Priča o dva grada: Uporedna analiza kvaliteta životne inicijative u Njujorku i Bogoti

Katerina Beket i Anđelina Godoj

Urban stud 2010; 47; 277 Prvobitno objavljeno na mreži 20. Novembra 2010.

DOI: 10.1177/0042098009353622

Online verzija ovog članka može se naći na:

http://usj.sagepub.com/cgi/content/abstract/47/2/277

Objavio:

http://www.sagepublications.com

U ime:Urban Studies Journal Limited

Dodatne usluge I informacije za urbane studije mogu se naći na:

Email obaveštenja: http://usj.sagepub.com/cgi/alerts

Pretplate: http://usj.sagepub.com/subscriptions

Preštampana izdanja: http://www.sagepub.com/journalsReprints.nav

Dozvole: http://www.sagepub.co.uk/journalsPermissions.nav

Citati: http://usj.sagepub.com/cgi/content/refs/47/2/277

Priča o dva grada: Uporedna analiza kvaliteta životne inicijative u Njujorku i Bogoti

Katerina Beket i Andjelina Godoj

[Primljeno u maju 2008. I konačno u oktobru 2008.]

Kratak sadržaj (opis)

90-ih godina, gradski zvaničnici su bili zainteresovani za pokušaj povećanja bezbednosti i uljudnosti u dva velika grada zbog straha i opasnosti: Njujorka i Bogote, Kolimbija. U ovom clanku porede se kvalitet života i civiliyovanosti, kako su koncipirani i sprovedeni u Njujorku i Bogoti 90-ih godina. Rezultati pokazuju da postoje neke slicnosti u konceptu i operativnosti ovih zamisli, i oba grada su postala izrazito sigurna u periodu koji se istražuje. Ipak bilo je značajnih razlika kvalitetu životnih kampanja preduzetih u dve oblasti. Konkretno, mere za zaštitu prava, poboljšanje socijalnih usluga i povećano kopišćenje javnih prostora, naročito u siromašnim zajednicama, bili su ključna komponenta kvaliteta života u ovoj kampanji u Bogoti. Bogota je primer koji pokazije da je moguće da se zločin i uljudnost uzmu za ozbiljno bez maloletničke delikvencije i državnih mera bezbednosti sa širim inicijativama za jačanje demokratskog uključivanja.

Uvod

Tokom 90-ih godina, gradski zvaničnici su uskladili napor da se poboljša bezbednost i uljudnost u dva velika grada, u veyi straha i opasnosti: Njujork i Bogota, Kolumbija. U oba slučaja, novoizabrani gradonačelnici su obećani da će poboljšati kvalitet života građana, promovišući uljudnost, vraćanjem javnih prostora i smanjenjem straha od kriminala i nasilja. Za ove krajeve, broj novih politika i programa usvojeni su, a oba grada su doživela smanjenje kriminala i nasilja. Od tog vremena, oba gradonačelnika su pretvorila ta iskustva u platformu za predsedničke kampanje. Pored toga, politika i praksa realizovana u Bogoti, u daleko većoj meri u Njujorku su promovisani kao veći primeri za druge gradove širom sveta.

U ovom članku poredimo kako su uljudnost i kvalitet života osmišljeni i sprovođeni u Njujorku iu Bogoti 90-ih godina. Pad smrtonosnog nasilja je bio dramatičan, kako u Njujorku, tako i u Bogoti, koji u najmanje sugeriše da nije neophodno da se sprovede „nulta tolerancija“, pristup koji je poznat u Njujorku, kako bi se dramatično smanjilo nasilje. Ipak, naš primarni cilj nije da se mešamo u debatu o tome šta je izazvalo pad kriminala u oba grada. Umesto toga, naš cilj je da ospori ono što je postala konvencionalna mudrost: pojam da je “nulta tolerancija”

pristupila poremećaju I manji zločin je jedino održiv način uticaja ozbiljnog kriminala, a samim tim da su njeni negativni efekti jedna vrsta “kolateralne štete” koja se mora prihvatiti kao neminovni nusproizvod efikasnosti antikriminalne politike.

Mi ovde potvrđujemo da je Bogota primer koji pokazuje dxa je moguće da se zločin, poremećaj I strah generišu, ozbiljno, uživajući u smanjenju teškog kriminala, za policiju I druge bezbedonosne mere sa širim inicijativama za jačanje demokratskog uključivanja, prošitivanja I produbljivanja državljanstva I pospešivanja vladavine prava. Zaista, u poređenju sa širokim shvatanjem uljudnosti I kvaliteta života I bezbednosti koja preovladjuje u Bogoti, nastoji se da se proširi pristup na javnim mestima, da se poboljša pružanje socijalnih I zdravstvenih usluga, kao I da se spreči kriminal manjim povredama normi koje su same ključne mere bezbednosti. Takav pristup, mi smatramo, ubira dividende za demokratiju koja prevazilazi pad stope kriminala. Kao što je Fife napisao:

Mi moramo da gledamo dalje od kratkoročnih uspešnih ili neuspešnih intervencija namenjenih da iskorene ispoljavanje i iskustvo necivilizovanosti na dugoročnom uticaju ovakvih inicijativa na kvalitet socijalnih odnosa (Fife, 2006. Str. 860).

Politička konstrukcija „civilizovanosti”

Dok zabrinutost u vezi roka otplate i kvaliteta svakodnevnih interakcija između stanovnika gradova su skoro novi. Nedavne transformacije su ponovo izazvale razmišljanje o vezi između poštovanja norme i kvaliteta urbanog života stanovnika. Ipak, kao što su mnogi naučnici primetili, „civilizovanost” je nejasan pojam koji se može definisati na više načina (Bojd, 2006; Fife, 2006). Sužavajući ovaj termin imamo tendenciju da se redukuje civilizovanost na učtivost, dok šire razmatranje ističe značaj generisanja I podrške formalne I neformalne prakse koje komuniciraju I podržavaju moralnu jednakost širom različitih grupa (Bojd, 2006). Naučnici kao što su Ričard Bojd (2006) I Aš Amin (2006), tvrde, da uljudnost može da se posmatra ne samo kao sredstvo za smanjenje sukoba između građana, već I kao sredstvo za podsticanje pluralizma I jednakosti neophodnih za demokratski rad.

Ovaj širi pojam “civilizovanosti” je malo verovatan da se može pozvati u veoma politizovane debate o kriminalu I poremećaju unutar gradiva širom sveta. Kako je Fife zabeležio (2006), ove debate su izazvali Džejms Q. Vilson I Džordž Kelings tezama “broken windows”: argument da se neuspeh bavi manjom manifestacijom poremećaja koji otkriva nedostatak neformalne društvene kontrole I povećanja straha stanovništva, tako pozivajući kriminalce u susedstvu (Keling I Kols, 1996; Skogan, 1990; Vilson I Keling 1982.). U Njujorku, za vreme gradonačelnika Đulijanija, poznat je pokušaj primene (jedne verzije) ove teorije, njihova politika I praksa su izvezeni u gradive širom sveta putem velikog broja konsultantskih agencija I stručnjaka od kojih su mnogi bili deo njujorške životne kampanje (Brejton I Keling, 2006; de Palma, 2002; Lifšer, 2001; Mičel I Beket, 2008; Parenti 1999; Sahm, 2005; Šnajder I Amar, 2003; Smit, 2001, Vackvant, 2006; Veb- Vidal 2001. Firme, kao što su Giuliani Partners I The

Bratton Group L.L.C. I nezavisni istraživački centri kao što je “Menhetn institut” nastoje da utiču na regionalne I opštinske policijske prakse I kriminalne politike. Uglavnom, kao rezultat ovih napora, teza “broken windows” pronalazi uzročnu vezu između civilizovanosti, straha, nerada I kriminala, I uzima zdravo za gotovo pretpostavke (Craftword, 2006. Str. 958). Ipak, inicijative zasnovane na sličnim idejama, stavljajući na uljudnost jezgro bezbednosti su povezani sa veoma različitim vrstama politike I prakse u Bogoti. Iako se takođe traži poboljšanje uljudnosti, kvalitet života I bezbednost, a zvaničnici u Bogoti oslanjaju se na širi concept civilnosti koji naglašava potrebu da se podržava društveni razvoj, smanjenjem upotrebe prinude u rešavanju kriminala I nereda.

U tekstu koji sledi, ukratko ćemo opisati dva grada u kojima je istraživanje sprovedeno I našu metodologiju I podatke na osnovu kojih se donose zaključci. Mi uporedjujemo način na koji su bezbednost I kvalitet života osmišljeni I promenjeni u Bogoti I Njujorku. Naša analiza je skoncentrisana na tri ključne oblasti: rad policije I srodnih antikriminalnih inicijativa; fiskalna politikan I prioriteti I javni parkovi, rekreacija I transport. Iako neki od ovih političkih planova obično nisu uključeni u diskusiju o kriminalnoj politici, mi radimo tako da bi nas razumeli zvanicnici u Bogoti što je od suštinskog znacaja za poboljšanje bezbednosti I “kvaliteta života“.Počinjemo sa kratkim opisom naše metodologije, podacima i istraživanjima postavki.

Metodologija i istraživačke postavke

90ih godina, administracija gradonačelnika Njujorka i Bogote promovisala je drastično nove načinei upravljanje gradovima sa uljudnosti u centru.Obe administracije, pozvale su se na koncept „broken windows”,i obe daju naglasak na to da se poboljša kvalitet urbanog života stanovnika, značaj povraćaja javnih prostora i neophodnost obnove poštovanja zakona gde je bio slab. Uprkos ovim sličnostima „civilizovanost”je bila zamišljena I izvedena na veoma različite načine u Njujorku I Bogoti 90ih godina. Mi koristimo uporednu studiju metoda koji se ovde analiziraju, sličnosti I razlike koje karakterišu do slučaja.

Mi smo fokusirani na slučaj Njujorka jer je to najpoznatiji primer opštinskih napora da se smanji criminal I nered I zbog dramtičnog pada zločina koji se promoviše kao “dokaz” da je agresivna verzija “broken windows policing” aktuelna. Mi ćemo se fokusirati na Bogoti jer su diskusija I praksa u cilju jačanja pristojnosti i bezbednosti tamo bili prilično različiti a još uvek smrtonosno nasilje u padu u ovom kontekstu. Svakako se mnogo faktora razlikuju u dva grada i otežavaju svaki pokušaj da skrene snažne uzroke tvrdnji o uticaju opštinskih praksi na pad stope kriminala. Šta više, stopa kriminala ne utiče samo na političke inicijative ali i gomilu socijalno demografskih i kulturnih procesa.

Mi zbog toga koristimo ovaj uporedni slučaj proučavanja da ostvarino skromniji ali ipak važan cilj uporedjivanjem načina kvaliteta života i bezbednosti, osmišljena je i sprovodi se u oba grada, koja su oba doživela ogroman napredak u javnoj bezbednosti. Iako ne možemo izvuci čvrste dokaze o efikasnosti politike usvojene u svakoj postavci, mi uporedjujemo šta ovde na to

sugeriše, čak i ako je Đulijanijev napor protiv kriminala bio odgovoran za pad kriminala u „Big Apple”tvrdnja ukazuje da usvajanje ovog pristupa nije neophodno da bi se uživalo u dramatičnom smanjenu kriminala I nasilja. Osim toga, poznavajući situaciju u Bogoti omogućava više sveobuhvatnih procena troškova I koristi alternativne pristupe urbanom kvalitetu života koji sada kruže na medjunarodnom bezbednosnom tržištu.

Naša analiza ova dva slučaja bazirana je na izvoru podataka, uključujući arhivski material, budžetska dokumenta, prepise govora, intervjue sa akademicima I drugima koji su upoznati sa političkim dešavanjima, novinskim člancima I sekundarnim analizama. U slučaju Bogote, mi skrećemo pažnju na nekoliko bivših I sada prisutnih članova vlade. U odsustvu sistematske arhivske gradje, ovi intervjui se koriste da rasvetle filozofiju I sposobnost ciljeva vezanih za kvalitet životne inicijative preduzete u Bogoti. Arhivsko istraživanje je sprovedeno tokom akademske 2006./07. Godine, rad se odvijao u zimu 2007. I u Bogoti I u Njujorku. Ove istraživačke postavke su ukratko opisane u sledećem tekstu.

Njujork

Sa populacijom od preko 8 miliona u 2007. Godini, Njujork je najveći grad u Sjedinjenim državama. Njujork je dom doseljenicima iz celog sveta, zaista više od jedne trećine stanovništva u Njujorku su stranci. Dugo indusrijski centar i transportni čvor, Njujrk postaje sve značajniji kao centar svetskih finansija i kao turistička destinacija. Tokom 70-ih i 80-ih, Njujork je obeležen sa najvišim stopama zločina u SAD-u (Karmen, 2000.), kao i značajnim fiskalnim teškoćama (Vejkert, 2001.). Nedavni pad stope kriminala je ključ za njujorški finansijski oporavak i bio je predmet velike pažnje. U meri ukojoj je napor u borbi protiv kriminala zasnovan na ideji da se previše njujorčana ponaša na necivilizovan način i da krše norme ponašanja, podstiče kriminal i strah od zločina, pojam pristojnosti je centralna tema ove diskusije.

Bogota, Kolumbija

Bogota je finansijski i politički centar Kolumbije i četvrti je po veličini grad u Južnoj Americi. U 2006. Godini, broj stanovnika se procenjuje na 8.000.000 miliona, koliko je bilo i u Njujorku. U poslednjih nekoliko decenija Kolumbija je bila zaglibljena u latinoameričkim dugim oružanim sukobima, podstaknutim političkim sukobima sa trgovinom droge i drugim oblicima organizovanog kriminala. Dok je grad Bogota u velikoj meri izbegao ruralne masakre i nasilne borbe koje karakterišu ruralna područja, ima nesumnjivo uticaj na širenje konflikta. Najjasniji pokazatelj ovog uticaja je masovna emigracija interno raseljenih lica što je doprinelo Bogotinom fenomenalnom rastu populacije poslednjih godina.

Ako je iko imalo bio kandidat za urbanu revitalizaciju, bila je to Bogota 90-ih godina. Opterećena kidnapovanima, terorističkim napadima i stopama ubistava među najvećim na svetu, Bogota je poznata po haosu izazvanim bez presedana i lošom organizacijom priraštaja, vođen u velikoj meri od talasa interno raseljenih lica koja došla u grad pošto su se u njihove domove

doselili rat, organizovani kriminal i obojeni. Saobraćajni sistem je izuzetno neefikasan, socijalne usluge zategnnute i takođe neefikasne. Kao što je jedan novinar napisao da je Bogota “basket case” (Ferero, 2001.), možda ne iznenađuje da se u anketi 1995. Godine, 75% žitelja Bogote nije dobro mesto za život (Lopez Borbon, 2003.). Začudo, desila se promena u Bogoti. Iako se grad ponovo u većini poistovećuje sa rukovodstvom gradonačelnika Antanasa Mockusa (1994-19971, 2000-2003) I gradonačelnika Enrikea Penelose(1997-20002) osnovno temeljna promena je širenje podsvesti. Prvo, početkom 1998., gradonačelnici su izabrani ali ne i predsednik. Ova promena je ostvarila put za neobičan stepen političke nezavisnosti u delu Bogotinih gradonačelnika I povećana je njihova odgovornost i povećana je njihova ogovornost u lokalnom biračkom telu. Slično tome, 1991. Godine državni Ustav je prilagođen da poboljša prava I garancije I poboljša odgovornost opštinskih načelnika i autonomije. Značajno je, da Kolumbijski ustav sadrži “Acciones de tutela” pri čemu svako može da pokrene postupak za povredu Ustavnog prava3. Protiv pozadina ovih reformi, gradonačelnici Mockus i Penelosa izgradili su inovativnu gradsku politiku koja ih neće razvesti od drugih društveno-političkih ciljeva. Ona u sastavu ima pristup bezbednosti i omogućava joj uspeh i održivost komponenti šire socijalne pravedne platforme. Takođe, to je ono što najjasnije izdvaja Bogotu kao viziju „kvaliteta života“ što je praksa u Njujorku. U tekstu koji sledi, uporedićemo kako su ove suštinske ideje osmišljene I iskorišćene u Njujorku I Bogoti.

Definisanje civilizovanosti

Rudolf W. Đulijani je izabran za gradonačelnika Njujorka 1993. Godine i reizabran je 1997. ( Vejkert, 2001.). Tokom svoje kampanje i mandata, Đulijani je istakao kapacitet opštinskog rukovodstva

Vreme ce doneti promene, a početkom moje uprave Njujork je spreman za drastičnu promenu. Era straha je vladala dovoljno dugo. Period sumnje je rošao do kraja (Đulijani, 1994.)

U tom cilju, Đulijani je promovisao "novu urbanu agendu" gde je obećao da će poboljšati uljudnost i urbani "kvalitet života" smanjenjem kriminala i nereda. Za Đulijanija, suština problema je socijalna i pravna labavost i nespremnost da sankcioniše kršenje normi, velikih i malih. U ovom inauguralnom govoru, na primer, Đulijani je obećao da će staviti mnogo veci naglasak na "doslednu primenu zakona da preokrene trend rasta sve veće tolerancije u nezakonitom ponašanju"(Đulijani, 1994.)

Đulijanijev agresivan pristup kriminalu koji je nazvao "neuredan" takođe je baziran na posebno tumačenje "broken windows policing" koji je istakao potrebu da se suzbiju poremećaji da bi ohrebrili težak zločin. Zagovornici "broken windows policing" tvrde da naselja koja ne popravljaju "broken windows" ili se bave drugim manifestacijama "poremećaja" prikazuju nedostatak neformalnih društvenih kontrola i pojačavaju strah, tako pozivajući ozbiljne

1 2 3

kriminalce u susedstvu (Keling i Koles, 1996.; Skokan, 1990. Vilson i Keling, 1982.). U Njujorku, pristalice"nulte tolerancije" tvrde da su mnogi od njih počinili prekršaje, kao sto je "broken windows" za napojnice, su u stvari veoma opasna lica

Squeegerrs nisu samo problematično stanovništvo. Oni su bili u stanju značajnog haosa(Keling i Koles, 1996.str 142).

Šta više, zagovornici ove agresivne policije tvrde da pretresanjem ovih sitnih kriminalaca, pravi kriminalci će biti pronađeni

Kao što svaki ginjeni nije bio zločinac, ni svaki kriminalac nije bio ozbiljan kriminalac; dovoljno je da imaju kontakt sa sitnim kriminalcima, što će upoyoriti sve krininalce na budnost policije i daje policiji legitiman pristup informacijama o ozbiljnim problemima(Keling i Koles, 1996. Str 146).

Oslanjajući se na te ideje, gradonačelnik Đulijani poyiva na korenitu preorijentaciju policije. Konkretno, policija je bila ohrabrena da razmotri takve prekršaje kao što su javna pijanstva i prosjačenje što je veoma ozbiljna materija. Na primer, u Policijskoj strategiji br. 5, "čišćenje javnih prostora u Njujorku" Đulijani i njegov prvi poverenik policije Vilijam Brejton, naglašeno je da treba da se "definiše devijantnost" fokusirajući se na "kvalitet života", kao što su dela batinanja, pranja prozora, javna potrošnja alkohola, posedovanje marihuane, spavanje napolju, prosjačenje i javno mokrenje (Đulijani i Brejton, 1994). NYPD su ohrabreni da "zaustave i pretresu" što smatraju da je sumnjivo, što je praksa koja se široko primenjuje i mnogo je kontraverzna (Fagan i Dejvis, 2000).4 Adam Kraford prepoznaje ovo kao "paradoks nametnja uljudnosti putem prinude, ili bar njenom pretnjom" (Kraford, 2006. Str. 957).

Đulijani je takođe nastojao da poboljša njujorčanima kvalitet života, tako što bi smanjio državnu službu, potrošnju i poreze. Ovaj fiskalni plan baziran je u velikoj meri na radu Menhetn Instituta, koji je sve uticajniji, konzervativniji i nalazi se u Njujorku i ogleda se po Đulijanijevoj proceni da je javni sektor policije izuzet potrebom skraćivanja

Gradska ekonomija koju sam nasledio u januaru 1994. predstavlja značajnu neravnopravnost između preobimne vlade i smanjenja privatnog sektora (Njujork, 1995. Str. 2)

Zaista, Đulijani je tvrdio da njegovi ciljevi fiskalizacije predstavljaju

Više od jedne promene pravca; to je promena u viziji da vladu pomeri sa puta privrede i podržavaju politiku i programe koji stabilizuje i proširuje privatni sektor (Njujork, 1995. Str. 2 i Vejkert, 2001).

U ovoj viziji, vladajuća uprava ekonomije smanjuje "kvalitet života". Đujijani je nastojao da smanji takse i troškove vlade, posebno u programima koji su služili siromašnima. Kao sledeću diskusiju daću naglasak na privatizaciju koja nije raširena u Bogoti.

4

Poimanje uljudnosti u Bogoti

Osmišljavanje uljudnosti u Bogoti, iako na sličan način zabrinuti za učvršćivanje uljudnosti i bezbednosti, opštinski lideri u Bogoti osmišljaju i sprovode ove ideje sasvim drukčije. Gradonačelnik Mockusov pojam kulture građana "kulture državljanstva" je kamen temeljac njegove antikriminalne platforme. Definiše se kao glavni prioritetza njegovu administraciju , ideje potiče od Mockusovih sopstvenih akademskih istraživanja i nacrtao teoriju sa toliko spektra kao Emile Durkhejm, Daglas Nort i Dzon Elster. Kao Đulijani, Mockus je tvrdio da kolumbijsko društvo toleriše nepoštovanje ne samo za zakon ali i nepoštovanje vrste međuljudskih ponašanja koje je neophodno da se izgradi poverenje i postavi temelje za mirnu koegzistenciju. Javna politika, tvrdio je on, trebalo bi da se pozabavi ovim obrascima ponašanja kao deo integralnog pristupa kršenja kvalitetnog života za stanovnike grada(vidi takodje Ordonez, 2005.).5

Gradonacelnik Enrike Penelosa, registruje Mockusov pristup građanskoj kulturi ali stavlja novi nagasak na javni prostor i poredak. Pod vlašću Penelose teorija "broken windows" je izričito pozvana prvi put.Penelosa obraća posebno pažnju na inkorporaciju sa Mockusovim fokusom na građansku kulturu u gradskim parkovima, sistemu javnog prevoza i putevima. Ali, način na koji ovi elementiinfrastrukture su bili shvaćeni i put u koji su ponekad kontraverzni stanovnici javnih prostora, uključujući beskućnike, reciklažu, dobavljače, seksualne radnike, razgovarano je o pojačanoj uključenosti koncepta uljudnosti da se formira okosnica državljanstva Mockusove kulture. U ovom pristupu, ove marginalne grupe trebalo bi da budu cilj inkluzivne socijalne politike umesto isključivanja i kažnjavanja.

Osim toga, i pod Mockusom i Penelosom, kombinacija šargarepe i štapića bili su zaposleni, naglasak je bio na bivšoj gradskoj borbi protiv kriminala, ne postoji agresivnost u tom periodu, preduzimaju se mere da se poveća njegova efikasnost i proširi svoj domet kao i detaljno kasnije. Ove mere su rasparčane na šire vezije samog grada, uključujući poštovanje, lepu komunu i bile su praćene velikim javnim investicijama u oblasti saobraćaja, obrazovanja i drugih socijalnih usluga. Kao što je Hugo Akero, savetnik ya bezbednost kod Mockusa i Penelose, objasnio, borba protiv kriminala ne može se razdvajati od drugih društvenih investicija, jer bi bilo glupo da se ne razmatra izgradnja škola i biblioteka u siromašnim naseljima u vezi sa pitanjima bezbednosti.6 Slično tome, gradonačelnik Penelosa je pozvao na diskusiju o životu grada

Od tema udarnih rupa i kriminala možemo biti svesni da možemo konstruisati sve što zamislimo, grad koji danas izgleda kao utopija, sa drvoredima, biciklističkim stazama, punim parkovima, čistim i gotovo plovnim rekama, jezerima, bibliotekama...(Monteyuma, str.189).

5 6

U Bogoti "broken windows" su shvatili kao pozin na ulaganje u ono što je javno. Zagovornici ovog pristupa tvrde da imaju biblioteke svetske klase u svom kraju i da ne samo podstiču pismenost već i povećavaju osećaj građanskog ponosa, odgovornosti i solidarnosti i na taj način se povećava sigurnost. U ovoj viziji, gde vlast ima važnu ulogu u poštovanju zakona, bezbednost se sama proizvela svakodnevno od strane građana. Vlast treba prvenstveno da posveti pažnju na resurse i podstiče pažnju na napore kao što je gradonačelnik Mockus sažeto izneo u svom govoru avgusta 1994."Gradjanska solidarnost je bolja od represije"(Alkaldija gradonačelnik 1998. Str.119).

Koncepiranje uljudnosti: komparativna procena

Sve u svemu, gradonačelnik režima u Bogoti i Njujorku 90-ih godina nastojao je da poboljša uljudnost i kvalitet života, u većem delu smanjenjem kriminala i nerada. Ipak, pretpostavke koje rukovode ovim naporom su bile drugačije po Đulijanijevoj koncepciji neljudnosti i kriminala su posledica socijalne i pravne tolerancije neuljudnosti i rezultat su neuspeha da izreknu kazne za sitn prekršaje, rešenje stoga stoji u povećanju troškova povezanih sa kriminalom "široko definisan" i agresivnost u u potrazi da izbaci napolje sve koji krše zakon. Za razliku od toga, opštinski lider u Bogoti je istakao da je obaveza države da izgradi i podrži infrastrukturu i društvo koje podstiče ravoj građanske solidarnosti, koji sa svoje strane smatra da obeshrabri krivično ponašanje. Ova proširena definicija bezbednosti koja se fokusira manje na pronalaženje i kažnjavanje lica i manje više na formiranje zdravih i angažovanih građana je ključ prilazu kriminalu i neredu u Bogoti i fundamentalno se razlikuje od pristupa u gradu Njujorku.

Sprovodjenje uljudnosti i bezbdnosti

U tekstu koji sledi, uporedićemo filozofske i političke orijentacije primenjene u Njujorku i bogoti. Naša doskusije se pokusira na tri ključne oblasti: policije, fiskalne politike i prioriteta i parkova, rekreacije i prevoza.

Policija

U Njujorku, gradonačelnik Đulijani nastojao je da smanji kriminal u velikoj meri povećanjemnapora za sprovođenje zakona i posebno podsticanjem policije da skoncentrise pažnju čak i na manje prestupnike. Pod njegovim vođstvom, policijski budzet se skoro udvostručio od 1.7 milijardi dolara u 1993. Na skoro 3.1 milion dolara u 2001. U isto vreme broj uniformisanih policajaca porastao je sa 36340 u 1993. Na 40710 u 2001. Godini što je povećanje od 12%. Ovo povećanje je uticalo na povećanje broja uniformisanih oficira koji su se doselili pod njegovim prethodnikom, gradonačelnikom Davidom Dinkinsonom, čineći Njujork jednim od najjačih političkih gradova u SAD-u (Grin, 1999).

Pored toga, Đulijani i policijski zvaničnici restruktuirali su policijsku birokratiju, gde su komandanti odgovorni za razvoj u njiihovoj nadležnosti i novi informaciono-tehnološki sistem – COMPSTAT je sproveden. COMPSTAT sa značenjem kompjuterske statistike dozvoljava

policijskoj upravi da mapira prostorni raspored krivičnih delakako bi se razvijale posebne strategije za rešavanje njihovih problema (Karmen, 2000; Silverman, 1999;). Njegovo uvođenje je takođe povezano sa naglaskom na odgovornost: Policijski komandanti su sve više odgovorni znajući za to i odgovorni za događaje koji se javljaju u okviru njihove nadležnosti.

Pod gradonačelnikom Đulijanijem, policija je bila ohrabrena da zaustavi što je moguće više ljudi, da se razmotri da nije bilo prestupa suviše malih da zahtevaju intervenciju policije i da se vrše hapšenja gde god je moguće. Cilj je, navodno, bio da se smanji broj vatrenog oružja u opticaju. Ipak, kao rezultat agresivnijeg pristupa do manjih povreda, broj prekršajnih hapšenja povećan je za oko 80% od 129403 u 1993. do 224668 u 2000. (New York State Division of Criminal Justice Services). Slično tome broj Njujorkških hapšenja zbog droge više se nego udvostruči od 66744 1993. do 140122 u 2000. (New York State Division of Criminal Justice Services). Od toga, sve veći procenat uključuje samo marihuanu: U Njujorku je uhapšeno preko 10000 1993. a preko 60000 u 2001. (Golub, 2007; Levine i Small, 2008)7.

Kritičari tvrde da je intenzivna primena zakona kojim se zabranjuju zločini, imala izražen uticaj na beskućnike grada (McArdle i Erzen, 2001; Barr, 2001; Barta, 1999; Bumiller, 1999, Greene, 1999; Harcourt, 2001). 1999. Godine policijski komesar Hauard Safir je najvio da će beskućnici koji budu spavali napolju biti privedeni ili uhapšeni. U isto vreme Đulijani je pokušao da promeni pravila grada koja zahtevaju da beskućnici koji nemaju uslove za život da budu smešteni u gradsko utočište sistemom najmanje trideset dana (Bar, 2001). Ove protiv-beskućnika inicijative imale su izražen uticaj na mentalno obolele, procenjuje se da je njih 12000 živelo na ulicama Njujorka. Ova praksa je takođe uticala na sastav zatvorske populacije. Prosečno, po danu u 2000. godini bilo je skoro 3000 mentalno obolelih ljudi a ljudi na Rikers ostrvu, što je najveći zatvor psihijatrijske ustanove u državi (Var, 2001).Možda najkontraverzniji aspekt NYPD-a je novi pristup nulte tolerancije čiji se pristup oslanja na "stop and frisk" kao proaktivan instrument za smanjenje kriminala i lociranje vatrenog oružja.

U okviru taktičnog koraka na održavanje reda policije u Njujorku, bila je patrola koja je ponovo uključila proaktivne zabrane licima za lakše i teže zločine (Fagan i Dejvs, 2002, strana 463; Harcourt, 2001; Karmen, 2000, OAG, 1999).

Zaista, taktika je korišćena veoma često. Studije NYPD ukazuju da crnci i latinosi su bili mnogo više nego belci sputani i stajališta obojenih ljudi je manje verovatno da će biti opravdano i da dovede do hapšenja više nego belaca (Fagan i Dejvis, 2000)8. Možda nije iznenađujuće zahtevi protiv nasilnog ponašanja policije su povećani 75% u prve četiri godine od Đulijanijeve uprave (Grini, 1999). Slično tome, oštećenje koje grad plaća žrtvama nedoličnog ponašanja policije porastao je sa 24 miliona dolara 1994. na 97 miliona dolara 1997. Godine (Šnajder i Amar, 2003).

7 8

Đulijanijev težak pristup gumenim ljudima, beskućnicima i omladini obojene opšte filozofski i orijentisani, njegov najpogodniji metod za suočavanje sa širokim spektrom socijalnih problema i pitanja vezana za siromaštvo uključuje još štapova i još više šargarepa. Nije iznenađujuć, njujorško stanovništvo reaguje ma NYPD taktikom koja je tokom ovog vremena bila pomešana. Bez sumnje, svi Njujorkčani cene činjenicu da je grad postao znatno bezbedniji tokom ovog perioda i većina (61%) je odobrila rad njujorkške policije u 2000. godini. Ipak, manji deo crnaca (42%) i latinoamerikanaca (56%) odobrilo je učinak od belaca (70%). Osim toga, 62% Njujorkčana veruje da se policija bavi rasnim profilisanjem, 67% veruje da je imalo problem sa policijskom brutalnošću. Kao rezultat toga, 42% crnaca i 36% latinoamerikanaca oseća strah ako se obrati policiji. Možda, najviše iznenađuje većina ispitanika (57%) izjavilo je da se ne oseća sigurnijim nego što je bilo pre gradonačelnika Đulijanija. Sve u svemu, iako većina Njujorkčana odobrava učinak NYPD-a odobravanja su veća među belcima i još bogatijim stanovnicima9. Njujorški obojeni stanovnici, intenziviraju strahom od same policije.

Rad policije u Bogoti

U oblasti policje, nekoliko paralelnih dešavanja karakterišu dva grada. Kao Đulijanijeva administracija, zvanicnici u Bogoti naglasili su potrebu unapređenja rada policije10. Po drugoj, Mockusovom upravom, budzet policije je povećan za 300%(Akero, 2002. Str 20-21;Liorente i Rivas 2004. Str 325). 2001. Godine u partnerstvu sa privatnim sektorom, grad je takođe odredio 12 funkcija, visokog komercijalnog interesa kao"sigurne zone". Uz podršku Privredne komore , konstantno prisustvo policije je predviđeno u ovim oblastima, razvoj koji ima očigledne sličnosti sa širenjem ponuda u njujorku. Osim toga, Bogota usvaja "epideniološki" pristup rayumevanju policijskog nasilja: upotrebom specijalizovanih, prostorno ciljanih specifičnih podataka za projektovanje intervencije po okruzima, razvoja koji paralelno koristi Compstat u Njujorku. Kao što su u Njujorku, gradski lideri naglasili potrebu za održavanjem lokalnih nadzornika odgovornih za smsnjenje kriminala u njihovoj oblasti. Cilj od 10% smanjenja ubistava su osnova bazirana na model Njujorka(Liorente i Rivas, 2004.).

Kao u Njujorku, zvaničnici u Bogoti su naglasili potrebu za razoružanje. Međutim, gradski zvaničnici u bogoti nastoje da izmame učešće građana u ovoj kampanji i inventivnim naporima su koristili podsticaj za dobrovoljno registrovanje oružja. Do 2001. Godine stanovnice Bogote su dobrovoljno predali oko 6500 komada vatrenog oružja, koji su naknadno istopljeni od strane gradskih zvaničnika. Vremenom, grad je povećao oduzimanje oružja pretresom. 1995. Godine 6000 komada oružja oduzeto je na takav način a do 2003. Godine brij se popeo na 16000 (Liorente i Rivas, 2004.). u Bogoti razoružanje je upareno sa naporima da se ograniči prodaja alkohola kao obavezno, u 1h ujutru vreme je zatvaranja, presedan poznat u noćnom životu grada. Ovaj pokušaj da se kontroliše dostupnost ova dva ključna faktora, oružja i alkohola je centralni deo Mockusove javne kampanje " život je sveta dužnost" čiji prioritet je nasilje nad drugim vrstama kriminala.

9 10

Mockusov prioritet nasilnog kriminala, pomerio se pod gradonačelnikom Penelosom, čiji je fokus po naredbi proširiti i van nasilja opasnog po život i nenasilnih prestupnika. Pre 1999. Godine policija u Bogoti je često u stanju da uhapsi one koosumnjičene za zločine zbog manje opasnih prenapregnutosti u gradskim zatvorima (Liorente i Rivas, 2004. Str 327). Da bi se situacija popracila, gradonačelnik Penelosa stvorio je Unidades Permanentes de Justicia( UPJ), decentralizovane pritvorske objekte. Dok su ovi objekti napravljeni da povećaju efikasnost u borbi protiv kriminala preko odbora, oni nisu omogućili zadržavanje osumljičenih za manje ozbiljne prekršaje.

Tu su, zatim, važne sličnosti između politike i prakse koje se preduzimaju u Njujorku i Bogoti. Konkretno zvaničnici u oba ta grada značajno su unapredili policijski budzet, poboljšano je prikupljanje podataka o kriminalu u analiza tehnike, istakli su odgovornost policije za smsnjenje kriminala, dopunili javni policijski rad sa privatnim partnerstvom u nekim komercijalnim oblastima i nastoje da se smanji broj oružja u opticaju. Ipak, bilo je važno da izdvoje razlike u oblasti primene zakona.

Prvo, kao što je ranije navedeno, razoružanje koje je u početku sprovedeno u Bogoti podsticalo je da ljude razoruža dorovoljno a ne kroz nedobrovoljno pretraživanje. Drugo, mada su se zvaničnici u Bogoti potrudili da poboljšaju policijsku vidljivost, to je postignutouklaljanjem administrativnim porukama i prebacivanjem policije da patroliraju a ne dodavanjem novih oficira. 1994. Godine, Bogota je imala 0500 policajaca, a do 2003. Godine broj je blago opao na 10320 (Acero, Los gobiernos locales, str.22). Veličina Bogotine Metropolitan policije je bila ralativno mala za NYPD, koji se hcalio sa 40710 policajaca u 2001.služio je slično veličini populacije. Trece, a možda i najvažnije, kriminal je bio i nastavlja da bude definisan daleko jasnije u Bogoti nego što je to slučaj u Njujorku. U Bogoti, mnogi oblici poašanja su definisani u Njujorku kao kvalitet životnih dela, kao što je javno mokrenje, prostitucija i spavanje u javnim prostorima, nisu kriminal.11Slično, prema kolumbijskom zakonu posedovanje male količine marihuane, kokaina i aheroina nije zločin (Jungers i Volš, 2009.).

Pored toga, uprkos izgradnji novih pritvorskih jedinica, hapšenje maloletnih počinilaca krivičnih dela biće ohrabrena u Bogoti.12 Raspoloživi podaci pokazuju da je bilo oko 37500 pritvaranja pojedinaca osumljičenih za kršenje policijskog koda13 u Bogoti u prvoj polovini 2002. Godine, za procenjeno godišnje 75000 (Acero, 2002. Str 49). Za razliku od toga, u Njujorku je bilo 189707 prekršajnih hapšenja u 2002. Godini (država Njujork, odeljenje kriminalističkoh službi). Tako je u Njujorku bilo grubo 2,5 puta više prekršajnih hapšenja, kao što je bilo pritvora za kršenje policijskog koda u Bogoti.14

11

12 13 14

Orijentacija policije u Bogoti prema siromašnima i marginalizovanim otkriva dodatne razlike u policijskoj filozofiji i praksi. Veći deo Bogote poboljšava policijski budzet koji je bio posvećen unapređenju policijske obuke, uključujući i proširenu nastavu u oblasti ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava. Dradski zvaničnici predstavljaju rad policije u zajednici i podstiču policajce da poboljšaju prevenciju preko podrške rada u okviru zajednice.

Neki kritičari su primetili da policijski zajednički programi su slabo zglobni sa ukupnim policijskim ustanovama (Liorente i Rivas, 2004. Str 326). Međutim, studija sprovedena nakon prve godine rada, naišla je na veoma visok procenat podrške građana za takve programe u oblastima u kojima su radile, većina njih su sa niskim prihodima (Informe de Consultoria-de la Universidad Javeriana, citat Akera 2002. Str.22). ove povoljne pocene su kontrast sa menje povoljnim ocenama njujorčana od prethodno opisanog. Štaviše, kako je deo zajedničke policijske inicijative, značajna sredstva su potrošena na komplementarne programe usmerene van policijskih institucija kao što su obuka i podrška u zajednici u cilju bezbednosti grupe u borbi protiv straha, apatija, ravnodušnosti i nedostatako solidarnosti u lice nakon akcije zločinaca (Akero, 2002. Str 22). Ovo naglašava odnose izmedju policije i zajednice koji su bili uspešni. U 1991. Godini, samo 17% gradjane je izrazilo poverenje u policiju, u poslednjih nekoliko godina 60% ispitanika izrazilo je poverenje (Akero i Barakaldo str .1.).15

Iako je reforma policije značajnim delom bila protiv kriminala u oba grada, lideri u Bogoti sprovode i druge antikriminalne politike kojih nema u Njujorku. Misije Bigote, Penelosin izum inspirisan njegovim čitanjem "broken windows" teorija, ovo dobro ilustruje. Misija Bogote je bila zasnovana na shvatanju da je prisustvo pojedinih populacija u javnom prostoru-beskućnika, reciklaže i prostitucije, često doprinosi osećanju nesigurnosti građana. Kao odgovor na to, misija Bogote, angažovala je pripadnike te iste populacije kao građanski obučenih vodiča, da promovišu državni kulturu i ohrabruju poštovanje norme uljudnosti i zajedničkog života. Vremenom program je evakulirao ciljanjem specifičnih populacija koje smo ranije naveli, šireći se ka kategoriji stanovnika sa niskim primanjima, ali je zadržalo svoj cilj, pružanje obuke za posao, zapošljavanje i pripadnicima marginalne populacije. Tako za raziku od njujorškog pristupa gde su beskućnici, narkomani "rakela momci" našli svoje kriminalizovane postupke, značajan broj takve populacije bili su partneri u gradu nastojeći da stvore gostoljubiv pristup u Bogoti.

Broj drugih kreativnih anti-krimnalnih programa su bealizovani tokom ovog perioda. Tokom prve tri godine, Mockus je izdvojio oko 130 miliona dolara ili 3,7 % od ukupnog broja gradskih troškova programom čiji je cilj promovisanje građanske kulture. Ovi programi su organizovani sa četiri glavna cilja: povećanje mirnih životnih normi, povećanje kapaciteta građana da podstiču poštovanje tuđe saglasnosti sa normom, da izgrade kapacitete za mirno rešavanje komflikta između građana, i da se poboljša sposobnost građana za komunikaciju kroz umetnost, kulturu, rekreaciju i sport (Mockus, 1995.). Ove ideje su konkretizovane u nekoliko

15

inventivnih objekata, svaki sa relativno kratkom adaptacijom od istih osnovnih principa. 1995. Godine, na primer, kada su automobili blokirali određene strateške gradske raskrsnice, pantomimičari su bili raspoređeni da pokušaju da ubede vozače da odustanu od prolaska pešačke zone. Kasnije, pantomima projekat je pročiren na oko 400 mladića, stacioniranih na različitim mestima širom grada i ponovo obučenim da koriste umetnost i humor da ohrabre građane da se ponašaju kao dobri građani, da prate starije pešake preko ulice i obeshrabre bacanje smeća, i da promovišu poštovanje pešačkog prelaza (Kabalero, 2004.)16

Pod vođstvom Mockusa 2001. Godine grad je razvio inicijativu pod nazivom "Noć za žene"(La noche de las mujeres), u kojoj su muškarci širom Bogote ostajali u kući jedno veče žene su ohrabrene da izađu u grad. Procenjuje se da je 700000 žena učestvovalo prve večeri u ovom nizu, tokom kojeg su gradski sponzori davali ženama priloge. Muškarci koji su odbili da ostanu kod kuće, morali su da paze na ponašanje da se vidi ko je vlast. Zaštitno pismo se lako može dobiti popunjavanjem. Njiuhova svrha je bila da se izazove refleksija na nejednaku slobodu koju uništavaju muškarci i žene u svakodnevnom životu. Prema Mockusu, cilj manifestacije je bio da se podstaknu žene da prihvate svoj grad i da se osećaju bezbedno, da uživaju i da podstaknu građane na razmišljanje o svojoj ulozi u gradu i da ostanu kod kuće i vežu se za svoju decu.17

Naš cilj u razmatranju ovih programa nije da tvrde da su oni direktno odgovorni za pad kriminala u Bogoti. Umesto toga, poenta je da se politika Bogote ogleda kao višestruki prilaz problemu urbanog naselja i njegov odnos sa neuljudnosti. Dok su zvaničnici oba grada modifikovali policijsku praksu i pokušali da povećaju efikasnost policije, policijska vlast je ostala relativno ograničena u Bogoti, posebno posedovanje droge i izazivanje nereda u Njujorku. Štaviše, dok se Đulijani oslanja gotovo isključivo na sprovođenju zakona za smanjenje kriminala, lideri u Bogoti kombinovanjem reformi policije sa kreativnim naporima da se podigne svest, podrška i angažovanje u stvaranju sigurnijeg i lepšeg grada. Ove razlike su takođe evedentne kod razmat6ranja fiskalne i socijalne politike preduzete u dva grada.

Fiskalna politika i prioriteti

Tokom njegovog mandata u kancelariji, gradonačelnik Đulijani je pokušao da smanji poreze, posebno na imovinu i korporativne poreze, da smanji vlasti i rashode države i da smanji socijalnu pomoć i nove predmete. On je, međutim, u stanju da ostvari sve ovo fiskalnim ciljevima. Konkretno, velika i sindikalna radna snaga bila je u stanju da zaštiti posao u državnoj službi, kao i plate i izdatke za K-12 obrazovanje (Vejkert, 2001.). Kao razultat toga Đulijanovi predviđeni troškovi smanjeni su

16 17

Ograničavanjem na odabrane agencije, posebno socijalne usluge i opštinske bolnice koje su služile siromašnima. Istorijski gledano, ljudi sa malim primanjima su loše organizovani i imaju malu izlaznost u izabranim jedinicama (Vejkert, 2001 str367).

Zaista, mnoge grane opštinske uprave koje pružaju usluge za siromašne bile su dramatično smanjene pod vlašću gradonačelnika Đulijanija (tabela 1.). Na primer, udeo gradskog budzeta u odeljenju društvenih usluga opao je sa 23.8% u 1993. Godini.

Tabela 1. Promena budžetskih izdvajanja u Njujorku, 1993.- 2001.

Izvori: Izvršni budzet grada Njujorka fiskalne 1994. God. (David Dinkins, gradonačelnik) i izvršni budzet grada Njujorka fiskalne 2002. God (Rudolf Đulijani, gradonačelnik).

Na 13.4% u 2001. Godini što je pad od 43,8% 18 u maju 1998., na primer, gradonačelnik Đulijani je objavio da je pukla polovina zaposlenih u odeljenju za beskućnike sa dugoročnim ciljem zatvaranja agencije i privatizacije ostalih usluga. Iako nije u potpunosti ostvarila ovaj cilj, agencije su značajno smanjene u vreme njegovog mandata19. Nasuprot tome, deo budžeta izdvojen za policiju povećan je sa 5,7% na 7,8% gradskog budžeta.

U isto vreme kada je gradolačelnik Đulijani smanjio mnoge socijalne usluge za siromašne, on podstiče uključivanje i profitnih i neprofitnih institucija u pružanju usluga. Konkretno, Đulijani je pokušao da poveća učešće profitabilnih firmi u obezbeđivanju saobraćajnica, gradsku upravu imovinom i institucionalnu zaštitu za stare i bolesne, zdravstvenu

18 19

zaštitu za zatvorenike i beskućnike (Vejkert, 2001.)20 Đulijanijevi napori da se smanji vlast smanjenjem poreza su takođe u velikoj meri uspešni. Tokom dva mandata gradonačelnika, prosečna stopa poreza na dohodak fiyičkih lica opala je za 21%, pad stope sa 4,5% na 3,5% (Izvršni budžet, 2002.). generalno, Đulijani je smanjio više od 10 vrsta poreza koji koštaju grad 2 milijarde dolara (Vejkert, 2001.)21

Sve u svemu, Đulijani je značajno smanjio vladine izdatke na usluge za siromašne i promovisanje privatizacije u nekoliko ključnih oblasti uključujući i javnu pomoć, službe za beskućnike, parkove i rekreaciju i visoko obrazovanje. Ova budžetska promena ugrožava siromašne i obojene ljude. Na primer, broj ljudi koji prima socijalnu pomoć smanjen je za gotovo pola pod vlašću Đulijanija, od 1993. sa 1 112 490 na 518 823 u martu 2001. Hrana na markice smanjena je za 26% u periodu od januara 1996. do marta 1999. (New York City Bar Asociation). Iako su promene u državnoj politici doprinele ovom smanjenju, lokalna politika i praksa su ključ22 da 22% njujorčana živi u siromaštvu i pad od visokih 25% u 1993. Godini na 21% krajem Đulijanijevog mandata broj beskućnika je porastao tokom ovog perioda ekonomskog oporavka (Levitan, 2003.) Ukratko, neki oblici nejednakosti su pogoršani pod gradonačelnikom Đulijanijem (Parot, 1999.).

Nasuprot tome, zvaničnici u Bogoti udvostručili su napore da se proširi poreska baza i poboljšaju javne usluge za siromašne, stavljajući putanju u dijametralnu suprotnost preduzetu u Njujorku. Stotine bespravno naseljenih su legalizovani, davanjem stanovništvu pristup osnovnih usluga. Između 1993. I 2004. pristup vodi za piće je povećan sa 78,7% na 100%; pristup kanalizaciji sa 70,8% na 96% (Gilbert, 2006., str 396). Procenat stanovnika čije osnovne potrebe nisu ispunjene pao je sa 20% u ranim 90-im do 14% 2000. Godine (Liorente i Rivas, 2004., str. 312.). Slično tome, broj građana koji primaju subvencioniranu zdravstvenu zaštitu povećao se sa 577 729, 1996. godine na 1 369 970, 2003. godine (Alcadia de Bogota, 2003., str. 102).

Umesto da osmisle smanjenu ulogu vlasti, zvaničnici u Bogoti su osmislili jedno proširenje. I zaista, u Bogoti, lokalna državna potrošnja skoro se učetvorostručila od 1990. do 2004. godine (Hernandez, 2005., Gilbert 2006.). Između 1990. I 2003. Bogota je utrostručila svoj poreski prihod zahvaljujući kombinaciji povećanih poreza, poboljšani su napori da se naplate porezi koji se izbegavaju, poboljšavanje plaćanja doprinosa i javno obrazovanje u cilju eliminisanja zloupotrebe javnih pogodnosti (Montezuma, str. 182)23. U Bogoti, gradski zvaničnici razumeli su ove napore vlade da ublaži siromaštvo, smanji nejednakost i poboljša javne usluge kao ključnu komponentu napora da poboljša sigurnost i kvalitet života.

Parkovi, javni prostor i transport

20 21 22 23

Pravila koja se odnose na finansiranje i održavanje javnih prostora, posebno javnih parkova, takođe otkrivaju značajne razlike u shvatanju kvaliteta života koji rade u dve postavke. Finansiranje i upravljanje u njujorškim parkovima pod vlašću Đulijanija je u skladu sa opštim naporima da se smanje javni rashodi i da promovišu privatizaciju. Kao što je prikazano u tabeli 1, operativni budžet parkova je posebno teško pogođen, i broj zaposlenih u parkovima je smanjen za oko pola (Švarc, 2001.).24 Na kraju Đulijanijevog drugog mandata, deo gradskog budžeta dodeljen parkovima je 0,4% bio niži od svih velikih gradova u SAD ( Fond za javno zemljište).

Ovo smanjenje vladine potrošnje u oblasti parka, tvrde neki, ublažavaju pojačanu ulogu privatnog sektora u parku, očuvanje i upravljanje. Na primer, Central Park Conservancy, osnovan 1980. Godine, podigao je dovoljno novca da pokrije gotovo polovinu poslovanja tog parka i osnovnih troškova (Zukin, 1995.). nekoliko njujorškig gradskih parkova, naročito Bryant Park i Central Park poboljšani su prilivom privatnog novca (Švarc, 2001; Zukin, 1995.).25 Širom grada, međutim, poboljšana uloga privatnog sektora u parkovima, u finansiranju i upravljanju ne koristi mnogo javnosti kako je priliv privatnog novca ozakonjen u toku povlačenja javnih fondova, izaziva neto gubitak za ulaganje u otvoren prostor.26 Zaista, gradska potrošnja na rekreativni program je smanjena za 65%, dalje uskraćuje njujorškoj sirotinji, preko potrebne mogućnosti rekreacije (Švarc, 2001.).

U 1998. Godini Đulijani je kvalitet života proširio i poboljšanjem mera bezbednosti saobraćaja. Ovi napori su bili okarakterisani inteziviranjem zakona i poboljšanjem sankcija. Glavni alat koji koristi za poboljšanje bezbednosti saobraćaja je "povećana primena zakona koji zabranjuje neobazrive pešake, prekortačenje brzine, nepoštovanje semafora i znakova, brze i neoprezne bicikliste" (Njujorška policija, 1998.). Njujorška policija takođe instalira kontrolne punktove i radare za pomoć u sprovođenju saobraćajnih znakova. Đulijanijevi napori za unapređenje bezbednosti saobraćaja usmereni su na taksi vozila, posebno uključujući rad na podizanju troškova osiguranja za taksiste, obavezne testove na drogu i nametanje većih kazni za taksi vozače nego drugim vozačima za slične prekršaje (Njujorška policija, 1998.).

Nasuprot tome, opštinska vlada u Bogoti poboljšava javne investicije u parkovima, rekreaciji i transportu kako bi se "povratili" ovi prostori za javnost. Godine 1995. Korišćenje parkova ili trgova kao javna pozorišta ili događaje bilo je gotovo nezamislivo, uglavnom iz bezbedonostnih razloga (Lopez, Borbon, 2003.). Pod Motkusom su održavani besplatni koncerti u gradskim parkovima, kao što je "Rock in the park" (zatim salsa, džez, poezija i opera) što bi doprinelo raznovrsnijoj ponudi u parku, da se poveća njihova upotreba. Administracija gradonačelnika Penelose takođe je fokusirana na povraćaju javnog prostora od strane 1034 renovirana parka, 70 000 sadnica drveća i oporavka 836 143 kvadratnih metara javnog zemljišta u iznosu od oko 100 miliona dolara (Montezuma, strana 191-192). U Bogoti, ovaj napor da se

24 25 26

povrate javni prostori uključuje osvajanje teritorije koja je bila ustupljena privatnim motornim vozilima. Gradski prostori, na primer, često su bili zauzeti automobilima čiji se vlasnici parkiraju na trotoare koje su odavno prestali da koriste pešaci. Kancelarija gradonačelnika predstavlja betonske barikade koje bi ometale prilaz automoilima, stvara 300 km biciklističkih staza, čineći najveći biciklističku mrezu u celoj Latinskoj Americi (Montezuma, strana 192).

Pod gradonačelnikom Penelosom, neki javni prostori inspirisani sa "broken windows" obuhvataju upotrebu prinude i sile. U blizini El Cartuelo-a, oblast u centralnoj Bogoti, poznat je kao centar za kriminalne aktivnosti svih vrsta, na primer, grad je preselio stanovnike i uništio celu oblast. Iako se nisu svi stanovnici preselili dobrovoljno, svi primljeni ekonomski paketi kompenzacijom, kao što su radno osposobljavanje, rehabilitacija, hemijske zavisnosti i zdravstvene usluge. Umesto toga, grad je izgradio novi park, Parque Tecer Milenio, koji je kasnije osvojio nekoliko međunarodnih nagrada. Sanacija ovog sektora, u potpunosti se finansira iz javnih fondova, koštala je oko 79 000 dolara i bio je slavljen kao model "najbolje prakse" u urbanoj rehabilitaciji (Silva, 2002.). Zabrinutost u bezbednosti u saobraćaju i efikasnosti stimulisani su Penelosinim naporima da poboljša javni prevoz u Bogoti. Pod njegovim vođstvom, Bogota je izgradila novi autobuski sistem sa fiksnim stanicama, obeleženim saobraćajnim trakama i metro kao platformu pod nazivom Transimilenio. Svečano otvorena 2001., procenjeno je da je krajem 2007. Transportovano je 1, 55 miliona dnevno (Transmilenio, 2005., Tilbert, 2006.). Iako izgradnja Transmilenia nije rešila izazove prevoza u Bogoti, pomogla je da se stvori još pouzdaniji, efikasniji i sigurniji prevoz za stanovnike. Osim toga, njegov prodor u siromašnim kvartovima pokazao je da se smanjila stopa kriminala duž autobuskih linija (Moreno, 2000.).

Sprovođenje uljudnosti i bezbednosti: Uporedna procena

Sve u svemu, i ako su lideri u Bogoti i Njujorku nastojali da poboljšaju kvalitet života i poboljšaju bezbednost, bile su veoma značajne razlike u sproveđenju njihovih ideja. Šira koncepcija bezbednosti, manje se oslanja na prinudnu snagu i više se posvećuje korišćenju javnih prihoda na poboljšanje života za sve urbane stanovnike, što bi im značilo da imaju koristi od politike inovacije koja se distribuira u Bogoti. U tekstu koji sledi, mi ćemo ukratko opisati veličinu pada kriminala i nasilja koje se dešava dok ovi gradovi imaju sasvim drugačije inicijative protiv kriminala koje su realizovane, a nacrt neke od glavnih kontura rasprave oko nje opada.

Kriminal i javna bezbednost i Njujorku i Bogoti

Kao što je poznato, stopa kriminala u Njujorku je opala tokom 90-ih godina. Stopa ubistava je naglo opala sa visoke 30% 1990.god na 100000, na niskih 8,5% na 100000 stanovnika 1998.god (Karmen, 2000. str 826) sto je pad od skoro 72%. Đulijani i drugu u njegovoj administraciji brzo pripisuju ove padove na NYPD, nultu toleranciju policije. Kao što je

Braton (1998. str. 310.) samouvereno rekao: "Mi smo razvili metod za smanjenje kriminala i poremećaja koji će raditi u bilo kom gradu u Americi."

Ocenio je da je policijska strategija pod Đolijanijm izazvala masovni pad kriminala u njujorku, to je težak i složen poduhvat. Istraživači su pokušali to da urade na više načina. Jedan pristup procenjuje "broken windows" teoriju koja postavlja pozitivnu i uzročnu vezu između poremećaja i ozbiljnog kriminala, a samim tim inverzni odnos između napora da se iskoreni poremećaj (kao što su prekršajna hapšenja) i ozbiljnog kriminala. Još ove studije istražuju da ove hipoteze imaju ne mnogo veliku empirijsku potvrdu za njih (Eck i Maguire, 2000.; Horkort, 2001.; Horkort i Ludvig, 2006; Samson i Raudenbuš. 1999.). Štaviše, i ako je postojala značajna povezanost između (povećanja) prekršajnih poremećaja i (smanjenja) nasilne stope kriminala u Njujorku 90-ih (Keling i Sousa, 2001.), prekršajna hapšenja su često pozitivna u koleraciji sa nasilnim zločinima (Bovling, 1999. ; Eck i Maguire, 2000. ;Harkort i Ludvig, 2006. ; Karmen, 2000.). ovi empirijski dokazi nepodržavaju ideju da prekršajna hapšenja, nužno smanjuju težak zločin.

Ne čini se da je uvođenje Compstata odgovorno za nesrećne slučajeve u Njujorku. U meri u kojoj je policija istraživala, otkriveno je da napori koji se fokusiraju na određenim mestima i specifično ponašanje, može da smanji kriminal u ovim oblastima (Šerman, 1997.). može se zamisliti da je uvođenje Compstata dozvolilo njujorškoj policiji da bude efikasnija u pronalaženju i policijskog rada ove "vruće tačke." Ipak, pad nasilnog kriminala u Njujorku počeo je 1990. Četiri godine pre uvoćenja Compstata i stopa tog pada se ije menjala posle njegovog uvoćenja 1994. Godine (Karmen, 2000.;Langan i Dorse, 2004.)27 Na primer, 1990. godine San Dijego je doživeo pad stope kriminala koji je bio gotovo isti po veličina u skladu sa iskustvom Njujorka ali veličine njegovihpolicijskih snaga ne menjaju se na značajan način tokom vremenskog perioda (Eck i Maguire, 2000. strana 209 i Grin 1999.) .Slično tome, kao i ranije, veličina policije u Bogoti ostaje konstantna i relativno mala u odnosu na NYPD. Ipak, stopa ozbljnog nasilja naglo je opala u Bogoti tokom 1990-ih.

Druga značajna karakteristika NYPD-a je pristup kriminala kod Đulijanija je bio njegov naglasak na rod policije na otvorenom narko tržištu. Moguće je zamisliti da je to tržište njujorških policija omogućilo da odvrati neke moguće dilere ili prisili druge da zatvori lokacije koje su manje unosni i stoga manje doprinose nasilju. Ipak, nije jasno da li je transformacija mnogih njujorških narko tržišta razultat promene u policijskoj praksi. Kao i Džonson i njegove kolege (2000. god.) napominju da je došlo do značajnih kulturnih promena koje su se u to vreme delile kod njujorčana rođenih 70-ih i punoletnih 90-ih (vidi takođe Kurtis, 1998.). Ova " blunt" generacija (nazvana po ljubavi prema marihuani blunts) je takođe značajan za odbacivanje teških droga i

Očigledno nije želeo da popnašaju svoje roditelje, stariju braću i sestre, bliske rođake ili poznanike koji su bili uhvaćeni u zamku kreka ili heroina (Džonson, 2000. str 185. ) .

27

Uopšteno, postoje dokazi da povezanost pukotina na tržištu i sistemsko nasilje 80-ih i početkom 90-ih je primena novih droga i rezultat nestabilnog tržišta (Blumstein, 1995.; Nij, 1999. ; Tejlor i Brovstin, 2003.). kako se tržište droge stbilizovalo stopa kriminala je opala (Bovling, 1999. ; Nij, 1999.).28

Poredivši Njujorka sa drugim američkim gradovima, dovode se u sumnju tvrdnje da je nova policijska praksa odgovorna za pad stope kriminala u gradu. Kao što je već navedeno mnogi američki gradovi nemaju mnogo iskustva kao u Njujorku gde su doživeli pad nasilju i zločina tokom 90-ih. Zaista, "Njujorški trend se gotovo ne razlikuje od gradova u sredini tabele" (Eck i Maguire,2000. str. 233.). Američki gradovi se odlikuju prilično različitim strategijama za borbu protiv kriminala ali slični su u borbi na tržištu droge, demografskih promena i ekonomskih poboljšanja (Bovling, 1999. ; Grini, 1999. ; Makalair, 2002.).

Ukratko, većina studija je imala malo dokaza u prilog tvrdnji da su policijske strategije usvojeno od strane NYPD bile odgovorne za izuzetan pad kriminala u Njujorku. Iako neke policijske promene mogu imati doprinos tom trendu,29dokazi u velikoj meri ukazuju na to da je broj društvenih, ekonomskih i kulturnih promena u interakcija da proizvede izuzetan pad kriminala u grasovima širom SAD, uključujući Njujork.

Činjenica da je stopa kriminala pala u Bogoti, u istom vremenskom periodu, manje je poznata. U stvari, stopa pada je bila slična kao i u Njujorku. Između 1993. I 2002. Stopa ubistava je pala sa 80% na 22% na 100 000 (Liorente i Rivas, 2004.) a to je pad od 72,5%. Stopa kriminala u Bogoti je takođe pala u istom periodu kao i broj smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama (Akero, 2002. ; Montezuma, 2004.). Iako je stopa ubistava pala u Kali i Medelinu, u istom periodu, stopa ubistava u Kolumbiji i dalje je visoka i po istorijskim i komparativnim standardima.

Postoji velika debata o tome da li za borbu protiv kriminala, mere koje su usvojene od strane gradskih lidera, su odgovorne za pad kriminala. Kolumbijska čuvena "prekršajna logika", dostigla je različite zaključke po ovom pitanju. Neke studije nalaze podršku za hipotezu da ograničenja u vlasništvu oružja ponegde snižavaju stopu ubistava (Vilavaces, 2002.). nasuprot tome, drugi naučnici tvrde da je u Bogoti većina nasilja povezana sa operacijom organizovanih kriminalnih entiteta i stoga je verovatno da će biti pogođene opštinske kriminalne politike (Liorente, 2000.; 2002.; Rusio, 2000.). Međutim ove tvrdmje su u teyziji sa ranijim istraživanjima, koja su zaključila da većina ubistava u Bogoti nije u vezi sa oružanim sukobima i trgovine drogom koja je podstakla nasilje van glavnog grada (Ministerio de Defensa Nacional, 2001.).

Slučaj Bogote je istraživan daleko manje nego njujorški i to je teško s obzirom na ograničenja podataka vezanih za zaključke o uticaju opštinskih političkih inicijativa na stopu

28 29

kriminala. Ipak, dokazi podržavaju dve ključne tačke. Prvo, smanjenje nasilja bilo je dramatično u bogoti kao što je bilo u Njujorku čiji minimum pokazuje na to da je bilo efikasno. Njujorški model ne mora da bude usvojen da bi uživao drastična smanjenja kriminala i nasilja. Drugo, iako smanjenje nasilja ima neverovatnu vrednost za sve gradske stanovnike, posebno one koji žive u siromašnim naseljima, njujorški model nametnuo je troškove koje snosi nesrazmerno zajednicama. Nasuprot tome, mnogi aspekti bogotskog kvaliteta života, uključujući ne samo smanjenje kriminala i nasilja, bili su znatno poboljšani kao rezultat gradske "kvalitetan život" kampanje.

Zaključak

Zagovornici i protivnici pristupa "nulte tolerancije" prema kriminalu i neradu su poznati u Njujorku slažu se barem u jednoj stvari; njujorški model se često predstavlja kao model za gradove širom SAD-a i širom sveta (Braton i Keling, 2006.; de Palma, 2002.; Lifšer, 2005.; Mitčeli i Becket,2008.; Mounz i Kuran; Parenti, 1999.; Sašm, 2005.; Šnajder i Amar, 2003.; Smit, 2001.). Đulijani je smatrao da je Njujork najsigurniji grad u Americi, postao je "međunarodno lice nulte tolerancije policije" (Maunt i Kuran, str. 10.) mnogi evropski lideri, kao i zvaničnici Australije, Novog Zelanda i Južne Afrike posetili su sedište NYPD i zapazili su mnogo retorike ali ne i prakse, od nulte tolerancije (Smit, 2001.; Vackvant, 2005.). Kao rezultat toga, u tekućim naporima konsultantskih organizacija povezanih zaključujući njujorškom modelu za promovisanje nulta tolerancija policije je imala poseban uticaj na debatama policije u Latinskoj Americi (de Palma, 2002.; Sahm 2005.; Vackvant, 2003., 2005.). Bogota čini napore da poboljša bezbednost i kvalitet života imajući relativno malu pažnju.

Naša analiza je pokazala da je bilo sličnosti u ova dva skučaja. Konkretno, zvaničnici u Bogoti, kao i u Njujorku, naglasili su potrebu da se poboljša bezbednost i unapredi kvalitet života; policijski izdaci su povećani; podaci o kriminalu i analize tehnike su poboljšani, odgovornost politike za smanjenje kriminala je porasla; značajan broj oružja je uklonjen iz građevinarstva i formiranja javno-privatne bezbednosti partnerstva su ohrabrene. Ipak postoje značajne razlike u tome kako gradski zvaničnici osmišljaju i sprovode bezbednost u dve postavke. U Njujorku, gradonačelnik Đulijani nastojao je da poboljša kvalitet gradskog života, pre svega intenziviranjem zakona, naročito protiv maloletnih počinilaca krivičnih dela i smanjenjem broja zaposlenih naročito u vladinim organizacijama koje su služile siromašne. Broj novih štapova upoznat je i saglasio se sa Đulijanijevom vizijom za uredan i bezbedan grad a ogromna većina je od ovih đtapića držana protiv gradskih najugroženijih građana.

Nasuprot tome, u Bogoti, bezbednost je podrazumevala mnogo više od zakonskih izvršenja. Nastojanjima da unaprede uljudnost uključili su angažovanje različitih aktera u javnom prostoru. Bezbedonosne mere u Bogoti su zasnovane na potrebi da poboljšaju i prošire socijalne usluge za siromašne, da se poveća aktivnost i dostupnost javnih prostora, naročito onih u siromašnim naseljima. Dok se Đulijani isključivo pridržava sprovođenja zakona kako bi poboljšao bezbednost građana, lideri u Bogoti kombinuju policijske reforme sa kvalitetnim

naporima da podignu svest, podršku i učešće u stvaranju sigurnijeg, egalitarnijeg i još lepšeg grada.

Iako su napori da se poveća bezbednost u Bogoti takođe uključili veću ulogu policije kao i upotrebu nasilja, prinude. Zakon je usko usmeren na ozbiljne probleme kriminala. Čak i kad je policija stala u borbi protiv kriminala, vlast policije je ostala relativno ograničena, a definicije kriminala relativno uske u Bogoti. Iako je velika pažnja data na promenu ponašanja građana što proizvodi "kulturu građanstva" na osnovu civilizovanosti i tolerancije, kršenje ovih svakodnevnih normi nisu kriminal. Slučaj B0ogote time pokazuje da strah i anksioznost izazvane u "neurednim" ponašanjem moze se ozbiljno uzeti bez pribegavanje kriminalizacije siromaštva i "poremećaja". Bilo je, naravno, mnogo specifičnosti koje su potrebne za dalja istraživanja. Neophodno je, pre nego što se donesu zaključci, koristiti specifične taktike u Bogoti na smanjenju kriminala. Ipak, u slučaju Bogote naglašena je mogućnost koncepcije uljudnosti i bezbednosti da se može proširiti na načine koje podstiču kreativne i demokratske odlike urbanog upravljanja širom Amerike.

Beleške:

1. Tokom završne godine Mockusovog prvog mandata, on se povukao sa dužnosti u cilju pokretanje kampanje za predsednika, uloga gradonačelnika je prosleđena Paulu Brombergu. Zato se većina ove administracije odnosi kao Mockus-Brombergova administracije. Radi jednostavnosti, vizija uprave nije promenjena za vreme Brombergovog mandata, mislimo na obe uprave u 1994.-97. I 2000.-03. pošto je na čelu gradonačelnik Mockus.

2. Iako Mockus i Penelosa imaju različite pristupe određenim pitanjima, bio je visok stepen političkog kontinuiteta između njih u pogledu bezbednosti i politike u kojima se ovde diskutuje. Na primer, Hugo Acero sluzio je kao savetnik šefa bezbednosti pod sve tri uprave i od 44 sekretara koji rade kod Penelose u periodu od 1997. Do 2000., njih 33 je zadržao Mockus za svoj drugi mandat. Za potrebe ovog članka imamo grupe koje zajedno rade radi lakše analize. U isto vreme, administraciju ne treba shvatiti kao međusobno zamenjivu. Iako je izabran za gradonačelnika kao nezavisan, Penelosa je povezan sa političkim partijama predsednika Alvara Uribe, čiji se pristip bezbednosti (na nacionalnom nivou) dramatično razlikuje od onih za koje se zalaže Mockus. Slično tome, važan element Mockusove strategije je njegovo insistiranje na nezavisnosti od postojećih političkih stranaka, kao pokušaj da iskoreni klijentelizam. To ga razlikuje od njegovog naslednika na važan način.

3. Ove reakcije se često drže za javne službenike odgovorne za kršenje prava uključujući i propust da podrže pozitivna prava (Cifuentes, 1997.)

4. U istom tom periodu, Njujork je priredio manje poznatu inovaciju; Manhetnški zajednički sud, koji je služio kao preteča u nastajanju da uspostavi rešavanje

problema sudova širom zemlje. Sud se nije bavio samo obradom prekršaja, takođe se bavio sadržajnijim ishodima, uglavnom tako što su prestupnici obavljali društveno koristan rad nego da su lišavani slobode (Sviridof, 2000.). Kao što je prepoznao potrebu da se identifikuju odgovori na osnovne uzroke neodgovornog ponašanja, sud je odstupio od Đulijanijevog insistiranja da su ti uzroci nebitni. Međutim, razvoj ovog i drugih rešavanja problema sudova je u velikoj meri delo sudskih reformatora koji su delovali samostalno pod Đulijanijevim vođstvom, osim toga, kritičari ovakvih sudova ističu da e rade ništa da ospore široke definicije kriminala niti su na putu novih resursa da otkriju osnovne strukturalne uzroke slučajeva kao što su beskućnici (Nolan, 2003.).

5. Autor intervjua sa Antonesom Mockusom, 16. Marta 2007.6. Autor intervjua sa Hugom Acerom, 9. Marta 2007.7. Ovaj agresivni pristup lakšeg kršenja tržišta obeležio je značajan predah od prethodne

prakse. U prethodnim godinama poziv za lakše povrede su bili artenativa za hapšenje. Pod Đulijanijem ova praksa je modifikovana na dva načina. Prvo, ako ako ignorišu pozive suda pokreće se izdavanje naloga za hapšenje. Drugo, oni bivaju odvedeni u policijsku stanicu i iko nisu imali identifikaciju (Mek Ardle i Erzen, 2001.)

8. Prema ovoj studiji 9.5 crnaca je prestalo da svako hapšenje uključuje crna lica; 7.9 beli ljudi su zaustavili svako hapšenje uključujući belu osobu. Zaustavljanje koje uključuju crnci su takođe manje verovatni da ispune pravne standarde osnovnih sumnji Fagan i Dejvis, 2000.). ove cifre će verovatno umanjiti problem zbog tiga što veoma mali procenat je zausavljen, zabeleženo od strane policije (OAG, 1999.).

9. Ovi podaci su preuzeti iz istraživanja javnog mnjenja koje je naručilo njujorško veće i sprovodi Mek Guirov uslužni servis. Pisami izveštaj je dostupan na http://www.nyccouncil.info/pdf_files / reports / survnyod.pdf

10. Policija u Kolimbiji se kontroliše na nacionalnom nivou, pod nadležnošću Ministarstva odbrane. Opštinska policija u Bogoti je ogranak nacionalne policije koja je i sama prošla značajne reforme u 1990. Konkretne reforme koje se pominju u ovom članku koje sprovodi grad Bogota a ne nacionalna vlada, njihov uspeh se može pripisati širim promenama koje su nastale u instituciji.

11. Autor intervjua sa Hugom Acerom, 9. Marta 2007.12. Na osnovu člana 147 policije Bogote, na primer, predmeti mogu biti izloženi

administrativnim pritvorom u UPJ, pod jednom od dve okoknosti. Prvo, subjekti mogu biti u pritvoru do 36 sati, ako su zatečeni u činjenju prekršaja flagrante. Drugo, objektimogu biti pritvoreni do najviše 24 sata ako su u stanju ozbiljnog uzbuđenja koje može da ugrozi njihov fizički integritet ili drugih lica, a tek kada lice odbija da da svoju kućnu adresu.

13. Policijski kodeks bogote, stvoren pod Mockusovom upravom, propisuje norme za miran život i sankcije za njihovo kršenje. Cilj kodeksa policije su norme koje ne predstavljaju zločin, već kršenje. I ako ova kategorija krivičnih dela odgovara za

zločine u američkom kontekstu to se odražava nizom prekršaja. Teža krivična dela grubo definisana kao krivična dela u SAD prilično krše Krivični zakon nego policijski zakon.

14. Treba napomenuti da ove dve kategorije nisu ekvivalentne. U principu unutar zemlje poređenja su otežana. Činjenica i da su mnogi podaci dostupni za istraživanje u Njujorku a u Bogoti je teško doći do podataka u različitim kategorijama.

15. Prema ispitivanju latinoameričkog javnog mnjenja, kolumbijska policija je među najcenjenijim policijskim snagama u regionu posle čileanskih karabinjera (Acero i Barakaldo str. 1).

16. Ovi podražaji se takođe koriste u kombinaciji sa policajcima, stvarni i makete, insistiraju na poštovanju zakona tranzita Mockus 1995. str 15.) jedno vreme, ekrani su bili stacionirani na ključnim raskrsnicama, naslikani sa obe strane da simuliraju prisustvo policije.

17. Autor intervjua sa Antonasom Mockusom, 16. Marta 2007.18. Đulijano je smanjio izdatke za opštinske bolnice (koje služe siromašnima i

neosiguranima) za 8.8% u prvih šest godina (Veikert, 2001.)19. Đulijanijevi naporida se menja odgovornost policije u velikoj gradskoj populaciji

beskućnika su uglavnom ograničene na parnice naporima koalicije za beskućnike i druge grupe za javno zastupanje. U toku ovog spora, apelaciono odeljenje njujorškog Vrhovnog suda odlučilo je, u okviru države, da svi beskućnici imaju pravo na skloništa (Kidčeimer, 1989-90.).

20. Na primer, "dok je sedam gradova", beskućnici su imali privatna skloništa 1993. 75 do 82 je privatizovano 2000. (Veikert, 2001.). đulijani je pokušao ali nije uspeo da ukine gradske kontrolne rente (Smit, 1998.) i pokušao ali nije uspeo da proda tri opštinske bolnice privatnim preduzećima (Vejkert, 2001.)

21. Ironično, uspeh u Đulijanijevom rezanju poreza i uspehom u smanjenju rashoda izazvalo je zabrinutost u pogledu budžetskog deficita. Na primer, Martin Arik, direktor Agencije za standard i obveznice, nastavlja da krivi gradonačelnika zbog budžetskih rupa dok ekonomisti smatraju da gradonačelnik sporazumima nanosi štetu ekonomiji grada u narednim godinama (Veikert, 2001, str 366.). zaista, kao što su uradili mnogi gradonačelnici pre njega, Đulijani ostavlja svom nasledniku )1 milijarda dolara) značajan budžetski deficit.

22. Prema njujorškoj Advokatskoj komori, državna socijalna politika daje lokalnim samoupravama veliku diskreciju. U dodeli socijalne pomoći da rade programske aktinosti. Pod Đulijanijon, HRA je postavljao najveći prioritet na dodeli primalaca WEP )program radnog iskustva) i nametanje strogih sankcija kojih se ne pridržavaju. WEP zahteva primaoce da "odrade" svoj novac i kupon za hranu koristeći vladu ili neprofitnu stranu, sa satima rada na osnovu minimalne zarade a ne preovlađuje plata za delatnost koju obavlja. Presedan je porast u privredi i smanjen broj potrebe za pružanj pomoći, broj predmeta je daleko premašio smanjenje siromaštva(njujorška advokatska komora str. 1.)

23. U budžetskom manjku 2002. Godine međutim, gradsko veće je u više navrata odbilo Mockusove predloge za povećanje poreza. Kao odgovor, gradonačelnik gradonačelnik donosi Dekret 040, kojim je pozvao građane da dobrovoljno plate 110% poreza koji duguju zakonom. Ovo je promovisano kroz masovne reklamne kampanje, reklamama na autobusima, tv spotovima i drugim sredstvima, kojima je gradska gradska uprava objasnila za šta bi koristila dodatni novac. Ukupno 63 493 stanovnika dalo je dobrovoljne priloge iznad njihovog ukupnog poreza u 2002. I 48 800 njih su to uradili do kraja novembra 2003. (Alcadia del Bogota, 2003. Str 31-32 i 253).

24. Ova smanjenja zaposlenih su deli,ično kompenzovana zapošljavanjem van sindikata korisnika socijalne pomoći koji su sve više zahtevali rad kako bi dobili beneficije.

25. Pored gubitaka javnih sredstava za javne prostore, povećan je značaj privatnog kapitala u upravljanju javnim parkovima što dovodi u pitanje demokratsko upravljanje. Njujorški parkovi su sve više javni prostori koje kontrolišu javne agencije, ali u privatnom sektoru (Zukin, 1995.).

26. Kao zamenik direktora Saveta parka, potvrdio je da od privatnog novca dolazi samo delić onoga što gradonačelnik odvoji za gradski park od operativnog budžeta. Za svaki dolar privatnog novca koji je doveo u sistem više od dolara javnog novca je izvukao napolje. "Gubimo tlo"(citat iz Švarc, 2001.).

27. Kako autori meta-analize u literaturi o ovoj temi zaključiju, kada ispitamo najrigoroznije studije ne možemo da pronađemo dokaze da povećanje policijskih snaga smanjuje nasilnio kriminal (Eck i Maguire, 2000. str. 217.)

28. Ovo istraživanje ne pokazuje jaku povezanost između upotrebe alkohola i nasilnog kriminala u američkim gradovima tokom desetogodišnjeg perioda.

29. Konkretno, moguće je da je NYPD policijska praksa odvratila neke ljube da nose vatreno oružje i doprinela opštem osećaju da učestvuju na tržištu teških droga gubeći strategiju. Ni jedan od ovih predloga, prema našem saznanju, nije empirijski ocenjen.