www.americkiizbori2016.rs

s u b o t a / n e d e l j a , 3 – 4 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .

nteresovanje za izborameri~kog Predsednika{irom sveta nije slu~ajno.Ne samo {to je na ~elu

najmo}nije dr`ave, nego ima i tolikova`nu ulogu – posebno u spoljnojpolitici – da se slobodno mo`e re}ikako se radi o jednoj od najuticajnijih,ako ne i najuticajnijoj li~nosti na svetu.

Predsednik SAD ima velika ustavnaovla{}enja – on je i {ef dr`ave, i nosilacizvr{ne vlasti, i vrhovni komandantnajja~e vojske na svetu. Iako je donekleograni~en u svojoj mo}i pravimaKongresa, mo`e se re}i da on (iliubudu}e i ona?), ako to eli, nalazina~ine da Kongres „zaobi|e“ ili stavi umarginalan polo`aj, naro~ito kada je upitanju spoljna politika zemlje.

Danas izgleda gotovo neverovatno,ali Ustav SAD sadr`i samorudimentarne odredbe o vo|enjuspoljne politike, {to je posledicavremena u kom je nastao, jer tada nime|unarodni odnosi, ni ameri~kauloga u njima nisu bili ni pribli`nova`ni kao danas. Iako i u toj oblastiodnos izvr{ne vlasti (Predsednika,odnosno, jo{ preciznije, predsedni{tva– po{to je Predsednik na ~elu ~itavogniza institucija i tela koji su mupotpuno podre|eni, ali to za ovu svrhunije najbitnije) i zakonodavne vlasti (tj.

Kongresa) tako|e zasnovan naprincipu checks and balances(me|usobne kontrole, odnosnopodele nadle`nosti, slobodnijere~eno), kasnijim tuma~enjem Ustavai, jo{ vi{e, narastanjem uloge SAD ume|unarodnim odnosima, prava iuloga Predsednika su toliko narasli dadanas gotovo niko ne spori tvrdnjuimplicitno sadr`anu u poznatom stavuArona Vildavskog „Sjedinjene Dr`aveimaju jednog Predsednika, ali on imadva predsedni{tva – jedno je zaunutra{nje poslove, a drugo se baviodbranom i spoljnom politikom“.

I dok to „prvo“ predsedni{tvonezaslu`eno ne privla~i pa`nju {ireme|unarodne javnosti, aktivnostionog „drugog“ svakodnevno pratemilijarde ljudi {irom planete. Naravno,to je prvenstveno posledica zna~ajauloge koju SAD ve} vi{e od pola veka, anaro~ito poslednje tri decenije, imaju usvetskim zbivanjima, ali donekle isvojevrsnog fenomena„personalizacije“ ameri~ke spoljnepolitike, u kom se ne mo`e lakoodrediti koliko mediji proizvode takvostanje, a koliko ga samo reflektuju.Ovim ne elimo re}i da i sama li~nostPredsednika SAD nije bitna ({to bi bilopotcenjivanje njegovog mesta i ulogeu ameri~kom politi~kom sistemu, jer onzacelo nije tek „prvi me|u jednakima“),ali iza njega (da ne ka`emo ispodnjega) postoji ~itav sistem institucijaizvr{ne vlasti koje obavljaju i te kakova`ne poslove u oblasti unutra{nje i,{to nas vi{e zanima, spoljne politike.Bez njih, vide}e se kasnije u ovom

prikazu, nijedan Predsednik ne bimogao da bude to {to poslednjihdecenija objektivno jeste – ona osobau kojoj se koncentri{e mo} supersilekakve su SAD.

[ta ~ini Predsednika SAD takodominantnim u oblasti spoljne politike?

I pored svojevrsne pravne praznineu Ustavu SAD, na osnovu tuma~enjaVrhovnog suda (posebno u ~uvenomslu~aju Curtiss-Wright), ali isopstvenim postepenim„prisvajanjem“ takve uloge,Predsednik predstavlja SAD u svetu. Ataj pojam (predstavlja) Vrhovni sud jeprotuma~io veoma {iroko, navode}i dato pravo on ima ne na osnovu Ustava,nego „iz inherentnih prava vlasti“!?Zatim, ve} po tradiciji, ameri~kipredsednici ~esto stvaraju tzv.doktrine, odnosno strate{kaopredeljenja u spoljnoj politici(Monroevljeva, Ruzveltova, Niksonova,Bu{ova, itd.). U oblastima u kojima bitrebalo da dele nadle`nosti sKongresom (na primer, sklapanjume|unarodnih ugovora), predsednicisu nalazili na~ine da to izbegnu ilisvedu na gotovo puku formalnost (upomenutoj oblasti zaklju~ivanjem tzv.sporazuma izvr{ne vlasti – soleexecutive agreements), ili – uverovatno najzna~ajnijem pitanju,zapo~injanju i vo|enju ratova –potpunim zaobila`enjem Kongresaneprogla{avanjem svojih vojnihoperacija ratom, nego intervencijom isl. Takvi su slu~ajevi naveli ~ak ivelikana u oblasti teorijeme|unarodnih odnosa Hansa

Morgentaua da napi{e kako „osimtro{enja novca, obavezuju}egzaklju~ivanja ugovora i objave rata,Predsednik mo`e da radi gotovo {ta`eli u formulisanju i izvr{avanju spoljnepolitike“. Naravno, kada im je to bilonu`no, ameri~ki su predsedniciostvarivali i saradnju s Kongresom popitanjima spoljne politike, naro~ito uokvirima hladnog rata i, u novije doba,borbe protiv terorizma, ponekad uzgotovo mazohisti~ko prepu{tanjesopstvenih prava Predsedniku(najpoznatiji primer je tzv. Tonkin{karezolucija u vreme rata u Vijetnamu), aretki su bili slu~ajevi u kojima jeKongres uspevao da se nametne,odnosno za{titi svoja prava oduzurpacije od strane Predsednika

(verovatno najpoznatiji primer jeusvajanje tzv. War power actpo~etkom 1970-ih godina).

[ta omogu}ava da ameri~kipredsednici ostvaruju tako veliki uticaju spoljnoj politici vode}e supersile?

S formalne strane gledano,tuma~enjima Ustava predsednici sudobili izuzetno velika ovla{}enja, pomi{ljenju kriti~ki nastrojenih autora,neosnovano ili vrlo pravno„nategnuto“.

Analiti~ki (da ne ka`emo teorijski,jer to bi za svrhu ovog teksta bilopreterano) posmatrano, radi se ospletu nekoliko ~inilaca:

predsednici (i njima podre|eniorgani) obavljaju neuporedivo ve}ibroj funkcija u spoljnoj politici,naro~ito onih najva`nijih, od legislative(ali i najve}eg broja organa egzekutive,te drugih u~esnika u stvaranjuameri~ke spoljne politike);

predsednici u~estvuju i u svimfazama procesa kreiranja spoljnepolitike, i u svim njenim oblastima(spoljne politike shva}ene u u`em i{irem smislu), {to konkurentski deovlasti (Kongres) ipak ne radi, ~ak i uonim oblastima za koje je formalnoustavno nadle`an;

politi~ka mo} Predsednika SAD jevelika, ~esto izra`ena formulom „4 Ps“(Pressure, Patronage, Prestige,Personal contact), ali ni ona nijedovoljna da obuhvati razli~ite vidovesnage Predsednika (~emu, ipak, trebasvakako dodati da je to razli~ito odpredsednika do predsednika i da uovom pogledu li~ne karakteristikeigraju ne malu ulogu);

Njegovo veli~anstvo predsednik SAD

I

Urednici dodatka: Dragan R. Simi} i Stevan Nedeljkovi}

POSEBNO IZDANJE LISTA DANAS

Pi{e Ivo Viskovi}

[ta ~ini predsednika SAD tako dominantnim u oblasti spoljne politike?

Danas izgleda gotovoneverovatno, ali UstavSAD sadr`i samorudimentarne odredbe ovo|enju spoljne politike,{to je posledica vremenau kom je nastao, jer tadani me|unarodni odnosi,ni ameri~ka uloga u njima nisu bili ni pribli`no va`ni kao danas

“

Strana 3

Foto:

FoNe

t-AP

Foto:

FoNe

t-AP

redsedni~ki izbori u SAD ima-ju dalekose`ne posledice, nesamo za njih, ve} i za ceosvet. Po utvr|enoj proceduri,

koja umnogome diktira dinamiku, kampa-nja se odvija u nekoliko faza.

1. Od januara do kraja jula odigravaju seunutarstrana~ke nominacije – izbori u vr-hu stranke kao i unutarstrana~ki izbori nanivou dr`ava.

2. Krajem jula odr`avaju se nacionalnepartijske konvencije:

Kongres Republikanske stranke 18-21.07. u Klivlendu.

Kongres Demokratske stranke 25-28.07. u Filadelfiji

3. Od jula do septembra izborne godi-ne – partije sprovode izborne konvencijena kojima biraju svoje kandidate.

4. Od septembra do oktobra organizu-ju se tri predsedni~ke debate i jedna pot-predsedni~ka.

5. Glasanje je prvog utorka posle prvogponedeljka u novembru, ta~nije 8. novem-bra. Svaka dr`ava ima broj elektora kolikoiznosi zbir senatora i kongresmena iz te dr-`ave (ukupno ih je 538). Pedeset dr`avaima po dva senatora a 435 ~lanova Pred-stavni~kog doma raspore|eni su po dr`a-vama prema broju stanovnika. Poredpredstavnika pedeset dr`ava, tu su i pred-stavnici Distrikta Kolumbija i prekomorskihteritorija Guam, Devi~anska ostrva, Ame-ri~ka Samoa i Portoriko. Za pobedu je po-trebno 270 elektorskih glasova. Glasa~isvih saveznih dr`ava izuzev Nebraske iMejna biraju predsedni~kog kandidata posistemu „pobednik dobija sve“, tako {tokandidat sa najvi{e glasova dobija sve iz-borne glasove (elektore) te dr`ave.

6. Sazivanje Koled`a elektora i njihovoglasanje je prvog ponedeljka posle prvesrede u decembru.

7. Inauguracija novog predsednika je20. januara 2017. godine.

Ovogodi{nje unutarstrana~ke nomina-cije pokazale su da iako dve glavne ame-ri~ke partije Republikanci i Demokrate „li-~e na dve fla{e sa razli~itim etiketama“, mo-`da su, ipak, ve}e razlike izme|u levog i de-snog krila unutar pojedine partije nego iz-me|u partija. Republikanci (simbol slon)su u ove izbore od po~etka u{li dubokopodeljeni, sa 15 pretendenata. Iako su sko-ro svi bili protiv njega, Donald Tramp nijezaustavljen i izabran je za kandidata Repu-blikanaca. Nakon estoke unutarstrana~keborbe izme|u Bernija Sandersa i Hilari Klin-ton, nekada{nja „prva dama“ je kandidatDemokrata (simbol magare) da bude prva`ena predsednik SAD.

Donald Tramp, „ekscentri~ni milijarder“,njujor{ki biznismen, {ou majstor, nije pro-fesionalni politi~ar, niti je imao javnu funk-ciju, ve} ~ovek koji „govori sve {to misli“.

Jedna polovina Republikanaca ima nega-tivan stav prema njemu: „izaziva kolutanjeo~ima“. Obelodaniv{i svoju kandidaturu iz-javio je: „Na alost, ameri~ki san je mrtav, ja}u ga vratiti“ a njegov slogan glasi: U~ini-mo Ameriku ponovo velikom! On je kan-didat protiv establi{menta. Podr`avaju gaAmerikanci koji su ljuti na dr`avu, vladu ipoliti~ku elitu. Ra~una na zasi}enost gra|a-na Va{ingtonom, istim licima i „politi~kimdinastijama“.

Zala`e se za smanjenje anga`ovanjaSAD u svetu, uklju~uju}i i Bliski istok, uni{ta-vanje Islamske dr ave, slabiju ulogu NATO-a, bolje odnose sa Rusijom i Kinom, zadr a-vanje radnih mesta u SAD, zabranu abortu-sa, protiv istopolnih brakova, za slabiji uticajdr ave i ja~i uticaj crkve, protiv oko{tale po-liti~ke klase, daje podr{ku no{enju oru ja.On je protiv imigranata i muslimana, levi~aru pitanjima za{tite prava radnika, pohlepe

Volstrita i potrebe da se za{titi doma}a pri-vreda. Ne `eli da zatvori granicu sa Meksi-kom, on }e podi}i veliki zid!

Zala`e se za proterivanje izbeglica. Od-bacio plan Obame da SAD prime 10.000 si-rijskih izbeglica. Obra}a se konzervativ-nom bira~kom telu a strukturu njegovihpristalica ~ine: slabije obrazovani, siroma-

{ni, fundamentalni hri{}ani na jugu i visokoobrazovani, bogati i umereni simpatizerirepublikanaca sa Isto~ne obale. Trampspada u red kandidata koji dolaze na tala-su antipartijskih partija i antiestabli{mentkandidata koji zadobijaju podr{ku gubitni-ka globalizacije. Porede ga sa Silvijom Ber-luskonijem, ali i sa Viktorom Orbanom, ko-ji je podigao ogradu na granici sa Srbijomkako bi zaustavio migrante.

Hilari Klinton, senatorka iz Njujorka,sna`na dr`avna sekretarka u prvom man-datu Baraka Obame, nekada prva damaSAD, predstavnica jedne od tri politi~ke di-nastije (uz Kenedijeve i Bu{), „jastreb uspoljnoj politici“, zagovornik ve}eg anga-`ovanja u Siriji i o{trijeg stava prema Rusiji.Zagovornik je humanitarnih intervencija iobaranja re ima. Zala`e se za radni~ku isrednju klasu, vodi me|u `enama, stariji-ma i manjinama. Ra~una na podr{ku crne

manjine, jer je bila Obamina saradnica ~ijadostignu}a smi{ljeno hvali u kampanji.

Konvencija Demokrata pripremljena jena najvi{em nivou, kako po mestu odr ava-nja (Filadelfija) i po odabiru govornika, takoi po porukama koje su poslali. Svaki govor-nik je targetovao odre|enu ciljnu grupu. Fi-ladelfija je mesto gde je progla{ena Dekla-racija o nezavisnosti i prvi glavni grad SAD.Govori senatora, kongresmena i strana~kogprotivkandidata Bernija Sandersa, ozna~ilisu gotovo konsensualnu podr{ku vrhastranke Hilari Klinton. Dobila je podr{kupredsednika Obame, potpredsednika Baj-dena, biv{e dr avne sekretarke Olbrajt, kaoi predstavnika civilnog dru{tva i {ou biznisa.

Vodilo se ra~una o unapre|ivanju ljud-skih prava, pravima Afroamerikanaca, hi-spano zajednica, prava `ena i LGBT, jerogromno bira~ko telo pripada ovim gru-pama. Zapa`en nastup imala je Mi{el Oba-ma povezuju}i kako je njen suprug postaoprvi Afroameri~ki predsednik SAD i za{toHilari ne bi postala prva `ena predsednik.Postojala je opasnost da atmosferu spek-takla naru{i objavljivanje oko 20.000 ema-ilova rukovodstva Demokrata od strane Vi-kiliksa, koja pokazuju da je vrh strankeotvoreno podr`avao Klintonovu i saplitao

Sandersa. Cena Sandersove podr{ke jeostavka vrha stranke, kao i prihvatanje de-la programa koji Sanders naziva „najlevljimu istoriji Demokratske stranke“. To je bes-platno {kolovanje za studente iz srednjegstale`a, minimalna satnica od 15 dolara,korenita reforma bankovnog sistema. I po-red toga, bilo je negodovanja njegovih pri-stalica. Sna`an utisak ostavila je i glumicaMeril Strip koja je „vri{tala na sceni“. Sviraoje Pol Sajmon, koji je ~esto nastupao namanifestacijama Bernija Sandersa. Zvezdakonvencije bila je i Ali{a Kiz.

Za razliku od Demokrata, konvencijuRepublikanaca obele io je izostanak naju-ticajnijih funkcionera. ak je Trampov naj-ve}i konkurent unutar stranke, konzerva-tivni Ted Kruz, na konvenciji odbio da jav-no podr i njegovu nominaciju. Ilustrativanje i podatak da je D`astin Biber odbio dapeva na konvenciji, iako mu je nu|eno petmiliona dolara za ~etrdeset pet minuta.Ipak, sve to nije uticalo na ishod. DonaldTramp, nakon odlu~ne kampanje tokomkoje je pobedio ~ak 16 strana~kih takmacai neutralisao upornu opoziciju unutar Re-publikanaca na konvenciji u Klivlendu, po-tvrdio je kandidaturu za predsednika, re-kav{i da da je sad vreme da „ide do kraja“ ina izborima za predsednika SAD pobediHilari Klinton. Tramp, ~ovek koji je na po-~etku bio autsajder ~ije su predsedni~keambicije bile otvoreno ismevane.

Ono po ~emu se ameri~ke partije, u iz-vesnom smislu, razlikuju od ostalih partijaje {to se njihove funkcije svode na dve naj-va`nije: prikupljanje novca u kampanji i pri-kupljanje glasova na izborima. Iako jeTrampovo bogatstvo neuporedivo ve}e,oba tabora su izda{na u kampanji. Izborbudu}eg predsednika zahteva osvajanjeapsolutne ve}ine od 535 elektorskih glaso-

va iz pedeset dr ava, {to zna~i ukupno 270.Glasa se za listu bira~a koji su obavezni da}e glasati za predsedni~kog kandidata svo-je stranke.

Sa Trampom, republikanci su nomino-vali nekoga ko sa svojim populizmom imapotencijal da zastra{i umereni centar, kao irazli~ite etni~ke grupe, osim belaca. To da-je Klintonovoj {ansu da se predstavi kao„kandidatkinja ravnote`e, politi~ke razbo-ritosti, dr`avni~kog iskustva i umerenogstava“. Hilari Klinton va i za hladnu i prora-~unatu enu, koja je planirano gradila svo-ju karijeru penju}i se stepenicama ka vrhu.Od studentskih dana kada je na Jejlu (oda-kle poti~e desetak predsednika SAD) upo-znala Bila, preko „najpoliti~nije“ prve dame(„predsednice iz senke“), senatorke Njujor-ka, kandidatkinje za predsednicu 2012, dr-`avne sekretarke u prvom mandatu Oba-me, do prve ene kandidata za predsedni-ka SAD. Isprepletenost karijera Bila i Hilarikomentari{e se izme|u „emocionalne bli-skosti“ i „politi~kog partnerstva“. Nekada jeona bila u njegovoj senci, sada je on u nje-noj. Taj dvojac ponekad zovu „Bilari“ ili „ko-predsednici“. A i sam Bil je u kampanji izja-vio da za „cenu jednog dobijaju dvoje“. Ka-ko isti~e profesor ameri~kih studija FolkerDepkat, njena glavna osobina je „ta upor-na usmerenost ka cilju“. Biografi, saradnici,pa ~ak i protivnici, Hilari Klinton opisuju kao„beskompromisnu enu, koja zna {ta eli izna kako to da dobije“.

Nakon ozvani~enja kandidature, usle-dila je jo{ e{}a i jo{ prljavija kampanja. Nji-hovi timovi neprestano gledaju da i{~epr-kaju {to vi{e „prljavog ve{a“. Neizvesno jekoliko }e to uticati na bira~e i kakav }e bitinjihov odziv na izborima. Prethodnih go-dina izlaznost na predsedni~kim izborimabila je: 2000 – 51,21 odsto; 2004 – 56,70 od-sto; 2008 – 58,23 odsto; 2012 – 54,87 od-sto; ili 129.085,203 bira~a od ukupno235.246,000. Procenjuje se da SAD imajublizu trista miliona stanovnika.

Oba kandidata imaju veliki procenat ne-gativnih glasova, odnosno nemale krugo-ve u kojima su nepopularni. Donald i Hilarisimbolizuju podeljenu i polarizovanu Ame-riku. Ako prevlada glasanje srcem, pobedi-}e Tramp, ako se bude glasalo glavom, ve-}e {anse ima Hilari. Ima i onih koji smatrajuda razo~arane Demokrate mogu glasati zakandidata Zelenih D il Stajn, {to se ve} de-silo 2000. kada je Al Gor izgubio od Bu{a, jerje veliki broj glasova oti{ao Zelenima. Nijeisklju~eno da }e ovoga puta vi{e biti prisut-no glasanje „protiv“ nego glasanje „za“.

O tome kako je sve mogu}e ilustruje iz-java Majkla Mura: „Sumnjali smo da pred-sednik SAD mo`e da postane katolik pasmo dobili Kenedija, nismo verovali dapredsednik mo`e da bude razveden pasmo dobili Regana, sumnjali smo da u Be-lu ku}u u|e neko ko je u mladosti konzu-mirao marihuanu pa smo dobili Klintona,sumnjali smo da }e Amerika glasati za crn-ca pa smo dobili Obamu...“ [ta nam to go-vori? Svako mo`e postati predsednik, ili redje da prvi put to bude ena.

Za sve one koji strahuju od jednog ilidrugog ishoda, postoji mala uteha. UstavSAD i vekovima oblikovane procedure i in-stitucije, do te mere su jake, da i ako Trampzasedne u Belu ku}u, njegov manevarskiprostor ne}e mu dozvoliti da se pona{akao u kampanji. Razo~arenje Trampomsledi i ako ne pobedi i ako pobedi. Za onekoji pola`u nadu u njega takav ose}aj po-spe{i}e jo{ vi{e pobeda Hilari Klinton kojoj,sa stanovi{ta procene, dajem malu pred-nost. I za Trampa i za Hilari va`no je da iz-vuku {to vi{e bira~a na birali{ta. Za njihovebira~e va`no je da izvuku pouku iz britan-skog glasanja za Bregzit. Posle glasanja ne-ma kajanja!

Autor je redovni profesor Fakulteta politi~kih nauka

Trampovanje SAD: antiestabli{ment ili politi~ka dinastija

www.americkiizbori2016.rs

32 s u b o t a / n e d e l j a , 3 – 4 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .

www.americkiizbori2016.rs

AMERIČKI PREDSEDNIČKI IZBORI 2016 AMERIČKI PREDSEDNIČKI IZBORI 2016

autoritetu Predsednikapogoduje i na~in njegovog izbora,koji jedini daje osnova da se ka`ekako „oli~ava jedinstvo nacije“;

uloga vrhovnog komandantaverovatno najmo}nije armade uistoriji, kori{}ena tako intenzivnoposlednjih stotinu godina, jedan jeod va`nih izvora njegove mo}i, jer jevojna sila nesumnjivo osnovniinstrument ameri~ke spoljne politike;

njemu je permanentno naraspolaganju ne samo osobljeIzvr{nog ureda (tj. neposrednogokru`enja Predsednika), negocelokupne egzekutive, {to ga ~ini ionim koji raspola`e sviminformacijama (pa i onimnajpoverljivijim) i onim koji mo`edobiti njihovu stru~nuinterpretaciju u svakom trenutku, akoliko je to va`no za odlu~ivanje,ne treba tro{iti re~i;

mo`da i najzanimljivije za ovuanalizu, Predsedniku je u svakomtrenutku otvorena mogu}nostnastupa u medijima i nema togsredstva javnog komuniciranja kojebi, ma kakav stav imalo premakonkretnom predsedniku, odbiloda mu ustupi prostor ili vreme, {tonjegov uticaj {iri na prakti~no ~itavojavno mnjenje, a posebno onajnjegov deo u SAD koji teoreti~arinazivaju „{utljivom ve}inom“.

Zbog svega toga mo`e se re}ida Predsednik SAD poseduje(sintagmu je stvorio H. M.Arnakost) „vitalnu sposobnostdelovanja“, a to posedovati usituaciji kada ste na ~elunajmo}nije dr`ave savremenogsveta ne da nije od zna~aja, nego(mo`e da) predstavljaprvorazrednu ~injenicu za analizuteku}e, odnosno predvi|anjeverovatne budu}e spoljne politikesile koja mnogima „kroji sudbinu“.Zato ne sme da nas ~udi zanimanjei tzv. obi~nih ljudi za pitanje ko }eda bude na ~elu dr`ave od koje ihdeli ne samo jedan okean, nego jo{mnogo toga. Jer u pitanju nije bikoko, nego – ako smo to ovde uspeliprikazati – po mo}i kojomraspola`e gotovo „njegovoveli~anstvo, Predsednik SAD“.

e{ko je da postoji ure|enodemokratsko dru{tvo sa vi{eosa podela nego {to je ame-ri~ko. Dve najzna~ajnije par-

tije artikuli{u potpuno razli~ite, ~ak i suprot-stavljene, ekonomske i politi~ke ideje ivrednosti oko kojih se gra|ani okupljaju ilibolje re}i polarizuju. Me|utim, upravo taduboka podeljenost omogu}ava visok ni-vo izvesnosti i predvidivosti kojih u sferi po-litike nema na pretek. Na primer, ve} dece-nijama Afroamerikanci i Hispanoameri-kanci, Azijati i pripadnici jevrejske zajedni-ce u najve}em broju glasaju za demokra-te, dok republikanci mogu ra~unati na po-dr{ku gra|ana bele puti, protestanata i ge-neralno hri{}ana koji najmanje jednom ne-deljno upra`njavaju religiju. Urbani deostanovni{tva SAD prete`no glasa za demo-krate, dok ruralni glasa za republikance. Ta-ko|e, mladi i ene se radije opredeljuju zademokrate, dok mu{karci i stariji u ne{tove}im procentima biraju republikance.Me|utim, tako je bilo i ranije. Ri~ard Niksoni Ronald Regan su imali podr{ku manje od15 odsto nebela~kog stanovni{tva, podr-{ku belaca i otpor radni~kih sindikata kadasu ostvarivali pobede na predsedni~kim iz-borima. Name}e se logi~no pitanje: za{tosu onda navedene pravilnosti danas po-sebno va`ne za republikance?

Klju~na odlika demografije bira~kogtela u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avamaje sve ve}a diversifikacija. Udeo nebela~-kog stanovni{tva na predsedni~kim izbo-rima u SAD 2016. godine iznosi}e 29 od-sto, {to je istorijski maksimum i 13 odstovi{e manjinske populacije u odnosu na iz-bore pre dvadeset godina. Procenjuje seda do 2055. godine nijedna rasna grupa-cija ne}e imati ve}inu. Va`an pokazatelj jei ~injenica da manjinske grupacije u sveve}em broju izlaze na izbore. Tako su na iz-borima 2012. Afroamerikanci po prvi put

glasali u ve}em procentu od stanovnikabele puti. Zna~ajan demografski faktor,koji tako|e ne ide u prilog republikanci-ma, je sve ve}i broj gra|ana koji ive u ur-banim sredinama. Prema popisu ra|e-nom 2010. godine u urbanim sredinamaSAD ivelo je 80,7 odsto stanovni{tva, dokje pre trideset godina postotak bio sedamodsto manji. @ene i dalje ~ine ve}inski deoglasa~ke populacije, dok je broj gra|anakoji redovno upra`njavaju religiju iz godi-ne u godinu manji. Da li republikanci ima-ju odgovor na demografsku vetrometinu?

Odmah nakon okon~anja predsedni~-kih izbora 2012. godine pripadnici repu-blikanskog establi{menta su re{ili da po-gledaju jedni drugima u o~i i prona|u raz-loge za drugi uzastopni poraz, a ~etvrti uposlednjih {est izbora za predsednika SAD(pritom dobiv{i manje glasova bira~a napet od {est nadmetanja). uveni „Obduk-cioni izve{taj“ (Autopsy Report), koji je na-ru~ila Republikanska partija (Grand OldParty, GOP) imao je za cilj da pru i kriti~kipregled delovanja partije i kandidata ipru i preporuke za izmenu stanja na tere-nu i povratak na period od 1968. do 1992.godine kada su republikanci imali pred-sednika u pet od {est izbornih ciklusa.

Izve{taj je identifikovao brojne izazovesa kojima se partija suo~avala, ali i prepo-znao budu}e trendove u tehnikama kam-panje, novim tehnologijama i preferenci-jama bira~kog tela. Ipak, klju~ni nalazi od-nosili su se na potrebu promene strategi-je prema manjinskim grupacijama, `ena-ma i mladima. „Nalazi obdukcije“ su poka-zali da samo jedna stvar republikance bri-ne vi{e od prethodnih izbornih neuspehai trenutne situacije. U pitanju su demo-grafski trendovi koji dugoro~no nikako neidu na ruku republikancima, a koji u kom-binaciji sa navedenim glasa~kim pravilno-stima predstavljaju gotovo nere{ivu enig-mu za GOP. Ako ni{ta drugo, izve{taj je

pokazao da su republikanci i te kako sve-sni „odakle vetar duva“ i sa kakvim izazo-vima se suo~avaju.

Me|utim, novi izborni ciklus je poka-zao da za ~etiri godine nisu prona{li re{e-nje. Najpre su potpuno nespremni do~e-kali proces nominacija, zatim su slali neko-ordinisane poruke podr{ke pojedinimkandidatima, a na kraju su bili potpunonejasni u porukama ohrabrivanja i kritikeTrampa. Uz sve navedeno, nisu odgovori-li ni na jedan od klju~nih demografskih iza-zova. Pored svega, imaju li Donald Trampi republikanci ikakve {anse prvog utorka,nakon prvog ponedeljka, u novembru2016. godine? Naravno, demografija nijejedini faktor koji uti~e na ishod izbora. Tusu kampanja, finansije, sposobnost kandi-data da pridobije glasa~e kroz jasne pla-nove i vlastiti entuzijazam, ali je svakakodemografija u kombinaciji sa ekscentri~-nim kandidatom, kakvim se Tramp mo`eopisati, va`an faktor za kona~ni rezultat iz-bornog procesa.

^ini se da je Donald Tramp me|u ve-trovitu republikansku demografiju doneodemografsku oluju. Ve} na po~etku nomi-nacija zauzeo je prili~no radikalne stavoveu oblasti imigracije, koja predstavlja jedanod najzna~ajnijih elemenata izbornogopredeljivanja velikog broja Hispanoame-rikanaca. Insistirao je na izgradnji zida du`granice sa Meksikom, koji }e, po njegovoj`elji, finansirati Meksikanci, kako bi za{titiogranice i spre~io ilegalnu imigraciju i trgo-vinu narkoticima. Valja napomenuti da sugotovo svi republikanski kandidati imaliprili~no radikalne stavove u pogledu ile-galne migracije, ali je Tramp oti{ao korakdalje insistiraju}i na izgradnji zida i naziva-ju}i meksi~ke imigrante „trgovcima dro-gom, kriminalcima i silovateljima“. Na kra-ju je istakao da je ve}ina takva, ali da ima idobrih ljudi. Ukoliko pogledamo demo-grafske pokazatelje i poslednja istra`iva-nja javnog mnjenja, i njemu i republikan-cima se ne pi{e dobro.

Prema Galupovom istra ivanju od 29.avgusta, samo 13 odsto Hispanoamerika-naca ima pozitivno mi{ljenje o Trampu. Naizborima 2012. godine za Mita Romnija jeglasalo 27 odsto Latinosa, a ubedljivo je iz-gubio izbore. Ukoliko se tome doda da }ena izborima 2016. glasati gotovo dva mi-

liona Latinoamerikanaca vi{e nego ~etirigodine ranije, da je njihov broj najvi{e ra-stao u izuzetno va`nim dr`avama kao {tosu Florida, Kolorado, Nevada, Arizona iTeksas i da je prema procenama analiti~a-ra republikanskom kandidatu potrebnonajmanje 33 odsto njihovih glasova da biimao bilo kakve {anse za pobedu, jasno jeda }e Trampu biti potrebno i vi{e od ~udaza dobar rezultat. Tramp je po ~udo oti{aou Meksiko gde ga je ugostio predsednikEnrike Penja Nijeto, ali pitanje {ta }e sa so-bom vratiti. Izvesno je, to ne}e biti novacza izgradnju zida.

Kada je re~ o Afroamerikancima, ~ak jei Trampu jasno da oni nisu njegova ciljnagrupa. Najnovije istra ivanje NBC-a je po-kazalo da ima nula odsto procenata podr-{ke me|u ovom grupacijom, 97 odsto gane podr`ava, dok je neodlu~no tri odsto.Ne{to bolje se kotira kod azijskih Amerika-naca, gde ima 19 odsto posto podr{ke, alii gde nailazi na 65 odsto protivljenja. ^akje i konzervativni Romni imao zna~ajnove}u podr{ku me|u obe grupacije, dok jeBu{ mla|i imao 11 odsto glasova Afroa-merikanaca i 43 odsto azijskih Amerikana-ca. Trampa podr`ava samo 19 odsto Je-vreja, a 75 odsto mu se protivi.

Trampova istorija uvreda nano{enih`enama, koje su 2012. ~inile 53 odsto iz-bornog tela, nije ne{to {to mu na izborimamo`e pomo}i. Samo jedna u nizu nanetaje novinarki FOX News-a Megin Keli(Megyn Kelly) tokom Trampovog intervju-isanja. Prema istra ivanjima s kraja jula te-ku}e godine, za Trampa bi glasalo 36 od-sto ena, za Hilari Klinton 44 odsto, dok je20 odsto neopredeljeno. Kada je re~, omladim glasa~ima, ~uvenim Milenijalsima(Millenials), Tramp je u jo{ podre|enijempolo`aju. Ima podr{ku svega 18 odstomladih do 35 godina, dok Hilari Klintonpodr`ava 50 odsto ove populacije. Sa dru-ge strane, Tramp mo`e da ra~una na„Baby Boomers-e“ ili lica ro|ena izme|u1946. i 1964. godine, a koja u znatno ve}ojmeri nego mladi izlaze na izbore. O~ekujese i da Tramp ima zna~ajno ve}u podr{kume|u „belim“ gra|anima, 45 odsto na-spram 33 odsto Hilari Klinton.

Kada sumiramo sve demografske po-kazatelje, logika nas navodi na oduzima-nje svake nade Donaldu Trampu. Me|u-tim, politika i izbori nisu matemati~ki pro-ces i nema formule koja mo`e unapredprora~unati krajnji ishod. Tramp je vi{eputa od samog po~etka bio otpisivan. Daje svet zasnovan na surovoj racionalnosti,mo`da bi neki u~inili jo{ koji racionalni ko-rak u spre~avanju Trampa da postanepredsednik (ili bi on to bolje u~inio sam).Opet, i lepota i nesre}a le`e u iracionalno-sti, pa nas Donald mo`da jo{ koji put izne-nadi do 8. novembra.

Autor je direktor Centra za dru{tvenidijalog i regionalne inicijative

U oblastima u kojimabi trebalo da dele nadle`nosti s Kongresom – naprimer, sklapanjume|unarodnihugovora – predsednicisu nalazili na~ine da to izbegnu ili svedu na gotovo pukuformalnost

“

Oba kandidata imajuveliki procenatnegativnih glasova,odnosno nemalekrugove u kojima sunepopularni. Donald iHilari simbolizujupodeljenu ipolarizovanu Ameriku.Ako prevlada glasanjesrcem, pobedi}eTramp, ako se budeglasalo glavom, ve}e{anse ima Hilari

“

Za sve one kojistrahuju od jednog ilidrugog ishoda, postojimala uteha. Ustav SADi vekovima oblikovaneprocedure i institucije,do te mere su jake, da iako Tramp zasedne uBelu ku}u, njegovmanevarski prostorne}e mu dozvoliti da sepona{a kao u kampanji

“

Njegovoveli~anstvopredsednikSADViskovi} / nastavak sa naslovne strane

Republikanci navetrometini demografije

T

Pi{e StevanNedeljkovi}

Kada sumiramo svedemografskepokazatelje, logika nasnavodi na oduzimanjesvake nade DonalduTrampu. Me|utim,politika i izbori nisumatemati~ki proces inema formule koja mo`eunapred prora~unatikrajnji ishod. Tramp jevi{e puta od samogpo~etka bio otpisivan

“

Swing dr`aveNa predsedni~kim izborima u SAD 2016.godine udeo novih bira~a iznosi}e 10,7%. Prema poslednjim istra`ivanjima, HilariKlinton ima prednost u odnosu na Trampau gotovo svim takozvanim „swing“ dr`a-vama, uklju~uju}i Floridu, Kolorado, Oha-jo, Viskonsin i druge.

I lepota i nesre}a le`e u iracionalnosti:

Porodica Tramp

P

Pi{e Slavi{a Orlovi}

Inauguracija novog predsednika je 20. januara 2017. godine: Aktuelni predsednik Barak Obama sa gostima u Ovalnom kabinetu

s u b o t a / n e d e l j a , 3 – 4 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .

54AMERIČKI PREDSEDNIČKI IZBORI 2016 s u b o t a / n e d e l j a , 3 – 4 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .

www.americkiizbori2016.rs www.americkiizbori2016.rs

ko se po re~ima profesoraSemjuela Popkina saUniverziteta Kalifornije SanDijego, ameri~ki predsedni~ki

izbori mogu svesti na odnos izme|uponude i potra`nje, odnosno da „najva`nijikvalitet koji treba da tra imo kodkandidata jeste da li razumeju razlikuizme|u onoga {to prodaju (nude) i onogaza ~im zapravo postoji potra`nja“, veliko jepitanje da li su kandidati dve glavneameri~ke politike stranke za predsednikaSjedinjenih Ameri~kih Dr`ava na izborimaove godine, zapravo ono {to je toj zemljipotrebno u ovom trenutku. U svakomslu~aju, jasno je da }e li~nost predsednika injegov karakter imati veliki uticaj naunutra{nju i spoljnu politiku jo{ uveknajmo}nije dr`ave sveta. Nigde takosna`no kao na primeru predsednikaSjedinjenih Ameri~kih Dr`ava ne va i onaHeraklitova izreka da karakter odre|ujesudbinu ~oveka slepom surovo{}u.

Hilari Klinton – krhki „predator“u stalnoj potrazi za sigurno{}u

Hilari Dajan Rodam Klinton je ro|ena 26.oktobra 1947. godine u ikagu, a odrasla uPark Rid`u, Ilinois, u porodici srednjegimovnog stanja. Posle zavr{ene dr avneosnovne i srednje {kole, upisuje politi~kenauke na Velesli koled`u u blizini Bostona,gde biva zapa`ena po svom aktivizmu irukovo|enju studentskim organizovanjem.Ipak, klju~ni preokret u njenom ivotude{ava se na Pravnoj {koli Univerziteta Jejl,gde }e kao jedna od samo 27 ena u celojgeneraciji, ne samo zavoleti pravo i bitibriljantan student, nego i sresti „~ovekasvog ivota“, njenog kolegu i tako|e vrlouspe{nog studenta iz Arkanzasa, BilaKlintona. I tu, kao i kasnije tokom karijere,ona }e biti vrlo aktivna kako u studentskomtako i u dru{tvenom i politi~kom ivotu.[tavi{e, ona i Bil su 1972. godine vrlo aktivnou~estvovali u kampanji za predsedni~keizbore kandidata Demokratske stranke,D`ord`a Mekgoverna.

Naro~ito je va`an, na po~etku njenekarijere, bio rad u „Children’s Defense“fondu gde je dala veliki doprinos u borbi zaprava na {kolovanje dece ometene urazvoju. Prate}i Bila, odlazi sa njim uArkanzas, gde njih dvoje jedno vremepredaju pravo na Univerzitetu Arkanzasa uFajetvilu i gde }e se u jesen 1975. godine iven~ati. Bilovi poku{aji da se domognevisoke funkcije u Arkanzasu urodi}eplodom tri godine kasnije, izborom zaguvernera Arkanzasa. Bil }e ve} 1980.godine izgubiti slede}e izbore za guverneraa ro|enje }erke elsi iste godine, uz velikeradosti roditeljstva, dovodi ih u te{kufinansijsku situaciju u kojoj }e upravo Hilaribiti ta koja }e se svim silama boriti zaopstanak porodice. Poku{avaju}i da ispravegre{ke koje su ih dovele do poraza na

izborima, Bil i Hilari se menjaju,prilago|avaju}i se sredini u kojoj ive, {tove} na slede}im izborima odr`anim 1982.godine dovodi do toga da Bil biva ponovoizabran za guvernera Arkanzasa.

Ta njihova sposobnost preobra`aja,spremnost na promenu i izuzetne politi~keve{tine, pomo}i }e da Bil bude guvernerArkanzasa tokom ~itave naredne decenije.Kako neki analiti~ari tvrde, njihov„zajedni~ki politi~ki DNK“ predstavlja ja~uvezu izme|u njih dvoje i od samog braka:`elja za politi~kim uspehom dr i ovaj parzajedno vi{e nego bilo {ta drugo. Svojvrtoglavi politi~ki uspon Bil Klinton kruni{e3. novembra 1992. godine kada bivaizabran za 42. predsednika SjedinjenihAmeri~kih Dr`ava.

Sa druge strane, i kao „prva damaArkanzasa i kao „prva dama“ SjedinjenihAmeri~kih Dr ava, Hilari je bila „stub ku}e“,pouzdana podr{ka svom mu`u i aktivanu~esnik u javnom ivotu. Tokom razli~itihafera koje su obele ile Bilovu karijeru, a kojesu do ivele svoj vrhunac „aferom Levinski“,Hilari }e pre svega poku{ati da sa~uva svoju iprivatnost vlastite porodice {to je uvremenima celodnevne medijske prisutnostiskoro nemogu}e. Ova, kako je nekipoznavaoci nazivaju, „patolo{ka potreba zaprivatno{}u“ i samo njenim prostorom ujavnom prostoru, dove{}e je u problem sakori{}enjem privatnog mejla u vreme dok jebila dr avni sekretar {to je, ina~e, kulminiraloupravo u ovoj izbornoj godini.

Od januara 2001. do januara 2008. godineu Senatu Sjedinjenih Ameri~kih Dr avapredstavljala je dr avu Njujork. Kao senator isupruga biv{eg predsednika, jasno je kr~ilaput ka slede}em cilju kojem je stremila:mestu predsednika Sjedinjenih Ameri~kihDr ava. Njen poku{aj da na unutarstrana~kimizborima pobedi Baraka Obamu zavr{i}e seneuspehom u junu 2008. godine. Sa vi{e od

18 miliona osvojenih glasova na tada{njimpreliminarnim izborima, Hilari se povla~i izpredsedni~ke trke. Samo nekoliko mesecikasnije, me|utim, vra}a se na velika vrata naameri~ku politi~ku scenu budu}i da jojnovoizabrani predsednik, Barak Obama, nudimesto dr avnog sekretara u njegovojadministraciji. Tokom te ~etiri godine namestu dr avnog sekretara, Hilari }e posetitirekordnih 112 dr ava, pokrenuti neke odva`nih inicijativa kao {to je strategija „Pivotaka Aziji“ i zadobiti pohvale za svoj rad odstrane slavnih veterana ameri~ke diplomatijepoput Henrija Kisind`era.

Naravno, bilo je tu i kontroverzi poputve} pominjanog kori{}enja privatnogmejla, napada na ameri~ki konzulat uBengaziju i mnogih drugih stvari vezanihza „dinastiju Klinton“. U braku je sa biv{imameri~kim predsednikom BilomKlintonom i iz tog braka imaju jednu }erkui dvoje unu~adi. Na konvencijiDemokratske stranke odr`anoj u Filadelfiji,Pensilvanija, od 25. do 28. jula ove godineizabrana je za kandidata Demokratskestranke na predsedni~kim izborima u SAD,8. novembra 2016. godine.

Donald Tramp – bogati narcis ustalnoj potrazi za pa`njom

Donald D`on Tramp je ro|en 14. juna1946. godine u Kvinsu, Njujork, u porodicibogatog gra|evinskog preduzima~a.Zbog ogromne energije i nesta{luka,roditelji su ga ve} sa 13 godina poslali uVojnu akademiju Njujork gde }e se nau~itidisciplini ali i sposobnosti pre ivljavanja usvetu bez roditeljske pomo}i. Studijeekonomije zapo~inje na UniverzitetuFordam, a dve godine kasnije prebacuje sena Varton {kolu finansija i trgovine naUniverzitetu Pensilvanije, gde }e idiplomirati. Poput svojih „ispisnika“ i biv{ihpredsednika, Bila Klintona i D`ord`a VokeraBu{a, uspeva da izbegne odlazak uVijetnamski rat. Po~etkom sedamdesetihgodina pro{log veka preuzima porodi~niposao, pro{iruju}i ga u toj meri da ve}osamdesetih postaje velika zvezda i vrlopoznat poslovni ~ovek. Kao i uvek kad jeon u pitanju, me|utim, slava je i{la isprednjega, odnosno realni poslovni rezultati su~esto bili mnogo lo{iji u odnosu na slikukoja se o tome stvarala u javnosti.

Status „selebriti biznismena“zacementirao je 1983. godine izgradnjom58 spratova visokog nebodera na

Menhetnu koji je nazvao „Trampova kula“(Trump Tower). Za sebe ~esto tvrdi da jepravi majstor „sklapanja poslova“ i da muiskustvo ste~eno u svetu krupnog biznisamo`e biti od velike pomo}i i u upravljanjudr`avom. Novac je pored nekretnina,izme|u ostalog, ulagao i u kockarnice,izgradnju golf terena; ~ak je tokom dugogniza godina bio i suvlasnik kompanije „MisUniverzum“ i „Mis Amerika“. Ovo njegovokoketiranje sa svetom {ou biznisa, odrazilose i na njegov privatni ivot, tako da su muod tri dosada{nje supruge dve bilemanekenke a jedna glumica.

Vodio je i producirao na televiziji NBCvrlo popularan {ou program „[egrt“ (TheApprentice). Kolokvijalno re~eno, „kameraga voli“, a on jo{ vi{e voli kamere, do temere da nikad ne znate kad Donald Trampglumi, a kad je to stvarni Donald Tramp. Tosamo govori o tome da i nema neke razlikeizme|u javnog i privatnog DonaldaTrampa, nego da su godine provedene ujavnom ivotu zapravo potpuno izbrisaleto odstojanje. Kako mnogi tvrde, u eri„rijaliti programa“ on je pravi „rijalitipoliti~ar“, a parole poput onih da „je svakipublicitet dobar publicitet“ i „{to na um tona drum“, kod Trampa, bar za sada, donoserezultat. Uprkos svim kontroverzama kojeprate njegov politi~ki nastup, sasvim jejasno da je glavni cilj bio da se bude ucentru pa`nje i da se ne ostaneravnodu{an. Ako ni{ta drugo, sama~injenica da je od zvani~nog objavljivanjanjegove kandidature, 16. juna 2015.godine, Donald Tramp, poput „politi~kogcunamija“, za ne{to vi{e deset meseciuspeo da osvoji potrebnu ve}inu delegataza dobijanje predsedni~ke nominacijeRepublikanske stranke, govori dovoljno daje uspeo u svojim namerama.

Tramp je svojim politi~ki nekorektnimgovorom, stalnim dr`anjem tenzije ikarnevalskom atmosferom na svojimskupovima, uspeo da iskoristinezadovoljstvo velikog broja gra|anatrenutnim politi~kim establi{mentom uAmerici, nude}i previ{e brza i suvi{ejednostavna re{enja za slo`ene problemesa kojima se ameri~ko dru{tvo suo~ava.Ostavljaju}i daleko iza sebe predstavnikestarog republikanskog establi{menta kao{to je D`eb Bu{ ili predstavnike novogrepublikanskog talasa, kao {to su Ted Kruz iMarko Rubio, Tramp je do{ao u situaciju datokom naredna dva meseca proba daponovo sagradi poru{ene mostove prema

onima koje je tako olako vre|ao inipoda{tavao. Premda }e to biti izuzetnote{ko, li~nost poput Trampa nikad ne smetesasvim otpisati. Po nekim optimisti~nimprocenama, njegovo li~no bogatstvo seprocenjuje na 4, 5 milijardi dolara.

U braku je sa Melanijom Tramp(devoja~ko Knaus) i iz tri braka ima petorodece i osmoro unu~adi. Na konvencijiRepublikanske stranke odr`anoj uKlivlendu, Ohajo, od 18. do 21. jula ovegodine, izabran je za kandidataRepublikanske stranke na predsedni~kimizborima u SAD 8. novembra.

Kandidati, karakteri i kvalitetiidealnog predsednika

Imaju}i u vidu biografije kandidata kaoi dosada{nji tok predsedni~ke kampanje aslede}i matrice kvaliteta idealnogpredsednika koje su utemeljili stru~njaci zali~nost predsednika poput profesoraFreda Grinstina sa Univerziteta Prinston,mogu}e je dati kratku procenu kvaliteta,odnosno vrlina i mana Hilari Klinton iDonalda Trampa.

U pogledu ve{tine u komuniciranju sjavno{}u, Tramp je majstor svog zanata, kodkoga se jasno vidi kojoj publici je upu}enoto {to govori. Dalje, na~in na koji ostvarujeinterakciju sa {irokim masama {kolski jeprimer ve} pomenutog konstantnog ivotasa javno{}u i od javnosti. Hilari Klinton sadruge strane ima jasan i izgra|en govorosobe koja je dugo u politici, sa jako maloharizmati~nih elemenata u komunikaciji. Tomo`e biti veliki nedostatak, pogotovo unjenom poku{aju da dopre do glasa~a svognekada{njeg konkurenta iz kampanje,Bernija Sandersa.

Kad je u pitanju organizacionasposobnost, {to je va`an kvalitet u zemlji ukojoj morate da upravljate administracijomod nekoliko miliona slu`benika, Tramp je„one man show“ a njegovo pregovaranjepovodom vlasni~kih prava prilikomizgradnje „Trampove kule“ navodi se kaosavr{en, {kolski primer dobre organizacije imenad`erskih sposobnosti. Ipak, premdamnogi njegovi saradnici tvrde da se dugokonsultuje pre nego {to donese nekuva`nu odluku, problemi koje je samo trimeseca pred izbore imao sa {efom svojekampanje te stalne trzavice u izbornom{tabu u kom je on zapravo „alfa i omega“svega, govore da }e biti znatnih pote{ko}ada organizacione sposobnosti iz sveta

krupnog biznisa prilagodi svetu visokepolitike i dono{enja te{kih odluka.

Ni gospo|a Klinton ne blista u pogleduovog kvaliteta, a problemi iz kampanje 2008.godine, pa i u vreme dok je bila dr avnisekretar a koji sada isplivavaju na povr{inu,govore da }e i ona imati problem daorganizuje administraciju na na~in koji }e izljudi i politi~kih ustanova izvu}i ono najbolje.

Slede}i va`an kvalitet koji profesor Grinstinisti~e jeste politi~ka ve{tina. Jasno je da Trampve} sada ima ozbiljan problem da dopre do~lanova establi{menta sopstvene stranke, akamoli do onih koji pripadaju suprotnoj stranipoliti~kog spektra. Budu}i da predsednik SAD,kao {ef egzekutive, nema svu vlast u zemlji,nego je deli sa druge dve grane vlasti, postojita stalna potreba za „nagodbama icenkanjem“ izme|u razli~itih akteraameri~kog politi~kog ivota. Veliko je pitanjeho}e li Tramp uspeti da od ekonomski ve{tog,postane i politi~ki ve{t ~ovek. Sa druge strane,Hilari je uz svog mu`a i, jo{ vi{e sama, dobronau~ila da pravi kompromise i dolazi dore{enja u situacijama koje podrazumevajukako pravljenje kompromisa, tako i nametanjesopstvene volje.

Nikad kao na ovim izborima, u kojima jedata ogromna podr{ka kandidatima kojinisu deo zvani~nog establi{menta (kao {tosu sam Donald Tramp kod republikanaca iliBerni Sanders kod demokrata) slede}iGrinstinov kvalitet ne dolazi do izra`aja. Re~je o politi~koj viziji. Naime, sasvim je jasno,da }e se i generacijski, Amerika vratiti napredsednika iz „bejbi bum generacije“,generacije ro|ene posle Drugog svetskograta, koja je stasavala {ezdesetih ipo~etkom sedamdesetih godina pro{log

veka. Predsednik Obama, koji je ro|en1961. godine bio je na neki na~in odrazpotreba vremena u kom se pojavio, nude}iAmerici promenu u vreme kada joj je tobilo preko potrebno. Na sli~an na~in BilKlinton je pobedio predsednika Bu{astarijeg, shvataju}i da je u vremenu poslekraja Hladnog rata ekonomski boljitakgra|anima podjednako va`an, kao i pitanjanacionalne bezbednosti. ini se da su obaovogodi{nja predsedni~ka kandidataupravo najslabija u pogledu ovog kvalitetai da }e biti veoma te{ko za svakog od njihda privuku neopredeljene glasa~e. Uvremenu u kome jedina svetska supersilaionako ima problem u odre|ivanju svojihstrate{kih prioriteta, odsustvo politi~kevizije samo }e poja~ati njeno lutanje upotrazi za idejom vodiljom u 21. veku.

Peti kvalitet na kom Grinstin insistira jekognitivni stil, odnosno „na~in na kojipredsednik procesuira Nijagaru saveta iinformacija koji mu dolaze pod ruku.“Imaju}i u vidu obim informacija sa kojima sepredsednik suo~ava, belodano je da je ovovrlo va`an kvalitet, pogotovo u dana{njem„internet dobu“. Na osnovu svedo~enjanajbli ih saradnika oba kandidata, te naosnovu njihovih dosada{njih karijera, obojeposeduju ovaj kvalitet.

Poslednji, ali ne manje va`an kvalitetkoji isti~e profesor Grinstin je emocionalnainteligencija. Ova borba protiv samog sebei poku{aj da se emocije u razli~itimsituacijama u kojima se nalazite kontroli{una na~in da vi vladate njima a ne one vama,od su{tinske je va`nosti pogotovo danas,kad se svaki korak prati i snima i kad je svedostupno javnosti gotovo u istomtrenutku. Budu}i da je dugo u politici i da jeu pro{losti ve} pla}ala cene nekih svojihnekontrolisanih izjava, ~ini nam se da HilariKlinton stoji bolje od svog konkurenta upogledu ovog kvaliteta. Nasuprot njoj,Tramp ima veliku muku da ve`e jezik;neprikladne re~i koje ponekad izgovorinanose {tetu kako njegovoj predsedni~kojkampanji, tako i ugledu SAD.

Prof. dr Dragan R. Simi} je dekanFakulteta politi~kih nauka Univerziteta u

Beogradu i osniva~ i direktor Centra zastudije SAD na istom Fakultetu.

mr Dragan @ivojinovi} je sekretarCentra za studije Sjedinjenih Ameri~kih

Dr`ava Fakulteta politi~kih naukaUniverziteta u Beogradu

zbori za predsednika SAD su„kolektivni sport“. Va`nost ka-rakteristika, sposobnosti, stavo-va, harizme i pedigrea kandida-

ta odnosno kandidatkinje svakako igraju ve-liku ulogu u mobilisanju bira~a. Me|utim, ste-pen uticaja ovih faktora varira}e u zavisnostiod na~ina na koji se oni predstave javnosti,prilagode se njihovim zahtevima i kreiraju nji-hove potrebe. To rade timovi stru~njaka za iz-borne kampanje koje ~ine, izme|u ostalih,brojni marketin{ki eksperti, psiholozi, komu-nikolozi, nekada{nji politi~ari sa zavidnim is-kustvom, dizajneri, stru~njaci za savremenetehnologije i neophodni „spin doktori“ sa uti-cajem u brojnim medijima.

Timovi Hilari Klinton i Donalda Trampa unadmetanju za predsedni~ko mesto, ~ije }ese finale odr ati u izbornom danu, 8. novem-bra 2016. godine, bitno se razlikuju. Po~nimood najuo~ljivije razlike – njihove brojnosti. Timdemokratske kandidatkinje za predsednicuSAD broji, prema nalazima Federalne izbor-ne komisije SAD preko 650 pla}enih ~lanova.Tome treba dodati i ogroman broj volonteraanga`ovanih na ovom poslu. Brojnost timarepublikanskog kandidata nije toliko lakoutvrditi, zbog ~e{}ih promena njegovih ~la-nova. Me|utim, ~ak i ako uzmemo u obzir svedo sada anga`ovane, kao i spoljne konsultan-te koji se ne prijavljuju Komisiji, te{ko da je re~o vi{e od 150 ljudi. Magazin Politiko je krajemmaja ~ak tvrdio da je razlika i ve}a, odnosnoda je Trampov tim svega jedna desetina timaHilari Klinton. Svakako, mo`e se zaklju~iti daTramp preferira manje timove, sa vi{e indivi-dualnog pe~ata, za razliku od Hilari, kojamnogo pola`e na masovnost tima.

Druga veoma uo~ljiva razlika jeste konti-nuitet ~lanstva u timu, naro~ito kod „klju~nihigra~a“. Od po~etka kampanje u okviru preli-minarnih izbora u SAD, pre vi{e od godinudana, tim Hilari Klinton pokazuje jasan konti-nuitet, bez naglih promena. To ne zna~i, me-|utim, da je njen tim suvi{e zatvoren, eksklu-zivan i krut na promene, {to je od strane Va-{ington posta 2007. godine ozna~eno i kaoklju~ni problem njene tada{nje kampanje.Naprotiv, sama ~injenica da je tim zna~ajnopromenjen u odnosu na prethodnu kampa-nju na preliminarnim izborima u okviru De-mokratske stranke pre osam godina, kada jeKlintonova izgubila od Obame, ukazuje na toda kandidatkinja u~i na gre{kama. Sa drugestrane, Donald Tramp je promenio ~ak tri li-dera kampanje. Sa promenom lidera menja-la se i filozofija igre tima. Tako je pre|en putod prvog „kapitena“, Korija Levandovskog, ~i-ji se pristup zasnivao na krilatici „neka Trampbude Tramp“ i izbegavanju korigovanja nje-govog pomalo ekscentri~nog nastupa i reto-rike, preko Pola Manaforta, koji je nastojao dau kampanju unese vi{e konkretnih predlogapolitika i smanji varijacijeu izjavama kandidata, doaktuelnog „kapitena“ Sti-va Benona, koji je bli i pr-vobitnom pristupu. Da-kle, Hilari veruje da vo|etima koji pobe|uje – tj.koji je pobedio Sandersana primarnim izborima –ne treba menjati, dok je Tramp spremniji napromene, ~ak i nakon preliminarnih pobedanad Kruzom i drugim republikanskim supar-nicima u trci za nominacijom. Uzrok za to mo-`e biti i Trampov temperament koji ne trpipoku{aje „obuzdavanja“ od strane tima, ali inesigurnost u pogledu toga koja mu filozofi-ja igre donosi najvi{e {anse za pobedu uklju~nom novembarskom me~u.

Kona~no, bitnu razliku ~ini i struktura ~la-nova tima. Ona, donekle, oslikava i politi~ko iivotno iskustvo suprotstavljenih kandidata.

Tim demokratske kandidatkinje sastavljen jeu velikoj meri od analiti~ara i prakti~ara sa ko-

jima Hilari ima dugo iskustvo saradnje u nje-nim prethodnim politi~kim ulogama – od pr-ve dame Arkanzasa, preko prve dame SAD,senatorke, predsedni~ke kandidatkinje unu-tar Demokratske stranke 2008. godine, pa svedo dr`avne sekretarke. Ovo je pokazatelj dademokratska kandidatkinja veoma ceni lojal-nost i pouzdane igra~e u timu porodice Klin-ton. Ipak, nije zanemarena ni potreba za osve-`enjima i „skautingom“ koji bi doneo timu„sve`u krv“, gde su u dobroj meri integrisaniljudi i ideje vezane za kampanje Baraka Oba-me tokom 2008. i 2012. godine. Tim je, stoga,anga`ovao i posebnog „lovca na talente“, od-nosno menad`era za ljudske resurse kampa-nje – Natejlijena Kolaka, koji je svojom politi-kom zapo{ljavanja u timu doprineo tome dase njegov sastav poklapa sa demografskomstrukturom Amerike. Tako naj{iri tim Hilari Klin-ton ~ini preko 50 odsto ena, kao i preko jed-ne tre}ine pripadnika rasnih i etni~kih manji-na (Amerikanci latino, afro i azijskog porekla).

Sa druge strane, u timu Donalda Trampa,manje je ljudi sa impresivnim politi~kim bio-grafijama, {to je i za o~ekivati, imaju}i u vidu ~i-

njenicu da nema relevant-nog iskustva u politi~komupravljanju, ve} da dolaziiz sveta ({ou)biznisa, kao ida nije imao naklonostestabli{menta Republi-kanske partije. Uprkos to-me, uspeo je da okupi od-re|ene ljude sa prethod-

nim iskustvom u kampanjama konzervativ-nih kandidata. Me|utim, istra ivanje Aso{ijej-ted presa pokazalo je da je veliki broj ~lanovaTrampovog tima imao objave na dru{tvenimmre`ama koje, u najmanju ruku, nisu politi~kikorektne prema manjinama. Zanimljivo je daje upravo i sam Tramp konstantno optu ivanza rasisti~ke govore od strane oponenata. Po-red toga, pre nekoliko dana u javnosti su sepojavile i kontroverze u vezi sa navodnim na-siljem u porodici Trampovog novog „kapite-na“, Stiva Benona, {to mo`e u~initi dodatanproblem, imaju}i u vidu Trampovu reputacijukao nekoga ko ne vodi dovoljno pa`nje o rod-noj ravnopravnosti.

Na osnovu svega navedenog, mogli bismokonstatovati da je Hilari Klinton neko ko u svojtim ula`e vi{e poverenja, ali i novca, kao i da vo-di vi{e ra~una o izboru njegovih ~lanova, dok jeDonald Tramp sklon u im timovima, ~e{}impromenama i, deluje, ponekad nedovoljno ja-snoj politici odabira kadrova za svoj tim. Kandi-datkinja demokrata o~igledno pola`e nade da}e rad njenog tima uspeti da nadomesti njenune ba{ blistavu reputaciju i mobili{e glasa~e de-mokrata, od koji je mnogima muka „dinastijeKlinton“ i demokratskog establi{menta, da gla-saju za nju u duelu sa „|avolom“ Trampom. Sadruge strane, republikanski kandidat o~iglednonajvi{e veruje sebi i svojim li~nim sposobnosti-ma, odnosno da je njegova {oumenska prirodai temperament ne{to {to mu donosi prednost i{to ne treba previ{e suzbijati pravljenjem glo-maznih i rigidnih timova. Zbog toga je vi{e ~la-nova njegovog tima imalo priliku da u ivo ~ujeod njega re~enicu „Otpu{ten si!“, po kojoj je bioprepoznatljiv u svom rijaliti programu „[egrt“.Tramp je ~ak, navodno, odbio i da se pripremaza predstoje}e televizijske predsedni~ke debate,za razliku od Klintonove, ~iji tim predano radi natome. Da li }e se ovakav pristup Trampu obiti oglavu – ostaje da vidimo u izbornoj no}i. Kakosada stvari stoje, kandidatkinja demokrata jesteu prednosti, ali utakmica traje jo{ dugo, a trebaimati na umu da i „mali timovi“, odnosno tre}ikandidati, mogu otkinuti neki poen“ favoritimai time presuditi ko }e biti pobednik u ve~itomderbiju demokrata i republikanaca.

HILARI KLINTON i DONALD TRAMPglavni takmaci u borbi za „presto sveta“

Pi{u prof. dr Dragan R. Simi}

mr Dragan@ivojinovi}

Sasvim je jasno da }e se i generacijski Amerikavratiti na predsednika iz „bejbi bum generacije“,generacije ro|ene posle Drugog svetskog rata,koja je stasavala {ezdesetih i po~etkomsedamdesetih godina pro{log veka. Predsednik Obama, koji je ro|en 1961. godine, bio je na nekina~in odraz potreba vremena u kom se pojavio

A

I kao „prva damaArkanzasa i kao „prvadama“ SAD, Hilari je bila„stub ku}e“, pouzdanapodr{ka svom mu`u iaktivan u~esnik u javnom`ivotu. Tokom razli~itihafera koje su obele`ileBilovu karijeru, a koje sudo`ivele svoj vrhunac„aferom Levinski“, Hilari}e pre svega poku{ati dasa~uva svoju i privatnostvlastite porodice

“„Kamera ga voli“, a onjo{ vi{e voli kamere, do temere da nikad ne znatekad Donald Tramp glumi,a kad je to stvarniDonald Tramp. To samogovori o tome da i nemaneke razlike izme|ujavnog i privatnogDonalda Trampa

“

Svim silama seborila za opstanaksvoje porodice:Hilari Klinton

Li~nost poput njeganikad ne smetesasvim otpisati:

Donald Tramp

Timovi ameri~kih predsedni~kihkandidata: Zihera{ica vs. Igra~ „za raju“ koji „zanemaruje taktiku“?

I

Pi{e Milan Krsti}

Tim Hilari Klinton[EF KAMPANJE – D`on Podesta – verni „klinto-novac“; {ef kabineta predsednika Bila Klintonaod 1998. godine; nekada{nji savetnik BarakaObame; ~ovek sa ogromnim iskustvom u sprovo-|enju i planiranju politi~kih akcija.Menad`er kampanje – Robi Muk – u politi~-kim kampanjama od svoje ~etrnaeste godine;slovi za jednog od najtalentovanijih stratega iz-bornih kampanja; pouzdan ~lan tima Hilari Klin-ton jo{ u trci za nominaciju 2008. godine.Vice{efica kampanje i {efica li~nog kabine-ta kandidatkinje – Huma Abedin – odrasla uSaudijskoj Arabiji; nekada{nja sta`istkinja u kan-celariji prve dame, od koje je Hilari, prema sop-stvenim tvrdnjama, nau~ila mnogo o islamu;osoba od velikog li~nog poverenja kandidatkinje.Glavni strateg i analiti~ar javnog mnjenja –D`oel Benenson – klju~ni „~ovek za brojke“, ozna-~en kao jedna od klju~nih li~nosti u kampanjamapredsednika Baraka Obame 2008. i 2012. godine.Direktorka za komunikacije – D`enifer Pal-mijeri – savetnica za medije Baraka Obame i di-rektorka za komunikacije Bele ku}e do 2015. go-dine; radila u administraciji Bila Klintona.Politi~ka direktorka – Amanda Renterija –bud`etska konsultantkinja, finansijska analiti~ar-ka, pora`ena u trci za mesto u kongresu u 21. di-striktu u Kaliforniji od republikanskog kandidata2014. godine.

Tim Donalda TrampaIZVR[NI [EF KAMPANJE – Stiven Benon – di-rektor konzervativne antiestabli{ment novinskeagencije Brajtbart; koosniva~ konzervativnog In-stituta za odgovornost vlade; dugogodi{nji finan-sijski analiti~ar u Goldman Saksu; bez iskustva uvo|enju izbornih kampanja; tre}i po redu na ovojpoziciji od po~etka preliminarnih izbora do danas;tu`en, ali ne i osu|en, za nasilje u porodici.Menad`erka kampanje – Kelijen Konvej –predsednica Istra`iva~ke kompanije – @enskitrend; direktorka za istra`ivanja i medije u Poli-ti~kom akcionom komitetu (PAC) bliskom TeduKruzu tokom kampanje u preliminarnim izbori-ma; ~lanica tima od leta 2016. godine.Zamenik menad`erke kampanje – MajklGlazner – blizak ~ovek Boba Dola, nekada{njegpredsedni~kog kandidata republikanaca i dugo-godi{njeg senatora, bitan ~lan njegovog tima zakampanje; kasnije savetnik u kampanjama pred-sednika D`ord`a Bu{a mla|eg i kandidatkinje zapotpredsednicu Sare Pejlin.Nacionalni politi~ki direktor – D`im Marfi –dugogodi{nji iskusni politi~ki konsultant; u~esniku kampanjama republikanskih kandidata BobaDola i Mita Romija.Direktorka za komunikacije – Houp Hiks –mlada i perspektivna, ali sa malo politi~kog iskustva; od2014. godine zaposlena u Tramp Organizaciji kao sa-vetnica za odnose s javno{}u Donaldove }erke Ivanke.

D`on Podesta Stiven Benon

Hilari Klinton u svoj tim ula`e vi{epoverenja, ali i novca, i vodi

vi{e ra~una o izboru njegovih ~lanova, dok je Tramp sklon u`imtimovima, ~e{}im promenama i,

deluje, ponekad nedovoljno jasnoj politici odabira kadrova

Fotog

rafije

: FoN

et-AP

www.americkiizbori2016.rs

76 s u b o t a / n e d e l j a , 3 – 4 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 . s u b o t a / n e d e l j a , 3 – 4 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .

www.americkiizbori2016.rs

AMERIČKI PREDSEDNIČKI IZBORI 2016 AMERIČKI PREDSEDNIČKI IZBORI 2016

„Presidents are selected, not elected.“

Franklin D. Roosevelt

meri~ki predsedni~ki izbori2016. godine su dalekonajzanimljiviji izbori uposlednjih nekoliko

decenija. Predizbornu trku mo`da vi{enego ikada oslikava bespo{tedna borbaizme|u kandidata na obe straneameri~ke politi~ke pozornice.Mnogobrojni skandali oba predsedni~kakandidata i „ratoborna“ retorika izbornih{tabova ~ine da sve vi{e, od skoro 225miliona, glasa~a u SjedinjenimAmeri~kim Dr`avama, ili ne zna za koga}e da glasa, ili ne eli uop{te da glasa.Ogromna polarizacija u ameri~kompoliti~kom ivotu dovodi do sve ve}egotklona koji glasa~i imaju premakandidatima establi{menta. Skoro jejedan vek pro{ao od kada je Vinston^er~il izrekao ~uvenu kontroverznutvrdnju da je „...petominutni razgovor saprose~nim glasa~em najbolji argumentprotiv demokratije“. Me|utim, upravoprose~ni glasa~i koji ne pripadaju nijednom od dva, sve vi{e suprotstavljena,politi~ka pola u Americi doprinose tomeda demokratski ivot u SjedinjenimAmeri~kim Dr`avama postane jo{zanimljiviji.

Kada se komentari{u i analizirajupredsedni~ki izbori u Americi ~esto se una{oj javnosti potencira rasprava odemokratskom deficitu i ~injenici da senaj~e{}e izborna trka vodi izme|u dvakandidata koji pripadaju dvemanajve}im politi~kim strankama,demokratama i republikancima. Va`no jere}i da u Sjedinjenim Ameri~kimDr`avama, pored dve strankeestabli{menta, primetnu podr{ku (preko75.000 registrovanih bira~a) imaju iLibertarijanska partija, Zelena partija iPartija konstitucionalista. Pored tri partijesa ve}om podr{kom izdvajaju se jo{ ipartije desnice, levice i centra, kao {to suAmeri~ka partija, Partija mira i slobode iGra|anska partija.

Kandidati ovih partija na izborima zarazne nivoe vlasti zovu „kandidati tre}ihpartija“, a kandidat za predsednika se jo{kolokvijalno u Americi zove i „tre}i~ovek“. Me|utim, i pored demokratskeslobode udru ivanja i podno{enjakandidature, kandidatima „tre}ih partija“je trka u predsedni~kim izborimazna~ajno ote`ana mnogim faktorima odkojih }emo pomenuti samo neke odnajva`nijih. Na po~etku je va`no ista}ijedno od naj~e{}e pominjanih pitanja –pitanje novca. Danas je skoro nemogu}ezamisliti ozbiljnu predsedni~kukampanju u kojoj se ne tro{e stotinemiliona dolara na promotivne materijale,pla}ene termine na lokalnim inacionalnim televizijama i radijima,zakupljene reklamne prostore na

dru{tvenim mre`ama i aktiviranje hiljadavolontera koje treba organizovati.

Pored ovih izazova postoje i preprekekoje proisti~u iz samog ustrojstvapoliti~kog sistema. Naime, ameri~ki izbornisistem je takav da pobedniku pripadaju svielektorski glasovi iz svake pojedina~nedr ave u kojoj je odneo pobedu. Tonajbolje oslikava cini~an komentar KenetaEadea, koji ka`e da su: „Libertarijanci ustvari samo demokrate ~iji se glasovi nera~unaju.“1 Ovakav sistem dovodi do togada ~ak ni odli~ni rezultati od preko 10 odstopodr{ke koji su postizali neki od„nezavisnih kandidata“ nemaju skoro panikakvu te inu u samom izbornomprocesu, a glas za njih se ~esto smatraba~enim glasom. Ovde pri tom vrediponoviti izvanredan komentarpredsedni~kog kandidata Gerija D`onsonada je „ba~en glas samo onaj glas koji je datnekome u koga ne verujete“.

Jedan od glavnih problema „tre}ihpartija“ je {to one svoje kampanjekoncentri{u oko odre|ene li~nosti iliideje. Ovakav nastup ostavlja ogromanprostor velikim partijama da prostimusvajanjem i prisvajanjem ideja za kojese poka`e da imaju odre|enu podr{kume|u bira~ima jednostavno neutralizujui marginalizuju tre}e partije. Ovakav vidstrategije nije samo svojstven odnosuprema kandidatima „tre}ih partija“ injihovim kampanjama, ve} je to i ovegodine bio slu~aj u odnosu kampanjeHilari Klinton prema idejama i stavovimaBernija Sandersa.

Jo{ jedna od velikih prepreka za „tre}epartije“ u predsedni~koj trci u SjedinjenimAmeri~kim Dr avama predstavljaju izakoni koji ure|uju uslove koji moraju dase ispune kako bi se neki kandidat na{aona glasa~kom listi}u. Zbog nepostojanjaure|enih pravila na saveznom nivouovakva pravila se razlikuju od dr ave dodr ave. Pravila su naj~e{}e veomarigorozna. O tome koliko ova pravilapredstavljaju „pretnju“ demokrati~nostipredsedni~kih izbora govore kritike kojedolaze iz izve{taja OEBS-a objavljenog2004. godine. Poslednja dva nezavisnakandidata koja su uspela da se pojave naizbornim listi}ima u svih 50 dr ava bili suRos Pero (1992. i 1996. godine) i PatrikBjukenon (2000. godine).

Poslednja, ali nikako najmanje va`naprepreka ti~e se pravila o u~e{}unezavisnih kandidata u predsedni~kojdebati. Prva predsedni~ka debata jeorganizovana 1960. godine izme|uD`ona Kenedija i Ri~arda Niksona. Danaspredsedni~ku debatu, koja okuplja glavnepretendente na Belu ku}u organizujeKomisija za predsedni~ke debate.Komisija za predsedni~ke debate jeneprofitna nevladina organizacija, koja jeorganizovanje predsedni~kih debata„nasledila“ od Lige ena glasa~a 1988.godine. Komisijom za predsedni~kudebatu, pored borda direktora, koji jesastavljen od biv{ih zvani~nikarepublikanske i demokratske partije,upravljaju i predsednik Frenk Farenkopf,biv{i {ef Republikanskog nacionalnogkomiteta, i njegov zamenik Majkl MekKuri,biv{i pres-sekretar Bele ku}e. Mo`danajve}u prepreku za uspeh „tre}egkandidata“ predstavlja nemogu}nostpojavljivanja u predsedni~koj debati, kojuje samo 2012. godine pratilo 65 milionaAmerikanaca, usled visoko postavljenog ite{ko dokazivog praga od 15 odstopodr{ke u preliminarnim istra ivanjimajavnog mnjenja. Zato i ne ~udi {to je dosada pokretano nekoliko tu`bi za kr{enjekonkurencije protiv Komisije zapredsedni~ku debatu. Do sada su svetu`be odbijene od strane sudova podobja{njenjem da je Komisija privatnaorganizacija, a ne javni forum i da kaotakva nema apsolutno nikakvu obavezuda izlazi u susret zahtevima tre}ih partija.Tako je bilo i sa poslednjom tu`bom kojusu ove godine zajedno uputili D il Stajn iGeri D`onson kandidati Zelene partije iLibertarijanske partije. Savezni sudijaRozmari Koliejer je odbacila tu`bu zakr{enje zakona o za{titi konkurencije iPrvog amandmana ustava SjedinjenihAmeri~kih Dr ava, kao i tu`be po istompitanju protiv sada{njeg predsednikaBaraka Obame i njegovog biv{eg

republikanskog protivkandidata MitaRomnija. U dosada{njoj istorijipredsedni~kih debata samo je dva putabilo dozvoljeno nezavisnim kandidatimada uzmu u~e{}a. To su bili D`on Andersonu predsedni~koj trci 1980. godine i RosPero 1992. godine. Iako su 2000. godinepravila izmenjena i dalje aktuelna ostajemisao D`ejmsa Bovarda da: „Demokratijamora biti ne{to vi{e od situacije u kojojdva vuka i ovca glasaju o tome {ta }e imatiza ve~eru“.2

Dosada{nja istra ivanja pokazuju dasu Hilari Klinton i Donald Trampnajomra`eniji kandidati koji u ivajunajmanje poverenja glasa~a u poslednjihnekoliko decenija. Najnoviji rejtinzinepoverljivosti pokazuju da za Hilari nebi glasalo 53 odsto glasa~a, dok je zaTrampa taj broj na 60 odsto glasa~kogtela. Za Hilari je posebno zabrinjavaju}a~injenica da nikada ni jedan demokratskikandidat nije imao rejting nepoverljivostivi{i od 50 odsto. Da li u takvom politi~ko-socijalnom trenutku ima prostora zanezavisne kandidate i ko su oni uop{te?

Za sada najve}u podr{ku ima GeriD`onson, biv{i Guverner Novog Meksika.Geri D`onsonu nije prvi put da se upu{tau trku za Belu ku}u. On je 2012. godineosvojio rekordnih 1,3 miliona glasova,skoro jedan odsto glasa~kog tela. Ovegodine nastupa sa Vilijamom Veldom,nekada{njim guvernerom Masa~usetsa,kao kandidatom za potpredsednika, asvojim liberalnim stavovima i jasnim ikonstantnim protivljenjem protiv

dr`avnog intervencionizma u svimsferama ivota nastavlja da privla~i velikibroj razo~aranih glasa~a sa obe stranepoliti~kog spektra. Sada D`onson imave} dvocifrenu podr{ku glasa~kog tela ibli i se magi~noj brojci od 15 odstopodr{ke. Slede}i ozbiljni kandidat sa okosedam odsto podr{ke je D il Stajn, fizi~arpo struci, aktivista za za{titu ivotnesredine i politi~ar sa velikim iskustvom.Ni za gospo|u Stajn predsedni~ka trkanije nepoznat teren. Ona je 2012. godinena predsedni~kim izborima osvojila oko470 000 glasova. Me|utim, u ovojpredsedni~koj trci D il, i njen kandidat zapotpredsednika Ajamu Baraka,dugogodi{nji me|unarodni borac zaljudska prava, imaju sve ve}u i rastu}upodr{ku, naro~ito od strane generacije„milenijalaca“. Svojim programom zauspostavljanje Zelenog „Njudila“ ilevi~arskim programom u koje suzastupljene ideje poput besplatnogzdravstva i obrazovanja i prava na radkao ljudskog prava, ona je uspela daprivu~e dosta razo~aranih iobespravljenih glasa~a. Njena kampanjaje dobila poseban vetar u le|a nakonpovla~enja Bernija Sandersa izpredsedni~ke kampanje.3

Marku Tvenu se ~esto pripisujecini~an komentar da „ako bi seglasanjem ne{to menjalo, nikada namne bi dozvolili da glasamo“. Me|utim od2000. godine „tre}i kandidati“ po~inju dabudu percipirani kao „remetila~ki faktor“u savr{enoj utakmici izme|u demokratai republikanaca. Ta godina ostaje ugorkom se}anju svih ~lanovaDemokratske stranke u Americi. Tegodine je upravo Ralf Nader sa 1,46odsto osvojenih glasova na Floridiprevagnuo da demokratski predsedni~kikandidat Al Gor izgubi izbore odD`ord`a Bu{a Mla|eg. Va`no jenapomenuti da, iako nemaju izglednih{ansi za uspeh, kandidati „tre}ih partija“su izuzetno va`ni za politi~ki ivot uAmerici jer u politi~ku sferu donose noveideje i pomeraju politike velikih strankaka svojoj glasa~koj bazi. Teodor Ruzveltje jednom izjavio da je „glasa~ki listi}poput pu{ke, jer posledice njegovogdelovanja zavise od ~oveka koji }e gaupotrebiti“. Prema nekim istra ivanjimapreko 50 odsto glasa~a u Americi mislida je potrebno reformisati dvopartijskisistem, a ~ak 81 odsto ispitanika smatrada je va`no dati mogu}nostkandidovanja „tre}im kandidatima“. Naameri~kim glasa~ima je da svojomizbornom voljom poka`u u kom pravcu`ele da se dalje razvija jedna od najve}ih inajva`nijih svetskih demokratija.

Autor je finansijski direktor CDDRI

a li za ameri~ke izbore va`istaro kockarsko pravilo „kodaje dobija“, proveri}e Hila-ri Klinton na predstoje}im

izborima u novembru. Njen tim je za po-trebe kampanje do sada prikupio blizu700 miliona dolara, {to je gotovo duplovi{e novca od onog koji je prikupio njenprotivkandidat Donald Tramp, sa 370miliona. Uprkos tome {to uspe{nost uprikupljanju sredstava za politi~ku kam-panju nije dovoljan uslov da kandidatpobedi na predsedni~kim izborima, po-stoji odre|ena korelacija izme|u koli~i-ne novca koji kandidat prikupi i samogishoda. U poslednjih 40 godina, samo jeD`imi Karter odoleo ovom pravilu i po-stao je predsednik SAD, iako je prikupiomanje novca, a i tada je prikupio samodva miliona dolara manje od glavnogkonkurenta D`eralda Forda.

Sa porastom kompleksnosti izbor-nog procesa, eksponencijalno su rasli itro{kovi izbora. Pored tradicionalnih tro-{kova izbornih {tabova, upo{ljavanjavelikog broja ljudi, organizacije velikihmitinga i putovanja, u eri elektronskih inovih medija vi{estruko su se pove}aliizdaci za kupovinu reklamnog prostora,{to predstavlja i najve}i tro{ak kampa-nje. I dok su kandidati na predsedni~-kim izborima 1960. godine – Kenedi iNikson – potro{ili tek 20 miliona dolara,na izborima 1992. izme|u Bu{a starijegi Klintona, ta cifra je sko~ila na 200 milio-na dolara. Ve} 2012. godine je potro{e-no vrtoglavih dve milijarde dolara, akampanja Baraka Obame je prva koja jepre{la milijardu dolara potro{enih na re-izbor. Kada se u novembru zavr{e izbo-

ri za predsednika SAD, procenjuje se da}e u te svrhe biti iskori{}eno otprilike trimilijarde dolara, a da }e, imaju}i u viduda se biraju i kongresmeni i guvernerisaveznih dr`ava, za kampanju u ovomizbornom ciklusu biti potro{eno oko se-dam milijardi. Ova suma, na primer,predstavlja vi{e od polovine bud`etaRepublike Srbije.

Debata o finansiranju izbora, uticajunovca u politici i finansiranju predsed-ni~kih kandidata traje jo{ od osnivanjaSAD. Ipak, svoj zamah dobija sa pove}a-nim uticajem velikih industrijalaca napoliti~ki proces u Americi krajem XIX ve-ka. Od tada traju i poku{aji da se reguli{efinansiranje politi~kih kampanja, kako bise spre~ili potencijalno nedozvoljeni uti-caji na izvr{nu vlast. U trenucima sna-`nog industrijskog razvoja, mogu}nostikupovine prava na eksploataciju prirod-nih resursa, ili regulacije trgovine, velikiindustrijalci su donacijama politi~kimpartijama mogli da kupe i protivuslugu.Tilmanovim aktom iz 1907. godine, Kon-gres je po prvi put ograni~io uticaj veli-kih korporacija i banaka na izbore krozzabranu direktnog finansiranja kandida-ta i zahtevom za transparentnost finansi-ranja kampanje. Ova odredba je kasnije

pro{irena i na sindikate. Tek se 1974. go-dine postavlja i ograni~enje na individu-alne donacije kandidatima. Danas limitna individualne donacije kampanji kan-didata iznosi 2700 dolara. Svaka od ovihodluka je bila predstavljena Ustavnomsudu, koji je ~esto odlu~ivao da ukineodre|ene odredbe koje reguli{u i ogra-ni~avaju donacije kampanjama.

Za porast tro{enja novca u svrhu po-liti~kih kampanja klju~na je bila 2010.godina. Dve odluke nadle`nih sudova,„Citizens United“ i „Speech Now“ su bilekonsekvencijalne u finansiranju politi~-kih kampanja, jer je prvom ukinuta za-brana korporacijama da podr`avaju po-liti~ke kandidate, dok god novac dajupoliti~kim akcionim komitetima, a dru-ga je omogu}ila neograni~enu mogu}-nost individualnim donatorima da po-dr`avaju politi~ke akcione komitete. Ti-me su stvoreni tzv. super politi~ki akci-oni komiteti (Super PACs) ili organizaci-je koje skupljaju doprinose za politi~kukampanju, ali ne mogu da koordini{usvoje aktivnosti sa kampanjom pred-sedni~kog kandidata. Ipak, to ne zna~ida komiteti nisu uticajni, jer za svoj no-vac, i u svoje ime, mogu da podr`avajustavove kandidata kojeg simpati{u, ilida negativnom kampanjom u~estvujuu diskreditaciji kandidata koji im se nesvi|aju. Ovakva odluka je i posledicadugogodi{njeg lobiranja i bri`ljivog ra-da velikog broja neprofitnih organizaci-ja i grupa koje su bile podr`ane od stra-

ne velikih korporacija, a koje uglavnompodr`avaju Republikansku stranku. Sa-me sudije Ustavnog suda u ve}inskojodluci (5:4) argumentovale su da seovom odlukom olak{ava transparent-nost finansiranja kampanje. Odluka jeipak nai{la na gnev progresivnih dru-{tvenih grupa, a Barak Obama je nepo-sredno nakon te odluke naveo da onajo{ vi{e otvara prostor specijalnom inte-resu za uticaj na politiku. Tako|e, samaodluka je po nekim prora~unima dove-la do pove}anja uloge ne samo „mekognovca“, odnosno novca koji se daje su-per politi~kim akcionim komitetima usvrhu politi~ke kampanje, ve} i tzv. tam-nog novca, odnosno novca koji u kam-panje dospeva preko odre|enih nepro-fitnih organizacija koje u skladu sa zako-nom nisu obavezne da otkriju svoje do-natore, te na taj na~in ni poreklo njiho-

vog novca nije javno dostupno. Samo uizbornoj 2012. godini, nakon odlukeUstavnog suda, potro{nja politi~ki aktiv-nih neprofitnih organizacija u politi~kojkampanji za ili protiv nekog kandidataporasla je vrtoglavih 227 odsto i iznosi-la je 308 miliona dolara. Ve}ina ovognovca dolazi od velikih biznisa, finansij-skih korporacija, hed` fondova i sindika-ta, i na njihov novac podjednako nisuimuni ni republikanci ni demokrate.

Tri meseca pre kraja kampanje, timKlintonovih preti da dostigne cifru kojuje Obama prikupio 2012. godine. Klinto-novi su, ina~e, poznati po tome da imajuogroman broj tradicionalnih podr`avala-ca koji su spremni da prilo`e velike dona-cije. U karijerama Bila i Hilari Klinton pri-kupljeno je skoro dve milijarde dolara sa-mo za politi~ke kampanje, kao i dodatnedve milijarde za Klinton fondaciju. Upra-vo zbog Klinton fondacije, Hilari je do{lau novu nepriliku kada je prethodnih da-

na utvr|eno da se, dok je obavljala funk-ciju dr`avne sekretarke, sastajala sa poje-dinim finansijerima fondacije u tom svoj-stvu, {to se smatra kr{enjem pravila jav-ne funkcije. Tu ~injenicu je koristio BerniSanders u njegovoj kampanji protiv Hila-ri Klinton, kada ju je optu io da je pod uti-cajem velikih donatora. Ako se pogledastruktura korporacija i individua koje po-dr`avaju Hilari Klinton, najve}i doprinosnjenoj kampanji su individualne donaci-je, a odmah zatim dolaze donacije korpo-racija i individua iz hed` fondova, finan-sija i velikih banaka, koji sa otprilike 50miliona dolara podr`avaju njenu kampa-nju. Odmah iza njih slede advokatskekompanije, industrija zabave i neprofitnisektor. Tako|e, Hilari Klinton je podr`anaod velikog broja donatora iz Silicijumskedoline, npr. Erika [mita, biv{eg CEO Gu-gla, kao i od strane D`ord`a Sorosa, koji

je tradicionalni donator kandidata De-mokratske stranke. ak 120 miliona je dosada prikupio super politi~ki akcioni ko-mitet „Prioriteti SAD“ (Priorities USA), ka-ko bi negativnom kampanjom ciljao Do-nalda Trampa.

Sa druge strane, Donald Tramp jesvoju kampanju od po~etka zasnivao na~injenici da je milijarder i da mu nije po-trebna finansijska pomo} velikih dona-tora. To mu je dalo i veliku prednost uodnosu na ostale republikanske kandi-date koje je optu`io da su pajaci velikihkorporacija. Danas istu taktiku koristi ka-ko bi diskreditovao Hilari Klinton. Izgle-da da sa republikanskim glasa~ima do-bro rezonuje, kada Tramp ka`e da je onkandidat koji zna koliki uticaj ima novacu politici s obzirom na to da je finansiraoi tu|e i svoje kampanje. Do sada je nje-gova kampanja prikupila oko 370 milio-na dolara, {to je daleko manje od cifrekoju je Mit Romni dostigao pre ~etiri go-

dine, od ~ega 30 odsto njegovih donaci-ja dolazi od malih individualnih donaci-ja. Dok je Trampova pri~a o finansiranjukampanje mogla da pro|e na prelimi-narnim republikanskim izborima, gde jekampanju uglavnom finansirao sam i odindividualnih donacija, i kada je ogrom-no medijsko prisustvo dobio upravosvojom pojavom, tek onda kada je po-stao kandidat, uvideo je zna~aj organi-zovanog finansiranja kampanje, te je uve}oj meri i po~eo da se sastaje sa tradi-cionalnim donatorima republikanaca.Primetno je da super politi~ki akcioni ko-miteti koji podr`avaju Trampa kaskaju zaonima koji podr`avaju Hilari, jer su do sa-da prikupili tek 13 miliona dolara

Po ve}ini relevantnih istra`ivanja jav-nog mnjenja u SAD, gra|ani su veomasenzitivni na novac u politici i njegovpotencijalni koruptivni uticaj, stoga nijeni ~udo {to oba kandidata obe}avaju re-formu finansiranja izbora i protive seodluci Ustavnog suda koja je korporaci-jama omogu}ila neograni~eno finansi-ranje izbora. Iako se oba kandidata zala-`u sa promenu ove odluke kroz usvaja-nje amandmana na Ustav SAD, nijed-nom od kandidata ne smeta da koristemogu}nosti koje se pru`aju za finansi-ranje ili nedirektnu pomo} kampanjikroz super politi~ke akcione komitete.Iako se smatralo da }e ova odluka vi{ezna~iti republikancima, zbog njihovogtradicionalnog odnosa sa velikim dona-torima, u ovom izbornom ciklusu to senije pokazalo kao ta~no, kako zbog kan-didature Donalda Trampa, tako i zbogpoliti~ke ma{inerije Klintonovih.

Ipak, ono {to va`i za predsedni~ke, neva`i u trci na izborima za Kongres i gu-vernere, jer u ovim izbornim trkama re-publikanski kandidati prikupljaju znatnove}a sredstva velikih donatora od de-mokratskih. Reforma i regulisanje finan-siranja politi~kih kampanja u budu}no-sti }e direktno zavisiti od izbora predsed-nika SAD, jer ko god pobedi ima}e prili-ku da izabere kandidata za upra`njenomesto sudije Ustavnog suda. Ukolikopobedi Hilari Klinton, mo`e se o~ekivatiizbor liberalnog sudije, koji je naklonje-niji ve}oj kontroli tro{enja izbornog nov-ca, a ukoliko pobedi Donald Tramp, o~e-kuje se izbor konzervativnijeg sudije, ko-ji mo`da tome ne bi bio sklon. U svakomslu~aju, uticaj velikih donatora u finansi-ranju politi~kih kampanja nije mali, te sei njihova uloga u politici tradicionalno nemo`e prenebregnuti.

Autor je programski direktor CDDRI,trenutno na usavr{avanju u SAD

Tre}i kandidati u trci u kojoj (ne) mogu da pobede

Pi{e BrankoVu~ini}

A

D

1 „A Libertarian’s just a Democrat whose vote doesn’t count. Same thing.“ – Kenneth Eade, A Patriot’s Act

2 „Democracy must be something more than two wolves and a sheep voting on what tohave for dinner.“ – James Bovard, Lost Rights: The Destruction of American Liberty

3 Detaljnije o kandidatima mo`ete pro~itati na www.americkiizbori2016.rs

Prema nekimistra`ivanjima preko 50 odsto glasa~a uAmerici misli da jepotrebno reformisatidvopartijski sistem, a ~ak 81 odsto ispitanikasmatra da je va`no datimogu}nost kandidovanja„tre}im kandidatima“

“ Kada se u novembruzavr{e izbori zapredsednika SAD,procenjuje se da }e u tesvrhe biti iskori{}enootprilike tri milijardedolara, a da }e, imaju}i uvidu da se biraju ikongresmeni i guvernerisaveznih dr`ava, zakampanju u ovomizbornom ciklusu bitipotro{eno oko sedammilijardi. Ova suma, naprimer, predstavlja vi{eod polovine bud`etaRepublike Srbije

“

Klintonovi su poznati potome da imaju ogromanbroj tradicionalnihpodr`avalaca koji suspremni da prilo`e velikedonacije. U karijeramaBila i Hilari Klintonprikupljeno je skoro dvemilijarde dolara samo zapoliti~ke kampanje, kao idodatne dve milijarde zaKlinton fondaciju

“Jedan od glavnihproblema „tre}ih partija“je {to one svoje kampanjekoncentri{u oko odre|ene li~nosti ili ideje. Ovakavnastup ostavlja ogroman prostor velikim partijama da prostim usvajanjem iprisvajanjem ideja zakoje se poka`e da imajuodre|enu podr{ku me|ubira~ima jednostavnoneutralizuju imarginalizuju tre}e partije

“

Ba~en je samo glas „dat nekome u kogane verujete“: Geri D`onson, predsedni~ki

kandidat libertarijanaca

Ima podr{ku od sedam odsto: D`il Stajn, kandidatkinja Zelenih za predsednicu

Novac prikupljen do 31. julaKako je objavio Va{ington post, Hilari Klinton je do 31. jula ove godine za nadmetanje na pred-sedni~kim izborima prikupila ukupno 692,7 miliona dolara. Od toga, u~esnici kampanje Klin-tonove prikupili su 351,2 miliona dolara, Demokratska stranka i zajedni~ki odbori za prikuplja-nje novca 221,8, a takozvani superpoliti~ki akcioni komiteti 119,7 miliona dolara.

Prema istom izvoru, Donald Tramp je tako|e do 31. jula prikupio ukupno 346,3 miliona do-lara. Od toga, u~esnici kampanje Trampa prikupili su 125,6 miliona dolara, Republikanskastranka i zajedni~ki odbori za prikupljanje novca 207,8 miliona dolara, a superpoliti~ki akcionikomiteti 12,9 miliona dolara.

Finansiranje predsedni~kih izbora u SAD: Plati, pa u|i u kolo

Pi{e BranislavNe{ovi}

Podr{ka velikog broja donatora iz Silicijumske doline: Klintonovi

8 s u b o t a / n e d e l j a , 3 – 4 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .

www.americkiizbori2016.rs

AMERIČKI PREDSEDNIČKI IZBORI 2016

ada su u pitanju predizbor-na nadmetanja, verovatnosu najdu`a ona u Americi.Predsedni~ka predizborna

kampanja traje najmanje godinu do go-dinu i po dana. Iscrpljuju}e je za kandida-te i za javno mnjenje, posebno za dvakandidata koje izaberu demokratska i re-publikanska stranka na svojim konvenci-jama odnosno kongresima tokom julameseca. Nakon toga ostaje jo{ gotovo~etiri meseca do 8. novembra kada je iz-borni dan, uvek utorkom u SAD.

Ameri~ko predizborno takmi~enjeprati ceo svet zbog ~injenice da su SAD idalje najmo}nija dr`ava na svetu, madane vi{e na onaj na~in na koji su to bili unekim ranijim razdobljima. Danas u sve-mu {to Amerika ~ini na me|unarodnomplanu, slagali se ili ne sa onim kako delu-je, uvek to ~ini zajedno sa drugima. Ili suto takozvane dobrovoljne koalicije kaona primer u Avganistanu, ili neposredneuporedne akcije kao ova vojna u Siriji,gde se zajedno sa Rusijom i drugim akte-rima uporedo tra`i i politi~ko re{enje, ilipak multilateralni napori kao u slu~ajupostizanja dogovora sa Iranom oko nji-hovog nuklearnog programa.

Kampanja u SAD se razlikuje u pone-~emu od svih drugih. Jasno je, i to je po-svuda zajedni~ki imenitelj, da se kao i dru-gde sve usredsre|uje na doma}u politiku,na pitanja koja najvi{e brinu gra|ane i gra-|anke a to su egzistencijalna pitanja veza-na pre svega za standard, plate, zaposle-nost odnosno strah od nezaposlenosti.

Kao i u delovima Evrope, tako je i uAmerici danas ~injenica da ve} nekolici-nu decenija postepeno raste nejedna-kost u dru{tvu, da se bogati sve vi{e bo-gate, da zarade srednje klase odnosnokupovna mo} u najbolju ruku stagnira ilipada, i da je siroma{tvo u delovima ze-mlje i dalje prisutno. Neizvesnost kojuljudi zbog toga ose}aju dovela je do situ-acije da prvi put u anketama javnogmnjenja ve} dve tri godine u SAD ispita-nici govore da njihova deca ne}e `ivetibolje nego {to su oni iveli. To je za ame-ri~ki na~in ivota potresna ~injenica, i ne-izvesnost za sutra{njicu koju to stvarapodgreva populisti~ka stremljenja.

SAD uprkos svemu tome ostaju i daljezemlja gde nameravaju ili sanjaju da oduoni koji ~eznu za boljim ivotom, koji eleda izbegnu po `ivot opasna, ratna okru-

`enja, ili da odu iz onih gde nema per-spektive za nala`enje posla koji omogu-}ava normalan `ivot zasnovan na ade-kvatnoj zaradi. Ameri~ka privreda se rela-tivno brzo oporavila, mada ne u potpu-nosti od ekonomske krize nastale 2008,nezaposlenost je sa visokih 10 odsto u ok-tobru 2009, sada u julu pala na 4,9 odsto.Preduzetni~ki duh, na zapadnoj obali presvega, oli~en imenima Apple, Google, Te-sla, itd, privla~i mno{tvo mladih talenata.

Glavna razlika izme|u predizbornekampanje u SAD i drugim zemljama je uogromnoj koli~ini novca koja se u njuula`e, u podr{ku kandidatima. U kampa-nji 2012. kada je Barak Obama pobedioMita Romnija potro{ili su prvi 737 milio-na dolara, a drugi 624 miliona dolara.Ukupno te izborne 2012. za sve izbore,deo senata i ceo donji predstavni~ki domitd, uz predsedni~ke potro{eno je vi{e od{est milijardi dolara. Ove sume novca sudodatno omogu}ene u~e{}em korpora-cija u predizbornoj kampanji dozvoljenoodlukom vrhovnog suda SAD januara2010. godine. Velike se rasprave vode uSAD o tome koliko je ovo {tetno ili dobroza sveukupan politi~ki proces, i sigurnoje da }e se jo{ dugo o tome raspravljati,pa i nastojanja nekih da pred vrhovni sudstave zahtev za ukidanje odluke iz 2010.

U ovoj izbornoj godini se dodatnodogodilo veliko iznena|enje a to je da jeu republikanskoj stranci, tokom primar-nih izbora za kandidate do{lo do potpu-no, ni od koga predvi|enog razvoja do-ga|aja, da je izabran neko ko uop{te nijebio „predvi|en“, naime Donald Trampkao potpuni autsajder. Tokom celog tograzdoblja krajem pro{le i po~etkom ovegodine, politi~ari, eksperti, novinari su re-kli da je po~etni uspeh Trampa prolazani da }e na ~elnu poziciju republikanskestranke izbiti neko ko poput D`eba Bu{a.U politici kao i u ivotu uvek treba o~eki-vati neo~ekivano.

Izbor Trampa nametnuo je mnoga pi-tanja u svim sredinama, pre svega u sa-moj Americi, pa i {irom sveta, naime ka-kva }e biti njegova politika doma}a i me-|unarodna ukoliko pobedi, da li }e vatre-na retorika o podizanju zida na granici saMeksikom, o zabrani ulaska muslimani-ma u SAD itd, ostati za njim kad i ako za-uzme fotelju u Beloj ku}i. Neki ugledninovinari poput Karla Bernstina (poznatpo razotkrivanju afere Votergejt) rekli suza Trampa da je „patolo{ki la`ljivac“ i„neofa{ista“. Ugledan republikanac Ro-bert Kagan je rekao „da smo napraviliFranken{tajna“ unutar stranke. Republi-kanska stranka ga je ozvani~ila kao nje-nog kandidata na Konvenciji u Klivlenduu julu mesecu, i stala iza njegove kandi-dature, mada su neki senatori i kongre-smeni „izdvojili mi{ljenje“ i ne podr`ava-ju ga ili to ~ine polovi~no.

Kandidatkinja demokratske stranke,mnogo bolje poznata u krugovima poli-tike, Hilari Klinton, ima tako|e zna~ajniizazov jer kako ka`u oni koji mere javnomnjenje njen problem je {to ima nezane-marljiv broj ljudi „koji joj ne veruju“, nikojoj ne osporava stru~nost i iskustvo s ob-zirom da je bila senator osam godina, apotom dr`avna sekretarka 2009-2013, inaravno prva dama 1993-2001. UkolikoHilari Klinton pobedi bila bi to prva enana tom mestu u SAD, nakon prvog afroa-meri~kog predsednika Obame. To susimboli~ki veoma zna~ajni trenuci u ivo-tu jedne dr`ave i imaju svoju te`inu u tre-nutku ulaska na bira~ko mesto.

U ovom trenutku zbirne ankete govoreu prilog prednosti koju Klinton ima u odno-su na Trampa. Daleko je me|utim 8. no-vembar za bilo kakva sigurna predvi|anja.

Predstoje narednih nedelja tri TV ras-prave izme|u dva glavna kandidata.

Pitanje spoljne politike kao u svim izbo-rima ka`u svi oni koji se time bave mo`dazaokuplja, zavisno od trenutka izme|u peti 10 odsto interesa bira~a – svi gledaju i za-nima ih s pravom ono od ~ega se ivi.

Me|utim, spoljna politika je i te kako te-ma, ako ni zbog ~ega drugog a ono zbogtoga {to je Donald Tramp izneo mnoga vi-|enja i mi{ljenja koja se ne sla`u sa uobi~a-

jenim stavovima prethodnih pa ni sa stavo-vima ove ameri~ke administracije: namereda NATO menja svoju ulogu, pozitivan stavprema predsedniku Rusije, odnos premaMeksiku i izbeglicama, odnos prema mu-slimanima i muslimanskim dr`avama, stavprema nuklearnom naoru`anju.

U ovo vreme velikih izazova u svetusa brojnim kriznim ari{tima s pravom sedakle svet pa i Amerika pitaju kakvu }espoljnu politiku voditi novi predsednik ilipredsednica.

Usredsre|uju}i se ovde pre svega nana{ deo sveta Evropu i onda na{ regionBalkanskog poluostrva treba odmah is-ta}i da ne treba o~ekivati nikakve bitnijepromene u odnosu na prethodnu admi-nistraciju, bez obzira na izjave kandidatarepublikanske stranke.

Transatlantski odnos, odnos Evrope i

SAD predstavlja nezamenljiv odnos. Na-kon toliko ~esto isticanog zajedni~kog itrajnog zalaganja za isti vrednosni sistemstvoren posle Drugog svetskog rata (odPovelje Ujedinjenih nacija pa nadalje) za-snovan na demokratskim na~elima, vlada-vini prava, ljudskim pravima, dovoljno jepogledati obim razmene izme|u dve oba-le Atlantika. Ameri~ka ulaganja u EU su triputa ve}a nego u sve azijske zemlje. EU in-vesticije u SAD su osam puta ve}e nego uKinu i Indiju. Upravo su te me|usobne in-vesticije „vazduh“ pomo}u kojeg di{u pri-vrede u SAD i Evropi. Broj radnih mesta iprivredni rast koji te in-vesticije generi{u pred-stavljaju `ilu kucavicuzbog koje jedni ne mo-gu bez drugih. I to sene}e menjati. PrivredeSAD i EU predstavljajuotprilike polovinu svet-skog bruto proizvoda.

Na{ region je deoEvrope i sve zemlje stre-me ka cilju pridru ivanja sa EU. SAD sna`nopodr`avaju to usmerenje {to je jo{ jednompotvr|eno nedavnom posetom potpred-sednika Bajdena. SAD su s pravom, zdravo-razumski, ako ni zbog ~ega drugog ondazbog geografije shvatili da je EU ta koja je

stajno mesto, luka, mirovni politi~ki proje-kat gde zemlje Zapadnog Balkana pa da-kle i Srbija treba da na|u svoje sidri{te, dase pridru`e Uniji koja jo{ uvek broji pola mi-lijarde ljudi i 28 zemalja ~lanica do izlaskaVelike Britanije, bez obzira na sve izazoveunutra{nje i spoljne sa kojima se suo~ava.

SAD su strate{ki zainteresovane za sta-bilnu i sna`nu EU i Evropu, zbog gore re-~ene privredne me|uzavisnosti, zbog ve-rovanja u isti vrednosni i politi~ki demo-kratski sistem, zbog ~injenice da u bez-bednosnim pitanjima u izazovnim vre-menima mogu da ra~unaju jedni na dru-ge, zbog savezni{tva u NATO.

Kada se pogleda dubina i intenzitet sve-kolikih odnosa koje Srbija ima sa EU vidi seda vi{estruko nadma{uje odnose sa svimdrugim zemljama i akterima. Posete EUzvani~nika tokom svih ovih godina od de-mokratskih promena 2000. su tako|e s raz-logom mnogo brojnije.

Sve to me|utim ne zna~i da SAD nisuprisutne, naprotiv. Od prve posete ameri~-kog diplomate D`ejmsa O’Brajena nakon 5oktobra 2000. do ove poslednje potpred-sednika SAD, bilo je niz va`nih poseta: HilaryKlinton dva puta kao dr`avna sekretarka2010. i 2012. Sam Bajden je bio kao senator

ranije 1993, u regionu2001. i 2015. na samitupredsednika u Zagrebu,pa u Srbiji 2009. i sad opetnedavno. Uvek su zvani~-nici dolazili sa istom poru-kom: podr{ka evropskomputu i demokratskom re-formskom procesu, podr-{ka procesima pomirenja.Strate{ki interes SAD kao i

EU je mir i stabilnost u regionu, a to zna~i ja-~anje demokratskih ustanova i vladavineprava, po{tovanje te`a i ravnote`a ustano-va, dru{tva i dr`ave, ljudskih prava.

SAD su kao dr`ava od 2001. ulo`ileoko 728 miliona dolara na razne razvoj-ne projekte, ameri~ke kompanije su uistom razdoblju investirale oko 3,8 mili-jardi dolara i pomogle da se time otvorioko 16.000 radnih mesta u Srbiji.

Ove godine se tako|e u novembruobele`ava deset godina od kada je Srbijazajedno sa Bosnom i Hercegovinom i Cr-nom Gorom postala ~lanica Partnerstvaza mir, NATO-a na samitu u Rigi, u Letoni-ji. Danas Srbija ima Individualni akcioniplan o partnerstvu, {to je najvi{i oblik sa-radnje pre zahteva za ~lanstvo, odnosnopre Akcionog plana za ~lanstvo. VojskaSrbije ima deset puta vi{e raznih aktivno-sti sa NATO nego sa bilo kojom drugompojedina~nom zemljom. U~estvuje u mi-rovnim misijama UN i EU, a partner u SADjoj je Nacionalna garda dr`ave Ohajo.

Ma ko da bude izabran na mesto pred-sednika SAD te{ko je zamisliti da }e se ne{tobitno menjati u politici prema ovom delusveta. I pre pada Berlinskog zida interes SAD,{to se vidi ne samo iz poseta ameri~kih pred-sednika u razdoblju nakon Drugog svetskograta, o ~emu je ovde s razlogom pisano, je-ste bio da Jugoslavija bude stabilna zemljaizme|u dva hladnoratovska bloka. Veomazna~ajna sredstva su stizala, posebno nakonrazlaza sa Sovjetskim Savezom 1948, iz SADi iz me|unarodnih finansijskih institucija ka-ko bi Jugoslavija zadr`ala stabilnost i polo-`aj, pa i ugled koji je imala u svetu.

U drugim istorijskim prilikama na po-~etku turbulentnog 21. veka kontinuitetu toj politici, danas prema Srbiji i regionupostoji.

Ameri~ki predsedni~ki izbori, EU i Balkan

Po{tovani ~itaoci,Dodatak koji dr`ite u rukama je deo desetome-se~nog projekta „Ameri~ki izbori 2016“, kojiCentar za dru{tveni dijalog i regionalne inicija-tive (CDDRI)* iz Beograda sprovodi u saradnji saFakultetom politi~kih nauka Univerziteta u Be-ogradu (FPN), uz podr{ku ambasade Sjedinje-nih Ameri~kih Dr`ava (SAD) u Beogradu i Bal-kanskog fonda za demokratiju.

CDDRI tim ve} tre}i put, nakon 2008. i2012. godine, kroz razli~ite aktivnosti prati ianalizira procese predsedni~kih izbora u SAD.U saradnji sa FPN-om, i njihovim Centrom zastudije SAD, trudimo se da doma}oj i regional-

noj javnosti pribli`imo sva de{avanja vezanaza ove izbore, i da ponudimo kvalifikovane ipregledne informacije.

Jasno je da predsedni~ki izbori u SAD pred-stavljaju najzna~ajniju izbornu trku dana{njice.Uticaj va{ingtonske politike na svetsku politikuje ogroman, i ~esto presudan. Iako je ameri~koprisustvo na Balkanu smanjeno, to ne bi treba-lo da smanji na{e interesovanje za to ko }e bitinovi stanar u Beloj ku}i. Jer i ako nova admini-stracija u Va{ingtonu potpuno skrene fokus saregionalnih odnosa na Balkanu, njen odnosprema EU, gde su neke dr`ave regiona ve} ~lani-ce a ostale te`e ~lanstvu, i njen odnos premaRusiji, Turskoj i Bliskom istoku dominantno uti-~e na politiku balkanskih zemalja.

U okviru ovog projekta, koji traje od februa-ra do novembra ove godine, analiziramo sve

segmente izborne trke, od preliminarnih izbo-ra preko nacionalnih konvencija i predsedni~kihdebata, do generalnih izbora. Na portalu ame-rickiizbori2016.rs mo`ete prona}i sve na{e ana-lize, izve{taje sa svih na{ih aktivnosti, kao i pre-nesene najva`nije i uvek najsve`ije vesti o izbo-rima iz SAD medija. Tako|e, u okviru projekta}emo izdati nekoliko publikacija, me|u kojimai drugu verziju Re~nika ameri~kih izbora. Najva-`nija aktivnost projekta je svakako Deseti regio-nalni seminar politikologa, jedan od najve}ihskupova politikologa u Evropi. Regionalni semi-nar politikologa okuplja profesore, studente,politi~are, novinare i stru~njake sa Balkana, i naseminaru se uvek razgovaraju teme od regio-nalnog ili me|unarodnog zna~aja. Ove godineponovo o~ekujemo izme|u 400 i 500 u~esnika,i ugledne predava~e iz SAD, Evrope i regiona.

Pozivam vas da pratite na{ portal americki-izbori2016.rs, i tako budete u toku sa najva`ni-jim doga|ajima u okviru predsedni~kih izbora uSAD. Mi }emo vam na{im analizama olak{atirazumevanje ovih doga|aja.

Na kraju, eleo bih da se zahvalim timu stu-denata FPN-a koji kao volonteri u~estvuju usvim projektnim aktivnostima.

Du{an Lj. Milenkovi}Menad`er projekta, ipredsednik upravnog odbora CDDRI

Centar za dru{tveni dijalog i regionalne inici-jative (CDDRI) je neprofitno udru`enje gra|a-na osnovano 2010. godine u Beogradu. CD-DRI su osnovali tada studenti Fakulteta poli-ti~kih nauka Univerziteta u Beogradu sa mi-sijom da ja~aju dru{tveni dijalog razli~itih ak-tera o najva`nijim temama u Srbiji i globalno,kao i da osna`uju i valorizuju regionalnu sa-radnju kroz razli~ite inicijative i mre`e.CDDRI je sproveo desetine razli~itih projekataod svog osnivanja, i finansira se projektno.Osnovne sfere interesovanja, koje se mogu ~i-tati i kroz teme sprovedenih projekata su:spoljna politika Srbije, me|unarodni i regio-nalni odnosi, razvoj lokalnih jedinica samou-prave i regiona, i politi~ki sistemi.Najva`niji projekat CDDRI je Regionalni semi-nar politikologa.

Pi{e Ivan Vejvoda

K

Vojska Srbije ima deset puta vi{e raznihaktivnosti sa NATO nego sa bilo kojom

drugom pojedina~nom zemljom: Pripadnici 63. padobranske brigade sa ameri~kim

vojnikom u kampu Grejling, Mi~igen

Usredsre|uju}i se ovde presvega na na{ deo sveta Evropu i onda na{ region Balkanskogpoluostrva treba odmah ista}ida ne treba o~ekivati nikakvebitnije promene u odnosu na

prethodnu administraciju, bezobzira na izjave kandidata

republikanske stranke