PRIMENA METODA NUKLEARNE MEDICINE U KLINIKOJ BIOHEMIJI

I

Prof. Dr Svetlana uni

Medicinski fakultet u Beogradu23. april 2012.

1) Uvod molekularni aspekti

2) Metode nuklearne medicine u dijagnostici oboljenja tireoidne lezde (T) - 1

Sadraj

Prenos signala je proces transformacijejednog tipa signala u drugi

Nuklearnamedicina koristiskup tehnika (in vivo i in vitro) kojedetektuju ulaznii/ili izlazni signal

Prenos signala u biosistemu je predmet izuavanja elijske biologije

Hormoni

Tropni hormoniANS input Humoralni input

Input

OutputFight or Flight Response

Ekstracelularni glasnici ostvaruju svoju ulogu tek posle vezivanja za receptor preko koga komuniciraju sa intracelularnim glasnicimaReceptor je alosterni protein koji menja konformaciju kada se vee signalni molekulVezivanje signalnog molekula za receptor pokree protein-protein interakciju i enzimske reakcije (fosforilacija elijskih proteina - protein kinaze) Receptor-hormon interakcije su nekovalentne, reverzibilne i saturabilne

Maksimalno vezivanje (Bmax) srazmerno je broju elijskih receptora

Dejstvo ekstracelularnih signalnih molekula se odvija preko 2 tipa receptorskih proteina: 1) elijskih povrinskih receptora (integralni membranski proteini)2) intracelularnih receptora

Prostaglandini (lipofilni) deluju preko membranskih receptoraHidrosolubilni molekuli (mali naelektrisani biogeni amini, veliki peptidni hormoni) deluju preko membranskih receptora Lipofilni hormoni (steroidi, retinoidi) deluju preko

intracelularnih receptora

Receptori za steroidne i tireoidne hormone su transkripcioni faktori sa strukturnim motivom Zn-finger - cistin i histidin se vezuju za jon Zn2+, uklapajui amino kiseline u prstoliku strukturu koja moe da se vee za lebove DNA i regulie transkripciju

Receptori za steroidne i tireoidne hormone su transkripcioni faktori

Steroidni i tireoidni hormoni difunduju kroz membranu u

citoplazmu ili jedro

Efekat ispoljavaju zahvaljujui a) specifinosti receptorab) specifinosti sekvence gena iju ekspresiju reguliu

Glukokortikoidni receptor se nalazi u citoplazmi u kompleksu sa citoplazmatskim proteinima koji maskiraju njegov DNA-vezujui domen. Posle vezivanja hormona, dolazi do disocijacije proteina i aktivirani receptor se sa vezanim hormonom translocira u jedro gde se vezuje za HRE (hormone responsive elements) u promotorima i pojaivaima gena

Receptorski defekt ini eliju nesposobnom da odgovori na hormonski signal.Primer:

Defekt androgenog receptora dovodi do testikularne feminizacije (oboleli imaju prisutne androgene sve vreme razvoja, ali zbog insuficijentnog receptora, dolazi do razvoja enskog fenotipa)

Strukturna slinost receptora za tireoidne hormone i steroide

Mehanizam dejstva steroidnih i tireoidnih hormona

Terminacija signala - povratak na nestimulisano stanje

1) Desenzitacija receptora podrazumeva reverzibilnu modifikacijureceptorskog proteina (npr. fosforilacija)

2) Internalizacija receptora nastaje usled dugotrajne desenzitacije i down-regulacije receptora (odstranjivanje receptorskog proteina sa mesta delovanja). Internalizacija receptora se vri posredstvom klatrinom obloenih vezikula, endocitozom

Klatrin zavisna endocitoza internalizacija receptora

Klatrin

http://fig.cox.miami.edu/~cmallery/150/memb/fig11x12.jpg

G protein-vezani receptori - najvea familija membranskih receptora (>1000) odgovara na irok spektar ekstracelularnih signala (peptidni hormoni, biogeni amini, lipofilni hormoni, senzorni stimulansi -svetlost, miris)

- Hormonom-aktivirani G protein prenosi poruku sa plazma membrane ne naputajui je

- Da bi signal bio prenet u unutranjost elije, G protein indukuje sintezu malog, difuzibilnog molekula, sekundarnog glasnika - cAMP (sintetisan od ATP u reakciji adenilat ciklaze)

Kod oveka 9 izoenzima adenilat ciklaze, svaki kodiran posebnim genom. Svi su integralni membranski proteini sa 12 heliksa. Adenilat ciklaza je stimulisana subjedinicom Gs proteina

cAMP se razgrauje fosfodiesterazama(inhibitori: metilksantini)

Enzimska kaskada

Tipino za G proteinom posredovan odgovor:Fight or Flight Response

Najvaniji efektori G proteina su enzimi koji sintetiu sekundarne glasnike, kao to su adenilat ciklaza i fosfolipaza C

Istim mehanizmom su regulisani i neki kalcijumovi i kalijumovi kanali

G proteinG-protein je labavo vezan za unutranju stranu elijske membrane; 3 subjedinice: -MW 45000- nukleotid (GDP, GTP vezujue mesto) i - MW 35000 i g- MW 7000, ine celinu bg za koju je labavo vezana - jedinica

http://www.sigmaaldrich.com/Area_of_Interest/Life_Science/Cell_Signaling/Scientific_Resources/Pathway_Slides___Charts/T_Cell_Receptor__TCR__Signaling.html

GsStimulie (s = "stimulatory") adenilat ciklazuVezana je za receptore za:- Adrenalin- glukagon- LH- PTH- ACTH

Tipovi G subjedinica

GqAktivira fosfolipazu C (PLC) koja stvarasekundarne glasnike:1) Inozitol trifosfat (IP3)2) Diacilglicerol (DAG)

Gq se nalazi u G proteinima koji su vezani za receptore za:

- Vazopresin- TSH- Angiotenzin

Gi inhibira (i = "inhibitory") adenilat ciklazu i dovodi do smanjivanja nivoa cAMP u elijiPreko ovog receptorskog sistema deluje somatostatin

Gt"t" oznaava transducin, molekul odgovoran za stvaranje signala u tapiima u retini u odgovoru na svetlosni signal

Gt indukuje razgradnju ciklinog GMP (cGMP).

Ligandi: - amini u tragu- metaboliki derivati- klasini biogeni amini- psihostimulansi (amfetamin, metamfetamin)

TAAR1 mogue receptor za tironamine koji nastaju dekarboksilacijom i dejodinacijom tireoidnih hormona

mTAAR2mTAAR9 Rcs olfaktorni receptori za volatilne amine

Trace amine-associated receptors (TAAR) klasareceptora povezanih sa G proteinom

Veina ekstracelularnih glasnika su ili proteini, ili mali oligopeptidiUkljuuju brojne hormone i neurotransmitere, faktore rastenja, citokine, osloboene iz leukocita u toku inflamacijeSvi ekstracelularni signalni proteini nastaju u toku sekretornog puta: od ribozoma granuliranog ER, preko Golgi-aparata, do sekretornih vezikula

Mali peptidni hormoni su derivati veih polipeptida -prohormona

Primeri:

Insulin se oslobaa zajedno sa C-peptidom Enkefalini Proopiomelanokortin

ProopiomelanokortinEkspresija gena za POMC - u prednjoj hipofizi i pars intermedia.

POMC je prohormon prednjeg renja hipofize. Zahvaljujui proteoilitikom cepanju POMC (285 ak), moe se dobiti najmanje 8 peptida. Prekursor je za: ACTH, -endorfin, i glavne produkte prednje hipofize svi produkti su u istim sekretornim vezikulama odakle se oslobaaju po potrebi.

PT obrada proopiomelanokortina je tkivno zavisna zbog tkivne specifinosti proteaza koje vre ciljanu razgradnju POMCU pars intermedia, ACTH se razgrauje do -MSHNajvea MSH aktivnost sadrana u veim fragmentima - i - lipotropina i ACTH

Kod pacijenata sa Kuingovom boleu (adenom pituitarnih kortikotrofa), ili Adisonovom boleu (destrukcija adrenalnih lezda), nastaje hiperpigmentacija, kao posledica vika MSH peptida

CLIP = Class II-associated invariant chain peptide

Svi steroidni hormoni nastaju od holesterola, sintezom u endokrinim lezdama, a zatim se transportuju putem krvi do ciljnih tkiva

U toku sinteze steroida dolazi do hemijskih promena na nivou bonog lanca, ili pojedinih funkcionalnih grupa u molekulu holesterola

Relacija prekursora u sintetskom putu steroida

ACTHAdrenalni korteksGlukokortikoidi

LHCorpus luteum, placenta

Progestini

Ubikvitaran

Sintezu stimulie

IzvorKlasa steroidaStrukture reprezentativnih steroida

NADPH, O2

Aromataza (EC 1.14.14.1), monooksigenaza, lan citohrom p450 superfamilije, katalizuje reakcije steroidogeneze i kljunu reakciju biosinteze estrogena (aromatizacija androgena u estrogene)

Glukokortikoidi se razlikuju od progestina zbog prisustva OH grupe koja se uvodi posredstvom citohroma P-450

FSHFolikul ovarijuma

(elije granuloze)Estrogeni

Angiotenzin II, ACTH

Lajdigove elije (glavni izvor)

Adrenalni korteks

Androgeni

ACTHAdrenalni korteks (zona glomeruloza)

Mineralokortikoidi

Sintezu stimulie

IzvorKlasa steroida

Strukture reprezentativnih steroida

Testosteron je glavni testikularni androgen. Produkuju ga Lajdigove elije (5 mg dnevno)U ciljnim tkivima i samom testisu, konvertuje se u dihidroksitestosteron (DHT) pod dejstvom 5-reduktaze. DHT je potentniji androgen od samog testosterona. Testosteron se smatra prekursorom, prohormonom aktivnog hormona DHT

Androgeni se sintetiu i u adrenalnom korteksu i tekalnim elijama na periferiji folikula u ovarijumu. Androstenedion se produkuje u adrenalnom korteksu (3 mg dnevno). Manje je potentan od testosterona i predstavlja glavni izvor androgene aktivnosti kod ena.

U telu mukarca se produkuje mala koliina estrogena (65 g estrona od androstenediona i 45 g estradiola od testosterona); reakcije katalizuje aromataza.

Mala koliina estradiola se sintetie u testisima, ali, estrogeni kod mukaraca najveim delom potiu iz masnog tkiva, jetre, koe, mozga i drugih neendokrinih tkiva.

Testosteron je prekursor dva hormona: DHT i estradiola

ene u reproduktivnom periodu produkuju najvei deo estrogenau elijama granuloze ovarijalnih folikula. U trudnoi, glavni izvor estrogena je placenta.

U postmenopauzi, u telu ene je dominantan estron, derivat adrenalnog androgena, androstenediona

Jod ispoljava antiestrogeni efekat i deluje kao inhibitor aromataze

- aromatazne aktivnosti povezano sa starenjem, praeno uveanjem prostate, abdominalnog masnog tkiva

Ekskrecija I urinom nezavisno od menopauzalnog statusa I odgovoran za elijsku diferencijaciju

Hiperestrogenemija vs. Ca mammae

Ca dojke

(aromataza stimulie ekspresiju estrogenskih receptora)

Ekskrecija I urinomEpostmenopauza

Ekskrecija I urinomE premenopauza

Aromatazna aktivnost

Transtiretin prealbuminska frakcija

- Prenosi retinol: RBP-retinol-transtiretin - ternarni kompleks onemoguava bubrenu ekskreciju RBP-retinol kompleksa

- Vezuje tireoidne hormone - Tiroksin vezujui protein vezuje tiroksin sa 100 puta veim afinitetom nego transtiretin.

Transkortin - vezuje glukokortikoide

Sex-hormon vezujui globulin - vezuje testosteron i estrogen

Metode nuklearne medicine u dijagnostici oboljenja tireoidne lezde (T)

In vivo

- funkcionalna slika na molekularnom nivou, odraava metabolike, imunoloke, endokrine karakteristike tireoidne lezde

- dobijaju se osnovni anatomsko-morfoloki podaci

Predmet izuavanja nuklearne medicine u tireoidologiji

In vitro

- Radioizotopske metode merenja volumena krvi

- Imunoesej

1) Negativna povratna sprega tireoidnim hormonima na TSH i TRH; TSH stimulie funkciju T. Sekrecija TSH iz hipofize je regulisana tireoidnim hormonima po principu negativne povratne sprege

2) Kratka povratna sprega - TSH inhibira sekreciju TRH u hipotalamusu

3) Ultrakratka povratna sprega TSH inhibira sekreciju TSH na nivou hipofize

titasta lezda - endokrina regulacija

titasta lezda sadri funkcionalne elije poreklom iz endoderma (sinteza tireoidnih hormona) i neuroektoderma (parafolikularne, C elije sekrecija kalcitonina)

titasta lezda daje ektopino tkivodu puta embrionalne migracije (lumen jednjaka i traheje, srani mii, medijastinum...)

!

ematski prikaz metabolizma joda

cirkulacija

- Pljuvane lezde- eludac

Ekstratireoidni jod (40 g)

Bubrezi235 g/d

60 g/d TITASTA LEZDA

10 000 g (T3, T4)

Plazmatski T3, T4 100 g

60 g/d

jetra

Prema: Babi Lj: titasta lezda. U: Klinika primena nuklearne medicine; Nuklearna medicina, Novi Sad, 1992

- Jod se deponuje u molekulu TG u folikulima titaste lezde- Dnevne potrebe: 100 g

!

Hranom se unosi oko 100 g joda dnevno u obliku jodida (I-); iako je koncentracija joda u plazmi samo 0.2 g/dL, tireoidna lezda ima sposobnost akumulacije jodidazahvaljujui natrijum kotransportu

Preuzimanje jodida je limitirajui faktor u sintezi tireoidnih hormona

Iz folikularne elije, jodid odlazi u lumen tireoidnog folikula olakanom difuzijom

Sinteza tireoidnih hormona zahteva tireoglobulin (TG)

Tireoglobulin je veliki glikoprotein sainjen od dve subjedinice po 330000 DSekretuje se u lumen tireoidnog folikula iz folikularnih elija

Jodinacija tireoglobulina

U TG dolazi do jodinacije do 40 tirozinskih rezidua, a samo 8 10 uestvuje u sintezi hormonaJodinacija tirozinskih bonih lanaca se vri pod dejstvomtireoperoksidaze (TPO), (enzim sadri hem i nalazi se na apikalnoj (luminalnoj) povrini plazma membrane folikularnih elija)

Rezime

Kiseonik je neophodan za organifikaciju jodida

HM - direktna oksidacija glukoze u tireocitu - mogunost brzog protoka supstrata krozmetaboliki put i regulacija prinosa NADPH i ribozo fosfata NADPH

- stimulie jodinaciju u mikrozomima (peroksidacija)

- potreban za biosintetske puteve u tireocitu

Protok glukozo-6 fosfata kroz HM zavisi od potreba za NADPH, riboza fosfatom i ATPVarijacije konkretnih metabolikih potreba elije mogu da se izraze kao 4 razliita obrasca meuzavisnosti glikolize i PPP

- Jod se vezuje za tirozinske bone lance tireoglobulina- Spajanjem dva jodirana tirozina nastaje hormon vezan za TG:

T3 - trijodtironin

T4 - tiroksin

Jodinacija i kuplovanje MIT i DIT se odvijaju pod dejstvom tireoperoksidaze

U koloidu folikula se nalaze deponovani sintetisani hormoni (dvomesena rezerva)

Sekrecija tireoidnih hormona je regulisana:

stimulacija TSH

inhibicija - jod u farmakolokim dozama

Tireoidni hormoni sade organski vezan jod

Iz T se oslobaha oko 90% T4 i 10% T3

0.3%fT3

0.03%fT4

15-20%PAL (paraalbumin) 10-15%Vezan za transtiretin (tiroksin vezujui prealbumin; TTR ili TBPA)70%Vezan za TBG

%Tip

U plazmi se nalazi preko 99.99% T3 i T4 vezano za proteine plazme. T3 je manje zastupljen u vezanoj formiU vezanom obliku hormoni su zatieni od renalne ekskrecije i razgradnje T1/2 T4 = 6.5 danaT1/2 T3 = 1.5 dan T1/2 rT3 = 4 h fT3/fT4

Tireoidni hormoni nisu aktivni u vezanom stanju

Priblino 99.96%T4 i 99.5%T3 nalazi se vezano za transportne proteine; 0.04%T4 i oko 0.5%T3 nalazi u slobodnom obliku u cirkulaciji. Odreivanje ukupnih hormona se vri imunoesejom (mogue greke u uslovima visoke ili niske koncentracije transportnih proteina plazme)

Odreivanje serumske koncentracije ukupnih tireoidnih hormona TT3 i TT4

Disalbuminemije

Kongenitalni por. sinteze TBG-a

Akutna intermit. porfirija

Infektivni hepatitis

Perfenazin, Metadon, Heroin

Estrogenizam posebno oralni kontraceptivi

Trudnoa

Kongenitalna hipo TBG-emija

Difenilhidantoin, salicilati

Androgeni, kortikosteroidi

Teke iscrpljujue bolestiNefrotski sindrom

Ciroza jetre

Stanja koja menjaju koncentraciju transportnih proteina u plazmi:

U ciljnim tkivima deo T4 se konvertuje u T3 koji je oko 4 x potentnijeg metabolikog dejstva, a deo u metaboliki manje aktivnu formu reverzni T3

T4 je prohormon T3

U deficitu joda se preteno sintetie T3

Vezivanje T3 za receptore u jedrima elija perifernih tkiva proizvodi hormonsko dejstvo

U hipofizi, vezivanje T3 za jedarni receptor dovodi do down-regulacije receptora za TRH i inhibicije TRH efekta

Periferni i centralni efekat tiroksina

Primer: konverzija tireoidnih hormona se menja pod uticajem kortizola

Cross-talk funkcionalna interreakcija signalnih puteva

Dijagnostika poremeaja funkcije tireoidne lezde:1) Koncentracije tireoidnih hormona u serumu

2) Funkcionisanje povratne sprege (hipotalamus-hipofiza-titasta lezda)

3) Promene metabolizma joda (u osnovi vizuelizacionih tehnika nuklearne medicine)

Struktura T

Difuzno poveanaAtrofinaSolitarni nodusMultinodularnaOdsutna

Funkcija T

EutireodnaHipertireoidnaHipotireoidnaSubkliniki poremeaj

Fiziki pregled UZNMRScintigrafija (Tc)

Serumske analize:TSH, FT4RAIU...

1) Scintgrafija titaste lezde

2) Test fiksacije radiojodida

3) Testovi stimulacije i supresije:

a) stimulacija sa TSH

b) supresija hormonima titaste lezde

c) test stimulacije sa TRH

d) perhloratni test

4) UZ titaste lezde sa ciljanom punkcijom tankom iglom (uzorak za citoloku analizu)

5) Pozitronska emisiona tomografija (PET)

Metode nuklearne medicine u dijagnostici oboljenja titaste lezde in vivo:

titasta lezda pored fizioloki neophodnog jodida, akumulira druge jednovalentne anjone(perhlorat, pertehnetat, tiocijanat)Jod se koristi za biosintezu tireoidnih hormona, dok se tehnecijumova so ne "organifikuje" Merenjem akumulacije radioaktivnog pertehnetata testira se samo zahvatanje ("trapping") a ne i organifikacija

Test fiksacije radiojodida

RAIU =

N:

4h: 6.4 27.4%

24h: 15.7 52.2%

- Per os: doza I131, 0.185-0.37MBq u obliku Na131 I (ili I123)

- Merenje broja impulsa iznad tireoidne lezde ( 4 i 24h (+/- 4h) ukoliko se oekuje intenzivan metabolizam radiojodida); moe da se koristi Tc pertehnetat (merenja: 10 i 20 min. posle aplikacije doze)

aktivnost iznad vrata bkgd (bedro) x 100

aktivnost doze - bkgd

Zasniva se na kapacitetu titaste lezde da nakuplja jod iz cirkulacije u odreenom vremenskom periodu

Normalne vrednosti 99mTcO4-fiksacije (TcU): 0.24-3.4%

Scintigrafija T predstavlja morfofunkcionu (funkciono-topografsku) vizualizaciju posleunoenja dijagnostike doze razliitih obeleivaa.Najee se primenjuje 99mTcO4 (tehnecijum pertehnetat), 131J, 123J, a u posebno indikovanim situacijama: 201Tl, metajodbenzilgvanidin (MIBG), dimerkaptosukcinilna kiselina (DMSA) i imunoscintigrafija; detekcija signala se vri gama kamerom

Statika scintigrafija Dinamska scintigrafija se ree primenjuje: perfuziona, ili angioscintigrafija Ttokom prvog prolaza radioobeleivaa

Benigni afunkcioni nodus se dinamskom scintigrafijom prikazuje u arterijskoj fazi angiograma; vaskularizovan je kao i okolno tkivo

Maligni afunkcioni nodus se prikazuje kao hipervaskularizovan

Cistini afunkcioni nodus se prikazuje kao avaskularanToksini adenom se prikazuje kao dobro vaskularizovan nodus, sa supresijom okolnog tkiva T

Scintigrafija tireoidne lezde

Scintigram normalne T99mTcO4- (1); ivino "hladno" polje u levom renju T(nefunkcionalni nodus) (2)

Scintigrafija T 99mTcO4: "vru" nodus oznaava autonomno funkcionalno tkivo (toksini adenom) sa supresijom okolnog tkiva T (smanjeno nakupljanje radioobeleivaa)

Scintigram T 131I - difuzna toksina struma (difuzno pojaano vezivanje obeleivaa u difuzno uveanoj T)

Scintigrafija tireoidne lezde

1) 2)

Indikacije za radionuklidni sken podruja T

Evaluacija solitarnih nodusa

Otkrivanje anatomskih varijanti i traganje za ektopinim tkivom Dijagnoza kongenitalne atireoze

Odreivanje prirode mase na vratu i u medijastinumu Evaluacija tireoidnog tkiva zaostalog posle operacije

Detekcija funkcionalno aktivnih metastaza

Evaluacija fokalnih tireoidnih poremeaja

Scintigrafija tireoidne lezde

a) stimulacija sa TSH

- potvrda autonomnog toksinog adenoma - diferencijalna dijagnoza primarne i centralne hipotireoze

b) Test supresije tireoidnim hormonima - testiranja hipofizo-tireoidne osovine (Werner 1956), zasniva se na pretpostavci da je u eutiroidizmu povratna sprega ouvana, a u hipertireozi poremeena- Procena "oporavka" T posle leenja hipertireoze- PredviTanje recidiva nakon ukidanja medikamentne terapije...

c) Test stimulacije sa TRHTestiranje veze hipofizaT i diferencijalna dijagnoza kliniki nejasnih stanja

d) Perhloratni test - utvrrivanje poreme aja organifikacije joda

Testovi stimulacije i supresije

Utvrivanje poremeaja organifikacije joda kod struma i Hashimoto tiroiditisaKad god je radiojodna fiksacija poviena po jodavidnom tipu (Tpojaano nakuplja jod), treba uraditi perhloratni testPerhloratni jon (ClO4-) se nakuplja u T kao i jon jodida, a u sluaju poremeaja organifikacije joda, perhloratni jon istiskuje neorganifikovani jod iz T

Testovi stimulacije i supresijePerhloratni test

Izvoenje testa:Posle merenja troasovne fiksacije radioaktivnog joda u T, bolesniku se aplikuje KClO4 50g i.v. ili 1g per os i posle 15 minuta ponovo izmeri fiksacijaAko se fiksacija smanjila za 50% u odnosu na bazalnu vrednost, test je pozitivan i dokazuje defekt organifikacije joda: kongenitalne strume sa defektom organifikacije, Hashimoto tireoiditisa

POZITIVAN perhloratni testPoremeaj organifikacije joda;uroene dishormonogeneze,Hashimoto thyreoiditis

NEGATIVAN perhloratni test :Nema poremeaja organifikacije joda.

Perhloratni test je modifikacija testa fikasacije

Primenom pozitronskih emitera sa kratkim vremenom poluraspada ugraenih u amino kiseline ili ugljene hidrate, mogue je dokazati njihovo vee nakupljanje u tkivu tumora T.

18F-fluorodezoksiglukoza (FDG) - analog D-glukoze

FDG se akumulira u tkivu sa poveanim metabolikim prometom

FDG-PET scan identifikuje pacijente sa agresivnim tumorima: ukoliko je masa tumora koji vezuje FDG >125ml, loija je prognoza i krae preivljavanje

Pozitronska emisiona tomografija (PET)

Radioimunoloka analiza (RIA)Poetak 1960-ih godina; Nobelova nagrada

(July 19, 1921 May 30, 2011)

- Odreivanje serumske koncentracije ukupnih tireoidnih hormona (TT4, TT3)- Odreivanje serumske koncentracije slobodnih tireoidnih hormona (FT3, FT4)- Odreiivanje serumske koncentracije TSH- Test stimulacije sa TRH- Odreiivanje serumske koncentracije TBG- Odreiivanje indeksa slobodnih hormona (FT4I i FT3I) i THBR (thyroid hormone binding ratio)

OSTALI TESTOVI - Odreiivanje antitir eoidnih antitela (TgAb, TPOAb, TRAb)- Odreivanje serumske koncentracije tireoglobulina (TG)

Testovi in vitro za procenu funkcije T

Anti TSH-R At stimuliua

Anti TSH-R At blokirajua Anti TG At Anti TPO At

Autoimuno oboljenje T

Hashimoto(hipotireoza)

Graves-ova bolest(hipertireoza)

Odreivanje antitireoidnih antitela

Adaptirano prema: Nature Medicine 10, 895 - 896 (2004) doi:10.1038/nm0904-895 Autoimmune hypothyroidism: T cells caught in the act Sandra M McLachlan & Basil Rapoport

Tireoidni folikul i lokacija glavnih tireoidnih autoantigena : tireoidna peroksidaza(TPO), tireoglobulin (Tg) i receptor za tireostimuliui hormon (TSHR). (b) Imunoloki mehanizmi koji dovode do autoimunih poremeaja koji su u osnovi patolokih i klinikih manifestacija

Graves-ov hipertireoidizam prouzrokuju TSHR autoantitela koja aktiviraju TSHR. Hipotireidizam u Haimoto tireoiditisu je povezan sa anti TPO autoantitelim (ree protiv Tg). Njihov efekat je povezan sa TPO specifinim T limfocitima i citokinima

Antitireoglobulinska At

Odreivanje antitireoidnih antitela Antitireoglobulinska antitela anti TgAt pripadaju najee klasi IgG imunoglobulina, i to klasi IgG1 i IgG4 dok su klase IgG2 i IgG3 manje zastupljene. Ova antitela ne fiksiraju komplement, ne uestvuju u reakcijama antitelo-posredovane citotoksinosti i ne indukuju citotoksine i destruktivne promene.

Iako se najvei deo metabolizma Tg odvija u tireocitima pod dejstvom proteaza, izvestan broj nerazgraenih molekula dospeva u limfotok a potom u optu cirkulaciju.

Hashimoto tireoiditis

Subakutni tireoiditis

Umereno - strume, malignitet

Kod 16% normalne populacije >65 godina

Antimikrozomalna At (Anti-TPOAt)

Anti TPO At pripadaju najee klasi IgG imunoglobulina (IgG1 i IgG4); IgG2 i IgG3 su zastupljene u manjoj meri. Fiksiraju komplement, uestvuju u reakcijama antitelo-posredovane citotoksinosti i indukuju citotoksine i destruktivne promene.Vezivna mesta za At su na hidrofilnim delovima molekula enzima

TPOAb su visoko specifina i uprkos slinosti nekih sekvenci sa ostalim peroksidazama, nema dokaza ukrtene reaktivnosti sa laktoperoksidazom, peroksidazom iz bubrega i mijeloperoksidazom

- Poviene vrednosti nalaze se kod 90-100% bolesnika sa Hashimoto tireoiditisom

- Umereno poviene vrednosti kod 55-70% bolesnika sa subakutnim tireoiditisom i drugim zapaljenskim i destruktivnim oboljenjima T

Anti TPO At

Anti TR At - antitela na TSH receptor

Testom se ne moe utvrditi da li su antitela stimuliua (TSAb) ili blokirajua (TSBAb)

- Gravesova bolest (sa ili bez Plummerove bolesti toksina multinodularna struma)- Endokrina eutireoidna oftalmopatija

Praenjem nivoa TRAb-a kod pacijenata na tireosupresivnoj terapiji moe se dokazati "bioloka remisija" negativizacijom anti-TR-At; kod pacijenata kod kojih se odrava poviena koncentracija anti-TR-At u toku tireosupresivne terapije (non-responderi), izgledi za ulazak u trajniju remisiju su mali i treba razmotriti radikalno leenje

Prisutan u cirkulaciji N < 50 pmol/L.

- Koncentracija tireoglobulina u serumu prvenstveno odraava veliinu lezde

- Svako fiziko oteenje lezde (biopsija, operacija, inflamacija, oteenje radiojodom ili stimulacija TSH receptora hCG, TSH, anti-TR-At) dovodi do rasta serumskog TG nezavisno od bioloke prirode promena u T- Preoperativne vrednosti TG u serumu nemaju dijagnostiku i imaju ogranienu prognostiku vrednost. Tg je nespecifian znak mnogih neneoplastinih tiroidnih bolesti, dok se u nekim diferentovanim tiroidnim karcinomima mogu nai normalne vrednosti Tg u serumu- Najvei znaaj odreivanja serumskog nivoa TG je u postoperativnom praenju pacijenata operisanih od diferentovanih karcinoma T

Tireoglobulin - TG

NizakVisok

FT4 FT4 & FT3

1 hipotireoza Centralna hipotireoza

TRH stimulacioni test

Granian

CT, NMR...

1 tireotoksikoza

2 tireotoksikoza

FT3, rT3 NMR

Test fiksacije131I

Visok VisokeNizak Niske

TSH