NOV^ANICEU SRBIJI 2006. GODINE

26br.2006.

26br.2006.

Numizmati~ki ~asopis

Izdanje Srpskog numizmati~kog dru{tva u Beogradu cena 300 dinara

www.orden.stojanovic.ch

F. Lesser

ZbirkaDr MILANA

STOJANOVI]Ana internetu

KOLEKCIJA

ZMAGOpl. JELIN^I^

Specijalitetina{enotafilije

Za izdava~aMILADIN MARKOVI], predsednikSrpskog numizmati~kog dru{tvae-mail: marmi@eunet.yu

Glavni i odgovorni urednikRANKO MANDI]e-mail: rmandic@gmail.com

^lanovi RedakcijeNENAD BJELO[DU[AN KOVA^EVRANKO MANDI]RISTA MILETI]LJUBOMIR STEVOVI]

Tehni~ki urednikSAVO KATALINA

Lektor i korektorDARINKA NIKOLI]

Engleski rezime tekstoviRANKO MANDI]English summaries by the editor

Adresa RedakcijeSrpsko numizmati~ko dru{tvoKnez Mihailova 49/I11000 Beograd, SrbijaTel. +381 (011) 3034-695; (064) 131-6370e-mail: numiserb@yubc.net

@iro ra~un: 205-69617-78Srpsko numizmati~ko dru{tvo Beograd

[tampaGTP „PANGRAF“ d.o.o.Beograd, Stanka Paunovi}a 49tel. 332-9166

Tira`: 1000 primeraka

Numizmati~ki ~asopis

Izdanje Srpskog numizmati~kog dru{tva

Primerak broj

Stavovi i mi{ljenja autora tekstova iprilga ne moraju predstavljati stavove imi{ljenja redakcije „dinara“.

Redakcija zadr`ava pravo manjih inter-vencija u tekstu, podrazumevaju}i da seintegritet celine i detalja mora po{tovati.U slu~aju potrebe za ve}im intervencija-ma, redakcija }e obavezno konsulto-vatiautora teksta pre objavljivanja.

Na osnovu mi{ljenja Ministarstva kultureRepublike Srbije br. 413-00-649/2001-04numizmati~ki ~asopis „dinar“ jeste proizvodiz ~lana 11 stav 1 ta~ka 8 Zakona o porezuna koji se ne pla}a porez na promet.

Osniva~ka skup{tinaSrpskog numizmati~-kog dru{tva odr`ana

je 10. aprila 1956. godine. Na-kon toga je Re{enjem Sekreta-rijata za unutra{nje posloveNarodne Republike Srbije br.7699 od 16. V 1956. godineodobreno osnivanje i rad SNDsa sedi{tem u Beogradu, i pod-ru~jem delatnosti na teritorijiNR Srbije, a prema podnetimPravilima sa programom.

Najnoviji Statut Srpskog nu-mizmati~kog dru{tva odobrenje od strane Ministarstva unu-tra{njih poslova Republike Sr-bije, Sekretarijat u Beogradu,Re{enjem br. 212-1-603/96od 7.3.1997. godine.

Za zasluge i uspehe postig-nute u razvijanju i unapre|enjunumizmatike, Srpsko numi-zmati~ko dru{tvo odlikovano jeUkazom Predsedni{tva SFRJ br.1 od 18. januara 1982. godineORDENOM ZASLUGA ZA NA-ROD SA SREBRNOM ZVEZDOM.

Sastanci Srpskog numizma-ti~kog dru{tva u Beograduodr`avaju se od svog osnivanjapa do danas svakog utorka. Sa-stanci se danas odr`avaju utorkom u Beogradu u ulici Sv. Save br. 16-18 (IIsprat) od 15 do 18 ~asova. Na ovim sastancima mo`ete:� DA SE U^LANITE U SRPSKO NUMIZMATI^KO DRU{TVO� DA RAZMENJUJETE NUMIZMATI^KI MATERIJAL� DA IZVR[ITE PROCENU NUMIZMATIKE� DA NABAVITE STRU^NU NUMIZMATI^KU LITERATURU� DA USPOSTAVITE KONTAKTE SA VI[E OD 200 NUMIZMATI^ARA KOJI RE-

DOVNO PRISUSTVUJU SASTANCIMA SVAKOG UTORKA� DA SE KONSULTUJETE SA NAJPRIZNATIJIM STRU^NJACIMA

IZ POJEDINIH OBLASTI NUMIZMATIKE� DA IZVR[ITI PRETPLATU ILI KUPITI STARE BROJEVE SND ^ASOPISA � DA NABAVITIE POTREBNU NUMIZMATI^KU OPREMU I PRIBOR� DA SE DRU@ITE SA LJUDIMA KOJI, KAO I VI, VOLE NUMIZMATIKU

SRPSKONUMIZMATI^KO

DRU[TVOBEOGRAD

1956 - 2006

SEDI[TE DRU[TVA: Palata „Srbija“ Beograd,Knez Mihailova 49/I

1956 - 2006

5dinar 26 / 2006

sadr`aj

�ANTI^KI NOVAC6 SITNI NOVAC SKORDISKA - MINIMI

Nikola Crnobrnja8 PREGLED NUMIZMATI^KE ISTORIJE

JU@NOSLOVENSKIH ZEMALJA - ICharles B. Smith, Jr.

12 LVCIVS AVRELIVS VERVS (161-169)Rista Mileti}

14 NA VE^ERI S DIOKLECIJANOMBranko Dr~a

� SREDNJOVEKOVNA NUMIZMATIKA17 DINAR S NATPISOM VROSIVS

DVX S STEFANVSJulijan Dobrini}

21 NEPOZNATA VRSTADESPOTA \UR\AMiroslav Jovanovi}

22 UMETNI^KO-POETSKE PREDSTAVE NA SRPSKOM SREDNJOVEKOVNOM NOVCUNikola Cvetkovi}

�ORIJENTALNA NUMIZMATIKA27 TUGRA NA NOVCU ISLAMSKIH DR@AVA

Keneth MacKenzie30 SULTANI OTOMANSKOG CARSTVA

�MODERNA NUMIZMATIKA31 KRALJEVINA SRBIJA I BE^KA

CARSKA KOVNICA - IAleksandar Brzi} i Ingeborg Dangl

35 POBJOY IZDANJA KOVANICABOSNE I HERCEGOVINEAmer Sulejmanagi}

39 SLOVENA^KE EVRO MONETEVitomir ^op

42 SVETSKE DR@AVE KOJE IZDAJU NOVACRanko Mandi}

�NOTAFILIJA45 ZAGONETNI KRATKOTRAJNI OPTICAJ

NOV^ANICE OD 100 DINARA 1934. Ivan [krebo

47 IKONOGRAFIJA NOV^ANICE OD 100 DINARA 1934. GODINEBogdan [arunac

48 NOV^ANICE U SRBIJI XXI VEKADarko Berger i Ranko Mandi}

52 PROMOTIVNA NOV^ANICA ZIN-a53 TA^KICE I DRUGI ROBNI BONOVI - IV

\uro Vojnovi}54 BONOVI KOJI SE KORISTE NA

BIKERS SUSRETIMAVjekoslav Trbojevi}

� SKRIPOFILIJA57 OBVEZNICA FRANCUSKOG DEONI^ARSKOG

DRU[TVA VALJEVSKIH RUDNIKA BAKRABranko Gli{i}

�MEDALJE I PLAKETE60 MEDALJE IZDATE POVODOM ZAUZE]A

BEOGRADA 1688, 1717. I 1798. GODINEIZ ZBIRKE NARODNOG MUZEJARanko Mandi}

65 SRPSKE PLAKETE I STONE MEDALJE - ISlobodan Homen

67 NUMIZMATI^ARI NA MEDALJAMA: IMRE FRAJ@arko Pintari}

� FALERISTIKA69 MEDALJA ZA SPOMEN PROGLASA

KRALJEVINE SRBIJELjubomir Stevovi}

72 SPOEMN MEDALJA TRIDESETOGODI[NJICE POBEDE NAD FA[IZMOMNenad Bjelo{

75 ZNAK SAVEZA RUSKIH VOJNIH INVALIDA U JUGOSLAVIJIAleksandar Mihailovi~ Veli~ko

77 FRANCUSKI RATNI KRST 1914-1918Neboj{a Milanovi}

�VOJNE OZNAKE79 OZNAKE GRANI^NE POLICIJE

Nenad Bjelo{80 ZNA^KA POVODOM 100-GODI[NJICE FAI

Neboj{a Mitrovi}

�NUMIZMATIKA I NUMIZMATI^ARI81 KNJIGE I MONOGRAFIJE ZMAGA JELIN^I^A

Ranko Mandi}

�NUMIZMATI^KA LITERATURA83 SERGIJE DIMITRIJEVI], PROBLEMI SRPSKE

SREDNJOVEKOVNE NUMIZMATIKEMiroslav Jovanovi}

84 RANKO MANDI], METALNI NOVACDu{an Kova~ev

85 MIODRAG JOVANOVIO], \OKA JOVANOVI] 1861-1953Marija Mari}-Jerini}

� IZLO@BE86 NUMIZMATI^KA IZLO@BA U STENJEVCU

Jugoslav Mileti}86 NA[A NUMIZMATIKA NA IZLO@BAMA U NEMA^KOJ

�AUKCIJE87 NUMIZMATI^KE AUKCIJE U DRUGOJ

POLOVINI 2005. GODINEAleksandar Brzi}

INFORMACIJE SRPSKOG NUMIZMATI^KOG DRU[TVA20 ME\UNARODNI SUSRETI SND U 2006. GODINI 92 SASTANCI NUMIZMATI^ARA U SRBIJI92 KNJI@ARA SND93 NA[I SUSRETI KRAJEM PRO[LE I PO^ETKOM OVE GODINE93 VENERANDA MEMORIA94 RAZGLEDNICE SRPSKOG NUMIZMATI^KOG DRU[TVA

6 dinar 26 / 2006

anti~ki novac

DDo vremena rimskih osvajanjasremskog dela Podunavlja, Skor-disci su najmanje vek i po kova-li sopstveni novac, {to upu}uje na visoknivo te zajednice, kako u ekonomskom,tako i u politi~kom smislu. Njihova ko-vanja, uostalom kao i u slu~aju drugihkeltskih populacija, predstavljale suimitacije tetradrahme Filipa II Make-donskog sa Zevsovom glavom na aver-su i konjanikom na reversu. Skordisci}e ovom tipu ostati verni do pred krajsvoje monetarne aktivnosti. Za trenutakse moramo podsetiti da saznanja o nov-~arstvu Skordiska crpimo isklju~ivo naosnovu proverenih podataka o mestunalaza, odnosno regiona iz kojeg novacpoti~e. I upravo na osnovu raspolo`ivihi sabranih nalaza stoji da su Skordiscikovali svoje tetradrahme (10 - 12 g) idrahme (2,5 - 3 g), naj~e{}e nala`ene uSremu. Oni primerci, odnosno tip sa ja-ko izdu`enim nosem na Zevsovoj glavi,nazvan je u numizmati~koj literaturi„sremski tip“ (sl. 1).

Jedan manji broj primeraka, koji jetako|e otkriven na sremskom prosto-ru, vrlo je neve{to izveden u bronzi li-venjem, te na njima jedva mo`emo

prepoznati {ta je Zevsova glava, a {takonjanik. Me|utim, ovo je interesantnapojava u skordisti~kom kovanju zbogtoga {to nas upu}uje na pomisao o bi-metalizmu, ako ne i polimetalizmu, ob-zirom da su do sada otkrivena dva zlat-na primerka skordisti~kih minima (okojima }e biti re~i kasnije).

Pored srebrnih tetradrahmi i drahmi,uslovno re~eno, Skordisci su kovali i si-tan i mali novac te`ine 0,20 do 0,40grama, tako|e u srebru. Iz numizma-ti~ke literature ovaj novac znamo kaoskordisti~ke minime (sl. 2).

U delu posve}enom nov~arstvu isto~-nih Kelta, K. Pink navodi samo jedantip skordisti~kog minima, koji smo dalina slici pod brojem 4. Ostali tipovi K.

Pinku o~ito nisu bili poznati. Kasnije P.Popovi}, u svom radu posve}enom nov-~arstvu Skordiska, navodi ovu grupunovca pokazuju}i i nove primerke, nekiod tih su i na sl. 2. Svi se oni nalaze uzbirci Muzeja grada Beograda i pred-stavljaju do sada najbrojniju kolekcijuminima, koja broji ukupno 57 primera-ka. Svi ovi primerci u Muzej grada Be-ograda su dospeli zaslugom gospodinaVelimira ^eleketi}a, penzionera iz Ba-tajnice. Godinama, po~ev od ranih pe-desetih pro{log veka, on je donosio ipredavao na{im muzejima arheolo{kimaterijal, prevashodno stari novac na-la`en du` desne obale Dunava, odSlankamena do Zemuna. To apsolitnova`i i za skordisti~ke minime, koji van

Sitni novac skordiska - minimiVelimiru ^eleketi}u

Iz anti~kih izvora keltsku populaciju koja je, posle neuspelog pohoda na Delfe 279. godinestare ere, u povratku zaposela oblasti na{eg Podunavlja i Pomoravlja, poznajemo podimenom Skordisci. Brojni su tragovi materijalne kulture populacije koja je u ove oblastiunela zna~ajne novine: pre svega ve{tinu obrade metala i izradu kerami~kih predmeta navitlu. Po broju nalaza i skordisti~kih naselja (opida) prednja~i podru~je Srema, uslovnore~eno njihov mati~ni prostor. Pred kraj stare ere Skordisci se pominju kao rimski savezni-ci, a zna~aj i mesto ove znatno slo`ene populacije, ograni~ene na desnu obalu Dunava uSremu, vidimo u toponimu CIVITAS SCORDISCORVM, zabele`enom na jednom nadgrobnomspomeniku iz sredine drugog veka na{e ere.

Nikola Crnobrnja, Obrenovaccrnobrnja@beltel.yu

Sl. 1. Drahma Skordiska, sremski tip

Sl. 2. Minimi Skordiska iz zbirke Muzeja grada Beograda, tipovi 1-12

7dinar 26 / 2006

anti~ki novac

navedenog sektora nisu nala`eni. Dojednog broja komada ovog sitnog nov-ca V. ^eleketi} je dolazio ispiranjem od-ronjenih litica obale, na onim mestimagde su se u visokim re~nim profilimauo~avali kulturni arheolo{ki slojevi. ̂ e-sto je to bio jedini na~in da se sitni ko-madi} novca, ve} oblepljen zemljom iliblatom, prepozna i otkrije. Velika je za-sluga Velimira ^eleketi}a da danas ras-pola`emo, to jest Muzej grada Beogra-da, dragocenom kolekcijom skordisti~-kih minima.

Na svim tipovima minima, kao uosta-lom na svom skordisti~kom novcu, nareversu vidimo konja / konjanika okre-nutog na desno ili na levo. Na datoj sli-ci primerci od 1 do 4 na aversu imajuZevsovu glavu (uve}an prikaz na sl. 3),~ija se stilizacija upro{}uje ili varvarizu-je (~esto ovaj izraz koriste numizmati-~ari), da bi, {to vidimo na primerkupod brojem 4, bila svedena na nekolikopramenova kose ili detalj venca. (Pri-merak prikazan pod br. 4 iskovan je odzlata, 3, 5 mm, 0,13 g).

Na svim ostalim primercima, odbroja 5 do 12 (tri tipa) nema tragovaod predstave Zevsove glave. Po prviput na skordisti~kom novcu nestao jemodel prototipa: glava Zevsa / konja-nik. Na primercima pod brojem 5, 6 i7 video sam stilizovani klas `ita naaversu; pod brojem 8 i 9 snop `ita, ana primercima 10, 11 i 12 na aversu jepredstavljen {tit.

Svi sakupljeni minimi u zbirci Muze-ja grada Beograda su iskovani od kvali-tetnog srebra. Nisu vr{ene hemijskeanalize, ali novac ostavlja, {to se ti~ekovine, povoljan utisak.

Vi{e puta izneto je mi{ljenje da kova-nje minima nastaje pred kraj monetarneaktivnosti Skordiska. Sâm sam bio sklontakvom mi{ljenju, ali ga ne smatram idefinitivnim. Ve}a koli~ina otkrivenih isakupljenih priomeraka, kvalitetna kovi-na, nalaz dva komada iskovana u zlatu,

stvaraju uslove za kompleksnije sagle-davanje. U svakom slu~aju podaci o zo-ni i sektoru nalaza upu}uju na ograni-~en, lokalni promet koji je mogao da seodvija i kasnije, kada je pod rimskomupravom skordisti~ka zajednica svedenapod toponim ili etnikon CIVITAS SCOR-DISCORVM u isto~nom delu Srema.

Literatura:K. Pink, Die Münzprägung der Ostkel-

ten und ihrer Nachbarn, Budapest,1939.

N. Crnobrnja, Types of Scordiscian mi-nimi in the collection of the Museum ofthe City of Belgrade, ArcaeologiaYugoslavica XX-XXI, Beograd, 1980-1981.

N. Crnobrnja, Keltski novac iz Kabine-ta za novac i medalje Muzeja grada Beo-grada, Godi{njak grada BeogradaXXIX, Beograd, 1982, 15-13.

P. Popovi}, Novac Skordiska, Beograd- Novi Sad, 1987.

N. Crnobrnja, O zlatnicima - mini-mima Skordiska iz zbirke Velimira ^e-leketi}a, Glasnik Srpskog arheolo{kogdru{tva 5, Beograd, 1989, 151-4.

Sl. 3. Uve}ana slika minima tip 1, saZevsovom glavom. Srebro, 7 mm, 0,47g

SSuummmmaarryy

MINIMS - Tiny Coinsof Scordiscs

During the Bronze Age, the Celtictribe of Scordiscs came to the regionknown today as Belgrade and built asettlement they called Sindidun, mean-ing Round fort. Ultimately, they allwere conquered by Romans whochanged name Sindidun into theroman version Singidunum. This Celtictribe, who established early contactswith the Hellenistic and subsequentlythe Roman world, was the first pro-tagonist of monetary economy on thissoil. They struck their own coinagefrom the second century BC.

As in the case of other Celtic tribes,the Scordiscs mainly struck imitationsof tetradrachms and drachms of PhilipII of Macedonia. As most of them hadbeen discovered in the Region of Srem(north of Belgrade), they are known asthe „Srem type“ coinage (Fig. 1). This

article, however, is discussing very spe-cial type of the Scordiscs coins, calledMinims (Fig. 2). They are tiny in size,having the weight of only 0.20 to 0.40grams. In the collection of the Museumof the City of Belgrade there are 57pieces of these extremely rare coins,including a golden piece (no. 4 on Fig.2) having the size of 7 mm, weight 0.47g. All of them had been discovered byMr. Velimir ^eleketi} on the banks ofDanube River in the vicinity ofBelgrade, and donated to the Museum.

„Svinja so prasinje“U rubrici „NUMIZMATIKA“ neka-

da{njih beogradskih dnevnih novina„Vreme“, objavio je 30. aprila 1933.godine Stanislav Krakov ~lanak podnaslovom „Falsifikati starih novaca“.Tu se, pored ostalih, pominje i jedanpo svom dizajnu vrlo interesantan„anti~ki“ nov~i}.

Novac „svinja so prasinje“ kojipostoji jedino kao falsifikat, i koji

se ~esto nalazi u Ju`noj Srbiji.

Krakov ka`e: U Ju`noj Srbiji se ~e-sto govori sa velikim po{tovanjem ostarim novcima „so prasinje“. To sunovci na kojima se obi~no nalazi sjedne strane neki lik, ponekad sa kre-stom od pevca, a ponekad Sv. \or|e,dok je sa druge strane slika sa 7, 9,11 ili 13 prasadi. Na{ svet smatra ovenovce kao neobi~nu retkost, me|u-tim to su obi~ni falsifikati izliveni ubronzi bez ikakve vrednosti.

anti~ki novac

dinar 26 / 2006 8

ILIR SKO - PE ON SKINA RO DI

1. Da ma stion/Δαμαστίων (c.395-c.320

p.n.e)

Grad sa rud ni kom sre bra ko ji po mi nje Stra bo (VII, 8); Ham mond ga lo ci ra u pod-ruč ju za pad no i se ve ro-za pad no od Re se na, Re publ. Ma ke do ni ja; Pe tro va i So ko lov ska ta ko đe sma tra ju Ko so vo kao mo gu ću lo ka-ci ju, doc ni je iz ri či to po red sa daš nje So ča ni-ce. Pot pa da nje pod vlast Dar da ni je mo glo je pro u zro ko va ti kraj ko va nja nov ca.

- Sre br na te tra drah ma ko va na c. 398-380 p.n.e; av: gla va Apo lona sa lo vo ro vim ven-cem, na l.; rv: ΔΑΜΑΣ l, ΤΙΝΩΝ d, tro zub; May 7, CMB 11-86 B149; 14,49 g, 22 mm; VF (sl. 1).

Sli ka 1- Sre br ni te tro bol ko van c.350-330 p.n.e; av: gla va Apo lona sa lo vo ro vim ven cem, na l.; rv: ¾Δ¿Α¾Μ¿/ΑΣΤΙ /ΝΩΝ, pi juk l (ΔΑΜ iz-nad pi ju ko vog vr ha, A i N le vo od drš ke); May gru pa 6, upo re di str.136 14-17 i tb. XI, CNA 25-3-92 #83; 1,425 g, 12-13 mm; VF, po ro zan, ivi ca na pu kla (sl. 2).

Sli ka 2

REF: May: SNG V As hmo lean IV/3313-3345: SNG Evel pi dis. 2, 1760; BMC Thes-saly, str.2, 84. tb. xv 1-3, 9: SNG Tübin gen 2, 1512; Se ar GC1, str.188, Ham mond II, str.189; Pe tro va str.99, So ko lov ska str.16.

2. Da pa ri ja (ra ni če tvr ti vek)

Ru dar ski grad na Ko so vu, Sr bi ja, pod Bar di li som, vla da rem Dar da ni je.

REF: BMC Thes saly, str.87, tb. xvi 13; Se-ar GC1 str.190; Ham mond II, 191.

3. Pe la gi ja/Πελαγιτεωυ (c.360-c.280

p.n.e)

Te to vo, Re publ. Ma ke do ni jaREF: SNG V As hmo lean IV/3346-3347;

SNG Evel pi dis. 2, 1761; BMC Thes saly, str.87, tb.xvi 9-10; Se ar GC1 str.190-1; Ham mond II, str.191.

4. Pe o ni ja/Παιονια Cen tral ni deo Re publ. Ma ke do ni je; Pe-

on ska ple me na, sna žna u VI ve ku p.n.e, po be đu ju ih Per si jan ci c.511. p.ne, gu be te ri to ri je na oba li Egej skog mo ra; po ra že ni od stra ne Fi li pa II na kon smr ti pe on skog kra lja 358. p.ne, ali osta ju auto nom ni; pre-ga že ni za vre me kelt ske in va zi je 279. p.ne; ab sor bo va li ih Ma ke don ci c. 230 p.n.e.

4a. De ro ni/Δερρονικος

(ne da le ko r. Bre gal ni ce iz me đu Var da ra i Stru me; ve ro vat no li de ri pe on skih ple me na od VI ve ka; kralj Agis i nje go vi na sled ni ci ve ro vat no su pri pa da li De ro ni ma).

REF: Pe tro va, Ок тодрахми на па јон-ско то пле ме Дерони..., str.9-19; Pe tro va, Пајонските пле ме на ..., XIX 1-5; De wing 1013-1016; SNG As hmo lean III 2247-2248+2249-2253.

Do ki(mos)/Δοκι(μος?) (c.500. p.n.e)vo đa ple me na, no vac na đen ne da le ko od

Šti pa; do vo đen u ve zu sa Od o no man ti ma, Ore ski ma i Edo ni ma2.

PREGLED NUMIZMATI^KE ISTORIJE JU@NOSLOVENSKIH ZEMALJA

Anti~ka numizmatika ilustvano primercima iz kolekcije autora1

Charles B. SMITH, Jr.,Montgomery Village, Md. (SAD)csmithjr@erols.com

Uvod no ob ja{nje njeOva “ski ca isto ri je” ima svo je

po re klo u mom po ku ša ju da iden-ti fi ku jem dva sta ra nov či ća ko ja mi je po klo nio moj tast pre sko-ro tri de set go di na. Moj vi še stra-ni in te res za isto ri ju do veo je na kra ju do to ga da se ovaj po ku šaj pre tvo ri u jed no opšte pro u ča va-nje kom plek sne nu mi zma tič ke isto ri je pod ruč ja ko je je sa či nja va-lo biv šu Ju go sla vi ju. I do i sta, što sam vi še pro u ča vao to je pred-met ko ji sam iza brao po sta jao sve kom plek sni ji, i sve mi je te že po sto ja lo da se iz bo rim sa re zul-ta ti ma do ko jih sam do la zio.

Po ja va elek tron ske ob ra de tek-sto va in spi ri sa la je moj po ku šaj da sre dim svoj ru ko pis, da ga re-vi di ram na jed no sta van na čin i da mu do dam što vi še in for ma ci ja ko je su mi bi le do stup ne. Tam na stra na kom pju ter ske re vo lu ci je - pad si ste ma i za sta re va nje pro gra-ma za pi sa nje ne la ti nič nih slo va - uči nio je ovaj na por te žim ne go što je to u po čet ku iz gle da lo.

Osnov na or ga ni za ci o na še ma ovog ra da, pre ma po li tič kim vla-sti ma ko je kon tro li šu ovo pod-ruč je ili nje go ve de lo ve, gde se iz da vao no vac, in spi ri sa na je član kom dr Iva na Tur ka Vla dar ji Dr žav na oze mlju se da nje Re pu bli-ke Slo ve ni je, za ča sa ka te rih je bil iz dan de nar, ob ja vlje nim u “Nu-mi zma tič nom vest ni ku” br. 18 (1990), str. 398-401. Moj or ga ni-za ci o ni pri stup je ipak na ro či to ne kom ple tan što se ti če Kel ta, i pri lič no sam si gu ran da će tu bi ti neo p hod ne na knad ne ko rek ci je.

Se ne ka je pri me tio: “Oti um si-ne lit te ris mors est ho mi nis vi vi sep tul tu ra”. Ovo je, na rav no, rad u pro gre su, ko ji će, ve ru jem, za-du go od lo ži ti opa snost sud bi ne na ko ju Se ne ka upo zo ra va

1 Ova stu di ja, ko ju će mo ob ja vlji va ti u na stav ci ma, pred sta vlja pre vod neo bja vlje ne knji ge AN OUTLI NE NU MI SMA TIC HI STORY OF THE LANDS OF THE SO UTH SLAVS be ing the lands which now ma ke up Slo ve nia, Cro a tia, Bo snia and Her ze go vi na, Ser bia & Mon te ne gro and Ma ce-do nia, with so me re fe ren ce to Al ba nia, il lu stra ted by re fe ren ce to the col lec tion of Char les B. Smith, Jr. (Last re vi sed ): Oc to ber, 2005.

1.

anti~ki novac

dinar 26 / 2006 9

REF: Pe tro va, Пајонските пле ме на ...XX 3.

Osta le vo đe De ro na: ΕΥΕΡΓΕΤΕ,

ΕΧ..., ΕΚΓΟ(ΝΟΥ?)

No vac na đen u Šti pu. REF: Pe tro va, Пајонските пле ме на ...

XX 1-2.4b. La jai/Λαιαι; Si ro pe on ci (ne da le ko

sa daš njeg Se re sa - prog na li ih Per si jan ci na kon po ra za 511. p.n.e), Tin te ni (VI vek) pe on ska ple me na.

REF: Ham mond II str. 79-80; Pe tro va, Пајонските пле ме на ... XX 4-6, XXI 4, 13.

4c. Ih ne/Ιχναιων (za u ze li ih Ma ke don ci c.510-505); Le te (VI vek)

Gra do vi pod pe on skom vlaš ću na kon c. 550 p.n.e

REF: Ham mond II str. 79; Pe tro va, Пајонските пле ме на ... XXI 1-3+13; SNG As hmo lean 3, 2266-2267.

4c1. Su se di ra nih Pe o na ca BI ZAL TIrud ni ci (Kil kis/Kre sto ni ja, Te o do ra ki/-,

Ni gri ta/-) oku pi rao ih Alek san dar Ma ke-don ski ubr zo po sle 480.

- Sre br ni obol ko van c. 480 p.n.e; av: konj spre da; rv: kva drat po de ljen na če ti ri po lja sa lop ti com; upo re di SNG ANS 922 (di o bol), May Se ri es B (obol 0,545g), CNG 19-3-97 #254; 7mm, 0,47g; VF, po ro zan (sl. 3).

Sli ka 3 Mo ses/Μοσσεω (c.480. p.n.e), ve ro vat no

kralj Bi zal ta.REF: Ro sen 118; SNG As hmo lean 3,

2245-2246.REF: Pe tro va, Пајонските пле ме на ...;

Ham mond II str.69ff; SNG As hmo lean 3, 2242-2244; SNG ANA 919-922.

4d. PE ON SKI KRA LJE VI

LI KEJ/Λυκκειος (356-335. p.n.e)Sin Agi sa, pr vog vla da ra po zna tog iz an-

tič kih iz vo ra.REF: AMNG 3, 199-201, 1-13.Pa traj/Πατραος (c.335-315 p.ne)

-Sre br na te tra drah ma; av: gla va Apo lo na sa lo vo ro vim ven cem, d.; rv: ΠΑΤΡΑΟΥ,

ko nja nik sa ću ba stim šle mom pro ba da ko-pljem voj ni ka u pa du ko ji ima ma ke don ski štit, l. mo no gram; SNG V As hmo lean IV/LXXX/3359; 12,47g, 24mm, 1155; VF+ (sl. 4)

Sli ka 4 - Sre br na te tra drah ma; av: gla va Apo lo na

sa lo vo ro vim ven cem, d.; rv: ΥΟΑΡΤΑΠ (re tro grad no), ko nja nik sa ću ba stim šle mom pro ba da ko pljem voj ni ka u pa du, l. gla va bi-ka.59 g, 25 mm, 1100; VF, avers lo še cen tri-ran, ma la na pu kli na ili prob no za se ca nje na ivi ci. (sl. 5).

REF: AMNG 3, 201-203, 1-12.

Sli ka 5 Audo leon/Αυδωλεοντος (c.315-286 p.ne)

- Sre br na drah ma; av: gl. Ati ne, tri če-tvr ti ne an fas na l, s tro del nim šle mom; rv: ΑΥΔΩ¾ΛΕΟΝΤΟ¿Σ, konj ka ska na d, d. mo no gram; BMC 5, De wing 1234-35, Se-ar 1526, CMB 7-8/88 B153; 2,89 g, 13-14 mm, 0500; VF (sl. 6).

REF: AMNG 3, 203-205, 1-12.

Sli ka 6 Leon/Λεον (c.286-c.250 )

REF: AMNG 3, p206, 1; Pe tro va, Пајонските пле ме на ... XXI II 11.

Dro pion/Δρωπιον (c.250-c.230P.N.E)

REF: Pe tro va, Пајонските пле ме на ... XXI II 12.

REF: SYNGANS 1016-1062; SNG V As hmo lean IV/3348-3379; Pe tro va, «Пајонските пле ме на ...” str. 122-124 XIX-XXI II; Se ar GC1 str.153-154.

5. Ra zna iz da nja Ili ro-pe on skog re gi o-

na: Te ne sti ni (c.340-330 p.n.e), Sar no a ti (po sle c.320. p.n.e.), Da ra do, Si mon i Ni-

karh.REF: May, str.189-198; Se ar GC1,

str.191.6. Ilir sko kra ljev stvo (dru gi-tre ći vek

p.n.e)Ju žna Ja dran ska oba la sa cen trom oko

Ri sna, Cr na Go ra - Ska dar (Shkodër), Al-ba ni ja; po ra že ni od stra ne Ri mlja na 168. p.n.e.

Mo nu ni us/Μονουνιον (c.300-280. p.n.e)Epi dam nos/Επιδαμνος-Di ra hij (Dyrr hac-

hi um)/Δυρράχιον (c.300. pn.e.-229. p.n.e)REF: SNG Tübin gen 2, 1508-1509. Neo d re đe no

Ska dar / Σκόδρα-Σκοδρεινων (neo d re đen vla dar ili auto no man, c.211-197. p.n.e)

REF: SNG Evel pi dis. 2, 1753.Gen ti je/Γέθιον (c.197-168. p.n.e)Rhi zon/Ριζον (c.200-150. p.n.e)Ska dar (Sko dra)/ Σκόδρα-ΣκοδρεινωνLe že (Lis sos)Ba laj (Bal le us)/Βαλλαιως (po sle 167.

p.n.e)-AE; av: gla va l; rv: ΒΑΣΙΛΕΩ¾Σ¿

/ΒΑΛΛΑΙ¾ΟΥ¿, Ar te mi za sto ji l. s upa-lje nom ba kljom u d. ru ci, l. ru ka uz bok (?); SNG Co pen ha gen 530, Split type 2A, CNG 9/97 #353, iz da nje Da or sa u ime Ba-la ja? v. Paš kvan, str. 104; 3,07g, 16 mm; VF (sl. 7).

Sli ka 7 Ska dar/Σκόδρα-Σκοδρεινων (po sle 168.

p.n.e)REF: SNG Evel pi dis. 2, 1754. Hvar (Pha ros)/Φάρσς (po sle 168P.N.E)REF: SNG Evel pi dis. 2, 1755-1756. Ri san (Rhi zon)/Ριζον (Рисан) - po sle

168. p.n.e.)REF: SNG Evel pi dis. 2, 1757.

2 Na ši na zi vi za pe on ska ple me na i vla da re pre u ze ti su iz stu di je dr Ele o no re Pe tro ve (v. na ve de nu li te ra tu ru), iz u zev srp skog na zi va Pe o ni ja, a ko ji je kod gđ. Pe tro ve na ve den u ma ke don skoj for mi Pa jo ni ja.

anti~ki novac

dinar 26 / 2006 10

REF: Ivan Ma ro vić, No vac ilir skog di-na sta Ba le ja (ΒΑΛΛΑΙΟΣ) u Ar he o loš kim mu ze ju u Spli tu, Nu mi zma tič ki vje snik, 10 (1990), str.5-48+IV.

REF: Stip če vić, str.155-160, May, str.200-1; BMC Thes saly, str.xxxvii-xxxix, str. 81, tb.xiv 13-14; Ren dić-Mi o če vić, Do sko ro ne-po zna ta la be at skog nov ca; Paš kvan.

7. La be a ti/Λαβιαταν (2. vek p.n.e)

Ple me u bli zi ni Le ža ( Lezhë), Al ba ni jaREF: Ren dić-Mi o če vić, Do sko ro ne po zna-

ta la be at skog nov ca.8. Da or si/Δαορσων (2nd cent p.n.e)

Ple me u do li ni do njeg to ka re ke Ne re-tve.

-AE ko van po sle 168. p.n.e; av: gla va Her-me sa d; rv: ga li ja l, iz nad ga li je ne ja san nat-pis ¾ΔΑΟΡ¿ΣΩΝ; Lind gren 1421 (ovaj nov-čić), CNG XXVII 29 Sept 93 #322; 5,35 g, 20 mm, c1100; F (sl. 8).

REF: Đu ro Ba sler Nov čić ple me na Da-or sa, Gla snik Ze malj skog Mu ze ja. XXVI (1971) str.333-336; Lind gren, An ci ent Gre-ek Bron ze Co ins: Euro pean Mints; Vik tor Ko pač, No vac ilir skog ple me na Da or sa, Obol. 27 (1975), str.48-9; Stip če vić, str.155-60, Paš kvan, p 104.

Sli ka 8 9. Ja po di

Ple meREF: Ko pač, Vik tor. Ilir sko-Kelt ske ‘te-

tra drah me’ na vac Ja po da nad jen u Bo sni, Obol. 26 (1974), str.4-9.

10. Aman ti ja/Αμαντιων (238-168. p.n.e)

Ple me/grad ist. od an tič kog Ori ko a sa na Gji i Vlorës

REF: SNG Tübin gen 2, 1276; SNG Evel-pi dis. 2, 1706; Se ar GC1, str. 185.

11. Lih nid (Lychni dos)/Λιχνιδος (c.185-

168. p.n.e)

Grad pod re đen Ilir skom kra ljev stvu od 196-c168 p.ne, v. ta ko đe Ma ke do ni ja.

REF: Du šan ka Vuč ko vić-To do ro vić, Lychni dos – ковница нов ца још пре на ше ере, Старинар. 22 (1971), str.157-158; Šel-da rov, p183; CNG 45, 300.

12. Me zaj (Ma e za ei) (če tvr ti-tre ći vek

p.n.e)

Ple me u bli zi ni re ke Sa ne, sev-zap. Bo-sna. Me đu tim, no vac pri pi san nji ma od stra ne Ba sle ra, po no voj atri bu ci ji, ko ju je iz vr šio Du ša nić, sma tra se za ano nim-ne rim ske kva dran se. REF: Ðu ro Ba sler, Na laz no va ca iz pred rim skog do ba u Ja pri, Gla snik Ze malj skog Mu ze ja. XXVII-XXVI-II (1972-73) str.261-269+II; Slo bo dan Du ša-nić, Анонимни квадранси, Нумизматичар, 1 (1978), str.26-27, 38.

Reference Ame ri can Nu mi sma tic So ci ety, The Art-

hur S. De wing Col lec tion of Gre ek Co ins. AC NAC 6, ed. by Leo Mil den berg and Sil-via Hur ter, New York, 1985. (Na ve de no kao De wing).

Percy Gard ner, Ca ta lo gue of Gre ek Co-ins in the Bri tish Mu se um: Thes saly to Aeto lia. re print izd. 1894, Bo log na, 1963.

Hu go Ga e bler, Die An ti ken Münzen Nord-Gre ic hen lands (ed. F. Im ho of-Blu-mer). Band III, Ma ke do nia und Pa e o nia. Ber lin, 1906. re print Bo log na, 1977. (Na ve-den o kao AMNG 3)

N.G.L. Ham mond, Hi story of Ma ce do-nia. vol II: 550-336BC. Ox ford, 1979, vol III: 336-157BC. Ox ford, 1988.

He nry Clay Lind gren, An ci ent Gre ek Bron ze Co ins: Euro pean Mints from the Lind gren Col lec tion. San Ma teo, Ca li for-nia, 1989

John M. F. May, Co ins of Da ma stion and the Les ser Co i na ges of the Illyro-Pa e o nian Re gion. Lon don, 1939.

Sa ša Paš kvan, Pri je dlog za no vu kro no lo-gi ju ko va nja Bal la i o se vih emi si ja hvar skog (Pha ros) i ri san skog (Rhyzon) ti pa, 1. Me-đu na rod ni nu mi zma tič ki kon gres u Hr vat-skoj. Opa ti ja, 1996. str. 101-106

Ele a no ra Pe tro va, Пајонските пле-ме на и па јон ско то кралство во II и I милениум пред н.е., Ma ce do ni ae Ac ta Ar-cha e o lo gi ca. 12 (1990-91), str.1-128.

D. Ren dić-Mi o če vić, Uz na laz do sko ro ne po zna ta la be at skog nov ca - Pri log iko no-gra fi ji ilir skog ‘ple men skog’ nov ca, Nu mi-zma tič ke vi je sti, 31 (1973), str.9-24.

Da vid R. Se ar, Gre ek Co ins and The ir Va lu es. Lon don, 1978, Vol.1: Euro pe. (Na-ve den o kao GC1).

Ni ko la Šel da rov, Кралевите на античка Македонија и нивните монети бо Република Македонија. Sko-pje, 1994.

Vik to ri ja So ko lov ska, The Co i na ge of Agri a nes, Ma ce do nian Nu mi sma tic Jo ur-

nal. 2 (1996), str.13-21.Alek san dar Stip če vić, The Illyri ans: Hi-

story and Cul tu re. Park Rid ge, NJ, 1977, str.155-60.

Syllo ge Num mo rum Gra e co rum.- Vol. V As hmo lean Mu se um, Ox ford. Part

III: Ma ce do nia. Lon don, 1976. - Vol. V As hmo lean Mu se um, Ox ford. Part

IV: Pa e o nia-Thes saly. Lon don, 1981. - De utschland. Münzsam mlung der

Universität Tübin gen. 2. heft: Ta u rische Cher so nes-Korkyra. Ber lin, 1982.

- Grè ce. Col lec tion Réna H. Evel pi dis. Athènes. 2. par tie. Macédo i ne-Thes sa lie-Illyrie-Épi re-Corcyre. Lo u vain, 1975.

- The Col lec tion of the Ame ri can Nu mi-sma tic So ci ety, Part 7 Ma ce do nia I: Ci ti-es, Thra co-Ma ce do nian Tri bes, Pa e o nian Kings. New York, 1987. 1016-1062. (na ve-den o kao SYNGANS)

Nancy M. Wag go ner, Early Gre ek Co ins from the Col lec tion of Jo nat han STR. Ro-sen. AC NAC 5, New York, 1983.

GRČ KE KO LO NI JEU ILI RI JI

1. Epi dam nos/Επιδαμνος-Dyrr hac hi-

um/Δυρράχιον

Osno va li ga Gr ci iz Kr fa (Corcyra) c.623. p.ne; glav ni grad Di ra hi ja (Dyrr hac-hii) u či je je ime ko van no vac. Ri mlja ni pro me ni li ime u Dyrr hac hi um; ovaj grad bio glav na lu ka za bro do ve ko ji su sti za li u Grč ku iz Brun di si u ma; Rim ski pro tek to rat na kon 229. p.n.e.

-Sre br ni sta ter ko van c.350-300. p.n.e; av: Pe gaz d, Δ is pod gru di; rv: Ati na d. sa ko rint-skim šle mom, l. mo no gram Σ (obr nut) i mot-ka; GCI 1895 (bez del fi na na rev.); 8,53 g, 19-21 mm. (sl. 9).

Sli ka 9 -Sre br na drah ma ko va na -22; av: ΦΙΛΩΝ

(ime kov ni ča ra), kra va sto ji na d. do ji te le, d. rog iz o bi lja (cor nu co pia), u od seč ku zmi-ja oko mot ke; rv: ΔΥΡ/ΝΙ/ΚΥΛ/ΛΟΥ, Dvo-stru ki kva drat sa du plim zve zda stim ša ra ma; Ce ka 439, Ma i er 328, MAU 560, SNG Tb 1449; 3,23 g, 16-20 mm (sl. 10).

REF: SNG Tübin gen 2, 1332-1506; SNG

anti~ki novac

dinar 26 / 2006 11

Evel pi dis. 2, 1731-1749; Gyula Pe tranyi za da to va nje (go di ne pre pre stan ka ru dar ske de-lat no sti).

Sli ka 10 2. Apo lo ni ja (Apol lo nia)/Απολλωνία

Osno va na od stra ne Kr fa pre 400. p.n.e, Rim ski pro tek to rat po sle 229. p.n.e

-Sre br na drah ma ko va na 229-100. p.n.e (-3); av: ¾ΤΙ¿ΜΗΝ, kra va sto ji na l . do ji te le, u od seč ku mo no gram ΠΑΚ; rv: ΑΠΟΛ / ¾ΔΑ¿ΜΟ /ΦΩΝ / ΤΟ¾Σ¿ Dvo stru ki kva drat sa du plim zve zda stim ša ra ma; BMC Thes saly 14; 3,10 g, 18 mm (sl. 11).

Sli ka 11 - Sre br na drah ma ko va na -17; av:

ΑΡΙΣΤΗΝ, kra va sto ji na l . do ji te le, l. ba-klja, u od seč ku ve nac; rv: ΑΠΟΛ /ΨΥΛ /Λ / ¾ΟΥ¿, Dvo stru ki kva drat sa du plim zve-zda stim ša ra ma; BMC Thes saly 40, Ce ka 22, Ma i er 101, SNG Tb 1315, SNG Cop 397; 3,38 g, 17 mm (sl. 12).

Sli ka 12 REF: SNG Tübin gen 2, 1277-1331; SNG

Evel pi dis. 2, 1707-1728; Gyula Pe tranyi za da to va nje (go di ne pre pre stan ka ru dark se de-lat no sti).

3. Vis (Is sa)/Ισσα (c.385-c.100. p.n.e)

Osni vač je Di o ni si je (Dionysi us), ti ra nin Si ra ku ze (Syra cu se), 387. god. p.n.e

REF: SNG Tübin gen 2, 1510; BMC Thes-saly, str. 82,84, tb.xv 1-3, 9; Se ar GC1, str. 188.

4. Hvar (Pha ros)/Φάρος (c.385- c.100.

p.n.e)

Ko lo ni zo vao ga Pa ros 385. p.n.e uz po-moć Di o ni si ja od Si ra ku ze; pri klju čen Ilir-skom kra ljev stvu za vre me Ba la ja (q.v.)

He ra kle ia/Ηερακλεια (po sle 385. p.n.e; iden tič no sa Korkyra Me la i na?)

REF: SNG Tübin gen 2, 1511; SNG Evel-pi dis. 2, 1758; Se ar GC1, p189; Du je Ren-dić-Mi o če vić, K pi ta nju ....

REF: BMC Thes saly, str.81+83-4, tb.xiv 12, xv 4-9; SNG Mor com 949 (Pha ros), 950 (He rac lea); Se ar GC1, str.188-9.

5. Kor ču la (Korkyra Me la i na)/

Κορκυρα Μελαινα (?; mo gu ća za bu na sa

He ra kle jom, q.v.)

REF: Du je Ren dić-Mi o če vić, K pi ta nju ...; Brun šmid, Inschrif ten und Münzen str. 69 + tb. VI.

6. Lis sos/Λισσιταν (211-197. p.n.e)

Osno vao ga Di o ni si ja od Si ra ku ze na uš-ću re ke Dri lon 385. p.n.e Po ve zan sa ilir-skim ple me nom La be a ta (q.v.).

REF: Se ar GC1, p187; Du je Ren dić-Mi o-če vić Uz na laz ...

7. Ori kos/Ωρικιων (238-168. p.n.e)

Po le gen di osno vao ga Eubo i ans na po vrat ku iz Tro je; na ju žnom kra ju Gji i Vlorës

REF: SNG Evel pi dis. 2, 1750-52; Se ar GC1, str.187

Reference Ame ri can Nu mi sma tic So ci ety, The Art-

hur S. De wing Col lec tion of Gre ek Co ins. AC NAC 6, ed. by Leo Mil den berg and Sil-via Hur ter, New York, 1985. (Na ve de no kao De wing).

Jo sip Brun šmid, Die Inschrif ten und Münzen der Gri ec hischen Städte Dal ma ti-ens. Wi en, 1898. str. 69 + tb. VI, Jo sip Brun šmid, Nat pi si i no vac grč kih gra do va u Dal ma ci ji. pre vod: Ma ja Bo na čić-Man-di nić. Split, 1998. H. Ce ka, Nu mi sma ti que Illyri en ne. Ti ra na, 1971.

Percy Gard ner, Ca ta lo gue of Gre ek Co-ins in the Bri tish Mu se um: Thes saly to Aeto lia. re print izd. 1894, Bo log na, 1963.

Gyula Pe tranyi, Re la ti ve Chro no logy of the dracms of Apol lo nia and Dyrr hac-hi um in the fi nal pe riod of min ting, Nu-mi zma ti kai Közlöny XCIV-XCV (1995-96) str.3-18.

Du je Ren dić-Mi o če vić, K pi ta nju hi sto ri-ci te ta ne kih grč kih kov ni ca na na šoj oba li,

Nu mi zma ti ka V (1953) str.3-9.D. Ren dić-Mi o če vić, Uz na laz do sko ro

ne po zna ta la be at skog nov ca - Pri log iko no-gra fi ji ilir skog ‘ple men skog’ nov ca, Nu mi-zma tič ke vi je sti, 31 (1973), str.9-24.

Da vid R. Se ar, Gre ek Co ins and The ir Va lu es. Lon don, 1978, Vol.1: Euro pe. (Na-ve de no kao GC1).

Syllo ge Num mo rum Gra e co rum.- Vol. X The John Mor com Col lec tion

of We stern Gre ek Bron ze Co ins. Ox ford, 1995.

- Den mark. The Royal Col lec tion of Co-ins and Me dals. Da nish Na ti o nal Mu se um, Co pen ha gen. Re print 1982, Vol.3: Thes saly to Aegean Islands.

- De utschland. Münzsam mlung der Universität Tübin gen. 2. heft: Ta u rische Cher so nes--Korkyra. Ber lin, 1982.

- Grè ce. Col lec tion Réna H. Evel pi dis. Athènes. 2. par tie. Macédo i ne-Thes sa lie-Illyrie-Épi re-Corcyre. Lo u vain, 1975.

(Na sta vak u sle de ćem bro ju)

Summary

AN OUTLINE OF THENUMISMATIC HISTORY OF THE LANDS OF THE SOUTH SLAVSillustrated by reference to the collection of the author

The author’s long-standing interest in History, had turned his efforts of identi-fying some old coins into a more general attempt to learn more of the complex nu-mismatic history of the area which was formally Yugoslavia. The basic organiza-tional scheme of this work, by the politi-cal authorities controlling all part of this area and issuing coins, was inspired by an article by Dr. Ivan Turk published in the Numizmatični vestnik No. 18, Ljubljana 1990. In this article the first chapters of the Part I of the author’s study is dis-cussed: Ancient Coins, starting with Il-lyro-Paeonian Peoples and their coins, followed by the Greek Colonies in Illyria. Illustrations of the coins described are ac-companied by the description of legends and remarkable references.

(To be continued)

12 dinar 26 / 2006

anti~ki novac

DDa ga nema «zabele`enog» nanovcu, te{ko da bi ostao za-bele`en u istoriji Rima i rim-skih careva, jer njegova suvladavi-na sa Markom Aurelijem je bila ve-oma kratka i ni~im posebno obele-`ena.

Lucije Verus je ro|en 130. godine,iz braka Lucija Elijusa (intimnogprijatelja imp. Hadrijana) i malo po-znate Avidie,}erke Avidiusa Negri-nusa.

Deda po ocu mu je bio CEIONIVSCOMMODVS, rimski konzul iz 106.godine, deda po majci mu je ostao ne-poznat za istoriju, ali mu je pradedabio FABIVS BARBARVS, konzul iz 99.godine. Sve to svedo~i o njegovomplemenitom poreklu, duboko u pro-{lost Rima.

Mogu}e je da je samo sentimentimp. Hadrijana ovoga motivisao daizda nalog Antoninusu Pijusu da,istovremeno kada i Marka Aurelija,usvoji i sina svog ljubimca Elijusa,Lucija Verusa.

Lucije Verus nikada nije bio cezarniti se takav natpis pojavljuje nanjegovom novcu. Ve} 161. godine,sada ve} imp. Marko Aurelije ga po-stavlja za svog suvladara i Verus u31. godini postaje avgust, ravno-pravan, ali i pun po{tovanja premaMarku Aureliju, ~oveku neoptere}e-nom sujetom vlasti i vladara. E. Gi-bon, u knjizi «Opadanje i propastrimskog carstva», ka`e da je to po-{tovanje bilo jedina vrlina koju jemla|i Verus imao. Vrlina, me|utim,nikada nije bila kriterijum za kova-nje novca, te se tako kovanja LucijaVerusa razlikuju samo po portretuna aversu u odnosu na svog «men-tora», dok su nominale ostale iste.

Kovane su slede}e vrste novca:-u zlatu: aureus i kvinar-u srebru: kvinar i denar-u bronzi: sestercijus, dupondijus i

as

-provincijska kovanjaNa slici br.1 vidimo jedan izuzetno

redak aureus (iz 163. godine), prvi putobjavljen 2003. godine.

Sl.1. Av.IMP CAES L VERVS AVG;Rv.FORT RED TR POT III COS II

Ma kako bio relativno kratak pe-riod emitovanja novca Lucija Veru-sa, jer obuhvata period od samoosam godina, otkovano je oko 400razli~itih ikonografija i nominala izcarskih kovnica. Ceo emisioni opusbio je uskla|en sa ikonografijom«starijeg brata», Marka Aurelija. Ta~injenica govori ne o retkosti, ali ore|em pojavljivanju novca LucijaVerusa me|u kolekcionarima. Naslici br.2 na reversu su prikazanaoba cara kako se pozdravljaju dr`e-}i se za ruke, {to simbolizuje jedin-

stvo vlasti, ali i odsustvo sujete, in-telektualne i politi~ke nadmo}iMarka Aurelija, {to je njegova vrli-na, ali ne i Verusova.

Sl.2. Dupondijus

Av.IMP CAES L AUREL VERVSAVG; Rv.CONCORD AVGVSTOR

TRP COS II

Natpisi na novcu Lucija Verusa, kao ipredstave, su standardni, primereniikonografiji tog vremena: CONCOR-DIA, FORTVNA, SALVS, PROVIDEN-TIA, VICTORIA, MARS....

Sl.3. SestercijusAv.L AVREL VERVS AVG ARMENI-

ACVS: Rv.TR POT IIII IMP II COS IISC

Na ovom sestercijusu, kao i na osta-lim nominalama, mo`e se evidentiratiali i potvrditi veli~ina ne Verusa, ve}Marka Aurelija. Pre svega natpis naaversu ARMENIACVS.

^injenica je da se imp. Lucije Ve-rus ne eksponira ni u jednoj od dr-`avnih funkcija, ni kao vladar, ni kaovojskovo|a, ni kao politi~ar. Sve tone uti~e na ikonografiju, posebno nena titule i po~asne nazive Verusa kaovladara koji se pojavljuju na novcu.

LVCIVS AVRELIVS VERVS (161-169)Rista Mileti}, Beogradinner@sezampro.yu

13dinar 26 / 2006

anti~ki novac

ARMENIACVS ili pak PARTHICVSzna~i pobedu, pod~injavanje odre-|ene oblasti ili naroda, a Marko Au-relije je sve svoje uspehe velikodu-{no delio sa svojim suvladarem, ko-ga je sam odabrao, bez obzira {to jeli~no u~e{}e Verusa bilo zanemarlji-vo ili ga uop{te nije bilo.

Isti je slu~aj i sa predstavom Viktori-je, kao simbola pobede, jer u {titu kojidr`i Viktorija na reversu je natpis: VICAVG ~ime se pobeda pripisuje samomVerusu, kako kroz Viktoriju tako i kroznatpis (sl. 3).

Za `ivota, to jest sve do 169. godi-ne, naporedo je Verus zajedno saMarkom Aurelijem delio tribunskuvlast (TR POT VIIII), konzulsku(COS III), imperatorsku (IMP VIII),kao i po~asna imena kod pobedanad neprijateljima.

U retke primerke novca imp. Luci-ja Verusa spadaju, pre svega, aureusi kvinar u zlatu, zatim kvinar u sre-bru sa natpisom na reversu: TRP VIICOS III ili TRP VIII COS III. I u jed-nom i u drugom slu~aju na reversuje predstava Viktorije. Ostali primer-ci spadaju u re|e, ali ne i u retke.

Kada je bronzani novac u pitanju,kao redak treba pomenuti AS sa ne-poznatom godinom kovanja -emito-vanja, takozvani «dvoglavac», gde jena aversu bista imp. Marka Aurelija, ana reversu bista imp. Lucija Verusa;zatim sestercijus iz 161. godine sanatpisom na reversu: LIB AVGVSTORTRP COS II SC; kao i sestercijus iz162. godine sa natpisom PROFECTIOAVG TRP II COS II SC; i sestercijus iz163. god. sa predstavom imp. LucijaVerusa na konju.

^ovek blistavog uma i velikog srca,imp. Marko Aurelije, svom rano preminu-lom suvladaru «odu ìo» se prelepim kon-sekracionim novcem (sl. 4-6), koji zaslu-`uje da bude pomenut i predstavljen.

Sl. 4. SestercijusAv.DIVVS VERVS; Rv.CONSECRATIO

Imp. Lucije Verus je predstavljenna reversu kako sedi u tropregu slo-nova na ~ijim le|ima su goni~i, dokje uobi~ajeno gologlava bista Verusana aversu.

Sl.5. SestercijusAV.DIVVS VERVS; Rv.CONSECRATIO

Uobi~ajeni orao na globu, a i jedna idruga nominala su iz 169. godine.

Sl.6. DenarAv.DIVVS VERVS; RV.CONSECRATIO

Sa predstavom ~etvorospratne pira-mide sa girlandama, na ~ijem vrhu je~etvoropreg.

Provincijska kovanja imp.LucijaVerusa (asarion, polu asarion, dvaasariona) poti~u iz isto~nih kovni-ca, natpisi su na gr~kom jeziku iretko se pojavljuju na me|unarod-nom tr`i{tu.

Supruga imp. Lucija Verusa ,LUCIL-LA, tako|e se pojavljuje na novcu izperioda dvovla{}a, ali u ve}ini slu~aje-va sa natpisom na reversu: ANTONINIAVG FIL, to jest }erka imp. Marka Au-relija. (sl.7)

Sl. 7. SestercijusAv.LVCILLAE AVG ANTONINI AVG F

(ili FIL); Rv.VENVS SC

O smrti imp. Lucija Verusa nema po-drobnih ni konkretnih podataka, ~ak ninaga|anja; verovatno je umro prirod-nom smr}u od bolesti (mo`da kuge).

Neki izvori pominju da je u braku saLusilom ro|en LVCIVS VERVS - mla|i,ali je to verovatno komercijalno, {pe-kulativno navo|enje. ^ak i da je bilotako, njegov ujak (potonji imp. Komo-dus) bi se pobrinuo da ga odstrani,kao {to je to u~inio sa svojom ratobor-nom sestrom (181. god.), neposrednoposle smrti oca Marka Aurelija.

Bez obzira na, uslovno re~eno, «tra-ljavu» suvladavinu Lucija Verusa, imaoje sre}u da ne vidi po~etak umiranjaImperije, a pitanje je da li bi to uop{tei primetio.

SSuummmmaarryy

LVCIVS AVRELIVSVERVS (161-169)

If this emperor was not depicted onRoman coins, he would be hardlyknown in the history of Rome. In spi-te of a short reign, he had issuedquite a big variety of coins in gold(aureus and quinarius), silver(quinarius and denarius) and in bron-ze (sestertius, dupondius and aes), aswell as the local (provincial) issues.

Some of the mentioned coins havebeen illustrated here, along with thedetailed descriptions, especially inscrip-tions on coins. This all, however, is notnearly a complete list of Lucius’s coina-ge, for in spite of a short period of hisreign (only 8 years), he managed to is-sue about 400 different types of coins.

Iconography of his coinage wasquite similar to those of Marcus Aure-lius, same as the adequate inscripti-ons: CONCORDIA, FORTVNA, SALVS,PROVIDENTIA, VICTORIA, MARS etc.

14 dinar 26 / 2006

anti~ki novac

Prelistavaju}i i letimi~no brojeve~asopisa dinar, dive}i se ~istotiglasila i, ne hote}i to, odajetepriznanje uredni{tvu; jer, ono, dr`e}i sereda vo`nje uspostavljenog na {inamaekliptike, uspeva da dva puta godi{njeobraduje ljubitelje starog novca.

Uz osnovni zadatak, da blagovreme-no i savesno obavesti o sada{njim zbi-vanjima u porodici raznolikih sakuplja-~a, ali i neguju}i se}anje, podjednakopodseti na velikane iz pro{losti, ovajpopularni ~asopis omogu}ava svojim~lanovima, vi~nim peru, da iz arhivapovesti pozajme, prilagode i predstave,prevashodno mla|ima, raznolike nu-mizmati~ke pri~e zaodenute pla{tomprohujalih vremena.

Ima i autora koji smatraju da je, kom-pilativnom metodom, u nekoliko reda-ka, mogu}e pribli`iti {irokom i raznoli-kom auditorijumu numizmati~ke pri~ekoje zadiru u nedovoljno poznate eko-nomske prilike pro{losti. Tog nezahval-nog posla latio se i gospodin M. Radovi}koji je u ~lanku ‘KVARENjE’ NOVCA po-ku{ao da korisnicima ovog ~asopisa pre-do~i svekoliku istoriju nov~anih sistema:nepreglednu, hronolo{ki razapetu i jo{uvek u potpunosti nedore~enu temu.

1

Ipak, sadr`aj takvih pri~a, znaju toprire|iva~i, po pravilu bi trebalo da ~i-taocu ponudi jedan doga|aj i usmerinjegovu pa`nju ka odre|enom hrono-lo{kom okviru.

Predla`em Vam, stoga, po{tovani ~i-tao~e, da odlo`ite svakodnevne brigekojima ste ophrvani i da zauzmete svo-je mesto u ko~ijama povesti.

Za razliku od dvodimenzionalnogsagledavanja starog novca, njegovoghronolo{kog svrstavanja i uo~avanja

ikonografskiho s o b e n o s t i ,upoznavanje sanjegovom priro-dom isprepleta-no je trnovitimstazama. Potreb-no je, stoga, da se~ovek, pre no {to za-kora~i u ogledalo pro-{losti - tu nepredvidivu tre-}u dimenziju - pored ma{te i hra-brosti, naoru`a znanjima prirodnih de-skriptivnih i prirodnih egzaktnih nau-ka. Tako opremljenom i uz blagonaklo-nost Fortune i Dijane, mo`e mu se po-sre}iti da se vrati sa bogatim ulovom.Ali, ima i neopreznih koji, plahovito,ne haju}i za pri~u o Arijadni, lutajubespu}em; umoriv{i se, nedugo, tra`e,zaludno, stazu povratka. Ne znaju onida to ogledalo presvu~eno amalga-mom srebra - vlasni{tvo Kolegijuma~uvara kova~kih tajni

2

- s njegove dru-ge strane ima boju olovnog sivila kojese neprimetno sjedinjuje sa zakrivlje-nim bezna|em prostora i vremena.

Prkose}i biskupu Berkliju koji je sma-trao da su svi materijalni predmeti, kaoi prostor i vreme, samo opsena i privid,ja vas vodim - uz odobravanje nebeskihkonjanika Milankovi}a i Hokinga - da,preska~u}i po lestvicama pro{losti, za-stanemo na jednom od njenih podeokai prisustvujemo jednom znamenitomdoga|aju, koji }e nam pomo}i da razu-memo zna~enje prirode starog novcaznanog pod imenom denarii commu-nes

3

i kovanog pod Dioklecijanom iKonstantinom.

S Matinglijevim nedoumicama u misli-ma, koji je, vo|en intuitivnim na~inom

razmi{l janja,ovu vrstu novcasvrstao u posre-breni bronzaninovac, kre}emna put. Nad vr-

letima Isto~ne Sr-bije zati~em jed-

nog brkatog gospo-dina sa ka~ketom na

glavi i gumenim kaljavim~izmama na nogama, odevenog

u izno{eni redengot; sedi on na jednomtrono{cu i kucka ~eki}em po kamenju.To je, ka`u mi `itelji Homolja, ind`injerJovanovi}. Pristupam, po`elev{i mu do-bar dan i sre}an rad. U izlomljenom ka-menju prepoznajem minerale ~udesnihboja. Rudar, odobravaju}i, nastavlja iupoznaje me sa tim tajnim svetom priro-de; obja{njava da su zlato i srebro, nalikkumovskoj vezi, proporcionalno prisut-ni, po~ev od amalgama samorodnog zla-ta, preko aluvijalnih nanosa, do pirita,halkopirita, arsenopirita, galenita, cino-barita, kalamina i oksida. Utom, prilazisna{a s rakijom i nekoliko par~adi kozi-jeg sira, osu{enog na krovu staje. Odmo-riv{i se, zahvalan, nastavljam putovanje.

Prele}em nestalnu i vojskama ispu-njenu, ~esto u mete`u plavljenu, dolinuVelike Morave. Eno me na domak Ele-usine

4

koja u gare`i i dimu odbrojavaotkucaje anti~kog vremena. Ostavljamnjene goloruke gra|ane sa nenadanim,razularenim gostima, rodona~elnicimanovog evropskog poretka, i hitam una-zad, ka prostoru Bitinije. Tra`im pogle-dom kolegu Markelinosa,

5

obave{taj-nog oficira rimske vojske; on mi je, ra-~unam, najbolja propusnica za ulazakna nikomedijski dvor. Pod hladom ma-

Na ve~eri sa DioklecijanomBranko DR^ASavetnik Narodnog muzeja Beograd

1dinar 25, 18-202Od najstarijih udru`enja za koje znamo, pored Kolegijuma sve{tenika i Kolegijuma gatara, postojao je i Kolegijum kovaca metala koji se prviput pominje krajem VIII veka stare ere (Plinije, Istorija prirode, XXXIV, I, 127).3Svakodnevni novac u opticaju.4U Eleusini, nedaleko od Atine, nalazilo se jedno od najstarijih i najpo{tovanijih svetili{ta anti~kog sveta, posve}eno boginji Demetri.5Markelinos (IV vek), po ro|enju Grk, verovatno rodom iz Antiohije. Napisao Istoriju Rima pod naslovom Res gestae-Juna~ka dela; bio je gardi-jski oficir i pripadnik protectores domestici-elitnih jedinica rimske vojske.

15dinar 26 / 2006

anti~ki novac

sline, u dvori{tu jednog mansija,6

uo~a-vam legionara sa crvenim pla{tom pre-svu~enim tankom belom prugom. Nadrvenom stolu, pored ma~a, odlo`enakaciga; u rukama tablice i stilo. Uz voj-ni~ki pozdrav, pristupam stolu. On, ob-radovan, odla`u}i pribor, ustaje i otpo-zdravlja. Kr~mareva k}i, lepr{avom hi-trinom, ukra{ava sto sa dva vr~a saba-je.

7

Saslu{av{i razlog moje posete saop-{tava mi da se Dioklecijan povukao uSalonu, ali rad je da ugosti vojnike.

Okrepiv{i se, hitamo ka kr{u Dalmaci-je. Podno Mosora Nepobedivi Sol, spre-maju}i se za ve~ernji poljubac sa stakle-nim plavetnilom obzorja, obasjava Jupi-terovo kona~i{te.

8

De`urni oficir nasobave{tava da je Prvi me|u jednakima uba{ti; ugledasmo ga kako nadgleda zali-vanje povr}a. Dok me Amijan predsta-vlja, Dioklecijan me pogledom baca nakantar i o~ekuje da mu saop{tim razlognenadane posete. Saslu{av{i me, klimnuglavom i nehajno zakora~iv{i, lakim po-kretom ruke, naredi da ga sledimo.

Da - prozbori Dioklecijan. Svet neza-ja`ljivih trgovaca i zelena{a; lakomi ibezobzirni ~inovnici; obesni zemljopo-sednici; raspu{tena i potkupljiva voj-ska. Oko gradova ni~u stra}are slobod-nih, siroma{nih gra|ana. Kuga. Persijapreti. Divlje horde nale}u, a Rim uzga-ja razvrat. Da, da, Edictum de pretiis-Zakon o cenama;

9

poku{ao sam da za-vedem red uvo|enjem novih nominala.

Usu|ujem se da, dok veteran prikupljamisli, hrabro nastavim: Zna~i, taj novizlatnik-solid

10

broji se {estdeset puta ujednoj zlatnoj libri; a svaki solid, ponao-sob, te`io je 4.8 skripula.

11

Dioklecijanovodobravaju}i pogled me jo{ vi{e ohrabri.

Nastavljam: U vreme kada je odnoszlata i srebra bio 1 : 12, takvih 5 solidaimalo je vrednost jedne zlatne uncije,{to je odgovaralo jednoj srebrnoj libri,jer je 5 x 4,8 = 24, a 24 x 12 = 288.

Prema tome, jedan solid vredi kolikoi 57,6 srebrnih skripula, jer je 4,8 x 12= 57,6, a to zna~i, prevedeno na trgo-va~ki jezik, ddaa jjeeddaann zzllaattnniikk iimmaa vvrreedd--

nnoosstt jjeeddnnee ppeettiinnee ssrreebbrrnnee lliibbrree..Ma{ih se za d`ep i od mno{tva sitni-

ne izvukoh jedan komad. Njegova ta-nana srebrna povr{ina, sa poprsjemvladara sa zrakastom krunom, odsijavau sutonu umornog dana.

Uprev{i prstom ka mom dlanu Diokle-cijan uzviknu: Eto, takvih pedesetak hi-ljada menjalo se za jednu zlatnu libru;jer je, nastavi veteran u jednom dahu, uvreme kada je odnos zlata i srebra biojedan prema dvanaest, ukupna koli~inasrebra kojim je bio presvu~en taj, ina~e,bronzani novac, iznosila dvanaest srebr-nih libri, odnosno 3456 skripula; nare-dio sam, tako|e, da i ona druga dva, ve-}i i manji, budu zaodenuti srebrnim pla-{tom; a, evo, za{to. Ionako skupo kova-nje iziskivalo bi, uz izdavanje ogromnihserija bronzanog novca, prisutnost mno-go ve}eg broja srebrnog novca. Istovre-meno, trebalo je imati na umu, da bi po-danici imali daleko nemarniji odnos pre-ma bronzanom novcu, a naro~ito premamanjim apoenima. Ovako, posrebreni

bronzani novac, pored estetskih osobi-na, ima pojedina~no povi{enu vrednost,ukupnu zagarantovanu vrednost u od-nosu na srebro i zlato, a sama proizvod-nja donosi velike u{tede dr`avi.

Zna~i, primetih ponosno, da jedanovakav primerak novca nosi na sebi0.06912 srebrnih skripula.

Preko na{eg zadovoljstva prelete sen-ka Marcelinovog osmeha. Prokrstario jecarstvom, taj obave{tajni oficir, uzdu` ipopreko, dru`e}i se, i previ{e, sa nu`nimzlom. Zaokupljeni, na tren, ra~unskimume}em, pogledasmo ga, umah, ljubo-pitljivo!? Marcelin, odmerenim tonom,krenu besedu: Ogromna je i raznolikana{a dr`ava. Pogledajte samo prostran-stvo Ilirika, bilo Imperije, na ~ijem sejednom rubu sada nalazimo; plodne do-line, ispresecane rekama, smenjuju gu-ste {ume iznad kojih se pru`aju izda{nipa{njaci; o rudnom bogatstvu da ne go-vorim; a, sve ih objedinjuju ravnomernai pitoma godi{nja doba. S druge strane,za razliku od povla{}enog tla Italije i za-

6Mansio - po{tanska stanica.7Pivo.8Dioklecijan je, uz uobi~ajene, nosio i titulu Jupiter.9Tekst Zakona o cenama je isklesan na ogromnim kamenim blokovima (detaljnije: S. Lauffer, Diokletians Preisedikt, Berlin 1971.).10Dakle, ne aureus; na osnovu novih epigrafskih nalaza znamo da je naziv solid (solidus-valjan, postojan, pouzdan) uveden u upotrebu tokomPrve tetrarhije.11Dvestotineosamdesetosmi deo libre.12Flavije Valerije Konstantin; zaodenut purpurom u Jorku, avgusta 306; umro u Nikomediji, maja 337. godine.

16 dinar 26 / 2006

anti~ki novac

padnog, manje razvijenog dela carstva,isto~ni je na~i~kan velikim lukama i za-natskim a, pre svega, trgova~kim centri-ma koji su, kopnom i morem, povezanisa nepreglednim prostranstvima razno-liko bogatog Istoka; u tom delu na{e ve-like dr`ave stvoreni su, dakle, uslovi dagramzive {teto~ine, duhovni talog ljud-skog roda, smi{lja razne mahinacije. ̂ u-jem, nude na tr`i{tu za jednu zlatnu li-bru vi{e srebra no {to je zakonom odre-|eno; naravno, sve se to prelama prekogrba~e puke sirotinje.

Utom stigosmo do palate. Na veli-kom kamenom stolu ~eka ve~era pri-merena koli~ini oto~enog vina.

Doma}in seda za ~elo i, preuzimaju}ire~, podse}a. Ro|en sam i odrastao kaorob; moj otac, zahvaljuju}i dobroti jed-nog rimskog senatora, dobi slobodu, a ja,gonjen mladala~kim snom da postanemnajbolji branilac dr`ave, odoh u vojnike.Prezirem Ve~ni grad. Posle kratkog i ne-nadanog ekskursa svojoj pro{losti, vra}ase zapo~etoj temi na{eg razgovora.

Da, nastavlja Dioklecijan, pohlepne{teto~ine. Pri novom odnosu zlata i sre-bra moj zlatnik postaje nepodesan ipravi poprili~ne te{ko}e prilikom obra-~unavanja. ^ujem da je u Galiji onajKonstancijev

12

- spasao sam ga od Gale-rija kada sam mu, pre}utno, omogu}ioda ode ocu u Treveri - po~eo da kujenovi solid. Dok je govorio, nenadanoupravi pogled ka meni i zate~e me savelikim srebrnim peharom na usnama.Amijanu se {eretski naheri brk.

Zate~en, pribrah se, namah; kada seodnos zlata i srebra ustalio na 1 : 14,4 va{solid je, po{tovani imperatoru, zaista po-stao nepodesan, a evo za{to. Razlika iz-me|u prethodnog i novog odnosa zlata isrebra je 20% ili jedna petina, tako da te-`ina va{eg zlatnika remeti harmoniju si-stema 288; primera radi, pet va{ih solida- a to je, da podsetim, jedna zlatna uncija- odgovara jednoj srebrnoj libri sa dodat-kom jedne petine, {to iznosi 345,6 srebr-nih skripula; zna~i, za jedan solid valja iz-dvojiti 69,12 srebrnih skripula, {to ~inidodatak od jedne petine na 57,6 srebrnihskripula, a to je 11,52 srebrnih skripula.

Doma}in nehajno prebira po ~iniji samaslinkama ali, vidim, prati tok mojihre~i. Ohrabren, otpih pove}i gutljaj inastavih.

Jedna zlatna libra broji 72 Konstanti-nova solida, a svaki solid, ponaosob, te-`i 4,0 skripula, jer je 288 : 72 = 4,0.

Kada se odnos zlata i srebra ustalio na1 : 14,4, odnosno kada je vrednost sre-bra opala za jednu petinu, Konstantin je,tako|e, smanjio te`inu zlatnom novcuza isto toliko. ZZaattoo ssee ssaaddaa {{eesstt ssoolliiddaa ssaa--ddrr`̀ii uu jjeeddnnoojj zzllaattnnoojj uunncciijjii.. Istovremeno,jedan solid i dalje vredi jednu petinu sre-brne libre, jer je 4 x 14,4 = 57,6 srebr-nih skripula. Tako se novi solid, naklo-niv{i se samouvereno javnosti, skladnouklopio u taktove sistema 288.

Veteran nam, ustaju}i, preporu~ujeda nastavimo dru`enje sa darovimaprirode; on, re~e, jutrom kre}e putKarnuntuma;

13

da miri zava|ene na-slednike.

Ophrvani bogatom trpezom Marcelini ja, ne ispu{taju}i pehare, prepu{tamomisli laganom no}nom povetarcu.

Razmi{ljam. Setih se pri~e o minera-lima; taj odnos zlata i srebra prihvatioje i ~ovek. Zato su i Rimljani, uz pre}ut-nu saglasnost Jupitera, donosili zakoneprepisuju}i iz otvorene knjige prirode.

Sutradan se zadovoljan, spremih zapovratak u budu}nost.

Ulazim u Narodni muzej. Do~ekujume moje mlade saradnice, gospo|iceArheologija i Numizmatika. Saop{tava-ju mi da me u sobi ~ekaju gospoda saViminacijuma; utekli su, reko{e, odplja~ka{a grobova. Umorne i zapu{te-ne, uprljane zemljom i zaodevene na-slagama pro{losti, jedva ih prepozna-jem. [aljem ih na doterivanje i otpo~i-njem pripreme za jo{ jedno putovanjeu pro{lost.

Post scriptumPo{tovani ~itao~e, nebrojeni su nau~-

ni radovi koji su gradili istoriju numi-zmati~ke nauke. Iz tog bogatog veza,istkanog ~ovekovim mislima, izvukaosam nit kojom je zaodenuta ova pri~a:

D. Jovanovi}, Zlato i bakar Isto~ne Sr-bije, reprint: Srpsko dru{tvo za istorijunauke i Arheolo{ki institut SANU, Beo-grad 2001.

H. Mattingly, Roman Coins from theEarliest Times to the fall of the Western

Empire, London 1960.M. Vasi}, Inflacija u Rimskom carstvu,

Flogiston 10, Beograd 2000.M. Milankovi}, Spisi iz istorije nauke,

izd. Zavod za ud`benike i nastavnasredstva, Beograd 1997.

S. Hoking, Kratka povest vremena,Alnari-Beograd 2002.

B. Dr~a, Dioklecijanov i Konstantinovnov~ani sistem, ili, za{to je 50000=1,izd. Arheolo{ke monografije 16, Na-rodni muzej, Beograd 2004.

13Mesto i utvrdenje na Dunavu, u Panoniji Prvoj.

SSuummmmaarryy

Dining with Diocletianus

In his signature poetic way of writing,the author deliberates about some wideraspects of the numismatic science, co-ming in the end to several questions ofMetrology, as illustrated by the MonetaryReform of Diocletianus. Author’s proposi-tion is that only the multi-disciplinary ap-proach can deliver proper solutions todifficult problems. Both Archaeology andNumismatics could learn even more ifsuch an approach was used more widely.

Nekada{nji izgled Dioklecijanove palate u Splitu

17dinar 26 / 2006

srednjovekovna numizmatika

UUsrpskoj su numizmatici me|uostalima i dinari sa zastavomtipa matapana2. Mi{ljenje3 je,da se prvi takvi novci u Srbiji kuju zavladavine kralja Stefana Uro{a I (1243-1276), potom za Stefana Dragutinakao ra{kog kralja4 (1276-1282) i srem-skog vladara (1284-1316), te za kraljaStefana Uro{a II Milutina5 (1282-1321). Nalaze se neretko, a naj~e{}i itipi~ni su primerci pobrojani u tableli 1.

Takvi dinari kovani su po uzoru namleta~ke matapane, ranije uvedeni no-vac pod nazivom gro{ (grosso), a kojisu se kovali u razdoblju od 1192-1471.godine, za vreme vladanja dvadeset itri mleta~ka du`da (tabela 2).

Svakako, u konotaciji predmetaovoga ~lanka, zapa`a se bitna razlikame|u ovim mleta~kim matapanima.Kao prvo, matapani koji spadaju u pr-

vi tip, dakle iz razdoblja od 1192. do1356. godine, uzor su dinarima tipamatapana kovanim u Srbiji, u razdo-blju od 1243-1331, tj. za vreme kra-ljeva Uro{a (?), Dragutina i Milutina.Kovanja ovih srpskih vladara po~injunakon pola stole}a upotrebe mleta~-kih matapana na celom podru~ju mle-ta~ke trgovinske i interesne sfere. Utom smislu, takva srpska aktivnost

VLADARGODINAVLADANJA

TITULA

Stefan Uro{ I,Uro{, kralj6

1243-1276. REX

Stefan Dragutin,Dragutin, kralj ra{ke

1276-1282. REX

Stefan Dragutin,Dragutin, vladar Srema

1284-1316.

Stefan Uro{ II,Milutin

1282-1321. REX

1Rad je na italijanskom jeziku diseminiran pod naslovom „Moneta con l’iscrizione VROSIVS DVX S STEFANVS“ na svetskom numuizmati~kom kongre-su - 13th International Numismatic Congress - Madrid, Spain, 13-19 September 2003, i kao takav }e biti objavljen u predvi|enom zborniku radova.

2Umesto naziva „matapan“ u literaturi se navodi naziv „dinar sa zastavom“ (de bandera).3Miroslav Jovanovi} ih ne razdvaja od kasnijih, Dragutinovih i Milutinovih kovanja, uporedi ¾1¿ str. 15. Suprotno tome je mi{ljenje dr VujadinaIvani{evi}a koji nakon Stefana Radoslava (1228-1234), kao slede}eg nositelja kovanja srpskog novca navodi Stefana Dragutina (1276-1282./1316), uporedi ¾13¿.

4Uporedi ¾1¿ , str. 17, broj 1.1, 1.2.5Uporedi ¾1¿, str. 20. broj 1.1, str. 21. broj 1.2, 2, 3 i str. 22. broj 4 i 5.6V. Ivani{evi} ne navodi ovoga vladara kao nositelja kovanja novaca ¾13¿

Tabela 1.Tipi~ni srpski matapani izrazdoblja od 1243. do 1321. godine

Lice i nali~je unikatnog primerka matapana s natpisom

U srpskoj numizmatici poznati su Dragutinovi dinari sa zastavom tipa matapana, nakojima je uz rub natpis STEFAN REX S STEFAN. Postoje i retkosti kod istoga vladara, tj.matapani na kojima umesto REX stoji DVX, RVX ili CAR.

Tako|e su i za Milutina kovani dinari istog tipa. Oni najbrojniji me|u njima, koji imajunatpis VROSIVS REX S STEFAN, spadaju u obi~ne primerke te, sem nebitnih varijanti unatpisima, ne predstavljaju numizmati~ke retkosti.

Nedavno je, me|utim, prona|en Milutinov dinar na kojemu umesto REX stoji DVX, tj.s natpisom koji u celosti glasi: VROSIVS DVX S STEFANVS, do sada nepoznat i neobjavljen.Njegovo postojanje govori u prilog mi{ljenju kako su i Dragutin i Milutin u Srbiji, me|u ostalimana balkanskom prostoru, kovali dinare u maniri mleta~kih matapana, kako bi nedvojbenosvoje srebro plasirali na balkansko i druga tr`i{ta kojima su nastojali dominirati Mle~ani.

Dinar s natpisomVROSIVS DVX S STEFANVS1Julijan DOBRINI], Ika, Hrvatska julijan.dobrinic@ri.htnet.hr

18 dinar 26 / 2006

srednjovekovna numizmatika

mogla je ometati mleta~ki nov~ani in-teres kroz razdoblje od 88 godina, po-sle kojeg sledi razdoblje od jo{ 15 go-dina «tolerancije». Iza tog razdobljasledi 12 godina pauze, kada se mata-pani ne kuju.

Kao drugo, 1368. godine izostajeprvi tip, ali se kontinuitet nastavljakovanjem sli~nih mleta~kih novaca,gro{a drugoga tipa, koji su lak{i od

prvobitnih; te`ina im pada s 2,18 naispod dva grama. Drugi tip se presta-je kovati za vreme du`da Antonia Ve-niera, a pod istim se istovremeno po-~inje kovati tre}i tip. Uz to su ovi opetlak{i od prethodnih, tako da je masaposlednjih matapana 1,6 g, a grosset-ta, koji ih nastavljaju u razdoblju od1423. do 1471. god, kona~no pada nasamo 1,4 g.

Natpisi, tj. vladarske titule i naslovina novcu slede odre|ene tipi~ne for-me. Tako se na mleta~kim matapani-ma redovno i dosledno pojavljuje istinatpis, u kojemu se menjalo samoime du`da, na pr.: +H DANDOL –DVX – S M VENETI. Matapani kraljaDragutina imaju natpis: + STEFAN –REX – S STEFAN, a oni kralja Miluti-na: VROSIVS – REX – S STEFANVS.

No, ne pojavljuje se takva nov~anavrsta samo kod Mle~ana i kod Srba.Druga~iji natpisi i titule na tom tipunovca javljaju se, primerice, kod nekihitalijanskih gradova i na LatinskomOrijentu19.

Poznat20 je tako|e i matapan s natpi-som: KARVLVS – REX – S STEFAN, ve-rojatno iz vremena Karla Roberta. Di-skusija o njemu nije zavr{ena, ali i nijepredmet ovoga rada. Kod bana Pavla[ubi}a21, njegova brata Mladena I i sinamu Mladena II, ra|eni su u Bosni veo-ma retki matapani s njihovim vladar-skim natpisima DVX PAVLV BAN MLA-DEN, u razdoblju od 1302.-1304., od-nosno DVX PAVLV BAN MLADSECVNDVS, u razdoblju od 1305. do1312. godine.

Do sada nepoznati matapanOsnovni interes ovoga rada su mata-

pani kovani u Srbiji po uzoru na mle-ta~ke, ali za razliku od standardnih, ra-nije opisanih, pojavljuju se sporadi~no iveoma retko s druga~ijim naslovima.Tako su poznati Dragutinovi matapanis natpisom DVX22, RVX23, te onaj s nat-pisom CAR24.

U prilici smo saop{titi ovom prilikom

DU@D R. BR. RAZDOBLJE TITULA NAZIV MASA

Enrico Dandolo XLI 1192-1205. DVX matapan7 2,18 g

Pietro Ziani XLII 1205-1229. DVX matapan 2,18 g

Iacopo Tiepolo XLIII 1229-1249. DVX matapan 2,18 g

Marino Morosini XLIV 1249-1253. DVX matapan 2,18 g

Raniero Zeno XLV 1253-1268. DVX matapan 2,18 g

Lorenzo Tiepolo XLVI 1268-1275. DVX matapan 2,18 g

Iacopo Contarini XLVII 1275-1280. DVX matapan 2,18 g

Giovanni Dandolo XLVIII 1280-1289. DVX matapan 2,18 g

Pietro Gradenigo IL 1289.-1311. DVX matapan 2,18 g

Marino Zorzi L 1311.-1312. DVX matapan 2,18 g

Giovanni Soranzo LI 1312.-1328.8 DVX matapan 2,18 g

Francesco Dandolo LII 13299.-1339. DVX matapan 2,18 g

Bartolomeo Gradenigo LIII 1339.-1342. DVX matapan 2,18 g

Andrea Dandolo10 LIV 134311.-1354. DVX matapan 2,18 g

Giovanni Gradenigo12 LVI 1355.-1356. DVX matapan 2,18 g

Andrea Contarini LX 1368.-1382. DVX 2. tip13 1,99 g

Michele Morosini LXI 1382. DVX 2. tip 1,99 g

Antonio Venier LXII 1382.-1400. DVX 2. tip 1,99 g

Antonio Venier LXII 1382.-1400. DVX 3. tip 1,90 g

Michele Steno LXIII 1400.-1413. DVX 3. tip14 1,70 g

Tomaso Mocenigo LXIV 1414.-1423. DVX 3. tip15 1,78 g

Tomaso Mocenigo LXIV 1414.-1423. DVX 3. tip16 1,60 g

Francesco Foscari17 LXV 1423.-1457. DVX Grosso o grossetto18 1,40 g

Pasquale Malipiero LXVI 1457.-1462. DVX Grosso o grossetto 1,40 g

Cristoforo Moro LXVII 1462.-1471. DVX Grosso o grossetto 1,40 g

Tabela 2. Mleta~ki matapani iz razdoblja od 1292. do 1471. godine

7Poreklo naziva „matapan“ prema Martinoriju ¾10¿ izvodi se iz geografskog toponima rta Matapan. Na str. 275. Martiniori navodi kako se na-vodi podreklo naziva iz imena rta u Morei, ali da se ne zna pravi razlog (Questo nome ricorda il celebre Capo Matapan della Morea, ma nonsappiamo quale relazione possa esservi fra questo e la moneta, a meno che non si voglia convenire collo Zanetti (ZMI.) nel credere che ques-ta mon. essendo stata coniata per aver corse nei paesi di Levante abbia preso quell nome „cosi noto a chi doveva recarvicisi“.

8Prema Raffaele Paolucci: Le monete dei dogi di Venezia ¾2¿; Gamberini ¾3¿ navodi godinu 1327.9Prema Raffaele Paolucci: Le monete dei dogi di Venezia ¾2¿; Gamberini ¾3¿ navodi godinu 1328.10Njegov sledbenik, du`d Marin Faliero (1354.-1355.) nije kovao matapane11Prema Raffaele Paolucci: Le monete dei dogi di Venezia ¾2¿; Gamberini ¾3¿ navodi godinu 1342.12Njegovi sledbenici Giovanni Dolfin (1356.-1361.), Lorenzo Celsi (1361.-1365.) i Marco Corner (1365.-1368.) nisu kovali matapane.13Gro{ drugog tipa (Grosso secondo tipo)14Prema Raffaele Paolucci: Le monete dei dogi di Venezia ¾2¿ naziv je samo Grosso, dok ga Gamberini ¾3¿ navodi kao Grosso terzo tipo15Gro{ tre}eg tipa sa zvezdom (Grosso terzo tipo con la stella)16Gro{ tre}eg tipa sa kovni~kim siglama (Grosso terzo tipo con le iniziali dei massari)17Prvi po~inje kovati lak{i tip novca GROSSO O GROSSETO, koji nije vi{e nalik izvornoj ideji matapana18Prema Raffaele Paolucci: Le monete dei dogi di Venezia ¾2¿ navodi ga kao Grossetto (gro{i}) 19Usporediti u Gamberinija ¾11¿. Navode se mnoge imitacije mleta~kih matapana, kako s podru~ja Italije, tako i s Latinskog Orijenta.20Prema Jovanovi}u je to neregularno kovanje, vidi ¾1¿, str. 27. Prerhodno ga Ljubi} ¾4¿ navodi kao novac Karla Roberta, ugarsko-hrvatskog kra-lja, ali ga svrstava me|u srpske matapane (Tab. V, br. 5), a Huszar ¾5¿ kao ma|arsko provincijalno kovanje (Für Serbien geprägte Provinzi-almünze) za Srbiju.21Videti u I. Rengjeo: Novci Pavla ¾ubi}a, bana Hrvatske i gospodara Bosne ¾12¿22Objavljuje ga Svetozar St. Du{ani} u ¾9¿. Komentar se mo`e uzeti s dozom rezerve, jer je potrebno da pro|e sud istori~ara.23Miodrag Maksi} je objavio taj primjerak u ¾6¿, str. 66.24M. Maksi} ga komentari{e u ¾7¿, str. 69, u vezi tuma~enja Sergija Dimitrijevi}a, vezano za taj komad, a objavljenog u ¾8¿ na str. 119, slika br. 10.

19dinar 26 / 2006

srednjovekovna numizmatika

jo{ jedan, sasvim novi tip. Radi se o,najverojatnije, Milutinovu, matapanu snatpisom:

VVRROOSSIIVVSS –– DDVVXX –– SS SSTTEEFFAANNVVSS,,do sada sasvim nepoznatom u bal-

kanskoj numizmatici. Prikazan je foto-grafijom lica i nali~ja na slici 1.

VVRROOSSIIVVSS –– DDVVXX –– SS SSTTEEFFAANNVVSSNa licu je prikazan vladar koji od za-

{titnika Sv. Stefana prima zastavu. Uo-kolo, sleva odozdo prema gore natpisVROSIVS, niz {tap zastave DVX, a de-sno odozgo prema dole S STEFANVS.Na nali~ju je Isus na prestolu.

Nema, u ovome slu~aju, po mi{lje-nju autora, ni govora da se radi o ne-koj kaluparskoj slu~ajnoj gre{ci, niti ofalsifikatu. Natpis je jasan, ~itljiv i ne-dvojben i preostaje nam da utvrdimokako je i za{to nastao. Svakako to bitrebalo prepustiti istori~arima. Usu-dio bih se prikloniti onim mi{ljenjimakoja podr`avaju poreklo emitovanjatakvih dinara u nameri plasiranja srp-skog srebra takvim novcem, te kra-ljevsku zaradu na tome, {to je sasvimnormalno. Nepismen narod, naime,lako prepoznaje tri slova na tako upa-dljivom mestu kao {to je sredi{njemesto uz dr`ak zastave u gornjem di-jelu novca. Ostala slova na po~etkunatpisa, te na njegovom kraju i takosu ~esto menjana, a natpisi bili obila-to skra}ivani te naj~e{}e nisu ni bili~itani. U vreme kori{}enja novca sunutra{njom vredno{}u, kao {to je uto vreme bio srebreni i zlatni (pa i ba-kreni) novac, to se moglo ~initi di-rektnim napadom na stabilnost tr`i-{ta Mleta~ke republike, ma koliko ne-znatan taj uticaj bio. Mle~ani su izgle-da znali uspe{no i temeljito za{titisvoj interes politi~kim putem, kao ipretapanjem tog novca, te je takvihimitacija valjda iz tog razloga takomalo do danas ostalo sa~uvano.

Nekog drugog razloga uzimanju vla-darskog naslova Dux (DVX) od stranejednoga kralja jedva da bi se mogli do-setiti.

Svakako radi se o unikatu, jer, koli-ko je autoru poznato, drugi istra`iva~i

takav primerak nisu objavili, niti jeautor za postojanje takvoga ikada ~uo.

U vezi napred iznesenoga, da}emoprikaz takvih poznatih netipi~nih vla-darskih naslova koji se pripisuju srp-skoj numizmatici, u tabeli 3.

Zaklju~akMatapani kao nov~ana vrsta, poja-

vljuju se na balkanskom prostoru kra-jem XII veka u mleta~koj numizmatici.Lepotom, kvalitetom, a posebno stabil-no{}u vrednosti kroz ve}e razdoblje onipostaju uzoro za nov~ane emisije u su-sednim dr`avama. Sami tako|e vodeporeklo iz vizantijske numizmatike,prenose}i, i postaju}i rasadnik ove nov-~ane vrste u okolni geopoliti~ki sred-njovekovni prostor.

Mnogi mleta~ki susedi, a posebnooni s kojima su imali znatnu trgovin-sku razmenu, emitovali su matapanepo uzoru na mleta~ke, kako bi i njihovnovac bio priman rado kao i mleta~ki,poznat po dobrom kvalitetu. Svakakoda se mo`e takva aktivnost povr{noozna~iti pojmovima kao imitiranje,falsifikovanje, podrivanje i sli~nim.

Mi{ljenja smo kako se radi o imita-ciji stila i nov~ane vrste, a ne o nika-kvim falsifikatima niti tome sli~nimtvorevinama, jer na njima, tim nemle-ta~kim matapanima, stoji ime (ime-na) odnosnih vladara. [to se vladar-ske titule ti~e, vlada {arolikost, ve}prema navikama, snazi i kulturnojprovenijenciji pojedinoga od njih.

Postoje}i nemleta~ki matapani, izra-|ivani u Italiji, Srbiji, Bosni, Bugarskoj,Latinskom Orijentu i Ugarskoj malo-brojni su u odnosu na broj mleta~kihmatapana, te mi{ljenja smo, nisu biliopasnost za mleta~ko nov~arstvo. Presu bili odraz potrebe isticanja vlastitog

suvereniteta Mlecima susednih dr`ava,ovim izvanredno lepim, kvalitetnim iefikasnim propagandnim sredstvom.

Novoprona|eni, uvereni smo Miluti-nov matapan, svrstavamo u takve, kojiuz sve do sada iznesene atribute, obo-ga}uju balkansku, posebno srpsku nu-mizmatiku.

Literatura

¾1¿ M. Jovanovi}: Srpski srednjovekovninovac, Beograd, 2001.

¾2¿ R. Paolucci:Le monete dei dogi di Ve-nezia, Raffaele Paolucci editore Padova, Pa-dova, 1990.

¾3¿ C. Gamberini di Scarfea: Prontuarioprezzario delle monete, osele e bolle di Ve-nezia, 3. ed., La numismatica, Brescia,1979.

¾4¿ [. Ljubi}: Opis jugoslavenskih nova-ca, Zagreb, 1875.

¾5¿ L. Huszar: Münzkatalog Ungarn, Kor-vina, München,1979.

¾6¿ M. Maksi}: Koga optu`uje Dante Aligi-jeri, Numizmati~ar 8 (1985) 61-69.

¾7¿ M. Maksi}: STEPAN CAR STEPAN,Numizmati~ar, 9 (1986) 69-72.

¾8¿ S. Dimitrijevi}: Gro{evi tipa matapa-na sa natpisom «CAR», Numizmati~ar, 6(1983) 117-130.

¾9¿ S. St. Du{ani}: Jedan gro{ matapan-skog tipa i pitanje po~etka kovanja srpskognovca u srednjem veku, Numizmati~ar, 14(1991) 73-78.

¾10¿ E. Martinori: La mometa, vocabola-rio generale, Roma, 1915.

¾11¿ C. Gamberini di Scarfea: Le imitazi-oni e le contraffazioni monetarie nel Mon-do, Parte terza, Forni editore Bologna,1972.

¾12¿ I. Rengjeo: Novci Pavla [ubi}a, banaHrvatske i gospodara Bosne, Numismatika,II.-IV, Zagreb, 1937.

¾13¿ V. Ivani{evi}: Nov~arstvo srednjove-kovne Srbije, Stubovi kulture, Beograd,2001.

VLADAR NATPIS TITULA NAZIV MASA25

Kralj Dragutin STEFAN – RVX – STEFAN RVX26 Dinar 1,50 g

Kralj Dragutin STEFAN – RVX – STEFAN RVX27 Dinar 1,45 g

Kralj Dragutin STEFAN – CAR – STEFAN CAR28 Dinar 2,00 g

Kralj Dragutin STEFAN – DVX – S STEFAN DVX29 Dinar x30

Kralj Milutin VROSIVS – DVX – S STEFAN DVX31 Dinar 2,10 g

Tabela 3. Netipi~ni natpisi na srpskim matapanima

25Prose~ne mase (srednje te`ine) srpskih dinara date su u ¾13¿, str. 29, grafikon 1.26Objavljuje ga Miodrag Maksi} u ¾6¿, str. 66, broj I.27Objavljuje ga Miodrag Maksi} u ¾6¿, str. 66, broj II, s time da je slovo R u RVX obrnuto tako da li~i na D.28Objavljuje ga Miodrag Maksi} u ¾7¿.29Vidi fusnotu 1930Njegova masa nije objavljena. Unikat takvog tipa svakako treba izneti na svetlo dana, i barem ga fotografisati i izvagati.31Do sada neobjavljen (Zbirka Dobrini}, Ika)

20 dinar 26 / 2006

srednjovekovna numizmatika

Srpsko numizmati~ko dru{tvo - Beograd

od ove, 50. jubilarne godine svog postojanja,

organizuje

^ETIRI me|unarodna susreta godi{nje

TERMINI SUSRETA U 2006 GODINI:

52. ME\UNARODNI SUSRET - subota, 18. marta 2006.53. ME\UNARODNI SUSRET - subota, 10. juna 2006.54. ME\UNARODNI SUSRET - subota 7. oktobra 2006.55. ME\UNARODNI SUSRET - subota, 9. decembra 2007.

Svi na{i Susreti odr`avaju se u Beogradu, hotel „SLAVIJA“ od 9 do 15 ~.Svaka ulaznica je istovremeno lutrija tradicionalne nagradne igre u kojoj je glavni dobitak zlatnik

DUKAT KRALJAALEKSANDRA

IZ 1931. GODINE.

SSuummmmaarryySerbian Dinar withinscription VROSIVSDVX S STEFANVS

In the Serbian numismatics Dinars ofthe so called Mattapan-type of king Dra-guting are well known; they have inscrip-tion STEFAN REX S STEFAN, as well as in-scriptions „DVX“, „RVX“ or „CAR“ insteadof „REX“. Very common are also Dinars ofking Milutin of the same type, with in-scription VROSIVS REX S STEFAN. Therehowever exists a very rare and unpublis-hed variety of Milutins’s Dinars bearingthe inscription VROSIVS DVX S STE-FANVS. That coin, illustrated on Fig. 1, isdiscussed in detail in this article, alongwith important data on the Serbian medi-aeval numismatics, particularly concer-ning the early Mattapan-type issues.

In Table I, the typical Serbian Matta-pans minted from 1243 to 1321 are li-sted; Table II contains information on Ve-netian Mattapan’s (Grosi) from 1292 to1471, and Table III contains the non-typi-cal inscriptions on the Serbian Mattapans.

It could be concluded that many ne-ighbors of Venice had truck their coinsof the Mattapan type according to theVenetian models in order to be accep-ted in trade along with the Venetian co-inage, known for its high quality stan-dards. This practice could not be trea-ted as the forgery of the Venetian coins,but rather as the minting coins at theVenetian examples and standards.

IIsspprraavvkkaaU pro{lom broju „dinara“, na str. 28,

umesto fotografije manastira Sopo}ani(na slici) gre{kom je objavljena foto-grafija manastira Studenica.

21dinar 26 / 2006

srednjovekovna numizmatika

Gosp. Daniel Zagorac (msdd-@mydiax.ch) prosledio mi jeslike i pitanje gosp. BogdanaCostina (http://romaniancoins.anci-ents.info) {ta mislim o novcu sa sl.1.Vlasnik primerka, gosp. Costin, uz sa-glasnost da ga objavim, obavestio meje da je taj nabavio u Belgiji, a da je na-|en nedavno u Srbiji (?).

sl.1

Nov~i} je napukao, ne mo`e se za-klju~iti da li je lepljen ili se dr`i sopstve-nom snagom. Izgled nov~i}a ukazujeda je kalup rezao stru~i kalupar, te`ineje 0,28 grama, a pre~nika 12 mm. Nanali~ju ima tragova, ali se na osnovuslike ne mo`e tvrditi da je tu bilo i ne-kih sada ne~itljivih slova.

U „dinaru“ br.24 iz 2004. godine, po-ku{ao sam da odredim pribli`ne perio-de kovanja pojedinih vrsta sa imenomili odlikama novca \ur|a Vukovi}a -Brankovi}a. Kriterijumi su mi bili: pro-se~na te`ina, tekst i pretstave na novcu,mesto nalaza, kao i uklapanje u prove-rene istorijske ~injenice. Po tim kriteri-jumima ovaj primerak bi bio u grupi sanovcem kovanim u Novom Brdu 1439-41. godine mimo kontrole despota\ur|a, ili u grupi novca kovonog u vre-me Stefana slepog. Na taj zaklju~ak meje navela njegova mala te`ina i retkost(svojstveno za male tira`e {to je naj~e-{}i slu~aj kod neregularnog kovanja,odnosno falsifikata). Na novobrdskugrupu ukazuje dvostruki krst, ~est mo-tiv ma|arskog novca, koji se nalazi i na

jednom primerku iz te grupe sl. 2 (na-|enom kao grobni nalaz u Novom Br-du). Na vreme Stefana ukazuje sli~nostlica sa vrstama sl.3, 4, 5, 6, 7 i 8, a nasvoj na~in i sam taj dvostruki krst kojise nalazi i na ma|arskom novcu sli~nihdimenzija iz tog vrmena. Da se zna me-sto nalaza (Kosovo, centralna Srbija iliSrem) moglo bi se preciznije re}i mo-gu}e vreme kovanja. U srednjem vekucirkulacija novca retko je prelazila 200km u odnosu na kovnicu.

U diskusijama o pomenutom ~lankuu „dinaru“ br.24 skrenuta mi je pa`njada sam zanemario period od nekolikogodina neposredno posle povla~enjaStefana iz Smedereva. Stefan je kratkovreme `iveo u dana{njoj Albaniji da binekoliko godina kasnije umro u Veneci-ji. Grgur se zamona{io. Mara, udovicasultana Murata II, `ivela je na posedublizu Sereza dobijenom od sultana

Mehmeda. Katalina, udovica UrlihaCeljskog, `ivela je na posedima grofovaCeljskih u Zagrebu. Kako su joj decaumrla ranije, ubrzo je proterana paprelazi da ̀ ivi kod Mare. Nema podata-ka da je posede Brankovi}a na teritori-ji Ma|arske preuzela Jelena, udovicadespota Lazara, ili zet, poslednji despotRa{ke, kasniji kralj Bosne Stefan Toma-{evi} - Kotromani}, niti u ~ije su vlasni-{tvo pre{li, na koji na~in i kada. \ur|e-vi unuci, Grgurov sin Vuk (Zmaj Ognje-ni Vuk) i Stefanov Maksim, politi~ki de-luju u Ma|arskoj dvadesetak godinakasnije. Sin Janka Hunjadija, MatijaKorvin (mu` ili samo verenik pokojneKatalinine }erke Jelisavete) iako je od

strane ma|arskog sabora izabran zakralja, u to vreme je bio daleko od mo-gu}nosti da centralisti~ki upravlja dr`a-vom. Ma|arskom dominiraju krupnifeudalci koji se, pre svega, trude da oja-~aju li~ne pozicije. Idealno stanje za de-lovanje sitnih i krupnih {i}ard`ija pasamim tim i za kovanje imitacija \ur-|evog novca s manje te`ine, ili bakre-njaka prevu~enih srebrom.

Nije te{ko poverovati (ali vrlo te{kodokazati) da su pojedine „lake“ vrstekovane u tom periodu, a pogotovu ba-karni falsifikat nov~ane vrste sa sl.9 ko-ji je danas me|u falsifikatima najvi{ezastupljen. \ur|ev novac je bio u opti-caju na teritoriji ju`ne Ma|arske u pa-raleli sa ma|arskim novcem pa je to bi-lo jednostavnije za falsifikovnje. Ne tre-ba zaboraviti da se u to vreme mnogokuju i falsifikati ma|arskog novca.

Nepoznata vrsta novca despota \ur|aMiroslav JOVANOVI], Beograddunjajov@eunet.yu

sl.2 sl.3 sl.4 sl.5

sl.6 sl.7 sl.8 sl.9

SSuummmmaarryy

Inedited coin typeof Despot Djurdje(George) Brankovich

Recently an interesting Serbian me-diaeval coin had been acquired in Bel-gium (Fig 1). It represents a com-pletely new and up to now unknowntype of Despot Djuradj’s coins. Due toits small size (12 mm, 0.28 g) and ge-neral appearance, the author is of anopinion that this coin had been min-ted in Novo Brdo in the period 1439-41, when that mint was not controlledby Despot Djuradj.

22 dinar 26 / 2006

srednjovekovna numizmatika

Sredina leta 1975. godine. Zamu-klo kasno popodne pred ki{u.Omorina gusta kao testo cedi sesa prigu{enog neba, niz ulicu, sa ~ela...U dru{tvu dva mlada, darovita lesko-va~ka pesnika, ulazimo u Sergijev stan.Nada nas do~ekuje sa punim, so~nimosmehom na licu, {iroka srca, nekakoradosno, kako prima i sve druge pose-te. Kro~iv{i u Sergijevu sobu vidimo gakako, podavijenih nogu podase sedi nakrevetu kao preklopljen iznad nekihpapira. Posle ~vrstog rukovanja, sa ma-lo ve}eg odstojanja, jer izme|u njega inas je barijera od sto~i}a, ormari}a istolica prepunih knjiga, rukopisa, sve-`njeva, novca i raznih drangulija, onnam {irokim pokretom pokazuje:

- Posedajte - pa vide}i na{u prite{nje-nost i kratku zbunjenost onako na no-gama, dodade:

- Malo je tesno, ali bi}e mesta...Pri~amo mu o razlozima boravka u

Beogradu, i ka`emo da bi `eleli da nasupozna sa nekoliko zanimljivih poet-skih pojedinosti iz numizmatike. Napo-minjemo da nismo poznavaoci oveoblasti, ali nas zanima njen poetski duhi smisao kao i njena likovno-umetni~kai `ivotno-dokumentarna strana.

- Vrlo rado - ka`e Sergije, dok u ne-kom i{~ekivanju ili kratkom premi{lja-nju, lagano previja dlanove preko na-dlanica.

- Kao {to vam je mo`da poznato, za-nima me u prvom redu srpska srednjo-vekovna numizmatika, i to najdalje doXVIII veka. O nov~arstvu u rasponu oddva i po veka objavio sam do sada 110nepoznatih vrsta - po~inje sa uvodomop{tijeg karaktera, koliko da nas upo-zna sa nekim primarnim pojedinosti-

ma. Ukazuje nam na dokumentarni istudijski zna~aj numizmatike kao prvo-razrednog istorijskog izvora, na novasaznanja koja nudi, na nepoznate i sa-svim osobene estetske vrednosti...

Prihvataju}i pove}i album, sa lepimbordo koricama, pokazuje nam jedanod prvih markantnih fotosa dinara kra-lja Milutina sa vladarom u sede}em po-lo`aju, koji je uve}an 40 puta i delujekao velelepna umetni~ka slika, prepu-na skladno stilizovanih oblika i ve{tografi~ki uobli~enih detalja. Na tom iz-vanrednom fotosu, punom re~ite i pro-duhovljene plastike, majstorski su obli-kovane povr{ine, krcate detaljima kojisu u lepom me|usobnom sazvu~ju i go-tovo umetni~koj korespondenciji, kojane gubi iz vida ni smisao celine...

- Kao {to jasno mo`ete da vidite naovom primerku kralj je potpuno obri-jan, sa lepo kolmovanom kosom, kojase kao kod nekih mladi}a danas spu{tado vrata - tolkuje nam on taj prekrasnisnimak Milutinovog dinara, pa gleda-ju}i nas pravo u o~i kao da ho}e daproveri da li mi zapa`amo te ravno-merno raspore|ene uvojke {to se ne-kako slapovito obru{avaju niz vladare-vo glatko i skoro ne`no lice i tamo ne-gde iznad ramena prkosno kovrd`ajuu dve volute...

Razabiru}i njegov upitni pogled, od-govaramo mu da nam je posebno zani-mljivo {to se ta tri uvojka, {to padajuniz vrat sa obe strane, zavr{avaju naro-~ito nagla{enim zavijucima, koji se na-laze u istoj ravni sa podignutim {aka-ma, i da se zajedno sa tim uvojcima, {tovr{kom streme navi{e, podi`u ruke iuspravljaju predmeti u njima.

Sergije kao da to pre~u, nastavi da

nam opisuje krunu:- Vidite li tu zup~astu krunu sa tri

osnovne grane, od kojih je srednja naj-ve}a, {to se i dalje ra~vaju navi{e...

Slu{aju}i ga, mislimo o trojstvu uvo-jaka, grana na vladarevoj kruni i jo{ ne-kim detaljima (trobojnica u levoj ruci),koje je mo`da slu~ajno i bezna~ajno, alinama biva upadljiva zbog simbolikepomenutog broja.

- Kralj na sebi o~igledno ima ratni~koodelo - nastavi ne{to `ivlje i `ustrije dagovori, sa izvesnom bojazni da isuvi{ene detalji{e, jer kuda nas sve to mo`eodvesti.

- Zaogrnut je konjani~kim ogrta~em.ispod koga mu proviruju slobodne ru-ke; a u donjem delu on mu je sa obestrane preba~en preko kolena - govoribrzo, kao da prebacuje neke pe{eve ~i-ji se nabori susti`u, mre`e, lome...

Dok nam skre}e pa`nju na te podig-nute ruke i predmete u njima, ~ini namse kao da zajedno sa tek izgovorenimre~ima zveckaju oni metalni delovi na-nizani o dvoredni pojas, {to se jasno ra-zabire ispod dvostruko zavrnutog ogr-ta~a. (Gle, opet na dva mesta po tri plo-~ice i ukrasna predmeta, kop~e - pro|enam nejasna misao).

- Na podignute ruke su mu, vidite,navu~ene ko`ne rukavice, zato su {aketako malo predimenzionirane - nasta-vlja Sergije da nam tuma~i predstavuvladara pogledaju}i nas nadnesene nadalbumom, nekako odozgo, malo nad-meno i suvereno, jer on sasvim pou-zdano i sigurno {eta svojim vrtom u ko-me poznaje svaku biljku, njen krvotok,miris, pa ~ak i drhtavi pokret i gibanjena povetarcu...

- On u levoj ruci dr`i zastavu troboj-

Umetni~ko-poetske predstave nasrpskom srednjovekovnom novcuRazgovor sa Sergijem Dimitrijevi}em

Nikola CVETKOVI], Leskovac

1Preuzeto iz knjige „@iveti punim `ivotom - @ivotopis Sergija Dimitrijevica“ Narodni muzej Leskovac 1996, str. 101-112.

23dinar 26 / 2006

srednjovekovna numizmatika

nicu... Evo lepo se vide ove tri pruge{to se tu, uz samu ivicu, lome i padajunani`e...

(Opet tri pruge - pratimo svoju neja-snu misao o trojstvu koje nam se od pr-vog trenutka name}e)

- A u desnoj ruci je malo zatupasti,uspravljeni ma~ sa `lebom u sredini...Bokovi prestola na kome vladar sedi,tako|e su ukra{eni - nastavlja da opisu-je materijalno pojavne oblike i odnose.

Dok govori u`urbano, buji~avo, zasi-paju}i nas re~ima, ja za trenutak zadr-`avam pa`nju na tim malo predimenzi-oniranim {akama, kako je on rekao, ipoku{avam da uporedim isto tako neu-obi~ajnu veli~inu poslednjeg, najkrup-nijeg uvojka i da procenim koliko seputa on svojim volumenom sadr`i utim pove}im {akama - vrednuju}i iestetski taj odnos u ovim relacijama.Ve} na prvi pogled ti odnosi delujuskladno, zaklju~ujem vi{e za sebe, nesi-guran da je moj utisak u svemu ta~an,i hitam da sustignem njegov dalji opis,njegove re~i {to se roje u ~aranju jedneodre|ene predstave i vaskrsavanju ne-kih detalja jednog davno minulog vre-mena, u kome na momente prepozna-je u ne~emu i na{e doba.

Mnogo vremena kasnije pro~itavaju-}i Sergijeve studije o novim serijamanovih vrsta srpskog srednjovekovnognovca, u komentaru pomenutog pri-merka, nai{ao sam na pretpostavku daneobi~no {irok i kratak ma~ {to ga vla-dar dr`i u desnoj ruci mo`da jeste re-zultat krupnih razmera predstavljenogvladara i ~itave kompozicije u kojoj ni-je bilo mesta za duga~ak ma~.2

Iako je ova pretpostavka izre~ena uformi otvorenog pitanja, koja u nastav-ku ima i mogu}u istorijsku dimenziju,ona donekle ide u prilog na{oj primislio likovno-estetskom skladu oblika i od-nosa na ovom tako osobenom primer-ku novca.

Zanimljivo je da u istan~anom prika-zu portreta ovog vladara, a posebnonjegove kolmovane kose, obrijanog licai ratni~kog odela - S. Dimitrijevi} isti~erazlikovanje ~itave ove likovne predsta-ve od tada uobi~ajenih ikonografskihprikaza, {to predstavlja ozbiljan zahvat

u pribli`avanju i istinskom do~aravanjuvladarevog lika i portreta. Na svaki na-~in sve to ukazuje na vidljive napore re-za~a da da pravi realisti~ki portret. Obepredstave, na licu i nali~ju, pru`ajudragocene podatke o ranorenesansnimpojavama u na{oj srednjovekovnojumetnosti. Tek za vreme cara Du{anapojavljuje se prva nov~ana vrsta sa rea-listi~kim portretom...3

Kao {to iz ovih navoda vidimo, a u{ta }emo se tokom daljeg pripovedanjao razgovoru jo{ vi{e osvedo~iti, Sergijeposve}uje vidnu pa`nju `ivotno-reali-sti~kim i umetni~kim pojedinostima nasrpskom srednjovekovnom novcu, ka-ko prilikom usmenog, vi{e uzgrednogtolkovanja pojedinih komada, tako i usvojim studijskim razmatranjima gdemu je misao preciznija, odre|enija. ^i-ni se da je za istoriju na{e umetnostisrednjeg veka, a posebno slikarstva, ve-oma bitno ovo ukazivanje na odstupa-nja od ikonografskih predstava u te`nji

da se doma{i jedna realisti~ka osnova ugra|enju i