma. - Pitam se samo koliko ima is

tine u priama da kod te centralenije sve isto ... prokletstvo, nebih eleo jednog jutra da me probudi Gajgerov broja umesto bu-dilnika! Ziveli!

Podigao je au prema ovekuza stolom, a ovaj mu mlitavo ot-pozdravi. Barmen se zamiljeno

ekao po eli.- Ne znam ... jedno vreme diglase prilina galama oko toga, alisada svi ute ...

- Ha! - prezrivo ree novinar zastolom. Bio je to njegov jedini komentar.

- Molim? - upita Lesli.

- Nita nisam rekao - progunaovaj, ali Lesliju nije promaklo dase zaplaeno osvrnuo oko sebe.

- Mister Obadiah radi u Arizona Staru - ponudi barmen oba-vetenje, ne obraajui panju namrki pogled novinara. - On e verovatno bolje znati zato je

tako...- Ako nemate nita protiv - osmehnu se Lesli prenosei konjakza njegov sto. - Ta stvar me jakozanima... Dajte jo jedan viski


36/84


gospodinu - dobaci preko ramena. - I meni konjak. Moje ime jeEleri...

- Drago mi je - promrmlja Oba-diah, iako mu je lice pokazivalosasvim suprotno oseanje. Ipak,bez rei je ispio ponueni viski i sauivanjem cmoknuo usnama.

-Kako stoji stvar sa elektranom? - tiho upita Lesli.

-Tu pie sve ...

Lesli se bez rei osmehnu i o-vek obori pogled, vrtei meu prstima praznu au.

-Koliko se seam - nastaviLesli jo tie - Star je doskorapisao sasvim drukije o Kalienteu.

-Tano...v

- Sta se u meuvremenu pro-

menilo?-T o vidite sa glavnim urednikom - procedi ovek. - J a samoradim svoj posao. I, hvala bogu,nemam veze sa tom prokletomelektranom...

- O njoj je pisao Fernandez, zarne? - odlui Lesli da bude direkt-

niji. Sta je sada s njim?- Niste ba tako redovan italacStara kako biste eleli da semisli - cinino se osmehnu Oba-diah. - Inae biste znali da je nestao ...

- Mister Obadiah ... na ijoj stevi strani?

Covek ga je nekoliko trenutakamerio pogledom zamagljenim odalkohola, a onda slee ramenima.

- Sta, do avola ... tvoje lice mise dopada, momak ... zanima te

Fernandez?- Da, ali jo vie Kaliente.- Kolega?

-N e direktno. Radim samo naprikupljanju podataka za jednogprilino poznatog novinara. Shva-tiete da u ovom trenutku nemogu otkriti njegovo ime ...

- Vrlo dobro - osmehnu se Obadiah. - Onda ete se lako spora-zumeti sa Petsi Braun ...

- Ko je Petsi Braun?- Ona je radila za Fernandeza,upravo na prikupljanju podataka.Poto je on nestao, druga najboljastvar za vas je Petsi Braun.

-Gde mogu da je naem?-estnat Drajv 2018.-Telefon?

Obadiah odmahnu glavom.- Imam utisak da ne bi bilo mudro najavljivati se telefonom ...

Leslijeve oi se suzie.- Motre na nju?-J a nisam nita rekao ...iroko se osmehnuvi, Lesli us

tade, klimnu glavom i vrati se do

anka.- Odnesite gospodinu jo jedanviski - ree stavljajui krupnu novanicu na pult. - Do vienja ...

- Mister E leri...-Mesli zastade na pola puta.

Obadiah je gledao u njega i mladiu se uini da u njegovim oima

vidi... nadu ...- Molim? - upita tiho.-Mnogo sree, mister Eleri.

Bie vam potrebna ... prokletomnogo!


37/84


* * *

Taksi se zaustavio jedan blokdalje od broja 2018 na estnatDrajvu, dugoj mirnoj ulici oivienojdrveem koje je svojim zelenilomodudaralo od uobiajene crvene,suve zemlje Arizone. Bio je to krajporodinih kuia odvojenih odulice ivicama i negovanim trav

njacima koji je danju svakako odjekivao od deje galame, ali jesada bio pust i tih. U ovo doba veeri jedino je svetlucanje televizijskih ekrana odavalo da su te kuenastanjene...

Oseanje napetosti obuzelo jeLeslija im se taksi izgubio iz vida.

Haragei...Opasnost ga je ekala u blizinibroja 2018, to su govorila sva njegova ula. Ali, poznata opasnostsamo je polovina opasnosti, govorio je njegov sensei Tanaka, akada zna da te opasnost oekujeve si u prednosti nad protivnici

ma ...J er oni jo ne znaju da si ti spreman za susret sa njima i veruju dae te lako savladati...

Leslijeve usne se razvukoe uhladan osmeh. To naroito vai zaprotivnike koji uvaju stan Petsi oBraun; za ljude koji su ve naviklida s lakoom slome svaki otpor.

Ovoga puta, gospodo, pomisli, gadno ste se prevarili!

Neujno, kao senka, on skliznukroz ivicu najblie kue i oprezno

zaobie nisku, prizemnu zgradu.Ono to je eleo nalazilo se u blizini: grupa drvea koja je potpuno

priguivala i ono malo svetlosti saulice.Glatka svila crnog kostima nin-

e pripila se uz njegovo miiavotelo. Vetim pokretom Lesli je navukao na glavu kapuljau sa dvauska proreza za oi. Ovoga putanee biti potrebno da mae kapke

specijalnom tamnom smesom:protivnici sa kojima e se uskorosukobiti nisu mogli spadati meduljude kojima bi ta sitnica moglaupasti u oi.

Njegova odea nestala je u torbikoju je okaio meu grane najblieg drveta. Katana u koricama ne

ujno je skliznuo pod levu ruku ...Lesli Eldrid, nina, bio je spreman zanovi krvavi obraun ...

Bilo je mnogo prepreka dok seiza kua provlaio do broja 2018,ali samo jedna ozbiljna: zid visokdobrih desetak stopa koji je titioimanje nekog ljubitelja samoe.

Zastao je samo na trenutak danasloni uho na hladni kamen.Negde na drugoj strani tog zidazvecnuo je lanac. Lesli podiemalo kapuljau da oseti sa kojestrane duva vetar.

I vetar je noas na mojoj strani, pomisli skaui gotovo izmesta prema vrhu zida. elini prsti su ga s lakoom izvukli naviei on pogledom ispita dvorite kojese prualo pred njim.

Pas, ogromna danska doga, le-


38/84

Pony West- Borilake vetine 1236

ao je s njukom na apama, drei na oku zadnju stranu kue.Osmehnuvi se, Lesli neujno

pade u travu svega nekoliko koraka iza njega.U nekoliko skokova naao se

kod suprotnog zida i ponovio ma-lopredanji skok i pomisli. Ovakav pas mora da je veoma skup.Sreom, obini lopovi nisu ovakohitri i veti, inae ...

J o jednom je u mislima prove-rio ono to mu je pogled pokazaokada je taksijem proao poredbroja 2018. To bi trebalo da budeova zgrada ...

Uredna, bela kuica, odvojenaod suseda niskom ivom ogradom. Mnogo cvea, dva-tri drveta

ispod kojih je stajala batenskagarnitura u meksikanskom stilu.Kroz staklo na zadnjim vratima vi-delo se svetio. Nekoliko trenutakaranije, kada je proao, prednjastrana kue bila je u tami...

Njegova ula upozorila su ga naneije prisustvo mnogo pre nego

to je kraj drveta bljesnuo plami-ak upaljaa i dopro miris jeftinogduvana. Lesli se suvo osmehnu.Straar kome je taj do sada rutinski zadatak postajao dosadan ...

Izmeu ivice i drvea nalaziose travnjak irok tridesetak stopa,osvetljen svetlou iz kue. Sa

ove strane bie veoma teko pri i... ali ne i nemogue.Samo to bi to predugo traja

lo...w

Saken, elina strelica izvue

na iz skrovita pod irokim konimopasaem, tiho je prozvidalahladnim nonim vazduhom. Lesli

je ciljao pravo u crvenkasti ar cigarete u ovekovim ustima. I danije uo mukli pad na tle, znao bida je pogodio po tome to je araiznenada nestalo.

Ovo lice svakako nee predstavljati prijatan prizor kada gaujutru otkriju, pomisli Lesli, vade

i aken iz uske rane i briui gao ovekovu odeu. Utoliko bolje ... krajnje je vreme da i taj Ma-nitas oseti malo straha ...

aluzine na velikom prozoru sazadnje strane bile su zatvorene,ali za Leslija to nije bila prava prepreka. Uski prorez, koji je nainio

seivom noa, bio mu je sasvimdovoljan da pogledom obuhvatigotovo itavu prostoriju.

Pravo preko puta njega, krajniskog okruglog stoia, sedelasu dva oveka grubih lica. J edan

je leno delio umaene karte, dokje drugi paljivo pratio svaki nje

gov pokret. Imao je mnogo razlogaza to: kraj upola ispranjene flaeviskija na stoiu je stajala i povelika gomila zelenih novanica.

J edna ena sedela je u konomtrosedu pod prozorom, tako da jevideo samo njenu bujnu plavukosu. ak i to bilo mu je dovoljno

da oseti njenu napetost, po ukoenom dranju glave i estim pokretima uske ruke sa dugim prstima kojom je nervozno gladilakosu.


39/84


Prokletstvo!Snani motor nekih kola naglo

se utiao na ulici pred samom

zgradom. Neko je dolazio ...I dva uvara su to odmah shvatila; jedan je hitro gurnuo flau viskija i karte pod sto, dok se drugizabavio oko toga da hrpu novanica nagura u depove, ne obraajui panju na gnevnu psovkusvog drugara. Gotovo u istom tre

nutku neno je odjeknuo gong navratima i onaj vii, finije obuen,pohitao je da otvori. Drugi, omanjii demekast, u preuskim farmerkama i arenom demperu dao jeeni znak rukom da ostane namestu.

Mekim korakom, poput make,

u prostoriju je uao visok ovek upreterano elegantnom veernjemodelu. Glatka crna kosa bila jepaljivo zaeljana iznad licamaslinaste koe, a pokreti ruku samnogo blistavog prstenja odavalisu oveka naviknutog da zapove-da.

Senjor Manitas, pretpostavljam, osmehnu se i sebi Lesli.Drago mi je, veoma mi je drago ...

Dva uvara su s potovanjemutala dok je Manitas kruio pogledom po prostoriji.

- Gde je Vinton? - upitao je ot

rim hladnim glasom. Lesli je pri-metio kako se ena trgla.- Tamo - pokaza jedan od uva

ra glavom. - Pazi sa zadnje strane.- Dobro. Izdrae valjda jo koji

minut - isceri se Manitas. - Toni, tizna ta treba da radi?

-Savreno, mister Manitas -

ustro klimnu glavom onaj deme-kasti. - Samo ako ste mi donelionu stvar, bie sve u redu ...

- U kolima je. Prozori se dobrozatvaraju? Vrata?

-P roverili smo. Nee biti problema.

-Vrlo dobro - posiovno ree

Manitas. - Veite je.Lesli stisnu zube. Sve ovo tose dogaalo mirisalo je na to daManitas eli zauvek da eliminie

jo jednog opasnog svedoka.ena je uspela samo tiho da

vrisne pre nego to su joj zapuiliusta. Praeni paljivim Manitaso-

vim pogledom, dvojica gorila vetosu joj vezala ruke i noge konopcima koji su bili presvueni debelommekom tkaninom.

Ne smeju da ostave nikakvetragove, shvati odmah Lesli.Verovatno stvar ele da izvedutako da lii na samoubistvo ...

ena je ostala na podu kraj tro-seda, sada potpuno zaklonjenaod Leslijevog pogleda. Cerei se,

Toni prie plinskoj pei u uglu prostorije i otvori ventil.

Sva trojica urno izaoe iz prostorije, paljivo zatvorivi vrata zasobom, dok je Lesli uurbano raz

miljao. Prostorija je velika, a enisu usta jo uvek pokrivena; proie najmanje pet minuta pre negoto pJ in pone da je gui...

Za to vreme neko od ubica obii


40/84


e kuu da bi obavestio straara.Najpre, znai, treba eliminisatinjega...

Ili e moda ubice biti strpljive iostaviti straara iza kue sve dokstvar ne bude gotova? Moda biipak najpre trebalo da se pobrineza enu?

Lesli Eldrid nije imao sat naruci, ali je, kao i svaki ninda, veoma dobro znao koliko je dug jedan

sekund. Stajao je nepomino, napetih ula dok je kazaljka u njegovim mislima neumoljivo obilazilakrug za krugom.

Minut... dva ... tri...w V

etiri minuta. etiri i po ...P et...Vie nije smeo da eka. Duboko

udahnuvi kako bi plua ispuniokiseonikom, Lesli Eldrid isukakatana iz korica ...

* *

Sumiko se s gaenjem osvrnulaoko sebe, spustivi torbe na pod

prekriven jeftinom imitacijom indijanskog ilima. Goli zidovi, dreave zavese, niski leaji sa nemarnoprebaenim tankim pokrivaima,plakar u uglu. Kroz poluotvorenavrata kupatila ulo se kapanjevode.

Bungalov koji je iznajmila po

Leslijevim instrukcijama nimalo jojse nije dopadao, ali drugog izboranije imala. Ostae ovde bar jednuno.

A odmor joj je toliko bio potre

ban ...Paljivo okrenuvi klju u bravi,

ona zbaci sa sebe svu odeu dr

htei od hladnoe. Radijatori podprozorom, naravno, bili su hladnikao led. Pourila je u kupatilo,eznui za vrelim tuem.

Ukrutila se od straha u trenutkukada joj je jedna ogromna akazatvorila usta, ali nije ispustila nikakav zvuk.

- Hej! - ula je iznenaeni glas.- Pa ti nee da vriti?ovek joj je uklonio ruku sa

usta i odmakao se jedan korak.Lice osvetljeno hladnom belomsvetlou bilo mu je razvueno uosmeh.

- Oprosti to sam bio malo grub,

ali sam se plaio da ne vrisne.Ovi zidovi su uasno tanki, zna.Glas prijatan i topao, muevan,

zelene oi u kojima su igrale podrugljive iskrice, uredna smeakosa nad visokim elom. I protivsvoje volje, Sumiko oseti prijatnouzbuenje pri pogledu na tog vi

sokog i vitkog mukarca skladnogtela. Njemu to nije promaklo.- Mogu ti rei da se i ti meni svi

a - ree tiho, kao da je proitaonjene misli. - Savreno si graena, a te grudi...

Sumiko nervozno skloni kosusa oiju, shvativi tek tada da je

potpuno naga. Ipak, ne uini nikakav pokret da se zakloni.-K o si ti? - pokua da bude

gruba. - ta trai ovde?- Moramo li razgovor da nasta-


41/84


42/84

40 Pony West - Borilake vetine 12

odveli? - prekide je Amos u razmiljanju.

-N e - odmahnu devojka glavom. - Bila sam ubeena da idu upolicijsku stanicu. Sve je liilo nasavreno organizovanu raciju ...sirene, unapred pripremljenemarice, nalog za pretres i ostalo ... niko nije nita posumnjao.ak su pronali i drogu kod Berni-

ja u anku ...- Nametaljka - odmahnu Amos

glavom. - Bio im je potreban izgovor. - Zapazila si nekog od polica

jaca?- Zapovedao je porunik ...

Tompson, ini mi se. I znam imejo jednog policajca, Marvin Hejs.

-Tompson? - osmehnu seAmos. - Onda znam sve. Da nisusluajno pomenuli ime Manitas?Ili Kobler?

- Ne...- Hvala ti. I ovo to si mi rekla

znai mnogo. Sada bar znam gdesu moji prijatelji. Kako se zove?

- Sumiko.-Divna si, Sumiko...Lakim pokretom se podigao sa

stolice i priao joj, neno uzevicigaretu iz njene ruke. Ona je oborila pogled.

-elim te - rekao je tiho.Na japanskom ...Devojka je sklopila oi, telo joj je

otealo od elje, udovi postali nemoni u njegovim snanim, toplimrukama. Zajecala je kada su sesklopile na njenim grudima.Tako je snaan... i tako ne-

an...kao...Otrgla se iz njegovog zagrljaja i

otvorila oi. On je iznenaeno pogledao.

- ta ti je, devojice?- Amose ... ti si bio danas kod

Kalientea?...To nije zvualo kao pitanje, ve

kao konstatacija. Mukarac se trgao i ustuknuo jedan korak.To ve nije liilo na Leslija El-

drida...- ta si rekla?-Danas si bio kod Kalientea. U

zelenom kostimu ... kostimu nin-e!

* * *

Katana, podignut da jednimudarcem otvori Lesliju put, zasta-de u svojoj putanji...

Neko je dolazio. Ali ne oko kue,sa mesta gde se Manitas nalaziosa svojim ljudima, ve sa suprotnestrane, Lesliju iza lea.

Oseaj za vreme govorio mu jeda ima jo nekoliko trenutaka naraspolaganju. J o uvek je mogaopotovati jedno od prvih uputsta-va koje svaki nina dobija na samom poetku obuke.

Ako nisi siguran ta se zbiva - ekaj...

Priljubio se uza zid, korak daljeod prozora, slivajui se sa tamnom pozadinom puzavica koje suse na tom mestu sputale sa krova. Neko je trao preko travnjaka,bezobzirno gazei cvee, pravo


43/84


prema njemu.Krhka vrata gotovo su se raspr-

sla pod udarcem ramena krupnog

mladia u tamnoj odei, duge crnekose ispod koje su blistale oi ispunjene besom. Lesli je mogaostajati ak i na osvetljenom mes-tu; u svojoj urbi mladi ga svakako ne bi primetio ...

- Petsil - kriknuo je bolnim glasom mladi kada je ugledao prizor

pred sobom. Lesli sa odobravanjem klimnu glavom; mladi je ne-verovatno brzo procenio situacijui na vreme uspeo da zadri dah.Steui zube, gotovo bez naporaje podigao teku fotelju i zavitlaoje pravo prema prozoru iza kojegse skrivao Lesli.

Oho, pomisli ovaj sklanjajuise od krhotina stakla i drveta kojesu se razetele kao od eksplozije.Sada e biti guve ... sem akoManitas i njegovi nisu potpunogluvi.

Svojim snanim rukama mladije podigao vezanu enu sa poda i

poleteo prema zadnjim vratima.Na njegovom licu Lesli ugleda grnapora^da i dalje zadri dah.

Vrata na suprotnom zidu otvorila su se bez upozorenja i na njimase pojavi Toni sa ogromnim crnimrevolverom u ruci. Njegove oi podgas-maskom podseale su na oi

nekog udovita iz mranih dubina okeana. Cev revolvera nainiluk pratei kretanje mladia .,.

I ovoga puta Lesli Eldrid je biobri, mnogo bri. uriken, elina

zvezda sa ivicama otrijim od ivicabrijaa, prozvidala je ostavljajuigotovo vidljiv trag u vazduhu ispu

njenom plinom. Sloj sala na grudima nije mogao zatititi Tonija i krvje briznula iz ogromne rane namestu gde mu se nalazilo srce ...Pao je nauznak, kao poseenostablo.

Mladi je ve bio napolju predvratima, ali ga je snaga izdala.

Klonuo je na kolena, jo uvek neisputajui enu iz naruja. Suvkaalj cepao mu je plua, oi ispunjene suzama nisu mogle videtisenku koja je istrala iza uglakue. Lice visokog bandita osvet-Ijeno trakom svetlosti sa ulicepredstavljalo je masku mranog

trijumfa.J ednim skokom Lesli je preleteodvoje ljudi klonulih na travu. Kata-na je opisao srebrnast luk u mraku, sputajui se uasnom snagom na glavu ubice koji nije imaovremena ni da shvati ta se dogodilo.

Lesli podie pogled. J o neko jebio u blizini.Manitas je imao neverovatno

dobre reflekse, jer je ostao namestu samo jedan stoti deo sekunde poto je njegov ovek paopod Leslijevim udarcem. Pre negoto je ak i nina stigao da reagu-

je, on se okrenuo i nestao iza ugla.asak kasnije sa ulice je doprlourlanje monog motora i kripaguma automobila koji je poleteobukvalno iz mesta.


44/84

42 Pony W es t- Borilake vestine 12

Manitas je zaista dobro umeoda uva svoju dragocenu kou ...

Lesii se osvrte oko sebe. Nije

dan od bandita nije uspeo da opaliiz svog oruja, ali tresak foteljekoja je raznela prozor morao seuti na stotinak jardi unaokolo uovom mirnom kraju. Pre ili kasnijeneko e skupiti dovoljno hrabrostida pogleda ta se to dogodilo.

Pogled crnokosog mladia pre-

leteo je samo jednom preko Lesli-ja, ispunjen uenjem. Njegovisnani prsti ve su kidali veze saeninih udova. Na licu mu se vide-lo olakanje kada je shvatio daona jo uvek die.

- Petsi - rekao je tiho i Lesli seosmehnuo. Koliko je samo ne-

nosti bilo u toj jednoj rei.- Nema sada vremena za to - ree. Glas ispod kapuljae bio muje priguen. - Manitas brzo deluje.Treba da se ukloni odavde.

-K o si ti? - pogled mladiasada je bio nepoverljiv.

- Nema nikakvo pametnije pi

tanje? - nasmeja se Lesli. - Zar jeto sada vano? Ima li kola u blizini?

Mladi klimnu glavom, borei sesa kaljem koji mu je jo grebaogrlo.

-Onda brzo. Pomoi u ti da jeprenese. Pretpostavljam da su

negde tamo...lako se klatio pod teretom, mladi odrenim pokretom glave pokaza da mu pomo nije potrebna.Probili su se kroz ivicu u susedno

dvorite i pored mrane kue izbilina ulicu paralelnu sa estnatDrajvom. Nekoliko jardi dalje sta

jala su tamna, neupadljiva kola ...-B ie joj dobro - ree Leslikada se mladi ponovo nagnuonad bledo lice ene. - Veoma kratko je bila izloena dejstvu plina. Tisi Greg Fernandez, ako se ne varam?

- J esam. Hvala na pomoi...

mogu li sada ja da pitam ko si ti?I ta znai ta maska na licu?- O tome drugi put - odmahni*

Lesli glavom. - Sada ti se uri, nezaboravi. Gde mogu da te naem?

-T o bi mnogi u ovom gradu e-leli da znaju - gorko se nasmejaFernandez.

- Ono to sam tamo uinio nijebilo dovoljno da steknem tvoje po-verenje?

Novinar klimnu glavom.- U pravu si. Istono od grada,

na putu za Lordzburg, est miljaod benzinske stanice na izlazu. Uumi kraj puta je kuica dosta

slina ovoj, prepoznae je potome to se sporedni put do njeprovlai izmeu dve visoke stene.

- Bie tamo?- Danju - osmehnu se mladi. -

Nou skitam po Taksonu. Loanavika...

-Onda emo se tamo videti.

Pouri, u daljini ve ujem policijske sirene.Mladi oslunu. - Ima onda

prokleto otar sluh ... ja ne ujemnita...


45/84


- Pouri!Klimnuvi glavom, mladi zalupi

vrata za sobom i kola jumue ulicom.

Lesli je ponovo proraunavaohitajui natrag prema kui PetsiBraun.

Imae dovoljno vremena da ukloni svoj uriken iz Tonijevog telaore nego to policija stigne ...

* * *

Iz svog zaklona u ivoj ogradi,nekoliko kua dalje, Lesli je motriouobiajenu policijsku halabukuoko broja 2018, prezrivo se sme-kajui toj pozorinoj predstavi ko

jom je policija mirnim graanima

Taksona davala do znanja da njihove pare nisu baene.Meutim, meu svim tim uur

banim ljudima u uniformama i beznjih, nije bilo oveka koga je Leslioekivao. Dakle, opasni Manitas,se ponovo povukao u pozadinu,vesto vukui konce kojima su se

pokretale njegove mnogobrojnemarionete.U uniformama i bez njih ...Sposoban ovek, mislio je Lesli.

Samo, da li shvata da je i on marioneta u neijim rukama, dobroplaena marioneta sa iluzijama dapostupa po svojoj slobodnoj volji i

u ime nekog vieg cilja?Saaljivo zavrtevi glavom, Lesli zabaci na rame torbu u kojoj suponovo bili skriveni katana i kos -tim nine. Ovde vie nita novo

nee doznati; bilo je vreme da potrai Sumiko i dozvoli sebi nekoliko sati odmora.

Tabasko Pit e morati jo maloda saeka na svoje osloboenje.U svakom sluaju, znao je bar gdese plavokosi momak nalazi. A ako

je taj Fernandez samo upola takodobar novinar kako mu je Pit ispir-ao, onda e i on moi da mu pomogne da prodre u dobro uvanu

zgradu Hornet Enterprajza ugradu.A kasnije i u samu elektranu u

Kalienteu...Morau sutra ponovo da po

traim neka dobra kola, pomisli,ulazei u taksi nekoliko blokovadalje. Ovo postaje zamorno, a

svaka vonja taksijem predstavljai nekoliko blokova peaenja,kako mi niko

Documents

Nindja 012 - Derek Finegan - Tri, dva, jedan...smrt! (omer & Panoramiks & emeri)(2,8 MB).pdf