NOVA VOJVOĐANSKA USTAVNA INICIJATIVA · 2014-12-20 · nomije. Ustav iz 1974. godine uspostavio je princip „čistih ekonomskih računa i ravnopravnosti republika i pokrajina”,

ČETVRTA VOJVOĐANSKA KONVENCIJA

NOVA VOJVOĐANSKA USTAVNA INICIJATIVA

Novi Sad, 1. april 2012.

IV VOJVOĐANSKA KONVENCIJA

IzdavačVojvođanski klub

Za izdavačaĐorđe Subotić

UrednikVladislav Radaković

Redakcioni odborĐorđe Subotić

Dragomir JankovNedim Sejdinović

ŠtampaMala knjiga, Novi Sad

ISBN 978-86-908047-2-6

SadržajVladislav RadakovićPREDGOVOR ........................................................................................... 7

OTVARANJE KONVENCIJE I UVODNO IZLAGANJE ............................................................ 13ĐORĐE SUBOTIĆ ...............................................................................................15ŽIVAN BERISAVLJEVIĆ ....................................................................................17

POZDRAVI GOSTIJU ................................................................. 25SONJA BISERKO .................................................................................................27DUŠAN MIJIĆ .....................................................................................................28BOGDAN TANKOSIĆ ........................................................................................30PETAR MATIĆ – DULE .....................................................................................32

IZLAGANJA UČESNIKA KONVENCIJE .................................. 35IŠTVAN PASTOR ................................................................................................37ĐORĐE SUBOTIĆ ...............................................................................................42ALEKSANDAR ODŽIĆ.......................................................................................45DR JON SFERA ....................................................................................................48NEDIM SEJDINOVIĆ .........................................................................................50MIROSLAV FRANCUSKI ..................................................................................53Prof. dr JANJA BEČ NEUMANN .......................................................................56SLOBODAN BUDAKOV.....................................................................................59Prof. dr DRAGAN VESELINOV .........................................................................62Prof. dr MIROSLAV MIŠA ILIĆ .........................................................................66Akademik JULIJAN TAMAŠ ...............................................................................72Prof. dr DUŠKO RADOSAVLJEVIĆ...................................................................75

Prof. dr RANKO KONČAR .................................................................................78DRAGOMIR JANKOV ........................................................................................80NIKOLA CVETKOVIĆ .......................................................................................82ŽIVAN LAZIĆ ......................................................................................................84BALINT IŠTVAN .................................................................................................85BRANISLAV MILIĆ - ŠUMAROV .....................................................................88Prof. dr RADIVOJ STEPANOV ..........................................................................92MILOŠ AVRAMOV, ...........................................................................................101ĐORĐE MILUTINOVIĆ ..................................................................................106OTVORENO PISMO PODRŠKE PAORIMA U PROTESTU ........................108ZAKLJUČCI .......................................................................................................109

DOKUMENTA KONVENCIJE ................................................. 111Srpski jezikNOVA VOJVOĐANSKA USTAVNA INICIJATIVA .......................................113D E K L A R A C I J A ........................................................................................115Engleski jezikNEW CONSTITUTIONAL INITIATIVE OF VOJVODINA .........................123D E C L A R A T I O N ......................................................................................125Mađarski jezikÚJ VAJDASÁGI ALKOTMÁNYOS KEZDEMÉNYEZÉS ..............................134NYILATKOZATOT............................................................................................136Slovački jezikNOVÁ VOJVODINSKÁ ÚSTAVNÁ INICIATÍVA ..........................................145D E K L A R Á C I U ..........................................................................................147Rumunski jezikNOUA INIŢIATIVĂ CONSTITUŢIONALĂ VOIVODINEANĂ ..................155DECLARAŢIA ....................................................................................................157Rusinski jezikНОВА ВОЙВОДЯНСКА УСТАВНА ИНИЦИЯТИВА ..............................166Д Е К Л А Р А Ц И Ю .......................................................................................168

Hrvatski jezikNOVA VOJVOĐANSKA USTAVNA INICIJATIVA .......................................177D E K L A R A C I J A ........................................................................................179

PRILOZI ..................................................................................... 187EKONOMSKO PROPADANJE VOJVODINE 2000 - 2010............................189THE ECONOMIC DEVASTATION OF VOJVODINA 2000 - 2010 .............192Nedim SejdinovićČETVRTA VOJVOĐANSKA KONVENCIJA I MEDIJI ................................197

7

VLADISLAV RADAKOVIĆpredsedavajući Radnog predsedništva konvencije

PREDGOVOR

U istorijskom pamćenju Vojvođana još uvek je živo sećanje na zlat-no doba u sveukupnom razvoju Vojvodine u vreme njenog ustavnog statusa federalnog entiteta u okviru SFRJ, i njene pune suštinske auto-nomije. Ustav iz 1974. godine uspostavio je princip „čistih ekonomskih računa i ravnopravnosti republika i pokrajina”, čime je ojačana njihova odgovornost za sopstveni i zajednički razvoj. Tada je Vojvodina, posle vekovne političke borbe za svoju autonomiju, prvi put u svojoj istoriji, ostvarila suštinsku autonomiju sa punom sudskom, zakonodavnom i iz-vršnom vlasti, izvornim prihodima i imovinom. Bila je to ustavna sušti-na njene političke samobitnosti, političke ravnopravnosti i ekonomske samostalnosti. Vojvodina je dobila i iskoristila šansu da načini ogro-man iskorak u svom ukupnom razvoju. Nikada u Vojvodini nije toli-ko objekata izgrađeno u privredi, kulturi, obrazovanju i zdravstvu, što je doprinelo da su u tom periodu i ostvareni najviši privredni kulturni i civilizacijski dometi Vojvodine. Od grubog populističkog nasrtaja na njenu autonomiju oktobra 1988. pa sve do danas taj period uspešnog rešenja ustavnog položaja Vojvodine postao je tabu tema u političkom životu i Srbije i Vojvodine. I ne samo to. Najznačajnije političke snage u Srbiji prećutno ili otvoreno smatraju i pokazuju da Miloševićevo poni-štavanje istinske autonomije Vojvodine i „rešenje vojvođanskog pitanja” predstavlja veliku i trajnu tekovinu njegove politike.

Prošlo je skoro četvrt veka od „mirne”, političkom prisilom – pod famoznim imenom jogurt revolucije – izvršene okupacije Vojvodine i munjevitog uništavanja svega što se u njoj vekovima gradilo i čuvalo. U sankcijama i ratovima koji su vođeni devedesetih godina, Vojvodina

8

je bezdušno opljačkana i ekonomski izraubovana. Najveći gubici su u ljudskom faktoru: hiljade porodica je proterano i iseljeno iz Vojvodine, desetine hiljada ljudi je mobilisano i učestvovalo u ratovima koji su vo-đeni na prostorima SFRJ, mnogi od njih su izgubili svoje živote, a da nisu znali zašto se bore, mnogi su se vratili izranjavljeni i oboleli i, na kraju, stotine hiljada mladih obrazovanih pobeglo je u svet da tamo potraže šansu za svoju egzistenciju, što dalje od besmislenih ratova i nacionalis-tičkog ludila na ovim prostorima.

Sve vreme miloševićevske vladavine Vojvodina se nije mirila sa na-metnutim položajem, ali nikada nije imala snage da se politički orga-nizuje i suprotstavi pogubnom diktatorskom režimu koji je sistematski zatirao i uništavao sve ono što je bilo plemenito i civilizacijsko u biću Vojvodine i njenih žitelja. Istina, Vojvođani su na izborima glasali pro-tiv Miloševića i davali glasove opoziciji i predsedničkim kandidatima iz opozicije, ali nikada nisu uspeli da se tako organizuju da stvore kri-tičnu masu koja bi se uspešno suprotstavila bezumnoj nacionalističkoj diktaturi.

Sa velikim nadama dočekane su promene 2000. godine, u kojima su vojvođanske političke snage, stranke NVO i, posebno narod, svojim glasovima i podrškom DOS-u dali izuzetan doprinos, ali razočaranje je bilo ogromno kada su ubrzo te nade izneverene. Ostao je gorak ukus političke prevare od nove političke elite Srbije, koja –suprotno Ugovoru DOS-a s narodom– već godinama „vojvođansko pitanje”, svesno i orga-nizovano „gura pod tepih”, što rečito govori da ne postoje ozbiljne na-mere da se pristupi definisanju ustavnog položaja Vojvodine u skladu sa statusom koji je imala i savremenim rešenjima u svetu i u Evropi. To je došlo posebno do izražaja posle ubistva Zorana Đinđića i u vreme ka-da su Koštunica i DSS ostvarivali političku vlast u zemlji. Svaki pokušaj vojvođanskih političkih snaga da pokrenu rešavanja „vojvođanskog pi-tanja” izazivao je nacionalistički bes i skoro jedinstveno nastupanje svih političkih stranaka sa centralama u Beogradu, optužujući zagovornike traženja rešenja za ustavni položaj Vojvodine da su secionisti i izdajnici, tuđinske sluge i neprijatelji Srbije i srpskog naroda.

Od 2004. do sada organizovali smo četiri politički respektabilne i reprezentativne konvencije na kojima smo pokušavali da na demokrat-ski način pokrenemo pitanje rešavanja ustavnog položaja Vojvodine: Na Prvoj vojvođanskoj konvenciji, (održanoj 28.2.2004. u Subotici) Vojvodina reaguje na rezultate izbora za Republički parlament u kome

9

prvi put u istoriji zajedničkog življenja nije bilo ni jednog legitimnog predstavnika manjinskih naroda u parlamentu Srbije i bez predstavni-ka vojvođanskih stranaka u njemu, što je predstavljalo ozbiljnu pretnju da autonomija Vojvodine bude i formalno u potpunosti ukinuta. Usvo-jena je Subotička inicijativa u kojoj su pozvane demokratske snage u Vojvodini, Srbiji i međunarodnoj zajednici da nađu način da otklone posledice miloševićevske vladavine i Vojvodini vrati autonomija sa za-konodavnom, izvršnom i sudskom vlašću. Odgovor je bio ignorisanje tih poruka i javna politička osuda učesnika na njemu.

Na Drugoj vojvođanskoj konvenciji (16.07.2006.) usvojen je dokument Vojvođanska ustavna inicijativa u kome se traži potpuni diskontinuitet sa autoritarnim miloševićevskim sistemom, izbori za us-tavotvornu skupštinu i donošenje novog republičkog ustava, kojim bi se Vojvodini garantovala suštinska i potpuna autonomija. Taj skup bio je javno ignorisan i politički omalovažavan, a pravi odgovor na njega bilo je brzometno donošenje mitrovdanskog ustava Srbije, bez rasprave i uvida javnosti u tekst tog dokumenta, a nakon manipulatorskog referenduma, tokom koga su u poslednja dva sata volšebno namaknuti glasovi kako bi se na silu osigurao natpolovični izlazak birača i tako, tobože plebisci-tarno prihvatio novi ustav. I pored takve atmosfere u Vojvodini to nije prošlo: Vojvođani nisu glasali za taj ustav, jer je on samo modifikovan miloševićevski ustav sa svim centralističkim retrogradnim obeležjima.

Na Trećoj vojvođanskoj konvenciji ( 20.12.2008.) usvojena je Re-zolucija u kojoj se zahteva od Predsednika Republike Srbije da ispuni predizborna obećanja i pokrene inicijativu za promene ustava, kojim će se rešiti ustavni položaj Vojvodine i traži od međunarodne zajednice da pospeši ostvarenje stavova Londonske konferencije, Evropskog saveta, Badinterove i Venecijanske komisije o vraćanje autonomije Vojvodini. Odgovor je bio blaga podrška međunarodne zajednice, ćutnja i perfidni dogovor političkih stranaka u vlasti da se usvoji novi Zakon o političkim partijama, kojim su praktično ukinute regionalne partije ili je deo njih „disciplinovan” na način da su, obećavanjem nekoliko mandata i ličnih privilegija, usmerene na spregu sa strankama koje imaju centralu u Be-ogradu. Tako su centralističke snage pokušale, (i dobrim delom uspele) učiniti nedelotvornom borbu autentičnih vojvođanskih političkih snaga za rešenje ustavnog položaja Vojvodine.

Prošlo je dvanaest godina kako je srušena autokratska miloševićev-ska vlast, a zemljom i dalje svirepo centralistički upravljaju tobože demo-

10

kratske srbijanske snage. Vojvodina je potpuno opljačkana, kao nikada u svojoj istoriji, osiromašena i ponižena, bez nade da će se njen sramni položaj promeniti. U tim uslovima, i u jeku sveopšte izborne aktivnos-ti, odnosno – predsedničkih, parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, održana je 1.aprila 2012. Četvrta vojvođanska konvencija ko-ja je predložila jedno sasvim novo rešenje. Na Konvenciji su usvojene Deklaracija o osnovama demokratskog ujedinjenja Vojvodine i Srbije u Saveznu Rebliku Srbiju i Izjava pod nazivom Nova vojvođanska ustav-na inicijativa u kojima se na politički razgovetan način traži dogovor o ujedinjenju Vojvodine i Srbije po kome bi Vojvodina i Srbija bile ravno-pravne republike koje čine Saveznu republiku Srbiju. Već na samoj Ko-nvenciji SVM je izašao sa svojim stavom u kom se zalaže da Vojvodina treba da ostvari zakonodavnu, izvršnu i delimičnu sudsku vlast, pravo na vlastitu imovinu i sopstvene izvore finansiranja, ali se i dalje zalaže da Vojvodina dobije punu suštinsku autonomiju u okviru Republike Sr-bije. Bilo je na Konvenciji i drugih sličnih zalaganja.

Sva predložena dokumenta, u obliku i tekstu koji u ovoj publikaci-ji objavljujemo, su aklamacijom usvojena na Konvenciji, a usvojeni su i zaključci da se nastave aktivnosti na promociji dokumenata i realizaciji odluka Konvencije i da se ostavi rok od godine dana Skupštini i drugim organima AP Vojvodine, kao i novoj Skupštini i Vladi Republike Srbi-je da daju odgovore na zahteve Konvencije o otpočinjanju razgovora o izmenama aktuelnog Ustava i stvaranju uslova za nov ustavni položaj Vojvodine. U slučaju odsustva ili negativnog odgovora, zaključeno je da se pokrene akcija organizovanja referenduma u Vojvodini na kome građani Vojvodine treba da se izjasne o statusu i o ustavnom položaju Vojvodine.

Ljudski je nadati se – da će biti mudrosti i političke volje – da se sa dužnom pažnjom razmotre zahtevi IV vojvođanske konvencije, pokrene proces ustavnih promena i nađu adekvatna rešenja stabilnog i ubrzanog razvoja Vojvodine i Srbije.

11

12

13

OTVARANJE KONVENCIJE I

UVODNO IZLAGANJE

14

LIDIJA STEVANOVIĆ,glumica Srpskog narodnog pozorišta,

govori stihove iz poeme “VOJVODINA” Miroslava Mike Antića

Volim je od štala do neba i od blata do pšeniceToplu od ciganskih gudala i od blagdanskih očenaša ...............

Ta Vojvodina ašova, britvi, molitvi i šamara,Zarasla u želje, u laž, u borbu, u izdajstvo, u ljubav.Volim je, jer svi smo široki i obični kao ova ravnica,

Jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama……..

15

Vojvođanke i Vojvođani, poštovani gosti.Četvrtu vojvođansku konvenciju održavamo u vreme u kojem je

Vojvodina po priznanju zvanične statistike svrstana u nedovljno razvi-jene regione Srbije, a broj nezaposlenih čini gotovo 27 odsto. Poljopri-vrednicima, radnicima, preduzetnicima, mladima i starima... sve je teže i teže, jer je u protekle više od dve decenije Vojvodina potpuno devas-tirana i civilizacijski i ekonomski. Ukidanjem suštinske autonomije sa prerogativima zakonodavne, sudske i izvršne vlasti i njenog federalnog statusa, svesno je rušena i perspekiva Vojvodine, pre svega njenih gra-đanki i građana i naše sadašnjosti, a i naše vojvođanske budućnosti.

Danas, je prvi april međunarodni dan šale, ali ovi i drugi podaci koje ste dobili nisu šala, oni su surova stvarnost današnje Vojvodine.

Svesni činjenice da je ustavni položaj Vojvodine glavni uzrok svih ovih problema i sveukupne krize u Vojvodini, kao i činjenice da 56,07 odsto građanki i građana Vojvodine, na ustavnom referendumu 2006. godine, nije podržalo postojeći Ustav, sazivači ove konvencije odlučili su da ponude drugačiji ustavni položaj Vojvodine, u okviru Srbije, a ti-me i izvesniju budućnost njenim građanima.

Želja nam je da, s ljubavlju a ne mržnjom, ponovo oživimo Vojvo-dinu o kojoj je svojim stihovima pevao Miroslav Mika Antić. Zato smo i počeli ovu Konvenciju njegovom poemom. Zahvaljujem se uvaženoj dramskoj umetnici Lidiji Stevanović, prvakinji Srpskog narodnog po-zorišta.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, poštovani gosti, dragi prijatelji,u ime Koordinacionog odbora sazivača, koji čine predstavnici poli-

tičkih partija, civilnog sektora i uglednih pojedinaca iz Vojvodine, otva-ram Četvrtu vojvođansku konvenciju.

Pozdravljam prisutne goste!

ĐORĐE SUBOTIĆkopredsednik Koordinacionog odbora sazivača

Četvrte vojvođanske konvencije

16

17

JASNA STRATEGIJA SOLIDARNE BORBE ZA KORENITE USTAVNE REFORME I DOSTOJANSTVEN I RANOPRAVAN POLOŽAJ FEDERALNE VOJVODINE U SAVEZNOJ REPUBLICI SRBIJI

Poštovani učesnici i uvaženi gosti Četvrte vojvođanske konvencije,Dragi prijatelji,Ovaj naš respektabilni skup održavamo nešto više od tri godine na-

kon Treće vojvođanske konvencije. Već na najavu da će IV VK biti odr-žana na današnji dan neki cinici su javno poručili – proći će vam ova „Nova vojvođanska inicijativa” kao vesela skupina dostojna međunarod-nog dana šale i humora. A previđaju, te zloslutne šaljivdžije, da je pret-hodna konvencija, sasvim slučajno, održana 20. decembra 2008, dakle – na treću nedelju katoličkog adventa, koji je – kako nas je tada podse-tio uvaženi Ištvan Pastor –period sveopštog prosvetljenja, iščekivanja pobede dobra nad zlim i bogatsva nad siromaštvom i bezvrednošću. Pa ipak, uprkos tako srećno izabranog dana za njeno održavanje, Vojvodi-ni se nije posrećilo da se poruke, zalaganja i nadanja te Konvencije bar malo oživotvore, i da nam bude bar malo manje loše, ako već ne može da nam krene ka vidljivo boljem. Otuda ni sada ne treba strahovati da će se naše današnje odluke i stremljenja pamtiti, imati domašaja i trajati samo onoliko koliko i olake prigodne prvoaprilske šale.

Naravno da su od održavanja Treće vojvođanske konvencije do da-nas njen Koordinacioni odbor i njeni sazivači i učesnici činili sve da stavove Rezolucije te konvencije učine optimalno delotvornim, kako u onim njenim delovima u kojima smo jezgrovito i jasno definisali šta n e ć e Vojvodina koju mi predstavljamo – a to je ona Vojvodina koja je 2006. plebiscitarno odbacila aktuelni Ustav – tako i kad je reč o onim porukama Konvencije kojima smo, tada samo načelno, rekli kakav to ustavni status i u kakvoj zajedničkoj državi Srbiiji ta Vojvodina h o ć e.

ŽIVAN BERISAVLJEVIĆkopredsednik Koordinacionog odbora sazivača

Četvrte vojvođanske konvencije

18

Nastojali smo da sa dokumentima i stavovima Konvencije široko upoz-namo, pre svega, javnost Vojvodine i pripadnike svih naroda koji u Po-krajini žive, kao i sve relevantne predstavnike međunarodne zajednice. Zvanično smo uputili taj dokument svim čelnim ljudima Republike, kao i parlamentima i vladama Republike Srbije i AP Vojvodine. Nažalost, te institucije su, kao i parlamentarne partije koje ih tvore – skoro bez izu-zetka – grubo ignorisale kako našu molbu da se sretnemo sa njihovim čelnicima, tako i konstruktivne stavove i dobronamerne predloge Tre-će konvencije kako da zajedno dođemo do novog istorijskog dogovora o trajno stabilnoj zajedničkoj državi i njenom modernom, demokrataskom ustavnom ustrojstvu, primerenom kako nesumnjivo složenom biću na-šeg društva, tako i evropskoj perspektivi Srbije.

Skoro kao odmazda zbog takvih naših zalaganja, praksa postojanog političkog ponižavanja, ekonomskog devastiranja i duhovnog i identi-tetskog zatiranja Vojvodine od strane centralističke republičke vrhuške pojačano se, posle Konvencije, nastavila. Kad je reč o političkom poni-žavanju Vojvodine, podsetiću vas samo na sramotnu halabuku oko da-vanja saglasnosti na predloženi Statut APV. Sem besomučnih nasrtaja na vojvođansku autonomiju i njeno evropsko regionalno biće, bezočno su i bez izvinjenja, iz dana u dan, sa govornice republičkog parlamenta vređani narodi i građani Vojvodine. U analima istorije državnog i us-tavnog prava ostaće, ta dobro orkestrirana antivojvođanska rasprava, zapamćena i po tome što je nesravnjeno duže trajala debata o predlogu Statuta Vojvodine kao prividno autonomne regije, nego o predlogu Usta-va iz koga je taj Statut izveden. A i po tome što je tada postalo belodano jasno da partitokratska vrhuška države Srbije ne želi da sprovodi ni one ustavne odredbe o ustavnom položaju Pokrajine koje je svojim oktroisanim ustavom upravo ona nametnula Vojvodini. I da joj se, nažalost, to može!

Nije onda ni čudo što aktuelna Vlada Srbije do dana današnjeg nije htela da donese ni one bitne zakone bez kojih ni ovakva, fasadna i odo-brena autonomija Pokrajine ne može da se ostvaruje, niti što nije htela da ispunjava čak ni ustavom utvrđene finansijske obaveze budžeta Re-publike prema Pokrajini. A nije čudo ni to što je požurila da donese an-tivojvođanski zakon o politčkim strankama, kojim je urnisala političku scenu Vojvodine i lokalnne samouprave. Sve je to sračunato da ubrza proces zatiranja političkog subjektiviteta Vojvodine i vidljivo oslabi baš one političke organizacije i snage koje su se tome zatiranju, od Miloše-vičevog vakta do svog ukidanja, dosledno i energično suprodstavljale.

19

Posledice intenzivnog višedecenijskog ekonomskog devastiranja Voj-vodine, koje traje neprekidno od ukidanja njenog ustavnog subjektivite-ta do danas, upravo su posle Treće konvencije u svoj svojoj drastičnosti izbile na svetlost dana: obelodanjeno je, naime, da je Pokrajina – od ne-kada, nesumnjivo najrazvijenijeg dela Republike Srbije, i jedne od naj-razvijenijih regija prve i druge Jugoslavije – tako bezdušno, sistematski i sistemski eksploatisana, od momenta kad je srozana na status anonimne i obespravljene ”severne srpske pokrajine”, da je morala biti zvanično pro-glašena za nerazvijeni deo Srbije. O tome svedoče i podaci koje smo vam prezentirali za današnju raspravu. Organizacije – sazivači III VK, koji su tu, statistički i politički dugo i vešto prikrivanu istinu i otkrile, alarmi-rale su vojvođansku javnost i pokušale da o tome otvore raspravu, pre svega u najodgovrnijm institucijama Pokrajine, ali su se oni koji njima upravljaju o te zahteve opet oglušili, isto kao što su se oglušili i o svoje-vremeni naš poziv da razmotre stavove Treće vojvođanske konvencije.

Suočeni sa takvim pogubnim političkim i ekonomskim razvojem Vojvodine, a svesni istine da je to nesumnjiva posledica njenog pogub-nog ustavnog položaja, a i sa takvim grubim odbijanjem vlasti da o tome razgovara u institucijama sistema, dogovorili smo se pre dve godine na Koordinacionom odboru da pripremimo Četvrtu vojvođansku konven-ciju, čiji će slogan biti ”Nova vojvođanska ustavna inicijativa”. Odnosno – da ponovo pokušamo da politički iniciramo javni demokratski dijalog o neophodnosti temeljitih demokratskih reformi u društvu i državi i o ne-izbežnosti promene aktuelnog ustava, jer je on – ocenjivali smo – glavno izvorište duboke i sveopšte društvene i političke krize u zemlji. Takav bi se dijalog,naravno, morao voditi na temelju arumenata, a ne apriorne javne diskvalifikacije i političke diskriminacije onih koji ga pokreću.

Ocenili smo, takođe, da je temeljita promena ustavog ustrojstva dr-žave Srbije uslov bez koga je nemoguće rešavanje sve zaoštrenijeg vojvo-đanskog pitanja, kao jednog od najkrupnijh otvorenih pitanja države Srbije. To pitanje postmiloševićevska vlast, naročito od atentata na Zo-rana Đinđića, uporno ”gura pod tepih”, politički perfidno guši i margi-nalizuje one snage koje ga pokreću i ignoriše one inicijative koje ukazuju na to da se ono na potpuno novim osnovama mora rešavati nakon što je Crna Gora postala nezavisna država, a Kosovo se samovlasno otcepilo od Republike Srbije. Polazeći od načelnih stavova i pristupa Druge VK, čiji je slogan bio ”Vojvođanska ustavna inicijativa”, a koji su potpuno ig-norisani prilikom donošenja zlosrećnog ”mitrovdanskog ustava”, odlučili

20

smo da u dokumentima, koje danas treba da usvojimo, temeljito razradi-mo one stavove dve prethodne konvencije, koji ukazuju na neophodnost postizanja istorijskog dogovora Srbije i Vojvodine, kao dva samosvojna ustavna entiteta koji danas tvore Republiku Srbiju, o budućem ustavnom ustrojstvu složene države Srbije. Polazili smo pritom od istine da je naša današnja država na mnogo načina nedovršena država. Jedan od važnih vidova te nedovršenosti svakako je i od strane većine parlamentarnih partija omalovažavana istina da je u Srbiji na snazi ustav koji građani i narodi Vojvodine – koja je jedan od njena dva konstitutivna entiteta – plebiscitarno nisu prihvatili.

Rezultat dvogodišnjeg rada KO i usaglašavanja stavova u okviru njega, kao i njihove provere i razrade na tribinama pojedinih organiza-cija – sazivača Konvencije, jesu predlozi dva programska dokumenta, koji su pred vama danas. Pisani politički jezgrovito i brižljivo promiš-ljani sa istoriskopolitičkog, kao i sa ustavnopravnog aspekta, ocene, sta-vovi i predložena načela koje sadrže kompleksna Delkaracija IV VK o osnovama demokratskog ujedinjnja Vojvodine i Srbije u Saveznu Re-publiku Srbiju, a i lapidarna Izjava ”Nova vojvođanska ustavna inici-jativa” predstavljaju najbolje obrazloženje razloga i političkih pobuda zbog kojih je sazvana Četvrta vojvođanska konvencija. Ti dokumenti sadrže, kako predlog razrađene koncepcije neophodnih ustavnih refor-mi, tako i strategiju borbe političkih snaga koje okuplja ova Konvencija za ostvarivanje tih promena. Oni se izričito zalažu za. stvaranje snažnog ustavotvorog pokreta Vojvodine i Srbije, koji treba da se svim demokra-tiji primerenim sredsvima političke borbe izbore za neophodne pred-postavke za sprovođenje te strategije. U predlozima Deklaracije i Izjave te su pretpostavke navedene i ja ih ne bih obrazlagao. Samo bih snaž-no naglasio našu nadu da će, u meri u kojoj se Srbija– kao država,i kao društvo – bude intenzivnije integrisala u evropske procese, narastati i snaga tog ustvavotvornog pokreta.

Dužan sam, međutim, da ukažem na to da su ovim dokumentima one izvorno vojvođanske snage, koje su se godinama borile za punu us-tavnu izvršnu, sudsku i zakonodavnu autonomiju Vojvodine sada istakle načelo asimetričnog federalizma kao osnovni princip ustavnog ustrojsta-va buduće složene države Srbije, koju svojom plebiscitarno potvrđenom voljom čine Vojvodina i Srbija, kao dva statusno ravnopravna konstitu-tivna entiteta zajedničke složene države –Savezne republike Srbije.Taj pomak od autonomističke ka federalisičkoj platformi posledica je činje-

21

nice da je Republika Srbija, u čijem se sastavu nalazila Vojvodina kao pokrajina – nekada sa stvarnom, a od 1988. samo sa prividnom auto-nomijom– od osamostaljivanja Crne Gore prestala da bude federalna jedinica šire federativne države i da je i sama, prvi put od 1918., postala samostalna država.

S obzirom da je to nova istorijska situcija u kojoj su se našli i Sr-bija, i Vojvodina u njoj; zatim – s obzirom na neporecivo i nepotrošivo istorijsko pravo građana i naroda Vojvodine da se u svakoj novoj isto-rijskoj situaciji izjašnjavaju kakav oblik države prihvataju; i, najzad – s obzirom na decenijska negativna iskustva i katastrofalne posledice po ekonomski i ukupni razvoj Vojvodine od 1988. do danas, od kada joj se nameće kvaziautonomni status po meri srbijanskih političkih elita, sa-zivači ove Konvencije se u pretežnoj većini zalažu za to da u budućoj državnoj zajednici Vojvodina ima status ravnopravnog konstituenta sa statusom republike sa geoistorijskom Srbijom u zajedničkoj državi fede-rativnog ustavnog ustrojstva – Saveznoj Republici Srbjii. Dužan sam da kažem da je stanovite rezerve na ovakvu, federlističku platformu, koju u načelu podržava, izrazio ovih dana SVM i sa njima ćete tokom rada Konvencije biti upoznati.

Odgovorno želim da nagalasim da je voljom svojih legitimnih pred-stavnika o prisajedinjenjuVojvodine Srbiji 1918, potvrđenim i 1945 god., srpski narod u Vojvodini trajno ostvario jednu od svojih velikih vekovnih težnji – da sa Srbijom živi u istoj državi. Ali, on se nikada nije mirio s tim da cena ujedinjenja Vojvodine sa Srbijom bude zatiranje njegovog političkog subjektiviteta, evropskog subcivilizacijskog regionalnog identi-teta i identiteta manjinskih naroda Vojvodine, niti da u toj državi Vojvo-dina bude tretirana od strane srbijanske centralističke vrhuške kao ratni plen i unutrašnja kolonija Srbije. Poučeni upravo takvim gorkim mno-godecenijskim iskustvom, smatramo da je najbolji način da se naša želja da i dalje budemo u državnom jedistvu sa istorijskom Srbijom više ne sme plaćati tako previsokom cenom kao što je permanentna ekonom-ska eksploatacija i postojano zatiranje samosvojnih osobenosti Vojvo-dine i naroda koji u njoj žive. Zato i tražimo ustavnu ravnopravnost federalne Vojvodine sa federalnom Srbijom na način kako to u Deklara-ciji predlažemo.

Snažno želim pritom da naglasim da je sadržina prava i funkcija, koja smo ranije tražili za Vojvodinu zalažući se za njenu suštinsku, dakle punu ustavnu autonomiju i sadržina onih prava koje sada u Deklaraci-

22

ji predlažemo za fedralne entitete potpuno, naglašavam -potpuno ista. Mi, dakle, ovim dokumentom ne zahtevamo više prava za Vojvodinu, ne-go potpunije političke garancije i veća ustavopravna ovlašćenja Vojvodine da svoju istinsku ravnopravnost legitimno štiti. A zalažemo se i za njen ravnopravni udeo u funkcionisanju savezne države i za zajedničku od-govornost za njen itegritet, stabilnost i prosperitet.

Onima koji nas, u želji da ovekoveče neravnopravnost čija je žrtava Vojvodina i njeni građani i brojni narodi, optužuju da smo zagovornici razbijanja jedinstva države i separatizma, pre svega mi, vojvođanski Srbi, treba da odgovorimo da su naša zalaganja da država Srbija bude ustro-jena kao moderna evropska država po meri svoga složenoga bića najbo-lji način da ona trajno bude organski jedinstvena i dugoročno stabilna i snažna država i istinski demokratski artikulisano društvo. Uostalom nije slučajno da suštinska zalaganja ove i prethodnih Konvencija podr-žavaju najuticajnije političke organizacje praktično svih vojvođanskih manjinskih naroda, jer su njihove političke elite shvatile da -ma koliko bio visok stepen i sadržina njihove manjinske autonomije – oni ne mogu biti istinski ravnopravni sa građanima Srbije sve dok nisu ravnopravni kao građani Vojvodine.

Pre nego što izložim nekoliko zaključnih stavova, dozvolite mi da objasnim zbog čega Čevrtu vojvođansku konvenciju nismo odložili za vreme posle izbora, kao što smo postupili pre nekoliko godina, kad smo sazivali Treću konvenciju. Neki nam ovih dana javno poručuju da” sada nije trenutak za pokretanje ovih pitanja”, dok nas pojedini istaknuti voj-vođanski politički prvaci – koji su bili glavni nosioci omalovažavanja po-ruka prethodnih konvencija – ovih dana javno optužuju da je današnja Konvencija, kako vele, izborno sračunati potez, a drugi grlato dodaju– i puki ”marketinški” izborni skup. Neću ove tvdrnje podrobnije razobliča-vati, ali ću reći samo ovo: istina je jedna i nesporna koliko i jednostavna – zakazali smo Četvrtu vojvođansku konvenciju onda kada smo završili sve pripreme do mere da možemo da je zakažemo. Da smo uspeli da te pripreme ostvarimo ranije, držali bismo Konvenciju krajem februara, na dan kada je Vojvodina izglasala svoj prvi ustav. Uostalom, zbog toga što Konvenciju držimo u vreme izborne kampanje, zbog obaveza pre-ma njoj, predstavnici nekih partija – sazivača Konvencije i odsustvuju sa današnjeg skupa, što je svakako šteta. A naravno da smo zainteresovani danas, kao što bismo to bili i u februaru, da jačaju izborne šanse stra-naka– sazivača Konvencije i onih njenih učesnika koji na izbore izlaze

23

kao pojedinci ili kao grupe građana, jer to jača parlamentarne pozicije zagovornika stavova koje danas treba da usvojimo.

Poštovani učesnici Konvencije,mnogo je važnih pitanja koja bi takođe bilo prirodno uključiti u

uvodno izlaganje na skupu kakav je ovaj. Svesno sam ih izostavio, jer smatram da su dokumenta koja danas treba da usvojimo najbolji pod-sticaj za plodnu i kompetentnu raspravu kakvu očekujemo. Široki javni odjeci, koje je izazvala već prva najava Četvrte vojvođanske konvencije, ma koliko među njima bilo i onih iz arsenala apriorne osude i satanizaci-je svakog pokušaja Vojvodine da postavi pitanje svoga ustavnog položaja, ubedljivo upućuju na zaključak da se to pitanje više ne može ignorisati, a njegovo rešavanje beskonačno odlagati, kao što se ne mogu odlagati ni ustavnne reforme zemlje u celini. Dok mi u završnom delu Deklaracije izričito kažemo da odlaganje rešavanja tih pitanja kao gorućih unutraš-nje političih pitanja neizbežno vodi u opasna politička zaoštravanja u zemlji i neizbežnu njihovu internacionalizaciju, korifeji srbijanske ultra-desnice i ideolozi antievropske Srbije tipa Koštunice, već su nas optužili da, zastupajući načelo federalizacije, ova Konvencija radi, ni manje – ni više, nego po nalogu EU! Čuj!

Upravo zbog takvih, mi jasno poručujemo vojvođanskoj i široj jav-nost: ova Konvencija zagovara postizanje demokratskog političkog dogo-vora, naglašavam dogovora – sa onom Srbijom koja sve vidljivije postaje svesna neohodnosti korenitih ustavnih refomi, bez kojih nema evrop-ske moderne i prosperitetne Srbije i nudi svoju inicijalnu platformu za takav dogovor. Rezultat tog dogovora treba da bude zajednička, nagla-šavam – zajednička Povelja kao politički usaglašena platforma za kore-nite ustavne promene.

Konvencija je, već zbog toga, ne samo zagovornik stvaranja, nego i delotvoran vojvođanski zametak širokog ustavotvornog pokreta u zem-lji, koji za te promene treba da se izbori. Naša zalaganja nisu usmere-na protiv Srbije, ni protiv srpskog naroda, već samo energično zahtevaju promene onog zlosrećnog ustava koji je u okove besprimernog centraliz-ma i svemoćne partiokratije okovao ne samo Vojvodinu, nego naše ukup-no društvo. Ova naša inicijativa prvi je osmišljen poziv na razbijanje tih okova i zato je i izazvala toliku pozornost javnosti i toliko uznemirila moćne protivnike bilo kakvih demokratskih reformi u državi i društvu.

24

Baš zato moramo istrajati u svojim stremljenjima i odmah posle Konvencije i izbora organizovano i solidarno prionuti ka oživotvore-nju njenih stavova i zahteva. To podrazumeva širenje kruga onih koji nas u Vojvodini podržavaju, još čvršče povezivanje sa svima onima koji su u Srbiji konačno krenuli u borbu za preokret, onima koji iskreno, a ne iz kalkulantskih izbornih razloga traže ustavnu decentralizaciju i re-gionalizaciju i, dabome, sa onima -brojnim, a sve više očajnima – koji kao najveći gubitnici tranzicije – zahtevaju poboljšanje ustavnog polo-žaja sveta rada.

Mi, poštovani prijatelji, i ovom Konvencijom, i njenim porukama, na zabrinjavajuće dugo relevantno, umesno koliko i skeptično pitanje jednog nama bliskog vojvođanskog uglednika i publiciste ”Ima li još Voj-vodine”, koje je on uzeo za naslov svoje odavno napisane knjige, dajemo ubedljivi i ohrabrujući odgovor: ima je, i biće je, sve dok ima borbe za njenu samobitnost, za njen politički subjektivitet i njen regionalni identitet.

Ovaj naš skup je upravo tome posvećen– da tu borbu politički osmisli, ohrabri i učini delotvornom.

25

POZDRAVI GOSTIJU

26

27

Dragi prijatelji,

Žao mi je što nisam u mogućnosti da lično učestvujem na Četvrtoj vojvodjanskoj konvenciji. Helsinški odbor je uvek podržavao vaše na-pore da nadjete pravu meru autonomije Vojvodine.

Vojvodini je antibirokratskom revolucijom, a kasnije ustavima iz 1990, i iz 2006, ukinuto pravo na sopstveni identitet, odgovornost i sa-moupravu.

Vojvodjanski klub je hrabro držao pitanje Vojvodine otvorenim uprkos svim pritiscima i osporavanjima, kako političkim, tako i me-dijskim.

Vojvodjanski klub je uspeo da održi raspravu o Vojvodini na vi-skom profesionalnom nivou.

Duh vremena sve više ide u prilog vasim razmišljanjima.Očigledno je da se Vojvodina mobiliše u pravcu vlastite samos-

poznaje.Zato vaša inicijativa treba da obuhvati sva razmišljanja i predloge

kako bi se u ovom momentu nasla prava mera i suština vojvodjanske autonomije u novom regionalnom i medjunarodnom kontekstu.

Postizanje konsenzusa o tome je proces koji ste vi započeli pre vise decenija. On zahteva mudrost i puno uvažavanje svih predloga. Samo tako možete ostvariti svoje legitimne težnje uz punu podršku šire jav-nosti Vojvodine.

Želim vam uspešnu Četvrtu konvenciju.

SONJA BISERKOpredsednica Helsinškog odbora u Srbiji

28

Zahvaljujem se što ste me pozvali i što ste mi dali priliku da Vam se obratim. Želim da podelim sa Vama neka razmišljanja o Vojvodini za koja verujem da su vrlo iskrena. Godinama smo razgovarali o tome da treba Vojvodinu pokrenuti, da treba definisati njen interes, njen us-tavni položaj i karakter autonomije. Mislim da je pred nama pravi tre-nutak za to. Postao sam podpredsednik Liberalno demokratske partije zato što je to jedina partija koja Vojvodinu doživljava kao ravnopravnog partnera. Verujem u to, da liberalno demokratska partija može ostvariti neka od Vaših aspiracija. Podsećanja radi, u deklaraciji liberalno demo-kratske partije stoji sledeća formulacija: uvažavajući istorijsko, politič-ko i kulturno nasleđe, zalažemo se za najširu autonomiju Vojvodinu, sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašći, kao i za promenu odno-sa prema Vojvodini. Na modernu autonomiju Vojvodine treba gledati kao na preokret od koga će korist imati svi njeni građani. Nije slučajno što smo kao stranka posebnom deklaracijom zatražili vojvođanski pre-okret u politici prema Vojvodini. Naša ambicija je da Vojvođani kroz njene autonomne institucije postanu akter političkog života u Srbiji. Ta orijentacija liberalno-demokratske partije je razumevanje da je moder-nizacija Srbije i Vojvodine uslov da se što brže suštinski uključimo u evro-atlanstke integracije. To je ujedno i prilika da Vojvođani, ne samo potpisnici ove konvencije, sva dosadašnja razmišljanja i brojne predloge stave u savremeni politički kontekst i nađu pravu meru za autonomiju Vojvodine i definišu njenu suštinu. Revitalizacija vojvođanskih institu-cija je u interesu cele Srbije. Važeće ustavno-pravno ustrojstvo sprečava takve promene. Međutim, prepreka je i u našoj inerciji i nespremnosti da preuzmemo odgovornost za našu budućnost. Zato je najvažnije da se zajednički izborimo, da odluku o promeni Ustava Srbije i da postavi-mo pitanje ustavnog redefinisanja položaja Vojvodine. Pravac i domet ustavnih promena mora biti opredeljen demokratskim dogovorom, na

DUŠAN MIJIĆ predsednik Pokrajinskog odbora

LDP - Preokret

29

čemu se i u Vašim dokumentima insistira. Često se svi pozivamo na ekonomski potencijal Vojvodine, koji nije moguće aktivirati bez eko-nomskih sloboda i slobodnog tržišta. Perspektive za takvu slobodu tre-ba da stvori država, ali i društvo. Na žalost, sloboda tržišta i ekonomske slobode nisu prioritet države. Bez slobodnog tržišta svaki preduzetnik teži što snažnijoj sprezi sa državom. Tako nastaju nacionalni tajkuni. Njih nije izrodilo tržište, već uslovi u kojima su nastali i pravila koja su se primenjivala. Vojvodina je bila žrtva ratne politike Beograda, koja je subordinacijom Vojvodine, ne samo finansirao taj rat, već Vojvodinu iscrpeo do te mere da je danas, nekada najrazvijenija regija, ostala na istom nivou kao i uža Srbija. Vraćanje autonomije Vojvodini je takođe distanciranje od Miloševićeve politike, i stvaranje uslova za samostalno odlučivanje i preuzimanje odgovornosti za vlastitu budućnost, ne samo Vojvodine, već i Srbije. Zalažem se za malu administraciju i što veću sa-moorganizovanost građana. Smatram da Vojvodina može da napravi veći iskorak, ukoliko samostalno, bez prinude centralne vlasti, iskoristi svoje prednosti i potencijale, otvarajući se prema konkurenciji, znanju i kulturi. Suština preokreta u Srbiji, kao i u Vojvodini, je prepoznavanje novog duha vremena, i u tom smislu pronalaženje novih oblika organi-zovanja javnog života. Samo tako se i sami menjamo.

30

Poštovani prijatelji, dame i gospodo, drugarice i drugovi,pozdravljajući sve vas okupljene na Četvrtoj vojvođanskoj konven-

ciji želeo bih da naglasim da je Odbor za Vojvodinu našeg Društva od početka svog delovanja posvećivao punu pažnju aktuelnom, neadek-vatnom položaju građana i nacionalnih zajednica koje žive u Vojvodini.

Mi se slažemo da je taj položaj i u ekonomskom, i u društvenom i u kulturnom pogledu ispod onoga što je ona, tada kao društveno – politička zajednica u federalnoj Jugoslaviji, nekada već dostizala.I mi smatramo da je uzrok tog zaostajanja – u političkoj sferi, u ostavljanju vojvođanskog pitanja otvorenim – kao toliko puta u protekla dva veka. Naši članovi su, stoga, učestvovali u radu sve tri dosadašnje konvencije. Da podsetim na činjenicu da smo samo u poslednjih godinu dana po-kretali stručnu javnost organizujući čak tri stručna, nestranačka skupa sa srodnom temom:

•Okrugli sto u povodu 70-godišnjice ustanka u Jugoslaviji naslov-ljen ”Vojvodina 1941 – pripreme za ustanak, društveni uslovi u Voj-vodini, Srbiji i Jugoslaviji, rezultati i pouke za današnjicu ( (održan 22. juna 2901); Stručna rasprava o primeni novih republičkih propisa o re-habilitaciji i restituciji – u delu u kojem bi omogućili oprost nosiocima kolaboracije sa fašizmom;

•I konačno, Okrugli sto održan ovih dana, 2. marta sa aktuelnim okvirnim naslovom ” Izbori u Srbiji i parspektive autonomije Vojvodine”

I sam koncept vojvođanske autonomije u svom najvišem ostvare-nom obliku (1945 – 1990) izgrađen je zahvaljujuči narodnooslobodi-lačkoj, antifašističkoj borbi, nakon koje je ostvaren najveći društveni ekonomski i kulturni razvoj naše višenacionalne Vojvodine. Nedvosmis-leno smo, dakle, za ponovnu izgradnju njenog zakonodavnog, izvršnog, delom i pravosudnog – a ne samo ekonomskog kapaciteta.

BOGDAN TANKOSIĆpredsednik Odbora za Vojvodinu

Društva za istinu o NOB i Jugoslaviji

31

Nismo, međutim, uvereni da je put, koji je naslovom i sadržinom predložene deklaracije o ujedinjenju u Saveznu republiku Srbiju sa raz-radom mehanizma organizacije zajedničke države u drugom delu teksta, da je takav, dakle put u narednih nekoliko godina prohodan i da bi taj koncept ovog momenta dobio bar delimičnu podršku u Srbiji na unu-trašnjem, ni u Evropskoj uniji, na međunarodnom planu. Iz tog razloga Odbor za Vojvodinu nije među predlagačima ovog teksta, mada cenimo intelektualni napor koji je u njegovu pripremu uložen

Ujedinjena Evropa je, kako je rečeno na jednom od naših skupona 2010. godine u Skupšrini Vojvodine – mnogi ste bili prisutni– zapravo najveći mirovni poduhvat nastao kao rezultat antifašističke borbe u Dru-gom svetskom ratu. Zato smatramo ispravnim zalaganje sadašnjih or-gana vlasti Vojvodine da se Pokrajina što pre uključi u međuregionalnu saradnju pod okriljem EU i pronalaženju najpodesnijeg okvira za no-vo samoorganizovanje vojvođanskog društva i položaja u državi Srbiji.

Istovremeno smo začuđeni ”dušebrižništvom” funkcionera vla-dajuće stranke koji olako vezuje predloge o položaju Vojvodine sa za-huktavanjem izborne trke, pa u tom kontekstu govori o ”neverovatnim inicijativama” koje se, eto javljaju uoči izbora. Bolje bi bilo da umesto kvalifikovanja te inicijative odgovori na pitanje kako to da se uoči tih is-tih izbora vodi postupak za rehabilitaciju vođe četničkog pokreta i kola-boracioniste Dragoslava Draže Mihajlovića zbog osude za ratne zločine u Drugom svetskom ratu. A ta akcija nije samo ”neverovatna”po svom tajmingu, nego vređa antifašiste u Srbiji, izaziva žestok protest u sused-nim republikama i već je uspeo da dovede do ozbiljnih upozorenja iz foruma Evropske unije – u momentu kada bi svi trebalo da radimo na uključenju u njene institucije.

32

Poštovani učesnici 4. konvencije, želim da Vas pozdravim i da ka-žem da učestvujem u ličnom svojstvu, uz želju da doprinesem učvršće-nju uverenja potrebe za borbu da se prava Vojvodine ostvare. I drugo, da potvrdim, da naša prošlost, naša sadašnjost i naša budućnost zahtevaju da se problem Vojvodine u Srbiji, i Srbije sa Vojvodinom, konačno reši.

Samo jedan paradoks: mi smo sada na početku 21. veka, a faktički smo na početku 20. veka. Ono što nije rešeno, kad je stvarana srpska dr-žava posle pobedonosnog rata i učešća Srbije u I svetskom ratu, i danas je aktuelno. Vojvodinu su u euforiji donošenja odluke o pripajanju, pred-stavljali predstavnici srpskog naroda, drugi se nisu ni pitali. Zaboravilo se i da se sa pobedničkom Srbijom dogovori o obezbeđenju i zastupa-nju posebnih interesa Vojvodine kao subjektiviteta u okviru Srbije. Mi imamo činjenicu da se evropski ili evropejski deo srpstava iz Vojvodine, i osmanlijski deo Srbije, na osnovu rezultata pobedničkog rata i želja i interesa srpskog naroda, ujedinjuje u Srbiju. Za očekivanje je bilo da ta novostvorena i proširena Republika Srbija, odnosno Srbija, tada nije bi-la republika, postane evropejska, a faktički, ako pogledamo sled istorije kasnije, odnose koji su uspostavljeni na osnovu pobedničkih prava Sr-bije, mi smo dobili osmanlijsku Srbiju. To doduše nije zasluga ni prvih za evropejstvo, ni zasluga drugih za osmanlijstvo, ali jeste činjenica da je to bila naša stvarnost. Čitav period Srbije odnosno Kraljevine Jugos-lavije pre II svetskog rata govori o tome da je to bila tvrdo centralistička i u velikom stepenu bezdušna prema Vojvodini, zbog ekonomskog iz-rabljivanja, a time i u svim drugim sferama, na jedan ili na drugi način.

Na žalost, ako uzmemo Vojvodinu u socijalističkoj Jugoslaviji, u ko-joj sam i ja i mnogi ovde prisutni, a naročito oni koji više nisu prisutni, jer su poginuli ili umrli, bili smo u uverenju da će Vojvodina, onako kako je deklarisano u partijskom i političkom programu komunističke par-tije i kasnije Saveza komunista, Vojvodina imati apsolutno ravnoprav-

PETAR MATIĆ – DULE Narodni heroj, general pukovnik

33

ni tretman. Realnost je bila sasvim drugačija. Isto tako, ima elemenata euforije i na neki način utopističko verovanje dobronamernog čoveka Jovana Veselinova koji je genijalno provodio politiku, Titovu politiku u toku rata nakon smrti Svetozara Markovića, koji je saopštio, ono što je inače poznato: da Srbija, nova Srbija, proizašla iz borbe za slobodu u II svetskom ratu, neće biti takva kakva je bila pre rata. To se nije obisti-nilo. On je tako verovao, i mnogi drugi su verovali, ali i upozoravali da to nije garancija i da treba utvrditi šta je i koje su granice u okviru kojih treba da deluje Vojvodina.

Tok našeg zajedničkog života u socijalističkoj Jugoslaviji pokazao je da je odnos prema Vojvodini bio nepravedan, ne što je to socijalis-tička Jugoslavija imala nepravedan odnos, nego što je svesno ili nesves-no, Srbija Vojvodinu koristila kao monetu za potkusurivanje u borbi za podelu dela kolača, u stvaranju, izgradnji i razvoju socijalističke Ju-goslavije. Dakle, sva iskustva u tom, u jednoj ili drugoj državi, odnos-no predratnoj Jugoslaviji i socijalističkoj Jugoslaviji, pokazale su da se problem Vojvodine nije rešio na određen (odgovarajuči) način izuzev onog perioda, neko ga zove zlatni period vojvođanskog perioda, a to je Ustav ‘74. godine, koji treba i dalje da ostane u stvari osnova, i u tom pogledu ja više podržavam, u stvari, ovo što su kolege iz Saveza vojvo-đanskih Mađara rekli.

Nije problem, u stvari, hoće li biti ovako ili onako, mi treba da se borimo za prava Vojvodine da u republici Srbiji obezbedi svoje mesto i svoj prostor za razvoj, za napredovanje i, u stvari, jačanje zajedničke nam države. Što se tiče, da ne bi odužio, u stvari, ovog perioda koji je za mnoge, i da kažem i većinu, bio obećavajući u pogledu demokratskog razvitka Srbije, pokazalo se da je politika prema Vojvodini ostala ista, kakva je bila dvadesete, tridesete, pa i kasnije do ustava 74. godine. Šta se desilo? Desilo se u praksi da je ono što je učinio Slobodan Milošević, u stvari je sa malim doterivanjima, ostalo isto, da Vojvodina ne dobije ništa, odnosno da se status Vojvodine zadrži na tekovinama Miloševi-ćeve zločinačke politike i prema Srbiji i prema Vojvodini.

E, sad je glavno pitanje kako se to desilo, kako je moguće da je demokatska Srbija, na čijem čelu stoje Demokratska partija kojima su brojne pripojene snage, uključujući Ligu socijalista, Savez vojvođanskih Mađara itd, da zadrži takav odnos i da, u stvari, ne ispolji spremnost za menjanje položaja Vojvodine u Srbiji. Mi ne možemo prevideti, ili pre-ćutati, činjenicu da glavnu odgovornost za to snosi Demokratska partija,

34

na čelu sa njenim predsednikom i podrazumeva se i onaj deo ko podr-žava takvu politiku, ne obazirući se mnogo na Koštunicu, radikale itd, njima i pripada stav da se ne slažu sa pravom Vojvodine. Demokratska partija je, u stvari, izneverila, rekao bih, ne samo glasače Vojvodine, ne-go i samu Srbiju, jer je, u stvari, i dalje produžila nestabilnost, i ustavnu i svaku drugu nestabilnost Srbije, i nametnula potrebu da se održava ovakva konvencija, ovakav skup, da bi se čuo glas neprihvatanja Vojvo-dine, od strane Vojvodine, ovakve politike koja egzistira.

U ovom pogledu iskoristiću priliku da kažem da je Vojvodina u poslednje vreme, kao i cela Srbija i celo okruženje, i antifašistička Evro-pa, suočena sa vrlo neprijatnom činjenicom da se u Srbiji organizovano radi na pokušaju revizije istorije, uprkos značajnom doprinosu koji je srpski narod dao u širokom antifašističkom frontu borbe protiv okupa-tora i domaćih slugu. Institucije države Srbije u ovom vremenu pokre-nuću zakonodavnu i drugu aktivnost u cilju da menjaju, noviju istoriju, borbe protiv fašizma, da afirmiše one snage mraka koje su u toku II svet-skog rata bile na strani okupatoru, u ovom ili onom svojstvu, da reha-bilituje saradnika okupatora i komadanta tzv. snaga u otadžbini, Dražu Mihajlovića, i uopšte da se taj odnos prema tekovinama borbe protiv okupatora i socijalističkoj izgradnji, menja na neprihvatljiv način koji je za svaku osudu.

Zato je danas neophodno da se uputi zahtev da se sve demokrat-ske i antifašističke snage udruže, da se izvrši pritisak na sve sve državne institucije koje koje su podlegle mračnjačkim utcajima nacionalističkih i nazadnih ideologija, da se taj trend, koliko je brže moguće prekine, a da se, u stvari, tekovina antifašističke narodnooslobodilačke borbe i sve ono napredno i progresivno, što je danas potisnuto, u stvari, nađe u središtu borbe za prosperitet. Demokratski razvoj, evropski razvoj Sr-bje nije moguć na rehabilitaciji saradnika okupatora, i izvrtanju istine o tome kakva je bila novija iistorija našeg naroda, već naprotiv, na afir-maciji uloge srpskog naroda i naroda koji žive na teritoriji Srbije u po-bedi koju su zajedno sa saveznicima izvojevali u borbi protiv fašizma.

35

IZLAGANJA UČESNIKAKONVENCIJE

36

37

Dame i gospodo,želim, pre svega, da se zahvalim na mogućnosti da smo između dve

konvencije bili partneri u razmišljanju o deklaraciji sa Treće i o plani-ranju Četvrte vojvođanske konvencije. Zahvaljujem se na prijateljstvu, na otvorenosti, i saradnji, na ovim temama. Uveren sam, da je jako važ-no da taj partnerski odnos, oslanjanje jednog na drugog, čuvamo kao tradiciju, jer nam to omogućava da preživimo dane, mesece i godine.

Dragi prijatelji, Đorđe Subotić je govorio o današnjem danu, o 1. aprilu, kao o me-

đunarodnom danu šale. Ja želim ovaj današnji dan da apostrofiram na malo drugačiji način. Kod nas katolika je današnji dan Cvetna nedelja. Dan kada je, po Novom Zavetu, Isus ušao u Jerusalim, kada su pred nje-gove noge bacali cveće.

Današnjim danom počinje Velika nedelja, koja je prepuna izuzet-no čudesnih događanja. Velika nedelja nije samo ulazak u Grad, nego je period proricanja budućnosti, period u kojem se pokazuje odnos prema učenicima i sledbenicima, period u kojem se pokazuje vernost, period u kojem se preživljava zadnja večera, period izdaje Jude, hapšenja, su-đenja, puta do Golgote, period razapeća i uskrsnuća.

Ako bilo ko od Vas, sa malim preterivanjem, doduše, u ovim reče-nicama prepoznaje neku vrstu simbolike, onda mislim da razmišlja o ovim događanjima na način kako ih ja danas doživljavam.

Dame i gospodo, ko poznaje istoriju ovog prostora unazad tristo godina, od Sen-

ćanske bitke pa na ovamo, taj zna da je to period zalaganja za autono-miju, pri čemu je, s vremena na vreme, drugde bila centrala, drugi su bili nosioci zalaganja. Ali, istorijski gledano - sa aspekta podele uloga,

IŠTVAN PASTOR predsednik SVM

38

300 godina se ta priča nije promenila. Samo se igrači drugačije zovu, ali je situacija 300 godina unazad ista. U tih 300 godina uvek su bili drugi najžešći zagovornici ideje, uvek su bili drugi ti koji su čuvali tu vatru. I ta vatra je mogla da bukne jače, ako su u tom momentu vatru čuvali, sačuvali i držali pod kontrolom oni koji su bili u većini. Kada je auto-nomiju čuvala grupa koja je bila u brojčanoj manjini, onda je šansa za autonomijom bila minimalna, zbog toga što se tada zalaganje za auto-nomiju uvek doživljavalo kao ambicija destabilizacije. Sa tog aspekta ja ovaj sadašnji period doživljavam kao jedan dramatičan momenat za nas u Vojvodini. Zbog toga što je većinska politika okrenula leđa ide-ji. Danas ideju Vojvodine nose manjinske i male stranke. Iz tog razloga se autonomija Vojvodine i danas doživljava kao pitanje destabilizacije, kao ideja separacije, kao nešto što treba ućutkati i potisnuti. Mislim da je ovo naša zajednička tragedija.

Dame i gospodo, u proteklim danima su me pitali: ‘’A šta vi kažete na ideju, ovu akci-

ju preostalih komunista i autonomaša, kako ćete se vi ponašati?’’ Na tu rečenicu i to pitanje ja sam rekao: mi iz SVM–a doći ćemo na ovu Ko-nvenciju. Doći ćemo, ne zbog toga što smo komunisti, ne zbog toga što gledamo u prošlost, ne zbog toga što imamo nostalgiju, nego zbog toga što se na Konvenciji okupljaju svi oni koji ovu ideju smatraju bitnom. Partija karata se može igrati samo sa onima koji sede za stolom. Što se tiče autonomne Vojvodine, danas partiju možete kreirati sa onima ko-ji su u ovom prostoru. Iz tog razloga, niko od nas nema prava da bira, hoće li doći ili ne. Naše je ubeđenje da su danas tu potencijalni sabor-ci, i zato smo danas ovde. Drugi su u proteklim danima govorili: nema razloga da se tamo ide, zbog toga što tamo nema dovoljno snage, nema dovoljno legitimiteta...

Da budemo iskreni - i nema. Ali to što nema, to nije zbog nas, jer mi tu ideju nismo izdali, nego nema zbog toga, što su je izdali oni ko-ji prebacuju da nema snage i nema dovoljno legitimiteta. Želim da ka-žem, da je danas u parlamentnoj većini u Republici Srbiji 37 poslanika iz AP Vojvodine. Ne u ukupnom parlamentu, nego u parlamentarnoj većini. Ta brojka govori o tome da je trebalo i moglo mnogo više da se uradi u proteklom mandatnom periodu. Oni koji kažu nema dovoljno snage, trebalo bi da se zamisle; a kako je moguće da je, recimo, Savet za decentralizaciju i regionalizaciju imao samo jedan i po sastanak. Kako

39

je moguće da je tako krnji predlog zakona o javnoj svojini ušao u jav-nu raspravu. Kako je moguće da se sve to dešavalo kako se dešavalo u protekle 4 godine, kada nas je bilo 37 vojvođanskih poslanika u parla-mentnoj većini?

Dame i gospodo, mi smo bili na svim dosadašnjim vojvođanskim konvencijama, iako

smo u odnosu na tekstove deklaracija imali određene zadrške, i danas imamo zadršku u odnosu na tekst deklaracije. Zahvaljujem se što je gru-pa organizatora, sama Konvencija, pokazala razumevanje za te naše sta-vove, i što je to prihvaćeno. Mislimo, da kada razmišljamo o Vojvodini, s jedne strane moramo da imamo na umu ono što je današnja realnost, kao okvir u kome možemo da se krećemo. A s druge strane, možemo i moramo razmišljati o tome, što je eventualna budućnost. Što se tiče današnje realnosti, neki su govorili da je ovo momenat kada će se izgo-varati predizborna obećanja, koji su govorili pre mene na to su upući-vali. A ja uzvraćam pa kažem, ovde će se možda izgovarati predizborna obećanja, ali u odnosu na prošlost i danas, kako je moguće da danas u republičkoj vladi nema nijednog ministra iz Vojvodine? Kako je moguće da nam se dešava u zadnjih devet ili deset meseci, drugi put ovo što se dešava sa vojvođanskom poljoprivredom i vojvođanskim poljoprivred-nim proizvođačima? Kako je moguće da smo permanentno očevici od-sečenosti pokrajinske izvršne vlasti od sopstvene centrale u Beogradu, i nemoćni u rešavanju problema? To mislim da su neka pitanja sa kojima se, kada razmišljamo o realnosti, moramo suočiti.

Mi smo u Savezu vojvođanskih Mađara u proteklom periodu, od prošle konvencije do danas, pokušali da se pozicioniramo na način da budemo verodostojni u politici. Samo želim da vas podsetim da smo se zalagali za to: da se ne ukinu sudovi koji su stari 160 godina, nismo uspeli. Ostali smo sami. Zalagali smo se za to da Vojvodina dobija 90% privatizacionog prihoda od prodaje NIS-a. Nismo dobili. Zalagali smo se za to da vidimo koliko je država utajila, prikrila novaca od privatizacije vojvođanskih firmi. Nikada cifre nismo videli. Zalagali smo se za to da Statut prođe proceduru. Zalagali smo se za to da Zakon o nadležnostima bude definisan u skladu sa ustavnim mogućnostima. Nismo zadovoljni. Zalagali smo se za pitanje javne svojine, da dobijemo železnice, puteve, kanale. Nismo uspeli. Zalagali smo se za poštovanje ustavnih principa,

40

pa smo uskraćeni za 62 milijarde, za čitav jedan godišnji vojvođanski budžet u toku zadnjih pet godina. Kad relativizujemo iznos sredstava, dame i gospodo, želim da vam kažem, da se od tih 62 milijarde mogla izvršiti kompletna rekonstrukcija vojvođanske železnice za pet godina, ili putne privrede. Ili, moglo se sagraditi 310 zgrada škola, ili se moglo sagraditi 20 kliničkih centara kao što se gradi danas u Novom Sadu, ili 15 mostova preko Beške, ili se moglo izgraditi 300 km autoputa, ili - ako hoćete - 10.000 km vodovoda ili 5.000 km kanalizacione mreže. Rek-li su, ima od toga prečeg posla, ima nečega što je važnije od toga, zašto vi sad kvarite raspoloženje. Gde je onda bilo tih 37 poslanika iz većine, iz Vojvodine? To je pitanje sa kojim se vojvođanska politička stvarnost mora suočiti.

Jedna je stvar izgovarati rečenice, a druga je stvar ponašati se u skla-du sa tim rečenicama. Mi znamo šta to znači, jer smo bili neverovatno kažnjeni zato što smo zastupali naše vojvođanske interese, za koje smo ubeđeni da su u skladu sa Ustavom.

Dame i gospodo, šta je moguće danas raditi? Ustavni okvir je utvrđen. Taj ustavni

okvir je rezultat, da se ne lažemo i da ne zaboravimo, dogovora izme-đu Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i Srpske radikal-ne stranke. Kao rezultat tog dogovora postoji razlika između suštinske autonomije, koja je predviđena za Kosovo, i autonomije koja je verovat-no naša, a ona nije suštinska. To je jezička definicija iz Ustava. Mislimo, da se ovaj ustavno pravni okvir mora uzeti u obzir kao realnost, kao breme, koje rezultira stanje sa kojim se društvo suočava u ekonomskoj, socijalnoj sferi, u sferi nedovoljne definisanosti sopstvenih prioriteta u spoljnoj politici, oko pitanja Kosova itd. Ali, i pored toga mislimo, da ima realnog okvira, prostora, u kome se možemo kretati i da je taj okvir takav da omogućava iskorak u odnosu na sadašnje stanje. I po pitanju nadležnosti, i po pitanju gradnje infrastrukture, i po pitanju dugoročnog rešavanja finansiranja Vojvodine kroz zakon i kroz pitanje investicije.

Što se tiče definisanja novog ustavnog okvira, ja mislim, mi misli-mo, da to danas i u doglednom vremenu nije realno. No, nezavisno od toga, pitanje se mora držati na dnevnom redu. I što se tiče nas u Savezu vojvođanskih Mađara, mi smo definisali šta o tome mislimo i gospo-din predsedavajući je to pročitao, i nadamo se da će takva definicija ući

41

u završno zaključivanje. Što se tiče momenta kad ono dođe (na dnevni red), mi ćemo se sigurno svrstati u red onih, koji će sredstvima parla-mentarne demokratije zastupati ove stavove, trudeći se da se oni nađu u tom budućem, novom ustavnom okviru.

Govori se o tome da je sada izborni period. Jeste. Savez vojvođan-skih Mađara na svim nivoima će učestvovati na izborima sa sloganom ‘’Za Vojvodinu u normalnoj Srbiji’’. Želimo time da kažemo, da je za nas prvobitni prostor, životni prostor, prostor politiziranja - vojvođanski prostor, da smo zainteresovani za prosperitet Vojvodine, ali da je pros-peritet Vojvodine moguć, ako Srbija kao država postaje iz dana u dan sve normalnija. Ne može se Vojvodina razvijati a da se Srbija ne razvi-ja. Naš je interes da se Srbija razvija, da ima dovoljno snage da preko-rači svoju senku.

I mi sa svoje strane želimo, da ponesemo teret (tih promena), da

budemo partneri i da radimo na tome. Znamo da smo mala stranka i da ćemo imati mali uticaj. Mi smo manjinska stranka, ali zastupamo vrednosti za koje smo ubeđeni da su građanske, da su evropske, regi-onalne. Mislimo da su te ideje, koje su deo našeg predizbornog progra-ma, nešto što se dodiruje, poklapa sa svim onim što nas je zajednički okupilo ovde danas.

Hvala lepo na mogućnosti, koja nam je pružena.

42

USTAVNO NASILJE I TORTURA NAD VOJVODINOMUvažene učesnice i uvaženi učesnici Konvencije,Sudeći po orkestriranoj halabuci koja se podigla još pre održavanja

ove Konvencije u stilu – evo ih autonomaši hoće da cepaju Srbiju i sl. - čo-vek mora da se uštine i sam sebe uveri da je ovo ipak 2012. godina, a ne neka od tzv. miloševićevih godina. Ali na ovim prostorima se često br-kaju san i java, prošlost i sadašnjost, a tek budućnost. Zna se ko je i kako obukao Srbiju u dronjke i ne mali broj njenih građanki i građana doveo do prosjačkog štapa.

A to se sigurno najbolje vidi u Vojvodini, jer ovde kako se peva u onoj pesmi o ravnici «ni kera ne može da se skrije».

Vojvodina nekada jedno od najrazvijenijih područja bivše SFRJ, Po-krajina sa statusom federalne jedinice u Jugoslaviji i sastavnim delom Republike Srbije, žrtva je ustavne torture i ustavnog nasilja od usvajanja ustavnih amandamana na Ustav Srbije od 1989. godine, preko ustava iz 1990. godine do aktuelnog Ustava iz 2006. godine. Zna se šta su tortura i nasilje, ali za ustavnu torturu i ustavno nasilje Vojvodine i njenih građan-ki i građana niko nije odgovarao.

Vojvodina je izgibila ustavnu autonomiju, svedena na autonomiiju bez autonomije, budžetski trošak države Srbije i postala nedovoljno razvi-jeni region Republike Srbije. Prema zaključcima Mirovne konferncije za bivšu Jugoslaviju održanoj u Londonu avgusta 1992. godine postoji oba-veza da se građankama i građanima Vojvodine vrate građanska i ustavna prava. Ustavna prava nisu vraćena ni aktuelnim «Mitrovdanskim» usta-vom. Vraćanje ustavnih prava, po stavu Vojvođanskog kluba, podrazume-va i uspostavljanje njenog federalnog statusa u samostalnoj državi Srbiji.

Na ustavnom referendumu oktobra 2006. godine građani i građanke Vojvodine nisu glasali za ovaj oktroisani Ustav. 56,07 odsto Vojvođanki i Vojvođana nisu prihvatili ovakav, ponižavajući ustavni položaj Vojvodine. Ta činjenica se svesno ignoriše, a ustavna tortura nastavlja.

ĐORĐE SUBOTIĆpredsednik Vojvođanskog kluba

43

Vojvođanski klub, kao udruženje civilnog društva građanki i građa-na Vojvodine, bavi se politikom i osporava pravo svima onima koji nam zameraju bavljenje ovom delatnošću i preporučuju da osnujemo stranku i konkurišemo na izborima. Pravo bavljenjem politikom nemaju niti sme-ju da imaju samo političke partije i stranke. Civilni sektor tu mora ima-ti značajnu ulogu. Konačno, koliko je građana ukupno organizovano u sve političke stranke? A šta su onda prava ostalih koji su itekakve većina.

Zbog svega toga pokrenuli smo akciju za promenu ustavnog položaja Vojvodine. Ona je prihvaćena u ovoj vojvođanskoj konvenciji. Smatramo da je Vojvodina svojim višegodišnjim ustavnim položajem civilizacijski, društveno, kulturno i ekonomski devastiarna, a autonomija za ovih dva-deset i tri godine istrošena, jer se pod njom podrazumeva svašta, pa čak i nesuštinska autonomija kako je definisana aktuelnim ustavom. Iz posled-njih decenija bez obzira na ove ili one političke promene vidimo da je to najčešće igrarija sa rečju autonomija. Centralizam se na ovim prostorima prenosi sa kolena na koleno, sa oca na sina, što se vidi i po slovu Ustava donetog posle oktobarskih promena.

Zato predlažemo uspostavljanje novih odnosa sa Srbijom i u Srbiji. Uvođenje federalnog principa, ravnopravne odnose i Vojvodinu sa statu-som republike. Nema alternative elementima državnosti za Vojvodinu, jer su to instrumenti za kvalitatniji život građanki i građana Vojvodine. Dak-le, Vojvodina republika u saveznoj državi sa Srbijom, sa svojim Ustavom u kojem će biti deponovane zakonodavne, izvršne i sudske nadležnosti, raspolaganje imovinom, prirodnim i radom stvorenim resursima i izvor-nim prihodima. Zalažemo se za dvodomu Skupštinu sa Većem građanki i građana i većem federalnih jedinica. Želimo da izgrađujemo Vojvodinu na evropskim principima, kojima je Vojvodina oduvek pripadala istorij-ski i civilizacijski. Ali, želimo da imamo i sopstvenu izvornu odgovornost za evropske vrednosti i zajedničke države Srbije.

Napominjem da Vojvodina nije nastala na teritoriji sadašnje Srbije i to je bitno razlikuje od ostalih područja i regija. Vojvođanski politički su-bjektivitet je rezultat antifašističke borbe i socijalističke revolucije. On je brutalno ukinut memeorandumskom politikom SANU, koju su rabile vlas-ti Srbije do 2000. godine. U toku NOB-a se pevalo «Vojvodina naša dika biće Republika». Nije postala republika, ali je bila autonoma pokrajina u sastavu Srbije sa federalnim statusom u SFRJ. Sada je svedena na nivo se-verne provincije sa fasadnim nadležnostima i postala podzakonska kate-gorija. Upravo to želimo da menjamo. Srbija mora napraviti diskontinuitet sa memorandumskom politikom, koja je doprinela raspadu Jugoslavije i

44

uništila i Vojvodinu i Srbiju. Neophodna je katarza i suočavanje sa proš-lošću, a to podrazumeva i suočavanje sa pogrešnom politikom, koja se pre svega ogleda u grubom centralizmu.Taj centralizam je Vojvodinu i njene građanke i građane doveo do prosjačkog štapa do toga da u ovoj bogatoj ravnici niču Narodne kuhinje, da se njeni građani ponižavaju i guraju u redove pred šalterima centralističke administracije, da njeni seljaci treba da izuvaju opanke na ulazu u Centralističku vladu. Generacije rođene se-damdesetih godina su učile s ponosom da je Vojvodina žitnica Evrope, a dana MUP Srbije na barikadama zaustavlja gnevne ljude.

Vojvodina nije ni posebna stavka u statistici a ukinut joj je i Statistič-ki zavod, valjda da se ne bi znalo koliko je iz nje opljačkano.

Mi, danas, na Četvrtoj vojvođanskoj konvenciji zahtevamo raskid sa memorandumskom politikom i grubim srbijanskim centralizom. Najbolji lek za to je federalizam, on će oporaviti Vojvodinu, ali je koristan i za sve delove Srbije i državu kao celinu. Najbogatije zemlje u evropi su federali-zovane, uzmimo primer Nemačke ili Austrije.

Mi sa ovom jasnim stavom i čvrstom idejom tražimo saveznike. Mo-žda ih nađemo u nekom ustavotvornom pokretu, ali ih nudimo i politič-kim partijama kao izlaz iz sadašnje opšte društvene krize i bede, ali pre svega svim građankama i građanima.

Znamo, da se do toga neće lako ni brzo doći. Mi zagovaramo novi ustav koji će biti donet na ustavotvornoj skupštini. Zagovaramo i ravno-ravnost sa Srbijom, ali dok se to ne dogodi bitno je da se prema Vojvodini realizuje postojeća ustavna obaveza. Nedopustivo je da Srbija Vojvodini duguje 62 miliona eura, kako sam danas ovde čuli, a kad se nešto sredstava i doznači to bude na pogrešan račun. To dovoljno ilustruje centralistički pristup i odnos prema Vojvodini.

Vojvodina, federalna republika takođe mora biti decetralizovana. Neophodne su regionalne samouprave i jedinice lokalne samouprave sa manjim brojem stanovnika, ali, nadam se to će biti predmet unutrašnjeg dogovora u Vojvodini republici.

Vojvodini ne treba centralizam Njoj je potreban evropeizam. Kao i ravnopravna upoterba i latinice i ćiriloce. U Vojvodini je većinsko srpsko stanovništvo, ali nismo svi ćiriličari. Svi narodi u Vojvodini moraju biti rav-nopravni i tako graditi Vojvodinu, kao interkulturalno, građansko društvo.

Najbolji lek za to je, uveren sam federalizacija. Na taj način će se prestati i sa dugogodišnjom ustavnom torturom i ustavnim nasiljem Voj-vodine.

45

Uvaženi skupe, Vojvođanke i Vojvođani. Imam utisak da 1. april nije danas, već je počeo sa raspisivanjem izbora na svim nivoima i da će još dugo trajati, tj. do 6. maja. I sve smešnije i komičnije stvari bićemo prinuđeni da gledamo, da slušamo, ali za razliku od njih koji to plasiraju već godinama, mi smo se ovde danas okupili da kažemo istinu. Istinu o Vojvodini, koja nije nimalo lepa, šta više, čuli ste od nekih prethodnih govornika, a čućete i od nekih budućih, da je ona sve tužnija i ružnija kada je u pitanju Vojvodina. Mi u Vojvođanskoj partiji smo bili, svi i kao pojedinci i kao partije, koji smo se okupili u jednu vojvođansku partiju, i sazivači prethodnih vojvođanskih konvencija. Dali smo pun doprinos radu svih prethodnih vojvođanskih konvencija, i daćemo i ovoj Četvr-toj. Tim pre, što smatramo da dalje ne ide kada je u pitanju Vojvodina i smatramo da su autori ovog dokumeta vrlo smisleno gledali napred i ponovo ponudili nešto na čemu Srbija i srbijanska politika često pada i doživljava poraze.

Ja ne bih ovom prilikom da podsećam na sva dokumenta, unazad 20 godina, koja su se nudila i od strane evropske zajednice i od misle-ćih ljudi, kako se to odvijalo i kako smo sve više tonuli u beznađe. Lično mislim da će se u nekoj budućnosti, vrlo bliskoj, ovo pitanje vrlo ozbilj-no otvoriti, i ako bude pameti i ako je Srbija naučila nešto iz svoje bliske istorije, da će tu biti prostora i za još neke federalne jedinice. Ali osta-vimo to njima. Mi znamo šta hoćemo.Mi kroz ovaj dokumenat, ovde u Vojvodini, nudimo jedno rešenje koje bi moralo da bude prihvatljivo kako za Vojvodinu tako i za Srbiju.

Okupili smo se u jednu Vojvođansku partiju na zaključcima 3. Voj-vođanske konevncije i prešli smo težak put između ove dve konvencije, prošli smo, što bi naš narod rekao ‘’sito i rešeto’’, bilo je svega i svačega. Ali sada kada smo uspeli da se konsolidujemo pred ove izbore, oprede-

ALEKSANDAR ODŽIĆpredsednik Vojvođanske partije

46

lili smo se da u okviru vojvođanskog Preokreta pokušamo, a smatramo da je to realno moguće, postanemo i parlamentarna stranka. Vojvodina bi time dobila još jednu istinsku regionalnu stranku u parlamentu koja bi se bavila iskljucivo statusnim položajem Vojvodine.

Ja ću ovom prilikom podsetiti, samo pre nekoliko dana kada je ovaj dokumanat ugledao svetlost dana, kako su se odnosili prema Ko-nvenciji i ovom dokumentu aktuelni političari, „veliki lideri“ i njihove stranke, koji za ovaj skup kažu da nije dovoljno respektabilan i da ne-ma svoj legitimitet. Tu, pre svega, mislim na one koji su stavili tapiju na autonomiju Vojvodine u političkom delovanju, i koji kažu: „ pa mi smo tako nešto i takav dokument Vojvodina republika usvojili još pre 14 go-dina“. Ja sam lično prisustvovao tom glavnom odboru i znam kako je to izgledalo. A moje pitanje za njih je: a šta ste uradili za ovih 14 godina? Verovatno znaju da se ovde ne dele beogradske fotelje pa nisu zaintere-sovani da prisustvuju i daju doprinos radu 4. vojvođanske konvencije. Imamo i ove druge, neki ih zovu ‘’žutima’’. Oni za naše predloge kažu: to je naučna fantastika, i videćemo mi, imaćemo mi prilike da pred iz-bore slušamo i druge raznorazne nemoguće zahteve koji služe, uglav-nom u predizborne svrhe.

Toliko o našim. Da čujemo šta kažu njihovi? ! Spomenuću samo jedne koji su mi zaparali i uši i oči, koji su se naprasno pojavili na poli-tičkoj sceni, farbaju se u crveno, podržavaju ih oni u crnom, a čak im je i naziv nekakvog crkvenog termina. Imao sam prilike da sa istima i su-čeljavam stavove u jednoj emisiji na TV Vojvodine, a pre neki dan sam čuo i njihova otvorena izlaganja. Oni kažu: Vojvodinu treba ukinuti! Što je potpuno besmisleno i neutemeljeno, a istovremeno se izdaju za velike intelektualce u okviru svog pokreta. To su vrlo opasne pojave i one nas ne iznenađuju, jer postoje i druge političke stranke koje ne bih spominjao, koje se takođe zalažu za unitarnu državu, gde je Vojvodina nekakva severna srpska pokrajina, ili severni deo Srbije. Naravno da je to za nas neprihvatljivo, i da ovaj dokumenat, gledajući u budućnost, pre svega, odavde iz Vojvodine, odakle su uvek i poticale najnapredni-je ideje, ukazuje i predlaže nešto što bi mogla biti svetla budućnost za Vojvodinu, ali možda još više za Srbiju.

Mi u Vojvođanskoj partiji se ne slažemo baš sa time da prvo Srbi-ja treba da se razvija i da će onda Vojvodina uspeti u svojim ciljevima. Svedoci smo kakve su neracionalnosti u centralističkom investiranju, pogledajte samo, počeli su da grade raznorazne skijaške centre po Sr-

47

biji, pare iz budžeta se doniraju uglavnom srbijanskim firmama, a po-gledajte turističku ponudu Vojvodine, Vojvođansku privredu koja je na kolenima, poljoprivredu, stočarstvo... Katastrofa!

Naši pejzaži su neiskorišteni. Mi imamo prirodne resurse koji su nam na dohvat ruke, a zbog nemogućnosti pokrajinske vlade (usled ne-dostatka sredstava) ne služe svojoj nameni. Znači, kada smo u situaciji da je Vojvodina nedovoljno razvijen region, da je bruto proizvodni do-hodak po prvi put manji u Vojvodini nego u centralnoj Srbiji, da su pla-te značajno niže u Vojvodini, neminovno se nameće zaključak da treba suštinski definisati odnose Srbije i Vojvodine kroz savezni Ustav. Naš program nakon 3. vojvođanske konvencije, i naše konstitativne skupšti-ne, je jasan i dosledan i on kaže: potpuna sudska zakonodavna i izvršna vlast, izvorni prihodi i vojvođanska imovina.

Svakako da ćemo ovaj dokumenat vrlo temeljno razraditi u okviru partije i na nekoj budućoj skupštini ga implementirati u program poli-tičkog delovanja Vojvođanske partije.

Smatramo da je Vojvodina najveći deoničar Srpske državnosti, ali isto tako i tragičar balkanske tragedije sa kraja prošlog veka, pa samim tim i jeste subjekt koji se u novonastalim okolnostima ima i pitati na te-mu državnog uređenja Srbije. Jer jedino ako se Vojvodina pita i Srbija ima čemu da se nada!

Ja vam se zahvaljujem, želim vam sretan rad, i Vojvođanska partija apsolutno podržava dokumenta 4. vojvođanske konvencije.

48

Prvo da pozdravim dame i gopodu koji su prisutni ovde, uvažene goste. E, dragi moji Vojvođani, postoji jedna latinska izreka: destina len-te – odnosno, požuri polako. Ja mislim da mi sa našom autonomijom ili Republikom idemo suviše polako. Govorim u ime jedine političke partije vojvođanskih Rumuna, u ime procenta ljudi koji su glasali protiv Ustava Srbije koji niko ne spominje, ja sam ga spomenuo na 3. vojvođanskoj konvenciji. To je naša karta za potpunu autonomiju ili potpunu Repu-bliku. Znači, ljudi su nam dali mogućnost, a mi, ili nemamo političke volje, ili nemamo hrabrosti, ili nas kontrolišu gazde iz Beograda, tako da se u tom pravcu apsolutno ništa bitno nije dogodilo.

Svaka čast svim konvencijama, mi smo od održavanja prve konven-cije, druge, treće, četvrte, neka ih bude više al’ nek bude rezultata. Pu-tujem od Vršca do Novog Sada, apsolutno sivilo. Vreme je stalo. Ovo je neka virtuelna Vojvodina, stvorena od moćnika iz Beograda. Da li to želimo? Da li smo zbog toga ovde? Da li da usporavamo stvari ili da pokrenemo nešto sa mrtve tačke. Znači, govorimo godinama, to umori čoveka, umori glasačko telo. Napraviću jednu paralelu, biću kratak, jed-nu paralelu koja je veoma bitna i koja se događa u odnosu vlasti prema nadležnostima autonomne pokrajine Vojvodine, gde je sve razvodnjeno. Znači, Vojvodina je svedena na folklorni entitet. Paralelno se to događa i sa odnosima Srbije prema rumunskoj nacionaloj manjini. Rumunska manjina postoji, kaže jedan akademik ali 2060-te neće biti više nijednog Rumuna u Vojvodini. Tako kažu po statistici. I po toj progresiji, izgleda da će se to i desiti. Trenutno, u zadnjih nekoliko godina unazad, posto-ji takav bum rumunsku nacionalnu manjinu da je ona stvorena stvar-no samo kao folklorni entitet. Rumuni igraju, sviraju, imate rumunska imena i prezimena u republičkom parlamentu, i u pokrajinskom, a ja ih nisam čuo da govore. Da li su oni ćutljivci ili im je maca pojela jezik, apsolutno nikad ništa nisu govorili.

DR JON SFERApredsednik Alijanse vojvođanskih Rumuna

49

To se događa i sa Vojvodinom, to se događa sa Rumunima, a epi-log je Srbija osetila u Briselu. Znači, pošto je prvi put Rumunija rekla da odnosi vlasti Srbije prema rumunskoj nacionalnoj manjini nisu zado-voljavajući po evropskim standardima, nešto je potpisano što je ranije odlagano. To znači da bi i Vojvodinu trebalo, Rumuni kao građani Voj-vodine, svaki procenat koji nije glasao za Ustav Srbije, da uzmu u od-branu, i kažu mi hoćemo, drugačiji ustavni položaj Vojvodine, i nećemo više da vas slušamo, nećemo više da imamo vaše kočnice. Verovatno sva-ko od nas koji je danas došao ovde ima veliku hrabrost i ne plaši se da bude sutra etiketiran, jer mi ćemo posle ovog sastanka imati svakojake napade, bukvalno svakojake, jer još nisam siguran da li je Srbija demo-kratska zemlja? To još nije dokazala prema njenom delovanju u nekim oblastima, pa i u pogledu rešavanja statusa Vojvodine.

Zakon na papiru postoji, i to možda bude okej, ali u stvarnosti se događa nešto drugo. Dodao bih samo kao jedan predlog Alijanse voj-vođanskih Rumuna, da ovaj naš stav o statusu Vojvodine kao republike bude iznesen javnom mnjenju na razmatranje. Znači, ne možemo sa-mo odjednom, jedna grupacija preko noći da kaže hoćemo republiku, ja bih to da se ide po Vojvodini na tribinama, u Vršcu u Pančevu, u Vr-basu, u Somboru, u Subotici. Da ljudi čuju ove predloge i da se o tome izjašnjavaju. I opet, ponavljam se, kao i posle 3. vojvođanske konvenci-je, znači, tražim dinamiku. Bukvalno, nije reč o predizbornoj kampanji, predizborna kampanja nije tamo gde smo mi, ali ovo što mi tražimo je životno pitanje, ovo je za Vojvodinu – biti ili ne biti.

50

Poštovane učesnice i učesnici 4. Vojvođanske konvencije, u ime Ne-zavisnog društva novinara Vojvodine, želim da vas pozdravim i poželim uspešan rad. Nezavisno društvo novinara Vojvodine od osnivanja zalaže se za rešavanje vojvođanskog pitanja, tačnije za početak ozbiljne javne i otvorene demokratske debate o Vojvodini danas i Vojvodini sutra. De-bate koja nam već dugo hronično, ponekad i akutno, nedostaje. Ustav-no-pravni položaj Vojvodine ne doživljavam kao usko-političko pitanje, zbog toga što ona duboko zadire u sfere ljudskih prava i demokratizacije uopšte. To je jedno pitanje na koje se u ovoj zemlji krše temeljni doku-menti na kojima počiva današnja Evropa, a na koji se danas skoro svi pozivaju. Krši se, recimo evropska konvencija o ljudskim pravima koja između ostalog kazuje da svako ima pravo na slobodu izražavanja, a da sloboda izražavanja podrazumeva ne samo slobodu mišljenja i preno-šenja informacija, nego i slobodu primanja i odabira informacija.

Kada je reč o Vojvodini, građani pokrajine su uskraćeni za informa-cije o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti pokrajine. Može se reći da su oni žrtve svakovrsne manipulacije medija i onih koji tim medijima upravlja-ju. Svedoci smo da je Vojvodina kao, i kako rekoh, još neke druge teme, u Srbiji tabuizirana tema, na koju se ispoljava frustracija i bezidejnost političke i društvene scene. O Vojvodini se ili ne izveštava ili se izveštava na nivou incidenta. Vojvodina je od strane nacionalističke beogradske politike prepoznata kao polje na kome je moguće toliko puta i dalje spo-rovoditi propalu politiku, onu politiku koja je prouzrokovala smrt više od sto hiljada ljudi i više miliona unesrećenih. A čiji tvorci nisu nikada, čak ni moralno odgovarali za to, za razliku od nekih izvršitelja. S obzi-rom na to da je veliki broj medija u službi političkih elita, naša medijska scena promoviše i podražava tu propalu politiku. Mediji vojvođanski nemaju snage da budu značajna alternativa beogradskim moćnim i bo-gatim medijima. Njima je potrebna podrška u razvoju, ekonomskom i

NEDIM SEJDINOVIĆpredsednik Izvršnog odbora

Nezavisnog društva novinara Vojvodine

51

profesionalnom. Oni se moraju modernizovati u svakom pogledu, jer je na njima velika odgovornost za očuvanje vojvođanskih specifičnosti. Oni ne smeju da budu komunikacioni kod samo za međunacionalnu toleranciju, već i za poštovanje svakovrsne različitosti.

Kao što je teško zamisliti da će dugoročno multikulturalizam, in-terkulturalnost u Vojvodini opstati, ukoliko ne bude postojao pandam beogradskim pronacionalističkim i centralističkim medijima koji nema-ju senzibilitet za suživot različitih nacija na jednom mestu, tako je teško zamisliti bilo kakav civilizacijski napredak ukoliko se ne bude poštovalo pravo na različitost. Sve to opet nema smisla ukoliko se ne bude išlo u duboke uzroke krvavog raspada Jugoslavije, ukoliko se ne prepoznaju indikatori političke krize koja još uvek na ovim prostorima traje. To su putevi kojima vojvođanska medijska scena mora da ide ukoliko želi da ostvari napredak.

Samo izveštavanje o najavi vojvođanske konvencije dobar je primer toga kakav je odnos medija prema Vojvodini. Dok su pojedini mediji pored svojevrsne bure ćutali, pa čak i skidali prethodno postavljene vesti na sajt, dotle su drugi upotrebili drugu propagandnu mašineriju, stva-rajući političku i moralnu paniku, i proglašavajući organizatore skupa i autore deklaracije separatistima, nudeći čak i naslovne strane za tak-vu vrstu senzacionalizma. Retki su slučajevi profesionalnog izveštava-nja. Ovaj primer je indikativan i on pokazuje da u Vojvodini ne postoji javna debata, tačnije da postoji jasan plan da se o Vojvodini ćuti, a da se oni koji se usude da o tome progovore na otvoren način, ili ignorišu ili unapred zavuišu.

Zašto je, naime, potrebno otvoriti debatu o Vojvodini o njenom us-tavno-pravnom položaju. Zašto je tu temu potrebno izmestiti iz oblasti tajnih dogovora i trgovine političara i političkih stranaka i u nju uključiti sve bitne društvene faktore? Zašto je potrebno pokušati pobediti ogrom-ni medijski otpor na koji ova tema nailazi? Pa zato što je to, pre svega, ljudsko pravo građana Vojvodine, da na osnovu valjanih informacija, razmene stavova, činjenica, kroz jednu ozbiljnu i argumentovanu ras-pravu, bez podmetanja i stvaraje moralne panike, odluče na demokrat-ski način o tome kuda će Vojvodina ići, kakav će biti njen položaj. Na kraju, koji mehanizam će odabrati da zaštiti svoj interes i svoje političke, društvene, kulturne i istorijske specifičnosti. Odnosno kako obezbedi-ti mehanizme da se spreči dalja devastacija pokrajine. Stoga, nezavisno društvo novinara Vojvodine podržava ovu konvenciju kao način da se

52

o ovom pitanju otvoreno razgovara, da deo vojvođanske javnosti profi-liše svoj stav o budućnosti Vojvodine. Potvrdu napora organizatora da se i pored brojnih opstrukcija ovaj skup održi, i zaista impozatan broj uglednih pojedinaca i organizacija. Kao profesionalno udruženje i kao organizacija civilnog društva, mi ne možemo da podržimo konkretna politička rešenja, upravo zbog toga što ona moraju da budu pravilo de-mokratskog procesa, ali podržavamo i smatramo legitimnim da se sve teme, predlozi i politička rešenja za budućnost Vojvodine i njen položaj, nađu na dnevnom redu i da se o njemu građani Vojvodine jasno izjas-ne, prethodno dobivši dovoljno informacija da ostvare slobodan izbor.

Još jednom Vas pozdravljam i želim Vam uspešan rad.

53

Poštovane dame i gospodo.

Saglasnosti o tome da je model federalizma koji je predložen u da-našnjoj deklaraciji, najbolji model državnog uređenja Srbije nema. Is-tovremeno, međutim, postoji potpuna saglasnost da je ustavna reforma potrebna i nužna, i da je o statusu Vojvodine neophodno razgovarati i voditi dijalog do onog trenutka, dok se ne ostvari položaj Vojvodine koji joj zbog svih, ne samo istorijskih, već i svakodnevih životnih po-treba, pripada. Kao što i ovaj dokumenat koji smo danas dobili u pri-premi sednice, pokazuje neke podatke, ja ću podsetiti na neke podatke ekonomske istorije Vojvodine koji pokazuju niz primera grubog uru-šavanja ekonomskog položaja njenih građana, upravo zbog statusa koji je imala u okviru različitih entiteta. Ovde se navodi, ja ću ponoviti, da još 1925. godine, kada su u Banatu, Bačkoj i Baranji naplaćeni porezi od 131 milion dinara, istovremeno u Srbiji s Crnom Gorom 60 miliona, u Hrvatskoj 67, u Sloveniji 57. Ili, recimo, podatak da je u poznatom ot-kupu posle II svetskog rata obezbeđeno 633.240 vagona žitarica, od to-ga samo iz Vojvodine 303.421. I konačno, podaci koji su važni za naše današnje bivstvovanje, koji kazuju da je danas bruto društveni proizvod u Vojvodini niži od bruto društvenog proizvoda u centralnoj Srbiji za 7%, a 4,8% od nivoa cele Srbije. Dozvolite mi jedan sasvim lični osvrt. Ja sam Kikinđanin i veoma dobro se sećam da je krajem osamdesetih godina bruto godišnji proizvod po glavi stanovnika u Kikindi bio viši nego bruto društveni proizvod u Mariboru, a da je danas u Mariboru najmanje deset puta veći.

Vratiću se malo na pitanje zašto je nama u Vojvodini potrebno vi-še nadležnosti i zašto je potrebno da se redefiniše njen ustavni položaj. Ona mora kroz taj novi ustavni položaj imati poluge u svojim rukama da uobliči svoj dugoročni razvoj, pre svega. U tom razvoju centralno mesto

MIROSLAV FRANCUSKI predstavnik Foruma V21

54

treba da pripada industrijskom razvoju i razvoju poljoprivrede. Poljo-privreda u Vojvodini i Srbiji, u odnosu na svetsku poljoprivrednu pro-izvodnju je u velikom zaostatku. Mi godinama ne možemo da pomerimo prihode od pšenice od tri i po tone po hektaru, a zemlje u Evropskoj uniji su davno dostigle prinose od pet tona po hektaru. U proizvodnji mesa u zemljama Evropske unije proizvede se oko 300 kg mesa po hektaru, a mi tek nešto više od 80. Hvalimo se izvozom od 2 milijarde evra poljo-privrednih proizvoda, a zemlje sa sličnim potencijalom izvoze deset pu-ta više. Zato je nužno da odmah pristupimo temeljnoj razradi strategije razvoja proizvodnje hrane, kao i programu mera za njenu realizaciju. Potrebne su nam tu robne rezerve da obezbede stabilnost tržišta hrane, a od posebnog značaja je da se radi na udruživanju poljoprivrednika radi izgradnji nove prehrambene industrije, gde bi oni postali vlasnici i suvlasnici te industrije. Očigledno je da agrarna politika luta, da nema nikakvu trajnost, i da zato ona ne uspeva da stimuliše ogromnu većinu proizvođača na maksimalnu proizvodnju. Poljoprivreda je isuviše ozbilj-na stvar da bi bila prepuštena paliativnim merama, dotacijama, donaci-jama, predizbornim obećanjima, pogotovo svađama i nesporazumima sa proizvođačima. Ovakav stav Republike prema grani, koja je jedna od ključnih grana poljoprivrede u Vojvodini, je za Vojvodinu ponižavaju-ća. Mi zato i danas treba da podržimo protest naših zemljoradnika, jer je on uperen protiv odnosa neizvesnosti i nesigurnosti u proizvodnji.

Ovo više navodim kao ilustraciju zašto nam je potrebna realna a ne formalna nadležnost u oblastima kao što je poljoprivreda i slično. Na-ravno da to važi i za druge oblasti kao što su: obrazovanje, zdravstve-na zaštita, kultura i slično, jer su to prirodni atributi svake autonomije. Dobar primer za to je vaskularna klinika u Kamenici, čiju tridesethilja-ditu operaciju na srcu sa ponosom obeležava, građena u periodu kada je Vojvodina ostvarila najvišu autonomiju, kao što je građeno tada i na stotine drugih objekata takvog značaja. Isto tako da Vojvodina ima svo-ju policiju, neko je to ovde već spomenuo, ne bi se stvarali, siguran sam, oni sramotni redovi pred šalterima novosadske policije.

U procesu ustavnih promena realno je očekivati predloge niza dru-gih modela. Veoma je važno da stvorimo atmosferu u Vojvodini i Srbiji u celini, da se svaki od tih ustavnih projekata ravnopravno i temeljno raspravi. U Srbiji je sve veći broj političkih partija koji zahtevaju ustavne promene, mada ih je sugurno još nedovoljno. Ja bih posebno istakao da stranke okupljene oko Preokreta, u tome prednjače. Njihova deklaracija

55

o Vojvodini promoviše ciljeve koji suštinski menjaju položaj Vojvodine, jer sadrže zahtev za zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću Vojvo-dine. O tome je ovde govorio i gospodin Mijić, takođe i Odžić iz Vojvo-đanske stranke. To su zahtevi naše prethodne konvencije, njih su danas ovde vrlo razgovetno formulisali predstavnici Saveza vojvođanskih Ma-đara. Predlozi za promenu Ustava, po mom uverenju, biće životvorni u Vojvodini i u celoj Srbiji ako obezbeđuju da svako živi od svoga rada, da lokalne zajednice i pokrajine vladaju od svojim materijalnim resursima, da pokrajine imaju, pored Republike svoje izvorne prihode, da se ostva-ruju odnosi ravnopravnosti svih nacionalnih zajednica i njihov slobo-dan razvoj. Nas ne treba da obeshrabre one društvene snage koje su već danas, a biće i u budućnosti, na repu događaja. Reč je o onima koji do-bijaju groznicu od svakog pomena promene Ustava i pominjanja prava Vojvodine, i koji i za aktuelni Statut Vojvodine kažu da je separatistički, a on je samo maksimalno, ili blizu toga, mogući proizvod ustavnih re-šenja, čiji su oni tvorci. U Srbiji mora biti prevladana arhaična svest da postoji samo centralna država sa svojim organima, na jednoj strani, i njeni podanici, na drugoj strani. Kada novim ustavnim rešenjima Srbi-ja i Vojvodina omoguće slobodan i harmoničan razvoj svih delova, bi-će bliže Evropskoj uniji i njenim standardima. U to sam čvrsto uveren.

56

Želim da se zahvalim na pozivu da učestvujem u radu 4. Vojvo-đanske konvencije. I to je za mene izuzetna čast. Pozdravljam učesnike i učesnice. Mislim da je zanimljivo, meni je zanimljivo u svakom slu-čaju, da sam prva žena koja sad govori, s obzirom da smo počeli u 10h. Mislim da je to isto važno. Ja spadam u jednu prema procenama od 200.000 vojvođanki koje su od u periodu od 91-93, otišli iz Vojvodine. Ja sam ono što se zove dispora, ili polu-dijaspora, pošto često dolazim ovamo. Ta distanca mi možda omogućava, možda ne omogućava, da uopšte ništa ne razumem. Ali mi se čini da mi pomaže da bolje vidim od onih koji su dnevno u problemima preživaljavanja, i političkog i eko-nomskog i porodičnog itd. Šta je moj prvi utisak kada dođem ovamo, redovno, svih ovih 20 godina? Prvi utisak da je Vojvodina sve više siro-mašna. To siromaštvo je opipljivo. Ne samo vidljivo, ono je opipljivo. I ne samo put od Vršca dovde, već i put od Pančeva odakle sam ja došla pokazuje, razmere tog zastrašujućeg siromaštva.

Nekoliko učesnika je govorilo pre mene da je Vojvodina postala nerazvijeni deo države, kojoj mi sada pripadamo, koja se zove Srbija. Ja hoću samo da Vas podsetim (ja sam bila prvo inženjer, a posle sociolog ja volim brojeve), prema podacima svetske banke 90-te godine, Vojvo-dina je prema tri najbitnija civilizacijska parametra bila, u vrhu tadaš-nje države, i to je nacionalni dohodak, to je nivo pismenosti, to je deo stanovništva koji žive ispod linije siromaštva ili linije bede-zavisi kako prevedete. Znači, nije dovoljan samo bruto nacionalni dohodak, već se uzimaju ova tri parametra kao najvažnija. Po sva ta tri pokazatelja Slovenija je imala oko 5.000 $ po podacima Svetske banke 90-te, Voj-vodina 3.010, Srbija 2.200. Od čega je finansiran rat koji je počeo ovde antibirokratskom revolucijom ili jogurt revolucijom, kako hoćete? Rat se finansira novcem, rat se ne finansira idejama. On se sprema idejama, ali se rat finansira novcem. Neko mora da plati benzin, neko mora da

PROF. DR JANJA BEČ NEUMANN LDP - Preokret

57

plati oružje, neko mora da drži na platnom spisku škorpione, koliko ja imam informacije to je bio novac iz Vojvodine. Znači, i za siromašni deo počinje rat, a plaća ga bogati deo. Moguće da nisam u pravu, ali to su brojevi koji jesu nemilosrdni. Vojvodina je ‘81., ja ne znam kakvi su bili rezultati popisa ‘91., Vojvodina je imala 5,8%, dok je Srbija imala duplo 11,8, nepismenih. Vojvodina je imala manje od 10% stanovnika koje je živelo ispod linije siromaštva, Srbija je imala 24% stanovnika uže Srbije koji su živeli ispod linije siromaštva. U sva ta tri pokazatelja Vojvodina je bila iza Slovenije, Vojvodina ja kažem opet, prvi moj utisak kada dola-zim ovde, jeste to opipljivo a ne smo vidljivo, siromaštvo. Iz čega nastaje samopoštovanje pojedinca u zajednici. Pa nastaje iz bogatstva, nastaje iz uspešnosti, nastaje iz pismenosti. Vojvodina je to izgubila. Odnosno, Vojvodina je to pustila da izgubi. Svim tim prednostima koje je imala, ona je za ovih, pazite dvadeset godina je prošlo, ona je došla do toga da ona koja nikad nije bila gladna, koja nema generacijski (Pastor više ni-je tu) 300 godina dominantno nema više sećanje na glad. Došlo je do toga da bude gladna, da B92 kuva po nekad moćnim i bogatim selima i deli, ne znam, nešto kao čips, mislim, nešto dele, Ja sam to gledala, ja sam to videla. Znači, time se urušava samopoštovanje i urušava se mo-gućnost da u stvari išta promenimo. Vojvodina nije imala sećanja na glad, ali je zato bila žrtva onih koji su imali transgeneracijsko sećanje na glad. Koji su bili željni i hrane, i vlasti i časti i statusa i svega. Njih je vrlo teško zaustaviti.

Da li smo mi Vojvođani glupi kada smo sve to dozvolili da se de-si? Ja sam dugo mislila da jesmo. Neovisno na obrazovanje, da nema-mo sećanje na glad, da su živele sve te nacije zajedno, da smo imali pet jezika, pa dva pisma. Danas imamo jedan jezik, samo ćirilica itd. I pos-le puno rada i razmišljanja, posle informacija, znanja, razumevanja, to su ta tri nivoa, ja sam došla do toga da mi, eto ja, barem za sebe mogu da kažem, nisam glupa, nego ja nisam mogla ni da zamislim, a mislim da ni veliki deo stanovnika Vojvodine nije mogao ni da zamisli šta su oni bili u stanju da urade. Vojvodina jeste antifašistička, Vojvodina jes-te partizanska, Vojvodina jeste imala baze u kojoj je stradao moj deda u Varadinu. Ali molim Vas, to je samo deo prošlosti. Današnja sadašnjost da su: sva tri najtraženija haška optuđenika uhapšena u Vojvodini, a ne u Srbiji ili Bosni. To je isto neka nova realnost sa kojom treba da se su-očimo. Ja podržavam znanje, još jednom moram ovako, pošto ja jesam neko ko predaje i ko veruje u snagu znanja itd. To je jedna možda od

58

šansi i za Vojvodinu, ne samo poljoprivreda, nego to transgeneracijsko poštovanje znanja. Možda je to jedna od šansi za Vojvodinu, jedna od šansi za Preokret, govorim sada i kao članica vojvođanskog upravnog odbora LDP-a od februara meseca ove godine.

Ali, ipak, moram sada to da kažem, taj nivo pismenosti, to ide iz moje profesije, iz toga u šta ja verujem, šta ja radim. 1931. godine Voj-vodina je imala 20,9% nepismenih, Srbija je imala 65,1%. Uprkos ve-likim migracijama 1918, 1941, 1991-99, još uvek mislim da Vojvodina ima potencijal, da u ovoj državi koja se zove Srbija, i neka to bude mo-ja utopija, uz ovako velike razlike, one su moguće od 1918, 1941, 1991, tako velike razlike su moguće da se drže na okupu samo silom. I to mi živimo. Možda u nama postoji to nešto da ćemo to možda nenasilno uspeti da to prevaziđemo. Mislim da je referendum jedan od puteva.

59

Rizikujući da budem optužen za neskromnost, podsećam da sam na Trećoj vojvođanskoj konvenciji bio jedan od uvodničara, i da sam, obrazlažući predloženu rezoluciju, osnovni stav o tome šta Vojvodina hoće, a šta neće, sažeo u 6 reči: SA SRBIJOM - DA, POD SRBIJOM - NE!

Danas Četvrta vojvođanska konvencija, predloženom Deklaracijom radikalizuje taj stav, zahtevom da Vojvodina bude republika u sastavu Savezne, tj. Federativne republike Srbuje. O tom stavu se može rasprav-ljati, ali bio on manje ili više radikalan, ipak ostaje samo STAV. A to ni-je dovoljno. Da bi on bio realizovan, treba i druge pridobiti za taj stav.

Isto je i sa pravom. Apsolutno sam uveren, da Vojvodina ima isto-rijsko i stečeno pravo, da ima sopstveni, samostalno donet konstitutiv-ni akt, na osnovu kojeg bi vršila zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, ubirala prihode i raspolagala imovinom na svojoj teritoriji. Ali, IMATI PRAVO, takođe nije dovoljno.Treba i druge ubediti da priznaju to pravo. Drugim rečima, Vojvodina promenu svog ustavnog položaja ne može ostvariti sama. Biće uvek preglasavana, sve dok ne nađe sagovornike i saborce i izvan Vojvodine. Zašto ukazujem na ovo?

Da bi se promenio ustavni položaj Vojvodine, mora se doneti nov Ustav. A da bi se promenio Ustav, neophodna je dvotrećinska većina u parlamentu Srbije. Sudeći po situaciji na političkoj sceni Srbije, nema mnogo izgleda ni sada, a verovatno ga neće biti ni posle izbora, da se ostvari takva većina. Još gore će biti, ako se takva većina, ipak postigne. Jer, tada ćemo dobiti jos gori Ustav od ovog sadašnjeg. Naime, sve dotle dok političke stranke budu imale monopol na ustavotvorstvo, Srbija ne-će doći do modernog, demokratskog ustava. Neophodno je ukinuti taj monopol, jer ustav nije stvar samo političkih partija, nego svih građana. Zato u ustavotvornom procesu, treba da učestvuju i druge institucuje, nevladine organizacije, stručna društva. Podsećam, da su 2005. i 2006. godine, neke nevladine organizacije i stručna udruženja, na okruglim

SLOBODAN BUDAKOVčlan Koordinacionog odbora sazivača

60

stolovima i drugim skupovima, izričito isticali, da novi ustav treba da donese ustavotvorna skupština.

(Lično mislim, da bismo lakše dobili sagovornike i saborce za stav da Vojvodina bude federalna autonomna pokrajina, sa zakonodavnom, izvrsnom i sudskom vlašću, sopstvenim izvornim prihodima i imovi-nom, sve to u sastavu Savezne Republike Srbije.

O tome se, takođe, moze raspravljati, ali i to ostaje samo stav, a to, kao sto sam već rekao, nije dovoljno.)

Zbog svega toga što rekoh, predlažem da naš Koordinacioni odbor, što pre uspostavi kontakt sa pomenutim nevladinim organizacijama, ra-di inicijative, da se na seriji okruglih stolova, otvori ustavno pitanje i da iz toga izraste USTAVOTVORNI POKRET. Jer, 2006. godine, pomenu-ti skupovi su ostali međusobno nepovezani, nisu se pretvorili u akciju i zato su bili ignorisani.

Ovo sto predlažem, moglo bi možda i prikupljanjem 100.000 pot-pisa da prisili predsednika Republike, odnosno Skupštinu Srbije, da ras-piše referendum sa postavljenim pitanjem: ”Da li ste za to da novi ustav donese ustavotvorna skupština?” Naravno, na tim okruglim stolovima, trebalo bi definisati i način izbora delegata za ustavotvornu skupštinu, s tim da on bude bitno dugačiji od izbora za parlament. To znači da bi izborne jedinice bili i univerziteti, druge naučne institucije, stručne, nev-ladine organizacije, sindikati i sl.

Znam da ovo sto predlažem nije jednostavno i da će naići na otpor političkih partija, jer im baš ovakav partokratski politički sistem i te ka-ko odgovara i braniće ga dok god mogu.

Ipak, čini mi se, da je to jedini način da dođemo do novog, moder-nog, demokratskog ustava. Bice potrebno mnogo napora i mnogo vre-mena, da se to ostvari, ali vredi se potruditi.

Nemam iluzija, da ćemo, u kontaktima sa tim snagama, sve njih pretvoriti u autonomaše, ali to su ipak ljudi, sa kojima se može razgo-varati na osnovu argumenata, a ne na osnovu apriornih diskvalifikacija. Mislim, ne samo na položaj Vojvodine, nego i na opšta prava građana, da utiču na odluke vlasti i na kontrolu tih odluka, na položaj i prava opština i mesnih zajednica, na regionalizaciju i na sve drugo što je loše rešeno u sadašnjem Ustavu. Takođe, nemam iluzija da ćemo, već prvim novim ustavom, ostvariti sve svoje ciljeve o položaju Vojvodine u Srbiji. Ali, ni autonomija Vojvodine iz 1974. godine nije lako i brzo postignu-ta. Setite se Ustava iz 1946., Ustava 1963., ustavnih amandmana 1971.

61

Možda nam i sad predstoji sličan put ka punoj autonomiji (republici) Vojvodine. Moramo biti spremni za upornu borbu, sa mnogo strplje-nja, ali i odlučnosti.

Vojvodina i Vojvođani to zaslužuju.

62

Poštovani Dame i Gospodo, zahvaljujem se što sam pozvan da da-nas budem ovde. Što ste mi dozvolili i dali priliku da nekoliko rečenica izgovorim. Što ste mi dali istovremeno i priliku da podržim Deklaraciju koja je na stolu, jer verujem da valja, u takvom tekstu, u takvom obliku je treba usvojiti. Ona izražava pravu ideju, ona govori mirnim tonom, taktički želi dijalog, traži kontakt, traži razmenu, upućuje na strpljenje, svejedno što o pojedinim formulacijama uvek može da se razgovara. Ali verujem da je ona, ne toliko novost, koliko je u ovom trenutku još jedan iskorak napred ka pokušaju da se status Vojvodine unapredi i dođe na onu stepenicu koja će biti nepovratna. Autonomija je mrtva, to svako zna. Nije potrebno obrazlagati više tu činjenicu. Jedina ideja koju mi ni-smo nikad u Vojvodini ispitali jeste uistinu za šta smo mi, jer sami se-be to nismo pitali, niti smo institucioni okvir dali da sebe pitamo za šta smo mi. Nije u pravu Pastor da ideja o republici nije realna, ideju repu-blike nismo smislili mi Srbi, smislili su je Mađari, Lajoš Košut je smislio ideju federalnog položaja Vojvodine u austrijskom uređenju. Ono što smo mi smislili 1848. jeste sopstvena autonomija u Mađarskoj pod aus-trijskom krunom. Ali ideja federalne jedinice je njihova, a ne naša. Mi smo je preuzeli. Ne moram Vas podsećati. Ali 1918. smo je napustili. Mi smo 1918. ušli sa suludom tezom da nam u biti nije potreban nikakav zaseban status u Jugoslaviji, zato što su se svi odrekli određenog institu-cionog administrativnog identiteta. Odrekli su se Hrvati, odrekli su se Slovenci, Srbi su odustali od Kraljevine. Dogovorili smo se svi u jednu državu, i mi Vojvođani nećemo ništa za sebe zahtevati.

Ideja republike među Srbima nije zaboravljena, ali nije ni naglaša-vana. Ali, naglasio ju je Vasa Stajić, a da je bilo sreće da Žarko Zrejanin nije bio likvidiran 1942, u Jajcu bi bila proglašena Vojvodina republikom. Od 1945. na ovamo mi smo autonomija, ali nas niko nije pitao koju mi autonomiju zaista želimo, ona je od gore spuštena. Kakva je autonomija

PROF. DR DRAGAN VESELINOVprofesor FPN Univerziteta u Beogradu

63

kakvu danas imamo? Ona je pomerena, može se oduzeti u svakom tre-nutku odlukom većine u koju mi ne spadamo. Ako je autonomija mrtva i većina odlučuje o nama, onda je na nama, po mom mišljenju, samo jedan iskorak, a to je da pitamo svoje stanovništvo: hoćemo li mi ragu, hoćemo li pevati 4 konja debela, od kojih ni jedan više nije debeo, svi su rage. I može da prođe svaki i sva četiri kroz kapidžik, a ne kroz kapiju ili preko ćuprije, to je završeno. Ili mi hoćemo više?! Nas je dva miliona i dvesta hiljada. Estoniija, postoji, Letonija postoji, Litvanija postoji, Is-land postoji, postoji Slovenija, Makedonija postoji, Crna Gora postoji. Možemo li mi da budemo bliski njima? Šta mi gubimo, autonomija ne vredi ako ona ne postoji?! Šta mi gubimo ako budemo pokušali da za sebe izdejstvujemo više? Jedini status koji nismo za sebe pokušali da iz-dejstvujemo, jeste republika. Ako to ne uradimo, e onda smo glupi. Ako ostanemo da čuvamo autonomiju, nismo mi potrebni za to. Čuva je po-litička elita u Novom Sadu bolje od nas, njima ona odgovara. Pa ne bri-nu se oni što nismo dobili ni pola od 7% od predviđenog budžeta, jer ta polusvetska administracija sasvim povoljno živi od poverenih poslova i ne želi nikakav dalji iskorak. Dalji iskorak znači i promenu političke strukture u Vojvodini.

Ko se zanosi da imamo političkog prijatelja u Beogradu, osim jed-nog kojeg poznajem. A bolje ih poznajem pretpostavljam od mnogih od vas, a poznajem ih sve. Niko nam nije prijatelj. Mi u Beogradu nemamo političkog sagovornika ne za ideju Vojvodina republika, mi nemamo sagovornika za unapređenje ideje autonomija Vojvodine. Jer ni jedna ni druga strana nije reagovala na istorijsku činjenicu da Ustav Srbije u Vojvodini nema legitimiteta. A nismo u stanju da proglasimo da nema administrativnog legitimiteta, zato što Vojvodina nije izborna jedini-ca. To je statistički i politički, to je politička procena, ali Vojvodina kao celina, zato što nije izborna jedinica nije u stanju da naglasi i da stekne saveznike, osobito iz vana, koji bi potvrdili tu činjenicu.

Pitaju nas da li Vojvodina ima pravo na referendum. Pa, naravno da ima pravo na referendum! I s obzirom na Ustav Republike Srbije ko-ji osigurava vojvođanskoj skupštini pravo da raspiše referendum na bi-lo koji interes za stranačku skupštinu. Pitaju oni je li imate vi pravo da proglasite republiku. Pa, naravno! Što je je nama potrebna republička skupština da bi mi preko referenduma rekli šta mislimo. Pitaju imate li pravo na otcepljenje? Pa, naravno da imamo! Ko nam zabranjuje da se otcepimo, ko nam to kaže?! Po građanskoj liberalnoj teoriji svaki voj-

64

vođanski građanin ima pravo na otcepljenje, pogotovo oni koji misle da ih teroriše većina. Što to ne bi učinio? A može i većina da se otcepi od manjina, ukoliko misli da je manjina pretežak teret. Sve je moguće! Ali toliko daleko gledaju da većina nas ne vidi.

Ono što mi želimo jeste rekonstitucija Srbije, a to neće biti lako, za-to što nemamo prijatelja u vladi Vojvodine, jer ta vlada nema onih koji mogu da podrže ideju Vojvodine, čak ni ove seljake koji se kasnije bore u zaključivanja naših prava na budžet u Beogradu. Da vlada nije vlada, da je vlada, ona bi imala i spomenik patrijarhu Josipu Raičiću, koji je prvi predsednik Vojvodine, i tamo bi to istakli da bi se znalo ko je pred-sednik Vojvodine. Već beže od toga, oni bi tamo vijorili zastavu srpskog vođstva. Kada bi uistinu zastupali ideju državne autonomije Vojvodi-ne, ali ako žele, naravno, zastupajući naše pravo na zatvore, na izvršnu i sudsku vlast, ako pitate bilo koga ko je za civilne poslove i odbrane u vojvođanskoj vladi zadužen da kaže, ko je bio komandant vojske u Voj-vodini – niko to ne bi znao da odgovori – da je to vojvoda Stevan Šup-ljikac. Ako ih uopšte pitate bilo šta u istorijatu Vojvodine, vojvođanske demagoge, mi po njima nemamo prioritet. Nova politička struktura, ja sam duboko ubeđen u to, da bi eventualno mogla da promeni situaci-ju u Vojvodini, ali ova vlada nije u stanju. Oni nas čekaju. Oni čekaju da se uvere da mi verujemo da smo deo toga, da ćemo možda poroditi politički pokret, koji će ih naterati ili da uđu u savezništvo, bilo u dija-log, bilo da se povuku bude li taj pokret sutra jači i bolji od većine njih. Ovo je pitanje slobode, ovo nije samo pitanje autonomije i republike.

Ovo je pitanje slobode. A kada pojam slobode počne da leti i polen počne da pada na cvetove Vojvodine, onda će biti mirisa posvuda. Ali i za taj polen mora neko da se pobrine. Mora da se rodi pokret koji njega usisati i oploditi. U Beogradu, nemojmo se ni na koji način zavaravati iluzijom da imamo sagovornika, nemamo. Na šta liči srbijanska unifor-ma? Folklorna nošnja. Pa oni još nose komičke čakšire i nose vojničku kapu na glavi, iz balkanskih i I svetskog rata kao deo civilnog folklor-nog kostima. A ne znaju ni svoju kapu da nazovu svojim imenom, već to nama govore „šajkača’’. Teško ćemo mi naći u Srbiji sagovornika za svoju ideju. Odlična je ova televizijska serija ‘’Selo gori, a baba se češlja’’, samo oni ne vide da to Srbija gori, da je to selo mnogo veće. Ta serija još nije snimljena. Ali tamo nemamo sagovornika zato što ta elita ni dan danas neće da prizna jednu činjenicu da svako ko je Srbinu nudio do-govor o novoj federaciji, Srbija ga je odbila. Odbila je i Slovence, odbila

65

je i Hrvate, oni su otišli. Odbila je naravno Bosance, Bošnjake, otišli su Makedonci, otišli su Crnogorci. Otišli su Albanci. A što ne bi bio red nas? Samo je nama teško, nama je to izuzetno teško, jer mi ne možemo svoj odlazak da branimo nacionalnim pitanjem ili težnjom da usposta-vimo ravnotežu. I hajemo li? A možemo li da branimo samo pravo na imovinu, pravo na slobodu, pravo na čast, pravo na svoj zasebni srpski identitet koji nam, naravno, oni gaze. Jer mi ne učimo o svojim istori-jama u knjigama. Malo učimo. Mi nemamo svoju prosvetu u Vojvodini više. Pitajte ijedno dete u Vojvodini da li zna otkud nam ime Vojvodina – neće znati. Pitajte kako izgleda zastava srpskog trojstva – neće znati. Pitajte ih gde je zastava srpskog trojstva – neće znati. E to je prosveta Vojvodine. Mi ne znamo ni svoje sopstveno poreklo.

Ukoliko iz ove bremenite ideje ne nikne neki politički pokret, po-kret koji će pritiskati vojvođansku skupštinu da se izjasni hoće li se ras-pisati referendum da prvi put pitamo sebe, naše građane, šta mi hoćemo. Hoćemo li republiku u zajednici sa Srbijom ili ne. Ako to nismo spo-sobni da izvedemo mi ćemo se sastajati svake godine. Starijih će biti sve manje, ali vidim da novih nema. A novi će doći samo kada žeravica slobode pukne. Oni će doći. Odgovornost je na nama da pokušamo to da izvedemo. Pretpostavljam da su mnogi među nama spremni na to.

66

Poštovano predsedništvo, dragi prijatelji, predlažem Konvenciji da u svojim zaključcima odredi definisanje jednog tela koje će se baviti otvaranjem procesa referenduma u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, koji je dopušten Statutom autonomne pokrajine Vojvodine, u članu 5 i 44 gde se govori da je potrebno sakupiti 30.000 potpisa da bi se inicirao referendum u Vojvodini o pitanju za koje je Skupština Vojvodine nad-ležna. Mislim da bi to trebalo da bude nevladina organizacija i nevladi-no telo, nepartijsko telo, a onda da stavimo političke partije i sve njihove velike želje za Vojvodinu na tas, da ih nagovorimo da zajedno skupimo 30.000 potpisa, i da uputimo Skupštini Vojvodine zahtev za raspisiva-nje referenduma. Smatram da će se u tom procesu rušiti kule od kara-ta i razbijati laži o Vojvodini i mrak nad Vojvodinom. Upalimo svetla nad Vojvodinom!

ZAŠTO REFERENDUMOM DO VOJVODINE?Nova istorijska situacija u kojoj su se građani Vojvodine našli na

kraju XX i početku XXI veka, bez izjašnjavanja o raspadu one države u čiji su sastav ušli svojom odlukom pre skoro 100 godina, bez izjašnja-vanja o uključivanju u privremene države koje su nastajale i njihovoj upornoj dezintegraciji, bez izjašnjavanja i učestvovanja u stvaranju no-vih državno-pravnih projekata i političkih sistema čiji su subjekti preko noći postajali, posle etničkih, krvavih ratova i pljačke na Balkanu, koji su vladajućoj eliti bili preči od demokratije, danas, u novom, tehnološkom, globalnom i vremenu lišenog dvadesetovekovnih totalitarnih ideologija, zahteva slobodno, temeljno demokratsko izjašnjavanje o državno-prav-noj poziciji i osnovnim načelima političkog uređenja i same Vojvodi-ne i zajedničke države u kojoj ti građani žive, odnosno u kojoj će živeti.

Degradacija i suspenzija dostignutih sloboda i prava AP Vojvodini, političkih, građanskih, ekonomskih, kulturnih, organizacionih, pravo-

PROF. DR MIROSLAV MIŠA ILIĆčlan Koordinacionog odbora sazivača

67

sudnih, etničkih i drugih, dogodila se Ustavom Srbije iz 1990. U njemu je utvrđeno da u Republici Srbiji postoje dve autonomne pokrajine kao oblici (samo) teritorijalne autonomije, za čije statute je potrebno pribaviti prethodnu saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije. Tako je „Od-luka o davanju prethodne saglasnosti na predlog Statuta AP Vojvodine” potpisana u Beogradu 22. maja 1991. a Statut AP Vojvodine oktroisan 18. juna 1991. Sve nadležnosti AP Vojvodine ograničene su „u skladu sa zakonom” za čije je donošenje nadležna Narodna skupština Republi-ke Srbije. Ukinuto je demokratsko pravo referenduma. Ovim Ustavom i svim zakonima donesenim u Srbiji, a posebno Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije (1996.) ostvarena je najgrublja centralizacija i prisvojena prirodna, kao i radom generacija stvarana „društvena” imo-vina AP Vojvodine, čime je stvorena osnova, ne samo za rat sa susednim državama, nego za višedecenijsku pljačku građana od strane kriminal-ne, kvazi-ekonomske i političke elite devedesetih godina prošlog i prve decenije ovog veka.

Referendum u Vojvodini treba da odgovori na nekoliko aktuelnih političkih i demokratskih izazova:

– Da li AP Vojvodina želi da odlučuje sama o sebi i da sobom upravlja odnosno da li AP Vojvodina treba da ima svoj Ustav (osnov-ni zakon) u kome bi se definisala njena zakonodavna, sudska i izvršna vlast (NUTS 2)?

– Da li AP Vojvodina želi da bude deo nereformisane, centralizo-vane države Srbije, koja ignoriše njen politički subjektivitet?

– Da li je AP Vojvodina spremna da na svojoj teritoriji ostvari visok nivo demokratskih, nacionalnih, građanskih, političkih i ekonomskih sloboda, da se sama decentralizuje i garantuje konsenzualnu i direktnu demokratiju svojim Ustavom (osovnim zakonom)?

– Da li AP Vojvodina, svojim referendumom i demokratskom vo-ljom može inicirati transformaciju zajedničke države Srbije u stvarno demokratsku i decentralizovanu državu?

Odgovori na ova pitanja neophodna su građanima Autonomne Po-krajine Vojvodine, ali jednako i građanima Republike Srbije. Od iznuđe-ne samostalnosti države (referendum u Crnoj Gori) i netransparentno donetog ustava Republike Srbije (2006.) građani AP Vojvodine se nisu niti o jednom ustavnom (statusnom državno-pravnom) pitanju nepo-sredno ili posredno izjašnjavali, a posebno u kakvim demokratskim, po-litičkim i državnim okvirima žele da žive. Dve prilike u bližoj istoriji su

68

propuštene: 2000 godine, nakon obaranja režima Slobodana Miloševi-ća, iako je prvo izborno obećanje DOS-a bilo donošenje novog ustava, onda kada je bilo moguće organizovati ne samo referendum, nego i us-tavotvornu skupštinu i uoči secesije Kosova, a pre ustava iz 2006. kada je izostala stvarna, demokratska rasprava. Rezultat je bio Tadić-Koštu-nica-Nikolićev antievropski ustav, koji je ponudio Kosovu „suštinsku autonomiju”, dok je za AP Vojvodinu rezervisao nižerazredan (statu-tarni) akt i republički Zakon o sprovođenju nadležnosti. Građani AP Vojvodine su praktično odbacili glasanjem ovaj Ustav Srbije.Država Republika Srbija nastavila je svoju dugotrajnu ustavnu krizu. Posledica traljavih ustavnih reformi (1990-2006) je odsusvo suštinske, demokrat-ske transformacije države Srbije i netransparentno, koruptivno, krimi-nalizovano i ekonomski „okovano” društvo.

Činjenice koje opravdavaju referendum građana AP Vojvodine o državno-pravnom položaju Vojvodine jesu sledeće:

– Na pokrajinskim izborima 2000. godine, protiv režima SPS-a, JUL-a i „radikala” („crveno-crne” ratne koalicije pod kontrolom brač-nog para Milošević), AP Vojvodina je plebiscitarno glasala za platformu DOS-a (Demokratske opozicije Srbije), potpisanu u Novom Sadu – za „vraćanje izvršne, zakonodavne i sudske vlasti AP Vojvodini”. Na toj os-novi DOS je osvojio 119 od mogućih 120 mandata za poslanike Skup-štine AP Vojvodine;

– Na referendumu za potvrđivanje Ustava Republike Srbije 2006., nakon imperativnog medijskog i dvodnevnog glasanja, uz upadljivo od-sustvo međunarodne zajednice i bez stranih posmatrača, taj ustav u AP Vojvodini nije potvrđen – jer ga preko 56% građana nije prihvatilo;

– Referendum, kao metod direktne demokratije dozvoljen je aktu-elnim Statutom AP Vojvodine, a nakon građanske incijative i prikup-ljenih 30.000 potpisa, Skupština AP Vojvodine je dužna da ga raspiše;

– AP Vojvodina je jedina subdržavna politička zajednica u Repu-blici Srbiji, koja ima izborima potvrđenu Skupštinu i Vladu i kao takva ima kapacitet da donese odluku o referendumu, odnosno da potvrdi građansku incijativu o referendumu;

– AP Vojvodina je jedini deo bivše federalne države (SFRJ) kojoj je ukinut nivo ranije dostinutih političkih prava, pučističkim ustavom Srbije iz 1990. ( i samo potvrđeno 2006.), a to je nivo izvršne, zakono-davne i sudske nadležnosti (u okvirima autonomnosti), ostvarene Us-

69

tavom AP Vojvodine iz 1974., dok su sve ostale federalne jedinice bivše SFRJ svoju političku zajednicu podigle na nivo državne nezavisnosti;

– Ustavom Republike Srbije zagarantovani budžetski prihod (7%) AP Vojvodini je kontinuirano i realno ugrožen, jer nema institucije ko-ja bi arbitrirala u eventalnom sporu AP Vojvodine i Republike Srbije, što ukazuje na ozbiljan demokratski ustavni deficit u suštinskom pita-nju ovako izdržavane, finansijski fiksirane, nekompetativne, netržišne i nedemokratske „autonomije” AP Vojvodine;

– AP Vojvodina nema svoje (bilo kojim dokumentom garantova-ne) izvorne prihode, tako da je svaka „autonomija” AP Vojvodine fa-sadna, pod direktnim nadzorom partitokratske elite Republike Srbije i uslovljena je raznim političkim nagodbama, što AP Vojvodinu dovodi u neokolonijalni položaj;

– AP Vojvodina je u ranijim periodima bila razvijeniji deo države, dok je u poslednjih 30 godina gubitak političkih prava nosio i gubitak ekonomske moći, društveno propadanje i dovođenje AP Vojvodine na nivo ekonomski nerazvijenog dela države;

Uspeh referenduma u AP Vojvodini mora doneti vraćanje (restitu-ciju) političkih prava imanentnih stvarnoj autonomnoj (samozakono-davnoj) zajednici, sledeći preporuke Londonske mirovne konferencije (1992.) o bivšoj SFRJ i poštujući Rezoluciju Evropskog parlamenta iz 2006. Samozakonodavnost je neophodno regulisati sopstvenim aktom – ustavom (ili osnovnim zakonom) AP Vojvodine. Autonomna Voj-vodina je jedino moguća „integralna”, ustavno definisana. Vremenski posmatrano (višegodišnja serija „omnibus” zakona), ili državno-prav-no (politička autonomija bez ekonomske osnove) – nikakva parcijal-na „autonomnost” u AP Vojvodihi nije moguća. Novi ustav Vojvodine treba da bude izraz ukupnih demokratskih težnji svih građana AP Voj-vodine, njenih lokalnih samouprava i etničkih zajednica. Ukoliko se to ostvari, sledeći korak nužno podrazumeva i transformaciju sada tvrdo centralizovane države Republike Srbije u decentralizovanu, moguće fe-deralnu (konfederalnu) državu. Uspeh referenduma u AP Vojvodini i izjašnjavanje njenih građana da ostvare pravo na autonomiju, na usta-vom utemeljenu autonomnu pokrajinu, potvrđuje Republici Srbiji pravo na državnost i federalnu (konfederalnu) transformaciju.

– Suspenzija (medijska, politička ili nasilna) referendumskog prava AP Vojvodini ili suspenzija rezultata pozitivnog referenduma za ustavno redefinisanje državno-pravne pozicije AP Vojvodine, vodi zajedničku

70

državu ka daljoj dezintegraciji, jednako kao i svih državnih zajednica u kojima se do sada centralizovana Republika Srbija nalazila od 1988., tj. Ustava Republike Srbije iz 1990. (SFRJ, SR Jugoslavija, Državna za-jednica Srbije i Crne Gore i provizorijum Republike Srbije nakon sece-sije Kosova).

– Uslovi za održavanje referenduma u AP Vojvodini podrazume-vaju osnovne pretpostavke demokratskog izjašnjavanja: obaveštavanje građana kroz medije i informativni prostor, omogućavanje javnih sku-pova, upoznavanje domaće i inostrane javnosti o potrebi i nameri refe-renduma, razgovori sa predstavnicima vlasti u AP Vojvodini i Republici Srbiji, isticanje mesta i organizacija prikupljanja potpisa incijative za sprovođenje referenduma, finansijsku pomoć u vezi promocije inicija-tive i samog referenduma. Suprotstavljanje države referendumu u AP Vojvodini je izvesno. Haranga, medijski i policijski linč moraju biti pre-zentirani i domaćoj i inostranoj javnosti i označeni kao suspenzija de-mokratije u državi.

Vreme održavanja referenduma u AP Vojvodini uslovljeno je sle-dećim faktorima:

– Potrebnim vremenom za formiranje i potpisivanje pisma građan-ske inicijative za održavanje referenduma (nestranačke ličnosti, zvanič-nici, akademici, novinari, sportisti, pripadnici različitih nacija, lokalnih samouprava, književnici...) i formiranje Glavnog odbora za sprovođenje referenduma u Vojvodini 2018;

– Potrebnim vremenom za rad Glavnog odbora i njegovih podod-bora: za formulisanje referendumskog pitanja, za medijsku promociju, za organizaciju javnih skupova, za finansijsku podršku, za internet pre-zentaciju, za formiranje „lobi grupa”, za prikupljanje potpisa inicijative;

– Potrebnim vremenom za prikupljanje i overu potpisa u čitav-noj AP Vojvodini i njenih pedesetak opština (najmanje 30.000 potpisa);

– Potrebnim vremenom za prikupljanje finansijskih sredstava;– Potrebnim vremenom za posetu evropskim institucijama, okol-

nim i drugim stranim državama;Datum referenduma 25. novembar 2018. godine. Ovaj datum, tač-

no 100 godina nakon „prisajedinjenja” Vojvodine Srbiji i Kraljevini SHS ima višestruko simboličko značenje: za stotinu godinu boravka u „svo-joj” državi, srpski narod ima elemente da rezimira biološke, ekonomske, demokratske, međunarodne, institucionalne i opšte društvene rezulta-te svoje odluke iz 1918. Osim srpskog (koji u ovom momentu čini oko

71

70% stanovništva) u AP Vojvodini živi i više naroda koji doživljavaju AP Vojvodinu kao svoju, jer su tu odvajkada: Mađari, Hrvati, Bunjevci, Slovaci, Rusini, Rumuni, Crnogorci, Romi, Jevreji, Makedonci, Albanci i drugi građani različitih veroispovesti. I oni imaju puno demokratsko pravo da se izjasne o budućnosti AP Vojvodine i to ne samo kao poje-dinci – građani, nego i kao organizovane i tradicionalne nacionalne i verske zajednice. Time se, posle jednog veka uspostavlja demokratski balans sa dve skupštine iz 1918., koje su onda bile pod jakim uplivom nacionalno opredeljenih „radikala” i u čijem sazivu nije bilo nesloven-skih naroda, što je u tom momentu značilo skoro dve trećine građana. Iako se istorija ne može „popravljati”, ipak se za budućnost može uči-niti valjano demokratsko utemeljenje zajedničkog života svih građana AP Vojvodine – referendumom. Multikulturalnost i verska tolerancija je bila i ostala glavna karakteristika AP Vojvodine. Pomeranje datuma referenduma unapred može biti uslovljen brzinom prikupljanja potpisa ili eventualnim neželjenim vaninstitucionalnim političkim dešavanjima.

ZaključakReferendum o državno-pravnom statusu i demokratskom položaju

Autonomne Pokrajine Vojvodine jeste izraz istorijskog i nepotrošivog prava njenih građana da odlučuju o svojoj budućnosti i to onih građa-na koji su u novijem vremenu bili žrtve i taoci totalitarnih, sukobnih i tranzicionih nepravednih društava i državnih provizorijuma u čijem nastajanju i nestajanju nisu učestvovali. Referendum u AP Vojvodini jeste doprinos demokratiji u Republici Srbiji i razrešavanju degradira-nog ustavnog položaja pokrajine. On je istovremeno i potreba za tran-sformacijom Srbije u temeljno decentralizovanu državu. Referendum u AP Vojvodini moguće je sprovesti u demokratskim uslovima, a vre-me koje je potrebno za njegovu pripremu pokazaće stepen demokrat-skih sloboda, ne samo u Srbiji nego i u međunarodnoj zajednici. Izbor godine i datuma referenduma doprinosi istorijskom balansu na klatnu demokratije u samoj Pokrajini, posebno sa aspekta učestvovanja svih et-ničkih zajednica koje žive na ovom prostoru. Referendum u AP Vojvo-dini ne protivreči mogućim ustavotvornim procesima u AP Vojvodini i Republici Srbiji, nego naprotiv, doprinosi njihovom pojednostavljenju.

72

Ako uzrečica: ‘’Tri puta Bog pomaže’’ ima iskustvenu težinu, znači da četvrti pokušaj obeležava da je Bogu oslabio vid, ili je nemaran i slab, pa nacionalnu pripadnost više ceni od elementarnih ljudskih i građan-skih prava. U svakom slučaju, građani Vojvodine 4. konvencijom, svo-jom svešću i istrajavanjem nad njom, moraju sami sebi pomoći, ako im je stalo do sopstvene duše i interesa. Kako, odgovoriću Vam sa deset is-tina, s obzirom da istovremeno Preokret traži neke vojvođanske istine.

1. Autonomija Vojvodine je istorijska tekovina i ne može se svesti u vidik i istu vrednosnu ravan Novih regiona Srbije u ime prividne de-centralizacije. Pogotovo ne može ostati unutrašnja kolonija Srbije nakon raspada Miloševićeveg projekta, jer je to istorijska regresija sa stanovi-šta civilizacijskih tekovina i elementarnih ljudskih prava. To je kapita-lizovano političko nasilje unutar u državu situiranih centara moći nad građanskim slobodama.

2. Po međunarodnom pravu, raspadom svih – Kraljevina, Jugosla-vija, Srbija, s obzirom na institut tzv. ‘’povratka u pređašnje stanje’’, svoju državnost temelji na Berlinskom kongresu kada Vojvodina nije bila deo Srbije, i zato danas građani Vojvodine imaju pravo da odgovore referen-dumom na sopstveni upit kako žele da žive i s kim.

3. Suvereni se rađaju građani, pojedinci, a narod ima u njihovim nacionalnim državama suverenitet priznaju vodeće zajednice sveta, priz-najući da su pojedini narodi zreli da upravljaju određenim teritorijama i pripadajućim istorijskim tvorevinama zvanim država, ukoliko poštu-ju elementarne važeće civilizacijske tekovine, u suprotnom im se odu-zima ili ograničava suverenitet. Tako je bilo sa Mađarima, sa Nemcima, sa Šveđanima, sa Rusima, pa ne vidim zašto toliko drame oko Kosova kada su procenti neuporedivi.

4. Uslovi su paušalne vrednosne orijentacije kao mornaru sazvežđa. A zakoni brane vrednosne orijentacije. U Srbiji se lakše donose uslovi

AKADEMIK JULIJAN TAMAŠredovni profesor Filozofskog fakulteta

Univetziteta u Novom Sadu

73

nego zakoni, manje obavezuju, pa je prostor za tumačenje i manipulaciju veći. Iskustvo međutim kaže, nije važno ko vlada, samo neka vlada po zakonima i tada kada štiti pojedince i manjine, nacionalne, verske i kre-ativne. Uvek kada se većina okreće protiv manjina, posebno nacionalna ili religijska većina sa instrumentima države, reč je o fašistioidnom druš-tvu i istočnim despotijama, a nikako o demokratski uređenim državama.

5. Opterećena kosovskim mitom, Srbija još uvek živi u mitološkom vremenu, a ne u istoriji savremenosti. Bez teološke perspektive je, a so-cijalni psiholozi znaju da kada se miti živi kao istorijska stvarnost, reč je o pragu bolesti, ako ne i hroničnoj bolesti. Za to vreme građani Voj-vodine znaju vekovima šta je suživot naroda i Evropa, a doprineli su državnosti Srbije bar onoliko koliko i osnovni populus centralne Srbije, bez obzira što se to danas preko članova samo iz Vojvodine sistematski gura u mrak i sve se zaboravlja.

6. Dinarski mentalitet po Cvijiću i Davnikoviću prekrio je panon-sku Vojvodinu. U vlasti ekonomije i kulturalnim institucijama Vojvodine danas dinarci doneli su svoje zavičaje i njihove vrednosti nametnuli kao vojvođanske, zatirući izvorne vrednosti podneblja. Otud potreba da se politike i poetike nacija zamene politikama i poetikama prostora, ovog vojvođanskog izvornog, i prirodnog i istorijskog. Svetozar Miletić, Zmaj, Ignjatović, Laza Kostić, Crnjanski, Isidora, Mirko Petrović, Šiplić Milan, Konjović, Antić, Boško Ivkov, Mladen Markov bili su okrenuti srpskoj sabornosti, ali zato u njihovim delima Vojvodina je živa ne samo kao nacija, nego i kao prirodna veza čoveka i podneblja. Navedite mi danas srpskog pisca kojem je poetika postala dominantna. Iz Vojvodine, osim manjinskih pisaca koji se već dugo po automatizmu tretiraju u Srbiji kao apriorni i drugorazredni, ja takvog, osim pokojnog Boška Ivkova i Mladena Markova i ne znam. To svedoči takođe i o političkom nasi-lju u kulturi, i o obesmišljavanju svega što nosi vojvođanski predznak.

7. Vojvođanski identitet je, pre svega, kulturni i civilizacijski iden-titet, kao zajednica naroda koji su većim delom suživota pomagali, a ne konfrontirali, na čemu nacionalisti sa svih strana insistiraju. Zemlja i prostor su kao žena, onom pripadaju ko ih voli i obrađuje, zaključio je navodni srpski unitarista, a ja znam da je bio regionalista u savremenom značenju, Veljko Petrović.

8. Demokratski potencijal Vojvodine danas je takav da Srbija neće moći u Evropu bez njenih građana. Jeste da je etnički sastav Vojvodi-ne nasilno promenjen u poslednjih sto godina, ali danas pitanje auto-

74

nomije Vojvodine nije niti ugrožavanje srpske većine, niti dokazivanje prava na osnovu prava Mađara srpske državnosti. Pitanje autonomije Vojvodine je pitanje elementarnih građanskih prava, jer se inicijative i interesi građana Vojvodine ne mogu završiti u Beogradu. Otud potreba za preispitivanjem ustavnog položaja Vojvodine.

9. U privatizaciji se ogoljuje nesavršenost apsoluta, zvali ga Bog, dr-žava, nacijom ili stranke, posebno kada je reč o zaštiti ravnopravnosti manjina, nacionalnih, religijskih i kreativnih. Znate li nekog tajkuna iz redova manjina? Ja ne znam.

10. Stranke u Srbiji i Vojvodini, imale onaj nacionalni predznak ili formalno anacionalni, sve su nacionalne, otvoreno ostrašćene ili prikri-vene. Od tih stranaka, koliko vidim, jedino Savez vojvođanskih Mađara vodi transparentnu i doslednu vojvođansku politiku, niti protiv interesa Srbije, niti protiv interesa manjina. U poslednji čas, na moju radost, čini to i LDP i Preokret, jačajući svest o potrebi jačanja političkog subjektivi-teta Vojvodine. Po tome sudim da bi većina decenijama prisutnih strana-ka najviše pomogli svom narodu, a većina nezamenljivih lidera takođe, ako bi otišli u neslavnu nam i mučnu istoriju. Jedina nada po meni su uvođenje profesionalne kompetencije u društveni žvot i vrednovanje čoveka po onom što ume korisno da uradi za društvo, pa time i za se-be. Bez rada nema života niti nas za sebe u svetu. Ko to ne zna, treba da ide iz javnog života. Prvi uslov je promena ustavnog položaja Vojvodine unutar Srbije, kao funkcionalne federalne jedinice. Da li kao republike ili autonomije, videćemo. Ali uz obavezne ustavne garancije, da ono što građani Vojvodine odluče, bude završeno u državi u kojoj žive.

75

KORNJAČA I ORGANIZACIJA

Dame i gospodo,Drugarice i drugovi,

Hvala Vam što ste mi pružili mogućnost da kao Sremac i Vojvođa-nin, po geografskom poreklu i političkoj pripadnosti, a, kao politikolog po obrazovanju, pozdravim ovaj skup, i podelim sa Vama određene im-presije, koje imam u vezi sa temom ove konvencije.

Sada već daleke 1990. godine, tačnije, 07.-og aprila, u Zagrebu sam prisustvovao osnivanju Sociajldemokratskog saveza Jugoslavije, kao član Inicijativnog odbora za osnivanje Socijaldemokratskog saveza Vojvodi-ne.1 Ono što me je iznenadilo, bio je zaštitni znak nove partije – kornja-ča, za koju sam tada smatrao da je samo simbol sporosti, ne i mudosti i stabilnosti promena, kako su to agilni organizatori tvrdili. Drugo izne-nađenje je bilo obraćanje skupu Milovana Đilasa, kojemu su organiza-tori, između mnogih uglednih gostiju2, eminentnih boraca za ljudska prava, dodelili istaknuti mesto u listi govornika. On je tada rekao, da je socijaldemokratska partija koju pravimo jeste nešto što je najkvalitet-nije i najvrednije u političkom životu, ali da je to samo 5% predviđe-

1) Druga dva člana delegacije su bili Egereši Šandor, današnji predsednik Skupštine AP Vojvodine, i Nenad Đuretić. Osnivanje Socijaldemokratskog saveza Vojvodine je bio projekat Saveza socijalističke omladine Vojvodine, koji će se uticajem ”spoljašnjih fak-tora”, izvesti u dosta osiromašenoj formi.2) Bili su među ostalima: Branko Horvat, Žarko Puhovski, Alija Hodžić, Lino Veljak, Lev Kreft, Sonja Liht, Milan Nikolić, Milorad Pupovac, i mnogi drugi. Zanimljivo je da je Pupovac tada bio predsednik Lige socijaldemokrata Hrvatske, što je u Inicijativnom odboru, posle povratka u Novi Sad prihvaćeno kao adekvatnije ime za novu partiju. Ostalo je legenda.

PROF. DR DUŠKO RADOSAVLJEVIĆpredsednik Vojvođanske politikološke asocijacije

76

nog političkog uspeha. Ostalo je rad na organizaciji, a, onda se šeretski nasmejao i rekao nam je, da mu poverujemo, da se on u organizaciju nešto razume. Mislio sam tada, sa nepunih 27 godina, da iz starog revo-lucionara i disidenta, govori cinizam. Danas, dvadeset dve godine posle toga, više nego ikad sam siguran da je Đilas bio u pravu, po običaju, ali da smo ga slabo slušali.

Od Subotice 2004. godine, prisustvovao sam u raznim ulogama se-sijama Vojvođanskih konvencija. U prve dve kao aktivan organizator1, na III konvenciji i danas kao politikolog, koga zanimaju fenomeni orga-nizacije političkog života u Vojvodini i Republici Srbiji. Uočio sam dva procesa – prvi, to je proces radikalizacije zahteva učesnika konvencija, i, drugi, (ne)učestvovanje relevantnih političkih partija na ovim skupovi-ma. Pođimo od prvog procesa – zalaganje za federalizaciju države mo-že biti novost, ali sigurno nije nelegitimno. Nije nelegitimno ni traženje nezavisnosti, ako se ne spominje sila. Nije tek problem ni traženje refe-renduma o ustavno-pravnom i političkom statusu Vojvodine, moraće-mo se navikavati i na veće provokacije u političkom životu. Ako, neko ovakve inicijative shvata kao takve. Drugi, jeste ”igranje coce”2 određe-nih ”autonomaških” partija, kao i partija nacionalnih zajednica, koje su ove konvencije koristile u prilikama opadanja izbornih rejtinga i/ili za jačanje koalacionog kapaciteta, odnosno, za trgovinu političkim plenom, a, na štetu Vojvodine!

Pitanje koje mi se uvek nametalo je sledeće – kako ove ili slične ide-je o autonomiji ostvariti, i ne manje bitno, s kim? Imajući u vidu da je puna ostvarenost autonomomnog statusa Vojvodine veća od program-skih načela partija koje egzistiraju u našoj sredini, da po ko zna koji put vidimo prodaju vojvođanskih interesa istih u izbornoj kampanji, kao i farisejsko ponašanje nekih novokomponovanih dušebrižnika, da bolno zvuči NEDOSTATAK partije koja bi se istinski borila za intere-se Vojvodine, ne verujem da se zadatak koji su sebi postavili organiza-tori ove Konvencije može ostvariti bez jakog i organizovanog pokreta, koji će biti sposoban da iznedri respektabilan izborni rezultat, kako u Skupštini Vojvodine, tako i u parlamentu Srbije. U političkom životu si 1) U Subotici, 2004. godine, kao predednik partije Vojvođanska unija – Vojvodina, moj dom!, kao jedan od govornika, a, kada se ona 2005. godine ujedinila sa Unijom socija-lista Vojvodine u Socijaldemokratsku partiju Vojvodine (SDPV), opet u svojstvu govor-nika, na II konvenciji, održanoj u julu 2006. godine u Novom Sadu.2) Izraz koji sam pozajmio od pokojnog dr Đorđa Bašića.

77

jak onoliko koliko birača vežeš za svoju opciju, tačnije, onoliko koliko mandata ostvariš u određenim parlamentima. Stoga, imajući u vidu da su ovi izbori, kao i mnogi drugi pre ovih, za Vojvodinu izgubljeni, mora se pronaći ona forma političkog organizovanja koja će pitanje Vojvodine legitimno postaviti u nedležnim parlamentima !

Na kraju, ova politička borba će biti duga, u njoj će učestvovati mnogobrojni politički subjekti, čiji stavovi ne moraju nužno biti i iden-tični, zato, završimo sa parafraziranim podsećanjem – ”autonomaši su različito tumačili autonomiju, treba raditi da se ona ostvari”.

78

Osećam potrebu da upozorim samo na dve tri stvari. Mislim da su ideje ove deklaracije jasne u određenju prema ustavnom statusu i prema problemima Vojvodine. Prema ustavnom statusu, za koji je već konstatovano, da nije njeno političko opredeljenje, a još jasnije se odre-đuje prema ekonomskim problemima Vojvodine, koji Vojvodinu vode ka osiromašenju.

Ako išta simbolizuje siromašenje Vojvodine to je politički centrali-zam koji se u Srbiji u odnosu na Vojvodinu, javlja kao istorijska konstan-ta. Priznajući ta svojstva i te probleme Vojvodine, deklaracija na jedan dosta smislen način pokušava da redefiniše ili da definiše jedan pogled koji bi se mogao naći u istorijskoj genezi autonomije Vojvodine, kao ne-kakva ideja ili kao nekakva supstanaca. Ali moram da kažem da nika-da nije bio izveden u jednoj takvoj radikalnijoj formi. Otuda sam imao nameru da to malo razlažem. Otuda, moram da kažem, može se pos-taviti pitanje realnosti jedne takve ustavne alternative. Ja ne govorim o svom ličnom stavu, budući da sam o tome mnogo pisao, ali objektino gledano, realnost jedne takve alternative može biti jedna velika prepre-ka u borbi i za one osnove autonomije koje je Vojvodina nekada imala. I kada govorimo o Vojvodini danas, mi zaboravljamo da je Vojvodina nekada imala jedan status autonomije koji, moram da kažem, nije je či-nio federalnom jedinicom u R Srbiji, ali ju je činio konstituientom te srpske državnosti ili srpske republike. U tom smislu, moram da kažem, da je Ustav 1974. godine prvi put otvorio jedno pitanje, koje je do tada bilo skriveno. Postavljeno je pitanje a ko je u Srbiji objektivno spiritus movens srpske državnosti. Je li to samo uža Srbija ili je pak i Vojvodina. I tada je brojnim raspravama, polemikama, koje su prevazilaze okvire čak ponekad i uobičajenih rasprava, prihvaćena varijanta da Vojvodi-na u tom poimanju srpske državnosti, mora steći status koji će uticati na politiku srpske države, pogotovo u ekonomiji, u nekim drugim pita-

PROF. DR RANKO KONČARistoričar

79

njima itd. Time je nađeno jedno rešenje da to nije deoba ukupne vlasti između Vojvodine i Srbije, nego se došlo do uverenja da Vojvodina uti-če i na one elemente srpske državnosti koji proističu iz tog istorijskog i nacionalnog pluralnog identiteta Vojvodine koji je u sastavu Srbije. U tom smislu mislim da bih bio ili bi voleo da su autori ove sjajne dekla-racije možda uvažili i te nijanse u pogledima na današnju republiku kao srpsku državu itd.

Teško je dovesti u istu ravan istorijsko i nacionalno pluralno sa na-cionalnom osnovom srpske države, koja je proistekla iz svih onih pro-cesa koji su se javili u 20. veku. Teško je očekivati od Srbije koja nikad nije volela ni autonomiju, niti joj je ikad bila istorijski maklonjena, da to razume. Neko je tu već rekao, sa pravom, – autonomija je antifašistička tvorevina, sa svim onim progresivnim i demokratskim svojstvima anti-fašizma koja su imala politički senzibilitet za jedan takav drugačiji status Vojvodine, nego što bi bio njen sasvim unitaran status. U tom smislu, moram da kažem da je onda teško očekivati od jedne Srbije, koja danas tako zdušno rehabilituje četništvo, a osnovna simbolika četništva u dr-žavno-pravnom uređenju je homogena Srbija, jedinstvena Srbija u sva-kom pogledu. Dok je bila Jugoslavija, onda je bila i hegemona funkcija Srbije itd. S druge strane, teško je očekivati od jedne Vojvodine u kojoj je tako rasprostranjen difuzan odnos prema Vojvodini i njenom ustav-nom statusu, da ona bude skoncentrisana da potpunjuje svoj status. E u tom smislu mislim da u potonjim raspravama ova deklaracija može biti sjajna osnova za rasprave, da se sačuva osnovna supstanca ove ideje o deklaraciji. A da se uoče one nijanse, koje će, a moram da kažem to je bila najbolja ideja i misao onih komunista koji su doveli do Ustava 1974., da se sačuva i normalan identitet Srbije kao države, ali i Vojvodine kao njenog stvarnog konstituiensa.

80

Poštovani,osvrnuo bih se na delove Deklaracije i Izjave kao dva dokumenta

koji su ovde pred nama, a koji se odnose na federalizam i federalizaciju Republike Srbije koja bi se sastojala od Republike Vojvodine i Republi-ke Srbije i sa njima činila Saveznu ili federalnu republiku Srbiju, – što izaziva zazor i kod nekih dobronamernih ljudi. Pre svega država Srbija nikada istinski nije prihvatala federalizam jer nije prihvatala ravnoprav-nost i čiste račune već je težila hegemoniji i iskorišćavanju. Stoga je taj pojam prokazan u „sopstvenoj kući” ali nije bio nepoželjan u Hrvatskoj, sada u Bosni i Hercegovini niti bi bio na Kosovu. Pozitivna tradicija fe-deralizma koja je u Srbiji postojala prikriva se. Kada je stvarana prva Jugoslavija, Nikola Pašić bio je za unitarnu i centralizovanu državu, ali jedna grupa srpskih naučnika na čelu sa Jovanom Cvijićem zalagala se za Jugoslaviju kao federaciju „Amerikanskog tipa” u kojoj bi i Vojvodi-na bila jedna federalna jedinica. Da li je potrebno da kažem da je Cvijić bio veliki srpski patriota, da je utemeljitelj geografije i antropografije, da je Balkan i šire područje poznavao u dušu. On je video Jugoslaviju kao stecište dveju velikih imperija, Otomanske i Habsburške, i u njoj razlike „kakvih u Evropi nema”, ravničarski i planinski tip čoveka i mentalite-ta.... Pobedila je koncepcija „iskusnog” Pašića, ali ona nije izdržala pro-bu vremena. Danas u okvirima Republike Srbije, u malom, sadržana je objektivna podela koju je Cvijić video. To je podela na Srbiju i Vojvo-dinu. Svoje opredeljenje za federalizam utemeljujem na intelektualnom kapitalu i opredeljenju Jovana Cvijića, koje je bilo vizionarsko jer ga je i vreme potvrdilo. Posle više od devet decenija vidimo da eksperiment Vojvodina sa Srbijom nije uspeo. U stegama centralizma Vojvodina je ekonomski propadala i gubila nasleđene vrednosti, osim u kratkom pe-riodu praktičnog statusa federalne jedinice po Ustavu iz 1974. I pored svega, Vojvodina, i ako je poropadala, reprodukovala se po zakonima

DRAGOMIR JANKOVčlan Predsedništva Vojvođanskog kluba

81

tla i tradicije. Vojvodina nije postala Srbija, niti to može postati. Sa tim treba računati.

Zašto nisam za autonomiju ? Ovaj inače mutni pojam u našem Bal-kanskom kontekstu pokazao se katastrofalan za Vojvodinu. I pored veli-kih obećanja „novih demokrata”, Srbija se Ustavom od 2006. opredelila na minimalnu autonomiju Vojvodine, bez zakonodavne moći, i s tim da se sadržina autonomnih prava ne garantuje ustavom već se utvtrđuje za-konima koji se uvek mogu promeniti. Donošenje zakona o finansiranju nadležnosti APV propisano za 2008. još nije izvršeno. Ustavom garanto-vanih 7% od bužeta Srbije za Vojvodinu, sa udelom sredstava za razvoj, za pet godina ispunjeno je sa svega oko 36 % ! Prava tragikomedija ispala je tada kada su odgovorni iz republičke vlade, pojedinih godina tvrdili da je ustavna obaveza ipak ispunjena jer se manje data sredstva mogu nadomestiti podizanjem kredita, kao i davanjem nekih sličnih nebulo-za, u duhu najodličnije tradiciji vizantijske prevrtljivosti, zbog koje su se mnogi i razbežali iz bivše Jugoslavije. U uslovima ovakvog shvatanja istine, gde čak ni matematički broj 7 nije 7, Vojvodina, koja je u među-vremenu ekonomski pala i ispod proseka R. Srbije, da bi preživela, mora posezati za većim korpusom prava i njegovim sigurnijim garancijama. To je federalizam. Ukazujemo na još dve važne stvari. Federalizam po definiciji podrazumeva pravo na donošenje zakona.

Drugo, kao vrlo bitno ističem, – federalizan podrazumeva i dvo-domnu skupštinu u kojoj bi o važnijim pitanjima Srbija i Vojvodina kao ravnopravne jedinice donosile usaglašene odluke. Ovim suodluči-vanjem, Vojvodina bi i na državnom vrhu štitila svoja prava i interese, a – uveren sam, da bi ovim Vojvodina, i sa ostatkom svojih neuništenih evropskih vrednosti, doprinela jednoj poštenijoj i efikasnijoj zajednič-koj državi, na korist svih.

82

Pre nekoliko dana novosadski ”Dnevnik” objavio je tekst o očeki-vanom ishodu rehabilitacije Draže Mihailovića i naslovio ga pitanjem: ”Nema li Srbija pametnija posla?”. Naravno da ima, ali današnji četni-ci, zaneti ne samo snoviđenjima, uporno riju srpsku zemlju. Nadaju se da posle rehabilitacije Draže, na red dolazi uspostavljanje monarhije i vreme njihove vlasti.

Pomenuti naslov pristajaće, verovatno, i novinskim izveštajima o ovoj Četvrtoj vojvođanskoj konvenciji.

Da se razumemo: svaki građanin, svaka jedinica civilnog društva, svaka i velika i mala politička stranka, imaju pravo da istaknu predloge rešenja različitih društvenih pitanja i da, pod određenim uslovima, na referendumu zatraže od građana da ih podrže. Sudbina referendumskog predloga zavisi od njegovog sadržaja i trenutka objavljivanja. Uveren sam, da sa Deklaracijom Četvrte vojvođanske konvencije ne treba ići na referendum, jer njen sadržaj nije dobro odmeren i usmeren.

Bode oči činjenica da su se u naše vreme, juče i danas, ukrstili to-kovi događaja koji su po sadržini različiti, ali i jednako opasni za Srbiju i srpski narod. Jer, narod je rastrzan, ogorčen teškim životom i neostva-renim obećanjima kojim su ih zasuli političari. Tu jе ponašanje tzv. me-đunarodne zajednice, u prvom redu Sjedinjenih Američkih Država koju, mnogi Srbi sve češće, zovu Siledžijske američke države. Ta međunarodna zajednica, rekoh takozvana ali i samozvana, nastoji da što čvršće stegne Srbiju i to preko NATO-a i Evropske unije, da bi je naterala na bespo-govornu poslušnost. Коnačnо, tu je Sandžak sa nevoljama koje muče Srbiju i Republiku Srpsku. Pod pritiskom ovih i mnogih sličnih činila-ca teško se može stvarno unapređivati ustavno uređenje Srbije, sigurno ne kako je predlogom ove Deklaracije naglašeno. Neutralni posmatrač političkih i ekonomskih zbivanja u nas mogao bi reći da jе ”neko” od-

NIKOLA CVETKOVIĆ novinar

83

lučio da teško stanje u našoj državi još više oteža, e da bi što sigurnije razbio Srbiju, kao što je to učinio i sa Jugoslavijom.

U Deklaraciji predložena je podela države Srbije, којa formalno os-taje savezna država, a to nije ništa novo! Jedna partija je još pre petnaest godina najavila da joj je to cilj. Novo jе jedino oštrina kojom se to traži. Šta znači pretnja internacionalizacijom problema, ako ne bude republike Vojvodine? Da li će prethodno da se digne ustanak? Nesumnjivo, nova državna vlast će odmah morati da traži promišljenijа i dugoročnija reše-nja za problem u privredi, prosveti, zdravstvu itd. Moraće da ustavnim rešenjima onemoguće partitokratiju i suzbiju korupciju. A poziv na in-ternacionalizaciju je poziv NATO-u da napadne Srbiju. Uostalom, Ko-mandant NATO-a je tu skoro izjavio da će bez oklevanja i pitanja udariti bilo gde i bilo koga, ako budu ugrožene vrednosti slobodnog sveta, itd. Na primer, ako ne bude Srbija presečena na dva dela. Ako bi se to do-godilo, a znamo kakvi smo kao narod, i ko jе sve zainteresovan za Bal-kan, imali bismo građanski rat koji bi se zasigurno, u svakoj varijanti, završio istorijskim porazom Srbije, odn. celog srpskog naroda. A Srbi ne bi smeli, kao drevni kulturni narod Hazari, zbog nesloge da propadnu.

Tri stotine godina jе srpski narod, podeljen granicom na Savi i Du-navu, nastojao da bude što jedinstveniji, prvo u okviru pravoslavne crk-ve, a potom u državnim okvirima. Uvek jе bilo i onih među Srbima koji su se zdušno trudili da podele narod. Ranije, vojvođanski Srbi su za neke od Srba ispod granice bili opasne Švabe i Mađari. A Srbijanci su za neke Vojvođane bili Azijati, lenji i na nožu laki, uvek spremni na pljačku. Na jednoj od televizija slušao sam čoveka sa izvesnim imenom u Novom Sadu, kako priča da su Ijudi na ”južnoj pruzi” gadljivi na rad. Na drugoj televiziji sam čuo da su neki ”vandali” došli u Vojvodinu i uništili njena sela i polja. Ne jednom sam čuo ljude oko sebe kako im se gadi da idu u Beograd..... Takvi ”Mesni rodoljubi’’, gde god se nalaze, uništavaju svoju zemlju. Još sam na televiziji čuo i od jedne nove vojvođanske političke zvezde da su Rusi oduvek iskorišćavali Srbe i nikada im nisu pomogli. A lično sam neki dan video trojicu mladića, sasvim treznih, koji su usred dana prošli prepunom ‘’Zmaj Jovinom’’ ulicom uzvikujući parole protiv Putina i Rusa. – Da završim, u atmosferi mržnje, gluposti i sebičnosti teško da može nešto pametno da se učini.

84

Danas smo čuli mnogo inspirativnog. Ustavna deklaracija mi iz-gleda kao temeljan i sadržajno izrazito zahtevan dokument. Ali, propu-šteno je da se autonomnost odredi za neke novije društvene delatnosti. Predlažem da Koordinacioni odbor direktnije i preciznije, već u bazič-nom dokumentu, definiše nadležnosti Vojvodine u upravljanju it– ko-munikacijima, kao i da se odrede obaveze i prava Pokrajine u pogledu ekologije. Nismo se dovoljno približili mladima, pa stoga i nedovoljno pažnje poklanjamo modernijim pitanjima, uobličenom u internet eri; pomalo postajemo zatvoreni, gotovo autistični.

Već duže vreme ideja «pune autonomije», sada preoblikovane u jači zahtev za federalnim statusom, se u javnosti isprazno provlači; nedosta-je praktična konkretizacija, čak bilo kakva višestranačka parlamentarna provera. Naime, mi smo, ako izuzemo posebnu poziciju Saveza vojvo-đanskih Mađara kao manjinske stranke, vanparlamentano društvo i naša politička aktivnost se svodi na informativno– propagnadni rad. U tak-vim uslovima, postoji opasnost da ideja autonomnosti, zbog jalovosti a uprkos privlačnosti i za 14 godina pune autonomije potvrđenosti, iš-čezne iz političke arene i preseli se u političku fantaziju.

Nije, dakle, sporan sadržaj, već je upitno kako da realizujemo ono što zahtevamo? Od razgovora sa političkim strankama nije realno oče-kivati da postignemo dogovor o objedinjenom nastupu. Ni naši skrom-niji zahtevi sa tri prethodne konvencije nisu naišli na ozbiljniji prijem ni kod beogrdaskih, ni kod stranaka oformljenih u Vojvodini, od kojih su neke ranije, posebno u startu, delovale sa naglašenijih autonomističkih pozicija. U realizaciji stavova moramo se najviše osloniti na sebe, uklju-čujući i oformljenje infrastrukture za nastup na izborima.

Na osnovu stavova Londonske konferencije iz 1992. godine, oče-kujemo podršku Evropske unije i demokratske međunarodne javnosti, naročito u zahtevu da se Ustav Srbije promeni sazivanjem Ustavotvor-ne skupštine.

ŽIVAN LAZIĆnovinar

85

Čuvajmo plamen autonomije

Pozdravljajući našu IV konvenciju, želeo bih da kažem samo ne-koliko rečenica.

Za mene, autonomija Vojvodine je okvir i mogućnost jedne speci-fične simbioze, suživota, kako je to danas moderno formulisati, multi-kulturalne zajednice.

Glavna odlika Vojvodine je baš ovakav suživot mnoštva naroda. Od pamtiveka je tako. U dalekoj prošlosti moj Banat, uglavnom, ali i Bačka predstavljali su glavni drum seobe naroda, svih naroda koji su iz Azije dolazili u Evropi i prošli ovuda. Svi su oni ostavili ovde neki trag, a moderna nauka može otkriti prisustvo njihovih gena u nama. Čak i u mom detinjstvu, znači pre oko 8 decenija, često se dešavalo da je, prili-kom oranja, plug izvukao na svetlost neku uspomenu na to doba. Blizu mog sela bilo je sedište, prestonica jedne svetske imperije, Atilinog car-stva. A posle turske okupacije ovde su se naseljavali razni narodi. Danas već zvuči skoro neverovatno da su ovde došli čak i Španci.

Stanovništvo Vojvodine nosi na sebi pečat te prošlosti. Prema sta-tistikama, u Vojvodini živi 27 naroda. U pokrajini imamo 5 službenih jezika i pisma. Čak je i romski jezik dobio svoje mesto na vojvođanskoj radio-televiziji. Kada budemo formulisali naš ustav i ovaj jezik će pos-tati službeni, prvi put na svetu.

Autonomija nije samo okvir, nego i uslov i mogućnost suživota tak-ve mešavine naroda. Već smo zaboravili na to i retko se spominje da je autonomija ujedno i način i oblik rešavanja nacionalnog pitanja. Vojvo-dina je i uživala svoja autonomna prava uglavnom zbog svoje nacionalne šarolikosti i istorijskog razvoja. Zato je prirodno da su sve nacionalne zajednice u pokrajini za autonomiju Vojvodine.

BALINT IŠTVANpotpredsednik Civilnog udruženja Mađara u Vojvodini za prava manjina “Argus”

86

U prošlosti bilo je i sukoba među nama, čak i uzajamnog ubijanja. Ali je to uvek bilo plod šovinizma, koji nacionalni identitet ne gradi na saradnji, nego na suprostavljanju, na neprijateljstvu prema drugim na-roda. Uvek je bilo delo političara – najčešće „uvezenih”, koji su dolazili iz drugih krajeva, koji su raspirivanjem mržnje prema drugim naro-dima hteli dograbiti, ili zadržati vlast. Ali danas živimo u miru. Svesni smo da je ovaj mir najlakše zadržati i negovati, ako naše probleme i po-trebe ne rešava neka centralna valast, nego mi sami, zajedno, u medu-sobnom dijalogu, usaglašavanjem naših potreba sa mogućnostima. A autonomija znači i to.

Kod vojvođanskih Mađara ovo pitanje je do kraja raščišćeno. Pos-tojala je, naime, jedna struja medu nama, koja je zagovarala, da nama ne treba autonomija Vojvodine, nego teritorijalna i kulturna autonomi-ja. Brzo se pokazalo, međutim, da ova struja predstavlja samo minornu manjinu u okviru zajednice vojvođanskih Mađara.

Teritorijalna autonomija Mađara nije u interesu mađarske zajedni-ce, jer je interesantna samo za one koji razmišljaju o osvajanju vlasti, a zanemaruje veći deo te zajednice u dijaspori. (U Novom Sadu živi više Mađara nego u Bačkoj Topoli, a ipak novosađani su u dijaspori, dakle, van zamišljene teritorijalne autonomije Mađara, a Topolčani pripadaju opštinama u kojim Mađari čine većinsko stanovništvo, pa pripadali te-ritorijalnoj autonomiji).

Druga okolnost, koja je dovela do poraza ove struje je da je auto-nomija Vojvodine sastavni deo identiteta vojvođanskih Mađara. Prema istraživanjima, više od tri četvrtine njih se izjašnjava kao vojvođanski Mađar, a svega 10 odsto kaže da je Mađar bez regionalne oznake. Zbog svega toga, mađarska zajednica u Vojvodini je za teritorijalnu autono-miju Vojvodine i za kulturnu autonomiju njenih naroda u okviru sis-tema nacionalnih saveta, koji treba poboljšati, unaprediti – u skladu sa novim iskustvima i saznanjima.

Kod većinskog stanovništva, odnosno vojvođanskih Srba, situaci-ja je mnogo drugačija. Prema istraživanjima, koja su mi poznata, zbog intenzivnog menjanja strukture stanovništva i masovnog useljavanja u pokrajinu, veliki procenat vojvođanskih Srba je protiv autonomije Voj-vodine. A oni, koji su za autonomiju, dele se na one koju za čuvanje sa-dašnjeg stepena autonomije, na one, koji su za autonomiju iz ustava iz 1974, godine, i na one koji su između ova dva opredeljenja: žele veću

87

autonomiju od sadašnje, ali manju od one iz 1974. Samo 2 posto sta-novništva je za ideju o Vojvodini kao republici.

Želeo sam u ovom kratkom izlaganju naglasiti: Naš osnovni interes je da – kako su to neki već formulisali – čuvamo plamen autonomije, ali i da se založimo za njeno proširenje. Ubeđen sam da, u tom pogledu, možemo računati i na podršku ogromne većine vojvođanskih Mađara.

88

Povodom održavanja četvrte Konvencije(Vojvođanske),a u vezi Voj-vođanske inicijative i predloga za izmene postojećeg Ustava i Statusa Autonomne Pokrajine Vojvodine, ja moram reći i podsetiti prisutne da smo mi građani-stanovnici Vojvodine, oduvek bili eksploatisani, a naro-čito dolaskom Kralja Petra I, tj, po ulasku svojom voljom,nakon održa-ne velike narodne Skupštine 25 Novembra u Novom Sadu u ‘’GRAND’’ Hotelu, u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Velika Narodna Skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Bаč-koj,Banatu i Baranji koja je donela sledeću odluku: priključujemo se k Kraljevini Srbiji, kоја svojim radom i razvitkom ujemčava slobodu, rav-nopravnost i napredak u svakom pravcu, ne samo nama nego svim slo-venskim pa i neslovenskim narodima koji zajedno sa nama žive.

Ukupno je prisustvovalo 757 delegata:Srba 578 ili 76%Hrvata 86 6,16%Slovaka 56 3,32%Rusina 21 0,85%Prisutni su činili 41% stanovništva tada.Srpski izborni odbor je izbacio Mađare, Nemce i Rumune koji su

činili 95% stanovništva. Ipak, na Skupštini su bili: šest Nemaca i jedan Mađar. 11,5% stanovnika je рlačalo porez 25% i više.

Ja ću se osvrnuti na novosadsku Rezoluciju, politički dokument, ko-jim je 1932 godine gradska opozicija u Vojvodini izrazila svoje gledanje i zahteve u predloženom državnom i političkom preobražaju Kraljevine Jugoslavije. Naziva se u istoriografiji i Vojvođanske rezolucija, jer zauzi-ma stanovišta i o položaju Vojvodine.

Vratiti se na 1918 godinu, neposredan povod za donošenje ove re-zolucije je dokument Seljačko-demokratske opoziciје, tj. koalicije od

MILIĆ BRANISLAV-ŠUMAROVpublicista i istorijski istraživač

89

Novembra 1932, nazvan ‘’Zagrebačka punktacija’’. Od šest tačaka tu je najvažniji zahtev da se stanje vrati i to obavezno na 1918 godinu, a po-tom dogovorom izvršiti unutrašnje uređenje države.

Političke stranke u Vojvod, kоjе su obnovile rad posle formalnog (a ne i stvarnog), ukidanje diktature donošenjem Oktroisanog Ustava iz 1931, ispitale su svoj stav prema državnom preuređenјu. Dok su stranke, koje su imale svoje centrale u Beogradu, zauzele negativan stav prema Punktacijama, prvaci stranaka u Vojvodini, na prvom mestu Samostal-nodemokratske stranke Svetozara Pribičevića, čije je sedište bilo u Za-grebu, imale su drukčije stanovište.

Za Vojvodinu kao federalnu jedinicu. Vojvođanski opozicioni po-litičari uspostavili su međusobne kontakte po ovom pitanju na nivou Pokrajine. Njihovo opredeljenje je bilo da Vojvodina u budućem držav-nom preuređenju treba da dobije federalni status i to samoupravni, kao i druge jugoslovenske pokrajine, tj. zemlje.

U stanu Dr. Moča posle pojedinačnih razgovora i dogovora, voj-vođanski prvaci Narodne Radikalne stranke, Samostalnodemokratske, Demokratske i Hrvatske seljačke zakazali su sastanak grupa za 11 de-cembar 1932 godine u stanu Dr. Aleksandra Moča, advokata i funkci-onera Matice Srpske na uglu Pašićeve i Grčkoškolske ulice.

Među sazivačima sastanka najviše se angažovao nekadašnjl Pred-sednik Narodne Uprave Vojvodine iz 1918 godine, poznati advokat iz Sombora Dr. Joca Lalosević, prvak Narodne Radikalne stranke, prista-lica glavnog odbora sa Acom Stanojevićem na čelu. Na sastanku je bilo 33 predstavnika opozicije iz 12 vojvođanskih mesta. Konktatiralo se i sa drugim opozicionarima, kao i sa Nemačkom strankom (Dr. Stefan Kraft) i mađarskom strankom (Dr. Imre Varadi), ali sе one nisu uklju-čile za učešće na sastanku.

Pripadnici levog krila Saveza zemljoradnika (Nikola Radovanov) i Dr Milojko Mrgulović, pokazivali su interesovanje za ovaj susret, ali se stranački šef Dr Dragoljub Jovanović nije saglasio sa učešćem. Nisu ni Demokrati i Radikali u Vojvodini imali saglasnost svojih centrala u Be-ogradu, ali su oni ipak dali svoj doprinos sastavljanju Rezolucije.

Uvodna izlaganja dali su Lalošević, Kostić i Bošković, iznoseći pro-bleme i usmeravajući diskusije, u kојoj su podržane Zagrebačke punkta-cije (predlozi i zaključci), u nacrtu Rezolucije dat specifičan Vojvođanski pogled na buduće državno preustrojstvo. Izabran je uži odbor za redak-

90

ciju Rezolucije, koji se sastao 23 decembra 1932 godine, opet u stanu Dr. Moča i utvrdio konačan tekst koji su potpisali Lalošević i Kostić.

Novosadska Rezolucija nije polazila ipak od 1918 nego od šestoja-nuarske diktature. Konstatovala je težak ekonomski položaj Vojvodine korumpiranost i nesposobnost državne administracije, naglašavajući da je bogata Pokrajina spala ‘’na prosjački štap’’. Zahtevana je demokratiza-cija državnog i društvenog života i preuređenje Kraljevine na federalnoj оsnovi. No sve ovo su Beogradske stranke osudile Rezoluciju.

Dok su Zagrebačke punktacije osuđene u režimskoj štampi, No-vosadska Rezolucija je manje-više tajena od javnosti, jer se nije želelo da sе pokaže nezadovoljstvo u Vojvodini. Centrale stranaka u Beogra-du listom su ustale protiv Rezolucije. Glavni odbor Narodne Radikalne stranke osudio је somborske radikale i јоš neke. Joca Lalošević se ni-je pokolebao ali su njegove stranačke kolege ustuknule. Demokrate su preko Milana Grola na opšti srpski interes i potrebu jedinstva srpskog naroda, zalažući se za demokratizaciju političkog života i oživljavanje samouprave (”Davidovićevo pismo’’). Razjedinjeni zemljoradnici nisu imali razumevanja za državno-pravna pitanja van koncepta zemljorad-ničke zajednice.

Vlasti su optužile Dr. Aleksandra Moča kao domaćina svih ovih skupova i osudili ga na mesec dana zatvora (ne strogog).

Laloševićev nacrt Ustava. U Novom Sadu je obrazovan akcioni od-bor za sprovođenje Rezolucije sa Laloševićem kao predsednikom koji je sačinio i probni tekst novog Ustava Kraljevine.

U nacrtu ovog akta kaže se da se Jugoslavija deli na Pokrajine i da su to: predratna Srbija sa Južnom Srbijom, Hrvatska sa hrvatskim pri-morjem, Crna Gora sa Dalmacijom, Slovenija i Vojvodina sa Sremom.

Pokrajine bi imale punu zakonodavnu i izvršnu autonomiju i kom-petencijama njima prepuštenim, a to su: unutrašnji poslovi, prosveta i crkva, narodno zdravlje, socijalna politika, sudstvo i poljoprivreda.

Ovde se mora nadovezati Vojvođanski pokret koji je izostao. Iz ak-cije oko Novosadske Rezolucije proizišla je formacija nazvana Vojvo-đansko krilo Udružene opozicije, kao izborna koalicija za petomajske izbore 1935. godine i kasnije za decembarske izbore 1938. godine. Zna-čajnije ‘’čedo’’ Rezolucije bio je Vojvođanski pokret, koji je obuhvatio samo samostalce i HSS-ovce, kao neke manje frakcije i nojedince iz stra-naka i nestranačkih organizacija – manjina (Slovaka, Rusina, Bunjevaca itd.). U tom pokretu bili su i levi zemljoradnici, socijalisti, socijaldemo-

91

krate, organizacija levičarske omladine i OMPOK i druge antifašistič-ke skupine.

No iz ovog izlaganja se vidl da smo mi Vojvođani bili uvek pod do-minacijom beogradskih – srbijanskih stranaka, eksploatisani i služili im samo za pljačku i otimačinu što se i danas čini još u većoj meri i izraziti-joj formi. Zato se svi stanovnici Vojvodine moraju udružiti u zajedničku borbu protiv svih kvazi demokratskih, lažnih, dobronamernih stranaka. Ovo je Multinacionalna i multikonfesionalna zajednica svih onih koji žive na prostoru Vojvodine bez obzira kada i odakle je ko došao. To je suština zajedništva i neminovnost suživota bez pretenzija ka uvredama, osvetama, bez obzira šta je bilo u prošlosti. Treba zabeležiti i dobro i zlo da nam to bude nauk za buduće generacije ali da ih vaspitavamo za za-jedništvo i toleranciju!

92

PRILOG LEGITIMITETU VOJVOĐANSKE DRŽAVNOSTI– Prezir i ustavna izopštenost Vojvodine -

Poštovani prijatelji,izložiću najkraće lični, nadam se pregledan i analitički prilog legi-

timitetu Vojvođanske državnosti i ideji Vojvodine republike koja živi kroz delovanje i rad IV Vojvođanske konvencije i Vojvođanskog kluba u Novom Sadu.

Istovremeno želim da zahvalim Organizatorima na pozivu da učes-tvujem u otvorenoj i kritičkoj raspravi o gorućim pitanjima i nedefi-nisanom istorijskom, geostrateškom, političkom i ustavnom položaju Vojvodine, juče, danas, sutra...

I.Kada je počeo otvoren ustavni prezir Vojvodine i vojvođanske auto-

nomije?Po mome sudu, ustavni prezir Vojvodine započeo je raspadom ju-

goslovenske federacije nešto pre 1990. a potpuna ustavna, pravna i po-litička izopštenost Vojvodine iz srbijanskog autoritarnog i totalitarnog sistema zapečaćena je Ustavom RS iz 1990. godine.

Naime, Ustav RS iz 1990. značajno je, ako ne i presudno, doprineo raspadu SFRJ i definitivnoj ustavnoj, političkoj, kulturnoj, međunarod-noj (i svakoj drugoj) diskriminaciji Vojvodine.

O ulozi Srbije iz 1990. u dramatičnom raspadu Jugoslavije, o ideju ”Velike Srbije”, o nacionalističkoj i populističkoj histeriji koju je Srbija izvozila u sve zemlje ex Yu i koja je u samoj Srbiji rušila sve pred sobom i nanosila ogromne štete, kao i o brutalnoj ulozi Miloševićevog ustava koji je Vojvodini odrekao njeno ontološko svojstvo na postojanje, isto-riju, ime i identitet, malo se govori, bolje reći, i dalje se ćuti. Srbija je ta-

PROF. DR RADIVOJ STEPANOVprofesor Filozofskog fakulteta

Univerziteta u Novom Sadu

93

da utonula u mrak iz koga više nije u stanju da izađe. Ona je tih godina okrenula leđa Evropi, evrointegracijama i demokratskom delu sveta. Sr-bija je živela u mitologiji kosovskog i pravoslavnog ”prosvetljenja”, izo-laciji i sankcijama svake vrste, mitu o vođi i pljačkaškim darovima rata, u siromaštvu i mentalnoj oskudici.

Ni nauka ni politika nemaju dovoljno smelosti da o tome otvoreno progovore i pogledaju istini u lice. (Jedino se sa ove govornice može o tome sine ira et studio pričati i voditi dijalog. Nažalost, to nije dovoljno niti je u to uključena široka Vojvođanska javnost).

Ta nečuvena bezobzirnost Srbije prema Vojvodini koju je pokazala devedesetih i svih godina kasnije, to ustavno brisanje pravnog i politič-kog subjektiviteta Vojvodine, to kontinuirano poništavanje i zatiranje vojvođanskog identiteta koje osvetnički čini Srbija, niti je u Srbiji poželj-no niti je politički pogodno. Objektivna istorijska, pravna, politikološka, sociološka, lingvistička, etnološka i sl. analiza Vojvodine kroz celo mi-nulo stoleće nije otvorena i nema izgleda uskoro ni da oživi. Ako nešto od toga i postoji, Vojvodinu vidi u isključivo pežorativnom značenju ili otvoreno antivojvođanski...

Pozitivno svetlo na Vojvodinu bacaju samo sporadični radovi i za-laganja retkih entuzijasta i časnih izuzetaka, često pogrdno nazivanih ”autonomaša” ali to nažalost nije dovoljno i nema medijsku podršku...

II.Teško je razumeti činjenicu, da je posle 5. oktobra 2000. Ustav RS

iz 1990. dakle, Miloševićev ustav, (sada je tačno 22 godine od njegovog donošenja) još uvek ”na snazi”. Taj Ustav i dalje, redizajniran kroz Ustav RS iz 2006. dakle, prerušen, uz novu ustavnu koatorizaciju (nacional-nih stranaka DS, DSS, SRS, SPS) Vojvodini je naneo nesagledive štete.

On je eksproprisao Vojvodini ne samo prirodne i socijalne resurse, već je doslovno onemogućio Vojvodini ”pravo na život” u normalnoj, sređenoj, privređivačkoj, državnoj i evropskoj perspektivi, u modernoj, demokratskoj, političkoj i pravnoj kulturi... Ustav iz 1990. bio je ”kaset-na bomba” u telu SFRJ on je razbio ”saveznu državu”, taj ustav dokrajčio je i ”Treću Jugoslaviju” iz 1992, najzad, on je ”rasturio” i državnu zajed-nicu RS i CG iz 2003.

Takav ustav terminator svakog oblika savezne državnosti, pokazao je političku netrpeljivost i svaku drugu netoleranciju prema svemu što

94

nije bio unutarizam, centralizam i srpski nacionalizam. Tu istu pirate-rijsku misiju ima i Ustav RS iz 2006. godine.

U rušilačkom pohodu protiv jugoslavizma, Ustav iz 1990. se po-sebno obrušio na autonomije, Vojvodinu i KiM ”kao konstitutivne ele-mente federacije”!

Da naglasim, Srbija je, služeći se Ustavom iz 1990. uz kratku popu-lističku pripremu, suštinski i stvarno pred očima demokratske Europe i Yu republika izvršila brutalan ANŠLUS1

Vojvodine (i Kosova) kao autonomnih pokrajina koje su bile ”kons-titutivni elementi” Federacije.

Šta znači anšlus (anschluss) u srbijanskoj ”praksi” ili činu.?Očigledno je da to znači samo jedno: da se isključivo ”pravom ja-

čeg” bez ikakvog osnova i argumentacije, iskorenjuje, poništava i sus-penduje, prošlost i istorija, tradicija, tekovine, ime, postojanje, svojina, kultura, sećanje, etika i prirodno pravo na samosvojnost ”onog slabijeg...”

Anšlus za Srbiju je, iz osmanlijskog vremena zapamćeno, njeno bezobzirno pravo na pljačku i na pokoravanje drugih svim, a najmanje političkim i pravnim sredstvima bez referenduma i formalnih procedu-ra. Sve što je pripojeno – to je ratni plen Srbije! A tretman ratnog plena pokazuje kakav samo može biti odnos osvajača i osvojenog: to je odnos lišen čak i prirodnog prava osvojenog na opstanak, na identitet, na su-bjektivitet i prava na promenu takvog statusa. Dakle, Ustav RS iz 1990. bio je za Vojvodinu čin ”anšlusa” (ništa više demokratski nego anšlus Austrije 1938. od Trećeg rajha).

I kada je reč o Vojvodini, da ovu konstataciju preformulišem: Ustav iz 1990. je ”bez ostatka” bespravno i bespoštedno lišio Vojvodinu eko-nomskog, pravnog, političkog, istorijskog, intelektualnog, kulturnog, antropološkog, dakle, lišio je Vojvodinu ukupnog socijalnog kapitala!!!

Taj Ustav oduzeo je Vojvodini pravo na faktičku državnost koju je imala po Ustavu SFRJ i SAPV iz 1974., oduzeo je pravo na ”nasleđeni ka-pital” konstitutivnosti u (bivšoj socijalističkoj) federaciji, oduzeo je pra-vo na sopstveno ustavno redefinisanje kao republike i države, oduzeo je pravo na državni subjektivitet i privrednu razvijenost koju je imala i pre i posle donošenja Ustava SFRJ i Ustava SAPV sve do raspada Jugoslavije.1) Anschluss je nemački izraz za potpuno pripajanje ili ujedinjenje Austrije od strane nacističke Njemačke 13. marta 1938.godine. Dan nakon što je faktičko pripojenje Aus-trije Nemačkoj izvršeno, održan je referendum na kome je 99,7% austrijanaca glasalo pozitivno za ahschluss.

95

Taj Ustav je Vojvodini sve oduzimao a ništa nije davao. Vojvodina je siromašila i padala sve niže što se odlično uklapalo u politiku beskru-puloznog srbijanskog pljačkanja Vojvodine ili onog što se u današnjoj programskoj koncepciji URS-a budalasto naziva politikom ”ravnomer-nog regionalnog razvoja”.

Vojvodina je postala samo ravničarski poligon po kome su hujale neograničene srbijanske vladarske političke samovolje, na kome je tes-tirana lična vlast i pljačkaški apetiti lopuža, na kome je novim koloni-zacijama temeljno menjan etnički pejsaž i bujao diskriminatorni odnos prema autohtonom stanovništvu i na kojem je SPC izrazito poradila na nacionalnoj i verskoj isključivosti i netrpeljivosti...

III.Pokušaću da objasnim zašto je Ustav RS iz 1990. lišio Vojvodinu

socijalnog kapitala?Odgovor je u sledećem: on – taj ustavni akt – je lišio materijalni,

istorijski, tradicijski, duhovni, civilizacijski, pravni, politički, obrazovni, jezički, kulturni, mentalni, antropološki, etnički...suspstrat Vojvodine! Ono što čini i može da oblikuje samo suštastvo Vojvodine piratski je ote-to je oteto Vojvodini (tadašnjoj SAPV) ustavnim anšlusom RS (1990).

Šta znači da je Vojvodina lišena svog pravnog kapitala?To znači da je Vojvodini oduzeto prirodno pravo na subjektivitet i

mogućnost da svojim ustavom sebe definiše i redefiniše kao modernu političku zajednicu saglasno modernim tokovima, padu Berlinskog zi-da i demokratskim integracija Evrope.

Ustav RS iz 1990. uveo je Vojvodinu u pravnu pustoš. Ukinuo je Vojvođanski ustav koji je pre toga 16 godina bio na snazi, ukinuo je za-konodavna i izvršna ovlašćenjaVojvodine, stavio je van snage vojvođan-ske zakone, ukinuo je vertikalu vojvođanskog pravosuđa koje je bilo za primer u tadašnjoj Jugoslaviji (po solidnom radu i broju rešenih pred-meta), ukinuo je ukinuo je Narodnu banku Vojvodine, ukinuo je zemljiš-ne knjige (još iz austro-ugarskog vremena) i svaki trag porekla i pravne kulture Vojvodine. Pravni sistem Vojvodine potonuo je u močvari i ha-osu srbijanskog kvazi poretka. Pljačka Vojvodine i ratno okruženje ubr-zano je stvaralo pogodan ambijent za korupciju, anomiju i ekonomsko propadanje Vojvodine.

Taj Ustav iz 1990. zbrisao je pravnu kulturu Vojvodine, njen tradi-cionalno odgovoran odnos prema pravu, državi i stvorenim obavezama,

96

kulturu poštovanja ”vladavine prava” (Rule of Law) ustaljenu socijalistič-kim ustavom i namesto toga oktroisao antikulturu ”vladavine pomoću prava ” (Rule by Law) gole sile, lične vlasti i kriminalne sprege politike i podzemlja (koje je bujalo).

Šta to znači da je Vojvodina lišena (svog) političkog kapitala?Ja vidim to kao ”strogo kontrolisan”, dakle, redukovan način politič-

kog postojanja Vojvodine isključivo, tj. samo kroz delovanje političkih partija sa centralom u Beogradu. Beograd i SANU su ”mozak” srbijanske poltike. Pokrajinske, vojvođanske, (regioanlne) partije mogu postojati samo kao trabanti (a to pokazuju izborne koalicije) beogradskih poli-tičkih partija (čiji su mentori očevi nacije – akademici) ili kao političke stranke nacionalng predznaka što samo opravdava i daje povoda insta-liranju ogranaka srbijanskih političkih partija u Vojvodini.

Dakle, politički kapital Vojvodine je samo provizorij, jer se on su-štinski ostvaruje kroz politički kapital Srbije ili Beograda koji dosledno negira autentični politički kapital Vojvodine. To ustvari znači da Vojvo-dina ne stvara i ne produžava svoju (specifičnu) političku kulturu koja je direktno vezuje za Centralno evropski, pluralni i građanski model života.

Šta to znači da je Vojvodina lišena svog privrednog/ekonomskog kapitala?

To ne znači samo da se Vojvodini oduzima i njen posed i novac koji zaradi, to znači mnogo više. Vojvodini se oduzima pravo na modernu, odgovornu, na Evropskim pravilima utemeljenu ekonomiju, filozofiju i kulturu privređivanja, na samostalnu raspodelu novostečenih doba-ra, na socijalnu pravdu i na ulaganje u Vojvođanske prirodne i ljudske resurse. Vojvodina je u vreme svog Ustava iz 1974. zapravo između se-damdesetih i osamdesetih bila drugi po razvijenosti region u Jugoslaviji (odmah iza Slovenije), a pritom je od svih jugo entiteta najviše alimen-tirala pokrajinu KiM. Zapravo, sve ono što je Srbija davala za KiM bilo je ono što je Vojvodina iz svog budžeta davala za tu pokrajinu. (O tome se u Srbiji ne govori i ćuti kao o najvećoj tajni).

Šta to znači da je Vojvodina lišena svog antropološkog i kulturnog kapitala?

Statistika može dati neopozivo poražavajući odgovor na ovo pita-nje: koliko je mladih otišlo između devedesetih i dvehiljaditih, koliko ih odlazi i posle dvehiljadite iz Vojvodine, koliko je Vojvođanskih porodica zauvek otišlo u ”beli svet” i ne misli da se vrati, koliko je školovanih Voj-vođana na Novosadskom univerzitetu potražilo opstanak daleko odavde

97

i negde drugde, koliko je neki manjinski živalj iz Vojvodine prepolov-ljen iseljavajući se iz Vojvodine, koliko je osiromašen mentalni kapacitet Vojvodine i gurnut u vazalni položaj?

Jer, antropološki kapital Vojvodine nije izražen jedino grubim sta-tističkim ciframa iseljavanja.

Problem je daleko kompleksniji i nepregledniji.On se, između ostalog, ispoljava u režimskom, sistematskom i sis-

temskom istiskivanju antropološki autentične Vojvodine iz Vojvodine kao geografskog područja. Naime, Vojvodina je, kao i svaki ratni plen, u Srbiji prekrivana stalnim kolonizacijama, useljavanjima stanovišta sa drugih Yu prostora, i imigracijom njihovih a drugačijih od Vojvođan-ske, kultura, tradicija, korena zavičajnosti i tradicija, drugačijih kultura ”govora ognjišta”, odanosti pravoslavlju, poštovanja svog i tuđeg... Kul-turni i životni milje se menjao na štetu autohtonog stanovništa i posta-jao sve uži. Kolonizacija Vojvodine započela je u Kraljevini Jugoslaviji, nastavila se još intenzivnije ”vlakovima bez voznog reda” u socijalistič-koj Jugoslaviji a eksplodirala je u cunami naletu posle izgubljenih Milo-ševićevih ratova devedesetih... U Vojvodinu je ulazilo siromaštvo, gnev i mržnja prema domaćem življu. Naročito prema onom življu koje nije bilo kolonističkog porekla...

Mešanje krvnih grupa u medicini za sada nije moguće, a u jednom socijalnom tkivu kao što je Vojvođansko veoma je teško i dugotrajno. Nijedna novodošla uvozna struktura nije donosila građansku kulturu i duh tolerancije. Vojvodina statistički jeste multikuturna ali suštinski, faktički ona nije interkulturna. Nelagodnost ”bildovanja” srpske multi-kulturalnosti za šarolik autohtoni živalj sve je izrazitija.

Jer, jedini poželjni jezik kojim se govori je srpski a isticanje životnih simbola Vojvodine (muzike, proze, poezije, vojvođanskog govora, ratar-ske simbolike...) sve je nepoželjnije. (S druge strane ličke, krajiške i slične promocije ortodoksnog ratničkog i muževnog obrasca srpstva su prev-ladavajuće u današnjoj otrcanoj kulturi vojvođanske svakodnevnice).

Vojvođansko uverenje, Vojvođansku tradiciju, Vojvođanske korene, Vojvođanske običaje, Vojvođansku etničku tolerantnost, sada već godi-nama u ovoj Srbiji živi u ilegali.

Autohtoni živalj suštinski nema nikakvo ”pravo na očuvanje po-sebnosti” (čl.79., Ustav RS, 2006.) jer ne živi u slobodnoj Vojvođanskoj državi, ni u slobodi u Srbiji, on se oseća kao da živi u getu lociranom u Sremu, Bačkoj i Banatu...

98

Teško da bi danas u Vojvođanskoj ”semolj poeziji” dobio mesto i M. Antić svojom poemom VOJVODINA i stihovima:

”Veruju vo jedinu i vo jed i vo inuravnicu – mater moju i zapljuvanu i svetu,tu Vojvodinu u soli, u hlebu i u vinu,i ne verujem joj, veru joj njenu i krv joj somotsku i prokletua slepački joj se molim dok mi na usni rđa i rže i mirišeblagoslovena kao pričest i zrno aprilske kišei dok me kolje pod grlom njen dah ljut kao vile,pa teme i čelo škropi beli cvet bagremova,i dok se rvem sa žitom, dok zvezde po meni mile,a ona rominja i tinja i survava se sa krovasva toržestvena i roždestvena od lepote i ruglai kao srce mokra i kao srce okrugla...”

IV.Pred nekim očiglednim činjenicama više se ne može skrivati po-

gled. Dramatični i još više rizični bili su srbijanski pokušaji da stvore dr-žavu. Sva ta nastojanja Srbije da po svaku cenu dobije i ima državu, išla su preko svačijih leđa i žrtava, vodila su u nedobne, nesigurne i krajnje rizične uslove života na ovim prostorima. Apetiti neke srbijanske kvazi elite i SPC da ima srpsku državu, donosili su nesreću i bedu mnogima a najviše nedužnim, neupućenim i izmanipulisanim masama naroda... To nije tako samo u poslednje dve decenije već mnogo dublje u prošlosti.

I danas Srbija prihvata svoj mit da je država sa prošlošću nego u suprotan naučni iskaz.

Naime, i danas na uvodnoj stranici ”Nacionalnog interesa”, časopi-sa za nacionalna i državna pitanja stoji da je ”pokrenut povodom 200 godišnjice savremene srpske državnosti”! Na drugoj strani, profesor is-torije u Engleskoj (Sautempton) Stevan Pavlović u jednom razgovoru kaže da je u jednoj prilici, nakon prvobitnog pristanka ipak odbio da napiše knjigu o istoriji Srbije. Umesto knjige, rekao je, mogu da napi-šem samo jedan esej o Srbiji. I to je obrazložio na sledeći način: ”Ne bih znao kako da Srbiju definišem kroz vekove. Nije bilo neprekidnog po-litičkog etniteta ili teritorije pod tim imenom. Srbije su se pojavljivale, pomerale i nestajale”.

99

Upravo na tu činjenicu, u savremenom horizontu, ukazivao je Z. Đinđić i o njoj sada piše i N. Dimitrijević u knjizi ”Srbija kao nedovr-šena država”.

Ideološko, strukturno i kulturno nasleđe Miloševićevog režima ni-su ni prevladane ni otklonjene činom promene režima u oktobru 2000.

Današnja Srbija ne živi u ustavnoj demokratiji, nego u lošoj proš-losti, nevešto prikrivenoj ruinama Miloševićevog fasadnog ustava.

Današnja Srbija je mnogim lancima vezana kako za komunističko vreme tako i za period Miloševićeve vladavine. U institucionalnom po-gledu, centralni element ovog kontinuiteta može se sažeti Đinđićevom sintagmom nedovršene državnosti.

Nedovršena državnost je stanje u kome se ne može nedvosmisle-no identifikovati javna vlast. Ovaj deficit javlja se u različitim oblicima: kao dualitet između ‘oficijelne/navodne’ javne vlasti i vaninstitucional-nog suverena; kao privatizacija, odnosno kao uzurpacija javne vlasti od strane grupa koje koriste državni aparat za promociju svojih parcijal-nih interesa; kao kompeticija javne vlasti i privatnih centara moći, ko-ja se u najtežem obliku ispoljava kao pluralizam instrumenata i oblika prinude; kao nepostojanje jasno određenih državnih granica, što one-mogućava odgovore na pitanja dokle se prostire državna suverenost, te koji ljudi uopšte imaju status državljana; nepostojanje pravne države i vladavine prava... Itd.

U vakuumu koji se širi iz/iza sintagme nedovršene državnosti ”izras-lo je raznovrsno bilje koje je nedostatak pretpostavki za život pretvorilo u vlastitu pretpostavku za život” (Z. Đinđić).

Slobodan sam da zaključim da svako od nas ima pravo, svako od nas ima prirodno pravo da živi u sređenoj, udobnoj državi, i svako od nas ima pravo da ne prihvati da živi u nedovršenoj državi.

Mi decenijama živimo u ”krpeži” od države, i mi decenijama propa-damo u nekoj ”krpeži od autonomije”. Ovde su pojmovi država i autono-mija izgubili ne samo svako razumno određenje već i ontološko značenje smisla i svrhe zbog kojih (uopšte) postoje!!!

V.Vojvodina ničim nije ni ”iskockala” ni zaslužila ni nasledila pravo da

živi u ”krpeži od autonomije” i takva autonomija u ”krpeži od države”. Po logici stvari i života, Vojvodina dalje ne može tako. Ona ne može politič-ki, državno i pravno koegzistirati u konfuznom aranžmanu sa Srbijom.

100

Srbija je (strukturno i stvarno) tamnica za Vojvodinu. Opstanak Srbije moguće je kroz temeljne reforme i donošenje potpuno novog Us-tava Srbije. Novi ustav Srbije ne samo što mora biti bitno drugačiji od sadašnjeg, već on mora razumeti ”vreme”, okolnosti i trendove današnje Evrope i iskreno korespondirati sa njom... Državni oblik Srbije mora biti složen, Srbija mora zaboraviti centralizam i centralizaciju kao isključiv oslonac i jedini obrazac za državnu organizaciju. Pokazalo se da se Sr-bija urušava centralistički organizovana i da tako povlači na dno sve sa sobom dok nezadrživo tone.

Otuda Vojvodina mora vratiti svoje prerogative državnosti i mora imati (svoj) Ustav. Taj Ustav Vojvodine mora biti eminentno građanske orijentacije i mora da sadrži:

moderan katalog ljudskih i manjinskih prava;zakonodavnu, izvršnu, sudsku vlast;finansijsku i statističku samostalnost;posedovni list Vojvodine;međunarodne garancije poštovanja Vojvođanskog ustava.

Dakle,potpuno prihvatam i podržavam politički trezven program IV Voj-

vođanske konvencije i Vojvođanskog kluba, kako ja razumem, o Vojvodini državi republikanski uređenoj koja će biti u saveznoj državnoj tvorevini ravnopravnih partnera: Vojvodine i Srbije.

101

VOJVOĐANSKI SPORT I NJEGOVO DUGOGODIŠNJE UNIŠTAVANJE

Svoje viđenje ću poceti na, možda nekome, neobičan nacin:”Dragi gledaoci, u današnjim vestima na RTV 1, ćete gledati:-Izveštaj o krizi na Jarinju-Izveštaj o krizi na Bliskom istoku-Izveštaj sa utakmice Partizan – Crvena Zvezda”

Ovako su izgledale najave vesti godinama, koje su se pretvorile u stereotip, na nazovi Vojvodjanskom Radio Difuznom Servisu.

Hoce li ikada sportska redakcija potražiti izazov u obradi sportskih tema sa ove teritorije, a kojih ima u veoma velikom broju. Medjutim one su potpuno zapostavljene iz veoma jasnih razloga. Otvaranje teme spor-ta u Vojvodini je ustvari jedno veoma neprijatno otvaranje ”Pandorine kutije”, gde bi na videlo izašli svi vidovi pljačke vojvodjanskih klubova. To bi takodje pokazalo da je to vrlo usaglašena i perfidno vodjena akcija koja je uporedo vodjena sa pljačkom vojvodjanskih privrednih subjekata i otimanjem njihovih materijalnih dobara, koja je posebno orkestrirana u poslednjih dvanaest godina, kada nam je stigla nazovi demokratija.

Da li će informativac, oslušnuti narod i zaboraviti na moguće zame-ranje političkim i bezbednosnim strukturama. Za to nije potreban no-vac, skupa scenografija, za to je potrebna hrabrost koje očigledno nema.

Veoma mali broj novinara se drznuo da načne tu temu i nakon toga su doživeli niz neprijatnosti a njihove autorske emisije su završile u za-pećku ili u nekom emitovanju u noćnim satima kada nema auditorijuma.

Bezdušno razbijanje i urušavanje Sportskog saveza Vojvodine, ko-je traje više od dve decenije i njegovih granskih saveza, što je neumitno dovelo do slabljenja njehovog nukleusa, sportskih klubova.

MILOŠ AVRAMOV,potpredsednik Košarkaškog kluba

VOJVODINA, Novi Sad

102

To je izvedeno na više načina, ali je veoma uočljivo da je to činjeno sistematski i iz jedne centrale:

– dugogodišnje ignorisanje Sportskog saveza Vojvodine i Minis-tarstva sporta APV

– slabljenje granskih saveza oduzimanjem organizacije takmičenja i uvodjenjem regionalnih saveza koji su odgovorni centrali u Beogradu

– postavljanjem partijske upravljačke strukture, čije su centrale u Beogradu, koji sa sportom imaju veoma malo dodirnih tačaka

– preusmeravanjem sredstava iz državnih ili javnih preduzeća, kao što je naprimer NIS – Gasprom njeft u klubove sa teritorije uže Srbije, a na uštrb klubova sa teritorije Vojvodine

– sistemsko smanjivanje sredstava na nivou gradova i opština u APV koja su se izdvajala za funkcionisanje sportskih klubova, putem političkih rukovodećih struktura koja ih vode, a po instrukcijama i dik-tatu njihovih partijskih centrala iz Beograda

Naprimer: analize koje smo radili poslednjih nekoliko godina, a koje se odnose na izdvajanje za sport u gradu Novom Sadu, Zrenjaninu i Subotici su na nivou 1,00-1,20% od godišnjeg budžeta grada dok gra-dovi u isto vreme u užoj Srbiji izdvajaju od 4,50% Niš, 8% Kragujevac, 7% Beograd, 12%.

Jagodina, a kod nekih je to i više ali je veoma vešto skriveno kroz razna finansiranja akcija klubova u razvoju mladih sportista, a opet kroz davanje klubovima čija je upravljačka struktura bliska vladajućoj struk-turi....

– kupovina KK “Vojvodina”, na razne načine i otimanje resursa koji su potom postali vlasništvo najvećim delom privrednika iz Beograda, automatski su doveli do njihovog potpunog nestanka iz vojvodjanskog sporta. Ima mnogo primera koji su veoma indikativni, a koji su, iako su bili iz Vojvodine, uvek preskakali sportske klubove iz Vojvodine i na volšeban način se pojavljivali kao sponzori, donatori sportskih klubo-va iz Beograda. Posebno su prednjačili Sintelon, a kasnije Tarket iz B. Palanke, DDOR Novi Sad, Pionir i 29. Novembar Subotica, Apatinska i Čelarevska pivara, Vojvodjanska banka Novi Sad, Continental Banka a sada NLB, Novosadska banka a sada Erste banka, Carnex Vrbas, Mle-kara Zrenjanin, Hemofarm Vršac...

– do diskrecionog fonda APV u godišnjem iznosu od 100 miliona dinara (podatak iz 2010-te godine), gospode B. Pajtića i D. Elezovića za finansiranje klubova sa teritorije Vojvodine, čitaj klubova čija je ruko-

103

vodeća struktura iz redova Demokratske stranke. Poreklo tog novca je iz preduzeća NIS Gasprom njeft, koji je dobijen za finansiranje sporta u Vojvodini a da bi na taj način klubovi bili odbijeni kada bi se obratili direktno NIS-u za sponzorstvo...

-do proglašavanje sportskih klubova za nacionalno dobro i dobi-jamo samo klubove koji u svom nazivu imaju imena, Partizan mt:s ili Crvena zvezda Gazprom njeft...mislim da ovde nije potreban nikakav komentar....

Sve bi to bilo prihvatljivo ali da u isto vreme sportski klubovi sa veoma zavidnom i uspešnom tradicijom, a gle čuda, svi sa teritorije AP Vojvodine, ne ostaju bez svojih dugogodisnjuh sponzora kao sto su:

Odbojkaški klub Vojvodina Novi SadRukometni klub Proleter ZrenjaninFudbalski klub Vojvodina Novi SadFudbalski klub Hajduk KulaŽenski Košarkaški klub Vojvodina Novi SadKošarkaški klub Proleter ZrenjaninTakodje imamo drastičan primer Atletskog kluba Vojvodina Novi

Sad, koji ima u svojim redovima jedina dva atletska olimpijska repre-zentativca, a koji su jedini ispunili olimpijsku normu za OI u Londonu 2012. godine (Španovićka u skoku u dalj i Dudaš u Olimpijskom petobo-ju ) i nekoliko perspektivnih olimpijskih kandidata, da dodje u situaciju da ceo januar, februar i mart bude bez struje u godini kada se sportisti spremaju za učešće na Olimpijskim igrama. Takodje, da gospodja mi-nistarka, Snežana Samardžić Marković nija našla za shodno da se po-javi krajem 2011. godine, na otvranju prve i jedine zatvorene sportske atletske dvorane na teritoriji Srbije i Ex Yu, jer je u zavadi sa aktuelnim predsednikom Vlade APV...

Konačno, daću primer iz sporta iz kojeg dolazim i čiji sam aktivni dugogodišnji učesnik, od 1968. godine: prvo kao igrač kluba, a kasnije kao rukovodilac.

Šta je sa nasšm košarkaškim klubovima pod nazivom Vojvodina???Paradoksalno je da je, u drugom gradu, prve ili druge košarkaske

sile Evrope i sveta, skoro ugašen Kosarkaski klub Vojvodina (osnovan 1948. godine) a o čijem su dresu sanjale generacije i generacije novo-sadskih i vojvodjanskih klinaca. Taj klub i danas postoji, iako se svaka nova politička garnitura koja je upravljala drugim Kosarkaškim klu-

104

bom pod istim imenom, svojski trudila da ga ugasi. Samo u jednom kratkom periodu od 2002. do 2004. godine je postojao period saradnje a počelo je ovako:

2000. godine stvoren je veštački novi Kosarkaski klub Vojvodina, koji je dat na upravljanje političkim partijama na vlasti. Njegov osni-vač je bila Naftna industruja Srbije, a grad Novi Sad je klub dobio kao predizborni poklon od g-dje Mire Markovic i njene poznate političke partije JUL.

Mislite da je realno da se za svih ovih 12-13 godina stvore samo Miličić i Tepić (na čijem su igračkom usponu najviše profitirali KK He-mofarm i KK Partizan) i da su novosadski i vojvodjanski klinci negde do granica opštine Vršac (i to još malo, jer Hemofarm i Vršac, dižu ru-ke od dugogodišnjeg finansiranja vrhunske košarke) manje talentovani za košarku. Problem novosadske prvoligaške košarke rešavao je do ne-davno, a pre prodaje JP NIS, sada JP Srbijagas, koji je tiho odveo svoje preduzece KK Nis Vojvodinu d.o.o. u bankrot i stečaj, a na mala vrata i bez javnosti, potpisao 2011. godine trogodisnji sponzorski ugovor sa Košarkaškim klubom Novi Sad (koji je isključivo rukovodjen kadrovi-ma DS), ali pod jednim uslovom, da se ime kluba promeni u Košarka-ški klub Vojvodina – Srbijagas.

Da li su ta sredstva namenjena za košarkaške legionare ili za mla-de igrače koji nemaju priliku da svoj košarkaški zenit dožive u Novom Sadu, nego su zbog sistemskog urušavanja, čitaj, lošeg i dirigovanog rukovodjenja, uvek bili jeftina sirovinska igračka baza za beogradski krug dvojke.

U svakom slučaju, veoma mnogo je otvorenih pitanja i nepobitnih dokaza o uništavanju sporta u Vojvodini. Siguran sam da postoji i re-šenje kako pomoći FK Vojvodina, a da to nije tabu tema. Kao ekono-mista koji je celi svoj život proveo u sportu, tvrdim da načina i modela ima, ali ne i volje.

Ima takodje puno i naše krivice, klubova koji su u potpunoj apatiji i amneziji. Koji nisu u stanju da nateraju naprimer, gradske strukture u Novom Sadu, da se izjasne šta je to gradu potrebno od vrhunskog sporta.

Zbog cega je SPENS sve više ruglo i još mnogo toga, zbog čega se kriju cifre koje su utrošene za izgradnju sportskih hala na Slanoj Bari i Futogu.

Vršeći analize skoro svih sportova na teritoriji Srbije, 45% sportis-ta je poniklo i svoj kadetski i juniorski uzrast provelo u klubovima sa

105

teritorije Vojvodine, 25% sa teritorije Crne Gore a ostatak je ponikao sa teritorije uže Srbije. Sportisti u tom uzrastu zahtevaju izuzetno mnogo stručnog rada i ulaganja a kada dospeju da postanu nosioci, na volše-ban način odlaze u klubove Partizan ili Crvenu Zvezdu, uglavnom bez ili uz simbolična obeštećenja.

Za par godina njihovi transferi postaju nezamislivi a svu korist od njih imaju gore navedeni klubovi. Sve sporne arbitraže se završavaju u korist klubova iz Beograda, a na štetu klubova iz Vojvodine.

Ovo je tema koja je veoma specifična i zahteva veoma detaljan pris-tup sa mnogo sistemskih rešenja koja moraju biti donesena u interesu razvoja sporta u Vojvodini.

106

Kritike aktuelnog Ustava, posebno sadržaja odredbi koje se odno-se na pokrajine (Vojvodinu), kao i načina njegovog donošenja, i samog toka Referenduma, su sasvim opravdane. Svrhu Deklaracije koja je u pripremi vidim, pre svega, u kvalitetu predloga kako doći do novih us-tavnih rešenja.

U tom smislu predlažem:1. Naslov Deklaracije treba dati šire, naprimer : Deklaracija o refor-

mi političkog sistema i osnovama demokratskog ustava srbije i Vojvodi-ne. Napomena: Suština aktuelnog teksta Deklaracije jeste u konsensusu oko POVELJE, njene forme i sadržine, ali do toga treba doći u nared-nom periodu pokretanjem pitanja ukupnog političkog sistema, ali i iz taktičnih razloga kako bi za ideje za koje se zalažemo pridobili što veće broj subjekata,ne samo u Vojvodini, već, pre svega, u Beogradu i Cen-tralnoj Srbiji.

2. Već u prvoj alineji – u prvoj rečenici obavezno bi trebalo dati sledeću formulaciju: -Da se Republika Srbija, – naročito posle „antibi-rokratske revolucije i političkih promena...” Napomena: Te promene su, kako se vidi dalje u tekstu, bile u pogrešnom pravcu.

3. Otvoreno je pitanje da li u fusnoti na prvoj strani, imajući u vidu sadržaj prve alineje – dati napomenu – (Kosovo i Metohija u skladu sa Rezolucijom 1244 UN ima poseban položaj i faktički odvojen status i ra-zvoj). Napomena: Odgovarajuća fusnota data je uz Dokumenat III VK.

4. Na trećoj strani aktuelnog teksta Deklaracije, gde se u prvoj re-čenici pominje POVELJA o ujedinjenju, mišljenja sam obavezno treba dodati još jednu rečenicu koja bi mogla da glasi: „Ako bi se Centralna Srbija, u skladu sa Ustavom regionalizovala i osnovala pokrajine (Niš,

ĐORĐE MILUTINOVIĆpotpredsednik Odbora za VojvodinuDruštva za istinu o NOB i Jugoslaviji

107

Kragujevac – drugi za to nemaju uslove), Povelju bi usvajali i tako kons-tituisani subjekti.

5. Na strani 4, gde se daje profil savezne države, ne treba previše detaljisati, a poslednji stav (o prestonici) treba izostaviti.

6. Na strani 5, mišljenja sam, kao i kod prethodne napomene da, kada je reč o Vojvodini, takođe ne treba detaljisati kao što se to čini sa regionima (Bačka ? Banat, Srem), a pogotovo koliko veća treba da ima Parlament Vojvodine. Napomena: Ako Vojvodina ostvari položaj u po-litičkom sistemu koji zagovara ova Deklaracija, biće nam svejedno ko-liko veća ima Parlament Vojvodine.

7. Na strani 6 – stav o Koordinacionom odboru treba formulisati tako da se taj odbor zadužuje da u Vojvodini, a pogotovo u Beogradu i Centralnoj Srbiji, pronalazi subjekte spremne da o Seklaraciji razgova-raju, zatim prihvate ideju o Srbiji kao SAVEZNOJ DRŽAVI, – tada tek dolazi procedura itd..

108

OTVORENO PISMO PODRŠKE PAORIMA U PROTESTUMi, koji smo se okupili na SPENS-u u Novom Sadu dana 1.apri-

la 2012. godine, kao skup nevladinih organizacija, političkih stranaka i uglednih pojedinaca, pod zajedničkim nazivom Četvrta Vojvođanska konvencija, kao i naši gosti, podržavamo Vaše zahteve i Vaš protest, ko-je smatramo opravdanim.

Žalosno je da ste Vi, koji ste u ovoj propaloj privredi jedan od ma-lobrojnih njenih zdravih delova i oslonaca, Vi koji znate šta vredi jedan propušten dan rada, bili primorani da ostavite svoja polja i svoje kuće i provodite dane i hladne noći po cestama i drumovima, ujedinjeni u za-jedničkom zahtevu i protestu, da od nezahvalne države dobijete mrvice onog što ste višestruko zaradili.

Vaše ekonomsko propadanje i ponižavanje deo je opšteg propadanja i ponižavanja Vojvodine zbog čega smo se i mi ovde okupili u nastojanju da na to ukažemo i borimo se za ravnopravnost Vojvodine u zajedničkoj državi i pravo da upravljamo sobom i sami, svojim sredstvima i fondo-vima rešavamo svoja pitanja pa i pitanja poput ovog Vašeg.

Najoštrije osuđujemo lupanje Vaših traktora i uništavanje Vaše imo-vine uz saznanje policije Tražimo da se ispita ko stoji iza toga, kako se za tili čas stvorilo tridesetak razbijača, ko je dao nalog da policija ne re-aguje, te da se svi odgovorni kazne.

Vi danas spasavate i čast Vojvodine, koja ćuti, plaćena i podplaće-na. Pratimo dalja dešavanja i uz Vas smo.

Četvrtavojvođanska konvencija

109

Četvrta vojvođanska konvencijaaklamacijom je usvojila sledeće

Z a k lj u č k e

1. Usvajaju se dokumenti Četvrte vojvođanske konvencije:a) Nova vojvođanska ustavna inicijativab) Deklaracija o osnovama demokratskog ujedinjenja Vojvodine

i Srbije u Saveznu Republiku Srbiju, uz fusnotu SVM, koja je njen sas-tavni deo;

2. Kopredsednici KO sazivača i Radno predsedništvo Četvrte vojvo-đanske konvencije preduzeće mere da se u roku od mesec dana od kons-tituisanja nove vlasti u Republici Srbiji formira Koordinaciono – akcioni odbor kao političko izvršni organ IV VK ( KAO IV VK), u čiji sastav ula-ze predstavnici političkih partija i NVO – sazivača i učesnika Konvencije, novih organizacija koje pristupe Konvenciji, kao i određeni broj ugled-nih pojedinaca, koji aktivno podržavaju dokumenta i stavove Konvencije;

3. U skladu sa st.6, poglavlja III Deklaracije iz tač.1, ukoliko se u pe-riodu od godinu dana od formiranja noveVlade Srbije ne postigne istorij-ski dogovor o ustavnom ustrojstvu Republike Srbije kao naše zajedničke države, i ne otpočnu procesi za promenu Ustava, KAO IV VK, u saradnji sa zainteresovanim institucijama Pokrajine i svim vojvođanskim organi-zacijama koje se zalažu za dostojanstven položaj Vojvodine u Republici Srbiji, pokreće Inicijativu za raspisivanje REFERENDUMA u Vojvodini o njenom ustavnom položaju.

Učesnici Četvrte vojvođanske konvencije


110

111

DOKUMENTA KONVENCIJE

- NOVA USTAVNA INICIJATIVA- DEKLARACIJA O OSNOVAMA DEMOKRATSKOG

UJEDINJENJA VOJVODINE I SRBIJE U SAVEZNU REPUBLIKU SRBIJU

Na jezicima:- srpski- engleski- mađarski- slovački- rumunski- rusinski- hrvatski

112

113

NOVA VOJVOĐANSKA USTAVNA INICIJATIVASumirajući istorijsko iskustvo od 1918. godine do sada, i ocenjujući

da Vojvodina preko devet decenija plaća visoku cenu zajedničkog živo-ta sa Srbijom i svog ustavnopravnog i stvarnog položaja, koja se ogleda u sputavanju razvoja, ekonomskoj eksploataciji, diskriminaciji i zapos-tavljanju Vojvodine, u niskom kvalitetu državne uprave i visokoj korup-ciji, pogoršanim međunacionalnim odnosima, u zatiranju neporecivog političkog subjektiviteta i evropskog identiteta Vojvodine, eroziji nasle-đenih kulturnih vrednosti i materijalnih postignuća, devastaciji velikih sistema poput železnice, hidrosistema, sistema lokalne samouprave..., i vidljivom sveopštem nazadovanju,

– smatrajući da je ta cena neprihvatljiva ne samo sa stanovišta in-teresa već i dostojanstva građana i građanki i brojnih naroda mnogo-nacionalne Vojvodine, te s obzirom da su se režimi smenjivali a da su diskriminacija i eksploatacija ostajali, te da se i nakon propasti sve tri Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore i danas u Republici Srbiji nastavljaju,

– nikad ne zaboravjajući da nam je iskustvo pokazalo da je zaos-tajanja bilo najmanje a da je napretka bilo najviše, onda kada je Vojvo-dina imala najviše ustavnog prava da upravlja sobom, da joj je Srbija 1988. godine oduzela ova stečena prava, nasilno i nelegalno i bez poka-zane namere da ih vrati,

– ubeđeni da je prirodno, demokratsko, nepotrošivo i neotuđivo pravo građana i naroda Vojvodine, kako da štite svoje interese i dosto-janstvo, tako i da na ovom geografski, istorijski, nacionalno i ekonom-ski osobenom i zaokruženom području upravljaju sobom i odlučuju o svojoj sudbini, i da je to u punom skladu sa trajnim civilizacijskim vred-nostima kao i sa savremenim tokovima demokratije i prosvećenosti,

– verujući u međusobnu upućenost Vojvodine i Srbije, ali i da je nametnuto zajedništvo i dominacija Srbije nad Vojvodinom dovela do drastičnog ekonomskog pada Vojvodine, koja je nekada spadala u naj-


114

razvijenije delove Jugoslavije, svedena na status unutrašnje kolonije, iz-gubila je pozicije i unutar same Republike Srbije, kao njen najrazvijeniji deo, što je apsolutno neprihvatljivo i ponižavajuće za Vojvodinu, a dugo-ročno štetno i za Srbiju, jer je neravnopravnost izvor trajne nestabilnosti,

– ne odustajući od cilja da se Vojvodina ekonomski i civilizacijski obnovi i vrati svom evropskom nasleđu, osuđujemo opstrukcije Srbije ulasku u Evropsku uniju, u kojoj je Vojvodina davno trebala da bude, trpeći ogromne štete zbog toga,

– uvereni da je status autonomije Vojvodine devalviran i potrošen, da se nametnuti Ustav iz 2006. godine, koji u Vojvodini nije izglasan, i u primeni pretvorio u veliku prevaru; tako da je Vojvodini za pet godi-na isplaćeno svega oko 36% Ustavom garantovanih sredstava, a zakon o finansiranju nadležnosti, bez kojeg autonomije nema, godinama ni-je donet...,

– ubeđeni da se postojeći odnosi moraju korenito menjati i da fe-deralizam može biti demokratsko rešenje, kao garant političkih prava Vojvodine i način suodlučivanja Vojvodine sa Srbijom u jednoj pošte-nijoj i efikasnijoj državi,

– zalažemo se za postizanje novog istorijskog dogovora Srbije i Voj-vodine u skladu sa Deklaracijom o osnovama demokratskog ujedinjava-nja Vojvodine i Srbije u Saveznu Republiku Srbiju, koju čine Republika Srbija i Republika Vojvodina, a koju je usvojila Četrvrta vojvođanska konvencija, jer se zajednička budućnost na novim osnovama može osi-gurati samo na osnovama jednakosti i ravnopravnosti Srbije i Vojvodi-ne i na principima federalizma i republikanizma.

115

održana u Novom Sadu 1. aprila 2012. godine – u čijem radu su učestvovali predstavnici regionalnih i narodnosnih stranaka Vojvodine i drugih demokratski i evropski orijentisanih političkih partija i nev-ladinih organizacija, istaknuti predstavnici svih naroda i nacionalnih zajednica koji u Vojvodini vekovima žive i vojvođanskih geoistorijskih regiona Bačke, Banata i Srema, vojvođanski akademici i drugi ugledni-ci osvedočene vojvođanske orijentacije – predstavnici nauke, prosvete, kulture, medijskog, privrednog i drugih oblasti javnog i političkog ži-vota – sazvana pod sloganom”Nova vojvođanska ustavna inicijativa”,

a k l a m a c i j o m u s v a j aD E K L A R A C I J U

O OSNOVAMA DEMOKRATSKOG UJEDINJENJAVOJVODINE I SRBIJE U SAVEZNU REPUBLIKU SRBIJU

IKao legitimni predstavnici one izvorno demokratske Vojvodine

koja smatra:– da se Republika Srbija – naročito posle političkih promena za-

početih krajem osamdesetih godina, a krunisanih aktuelnim Ustavom – samodeterminisala kao politički i ustavno nekonsolidovano društvo, razdirano nizom suštinskih protivrečnosti i napetosti, nesavladivih u okovima unitarističko – centralističkog političkog sistema i aktuelnog ustavnog ustrojsva; da je, kao takva, država Srbija već dugo u permanent-nom sukobu sama sa sobom, sa odnedavno osamostaljenim Kosovom i Vojvodinom kao samosvojnim konstitutivnim entitetom, sa pojedinim etničkim zajednicama unutar njenog složenog bića, pa – uprkos skoraš-njim pozitivnim pomacima – i sa svojim neposrednim susedima, svojim evropskim okruženjem, kao i sa međunarodnom zajednicom;

– da je aktuelni Ustav Republike Srbije bitan generator i najpuniji izraz sveukupne – duboke i pogubne – ekonomske, političke, socijalne i moralne društvene krize;


116

– da su građani i građanke multinacionalneVojvodine ubedljivom većinom rekli plebiscitarno ne važećem Ustavu na referendumu uoči njegovog donošenja, što taj Ustav čini politički spornim i suštinski ne-legitimnim. To daje neosporivi plebiscitarno – demokratski kredibilitet i politički legitimitet stavovima Prve, Druge i Treće vojvođanske konven-cije i njihovim zalaganjima za donošenje novog ustava, koji mora biti plebiscitarno prihvaćen na celoj teritoriji države Srbije1;

– da izlaz iz duboke i sveopšte krize i istorijskog ćorsokaka u kome se naše društvo već dugo nalazi neminovno zahteva potpuni diskon-tinuitet sa politikom centralističkog velikodržavlja i ideologijom me-morandumske Srbije, korenite demokratske političke reforme, temeljite ustavne promene i što skoriji radikalan raskid sa važećim Ustavom;

– da vladajuću političku elitu i sadašnje upravljače države na radi-kalne ustavne reforme, uključujući i priznavanje Vojvodini njenih pri-silno poništenih osvedočenih istorijskih ustavnih prava, obavezuju do danas grubo ignorisani stavovi Ugovora DOS sa narodom 2000. godine, stavovi Londonske konferencije 1992. godine, nekoliko izričitih rezolucija Evropskog parlamenta u Strazburu, kao i stavovi Venecijanske komisije o aktuelnom Ustavu;

– da ne samo u Vojvodini, nego i u samoj Srbiji narastaju političke snage koje – u ime zahteva za korenitom decentralizacijom, reginaliza-cijom i poboljšanjem ustavnog položaja građanina i sveta rada – sve od-lučnije zahtevaju promene toga Ustava, usled čega te promene tim više postaju politički neizbežne i istorijski neminovne;

1) Savez vojvođanskih Mađara (SVM) se zalaže za Vojvodinu sa širokim autonomnim ovlašćenjima, a ne za republiku unutar Savezne Republike Srbije. Za razliku od mno-gih koji su autonomiju Vojvodine isticali kao svoj cilj, a u međuvremenu odustali od toga, SVM ne menja svoje stavove. Vojvodinu od osnivanja stranke 1994. godine SVM zamišlja kao autonomnu pokrajinu Srbije sa zakonodavnom, izvršnom i delimičnom sudskom vlašću, svojom imovinom i izvornim prihodima zagarantovanih posebnim zakonom.Vojvodina je samo u proteklih pet godina uskraćena za 62 milijardi dinara u odnosu na ustavni minimum koji po najvišem pravnom aktu pripada APV. Takav odnos drža-ve prema svojoj pokrajini ne sme da se nastavi, jer to s jedne strane nije dostojno jed-noj normalnoj, pravnoj državi, a s druge dovodi do ekonomskog zaostajanja nekada najrazvijenijeg područja Srbije. SVM će se i u budućnosti dosledno boriti za to da nivo prihoda vojvođanskog budžeta bude u skladu sa doprinosom Pokrajine bruto društve-nom proizvodu Srbije, a kada dođe na red pitanje ustavne revizije, SVM će predložiti drugačiji pristup ovom pitanju – širu autonomiju Vojvodine unutar Republike Srbije.

117

– da je postojani dugoročni interes svih građana i građanki – kako pripadnika srpskog, tako i pripadnika svih drugih naroda i nacionalnih zajednica i Srbije, i Vojvodine, kao dva osobena i neporeciva geoistorijska regiona i dva samosvojna konstitutivna entiteta koji faktički tvore sadaš-nju Republiku Srbiju – da i nakon raspada SFRJ i nestanka SRJ i Državne zajednice Srbije i Crne Gore nastave da žive u zajedničkoj, složenoj, savez-noj, modernoj, demokratskoj i sekularnoj državi republikanskog oblika, u koju se dobrovoljno ujedinjuju svojom plebiscitarno izraženom voljom;

– da se novim istorijskim dogovorom legitimnih predstavnika dva sadašnja konstitutivna entiteta – Vojvodine i Srbije – o njihovom samo-konstituisanju kao federalnih jedinica i o dobrovoljnom udruživanju u zajedničku i složenu državnu zajednicu -Saveznu Republiku Srbiju – na osnovu načela pune ustavne ravnopravnosti i načela federalizma prime-renog istorijsko – političkim i civilizacijskim osobenostima i osvedočenim, a različitim konstitutivnim pravima i specifičnostima dvaju konstitutiv-nih entiteta, najpunije ostvaruju stečena i neporeciva istorijska prava i Vojvodine i Srbije, istorijski interesi, pre svega srpskog, kao i manjinskih naroda i etničkih zajednica koji u njima vekovima žive, da na čvrstim os-novama stvore stabilnu zajedničku saveznu državu, koja podjednako pri-pada svim građanima, jer su u njoj svi oni jednaki i jednako ravnopravni;

– da je čvrsto obezbeđivanje i ustavno utemeljenje zajedničkog ži-vota moguće jedino i samo na osnovama takvog, novog istorijskog do-govora, odnosno – na osnovama zajednički utvrđene i od legitimnih predstavnika oba konstitutivna entiteta usvojene Povelje o ujedinjenju Vojvodine i Srbije u zajedničku i složenu državu – Saveznu Republiku Srbiju.

U skladu sa takvim opredeljenjima, uvereni smo da se – na plat-formi koju ovom Deklaracijom predlažemo – sadašnja, unitarističko – centralistička Srbija može mirno i uspešno t r a n s f o r m i s a t i u složenu, istinski demokratsku, trajno stabilnu i razvojno prosperitetnu modernu evropsku državu i postati postojani faktor stabilnosti, stožerni garant mira i nosilac razvoja kako na Balkanu, u Podunavskom i regionu Jugoistočne Evrope, tako i savremene Evrope u celini.

IIU ime Vojvodine koju učesnici ove Konvencije predstavljaju, sa-

glasni smo i predlažemo da Poveljom – donesenom zajednički sa legi-timnim predstavnicima Srbije kao konstitutivnog entiteta – utvrdimo

118

sledeće bitne političke stavove i načela, kao pretpostavke i osnove na kojima treba da bude izgrađena zajednička država:

– Vojvodina uvažava kao neporecivu istorijsku tekovinu i neotuđivo pravo Srbije na državnost, suverenitet i međunarodno – pravni subjektivi-tet, kao i činjenicu da Srbija – u zajedničkom interesu svih, a pre svega srpskog naroda – te neprikosnoveno svoje atribute činom ujedinjenja prenosi na zajedničku državu – Saveznu Republiku Srbiju (SRS), čiji su državljani svi građani i građanke oba konstitutivna entiteta. U zajednič-koj saveznoj državi, Srbija je federalna jedinica sa statusom republike, koja se konstituiše u skladu sa njenom dugom državotvornom tradici-jom i osvedočenim međunnarodno pravnim subjektivitetom, a Vojvo-dina – koja nema takvu tradiciju državnosti – u zajedničkoj državi je federalna jedinica sa statusom republike, koja se konstituiše u skladu sa istorijskim, geopolitičkim i drugim osobenostima, sa pravom na sops-tveni ustav, zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast i raspolaganje vlastitom imovinom, izvornim prihodima i svim prirodnim i radom stvorenim resursima na svojoj teritoriji i sa ustavnim garancijama ostvarivanja ljud-skih, manjinskih, radnih i socijalnih prava za sve građane po najvišim međunarodnim standardima;

– Srbija priznaje istorijsko pravo Vojvodine na status konstituente zajedničke države i samosvojne federalne jedinice, što podrazumeva ne-porecivo pravo građana i naroda koji u Vojvodini žive da u federalnoj Vojvodini ostvaruju sva svoja suverena prava, sem onih koja oni prenose na saveznu drržavu. Ona – kao nesporne istorijske tekovine i političke osobenost Vojvodine – uvažava neprikosnoveno i nepotrošivo politič-ko pravo Vojvodine na politički subjektivitet, regionalni evropski identitet i pravo na ustav kao sopstveni konstitutivni akt ;

– osnovna načela, na kojima će se temeljiti kako ustav Savezne Re-publike Srbije, tako i ustavi federalnih entiteta, su oni principi na koji-ma se temelje ustavi najvećeg broja modernih evropskih država. To su: načela vladavine prava, pravne države i civilnog društva; načela parla-mentarne demokratije i dosledne departijacije upravljanja državom, kao i svim drugim javnim poslovima; načela sekularnosti, dosledne podele vlasti, subsidijarnosti, korenite ustavne decentralizacije i regionalizacije i punog poštovanja građanskih ljudskih individualnih i kolektivnih prava i savremenih prava po osnovu rada;

– savezna država u svojoj isključivoj nadležnosti ima izvorne, ori-ginerne funkcije koje su atributi svake međunarodno priznate suverene

119

države: uređuje i obezbeđuje granice i tertorijalni integritet; međuna-rodne odnose i spoljnu politiku; odbranu i bezbednost; državljanstvo; slobode, prava i dužnosti čoveka i građanina; prelazak granica, promet roba i položaj stranaca; osnove ekonomskog sistema i odnosa, svojinske i obligacione odnose, tržište, položaj preduzeća i preduzetnika; mone-tarni, devizni, spoljno – trgovinski i bankarski sistem; carinski i poreski režim; osnove regionalnog i naučno – tehnološkog razvoja i razvoja veli-kih tehničko – tehnoloških sistema, režima atmosferskih voda, očuvanja i zaštite prirodne sredine; bezbednost u saobraćaju, osnove socijalnog osiguranja i radnih odnosa; zaštita zdravlja; proizvodnja i promet lekova, oružja, otrovnih i zapaljivih materijala; odnosi u saveznoj državi, njena organizacija i finansiranje.

Pojedine oblasti, koje nisu u nadležnosti savezne države, na temelju zajedničkog interesa fedralnih jedinica i njihovog opredeljnja, mogu se poveravanjem urediti saveznim zakonom i drugim aktima savezne dr-žave. To se posebno odnosi na pitanja iz oblasti jedinstvenog uređenja privrednog sistema, strategije ekonomskog razvoja, prostornog plani-ranja, na razvoj infrastrukrure i druga pitanja od vitalnog i trajnog za-jedničkog interesa.

Ustavom savezne države utvrdiće se sadržina svake od ovih funk-cija, kao i način odlučivanja o zakonima i drugim aktima koje dono-se dvodomna Savezna skupština, koju sačinjavaju Veće građana i Veće federalnih jedinica, Vlada i/ili drugi organi savezne države, kao i takav način izbora i strukture tih organa koji osigurava ravnopravno učešće federalnih jedinica u njihovom delovanju i ravnopravnu odgovornost federalnih jedinica za funkcionisanje zajedničke države.

Savezna država ima vlastitu imovinu i autonomne izvore prihoda u skladu sa svojim funkcijama.

Savezni ustavni sud osigurava dosledno ostvarivanje saveznog us-tava i ustavnost zakona i drugih akata savezne države, kao i usklađenost akata federalnih jedinica sa saveznim ustavom, dok Savezni vrhovni sud rešava u poslednjoj instanci sporove koji se tiču ostvarivanja saveznih propisa, a bavi se i usklađivanjem sudske prakse na celoj teritoriji sa-vezne države.

Savezna država ima svoj grb, zastavu i himnu.Kao prestonica savezne države, grad Beograd ima status ustavno

specifično definisanog distrikta;

120

– federalne jedinice svojim ustavima i zakonima samostalno i pri-mereno svojim osobenostima uređuju sva ona pitanja koja nisu u nad-ležnosti savezne države : odlučuju o vlastitom grbu i zastavi, o statusu svojih glavnih gradova; uređuju institucinalnu organizaciju federalnih jedinica i teritorijalnu organizaciju vlasti u njima, dosledno sprovodeći načelo decentralizacije i regionalizaje; celinom uređuju odnose između regiona, subregiona i opština. Osim toga, one na načelima supsidijar-nosti, osiguravaju ostvarivanje ljudskih individualnih i kolektvnih prava utvrđenih saveznim i vlastitim ustavom, položaj sveta rada i socijalnih prava, zatim uređuju organizaciju sudstva, uključujući tu i Ustavni sud, koji osigurava ostvarivanje vlastitog ustava i ustavnost zakona i drugih propisa koje donose organi federalnih jedinica.

Federalne jedinice raspolažu vlastitom imovinom i izvornim fiskal-nim prihodima i odgovorne su za ukupni društveni i ekonomski razvoj i zaštitu i razvoj svih prirodnih i drugih resursa na svojoj teritoriji.

U skladu sa konsezusom utvrđenim osnovama spoljne politike sa-vezne države, federalne jedinice ostvaruju sve one vidove međunarodne saradnje i sklapaju one međunarodne sporazume, koji ne predpostavljaju međunarodno – pravni subjektivitet.

Obe federalne jedinice su ravnopravno odgovorne za harmoniič-no i efikasno funkcionisanje savezne države i njenih institucija i organa.

Poštujući napred izložene stavove, prilaze i principe, a u skladu sa vlastitim specifičnostima, svaka federalna jedinica donosi svoj ustav na svojoj ustavotvornoj skupštini, a Ustav savezne države donosi Ustavotvo-rana skupština izabrana na načiin i po postupku u skladu sa Poveljom:

Četvrta vojvođanska konvencija, sledeći političke principe triju prethodnih vojvođanskih konvencija, smatra da federalnu Vojvodinu – kao konstitutivni entitet ustavno i statusno ravnopravan sa federalnom Srbijom – treba definisati kao federalnu Republiku građana i građanki i naroda i nacionalnih zajednica Vojvodine, u kojoj su svi narodi koji u njoj žive ravnopravni i konstitutivni, nezavisno od svoje brojnosti, i svi imaju pravo na sve oblike narodnosne autonomije u skladu sa Ustavom federalne Vojvodine.

Tim Ustavom treba utvrditi status njenih tradicionalnih regiona: Bačke, Banata i Srema i principe njihovog kostituisanja, a vojvođanskim zakonom o regionalizaciji urediti uslove i način konstituisanja drugih sa-moupravnih regiona i subregiona. Višedomni parlament – Skupština Re-publike Vojvodine – koju tvore Veće građana, Veće naroda i nacionalnih

121

zajednica i Veće regiona i opština, bira Predsednika Republike Vojvodine, čelnike Skupštine i njenih domova i mandatara za sastav Vlade Vojvodi-ne, na čiji predlog imenuje Vladu, ministre i druge visoke dužnosnike.

U skladu sa svojim nadležnostima, Skupština i Vlada Vojvodine delegiraju, odnosno imenuju vojvođanske predstavnike u predstavnič-kim telima i drugim ustavnim institucijama i organima savezne države.

IIIS obzirom da ustavne reforme za koje se ovom Deklaracijom zalaže-mo podrazumevaju temeljitu rekonstrukciju postojeće države Srbije i radikalan raskid sa višedecenijskom unitarističko – centralističkom praksom, koja je pre svega Vojvodini, ali i Srbiji nanela mnogostru-ku i teško ispravljivu istorijsku štetu, smatramo veoma važnim da se Poveljom, koju će zajednički utvrditi predstavnici Srbije i Vojvodine, pažljivo razrade postupci i utvrde procedure za sprovođenje ustavnih reformi, konstituisanje federalnih jedinica i konstituisanje zajednič-ke savezne države Srbije, koji će osigurati legitimnost tih reformi i proceduralnu efikasnost u složenom procesu njihovog sprovođenja.

Zadatak da sa predstavnicima federalne Srbije utvrdi podrobnije tu proceduru i postupke, kao i predlog Povelje u celini, Četvrta vojvođan-ska konvencija, kao autentični predstavnik ustavotvornog pokreta Voj-vodine, poveriće Koordinacionom odboru zaduženom za sprovođenje ove Deklaracije, koga će imenovati svojom posebnom odlukom.

IVUčesnici Četvrte vojvođanske konvencije, imajuči u vidu stanje

svesti nacionalne elite i odnos političkih snaga u sadašnjoj Srbiji, du-boko su svesni sve težine postizanja istorijskog dogovora na osnovama za koje se zalažu i svakovrsnih prepreka i otpora u svakoj fazi njegovog ostvarivanja i ostvarivanja inicijative koju pokreću, isto koliko su svesni i neminovnosti ustavnih reformi koje zahtevaju i predlažu.

Pri tome, jasno stavljamo do znanja da – polazeći od ove Dekla-racije i u njoj sadržanih načela, predloga i zahteva – mi od borbe za što skorije i što potpunije ostvarivanje zahtevanih ustavnih promena, na osnovama koje predlažemo, odustajati nećemo.

Znamo da jedina, politički neizbežna koliko i nepoželjna alternati-va ovako predloženom i zajednički dogovorenom putu do novog ustav-nog ustrojstva zemlje – čime se i vojvođansko ustavno pitanje konačno,

122

principijelno i racionalno razrešava kao krupno unutrašnje političko pi-tanje – jeste trajna politička nestabilnost i pretnja opasnom političkom radikalizacijom i neizbežnom internacionalizacijom pitanja ustavnog položaja Vojvodine.

Da bismo to predupredili, mi odlučno izjavljujemo da smatramo da je – ukoliko ni nakon godinu dana od izbora 2012. ne dođe do pos-tizanja predloženog istorijskog dogovora i utvrđivanja Povelje o politič-kim reformama i ustavnim promenama na osnovama ove Deklaracije – naša moralna i politička obaveza i naše legitimno demokratsko pravo da pokrenemo najširu akciju da se građani i građanke Vojvodine refe-rendumom izjasne o tome kakav ustavni položaj Vojvodine žele i kak-vu državu prihvataju.

Uvereni, međutim, u to da narastajuće emancipatorske, istinski de-mokratske i evropske političke snage u samoj Srbiji shvataju da – bez radikalnog raskida sa važećim centralističkim Ustavom i sve okrutni-jom praksom partitoktratskih vrhova Republike – nema ni perspektive, niti dobrobiti za građane i građanke Srbije u celini, smatramo da bor-ba za korenite ustavne i demokratske promene ulazi u odlučujuću fa-zu; odnosno – da bi njihovo odlaganje samo produžilo i produbilo, do agonije, sveopštu krizu u kojoj se naše društvo već dugo nalazi i nanelo neizbežno nove velike štete i Vojvodini i Srbiji i svim građanima i na-rodima koji u njima žive.

Stoga pozivamo te snage i Vojvodine i Srbije da nam se pridruže u borbi za korenite ustavne i demokratske reforme, a građane i građanke naše obespravljene, opljačkane, iznurene i ponižene Pokrajine – da nas u toj teškoj borbi odlučno podrže.

123

NEW CONSTITUTIONAL INITIATIVE OF VOJVODINASumming up the historic experience since 1918th until now, and

estimating that Vojvodina pays a high price of the nine decades of joint life with Serbia and its constitutional and real position, manifested in restrained development, economic exploitation, discrimination and ne-glect of Vojvodina, in low quality of state government and high level of corruption, decline in good relations between nationalities, annulment of undisputable political subjectivity and European identity of Vojvo-dina, erosion of inherited cultural values and material achievements, devastation of large systems like railways, river and canal systems, local governments… and visible general decline,

Considering that this price is unacceptable not only from the point of interest, but also from the point of dignity of citizens and many na-tionalities of the multinational Vojvodina, having in mind that regimes were changed and discrimination and exploiting remained, so that after the downfall of all three Yugoslavias and the Union of Serbia and Mon-tenegro, still in the Republic of Serbia they continue,

Never forgetting that our experience has shown us that there was least lagging and most progress at the time when Vojvodina had the most of the constitutional right to govern by herself, that Serbia has taken away these rights in 1988. by force, illegally and without any intention of giving them back,

Convinced that it is the natural, democratic, inconsumable and in-alienable right of the citizens and nations in Vojvodina to protect their interests and dignity, so that on this geographic, historical, nationally and economically specific and rounded area can govern themselves and decide on their own faith, as it is in accordance to permanent civilization values as well as modern democratic ways and culture,

Believing in the mutual connections of Vojvodina and Serbia, but also that forced unity and domination of Serbia over Vojvodina has only produced a drastic economic fall of Vojvodina, which was once one of

The Fourth Vojvodina Convention

124

the most developed parts of Yugoslavia, brought down to be an internal colony, lost its position within the Republic of Serbia, as its most devel-oped part, and it is absolutely unacceptable and degrading for Vojvo-dina, and in the long run damaging for Serbia as well, as any inequality is a seed of permanent instability,

Not giving up our goal to renew Vojvodina in its economic and civil status and take it back to its European heritage, we condemn the obstructions of Serbia joining the EU, in which Vojvodina was meant to be a long time ago, suffering great damages as a result of it,

Confident that the status of autonomy of Vojvodina is devalued and consumed, that the forced Constitution Act of 2006., which was never voted for in Vojvodina, has proved to be a great fraud in its prac-tice; Vojvodina has been paid only around 36% of the amount which was guaranteed by the Constitution during the past five years, and the act on financing competences, without which there is no autonomy, has not been brought for years….,

Convinced that the existing relations must be changed from its roots and that federalism can be a democratic solution, as a guarantee of the political rights of Vojvodina, as well as the way of joint decision making with Serbia in a fair and efficientcommon state,

We advocate the achievement of new historic agreement between Serbia and Vojvodina in accordance with the Declaration on the foun-dations and principles of democratic unification of Vojvodina and Ser-bia into Federal Republic of Serbia, constituted of the Republic of Serbia and the Republic of Vojvodina, whichDeclaaration was adopted by the Fourth Vojvodina Convention, since the joint future on new fondations can be secured only if it is based on equality of Serbia and Vojvodina and on the principles of federalism and republicanism.

125

held in Novi Sad, 1st April 2012, attended by representatives of re-gional and minority parties of Vojvodina and other democratically and Europe oriented political parties and NGOs; eminent representatives of all nations and natioonal minorities who live in Vojvodina for cen-turies and of Vojvodina geo-historic regions of Backa, Banat and Srem; members of Vojvodina Academy of Science and Art and other renown members of Vojvodina society– representatives of scientific, cultural, educational, media, commerce and other fields of public and political life who support the same orientation – convoked under the name of “New Vojvodina Constitutional Initiative”,

adopts by acclamationD E C L A R A T I O N

ON THE FOUNDATIONS OF DEMOCRATIC UNIFICATION OF VOJVODINA AND SERBIA

INTO A FEDERAL REPUBLIC OF SERBIAI

As legitimate representatives of the authentic democratic Voj-vodina which c o n s i d e r s :

- that the Republic of Serbia- especially after the political changes which started at the end of the 80’s, and crowned by the latest Constitu-tion Act-has determined itself as politically and constitutionally uncon-solidated society, tarred-down by a sum of essential contradictions and tensions, which cannot be resolved while in chains of unitary and cen-tralized political system and the existing constitutional mechanism; that Serbia has, as such, been for a long time in permanent conflict with itself, with Kosovo independent for some time and Vojvodina as its constitu-tive entity of its own, with some ethnic communities within its com-plex being and – in spite of recent positive shifts – with its neighbors, its European surrounding as well as with the international community;

The Fourth Vojvodina Convention

126

- That the valid Constitution Act of Serbia is an essential genera-tor and fullest expression of general – deep and lethal – economic, po-litical, social and moral crisis;

- That citizens of multinational Vojvodina had said by a clear majority a plebiscite NO to the valid Constitution on a referendum held before its acceptance, and that makes that Constitution plitical questi-onable and illegitimate in essence. All this gives an unquestionable de-mocratic credibility and political legitimacy of the First, Second and Third Vojvodina conventions and their demand for bringing a new cons-titution, but the one that is accepted by plebiscite on the whole territory of Serbia1;

- That the only way out of the deep and overwhelming crisis and a historical cul-de- sac in which our society has been stuck for a long time calls for a complete discontinuity with the policy of centralized “gre-at-Serbian” approach and the ideology of Serbian national and political elite devoted to “memorandum”, calls for a radical democratic political reforms, basic constitutional changes and, as soon as possible, break-up with the valid Constitution;

- That the ruling political elite and the those who presentlly go-vern the country should be brought to make radical constitutional refor-ms, including the recognition of the obvious historic rights of Vojvodina, which have been forcibly annulled, and which have also been ignored, although binding, by the Contract between DOS and the people of 2000, conclusions of the London Conference of 1992, a number of explicit re-

1 *The Alliance of Vojvodina Hungarians (SVM) is fighting for Vojvodina with wide autonomous authorities, and not for the republic within the Federal Republic of Serbia. Unlike many who put the autonomy of Vojvodina as their prime goal and then gave it up in the meantime, SVM does not change its goals. Since the founding of their par-ty in 1994, SVM sees Vojvodina as an autonomous province of Serbia with legislative, executive and partially court powers, with its own property and income regulated by a separate law.Vojvodina has just in the past five years been deprived of 62 billion dinars from the mi-nimal income defined by the Constitution. Such a relation of the state towards its pro-vince cannot be allowed any more, because, on one side, it is not in accordance with any normal, lawful country, and on the other it produces economic ruin of once most deve-loped part of Serbia. SVM will in the future go on in its fight for the income of Vojvodi-na budget so as to respect the contribution of its gross income into the budget of Serbia, and once the revision of the constitution act is on agenda, SVM will ask for a different approach to this topic – wider autonomy of Vojvvodina within the Republic of Serbia.

127

solutions by the European Parliament in Strasbourg, and the opinions of the Venetian Commission on the valid Constitution;

- That not only in Vojvodina, but also in central Serbia, there are growing political forces which - in their demands for radical decentra-lization, regionalization and better constitutional place for each citizen and the world of labor – are more and more decisive on the demands for constitutional changes, and therefore these changes are becoming politicaly inevitable and historically inescapable;

- That it is a constant long-term interest of all citizens – both the members of Serbian nationality and also of other nationalities and nati-onal communities of both Serbia and Vojvodina, the two being specific and irrevocable geo-historic regions and two separate constitutive enti-ties which together make today’s Republic of Serbia - that even after the breakdown of Yugoslavia and the disappearance of SRY and the Union of Serbia and Montenegro, go on living in a mutual, complex, federal, modern, democratic and secular state with republican shape, where they will unite willingly by their voice given at a plebiscite.

- That by new historic agreement of legitimate representatives of two actual constitutive entities - Vojvodina and Serbia – on their sel-f-constitution as federal units and on willful joining into a mutual and complex state union – Federal Republic of Serbia – based on the prin-ciples of full constitutional equality and principles of federalism which is suited for the historic, political and civilized characteristics and evi-dent, but different constitutive rights and specifics of the two constitu-tive entities. This would materialize in the fullest form the achieved and unquestionable historic rights of Vojvodina and Serbia as well as historic interests- primarily of the Serbian people in Vojvodina, but also minorities and ethnic communities living within them for centuries- to produce a stable mutual state on solid grounds, which equally belongs to all its citizens, because they are all equal and with equal rights.

- That firm securing and constitutive base of life together is po-ssible only and exclusively based on such a new historic agreement, res-pectively - on the foudations mutually defined and adopted by legitimate representatives of both constitutive entities The Charter on the uniting of Vojvodina and Serbia into a mutual and complex state – Federal Republic of Serbia.

We strongly believe that according to such persuations – and based on the Declaration given here – today’s Serbia being so unita-

128

ristic and centralized, can peacefully and successfully be t r a n s f o r m ed into a complex, truly democratic, permanently stable and pros-perous modern European state and become a lasting stability factor, guaranteeing peace and carry on development on the Balkan penin-sula, in the Danube region and in the South-East Europe, as well as within modern Europe in general.

IIIn the name of that Vojvodina represented by the participants of

this Convention, we propose and agree to bring a Charter – together with legitimate representatives of Serbia proper as a constitutive en-tity – by which we would determine the following essential political fouundations and principles, as preconditions and outlines for the building of the future common state:

- Vojvodina respects the unquestionable historic heritage and inalienable right of Serbia to statehood, sovereignty and international legal subjectivity, as well as the fact that Serbia – in the common inte-rest of all, and especially the Serbian people – these inviolable attribu-tes carry onto the common state – Federal Republic of Serbia (FRS) – whose nationals are all the citizens of both constitutive entities. In the common federal state, Serbia is the federal unit with the status of a re-public, constituted in accordance to its historic, geopolitical and other characteristics, with the right on its own constitution act, legislative and judicial power and disposal of assets, source incomes and all natural and manufactured resources on its territory, with constitutional guarantees on human, minority, working and social rights for all its citizens by the highest international standards;

- Serbia respects the historical right of Vojvodina to the status of a constituent of the common state and distinct federal unit, which in-cludes the unalienable right of the citizens and nations who live in Voj-vodina to perform in it all their sovereign rights, apart from the ones transferred to the federal state. Serbia respects, as unquestionable his-toric heritage and political specificity of Vojvodina, its unalienable and inconsumable political right of Vojvodina to political subjectivity, regi-onal European identity and right to its own constitution act;

- Basic principles upon which both constitution of the Federal Republic of Serbia as well as constitutions of its federal entities will be built upon, are those prinples of the most modern European states. The-

129

se are: principle of the rule of law, legal state and civil society; principles of parliamentary democracy and consistent struggle to stop the party rules of governing, as well as other public work; principles of secular state, consis-tent division of power, subsidiarity, radical constitutional decentralization and regionalization, as well as full respect of civil and human individual and collective rights and modern labor rights;

- Federal state, in its exclusive jurisdiction has its original func-tions which are the attributes of every internationally recognized sove-reign state: it organizes and secures its borders and territorial integrity; international relations and foreign policy; defense and security; freedom, rights and obligations of each person and citizen; crossing borders, traf-fic of goods and the position of foreign citizens; bases of economic sys-tem and relations, property and obligatory relations, market, companies and entrepreneurs; monetary, currency, foreign trade and banking sys-tems; customs and fiscal policy; bases for regional and scientific and technological development and the development of big technical and technological systems, water flows regimes, sustaining and protecting the environment; traffic safety, social security and workers’ rights; heal-th protection; production and trade of pharmaceuticals, weapons, toxic and flammable materials; relationships within the federal state, its orga-nization and financing.

Certain areas, which are not in the jurisdiction of the federal sta-te, based on the common interest of the federal entities and their agre-ement, can be transferred to federal state and regulated by a federal law and other federal acts . This is especially referring to the questions of a unified trade and commerce system, strategy of economic develop-ment, urban planning, infrastructure and other questions of vital and lasting common interest.

The constitution act of the federal state will define the contents of each of these functions, as well as the way of deciding on the laws and other acts brought by a two-housed Federal parliament, consisting of the House of citizens and the House of federal entities, the Government and/or other authorities of the federal state. Also the way of electing and the structure of these authorities should ensure equal participation of the federal entities in their work and equal responsibility for the functioning of the common state.

The federal state has its own property and autonomous sources of income according to its functions. Federal constitution court secures

130

consistent implementation of the federal constitution act and the cons-titutionality of the laws and other acts of the federal state, as well as the compliance of the acts of each federal entity with the federal constitu-tion, while the Federal supreme court decides as a last instance on the implementation of federal laws, and also supervises the judicial practice on the whole territory of the federal state.

Federal state has its coat of arms, flag and hymn.As the capital city of the federal state, the city of Belgrade has a status

of a specifically defined district by the constitution act;- Federal entities, by their own constitution act and laws, indi-

vidually and according to their specific characteristic, arrange all the questions which are not in the jurisdiction of the federal state: they de-cide on their coat of arms and flag, on their capital cities; arrange the institutional organization of federal entities and the territorial organi-sation in them, implementing the principle of regionalization and de-centralization; arrange the relationships between regions, sub-regions and boroughs. Apart from this, based on the principle of subsidiarity, they secure the implementation of human individual and collective rig-hts defined by the federal and its own constitution, the position of the working people and social rights, organization of judiciary and courts, including the constitutional court, which ensures the implementing of its own constitution act and the constitutionality of laws and other acts brought by the authorities of each federal unit.

Federal units have their own property and original fiscal income and they are responsible for the whole social and economic development and the protection and development of all natural and other resources on its territory.

According to the basic foreign policy of the federal state, defined by consent of all federal entities, federal units perform all the internati-onal cooperation and sign international agreements, which do not sup-pose its, by internationall law recognized subjectivity.

Both federal units are equally responsible for harmonic and effici-ent functioning of the federal state and its institutions and authorities.

With respect to the above mentioned opinions, approaches and principles, and in accordance with its own specifics, each federal unit brings its own constitution act at its constitutional assembly, and the Cons-titution act of the federal state is brought by the Constitutional Assembly elected in the way and according to the procedure defined by the Charter.

131

The Fourth Vojvodina convention, following the political princi-ples of previous three convention, is of the opinion that Federal Vojvo-dina – as a consisutive entity equal in its status with the federal Serbia – should be defined as a federal Republic of citizens and nations and na-tional communities of Vojvodina, where all its nationals are equal and constitutive, independent of its number, and that they all have the right to any form of national autonomy, according to the Constitution of fede-ral Vojvodina.

This Constitution should define the status of its traditional regions: Backa, Banat and Srem and the principles of their constituting, wheras the law on regionalization should define the contiditons and the proce-dure for constituting other self-governed regions and sub-regions. Mul-ti-cameral Parliament – The Parliament of Vojvodina- formed by the Assembly of citizens, Assembly of nations and national communities and the Assembly of regions and boroughs, elects the president of the Repu-blic of Vojvodina, heads of Parliament and its chambers and the prime minister of the Government of Vojvoidna, who names the members of Government- ministers and other high officials.

According to their jurisdictions, The Parliament and the Gover-nment of Vojvodina name their representatives in the delegate bodies and other constitutional institutions and authorities of the federal state.

IIIAs constitutional reforms for which we are calling for in this Decla-

ration include radical reconstruction of the existing Republic of Serbia and radical break-up with a practice that lasts for decades as extremly unitaristic and centralistic and which has, primarily to Vojvodina, and to Serbia as well, brought a great deal of damage which is impossible to correct, we find it very important that the Charter- which would be mu-tually defined by representatives of both Serbia and Vojvodina- should very carefully elaborate the steps and procedures for the implementa-tion of the constitutional reforms, for constitution of federal units and the common federal republic of Serbia; so that they would secure the legitimacy of such reforms and the procedural efficiency in the complex process of its enforcement.

The task of defining in detail, together with the representatives of federal Serbia, those procedures and steps, as well as the proposal of

132

the Charter as a whole, The Fourth Vojvodina Convention, as authentic representative of the constitutional movement of Vojvodina, shall de-legate the Coordination Board, named by its separate decesion, whose task is to implement this Declaration .

IVThe participants of the Fourth Vojvodina Convention, having in

mind the state of mind of the national elite and the balance of power in today’s Serbia, are strongly aware of the hardships of achieving a histo-rical agreement on the bases advocated here and of all kinds of obstacles and oppositions in each phase of its materialisation and the realization of the initiative started here; as well as they are aware of the inevitability of the constitutional reforms which they are asking for and proposing.

We are also, at the same time, clearly pointing out that, starting from this Declaration and the principles herewith, the propositions and demands, we will not give up the struggle for the full realization of these constitutional changes.

We know that the only politically unavoidable as well as unwan-ted alternative to this suggested and mutually agreed way towards the new constitutional structure of the country – by which the constituti-onal position of Vojvodina would finally be rationally and in principle resolved as a crucial internal political question – is a lasting political instability and the threat of dangerous political radicalization and ine-vitable internationalization of the constitutional position of Vojvodina.

In order to prevent this, we firmly declare that we consider – if even one year after the 2012 elections such a suggested historical agreement and the definition of the Charter on political reforms and constitutional changes based on this Declaration, is not reached – that it is our moral and political obligation and our legitimate demo-cratic right to start a wide action for a referendum where the citizens of Vojvodina will express what should be the constitutional position of Vojvodina and which concept of state is acceptable to them.

Confident, however, that the growing emancipating, truly de-mocratic and European political forces in Serbia proper understand that – without a radical break with the valid centralistic Constitu-tion and the even more harsh practice of the party-governed high summit of the Republic – there is neither perspective, nor wellbeing for the citizens of Serbia as a whole, we consider that the struggle for

133

radical constitutional and democratic changes is entering its crucial phase; meaning that their postponing would only prolong and de-epen to the stage of agony the general crisis in which our society has been for a long time and would bring inevitable, new big damage to both Vojvodina and Serbia and all citizens and nations living in them.

We therefore call upon those political forces of Vojvodina and Serbia to join us in our struggle for radical constitutional and demo-cratic reforms. And-in particular-we call upon the citizens of our di-sempowered, robbed, exhausted and humiliated Province – to firmly support us in this hard struggle.

134

ÚJ VAJDASÁGI ALKOTMÁNYOS KEZDEMÉNYEZÉSÖsszegezve a történelmi tapasztalatokat 1918-tól mostanáig, és ér-

tékelve azt, hogy Vajdaság kilenc évtizeden át fizeti a Szerbiával való együttélés magas árát, valamint saját alkotmányjogi és tényleges helyze-tét, ami a fejlődés akadályozásában mutatkozik, a gazdasági kizsákmá-nyolásában, Vajdaság hátrányos megkülönböztetésében és mellőzésében, az államigazgatás alacsony minőségében és a magas fokú korrupciójá-ban, a nemzetek közötti megromlott viszonyokban, az elvitathatatlan po-litikai szubjektivitásnak és Vajdaság eutópai identitásának elfojtásában, az örökölt kulturális értékek és az elért anyagi javak összeomlásában, a nagy rendszerek, úgymint a vasút, a vízrendszer, a helyi önkormányzat pusztításában..., és a látható általános visszafejlődésben.

Úgy gondolva, hogy ez az ár elfogadhatatlan, nem csak a polgárok és a soknemzetiségű Vajdaság számos népének érdeke, hanem méltósá-guk szempontjából is, figyelembe véve, hogy a rendszerek váltakoztak, a hátrányos megkülönböztetés és a kizsákmányolás megmaradt, és mind-három Jugoszlávia valamint Szerbia és Montenegró Államközösségének széthullása után ma a Szerb Köztársaságban folytatódik.

Soha el nem feledve, hogy a tapasztalat megmutatta, hogy akkor volt legkisebb elmaradás, és legtöbb előrelépés, amikor Vajdaságnak legtöbb alkotmányos joggal rendelkezett önmaga igazgatására, hogy Szerbia 1988-ban elvette e szerzett jogait, erőszakkal és törvényellene-sen, nem mutatva hajlandóságot, hogy azt vissza is adja.

Meggyőződve arról, hogy Vajdaság polgárainak és népeinek ter-mészetes, demokratikus, kifogyhatatlan és elidegeníthetetlen joga, hogy védjék érdekeiket és méltóságukat, úgy, hogy ezen a földrajzilag, törté-nelmileg, nemzetileg és gazdaságilag sajátságos és egészet képező terüle-ten önmagukat igazgassák, és saját sorsukról döntsenek, és hogy ez teljes összhangban van a tartós civilizációs érdekekkel, valamint a demokrácia korszerű folyamataival és a felvilágosodással.

A Negyedik Vajdasági Konvenció

135

Abban a hitben, hogy Vajdaság és Szerbia egymásra van utalva, de hogy a rákényszerített közösség és Szerbia Vajdaság feletti dominációja Vajdaság drasztikus gazdasági eséséhez vezetett, amely valamikor Ju-goszlávia legfejlettebb részeihez tartozott, most belső gyarmat szintjére süllyedt, elvesztette pozícióját még a Szerb Köztársaságon belül is, mint annak legfejlettebb része, ami teljesen elfogadhatatlan és Vajdaság szá-mára megalázó, hosszú távon pedig ártalmas Szerbiára, mert az egyen-lőtlenség a tartós ingadozás forrása.

Nem adva fel a célt, hogy Vajdaság gazdaságilag és civilizációs szempontból megújuljon és visszatérjen európai örökségéhez, elítél-jük, hogy Szerbia gátolja az Európai unióhoz való csatlakozást, melyben Vajdaságnak már régen ott a helye, hatalmás károkat szenvedve ezáltal

Meggyőződve arról, hogy Vajdaság autonómiájának státusát el-értéktelenítették és elhasználták, hogy a 2006-os rákényszerített Alkot-mány, amely Vajdaságban nem lett megszavazva, és alkalmazása során nagy csalássá változott, így Vajdaságnak öt év alatt az Alkotmánnyal szavatolt eszközöknek csupán a 36 %-át fizették ki, míg az illetékességi pénzelésről szóló törvényt, amely nélkül nincs autonómia, évek hosszú során nem fogadták el...,

Meggyőződve arról, hogy a meglévő viszonyokat gyökeresen meg kell változtatni, és hogy a föderalizmus lehet a demokratikus megol-dás, mint Vajdaság politikai jogainak szavatolója, mint a közös döntése hozatal módja Vajdaságnak és Szerbia viszonyában, egy becsületesebb és hatékonyabb államban,

Állást foglalunk Szerbia és Vajdaság új történelmi megbesz éléséhez Vajdaság és Szerbia demokratikus egyesülésének alapjairól szóló Nyi-latkozat szerint, a Szerb Szövetségi Köztársaságba, melyet a Szerb Köz-társaság és Vajdaság Köztársaság képez, melyet elfogadott a Negyedik Vajdasági Konvenció, mert az új alapokon nyugvó közös jövő csak Szer-bia és Vajdaság egyenlőségi és egyenrangúsági alapokon biztosítható, föderalista és a köztársasági elveken.

136

Melyet 2012. április 1-én tartottak meg Újvidéken – melynek mun-kájában részt vettek Vajdaság regionális és nemzetiségi pártjainak kép-viselői és más demokratikus és európai irányzatú politikai pártok és polgári egyesületek, a Vajdaságban évszázadok óta élő össz nemzetek és nemzeti közösségek kiemelkedő résztvevői, Bácska, Bánát és Szerém-ség földrajzi-történelmi vajdasági régiók, a vajdasági akadémikusok és más tekintélyes személyek, tanúsított vajdasági irányultsággal – a tudo-mány, az oktatás, a kultúra, a gazdaság és a közélet más területéről és a politikai közegből – és melyet mint az „Új vajdasági alkotmányos kez-deményezés” jelszava alatt hívtak össze

Közfelkiáltással elfogadja aNYILATKOZATOT

Vajdaság és Szerbia demokratikus egyesülésének alapjairóla Szerb Szövetségi Köztársaságba

I.Mint az eredetében demokratikus Vajdaság legitim képviselői, akik

úgy értékelik, hogy:– a Szerb Köztársaság – különösen a nyolcvanas évek végén meg-

kezdett politikai változások után, melyeket a jelenlegi Alkotmány koronázott meg – úgy határozta meg magát, mint politikailag és alkot-mányosan nem rendezett társadalmat, melyet a lényegbeli ellentmon-dások és feszültségek sora feszit szét, mely az unitáris– központosított politikai rendszer és a jelenlegi alkotmányos berendezés béklyóitól nem tud szabadulni, és hogy mint olyan, Szerbia már hosszú ideje állandó vi-szályban áll önmagával, a nemrég önállósult Koszovóval és Vajdasággal mint önmagában államalkotó közösséggel, egyes etnikai közösségekkel saját összetett lényén belül, így – a közelmúlt pozitív megmozdulásai el-lenére – a saját közvetlen szomszédival is, saját európai környezetével, valamint a nemzetközi közösséggel.

A Negyedik Vajdasági Konvenció

137

– hogy a jelenlegi Alkotmány az össz – mély és végzetes– gazdasá-gi, politikai, szociális és erkölcsi válságnak döntő felnagyítója és a leg-teljesebb kifejezője.

– hogy a többnemzetiségű Vajdaság polgárai a népszavazáson meg-győző többséggel nemet mondtak a hatályos Alkotmányra, annak meg-hozatala előtt, ami az Alkotmányt politikailag vitássá teszi, és lényegében nem legitim. Ez adja az elvitathatatlan demokratikus hitelt és politikai legitimitását az Első, Második és Harmadik Vajdasági konvenciónak és törekvéseinek, hogy új alkotmányt fogadjanak el, amelyet népszavazá-son kell elfogadni Szerbia egész területén.

– hogy kijussunk a mély és általános válságból és történelmi zsák-utcából melyben társadalmunk már régóta található, elkerülhetetlenül szükséges a memorandumi Szerbia politikai centralizmusától, nagyál-lamiságától és ideológiájától való elszakadás, a gyökeres demokratikus politikai reformok, az alapos alkotmányos reformok és minnél előbbi radikális elszakadás az érvényes Alkotmánytól1.

– az uralkodó politikai elitet és a mai államigazgatókat a radikális al-kotmányos reformokra kötelezi, – beleértve Vajdaság elismerését, hiteles történelmi alkotmányos jogait, melyeket erőszakkal eltiportak– elsősor-ban a máig gorombán mellőzött DOS-szerződés a néppel 2000-ben, az 1992-es Londoni konferencia álláspontjai, a Strassbourg-i Európa par-lament néhány kizárólagos záradéka, valamint a Velencei bizottság ál-láspontjai az aktuális Alkotmányról,

– hogy nem csak Vajdaságban, hanem magában Szerbiában is fel-növőben vannak a politikai erők – melyek a gyökeres decentralizáció,

1) A Vajdasági Magyar Szövetség (VMSZ) széles autonómiájú Vajdaságért száll síkra, nem pedig köztársaságért a Szerb Szövetségi Köztársaságon belül. Sokakkal ellentétben akik Vajdaság autonómiáját tűzték ki célul, és időközben elálltak tőle, a VMSZ nem változtatja álláspontját. A párt alakulásától kezdve, 1994. óta, Vajdaságot mint Szerbia autonóm tartományát képzeli el, törvényhozó, végrehajtó és részben bírósági hatalom-mal, saját vagyonával és saját jövedelmi forrásaival, melyet külön törvény szavatolna.Vajdaság csak az elmúlt öt évben 62 milliárd dinárral károsult, viszonyítva az alkot-mányos minimumhoz, amely e legfelső jogi aktus szerint jár a tartománynak. Az álla-mi ilyen viszonyulása saját tartományához nem folytatható, mert ez egyik oldalról sem méltó egy normális, jogállamhoz, másrészt pedig Szerbia valaha legfejlettebb részének gazdasági elmaradásához vezet. A VMSZ a jövőben is következetesen fog harcolni hogy a vajdasági költségvetés szintje a Tartomány hozzájárulásával összhangban legyen Szer-bia társadalmi termékével, és mikor az alkotmányos revízió kérdése napirendre kerül, a VMSZ javasolni fog egy másfajta hozzáállást a kérdéshez – Vajdaság szélesebb autonó-miáját a Szerb Köztársaságon belül.

138

körzetiesítés és a polgárok és a munka világának alkotmányos-helyzeti javítása végett – mind határozottabban követelik az Alkotmány változ-tatását, ezáltal a változások mindinkább politikailag és történelmileg el-kerülhetetlenek.

– hogy a polgárok állandó hosszú távú érdeke – úgy a szerb, mint a többi nemzet és nemzeti közösség számára Szerbiában és Vajdaságban, mint két sajátságos és elvitathatatlanul földrajzi-történelmi régió és két önmagában államalkotó entitás, Szerbia és Vajdaság, amelyek ténylege-sen a mai Szerb Köztársaságot képezik, – hogy a JSZSZK széthullása, valamint a JSZK és Szerbia és Montenegró államközösségének eltűnése után folytatják az életet egy közös, összetett, szövetségi, korszerű, demok-ratikus és világi köztársasági berendezésű államban, amelybe önkéntesen egyesülnek népszavazáson kinyilvánított akaratukkal.

– hogy a két mostani államalkotó entitás: Vajdaság és Szerbia le-gitim képviselőivel – új történelmi egyezséggel – a saját önrendelkezé-sükkel mint szövetségi egységekkel és önkéntes társulásukkal a közös és összetett államközösségbe, – a Szerb Szövetségi Köztársaságba – a teljes alkotmányos egyenjogúság és föderalizmus elvei szerint, amely megfelel a történelmi-politikai és civilizációs sajátságoknak és bizonyí-tott, de különböző alkotóelemű jogoknak és sajátosságainak mindkét államalkotó entitás esetében, legteljesebben megvalósítják Vajdaság és Szerbia szerzett és elvitathatatlan történelmi jogait, történelmi érde-keit, mindenekelőtt a szerb– valamint a kisebbségi nemzeteknél és etni-kai közösségeknél, melyek itt élnek évszázadok óta, hogy erős alapokon megteremtsék a stabil közös szövetségi államot, amely egyaránt min-den polgáré, mert mindannyian egyelőek és egyenlően egyenrangúak.

– hogy a közös életerős biztosítása és alkotmányos megalapozása egyedül akkor lehetséges, ha azt csak olyan új történelmi megbeszélé-sen alapszik, illetve – a közösen megállapított és mindkét államalkotó entitás legitim képviselői által elfogadott a Vajdaság és Szerbia közös és összetett államba – a Szerb Szövetségi Köztársaságba való egyesülésé-ről szóló oklevél – szerint.

Ilyen elhatározásokkal összhangban, meggyőződésünk, hogy – az általunk javasolt, a Nyilatkozat szerinti platformon – a mai, unitaris-ta – központosított Szerbia békésen és sikeresen átalakul egy összetett, igazából demokratikus, tartósan stabil és fejlődőképes modern európai állammá és a biztonság állandó tényezőjévé válik, a béke sarkalatos sza-

139

vatolója és a fejlődés hordozója lesz úgy a Balkánon, a Duna-menti és Európa délkeleti körzetében, mint a korszerű Európa egészében.

II.Vajdaság nevében, melyet e Konvenció résztvevői képviselnek,

egyezünk és ajánljuk, hogy Oklevéllel –melyet Szerbia mint államalko-tó entitás legitim képviselőivel közösen hozzunk meg – állapítsuk meg a következő lényeges politikai álláspontokat és elveket, mint feltételeket és alapokat melyeken fel kell építeni a közös államot:

– Vajdaság figyelembe veszi Szerbia elvitathatatlan történelmi vív-mányát és elidegeníthetetlen jogát az államiságra, szuverenitásra és nem-zetközi-jogi alanyiságra, mint tényt, hogy Szerbia – mindenki érdekében, de elsősorban a szerb népért – e sérthetetlen saját jellemzőit az egyesü-lés tényével átruházza a szövetségi államra – a Szerb Szövetségi Köz-társaságra, (SZSZK), melynek állampolgára minden polgár mindkét entitásban. A közös szövetségi államban, Szerbia szövetségi tagállam köztársasági státusban, mely hosszú államalkotó hagyománnyal és ta-núsított nemzetközi-jogi szubjektivitással összhangban alakul meg, míg Vajdaság – melynek nincs ilyen államisági hagyománya – a közös állam-ban szövetségi tagállam köztársasági státusban, amely a történelmi, geo-politikai és más sajátosságai szerint alakul, és joga van saját alkotmányra, törvényhozói, végrehajtói és bírósági hatalomra és hogy rendelkezzen saját vagyonával, eredeti jövedelemmel, saját természeti és munka által teremtett javakkal saját területén és az emberi, kisebbségi, munka-és szociális jogi megvalósítási biztosítékokkal minden polgár számára a legmagasabb nemzetközi mércék szerint,

– Szerbia elismeri Vajdaság történelmi jogát a közös állam államal-kotó státusára, és mint önálló szövetségi tagállamra, ami azt jelenti, hogy Vajdaságban élő polgárok és népek elvitatatlan joga hogy a szövetségi Vajdaságban megvalósítsák minden saját szuverén jogukat, kivéve azo-kat, melyeket a szövetségi államra ruháznak. Szerbia – mint Vajdaság vitatatlan történelmi vívmányait és politikai sajátosságát – tiszteletben tartja Vajdaság sérthetetlen és elhasználhatatlan politikai jogát a politi-kai szubjektivitásra, a regionális politikai azonosságra és az alkotmányra mint saját megalkotó okmányára.

– az alapelvek, melyeken a Szerb Szövetségi Köztársaság alkotmá-nya és a szövetségi államok alkotmányai nyugszanak, azon elvek, me-lyeken a modern európai államok alkotmányainak java nyugszik. Ezek:

140

a joguralom, jogállamiság és civil társadalom, a parlamentáris demok-rácia elve és az államigazgatás következetes pártnélkülisége, akárcsak az össz nyilvános munkákat illetőleg, a világiság elve, a hatalom követ-kezetes megosztása, a szubszidiaritás elve,a gyökeres alkotmányos de-centralizáció és regionalizáció és az egyéni és kollektív polgári emberi jogok valamint a munkán alapuló korszerű jogok maradéktalan tiszte-letben tartása.

– a szövetségi állam saját kizárólagos hatáskörében eredeti funkci-ókkal rendelkezik melyek minden nemzetközileg elismert önálló állam jellemzői: rendezi és biztosítja a határokat és a területi sérthetetlenséget, a nemzetközi viszonyokat és a külpolitikát, az állampolgárságot, az em-berek és polgárok szabadságát, jogait és kötelezettségeit, a határátkelést, az árú forgalmat és a külföldiek helyzetét, a gazdasági rendszer és gazda-sági viszonyok alapjait, a tulajdonjogi és kötelmi viszonyokat, a piacot, a vállalatok és vállalkozók helyzetét, a pénzügyi-, deviza -, külkereske-delmi és bankrendszert, a vám– és adórendszert, a regionális és a tudo-mányos-technológiai fejlődés alapjait és a nagy technikai-technológiai rendszerek fejlődését, a csapadékvizek rendszerét, a környezetvédelmet, a közlekedés biztonságot, a szociális biztosítás és a munkaviszonyok alap-jait, az egészségvédelmet, a gyógyszer-, fegyver-, mérgek– és gyúlékony anyag-előállítást és forgalmat,, a szövetségi viszonyokat, annak szerve-zését és pénzelését.

Egyes területek, melyek nem tartoznak a szövetségi állam hatás-körébe, a szövetség tagjainak közös érdeke és elhatározása szerint, át-ruházással szövetségi törvénnyel és a szövetségi állam más aktusaival rendezhetők.

Ez különösen vonatkozik a gazdasági rendszer egységes berende-zésének területére, a gazdasági fejlődés stratégiájára, a területi tervezés, az infrastruktúra és más közös érdekű létfontosságú és tartós jellegű kérdésekre.

A szövetségi állam alkotmányával megállapítást fog nyerni minden ilyen funkció tartalma, valamint a törvények és más aktusok döntésho-zatali módja, melyet a kétházas Szövetségi képviselőház fog meghozni, melyeket a Polgárok tanácsa és a Szövetségi államok tanácsa képez, a Kormány és/vagy más szövetségi állami szervek, valamint ezen szervek olyan megszervezése és struktúrája, ami a szövetségi államok egyenran-gú részvételét jelenti tevékenységükben és a szövetségi államok egyenlő felelősségét a közös állam működését illetően.

141

A szövetségi államnak saját vagyona van és autonóm jövedelmi for-rásai funkcióinak megfelelően.

A Szövetségi Alkotmánybíróság biztosítja a szövetségi alkotmány következetes megvalósítását és a törvények és a szövetségi állam más aktusainak alkotmányosságát, valamint a szövetségi államok aktusai-nak összhangját a szövetségi alkotmánnyal, míg a Szövetségi Legfelsőbb bíróság legfelső fokon dönt a perekben, melyek a szövetségi törvények megvalósítását illetik, és a bírósági gyakorlat összehangolásával foglal-kozik a szövetségi állam egész területén.

A szövetségi államnak van címere, zászlaja és himnusza.A szövetségi állam fővárosa Belgrád, és alkotmány által sajátságo-

san meghatározott helyzete van.– föderális egységek saját alkotmányaikkal és törvényeikkel ön-

állóan és sajátosságaiknak megfelelően rendezik a kérdéseket, melyek nem a szövetségi állam hatáskörébe esnek: döntenek saját címerükről és zászlajukról, saját fővárosait státusáról, a föderális egységek szervei-nek felépítéséről, és a helyi hatalmi szervek felépítéséről, a decentralizá-ció és regionalizáció elvét következetesen alkalmazva, teljes egészében rendezik a régiók, alrégiók és község viszonyát.

Azonkívül, a szubszidiaritás elve szerint, biztosítják az egyéni és kollektív emberi jogok megvalósítását, a munka világának és a szociális jogok helyzetét, továbbá rendezik a bíróságok felépítését, beleértve az Al-kotmánybíróságot is, amely biztosítsa a saját alkotmány megvalósítását, a törvények és más jogszabályok alkotmányosságát melyeket a föderális egységek szervei hoznak.

A föderális egységek saját vagyonnal és eredendő költségvetési jö-vedelmekkel rendelkeznek, és felelősek a teljes társadalmi és gazdasági fejlődésért, ée a természeti és más kincsek megóvásáért valamint fejlesz-tésükért saját területükön.

A megegyezésben foglalt szövetségi külpolitika alapjaival összhang-ban, a föderális egységek megvalósítják a nemzetközi együttműködés minden olyan módozatát, és nemzetközi egyezményeket kötnek, melyek nem feltételezik a nemzetközi-jogi szubjektivitást.

Mindkét föderális egység egyenrangúan felel a szövetségi állam har-monikus és hatékony működéséért, annak intézményeiért és szerveiért.

A fenn előadott álláspontokat, hozzáállásokat és elveket tisztelet-ben tartva,, és sajátosságaikkal összhangban, minden föderális egység saját alkotmányt hoz meg az alkotmányozó nemzetgyűlésen, a szövet-

142

ségi állam Alkotmányát az Alkotmányozó nemzetgyűlés hozza meg az Oklevéllel összhangban.

A negyedik Vajdasági Konvenció, az előző három vajdasági kon-venció politikai elveit követve, úgy gondolja, hogy a szövetségi Vajda-ságot – mint államalkotó entitást mely alkotmányosan és státusa szerint egyenrangú a szövetségi Szerbiával– úgy kell meghatározni, mint a pol-gárok, népek, és nemzeti közösségek szövetségi Köztársaságát, melyben a benne élő össz nép egyenrangú és államalkotó, számuktól függetlenül, és mindegyiküknek joga van mindenfajú nemzethordozó autonómiára a szövetségi Vajdaság Alkotmányával összhangban.

Ezen Alkotmánnyal meg kell állapítani egyes hagyományos régiók statusát: Bácska, Bánát és Szerémség és megalakításuknak elveit, a vaj-dasági regionalizációs törvénnyel meg kell határozni más önigazgatási régiók és alrégiók megalakításának feltételeit és módját. A többházas parlament – Vajdaság Köztársaság Képviselőháza – melyet a Polgárok tanácsa, a Népek és nemzeti közösségek tanácsa és a Régiók és községek tanácsa képez, megválasztja Vajdaság Köztársaság Elnökét, a Képvise-lőház és tanácsainak elöljáróit és Vajdaság Kormányának kormányfője-löltjét, kinek javaslatára kinevezi a Kormányt, a minisztereket és magas rangú tisztségviselőket.

Saját hatáskörének megfelelően, Vajdaság Képviselőháza és Kormá-nya küldöttet küld, illetve vajdasági képviselőt küld a szövetségi állam képviselő testületeibe és más alkotmányos intézményeibe illetve szer-veibe.

III.Mivel e Nyilatkozattal megfogalmazott alkotmányos reformok a

meglévő Szerbia állam alapoktól történő átalakítását jelentik, és a több évtizedes unitarista-centralista gyakorlattal való teljes szakítást, amely mindenekelőtt Vajdaságnak, de Szerbiának is többszörös és nehezen ja-vítható történelmi kárt okozott, nagyon fontosnak találjuk, hogy Okle-véllel – alapokmánnyal, amit közösen hoznak meg Szerbia és Vajdaság képviselői, gondosan dolgozzák ki és állapítsák meg az eljárásokat az alkotmányos reformok véghezvitelére, a föderális egységek megalaku-lását és Szerbia közös szövetségi állam megala kulását, ami biztosítja a reformok legitimitását és azok összetett végrehajtásának eljárásbeli ha-tékonyságát.

143

A feladat, hogy a föderális Szerbia képviselőivel megállapítjuk rész-letesebben az eljárásokat, valamint az Oklevél javaslatát egészében, a Negyedik Vajdasági konvenció, mint Vajdaság alkotmányhozó mozgal-mának hiteles képviselője, a Koordinációs bizottságra bízza e Oklevél végrehajtását, amit saját, külön határozatával nevez ki.

IV.A Negyedik Vajdasági Konvenció résztvevői, figyelembe véve a

nemzeti elit tudatállapotát, és a mai Szerbia politikai erőinek viszonyát, mélyen tudatában vannak a történelmi megbeszélés megvalósítási ne-hézségének, olyan alapokon melyekért síkra szállnak, és a különféle aka-dályoknak és gátolásoknak annak megvalósulásának minden fázisában és a megindított kezdeményezésnek, éppen annyira, amennyire tudatá-ban vannak a követelt és javasolt alkotmányos reformok elkerülhetet-lenségének.

Eközben, világosan tudtára adjuk, kiindulva e nyilatkozatból és a benne foglalt alapelvekből, javaslatokból és követelésekből – hogy mi a harctól, hogy minél hamarább és minél teljesebben megvalósítsuk a kö-vetelt alkotmányos változásokat, elállni nem fogunk.

Tudjuk, hogy az egyedüli, politikailag elkerülhetetlen és ugyanann-yira nem kívánt másik lehetősége az így javasolt i közösen megbeszélt útnak az ország új alkotmányos rendezésére – amivel a vajdasági kér-dés végleg, elvszerűen és racionálisan rendezve lesz mint hatalmas belső politikai kérdés – a tartós politikai válság és a veszélyes politikai radi-kalizáció, valamint Vajdaság alkotmányos helyzetének elkerülhetetlen nemzetközi porondra vitele.

Hogy ezt elkerüljük, mi határozottan kijelentjük, hogy úgy találjuk – amennyiben a 2012. évi választások után egy éven belül nem kerül sor a javasolt történelmi megbeszélésre és az Oklevél megállapítására a politikai reformokról és az alkotmányos változásokról e Nyilatkozat alapján – a mi erkölcsi és politikai kötelességünk, valamint saját legitim demokratikus jogunk, hogy megindítsuk a legszélesebb akciót hogy Vaj-daság polgárai népszavazással nyilatkozzanak arról, hogy Vajdaságnak milyen alkotmányos helyzetet kívánnak és milyen államot fogadnak el.

Meggyőződve viszont arról, hogy a növekvő, emancipálódó, igazá-ból demokratikus és európai politikai erők Szerbián belül tudatában van-nak, hogy – az érvényes központosító Alkotmánnyal, és a Köztársaság partokrata csúcsainak mind kegyetlenebb gyakorlatával való gyökeres

144

szakítás nélkül – nincs sem perspektíva, sem jólét Szerbia polgárai szá-mára, egészében, úgy találjuk hogy a gyökeres alkotmányos és demokra-tikus változásokért folyó harc döntő szakaszába érkezett, illetve, – hogy annak halogatása csak meghosszabbítaná és elmélyítené, egészen agó-niáig, az általános válságot, melybe társadalmunk már régóta süllyedt, és elkerülhetetlenül újabb nagy károkat okozna Vajdaságnak és Szerbi-ának, össz polgárainak és népeinek.

Ezért felhívjuk ezen erőket Vajdaságban és Szerbiában hogy csat-lakozzanak hozzánk a gyökeres alkotmányos és demokratikus változá-sokért, a jogfosztott, kifosztott, kifárasztott és megalázott Tartományi polgárokat pedig – hogy bennünket ebben a nehéz harcban határozat-tan támogassanak.

145

NOVÁ VOJVODINSKÁ ÚSTAVNÁ INICIATÍVASumujúc historickú skúsenosť od roku 1918 a dodnes a zhodnotiac,

že Vojvodina vyše deväť desaťročí platí vysokú cenu spoločného života so Srbskom a svojho ústavnoprávneho a skutočného postavenia, ktorá sa prejavuje v hatení rozvoja, ekonomickej exploatácii, diskriminácii a zanedbávaní Vojvodiny, v nízkej kvalite štátnej správy a vysokej korup-cii, zhoršených medzinacionálnych vzťahoch, v ničení nepopierateľnej politickej subjektivity a európskej identity Vojvodiny, erózii zdedených kultúrnych hodnôt a hmotných výdobytkov, devastácii veľkých systé-mov ako je železnica, hydrosystém, systém lokálnej samosprávy... a v zjavnom všeobecnom úpadku,

mieniac, že je taká cena neprijateľná nielen z hľadiska záujmov, ale aj dôstojnosti občanov a občianok a početných národnov viacnárodnost-nej Vojvodiny, ako aj vzhľadom na to, že sa režimy menili a diskrimi-nácia a exploatácia zostávala, a že aj po zániku všetkých troch Juhoslávii a Štátneho spoločenstva Srbska a Čiernej Hory aj dnes v Republike Srb-sku pokračuje,

nikdy nezabúdajúc, že nám skúsenosť ukázala, že zaostávanie bolo najmenšie a pokrok bol najväčší vtedy, keď Vojvodina mala naj-viac ústavných práv, aby spravovala sama seba, že jej Srbsko roku 1988 odňalo tieto nadobudnuté práva, násilne a nelegálne a bez prejaveného úmyslu vrátiť ich,

v presvedčení, že je prírodné, demokratické, neminuteľné a neodcu-dziteľné právo občanov a národov Vojvodiny tak chrániť svoje záujmy a dôstojnosť, ako aj na tomto zemepisne, historicky, národne a ekonomic-ky zvláštnom a scelenom území spravovať seba samých a rozhodovať o svojom osude, a že je to úplne v súlade s trvalými civilizačnými hod-notami a so súčasnými pohybmi v demokracii a osvietenstve,

veriac vo vzájomnú odkázanosť Vojvodiny a Srbska, ale aj v to, že nanútené spolunažívanie a dominácia Srbska nad Vojvodinou spôsobi-la drastický ekonomický úpadok Vojvodiny, ktorá kedysi patrila medzi

Štvrtá vojvodinská konvencia

146

najvyvinutejšie časti Juhoslávie, vtesnaná do statusu vnútornej kolónie, stratila pozície aj vnútri samej Republiky Srbsko ako jej najvyvinutejšia časť, čo je absolútne neprípustné a ponižujúce pre Vojvodinu a dlhodobe neprospešné aj pre Srbsko, pretože nerovnoprávnosť je zdrojom trvalej nestability,

nevzdávajúc sa cieľa, aby sa Vojvodina ekonomicky a civilizačne obnovila a vrátila svojmu európskemu dedičstvu, odsudzujeme obštruk-cie Srbska vstupu do Európskej únie, súčasťou ktorej sa Vojvodiny mala dávno stať, a preto znáša obrovské škody,

v presvedčení, že je status autonómie Vojvodiny devalvovaný a vy-čerpaný, že je nanútená Ústava z roku 2006, ktorá vo Vojvodine nebola schválená a v uplatňovaní sa zmenila na veľký podvod, takže Vojvodine za päť rokov bolo vyplatených len akolo 36 % Ústavou garantovaných prostriedkov a zákon o financovaní príslušností, bez ktorého autonómia neexistuje, roky nebol schválený...,

v presvedčení, že sa dané vzťahy musia dôkladne zmeniť a že fe-deralizmus možno považovať za demokratické riešenie, ako záruku politických práv Vojvodiny a spôsob spolurozhodovania Vojvodiny so Srbskom v jednom poctivejšom a účinnejšom štáte,

zasadzujeme sa za dosiahnutie novej historickej dohody Srbska a Vojvodiny v súlade s Deklaráciou o základoch demokratického zjed-notenia Vojvodiny a Srbska do Zväzovej republiky Srbsko, ktorú tvoria Republika Srbsko a Republika Vojvodina, a ktorú schválila Štvrtá voj-vodinská konvencia, pretože spoločnú budúcnosť na nových základoch možno zabezpečiť len na základoch rovnosti a rovnoprávnosti Srbska a Vojvodiny a na princípoch federalizmu a republikanizmu.

147

uskutočnená v Novom Sade 1. apríla 2012, v práci ktorej sa zúčast-nili predstavitelia regionálnych a národnostných strán Vojvodiny a iných demokraticky a európsky orientovaných politických strán a mimovlád-nych organizácií, poprední predstavitelia všetkých národov a národnost-ných spoločenstiev, ktoré vo Vojvodine žijú stáročia, a vojvodinských geohistorických regiónov Báčky, Banátu a Sriemu, vojvodinskí akademi-ci a iní poprední zástancovia osvedčenej vojvodinskej orientácie – pred-stavitelia vedy, osvety, kultúry, mediálnej, hospodárskej a iných oblastí verejného a politického života, – zvolaná pod heslom Nová vojvodin-ská ústavná iniciatíva,

aklamáciou schvaľujeD E K L A R Á C I U

O ZÁKLADOCH DEMOKRATICKÉHO ZJEDNOTENIA VOJVODINY A SRBSKA DO ZVÄZOVEJ REPUBLIKY SRBSKO

IAko legitímni predstavitelia tej autenticky demokratickej Vojvo-

diny, ktorá mieni:– že sa Republika Srbsko – zvlášť po politických zmenách zača-

tých koncom osemdesiatych rokov a korunovaných aktuálnou Ústavou – samodeterminovala ako politicky a ústavne nekonsolidovaná spoloč-nosť zaťažená radom podstatných protirečení a napätí neprekonateľných v okovoch unitaristicko-centralistickej politickej sústavy a aktuálneho ústavného zriadenia, že je, ako taký, štát Srbsko už dlho v permanent-nom rozpore so sebou samým, s nedávno osamostatneným Kosovom a Vojvodinou ako zvláštnou konštitutívnou entitou, s niektorými etnic-kými spoločenstvami vnútri jeho zložitého bytia, dokonca – napriek nedávnym pozitívnym posunom, – aj so svojími prvými susedmi, svo-jím európskym prostredním, ako aj s medzinárodným spoločenstvom,

– že je aktuálna Ústava Republika Srbsko podstatný generátor a najúplnejší prejav celkovej – hlbokej a zhubnej – ekonomickej, politic-kej, sociálnej a morálnej spoločenskej krízy,

Štvrtá vojvodinská konvencia

148

– že občania a občanky multinacionálnej Vojvodiny presvedči-vou väčšinou povedali plebiscitné nie platnej Ustave v referende pred jej schválením, čo tú Ústavu robí politicky spornou a podstatne nelegitím-nou. To poskytuje nepopierateľnú plebiscitne-demokratickú kredibilitu a politickú legitimitu stanoviskám Prvej, Druhej a Tretej vojvodinskej konvencie a ich zasadzovaniam za schválenie novej ústavy, ktorá má byť plebiscitne schválená na celom území štátu Srbsko1;

– že si východisko z hlbokej a všeobecnej krízy a historickej slepej uličky, v ktorej sa naša spoločnosť už dlho nachádza, nutne vyžaduje úplnú diskontinuitu s politikou centralistickej veľkoštátnosti a ideológiou memorandového Srbska, dôkladné demokratické politické reformy, pod-statné ústavné zmeny a čím rýchlejší radikálny rozchod s platnou Ústavou;

– že vládnucu politickú elitu a súčasných správcov štátu k radikál-nym ústavným reformám, včítane uznania Vojvodine jej násilne zru-šených preverených historických ústavných práv, zaväzujú doteraz hrubo ignorované stanoviská Zmluvy DOS s ľudom z roku 2000, stanovis-ká Londýnskej konferencie z roku 1992, niekoľko výslovných rezolúcií Európskeho parlamentu v Štrasburgu, ako aj stanoviská Benátskej komi-sie k aktuálnej Ústave;

– že nielen vo Vojvodine, ale aj v samom Srbsku sa vzmáhajú politické sily, ktoré – v mene požiadaviek o dôkladnú decentralizáciu, regionalizáciu a zlepšenie ústavného postavenia občana a sveta práce – čoraz rozhodnejšie žiadajú zmeny tejto Ústavy, v dôsledku čoho sa tieto zmeny tým skôr stávajú politicky nevyhnutnými a historicky nutnými;

1) Zväz vojvodinských Maďarov (ZVM) sa zasadzuje za Vojvodinu so širokými autonóm-nymi oprávneniami, a nie za republiku vnútri Zväzovej republiky Srbsko. Na rozdiel od mnohých, ktorí autonómiu Vojvodiny zdôrazňovali ako svoj cieľ a po čase sa ho vzda-li, ZVM nemení svoje stanoviská. Od založenia strany roku 1994 ZVM si Vojvodinu predstavuje ako autonómnu pokrajinu Srbska so zákonodarnou, výkonnou a čiastoč-nou súdnou mocou, vlastným majetkom a vlastnými príjmami zaručenými osobitným zákonom.Vojvodina len za uplynulých päť rokov zostala bez 62 miliard dinárov v porovnaní s ústavným minimom, ktoré podľa n ajvyššieho právneho aktu APV patrí. Taký vzťah štátu voči svojej pokrajine nesmie pokračovať, pretože to z jednej strany nie je dôstojné jedného normálneho, právneho štátu, a z druhej spôsobuje ekonomické zaostávanie ke-dysi najvyvinutejšej oblasti Srbska. ZVM aj v budúcnosti mieni dôsledne bojovať za to, aby úroveň príjmov vojvodinského rozpočtu zodpovedala príspevku pokrajiny brutto domácemu výrobku Srbska, a keď príde na rad otázka ústavnej revízie, ZVM navrhne inakší prístup k tejto otázke – širšiu autonómiu Vojvodiny v rámci Republiky Srbsko

149

– že je trvalým dlhodobým záujmom všetkých občanov a občianok – tak príslušníkov srbského, ako aj príslušníkov všetkých ostatných národov a národnostných spoločenstiev aj Srbska, aj Vojvodiny, ako dvoch zvláštnych a nepopierateľných geohistorických regiónov a dvoch zvláštnych konštitutívnych entít, ktoré fakticky tvoria súčasnú Republiku Srbsko, – aby aj po rozpade SFRJ a zániku SRJ a Štátneho spoločenstva Srbska a Čiernej Hory naďalej žili v spoločnom, zloženom, zväzovom, modernom, demokratickom a sekulárnom štáte republikovej formy, do ktorého sa dobrovoľne zjednotia z vlastnej plebiscitárne prejavenej vôle;

– že sa novou historickou dohodou legitímnych predstaviteľov dvoch súčasných konštitutívnych entít – Vojvodiny a Srbska – o ich sa-mokonštituovaní ako federálnych jednotiek a o dobrovoľnom združo-vaní do spoločného a zloženého štátneho zväzku – Zväzovej republiky Srbsko – na základe zásady plnej ústavnej rovnoprávnosti a zásady fe-deralizmu primeraného historicko-politickým a civilizačným zvláštnos-tiam a osvedčeným, a rozdielnym konštitutívnym právam a špecifikám dvoch konštitutívnych entít, najúplnejšie uskutočňujú získané a nepo-pierateľne historické práva aj Vojvodiny aj Srbska, historické záujmy predovšetkým srbského, ale aj menšinových národov a etnických spolo-čenstiev, ktoré v nich žijú stáročia, aby na pevných základoch utvorili stabilný spoločný zväzový štát, ktorý rovnako patrí všetkým občanom, pretože sú v ňom všetci rovnakí a rovnako rovnoprávni;

– že je pevné zabezpečenie a ústavné opodstatnenie spoločného života možné jedine a len na základoch takej novej historickej doho-dy, respektíve – na základoch spoločne stanovenej a legitímnymi pred-staviteľmi oboch konštitutívnych entít schválenej Charty o zjednotení Vojvodiny a Srbska do spoločného a zloženého štátu – Zväzovej repub-liky Srbsko.

V súlade s takými orientáciami sme presvedčení, že sa – na plat-forme, ktorú touto Deklaráciou navrhujeme, – súčasné unitaristic-ko-centralistické Srbsko môže pokojne a úspešne t r a n s o r m o v a ť do zloženého, skutočne demokratického, trvale stabilného a rozvojove prosperujúceho moderného európskeho štátu a stať sa trvalým fakto-rom stability, významným garantom mieru a nositeľom rozvoja tak na Balkáne, v podunajskom a v regióne juhovýchodnej Európy, ako aj v modernej Európe vôbec.

150

II V mene Vojvodiny, ktorú účastníci tejto Koncencie zastupujú,

zhodne navrhujeme, aby sme Chartou – schválenou spoločne s legi-timnými predstaviteľmi Srbska ako konštitutívnej entity, – určili na-sledujúce podstatné politické stanoviská a zásady ako predpoklady a základy, na ktorých sa má budovať spoločný štát:

– Vojvodina rešpektuje ako nepopierateľný historický výdobytok a neodcudziteľné právo Srbska na štátnosť, suverenitu a medzinárod-no-právnu subjektivitu, ako aj fakt, že Srbsko, – v spoločnom záujme všetkých, a predovšetkým srbského národa – tieto svoje nedoknuteľ-né atribúty aktom zjednotenia prenáša do spoločného štátu – Zväzovä republiku Srbsko (ZRS), ktorej štátnymi príslušníkmi sú všetci obča-nia a občianky oboch konštitutívnych entít. V spoločnom zväzovom štáte Srbsko je federálna jednotka so statusom republiky, ktorá sa kon-štituuje v súlade so svojou dlhou štátotvornou tradíciou a osvedčenou medzinárodno-právnou subjektivitou, a Vojvodina, – ktorá nemá takú tradíciu štátnosti, – v spoločnom štáte je federálna jednotka so statusom republiky, ktorá sa konštituuje v súlade s historickými, geopolitickými a inými zvláštnosťami, s právom na vlastnú ústavu, zákonodarnú, výkon-nú a súdnu moc a nakladanie s vlastným majetkom, základnými príj-mami a všetkými prírodnými a prácou stvorenými zdrojmi na svojom území a s ústavnými zárukami v uskutočňovaní ľudských, menšinových, pracovných a sociálnych práv pre všetkých občanov podľa najvyšších medzinárodných štandardov,;

– Srbsko uznáva historické právo Vojvodiny na status konštituen-ta spoločného štátu a svojprávnej federálnej jednotky, čo predpokladá nepopierateľné právo občanov a národov, ktoré vo Vojvodine žijú, aby vo federálnej Vojvodine uskutočňovali všetky svoje zvrchované práva okrem tých, ktoré prenesú na zväzový štát. Tento – ako nespor-né historické výdobytky a politické zvláštnosti Vojvodiny, – rešpektu-je nedotknuteľné a neminuteľné politické právo Vojvodiny na politickú subjektivitu, regionálnu európsku identitu a právo na ústavu ako vlastný konštitutívny akt;

– základné zásady, na ktorých sa má zakladať tak ústava Zväzovej republiky Srbsko, ako aj ústavy federálnych entít, sú princípy, na ktorých sa zakladajú ústavy prevažného počtu moderných európskych štátov To sú: zásady vlády práva, právneho štátu a civilnej spoločnosti, zásady par-lamentnej demokracie a dôslednej nestraníckosti v spravovaní štátu a všet-

151

kých ostatných verených prác, zásady sekulárnosti, dôsledného rozdelania moci, subsidiárnosti, dôkladnej ústavnej decentralizácie a regionalizácie a plného rešpektovania občianskych, ľudských a individuálnych a kolek-tívnych práv a moderných práv na základe práce;

– zväzový štát vo svojej výlučnej príslušnosti má základné, originár-ne funkcie, ktoré sú prívlastkom každého medzinárodne uznávaného suverénneho štátu: upravuje a zabezpečuje hranice a územnú integritu, medzinárodné vzťahy a zahraničnú politiku, obranu a bezpečnosť, ob-čianstvo, slobody, práva a povinnosti človeka a občana, prechod hraníc, obrat tovaru a postavenie cudzincov, základy ekonomickej sústavy a vzťahov, vlastnícke a obligačné vzťahy, trh, postavenie podnikov a pod-nikateľov, menovú, devízovú, zahraničnoobchodnú a bankovú sústavu, colný a daňový režim, základy regionálneho a vedecko-technologického rozvoja a rozvoja veľkých technicko-technologických systémov, režimu atmosfe rických vôd, zachovania a ochrany životného prostredia, bez-pečnosť v doprave, základy sociálneho poistenia a pracovných vzťahov, ochrana zdravia, výroba a obrat liekov, zbraní, jedovatých a horľavých látok, vzťahy vo zväzovom štáte, jeho organizácia a financovanie.

Niektoré oblasti, ktoré nie sú v príslušnosti zväzového štátu sa môžu na základe spoločného záujmu federálnych jednotiek a ich rozhodnutia zveriť a upraviť zväzovým zákonom a inými aktmi zväzového štátu. To sa zvlášť vzťahuje na otázky z oblasti jednotného zriadenia hospodárskej sústavy, stratégie ekonomického rozvoja, územného plánovania, na roz-voj infraštruktúry a iné otázky vitálneho a trvalého spoločného záujmu.

Ústavou zväzového štátu sa určí obsah každej z uvedených funkcií, ako aj spôsob rozhodovania o zákonoch a iných aktoch, ktoré schvaľu-jú dvojkomorové Zväzové zhromaždenie, ktoré pozostáva zo Snemovne občanov a Snemovne federálnych jednotiek, Vláda a|alebo iné orgány zväzového štátu, ako aj taký spôsob voľby a štruktúry tých orgánov, ktorý zabezpečí rovnoprávnu účasť federálnych jednotiek v ich pôso-bení a rovnoprávnu zodpovednosť federálnych jednotiek za fungovanie spoločného štátu.

Zväzový štát má vlastný majetok a autonómne zdroje príjmov v súla-de so svojími funkciami.

Zväzový ústavný súd zabezpečuje dôsledné uskutočňovanie zväzo-vej ústavy a ústavnosť zákonov a iných aktov zväzového štátu, ako aj zladenosť aktov federálnych jednotiek so zväzovou ústavou, pokým Zväzový najvyšší súd rozhoduje v poslednej inštancii o sporoch týkajú-

152

cich sa uskutočňovania zväzových predpisov a zaoberá sa aj zlaďovaním súdnej praxe na celom území zväzového štátu.

Zväzový štát má svoj erb, zástavu a hymnu.Ako sídlo zväzového štátu, mesto Belehrad má status ústavne špeci-

ficky definovaného dištriktu;– federálne jednotky svojími ústavami a zákonmi samostatne a pri-

merane svojím zvláštnostiam upravujú všetky otázky, ktoré nie sú v prí-slušnosti zväzového štátu: rozhodujú o svojom erbe a zástave, o statuse svojich hlavných miest, upravujú inštitucionálnu organizáciu federál-nych jednotiek a územnú organizáciu moci v nich, dôsledne uskutoč-ňujúc zásadu decentralizácie a regionalizácie, celkove upravujú vzťahy medzi regiónmi, subregiónmi a obciami. Okrem toho na zásadách subsidiárnosti zabezpečujú uskutočňovanie ľudských individuálnych a kolektívnych práv stanovených zväzovou a svojou vlastnou ústavou, postavenie sveta práce a sociálnych práv, ďalej upravujú organizáciu súdnictva včítane Ústavného súdu, ktorý zabezpečuje uskutočňovanie vlastnej ústavy a ústavnosť zákonov a iných predpisov, ktoré schvaľujú orgány federálnych jednotiek.

Federálne jednotky nakladajú vlastným majetkom a základnými fiš-kálnymi príjmami a zodpovedajú za celkový spoločenský a ekonomic-ký rozvoj a ochranu a rozvoj všetkých prírodných a iných zdrojov na svojom území.

V súlade s konsenzom stanovenými základmi zahraničnej politiky zväzového štátu federálne jednotky uskutočňujú tie formy medzinárod-nej spolupráce a uzavierajú tie medzinárodné dohody, ktoré nepredpo-kladajú medzinárodno-právnu subjektivitu.

Obe federálne jednotky sú rovnoprávne zodpovedné za harmonické a účinné fungovanie zväzového štátu a jeho inštitúcií a orgánov.

Rešpektujúc hore uvedené stanoviská, východiská a princípy, a v súlade s vlastnými špecifikami, každá federálna jednotka schváli svoju ústavu na svojom ústavodarnom zhromaždení, a Ústavu zväzového štátu schváli Ústavodarné zhromaždenie zvolené na spôsob a podľa postupu v súlade s Chartou:

Štvrtá vojvodinská konvencia, nasledujúc politické princípy troch predchádzajúcich vojvodinských konvencií, mieni. že federálnu Vojvo-dinu – ako konštitutívnu entitu ústavne a statusne rovnoprávnu s fe-derálnym Srbskom – treba definovať ako federálnu Republiku občanov a občianok a národov a národnostných spoločenstiev Vojvodiny, v ktorej

153

sú všetky národy, ktoré v nej žijú, rovnoprávne a konštitutívne, nezávisle od svojej početnosti, a všetky majú právo na všetky formy národnostnej autonómie v súlade s Ústavou federálnej Vojvodiny.

Touto Ústavou treba stanoviť status jej tradičných regiónov: Báč-ky, Banátu a Sriemu a princípy ich konštituovania, a vojvodinským zá-konom o regionalizácii upraviť podmienky a spôsob konštituovania iných samosprávnych regiónov a subregiónov. Viackomorový parlament – Zhromaždenie republiky Vojvodiny – ktorú tvorí Snemovňa občanov, Snemovňa národov a národnostných spoločenstiev a Snemovňa regiónov a obcí, volí Prezidenta republiky Vojvodiny, vedúcich Zhromaždenia a jeho snemovní a mandatára na utvorenie Vlády Vojvodiny, na návrh ktorého vymenuje Vládu, ministrov a iných vysokých funkcionárov.

V súlade so svojími príslušnosťami Zhromaždenie a Vláda Voj-vodiny delegujú, respektíve vymenujú vojvodinských predstaviteľov v zastupiteľských telesách a iných ústavných inštitúciách a orgánoch zväzového štátu.

IIIVzhľadom na to, že ústavné reformy, za ktoré sa touto Deklaráciou

zasadzujeme, predpokladajú dôkladnú rekonštrukciu existujúceho štátu Srbska a radikálny rozchod s viac desaťročí trvajúcou unitaristicko-cen-tralistickou praxou, ktorá predovšetkým Vojvodine, ale aj Srbsku spô-sobila viacnásobnú a ťažko napraviteľnú historickú škodu, považujeme za veľmi významné, aby sa Chartou, ktorú spoločne určia predstavitelia Srbska a Vojvodiny, pozorne rozpracovali úkony a stanovili procedúry na uskutočnenie ústavných reforiem, konštituovanie federálnych jednotiek a konštituovanie spoločného zväzového štátu Srbska, ktorý zabezpečí legitímitu týchto reforiem a procedurálnu účinnosť v zložitom procese ich uskutočňovania.

Úlohu, aby spolu s predstaviteľmi federálneho Srbska podrobnejšie stanovil túto procedúru a úkony, ako aj návrh Charty vcelku, Štvrtá voj-vodinská konvencia, ako autentický predstaviteľ ústavodarného hnutia Vojvodiny, zverí Koordinačnému výboru poverenému uskutočňovaním tejto Deklarácie, ktorý vymenuje osobitným rozhodnutím.

IVÚčastníci Štvrtej vojvodinskej konvencie, vzhľadom na stav vedo-

mia národnej elity a pomer politických síl v súčasnom Srbsku, hlboko si uvedomujú celú váhu dosahovania historickej dohody na základoch, za

154

ktoré sa zasadzujú a rozmanitých prekážok a odporov v každej fáze jej uskutočňovania a uskutočňovania iniciatívy, ktorú podnietili, rovnako ako sú si vedomí aj nevyhnutnosti ústavných reforiem, ktoré žiadajú a navrhujú.

Pritom jasne dávame na vedomie, že – vychádzajúc z tejto Deklará-cie a v nej zahrnutých zásad, návrhov a žiadostí – my sa boja za čím skor-šie a úplnejšie uskutočňovanie žiadaných ústavných zmien, na základe ktorej navrhujeme, nemienime vzdať.

Vieme, že jediná, politicky nevyhnutná rovnako ako aj nežiaduca alternatíva takto navrhovanej a spoločne dohodnutej cesty k novému ústavnému zriadeniu krajiny – čím sa aj vojvodinská ústavná otázka konečne, zásadne a racionálne rieši ako veľká vnútorná politická otázka – je trvalá politická nestabílnosť a hrozba nebezpečnej politickej radi-kalizácie a nevyhnutnej internacionalizácie otázky ústavného postave-nia Vojvodiny.

S cieľom predísť tomu, my rozhodne vyhlasujeme, že mienime, že je – ak sa ani rok po voľbách roku 2012 nedosiahne navrhovaná historic-ká dohoda a ustanovenie Charty o pilitických reformách a ústavných zmenách na podklade tejto Deklarácie – naším mravným a politickým záväzkom a naším legitímnym demokratickým právom podnietiť naj-širšiu akciu, aby sa občania a občianky Vojvodiny v referende vyjadrili o tom, aké ústavné postavenie Vojvodiny chcú a s akým štátom súhlasia.

V presvedčení však, že vzmáhajúce sa emancipačné, skutočne demokratické a európske politické sily v samom Srbsku chápu, že – bez radikálneho rozchodu s platnou centralistickou Ústavou a čoraz krutej-šou praxou partitokratických vedení Republiky – niet ani perspektívy, ani blahobytu pre občanov a občianky Srbska vcelku, mienime, že boj za dôkladné ústavné a demokratické zmeny vstupuje do rozhodujúcej fázy, respektíve – že by ich odročovanie len predlžilo a prehlbilo, až po agóniu, všeobecnú krízu, v ktorej naša spoločnosť už dlho je, a nevy-hnutne by spôsobilo nové veľké škody aj Vojvodine aj Srbsku a všetkým občanom a národom, ktoré v nich žijú.

Preto pozývame tieto sily vo Vojvodine a v Srbsku, aby sa nám pri-pojili v boji za dôkladné ústavné a demokratické reformy a obča nov a občianky našej obezprávenej, ozbíjanej, vyčerpanej a poníženej Pokra-jiny – aby nás v tomto ťažkom boji rozhodne podporili.

155

NOUA INIŢIATIVĂ CONSTITUŢIONALĂ VOIVODINEANĂRezumând experienţa istorică din 1918 până în prezent, și apreciind

că Voivodina plătește, de mai bine de nouă decenii, preţul mare al con-vieţuirii cu Serbia și al statutului ei constituţional-de drept și real, care se reflectă în împiedicarea dezvoltării, exploatarea economică, discri-minarea și neglijarea Voivodinei, în calitatea redusă a administraţiei de stat și corupţiei mari, în relaţiile internaţionale agravate, în suprimarea subiectivităţii politice incontestabile și a identităţii europene a Voivodi-nei, în erodarea valorilor culturale moștenite și succeselor materiale, în devastarea unor sisteme mari, precum a căilor ferate, hidrosistemului, sistemului autoguvernării locale... și impasului general vizibil,

– considerând că acest preţ este inacceptabil, nu numai din aspec-tul interesului, ci și al demnităţii cetăţenilor și cetăţenelor și numeroa-selor popoare din Voivodina multietnică, având în vedere că regimurile s-au schimbat, iar discriminarea și exploatarea s-au menţinut și că, după destrămarea celor trei Iugoslavii și a Comunităţii de Stat Serbia și Mun-tenegru, continuă și astăzi în Republica Serbia continuă,

– fără să uităm vreodată că experienţa a demonstrat că impasul a fost cel mai mic iar progresul cel mai mare atunci când Voivodina avea cele mai mari drepturi constituţionale de a se conduce pe sine însăși, că în 1988 Serbia i-a suprimat toate aceste drepturi, în mod forţat, ilegal și fără să arate că intenţionează să le retrocedeze,

– convinși că dreptul natural, democratic, inconsumabil și inalie-nabil al cetăţenilor și popoarelor din Voivodina este să protejeze inte-resele și demnitatea, dar și în acest spaţiu geografic, istoric, naţional și economic, specific și definit să se guverneze pe ei înșiși și să decidă des-pre destinul lor, și că aceasta este în conformitate cu valorile durabile ale civilizaţiei precum și cu cuceririle contemporane ale democraţiei și iluminismului,

– crezând în relaţiile reciproce între Voivodina și Serbia, dar și că a această comuniune impusă și dominare a Serbiei asupra Voivodinei a

Cea de-a Patra Convenţia Voivodineană

156

condus la căderea economică drastică a Voivodinei, care cândva a făcut parte din cele mai dezvoltate părţi ale Iugoslaviei, ajungând la statutul de colonie autohtonă, a pierdut statutul și în cadrul Republicii Serbia, drept cea mai dezvoltată parte a acesteia, ceea ce este absolut inaccepta-bil și înjositor pentru Voivodina, iar, pe termen lung, dăunător și pentru Serbia, pentru că inegalitatea este izvorul instabilităţii durabile,

– fără să renunţăm la scopul ca Voivodina să fie refăcută din aspect economic și civilizatoric și să se reîntoarcă la moștenirea sa europeană, condamnăm obstrucţiile Serbiei cu privire la intrarea în Uniunea Eu-ropeană, unde Voivodina trebuia să fie încă de mult timp, suportând daune colosale pentru această cauză,

– convinși că statutul autonomiei Voivodinei este devaluat și consu-mat, se impune Constituţia din 2006, care în Voivodina nu a fost votat, iar în aplicarea s-a transformat într-o mare înșelăciune; prin urmare, în decurs de cinci ani Voivodinei i s-a achitat doar cca 36% din mijloacele garantate prin Constituţie, iar Legea privind finanţarea competenţelor, fără de care nu există autonomie, nu a fost adoptată ani în șir...,

– convinși că relaţiile existente trebuie modificate radical și că fe-deralismul poate fi o soluţie democratică, drept garant al dreptu rilor politice ale Voivodinei și modul de adoptare a deciziilor în comun a Voivodinei cu Serbia într-o ţară mai onestă și mai eficientă,

– ne angajăm în vederea obţinerii unui acord istoric între Serbia și Voivodina, în conformitate cu Declaraţia privind bazele unirii demo-cratice dintre Voivodina și Serbia în Republica Federală Serbia, pe care o alcătuiesc Republica Serbia și Republica Voivodina, care a fost adoptată de Cea de-a Patra Convenţie Voivodineană, pentru că viitorul comun pe baze noi poate fi asigurat numai pe bazele egalităţii Serbiei și Voivo-dinei și pe principiile federalismului și republicanismului.

157

care a avut loc la Novi Sad, în data de 1 aprilie 2012 – la ale că-rei lucrări au participat reprezentanţii partidelor regionale și etnice din Voivodina și ai altor partide politice și organizaţii nonguvernamentale de orientare europeană, reprezentanţii renumiţi ai tuturor popoarelor și comunităţilor naţionale care trăiesc de secole întregi în Voivodina și în regiunile geoistorice voivodinene Bačka, Banat și Srem, academicieni din Voivodina și alte personalităţi de orientare voivodineană confirmată, reprezentanţi ai domeniului știinţei, învăţământului, culturii, mass-me-diei, economiei și altor sectoare din viaţa publică și politică – convocată sub sloganul,,Noua iniţiativă constituţională voivodineană”,

Adoptă prin aclamaţieDECLARAŢIA

DESPRE BAZELE UNIRII DEMOCRATICE A SERBIEI ŞI VOIVODINEI ÎN REPUBLICA FEDERALĂ SERBIA

ICa reprezentanţi legitimi ai acelei Voivodine democratice esenţia-

le care consideră:– că Republica Serbia – mai ales după schimbările politice care au

început la sfârșitul anilor optzeci, încoronate cu actuala Constituţie – a autodeterminat o societate politică și constituţională neconsolidată, divi-zată printr-un șir de opinii divergente și tensiuni, ce nu puteau fi depăși-te în cadrul unui sistem politic unitar-centralist și al actualei orânduiri constituţionale; că acest stat Serbia se află de lungă vreme într-un conflict permanent cu el însuși, cu Kosovo, care a devenit independent recent, și Voivodina, drept entitate specifică, cu unele comunităţi etnice în cadrul fiinţei sale complexe, și – în pofida progreselor pozitive recente – cu ve-cinii săi, cu mediul european, precum și cu comunitatea internaţională;

– că actuala Constituţie a Republicii Serbia este un generator im-portant și expresia deplină a crizei – profunde și dezastruoase – econo-mice, politice, sociale și morale;

Cea de-a Patra Convenţia Voivodineană

158

– că cetăţenii și cetăţenele Voivodinei multietnice au spus un NU plebiscitar printr-o majoritate convingătoare – Constituţiei în vigoare la referendumul din preajma adoptării acesteia, fapt care face ca această Constituţie să fie contestabilă din aspect politic și nelegitimă. Aceasta acordă credibilitate plebiscitară și democratică, precum și legitimitate politică atitudinilor Primei, Celei de-a Doua și Celei de-a Treia Con-venţii Voivodinene și eforturilor acestora pentru adoptarea unei con-stituţii noi, care trebuie să fie acceptată plebisticar pe întreg teritoriu al statului Serbia1;

– că ieșirea din criza profundă și generală și din impasul istoric în care se află societatea noastră de lungă vreme necesită o discontinuitate totală cu politica de mare stat centralist și cu ideologia Serbiei bazate pe Memorandum, precum și reforme politice, democratice radicale, modifi-cări constituţionale temeinice și debarasarea cât mai grabnică de Consti-tuţia în vigoare;

– că elita politică guvernatoare și conducătorii actuali ai ţării sunt obligaţi să facă reforme constituţionale radicale, inclusiv recunoașterea drepturilor constituţionale istorice confirmate ale Voivodinei, anulate în mod forţat, prin atitudinile, ignorate până în ale Contractului O.D.S. cu poporul din 2000, ale Conferinţei de la Londra din 1992, câteva rezo-luţii clar definite ale Parlamentului European de la Strasbourg, precum și atitudinile Comisiei Veneţiene privind actuala Constituţie;

– că nu numai în Voivodina, ci și în Serbia însăși, apar forţe politi-ce care – în numele cerinţei de descentralizare radicală, regionalizare și îmbunătăţire a statutului constituţional al cetăţenilor și oamenilor mun-

1) Uniunea Maghiarilor din Voivodina (UMV) se angajează pentru o Voivodină cu îm-puterniciri autonome largi, nu pentru republică în cadrul Republicii Federale Serbia. Spre deosebire de mulţi cei care au definit autonomia Voivodinei drept scopul lor, UMV nu-şi schimbă atitudinile. De la înfiinţarea partidului, în 1994, UMV concepe Voivodina ca pe o provincie autonomă a Serbiei cu putere legislativă, executivă şi judiciară parţială, cu avere şi venituri proprii, garantate printr-o lege specială.Numai în ultimii cinci ani Voivodina a fost privată de 62 miliarde dinari în raport cu minimumul constituţional care, potrivit celui mai înalt act, aparţine P. A.V. Acest raport al statului faţă de Provincie nu poate dura, pentru că, pe de o parte, nu este demn pentru un stat normal, de drept, iar, pe de altă parte, conduce la impasul economic al regiunii care a fost cândva cea mai dezvoltată din Serbia. UMV va lupta și în viitor pentru ca nivelul veniturilor în bugetul Voivodinei să fie în conformitate cu contribuţia Provin-ciei la produsul social brut al Serbiei, iar când va ajunge la rând revizia constituţională, UMV va propune o altă metodă de abordare a acestei probleme – o autonomie mai lar-gă a Voivodinei în cadrul Republicii Serbia.

159

cii – în mod tot mai convigător cer modificarea acestei Constituţii, con-diţii în care aceste schimbări devin politic inevitabile și istoric necesare;

– că interesul pe termen lung existent, al tuturor cetăţenilor și cetăţe-nelor – aparţinători ai poporului sârb sau ai altor popoare și comunităţi naţionale, din Serbia și din Voivodina, două regiuni geoistorice specifi-ce și incontestabile și două entităţi constitutive autentice care, factic, al-cătuiesc Republica Serbia actuală – este ca și după dezmembrarea RFSI și a dispariţiei RFI și a Comunităţii de Stat a Serbiei și Muntenegrului să trăiască într-un stat comun, complex, federal, modern, democratic și secular, cu formă republicană, în care se unesc benevol, prin voinţa exprimată în mod plebiscitar;

– că prin noul acord istoric al reprezentanţilor legitimi ai entităţilor constitutive actuale – Voivodina și Serbia – despre autoconstituirea lor ca unităţi federale și asocierea benevolă în comunitatea de stat comună și complexă – Republica Federală Serbia – pe baza principiului egalităţii constituţionale complete și a principiilor federalismului, corespunzător caracteristicilor istorico-politice și civilizatorice și drepturilor constitu-tive, respectiv specificulului celor două entităţi constitutive, confirmate dar diferite, se realizează în întregime drepturile istorice ale Voivodinei și Serbiei, câștigate și incontestabile, interesele istorice, mai ales ale po-porului sârb, dar și ale popoarelor minoritare și comunităţilor etnice care trăiesc aci de secole, ca pe baze puternice să creeze un stat federa-tiv comun, care aparţine în mod egal tuturor cetăţenilor, pentru că în cadrul acestuia toţi sunt egali.

– că asigurarea și întemeierea constituţională a vieţii comune sunt posibile doar pe baza acestui nou acord istoric, adică – pe baza Chartei privind unirea Voivodinei și Serbiei într-un stat comun și complex – Re-publica Federală Serbia, stabilit în comun și adoptat de reprezentanţii legitimi ai ambelor entităţi constitutive.

În conformitate cu aceste concepţii, suntem convinși că – în plat-forma pe care o propunem prin această Declaraţie – Serbia de astăzi, unitar-centralistă se poate transforma cu succes într-o ţară modernă, europeană, cu adevărat democrată, stabilă și prosperă și poate deveni factorul stabilităţii, un garant de bază al păcii și purtătorul dezvoltării, atât în Balcani, în regiunea Subdunăreană și în Europa de Sud-Est, dar și în Europa contemporană ca întreg.

160

IIÎn numele Voivodinei pe care o reprezintă participanţii la această

Convenţie, suntem de acord și propunem ca prin Charta – adoptată în comun cu reprezentanţii legitimi ai Serbiei ca entitate constitutivă – să stabilim următoarele atitudini și principii politice importante, drept pre-supuneri și bază pe care trebuie să fie clădit statul comun:

– Voivodina recunoaște, ca moștenire incontestabilă istorică și drept inalienabil, dreptul Serbiei la statalitate, suveranitate și subiectivism in-ternaţional-de drept, precum și faptul că Serbia – în interesul comun al tuturor, dar mai ales al poporului sârb – iar prin actul unirii transfe-ră atribuţiile sale asupra statutului comun – Republica Federală Serbia (RFS), ai căror cetăţeni sunt toţi cetăţenii și cetăţenele, din ambele enti-tăţi constitutive. În statul comun federal, Serbia este unitate federală cu statut de republică, care se constituie în conformitate cu tradiţia statali-tăţii și subiectivitatea internaţională-de drept confirmată, iar Voivodina – care nu are această tradiţie a statalităţii – în statul comun este unitate federală cu statut de republică, care se constituie în conformitate cu spe-cificurile istorice, geopolitice și alte caracteristici, cu drept la constituţie proprie, putere legislativă, executivă și judiciară și gestionarea averii pro-prii, veniturilor din izvoare și cu toate izvoarele naturale și obţine prin muncă pe teritoriul ei și cu garanţii constituţionale referitoare la exer-citarea drepturilor umane, minoritare, de muncă și sociale pentru toţi cetăţenii, după cele mai înalte criterii internaţionale;

– Serbia recunoaște dreptul istoric al Voivodinei la statutul de com-ponentă a statului comun și unitate federală specifică, ceea ce subînţelege dreptul incontestabil al cetăţenilor și popoarelor care trăiesc în Voivodi-na, ca în Voivodina federală să realizeze drepturile lor suverane, în afară de cele pe care ei le transferă asupra statului federal. Ea – ca moșteniri istorice incontestabile și un specific politic al Voivodinei – recunoaște incontestabil și inconsumabil dreptul politic al Voivodinei la subiectivi-tate politică, identitată regională europeană și dreptul la constituţie ca act constitutiv propriu;

– principiile de bază, pe care vor fi întemeiate Constituţia Repu-blicii Federale Serbia și constituţiile entităţilor federale, sunt acele prin-cipii pe care se întemeiază constituţiile celui mai mare număr de state europene moderne. Acestea sunt: principiile guvernării dreptului, a sta-tului de drept și societăţii civile; principiile democraţiei parlamentare și departizării consecvente a guvernării statului, precum și a celorlalte afaceri

161

publice; principiile secularităţii, împărţirii consecvente a puterii, subsidia-rităţii, descentralizării constituţionale radical și regionalizării și respectă-rii depline a drepturilor de cetăţeni umane, individuale și collective, și a drepturilor moderne pe baza muncii;

– statul federal, în competenţa sa exclusivă, are funcţii originare care sunt atribuţiile fiecărui stat suveran recunoscut pe plan internaţional: administrează și asigură frontierele și integritatea teritorială; relaţiile internaţionale și politica externă; apărarea și siguranţa; cetăţenia; liber-tăţile, drepturile și datoriile omului și cetăţeanului; trecerea frontierelor, traficul de mărfuri și statutul străinilor; bazele sistemului economic și relaţiilor, relaţiile de proprietate și obligaţiuni, piaţa, statutul întreprin-derilor și antreprenorilor; sistemul monetar, valutar, comercial extern și bancar; regimul vamal și de impozite; bazele dezvoltării regionale și știi-nţifico-tehnologice și dezvoltarea sistemelor tehnic-tehnologice mari, a regimului de ape atmosferice, păstrării și protejării mediului natural; si-guranţa în trafic, bazele asigurării sociale și rapoartelor de muncă; prote-cţia sănătăţii; producţia și traficul de medicamente, armament, materiale otrăvitoare și inflamabile; relaţiile în cadrul statului federal, organizarea acestuia și finanţarea.

Unele domenii, care nu sunt în competenţa statului federal, înte-meiate pe interesul comun al unităţilor federale și opţiunilor acestora, pot fi, prin încredinţare, orânduite prin legea federală și alte acte ale statului federal. Acestea se referă îndeosebi la problemele din domeniul orânduirii unice a sistemului economic, strategiile dezvoltării economi-ce, planificării spaţiului, la dezvoltarea infrastructurii și alte probleme de interes comun, vital și durabil.

Prin Constituţia statului federal va fi definit conţinutul fiecărei din-tre aceste funcţii, precum și modul în care se va hotărî despre legi și alte acte adoptate de Adunarea Federală bicamerală, alcătuită din Consiliul Cetăţenilor și Consiliul Unităţilor Federale, Guvern și/sau alte organe ale statului federal, precum un mod de alegere și structură a acestor orga-ne care asigură participarea egală a unităţilor federale în activitatea lor și responsabilitate egală a unităţilor federale pentru funcţionarea statu-lui comun.

Statul federal are avere proprie și izvoare autonome de venituri, în conformitate cu funcţiile sale. Curtea Constituţională Federală asigură realizarea consecventă a Constituţiei federale și constituţionalitatea le-gilor și a altor acte ale statului federal, precum și conformarea actelor

162

unităţilor federale cu Constituţia federală, în timp ce Curtea Supremă Federalã rezolvă în ultimă instanţă procesele care se referă la realizarea principiilor federale, dar se ocupă și de conformarea practicii judiciare pe teritoriul întreg al statulul federal.

Statul federal are stema, drapelul și imnul său.Orașul Belgrad, capitală a statului federal, are statutul unui district

definit specific constituţional;– unităţile federale, prin constituţiile și legile lor, orânduiesc în mod

independent și în conformitate cu specificurile lor, acele domenii care nu sunt în competenţa statului federal: hotăresc în privinţa stemei proprii și drapelului, statutului capitalelor; orânduiesc organizarea instituţională a unităţilor federale și organizarea teritorială a puterii în cadrul acestora, aplicând în mod consecvent principiul descentralizării și regionalizării; orânduiesc în ansamblu relaţiile dintre regiuni, subregiuni și comune. Pe lângă aceasta, pe baza principiilor subsidiarităţii, ele asigură realiza-rea drepturilor umane individuale și colective, definite prin Constituţia federală și proprie, poziţia oamenilor muncii și drepturilor sociale, apoi orânduiesc organizarea justiţiei, inclusive Tribunalul Constituţional, ca-re asigură aplicarea Constituţiei proprii și constituţionalitatea legilor și altor reglementări pe care le adoptă organismele unităţilor federale.

Unităţile federale dispun de averea proprie și izvoarele fiscale de venituri și sunt responsabile de întreaga dezvoltare socială și economi-că și dezvoltarea tuturor izvoarelor naturale și de altă natură pe terito-riul lor.

În conformitate cu consensul stabilit prin bazele politicii externe federale, unităţile federale realizează toate forme de colaborare internaţi-onală și încheie acele acorduri internaţionale care nu includ subiectivi-tate internaţională de drept.

Ambele unităţi federale sunt responsabile în mod egal de funcţi-onarea armonică și eficace a statului federal, a instituţiilor și organelor acestuia.

Respectând atitudinile prezentate, abordările și principiile, în con-formitate cu specificurile proprii, fiecare unitate federală adoptă consti-tuţia sa în adunarea sa constituentă, iar Constituţia statului federal este adoptată de Adunarea constituentă aleasă în acel mod și pe baza unui proces, conform Chartei:

Cea de-a Patra Convenţie Voivodineană, urmând principiile poli-tice ale celor trei convenţii voivodinene precedente, consideră că Voivo-

163

dina federală – ca entitate constitutivă egală din aspect constituţional și al statutului cu Serbia federală – trebuie definită ca Republica federală a cetăţenilor și cetăţenelor și popoarelor și comunităţilor naţionale din Voivodina, în care toate popoarele care trăiesc în interiorul ei sunt egale și consitutive, indiferent de numărul lor și toţi au dreptul la toate formele de autonomie etnică în conformitate cu Constituţia Voivodinei federale.

Prin această Constituţie trebuie definit statutul regiunilor sale tra-diţionale: Bačka, Banat și Srem și principiile constituirii acestora, iar pe baza Legilor voivodinene privind regionalizarea trebuie stabilite condiţi-ile și modul de constituire a altor regiuni autoguvernatoare și a subregi-unilor. Parlamentul multicameral – Adunarea Republicii Voivodina – pe care o alcătuiesc Consiliul Cetăţenilor, Consiliul Poporului și al Comuni-tăţilor Naţionale și Consiliul regiunilor și comunelor, alege Președintele Republicii Voivodina, șefii Adunării și ai camerelor acesteia, precum și mandatarul pentru componenţa Guvernului Voivodinei, la propunerea căruia numește Guvernul, miniștri și alţi înalţi oficiali.

În conformitate cu competenţele sale, Adunarea și Guvernul Voi-vodinei deleagă, adică numesc reprezentanţii Voivodinei în corpurile reprezentantive și în alte instituţii constituţionale și organe ale statului federal.

IIIAvând în vedere că reformele constituţionale pentru care ne anga-

jăm prin această Declaraţie subînţeleg reconstrucţia temeinică a statu-lui Serbia existent și întreruperea radicală a practicii unitar-centralistă, de mai multe decenii, care, în primul rând Voivodinei, dar și Serbiei, a cauzat daune istorice pluristructurale și greu de reperat, considerăm că este foarte important ca prin Chartă, pe care o vor stabili în comun re-prezentanţii Serbiei și Voivodinei, să fie dezbătute cu atenţie procedee-le și să fie stabilite procedurile de aplicare a reformelor constituţionale, constituirea unităţilor federale și constituirea statutului federal comun Serbia, care va asigurat legitimitatea acestor reforme și eficacitate pro-cedurală în procesul complex al aplicării acestora.

Sarcina de a stabili cu reprezentanţii Serbiei federale amănuntele acestei proceduri, iar propunerea Chartei în întregime, Cea de-a Patra Convenţie Voivodineană, în calitate de reprezentant al mișcării consti-tuante a Voivodinei, o va încredinţa Consiliului de Coordonare, respon-

164

sabil cu aplicarea acestei Declaraţii, pe care îl va numi printr– o decizie proprie aparte.

IVParticipanţii la Cea de-a Patra Convenţie Voivodineană, având în

vedere starea conștiinţei elitei naţionale și relaţiile dintre forţele politi-ce în Serbia actuală, sunt profund conștienţi de însemnătatea pe care o are încheierea unui acord istoric pe bazele pentru care pledează și pe variatele obstacole și rezistenţa în fiecare fază a realizării acestuia și a iniţiativei pe care o lansează, tot la fel cât de conștienţi sunt de necesi-tatea reformelor constituţionale pe care le cer și le propun.

Așadar, aducem clar la cunoștinţă că – pornind de la această De-claraţie și principiile pe care le conţine, propuneri și cereri – noi nu vom renunţa la lupta pentru realizarea grabnică a modificărilor con-stituţionale, pe bazele pe care le propunem.

Știm că unica, inevitabilă din aspect politic, dar și alternativa ne-dorită a acestei căi până la noua structură constituţională a ţării, pro-puse în acest mod și conformată în comun – fapt prin care și problema constituţională voivodineană definitiv, principial și raţional se soluţi-onează ca problemă politică internă de amploare – este instabilitatea politică durabilă și ameninţarea cu radicalizarea politică și internaţi-onalizarea inevitabilă a statutului constituţional al Voivodinei.

Pentru ca să împiedicăm aceasta, declarăm categoric că suntem de părere că – dacă nici la un an după alegerile din 2012 nu se ajunge la acordul istoric propus și stabilirea Chartei despre reformele politice și modificările constituţionale pe baza acestei Declaraţii – datoria noastră morală și politică, și dreptul nostru democratic legitim, este să iniţiem acţiunea cea mai de amploare pentru ca cetăţenii și cetăţenele din Voi-vodina să se pronunţe la referendum despre statutul constituţional al Voivodinei pe care îl doresc și ce stat acceptă.

Suntem convinși însă că forţele în creștere, emancipatoare, cu adevărat democrate și forţele politice europene din Serbia înţeleg că – fără debarasarea radicală de Constituţia centralistă în vigoare și cu practica partocrată tot mai dură în vârful Republicii – nu există nici perspectivă, nici bunăstare pentru cetăţeni și cetăţenele Serbiei ca în-treg, și considerăm că lupta pentru schimbările constituţionale și de-mocratice radicale intră în faza decisivă; adică – amânarea acestora ar prolonga și ar aprofunda, până la o agonie, criza generală în care se

165

află de lungă vreme societatea noastră și ar provoca daune mari Voi-vodinei și Serbiei și tuturor cetăţenilor și popoarelor care trăiesc aci.

De aceea invităm aceste forţe din Voivodina și Serbia să ni se ală-ture în lupta pentru reformele constituţionale și democratice radicale, iar cetăţenii și cetăţenele privaţi de drepturi, jefuiţi, distruși și umiliţi ai Provinciei – să ne sprijine ferm în această luptă grea.

166

НОВА ВОЙВОДЯНСКА УСТАВНА ИНИЦИЯТИВАСумируюци историйне искуство од 1918. по нєшка, и оце-

нююци же Войводина през дзевец децениї плаци високу цену заєднїцкого живота зоз Сербию, и власного уставно-правного и стварного положеня хторе ше обачує у огранїчованю розвою, економскей експлоатациї, дискриминациї и охабяню Войводини у нїским квалитету державней управи и високей корупциї, погорша-ней з медзинационалнима одношенями, у знїщованю основаного политичного субєктивитета, и европского идентитета Войводини, руйнованю нашлїдзених културних вредносцнох и материялних доброх, девастациї вельких системох як желєзнїца, хидросистема, система локалней самоуправи... и з обачлївим общим препаданьом,

– Рахуюци же тота цена нєприлаплїва нє лєм зоз становиска интересох, алє и достоїнства гражданох и гражданкох, и числених народох вельонационалней Войводини, та з оглядом же ше режи-ми зменьовали а же дискриминация и експлоатация оставали, та же ше и после препасци шицких трох Югославийох и Державних заєднїцох Сербиї и Чарней Гори, и же ше нєшка у Републики Сер-биї предлужую,

– Нїґда нє забуваюци же нам искуство указало же заоставанє було найменше а же напредованя було найвецей теди кед Вой-водина мала найвекши уставни права, управяц зоз собу и же єй Сербия 1988. вжала тоти здобути права, насилно и нєлеґално, и без указаней намири врациц их,

– Прешвечени зме же природне, демократске, яке ше нє троши и нє оцудзиме право гражданох и народох Войводини, як бранїц свойо интереси и достоїнства, так же и нам на тим ґе-оґрафским, историйним, националним и економски специфичним и заокруженим подручю управяц зоз собу и одлучовац о влас-ней судбї, и же то у полней согласносци зоз тирвацима цивилиза-

Штварта войводянска конвенция

167

цийнима вредносцами кельо и зоз сучаснима цеками демократиї и просвищеносци,

Веряци до медзисобней упутеносци Войводини и Сербиї, алє и же наложене заєднїцство и доминация Сербиї над Войводи-ну, приведла до драстичного економского охудобнєня Войводи-ни, хтора дакеди була медзи найрозвитшима часцами Югославиї, зведзена на статус нукашнєй колониї, страцела позициї и знука са-мей Републики Сербиї, як єй дакеди найрозвитша часц, цо апсолут-но нє прилаплїве и понїжуюце за Войводину, а длугорочно чкодлїве и за Сербию, бо нє ровноправносц жридло каждей нєстабилности,

Нє одступаюци од циля же ше Войводина економски и ци-вилизацийно обнови и враци власному европскому нашлїдству, осудзуєме обструкцию Сербиї до уходу Европскей Униї, у хторей Войводина давно требала буц, и церпела огромни материялни чко-ди прето,

Прешвечени же статус аутономиї Войводини функционални, алє системски потрошени, же ше насилно принєшени Устав зоз 2006. року, хтори у Войводини нє вигласани, и же ше у применьо-ваню претворел до велькей спревдзки; так же Войводини за пейц роки виплацене лєм коло 36% зоз Уставом ґарантованих средствох, а закон о финансованю компетенциї, без якого аутотономиї нєт, роками нє принєшени...

Прешвечени же иснуюци одношеня ше муша кореньово ме-няц, и же федерализем може буц демократске ришенє, як ґарант политичних правох Войводини и способ заєднїцкого одлучова-ня Войводини зоз Сербию, у єдней чесней и ефикасней держави,

Закладаме ше за реализацию и витворьованє новей историй-ней догварки Сербиї и Войводини у согласносци зоз декларацию о основох демократичного зєдинєня Войводини и Сербиї до Со-юзней Републики Сербиї хтору буду твориц Република Сербия и Република Войводина, а хтору прилапела Штварта Войводян-ска конвенция бо ше заєднїцка будучносц на нових основох може обезпечиц лєм на основох єднакосци и ровноправносци Сербиї и Войводини и на принципох федерализма и републиканизма.

168

Отримана у Новим Садзе 01. априла 2012. року – у чиєй робо-ти участвовали представнїки реґионалних и народносних странкох Войводини и других демократично и европски ориєнтованих поли-тичних партийох и нєвладових орґанизацийох, значни представ-нїки шицких народох и националних заєднїцох хтори у Войводини виками жию, и войводянских ґеоисторийних реґионох Бачки, Ба-ната и Сриму, войводянски академики и други углядни людзе ошведочени же су за войводянску ориєнтацию – представнїки науки, просвити, култури, медийох, привреди и других обласцох явного и политичного живота – зволана под слоґаном „Нова вой-водянска уставна инициятива”,

З акламацию прилапюєД Е К Л А Р А Ц И Ю

О ОСНОВОХ ДЕМОКРАТИЧНОГО ЗЄДИНЄНЯВОЙВОДИНИ И СЕРБИЇ ДО СОЮЗНЕЙ РЕПУБЛИКИ СЕРБИЇ

IЯк леґитимни представнїки ґевтей жридлово демократичней

Войводини хтора трима:– же ше Република Сербия – окреме после политичних пре-

менкох започатих концом 80-их рокох, а корунованих з актуалним Уставом – самодетерминовала як политично и уставно нєконсоли-доване друштво, роздзеране зоз шором сущних процивсловнос-цох и напнутосцох, яки нємож звладац у рамикох унитаристичней и централистичней политичней системи и актуелного уставного ушореня; же така держава Сербия уж длуго у перманентним зра-женю сама зоз собу, зоз нєдавно осамостоєним Косовом и Войводи-ну як самосвойним конститутивним ентитетом, зоз поєдинєчнима етнїчнима заєднїцами знука єй зложеного єства, та – упрекосц нєдавним позитивним резултатом, – и зоз своїма нєпостреднима сушедами, зоз своїм европским окруженєм, як и зоз медзинарод-ну заєднїцу;

Штварта войводянска конвенция

169

– же актуелни Устав Републики Сербиї сущни ґенератор и най-польнєйши вираз цалосней глїбокей и поґибельнєй економскей, политичней, социялней и моралней друштвеней кризи;

– же гражданє и гражданки мултинационалней Войводини зоз прешвечлїву векшину гварели плебисцитарне нє важацому Уставу на референдуму вочи його приношеня, цо тот Устав твори поли-тично проблематичним и у сущносци нєлеґитимним. То дава нєо-спорно плебисцитарно демократски кредибилитет и политични леґитимитет становиском Першей, Другей и Трецей войводянскей конвенциї и їх закладаньом за приношенє нового Устава, хтори муши буц плебисцитарно прилапени на цалей териториї держа-ви Сербиї1;

– же виход зоз глїбокей и общей кризи и историйней шлєпей улїчки у хторих ше нашо друштво уж длуго находзи, нєминовно вимага подполни дисконтинуитет з политику централистично-го велькодержавя, и идеолоґию меморандумскей Сербиї, кореньово демократични политични реформи, фундаментални уставни пре-менки и цо швидше претаргнуце зоз важацим Уставом;

– же би пануюцу политичну елиту и терашнїх управячох дер-жави на радикални уставни реформи, уключуюци и признаванє Войводини єй присилно знїщених ошведочених историйних устав-них правох, обовязую по нєшка грубо иґноровани становиска Уговора ДОС са народом 2000. године, становиска Лондонскей кон-ференциї 1992. року, даскельо експлицитни резолуциї Европского

1) Союз Войводянских Мадярох (СВМ) ше заклада за Войводину зоз широкима аутономнима овласценями, а нє за Републику знука Союзней Републики Сербиї. За розлику од велїх хтори аутономию Войводини вияшньовали як свой циль, а у медзичаше одустали од того, СВМ нє меня свойо становиско. Войводину од сно-ваня странки 1994. року СВМ задумує як аутономну покраїну Сербиї, зоз зако-нодавну, вивершну, и часточно судску власцу, зоз своїм маєтком и жридловима приходами заґарантованима з окремним законом. Войводина за остатнї пейц ро-ки очкодована за 62 милиярди динари, у одношеню на уставни минимум, хтори по найвишим правним акту припада АПВ. Таке одношенє держави спрам своєй покраїни нєшме ше предлужиц, бо то з єдного боку нє достойне єдней нормал-ней правней держави, а з другого приводзи до економского заоставаня дакеди найрозвитшого подручя Сербиї. СВМ ше и у будучносци будзе дошлїдно бориц за то же би на уровню приходу войводянского буджета була согласносц зоз до-приношеньом покраїни бруто друштвеному продукту Сербиї, а кед придзе на шор питанє уставней ревизиї, СВМ предложи иншаки приступ тому питаню- ширшу аутономию Войводини знука Републики Сербиї.

170

Парламента у Стразбуру, як и становиска Венециянскей комисиї о актуелним Уставу;

– же нє лєм у Войводини, алє и у самей Сербиї нарастаю поли-тични моци хтори у мено вимогох за кореньову децентрализацию, реґионализацию и злєпшаньом уставного положеня гражданох и швета роботи, вше одлучнєйше вимагаю пременку того Устава, после чого тоти пременки вше вецей поставаю политично нєзао-биходни и историйно нєминовни;

– же стаємни длугорочни интерес шицких гражданох и гра-жданкох – як припаднїкох сербского, так и припаднїкох шицких других народох и националних заєднїцох у Сербиї и Войводи-ни, як двох особених и нєодрекаюцих ґеоисторийних реґионох и двох самосвойних конститутивних ентитетох хтори фактично творя нєшкайшу Републику Сербию – же и после розпаду СФРЮ и нєставаня СРЮ и Державней Заєднїци Сербиї и Чарней Гори – предлужиц жиц у заєднїцкей, зложеней, союзней, модерней, демокра-тичней и секуларней держави републиканского ушореня, до хторого ше добродзечнє зєдинюю зоз свою плебисцитарно виражену волю;

– же би ше зоз нову историйну догварку леґитимних пред-ставнїкох двох терашнїх конститутивних етнитетох – Войводи-ни и Сербиї– о їх самоконституованю як федералних єдинкох и о добродзечним удружованю до заєднїцкей и зложеней державней заєднїци – Союзней Републики Сербиї– на основи началох пол-ней уставней ровноправносци и началох федерализма примера-ного историйним, политичним и цивилизацийним окремносцом и ошведоченим, а розличним конститутивним правом и специ-фичносцом двох конститутивних ентитетох, найподпольнєйше витворюю здобути и нєодрекаюци историйни права и Войводи-ни и Сербиї, историйни интереси, у першим шоре сербского, як и меншинских народох и етнїчних заєднїцох хтори у нїх виками жию, же на твардих основох творя стабилну заєднїцку союзну дер-жаву, хтора на исти способ припада шицким гражданом, бо вони у нєй шицки єднаки и єднак ровноправни;

– же тварде обезпечованє и уставне фундаментованє заєд-нїцкого живота можлїве єдино и лєм на основох такей, новей ис-торийней догварки, односно на основох заєднїцки утвердзеней и од леґитимних представнїкох двох конститутивних ентитетох

171

усвоєней Ґрамоти о зєдинєню Войводини и Сербиї до заєднїцкей и зложеней держави – Союзней Републики Сербиї.

У согласносци зоз такима опредзелєнями, прешвечени зме же ше – на платформи з хтору тоту Декларацию предкладаме – терашня, унитаристично – централистична Сербия може мирно и успишно трансформовац до зложеней, насправди демократич-ней, тирвацей стабилней и розвойно просперитетней европскей держави, и постац стабилни фактор, стожерни ґарант мира и но-шитель розвою европскей держави хтора будзе ґарант на Балка-ну, у Подунайским реґиону, Юґовосточней Европи як и сучасней Европи у цалосци.

IIУ мено Войводини хтору учашнїки тей Конвенциї пред-

ставяю, согласни зме и предкладаме же бизме зоз Ґрамоту – принєшену заєднїцки з леґитимнима представнїками Сербиї як конститутивним ентитетом – утвердзели слїдующи сущни поли-тични становиска и начала, як предпоставки и основи на хторих треба же би була вибудована заєднїцка держава:

– Войводина уважує як нєодрекаюци историйни здобуток и нєоцудзиме право Сербиї на державносц, суверенитет и медзина-родно – правни субєктивитет, як и факт же Сербия– у заєднїцким интересу шицких, а у першим шоре сербского народу – та нєпри-косновено свойо атрибути зоз дїю зєдинєня преноши на заєднїц-ку державу – Союзну Републику Сербию (СРС) чийо державянє шицки гражданє и гражданки обидвох конститутивних ентите-тох. У заєднїцкей союзней держави, Сербия федерална єдинка зоз статусом републики, хтора ше конститує у складзе зоз єй длугу державотворну традицию и ошведоченим медзинародно правним субєктивитетом, а Войводина – хтора нєма таку традицию дер-жавносци – у заєднїцкей держави федерална єдинка зоз статусом републики, хтора ше конститує у складзе зоз историйнима, ґеопо-литичнима и другима особеносцами, зоз правом на власни устав, законодавну, вивершну и судску власцу и з росполаганьом з влас-нима маєтками, жридловима приходами, и шицкима природни-ма и зоз роботу створенима ресурсами на своєй териториї и зоз уставнима гаранциями витворйованя людских, меншинских, ро-ботних и социялних правох за шицких гражданох по найвиших медзинародних стандардох;

172

– Сербия припознава историйне право Войводини на статус конституента заєднїцкей держави и самосвойней федералней єдин-ки, цо подрозумює нє одрекаюце право гражданох и народох хтори у Войводини жию, же у федералней Войводини витворюю шиц-ки свойо суверени права, окрем гевтих, хтори преноша на союзну державу. Вона – як нє спорни историйни здобутки и политични особеносци Войводини – уважує нєприкосновене и нєпотрошиве политичне право Войводини на политични субєктивитет, реґи-онални европски идентитет и право на Устав як власни консти-тутивни акт;

– Основни начала, на хторих ше фундаментує як Устав Со-юзней Републики Сербиї так и устави федералних ентитетох, то гевти принципи на хторих ше фундаментую устави найвекшого числа модерних европских державох. А то: начало панованя права, правней держави и цивилного друштва; начало парламентарней демократиї и дошлїдней департизациї управяня з державу, як и зоз шицкима другима явнима роботами; начало секуларносци, дошлїд-ного дзелєня власци, субсидиярносци, кореньовей уставней децен-трализациї и реґионализациї, и полного почитованя гражданских людских индивидуалних и колективних правох и сучасних правох по основи роботи;

– Союзна держава у своєй виключней надлежносци ма жрид-лово функциї хтори атрибути каждей медзинародно припознатей держави: ушорює и обеспечує гранїци и териториялни интеґри-тет; медзинародни одношеня и спольну вонкашню политику; охрану и беспечносц; державянство; шлєбоди, права и длужносци чловека и граждана; преход гранїцох; обток роби и положенє стран-цох; основи економскей системи и одношеньох, власнїцки и облиґа-цийни одношеня, пияц, положенє фирмох и поднїмачох; монетарни, девизни, вонкашньо– тарґовински и банкарски систем; царински и порцийови режим; основи реґионалного и науково– технолоґийного розвою и розвою вельких технїчно– технолоґийних системох, ре-жиму атмосферских водох, очуваню и защити природного стредку, безпечносц у транспорту основи социялного обезпеченя и робот-них одношеньох; защита здравя, продукция и обток лїкох, оружия, отровних и запалївих материялох; одношеня у союзней держави, єй орґанизацию и финансованє.

173

Поєдинєчни обласци, хтори нє у компетенциї союзней дер-жави, на основи заєднїцкого интереса федералних єдинкох и их опредзелєньох, можу ше зоз довирийом ушориц у союзним закону и других актох союзней держави. То ше окреме одноши на питаня з обласци єдинственого ушореня привредней системи, стратеґиї економского розвою, просторного планованя, розвой инфраструк-тури, и других питаньох од виталного и тирвацого заєднїцкого интересу.

З Уставом союзней держави утвердзи ше змист каждей од тих функцийох, як и способ одлучованя о законох и других актох хто-ри принєше дводомна Союзна скупштина, а твориц би го мали Рада гражданох, и Рада федералних єдинкох. Влада або /и / други органи союзней держави, як и на таки способ вибору и структури тих органох хтори обезпечує ровноправне участвованє федералних єдинкох у их дїлованю и ровноправну одвичательносц федералних єдинкох за функционованє заєднїцкей держави.

Союзна держава ма власни маєток и аутономни жридла при-ходу у согласносци зоз своїма функциями. Союзни уставни суд обез-печує дошлїдне витворйованє союзного уставу и уставносц закона и других актох союзней держави як и усоглашеносц актох федерал-них єдинкох зоз союзним уставом, дзе Союзни верховни суд ришує у остатнєй инстанци зраженя хтори ше одноша на витворйованє союзних предписаньох а занїма ше и зоз усоглашованьом судий-скей пракси на цалей териториї союзней держави.

Союзна держава ма свой ґерб, заставу и гимну.Як шедзиско союзней держави, город Беоґрад ма статус уставно

специфично дефинованого дистрикта;– федерални єдинки зоз своїма уставами и законами самостой-

но и согласно своїм окремносцом ушорюю шицки гевти питаня хтори нє у компетенциї союзней держави: одлучую о власним ґер-бу и застави, о статусу власних главних городох; ушорюю инсти-туционалну организацию федералних єдинкох и териториялну орґанизацию власци у нїх, дошлїдно запровадзуюци начало децен-трализациї и реґионализациї; з цалосцу ушорюю одношенє мед-зи реґионами, субреґионами и општинами. Окрем того, вони на началох субсидиярносци, обеспечую витворйованє людских ин-дивидуалних и колективних правох утвердзених зоз союзним и власнима уставами, положенє швета роботи и социялних правох,

174

потим ушорюю организацию судства, уключуюци ту и Уставни суд, хтори обезпечує витворйованє власного уставу и уставносц законох и других предписаньох хтори приноша органи федерал-них єдинкох.

Федерални єдинки росполагаю з власним маєтком и жрид-ловима фискалнима приходами и одвичательни су за цалосни друштвени и економски розвой и защиту и розвой шицких при-родних и других ресурсох на своєй териториї.

У согласносци зоз консензусом утвердзенима основами вон-кашнєй политики союзней держави, федерални єдинки витво-рюю шицки види медзинародного сотруднїцства и приноша гевти медзинародни спорозуменя хтори нє предпоставяю медзинародно – правни субєктивитет. Обидва федерални єдинки ровноправно одвичательни за гармонїчне и ефикасне функционованє союзней дер-жави и єй институцийох и орґанох.

Почитуюци пред тим винєшени становиска, приступи и нача-ла, а у складзе зоз власнима специфичносцами, кажда федерална єдинка приноши свой устав на власней уставотворней скупшти-ни, а Устав союзней держави приноши Уставотоврна скупштина вибрана на способ и по поступку у согласносцу зоз Ґрамоту.

Штварта Войводянска конвенция, на шлїду политичних принципох трох предходних войводянских конвенцийох, трима же федералну Войводину – як конститутивни ентитет уставно и статусно ровноправни зоз федералну Сербию – треба дефиновац як федералну Републику гражданох и гражданкох и народох и наци-оналних заєднїцох Войводини, у хторей шицки народи хтори у нєй жию ровноправни и конститутивни, нєзависно од своєй численос-ци, и шицки маю право на шицки форми народносней автономиї у складзе зоз Уставом федералней Войводини.

З тим Уставом треба утвердзиц статус єй традиционалних реґионох: Бачкей, Баната и Сриму и начала их конституованя, а з войводянским законом о реґионализациї ушориц условия и способ конституованя других самоуправних реґионох и субреґионох. Ве-цейдомни парламент – скупштина Републики Войводини– хтору творя Рада гражданох, Рада народох и националних заєднїцох и Ра-да реґионох и општинох, вибера предсидателя Републики Войводи-ни, чолних людзох Скупштини, и єй домох и мандатара за состав

175

Влади Войводини, на чиї предклад ше менує Влада, министрове и други високи службенїки.

У согласносци зоз своїма компетенциями, Скупштина и Влада Войводини делегую, односно меную войводянских представнїкох до представнїцких целох и других уставних иституцийох и орґа-нох союзней держави.

IIIЗ оглядом же уставни реформи за хтори ше зоз тоту Декла-

рацию закладаме подрозумюю фундаменталну реконструкцию постояцей держави Сербиї и радикалне претаргнуце зоз вецей де-ценийну унитаристичну– централистичну праксу, хтора у першим шоре Войводини, алє и Сербиї принєсла вецейнїсти и чежко по-правлїви историйни шкоди, рахуєме же барз важна Ґрамота, хтору заєднїцки утвердза представнїки Войводини и Сербиї, уважно ро-зробя поступки и утвердза процедури за запровадзованє уставних реформох, конституованє федералних єдинкох и конституованє заєднїцкей союзней держави Сербиї, хтори обезпеча леґитимносц тих реформох и процедуралну ефикасносц у зложеним процесу їх запровадзованя.

Задаток же би ше представнїком федералней Сербиї подроб-нєйше утвердзели тоти процедури и поступки, як и предклад Ґра-моти у цалосци, Штварта войводянска конвенция, як автентични представнїк уставотворного руху Войводини, звери Координаций-ному одбору задлуженому за реализацию тей Декларациї, хтори ше менує з окремну одлуку.

IVУчашнїки Штвартей войводянскей конвенциї, маюци у ви-

догляду стан свидомосци националней елити и одношенє по-литичних моцох у терашнєй Сербиї, глїбоко свидоми шицкей чежини посцигованя историйней догварки на основох за хтори ше закладаю и вшелїяких препреченьох и одупераньох у каждей фази єй витворйованя и реализациї инициятиви хтору порушує, тиж тельо кельо су свидоми и нєминовносци уставних реформох хтори ше вимагаю и предкладаю.

При тим, ясно кладземе до знаня же – рушаюци од тей Де-кларациї и до нєй унєшених началох, предкладох и вимогох – ми од борби за цо швидше и цо подполнєйше витворйованє вима-

176

ганих уставних пременкох, на основох хтори предкладаме, оду-ставац нє будземе.

Знаме же єдина, политично-нєзаобиходна кельо и нєжада-на алтернатива так предложеней и заєднїцки догвареней драги по нове уставне ушоренє держави – зоз чим ше и войводянске уставне питанє, конєчно, принципиєлно и рационално розришує як вельке нукашньо-политичне питанє, тирваца политична стабилносц и гроженє опасним политичним радикализацийом и нєвибежним интернационализацийом питаня уставного поло-женя Войводини.

Же би зме до тей ситуациї нє пришли, ми одлучно виявюєме же кед анї после єдного рока од виборного 2012.-ого нє придзе до реализациї предложеней историйней догварки и утвердзованя Ґрамоти о политичних реформох и уставних пременкох на осно-вох тей Декларациї – наша морална и политична обовязка и на-ше леґитимне демократске право же бизме порушали найширшу акцию же би шицки гражданє и гражданки Войводини з рефе-рендумом ше вияшнєли о тим яке уставне положенє Войводина жада и яку державу прилапює.

Прешвечени, медзитим, до того же у пороснуцу еманципа-торски, правдиво демократски и европски политични моци у самей Сербиї похопюю же – без радикалного претаргнуца зоз важацим централистичним Уставом и зоз вше окрутнєйшу прак-су партитократских верхох републики – нєт анї перспективи, анї добра за гражданох и гражданки Сербиї у цалосци, рахуєме же борба за кореньово уставни и демократски пременки уходзи до одлучуюцей фази; односно – же би їх одкладанє лєм предлужело и преглїбело по аґонию общу кризу у хторей ше нашо друштво уж длуго находзи и нанєсло нєвибежни нови вельки чкоди и Войво-дини и Сербиї и шицким гражданом и народом хтори у нїх жию.

Прето поволуєме гевти моци и Войводини и Сербиї хтори розумя о чим слово, же би нам ше придружели у борби за коре-ньово уставни и демократски реформи, а гражданє и гражданки нашей обезправеней, окраднутей, вимученей и понїженей по-країни – же би нас у тей чежкей борби одлучно потримали.

177

NOVA VOJVOĐANSKA USTAVNA INICIJATIVA

Sumirajući povjesno iskustvo od 1918. godine do sada, i ocijenju-jući da Vojvodina preko devet desetljeća plaća visoku cijenu zajednič-kog života sa Srbijom i svog ustavnopravnog i stvarnog položaja, koja se ogleda u sputavanju razvoja, ekonomskom iskorištavanju, diskrimi-naciji i zapostavljanju Vojvodine, u niskoj kvaliteti državne uprave i vi-sokoj korupciji, pogoršanim međunacionalnim odnosima, u zatiranju neporecivog političkog subjektiviteta i europskog identiteta Vojvodine, eroziji naslijeđenih kulturnih vrijednosti i materijalnih postignuća, de-vastaciji velikih sustava poput željeznice, hidrosustava, sustava lokalne samouprave..., i vidljivom sveopćem nazadovanju,

– smatrajući da je ta cijena neprihvatljiva ne samo sa stajališta in-teresa već i dostojanstva građana i građanki i brojnih naroda mnogo-nacionalne Vojvodine, te s obzirom da su se režimi smjenjivali a da su diskriminacija i iskorištavanje ostajali, te da se i nakon propasti sve tri Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore i danas u Republici Srbiji nastavljaju,

– nikad ne zaboravljajući da nam je iskustvo pokazalo da je zaosta-janja bilo najmanje a da je napretka bilo najviše, onda kada je Vojvodi-na imala najviše ustavnog prava upravljati sobom, da joj je Srbija 1988. godine oduzela ova stečena prava, nasilno i nelegalno i bez pokazane namjere da ih vrati,

– ubjeđeni da je prirodno, demokracijsko, nepotrošivo i neotuđivo pravo građana i naroda Vojvodine, kako da štite svoje interese i dosto-janstvo, tako i da na ovom zemljopisno, povjesno, nacionalno i ekonom-ski osobenom i zaokruženom području upravljaju sobom i odlučuju o svojoj sudbini, i da je to u punom skladu s trajnim civilizacijskim vri-jednostima kao i sa suvremenim tokovima demokracije i prosvećenosti,

– vjerujući u međusobnu upućenost Vojvodine i Srbije, ali i da je nametnuto zajedništvo i dominacija Srbije nad Vojvodinom dovela do


178

drastičnog ekonomskog pada Vojvodine, koja je nekada spadala u najra-zvijenije dijelove Jugoslavije, svedena na status unutarnje kolonije, izgu-bila je pozicije i unutar same Republike Srbije, kao njezin najrazvijeniji dio, što je apsolutno neprihvatljivo i ponižavajuće za Vojvodinu, a du-goročno štetno i za Srbiju, jer je neravnopravnost izvor trajne nestabil-nosti,ne odustajući od cilja da se Vojvodina ekonomski i civilizacijski obnovi i vrati svom europskom naslijeđu, osuđujemo opstrukcije Srbije ulasku u Europsku uniju, u kojoj je Vojvodina davno trebala biti, trpeći ogromne štete zbog toga,

– uvjereni da je status autonomije Vojvodine devalviran i potro-šen, da se nametnuti Ustav iz 2006. godine, koji u Vojvodini nije izgla-sovan, i u primjeni pretvorio u veliku prevaru; tako da je Vojvodini za pet godina isplaćeno svega oko 36 % Ustavom zajamčenih sredstava, a zakon o financiranju nadležnosti, bez kojeg autonomije nema, godina-ma nije donesen...,

– uvjereni kako se postojeći odnosi moraju korijenito mijenjati i da federalizam može biti demokracijsko rješenje, kao garant političkih prava Vojvodine i način suodlučivanja Vojvodine sa Srbijom u jednoj poštenijoj i učinkovitijoj državi,

– zalažemo se za postizanje novog povjesnog dogovora Srbije i Voj-vodine sukladno Deklaraciji o osnovama demokracijskog ujedinjava-nja Vojvodine i Srbije u Saveznu Republiku Srbiju, koju čine Republika Srbija i Republika Vojvodina, a koju je usvojila Četrvrta vojvođanska konvencija, jer se zajednička budućnost na novim temeljima može osi-gurati samo temeljem jednakosti i ravnopravnosti Srbije i Vojvodine i na principima federalizma i republikanizma.

179

održana u Novom Sadu 1. travnja 2012. godine – u čijem radu su sudjelovali predstavnici regionalnih i narodnosnih stranaka Vojvodine i drugih demokracijski i europski orijentiranih političkih partija i nev-ladinih organizacija, istaknuti predstavnici svih naroda i nacionalnih zajednica koji u Vojvodini stoljećima žive i vojvođanskih geopovjesnih regiona Bačke, Banata i Srijema, vojvođanski akademici i drugi uglednici osvjedočene vojvođanske orijentacije – predstavnici znanosti, prosvjete, kulture, medijskog, gospodarskog i drugih područja javnog i političkog života – sazvana pod sloganom”Nova vojvođanska ustavna inicijativa”,

a k l a m a c i j o m u s v a j aD E K L A R A C I J U

O OSNOVAMA DEMOKRACIJSKOG UJEDINJENJAVOJVODINE I SRBIJE U SAVEZNU REPUBLIKU SRBIJU

IKao legitimni predstavnici one izvorno demokracijske Vojvodi-

ne koja smatra:– da se Republika Srbija – osobito poslije političkih promjena za-

početih krajem osamdesetih godina, a krunisanih aktualnim Ustavom – samodeterminirala kao politički i ustavno nekonsolidirano društvo, raz-dirano nizom suštinskih protivuriječnosti i napetosti, nesavladivih u okovima unitarističko – centralističkog političkog sustava i aktualnog ustavnog ustrojstva; da je, kao takva, država Srbija već dugo u perma-nentnom sukobu sama sa sobom, s odnedavno osamostaljenim Kosovom i Vojvodinom kao samosvojnim konstitutivnim entitetom, s pojedinim etničkim zajednicama unutar njenog složenog bića, pa – uprkos skoraš-njim pozitivnim pomacima – i sa svojim neizravnim susjedima, svojim europskim okruženjem, kao i sa međunarodnom zajednicom;

– da je aktualni Ustav Republike Srbije bitan generator i najpuniji izraz sveukupne – duboke i pogubne – ekonomske, političke, socijalne i moralne društvene krize;


180

– da su građani i građanke multinacionalneVojvodine ubjedljivom većinom rekli plebiscitarno ne važećem Ustavu na referendumu uoči nje-govog donošenja, što taj Ustav čini politički spornim i suštinski nele-gitimnim.To daje neosporivi plebiscitarno – demokracijski kredibilitet i politički legitimitet stajalištima Prve, Druge i Treće vojvođanske ko-nvencije i njihovim zalaganjima za donošenje novog ustava, koji mora biti plebiscitarno prihvaćen na cijelom teritoriju države Srbije1;

– da izlaz iz duboke i sveopće krize i povjesnog ćorsokaka u kome se naše društvo već dugo nalazi neminovno zahtjeva potpuni diskontinuitet s politikom centralističkog velikodržavlja i ideologijom memorandumske Srbije, korijenite demokracijske političke reforme, temeljite ustavne pro-mjene i što skoriji radikalan raskid s važećim Ustavom;

– da vladajuću političku elitu i sadašnje upravitelje države na radi-kalne ustavne reforme, uključujući i priznavanje Vojvodini njenih pri-silno poništenih osvjedočenih povjesnih ustavnih prava, obvezuju do danas grubo ignorirana stajališta Ugovora DOS s narodom 2000. godine, stajališta Londonske konferencije 1992. godine, nekoliko izričitih rezolu-cija Europskog parlamenta u Strasbourg -u, kao i stajališta Venecijanskog povjerenstva o aktualnom Ustavu;

– da ne samo u Vojvodini, nego i u samoj Srbiji narastaju političke snage koje – u ime zahtjeva za korijenitom decentralizacijom, reginali-zacijom i poboljšanjem ustavnog položaja građanina i svijeta rada – sve odlučnije zahtijevaju promjene toga Ustava, uslijed čega te promjene tim više postaju politički neizbježne i povjesno neminovne;

– da je postojani dugoročni interes svih građana i građanki – kako pripadnika srpskog, tako i pripadnika svih drugih naroda i nacionalnih 1) Savez vojvođanskih Mađara (SVM) se zalaže za Vojvodinu s širokim autonomnim ovlastima, a ne za republiku unutar Savezne Republike Srbije. Za razliku od mnogih koji su autonomiju Vojvodine isticali kao svoj cilj, a u međuvremenu odustali od toga, SVM ne mijenja svoja stajališta. Vojvodinu od osnutka stranke 1994. godine SVM zamišlja kao autonomnu pokrajinu Srbije s zakonodavnom, izvršnom i djelomičnom sudskom vlašću, svojom imovinom i izvornim prihodima zagarantiranim posebnim zakonom.Vojvodina je samo u proteklih pet godina uskraćena za 62 milijardi dinara u odnosu na ustavni minimum koji po najvišem pravnom aktu pripada APV. Takav odnos države prema svojoj pokrajini ne smije se nastaviti, jer to s jedne strane nije dostojno jednoj normalnoj, pravnoj državi, a s druge dovodi do ekonomskog zaostajanja nekada naj-razvijenijeg područja Srbije. SVM će se i u budućnosti doslijedno boriti za to da razina prihoda vojvođanskog proračuna bude sukladna doprinosu Pokrajine bruto društve-nom proizvodu Srbije, a kada dođe na red pitanje ustavne revizije, SVM će predložiti drugačiji pristup ovom pitanju – širu autonomiju Vojvodine unutar Republike Srbije.

181

zajednica i Srbije, i Vojvodine, kao dva osobena i neporeciva geopovjesna regiona i dva samosvojna konstitutivna entiteta koji faktički tvore sadaš-nju Republiku Srbiju – da i nakon raspada SFRJ i nestanka SRJ i Državne zajednice Srbije i Crne Gore nastave živjeti u zajedničkoj, složenoj, savez-noj, modernoj, demokracijskoj i sekularnoj državi republikanskog oblika, u koju se dragovoljno ujedinjuju svojom plebiscitarno izraženom voljom;

– da se novim povjesnim dogovorom legitimnih predstavnika dva sadašnja konstitutivna entiteta – Vojvodine i Srbije – o njihovom samo-konstituiranju kao federalnih jedinica i o dobrovoljnom udruživanju u zajedničku i složenu državnu zajednicu -Saveznu Republiku Srbiju – te-meljem načela pune ustavne ravnopravnosti i načela federalizma primje-renog povjesno – političkim i civilizacijskim osobenostima i osvjedočenim, a različitim konstitutivnim pravima i specifičnostima dvaju konstitutiv-nih entiteta, najpunije ostvaruju stečena i neporeciva povjesna prava i Vojvodine i Srbije, povjesni interesi, prije svega srpskog, kao i ma-njinskih naroda i etničkih zajednica koji u njima stoljećima žive, da na čvrstim osnovama stvore stabilnu zajedničku saveznu državu, koja po-djednako pripada svim građanima, jer su u njoj svi oni jednaki i jedna-ko ravnopravni;

– da je čvrsto osiguravanje i ustavno utemeljenje zajedničkog života mogućno jedino i samo na temeljima takvog, novog povjesnog dogovora, odnosno – na temeljima zajednički utvrđene i od legitimnih predstav-nika oba konstitutivna entiteta usvojene Povelje o ujedinjenju Vojvodi-ne i Srbije u zajedničku i složenu državu – Saveznu Republiku Srbiju.

Sukladno takvim opredjeljenjima, uvjereni smo da se – na plat-formi koju ovom Deklaracijom predlažemo – sadašnja, unitarističko – centralistička Srbija može mirno i uspješno t r a n s fo r m i r at i u složenu, istinski demokracijsku, trajno stabilnu i razvojno prosperitet-nu modernu europsku državu i postati postojani faktor stabilnosti, sto-žerni garant mira i nositelj razvoja kako na Balkanu, u Podunavskom i regionu Jugoistočne Europe, tako i sauremene Europe u cjelosti.

IIU ime Vojvodine koju sudionici ove Konvencije predstavljaju, su-

glasni smo i predlažemo da Poveljom – donesenom zajednički s legi-timnim predstavnicima Srbije kao konstitutivnog entiteta – utvrdimo sljedeća bitna politička stajališta i načela, kao pretpostavke i temelje na kojima treba biti izgrađena zajednička država:

182

– Vojvodina uvažava kao neporecivu povjesnu tekovinu i neotuđivo pravo Srbije na državnost, suverenitet i međunarodno – pravni subjektivi-tet, kao i činjenicu da Srbija – u zajedničkom interesu svih, a prije svega srpskog naroda – te neprikosnoveno svoje atribute činom ujedinjenja prenosi na zajedničku državu – Saveznu Republiku Srbiju (SRS), čiji su državljani svi građani i građanke oba konstitutivna entiteta. U zajednič-koj saveznoj državi, Srbija je federalna jedinica sa statusom republike, koja se konstituira sukladno njenoj dugoj državotvornoj tradiciji i os-vjedočenim međunarodnopravnim subjektivitetom, a Vojvodina – ko-ja nema takvu tradiciju državnosti – u zajedničkoj državi je federalna jedinica sa statusom republike, koja se konstitura sukladno povjesnim, geopolitičkim i drugim osobenostima, s pravom na vlastiti ustav, zako-nodavnu, izvršnu i sudsku vlast i raspolaganje vlastitom imovinom, iz-vornim prihodima i svim prirodnim i radom stvorenim resursima na svom teritoriju i s ustavnim garancijama ostvarivanja ljudskih, manjin-skih, radnih i socijalnih prava za sve građane po najvišim međunarod-nim standardima;

– Srbija priznaje povjesno pravo Vojvodine na status konstituente zajedničke države i samosvojne federalne jedinice, što podrazumijeva neporecivo pravo građana i naroda koji u Vojvodini žive da u federalnoj Vojvodini ostvaruju sva svoja suverena prava, sem onih koja oni prenose na saveznu drržavu. Ona – kao nesporne povjesne tekovine i političke osobenost Vojvodine – uvažava neprikosnoveno i nepotrošivo politič-ko pravo Vojvodine na politički subjektivitet, regionalni europski identitet i pravo na ustav kao vlastiti konstitutivni akt ;

– temeljna načela, na kojima će se temeljiti kako ustav Savezne Re-publike Srbije, tako i ustavi federalnih entiteta, su oni principi na koji-ma se temelje ustavi najvećeg broja modernih europskih država. To su: načela vladavine prava, pravne države i civilnog društva; načela parla-mentarne demokracije i dosljedne departijacije upravljanja državom, kao i svim drugim javnim poslovima; načela sekularnosti, dosljedne podjele vlasti, subsidijarnosti, korjenite ustavne decentralizacije i regionalizacije i punog poštivanja građanskih ljudskih individualnih i kolektivnih prava i suvremenih prava na temelju rada;

– savezna država u svojoj isključivoj nadležnosti ima izvorne, ori-ginerne funkcije koje su atributi svake međunarodno priznate suverene države: uređuje i osigurava granice i tertorijalni integritet; međunarod-ne odnose i vanjsku politiku; obranu i sigurnost; državljanstvo; slobo-

183

de, prava i dužnosti čovjeka i građanina; prelazak granica, promet roba i položaj stranaca; osnove ekonomskog sustava i odnosa, vlasničke i obligacijske odnose, tržište, položaj poduzeća i poduzetnika; monetarni, devizni, vanjsko – trgovački i bankarski sustav; carinski i porezni režim; osnove regionalnog i znanstveno – tehnološkog razvoja i razvoja velikih tehničko – tehnoloških sustava, režima atmosferskih voda, očuvanja i zaštite prirodne sredine; sigurnosti u prometu, osnove socijalnog osi-guranja i radnih odnosa; zaštita zdravlja; proizvodnja i promet lijekova, oružja, otrovnih i zapaljivih materijala; odnosi u saveznoj državi, njeno ustrojstvo i financiranje.

Pojedina područja, koje nisu u nadležnosti savezne države, na te-melju zajedničkog interesa fedralnih jedinica i njihovog opredjeljenja, mogu se povjeravanjem urediti saveznim zakonom i drugim aktima sa-vezne države. To se posebno odnosi na pitanja iz područja jedinstvenog uređenja gospodarskog sustava, strategije ekonomskog razvoja, pros-tornog planiranja, na razvoj infrastrukrure i druga pitanja od vitalnog i trajnog zajedničkog interesa.

Ustavom savezne države usvrdit će se sadržina svake od ovih funk-cija, kao i način odlučivanja o zakonima i drugim aktima koje donose dvodomna Savezna skupština, koju sačinjavaju Vijeće građana i Vijeće federalnih jedinica, Vlada i/ili druga tijela savezne države, kao i takav na-čin izbora i strukture tih tijela koji osigurava ravnopravno sudjelovanje federalnih jedinica u njihovom djelovanju i ravnopravnu odgovornost federalnih jedinica za funkcioniranje zajedničke države.

Savezna država ima vlastitu imovinu i autonomne izvore prihoda sukladno svojim funkcijama.

Savezni ustavni sud osigurava dosljedno ostvarivanje saveznog us-tava i ustavnost zakona i drugih akata savezne države, kao i usklađenost akata federalnih jedinica sa saveznim ustavom, dok Savezni vrhovni sud rješava u posljednjoj instanci sporove koji se tiču ostvarivanja saveznih propisa, a bavi se i usklađivanjem sudske prakse na cijelom teritoriju savezne države.

Savezna država ima svoj grb, zastavu i himnu.Kao prestonica savezne države, grad Beograd ima status ustavno

specifično definiranog distrikta;– federalne jedinice svojim ustavima i zakonima samostalno i pri-

mjereno svojim osobenostima uređuju sva ona pitanja koja nisu u nad-ležnosti savezne države: odlučuju o vlastitom grbu i zastavi, o statusu

184

svojih glavnih gradova; uređuju institucionalno ustrojstvo federalnih jedinica i teritorijalno ustrojstvo vlasti u njima, dosljedno provodeći načelo decentralizacije i regionalizacije; u cjelosti uređuju odnose iz-među regiona, subregiona i općina. Osim toga, one na načelima supsi-dijarnosti, osiguravaju ostvarivanje ljudskih individualnih i kolektivnih prava utvrđenih saveznim i vlastitim ustavom, položaj svijeta rada i so-cijalnih prava, zatim uređuju ustrojstvo sudstva, uključujući tu i Ustav-ni sud, koji osigurava ostvarivanje vlastitog ustava i ustavnost zakona i drugih propisa koje donose tijela federalnih jedinica.

Federalne jedinice raspolažu vlastitom imovinom i izvornim fiskal-nim prihodima i odgovorne su za ukupni društveni i ekonomski razvoj i zaštitu i razvoj svih prirodnih i drugih resursa na svom teritoriju.

Sukladno konsezusu utvrđenom osnovama spoljne politike savez-ne države, federalne jedinice ostvaruju sve one vidove međunarodne su-radnje i sklapaju one međunarodne sporazume, koji ne predpostavljaju međunarodno – pravni subjektivitet.

Obje federalne jedinice su ravnopravno odgovorne za harmonič-no i učinkovito funkcioniranje savezne države i njenih institucija i tijela.

Poštivajući naprijed izložena stajališta, prilaze i principe, a suklad-no vlastitim specifičnostima, svaka federalna jedinica donosi svoj ustav na svojoj ustavotvornoj skupštini, a Ustav savezne države donosi Usta-votvorana skupština izabrana na način i po postupku sukladno Povelji:

Četvrta vojvođanska konvencija, slijedeći političke principe triju prethodnih vojvođanskih konvencija, smatra da federalnu Vojvodinu – kao konstitutivni entitet ustavno i statusno ravnopravan s federalnom Srbijom – treba definirati kao federalnu Republiku građana i građan-ki i naroda i nacionalnih zajednica Vojvodine, u kojoj su svi narodi koji u njoj žive ravnopravni i konstitutivni, neovisno od svoje brojnosti, i svi imaju pravo na sve oblike narodnosne autonomije sukladno Ustavu fede-ralne Vojvodine.

Tim Ustavom treba ustvrditi status njenih tradicionalnih regiona: Bačke, Banata i Srijema i principe njihovog kostituiranja, a vojvođan-skim zakonom o regionalizaciji urediti uvjete i način konstituiranja drugih samoupravnih regiona i subregiona. Višedomni parlament – Skup-ština Republike Vojvodine – koju tvore Vijeće građana, Vijeće naroda i nacionalnih zajednica i Vijeće regiona i općina, bira Predsjednika Repu-blike Vojvodine, čelnike Skupštine i njenih domova i mandatara za sas-

185

tav Vlade Vojvodine, na čiji prijedlog imenuje Vladu, ministre i druge visoke dužnosnike.

Sukladno svojim nadležnostima, Skupština i Vlada Vojvodine de-legiraju, odnosno imenuju vojvođanske predstavnike u predstavničkim tijelima i drugim ustavnim institucijama i tijelima savezne države.

IIIS obzirom da ustavne reforme za koje se ovom Deklaracijom zala-

žemo podrazumijevaju temeljitu rekonstrukciju postojeće države Srbije i radikalan raskid s više desetljeća unitarističko – centralističkom prak-som, koja je prije svega Vojvodini, ali i Srbiji nanijela mnogostruku i te-ško ispravljivu povjesnu štetu, smatramo veoma važnim da se Poveljom, koju će zajednički utvrditi predstavnici Srbije i Vojvodine, pažljivo raz-rade postupci i utvrde procedure za provedbu ustavnih reformi, konsti-tuiranje federalnih jedinica i konstituiranje zajedničke savezne države Srbije, koji će osigurati legitimnost tih reformi i proceduralnu učikovi-tost u složenom procesu njihove provedbe.

Zadatak da s predstavnicima federalne Srbije ustvrdi podrobnije tu proceduru i postupke, kao i prijedlog Povelje u cjelosti, Četvrta voj-vođanska konvencija, kao autentični predstavnik ustavotvornog pokreta Vojvodine, povjerit će Koordinacionom odboru zaduženom za provedbu ove Deklaracije, koga će imenovati svojom posebnom odlukom.

IVSudionici Četvrte vojvođanske konvencije, imajuči u vidu stanje

svijesti nacionalne elite i odnos političkih snaga u sadašnjoj Srbiji, du-boko su svjesni sve težine postizanja povjesnog dogovora na temeljima za koje se zalažu i svakovrsnih prepreka i otpora u svakoj fazi njego-vog ostvarivanja i ostvarivanja inicijative koju pokreću, isto koliko su svjesni i neminovnosti ustavnih reformi koje zahtijevaju i predlažu.

Pri tome, jasno stavljamo do znanja da – polazeći od ove Dekla-racije i u njoj sadržanih načela, prijedloga i zahtjeva – mi od borbe za što skorije i što potpunije ostvarivanje zahtijevanih ustavnih prome-na, na temeljima koje predlažemo, odustajati nećemo.

Znamo da jedina, politički neizbježna koliko i nepoželjna alter-nativa ovako predloženom i zajednički dogovorenom putu do novog ustavnog ustrojstva zemlje – čime se i vojvođansko ustavno pitanje konačno, principijelno i racionalno razrješava kao krupno unutarnje političko pitanje – jeste trajna politička nestabilnost i pretnja opasnom

186

političkom radikalizacijom i neizbježnom internacionalizacijom pita-nja ustavnog položaja Vojvodine.

Da bismo to predupredili, mi odlučno izjavljujemo da smatra-mo da je – ukoliko ni nakon godinu dana od izbora 2012. ne dođe do postizanja predloženog povjesnog dogovora i utvrđivanja Povelje o političkim reformama i ustavnim promjenama na temeljima ove Deklaracije – naša moralna i politička obveza i naše legitimno demo-kracijsko pravo da pokrenemo najširu akciju da se građani i građanke Vojvodine referendumom izjasne o tome kakav ustavni položaj Vojvo-dine žele i kakvu državu prihvaćaju.

Uvjereni, međutim, u to da narastajuće emancipatorske, istin-ski demokracijske i europske političke snage u samoj Srbiji shvataju da – bez radikalnog raskida s važećim centralističkim Ustavom i sve okrutnijom praksom partitoktratskih vrhova Republike – nema ni perspektive, niti dobrobiti za građane i građanke Srbije u cjelosti, sma-tramo da borba za korijenite ustavne i demokracijske promjene ulazi u odlučujuću fazu; odnosno – da bi njihovo odlaganje samo produ-ljilo i produbilo, do agonije, sveopću krizu u kojoj se naše društvo već dugo nalazi i nanijelo neizbježno nove velike štete i Vojvodini i Srbiji i svim građanima i narodima koji u njima žive.

Stoga pozivamo te snage i Vojvodine i Srbije da nam se pridru-že u borbi za korijenite ustavne i demokracijske reforme, a građane i građanke naše obespravljene, opljačkane, iznurene i ponižene Pokra-jine – da nam u toj teškoj borbi odlučno pruže potporu.

187

PRILOZI

EKONOMSKO PROPADANJE VOJVODINE 2000 - 2010

THE ECONOMIC DEVASTATION OF VOJVODINA 2000-2010

ČETVRTA VOJVOĐANSKA KONVENCIJA I MEDIJI

188

189

VOJVODINA OD EVROPSKE REGIJE DO BALKANSKE PROVINCIJE B i l a n s p r e t h o d n e d e c e n i j e E K O N O M S K O P R O P A D A N J E V O J V O D I N E 2OOO - 2O1O Kako je u prethodnoj deceniji pod vladavinom „novih demokratskih vlasti“, BDP Vojvodine pao za 5% ispod proseka Republike Srbije, te Vojvodina, posle 93 godine prešla istorijsku granicu od 1918. i zvani no postala „nedovoljno razvijen region“ R. Srbije. Dragomir Jankov, Novi Sad, mart 2012. --------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 1. POREZ 2002 I z v o r : Zakon o obimu sredstava i u eš u opština i gradova u porezu na zarade i porezu na promet u 2002. (Sl. glasnik R. Srbije br.15. od 29.marta 2002.) , odre uje bez zakonom predvi enih kriterijuma, izme u ostalog, slede a poreska zahvatanja koja iznosimo za etiri grada sli ne veli ine (Novi Sad 300.000 st., Subotica 150.000 st., Niš 250.000 st. Kragujevac 175.000 st.): G r a d Uzima se od grada Od uzetog se vra a gradu (dinara) (dinara) % Novi Sad 6.979.000.000 432.000.000 6,2 Subotica 2.365.000.000 99.000.000 4,2 Niš 3.124.000.000 390.000.000 12,5 Kragujevac 1.107.000.000 353.000.000 31,9 Ovo je primer o igledne DISKRIMINACIJE VOJVODINE u odnosu na Srbiju. Pored pitanje: da li su poslanici iz Vojvodine u Narodnoj skupštini R. Srbije digli glas protiv ovog (?), navodimo: „ IM SE SPOJI BOGATI ALI MALI AGRARNI KRAJ, S OGROMNOM NERAZVIJEMOM ZALE INOM, VE INA STANOVNIŠTVA ZALE INE SVOJOM ZAKONODAVNOM MO I ISISAVA MANJINI EKONOMSKU KRV.“ Dr Dragan Veslinov . ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 2. POREZ 2003 Isti zakon donet je i za narednu 2003. ( Sl. glasnik R. Srbije br.88. od 23.decembra 2002.) Grad Uzima se od grada Od uzetog se vra a gradu (dinara) (dinara) % Novi Sad 14.332.000.000 702.000.000 4,9 Subotica 4.030.000.000 153.000.000 3,8 Niš 6.032.000.000 639.000.000 10,6 Kragujevac 2.136.000.000 555.000.000 26,0 Napominjemo, Nišu se vra a 2,16 puta ve i procenat od Novog Sada (10,6:4,9) i ako je DP (društveni proizvod) po glavi u Novom Sadu ve i od onog u Nišu samo za 1,4 puta.Kragujevcu se vra a 6,84 puta ve i procenat od Subotice(26,0:3,8) i ako je DP (društveni proizvod) po glavi u Subotici ve i od onog u Kragujevcu samo 2,15 puta. DAKLE, OVO JE PRIMER PORESKE PLJA KE I DRŽAVE U KOJOJ NE POSTOJI „VLADAVINA ZAKONA“ („RULE OF LAW“) VE „VLADAVINA POMO U ZAKONA“ („RULE BY LAW“). -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 3. PRIMER RAZREZA I NAPLATE POREZA IZ 1925 GODINE Izvor : Dr Rano Kon ar, Opozicione partije i autonomija Vojvodine 1929-1941, Novi Sad 1995. str.212 i 213./Vojvodina je bila poreski najoptere enije podru je u Staroj Jugoslaviji/ „Istorijske pokrajine“ Budžetom Napla eno Napla eno od Stanovnika od predvi eno dinara ukupno 100 % ukupno 100 % Hrvatska i Slavonija 54.000.000 66.000.000 19,0 23,4 Bosna i Hercegovina 23.000.000 30.000.000 8,4 16,1 Slovenija 29.000.000 56.000.000 16,0 9,0 Dalmacija 6.000.000 10.000.000 3,0 2,8 Srbija s Makedonijom Kosovom i C. Gorom 71.000.000 60.000.000 17,0 37,0 Vojvodina 70. 000.000 131.000.000 37,0 11,5 PORESKA PLJA KA VOJVODINE OTPO ELA JE DAVNO I TRAJE DECENIJAMA.

190

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 4. U EŠ E VOJVODINE U DRUŠTVENOM PROIZVODU R. SRBIJE I z v o r : Centar za strateška ekonomska istraživanja „Vojvodina- CESS“,IZVRŠNO VE E AP VOJVODINE - PROGRAM PRIVREDNOG RAZVOJA AP VOJVODINE novelirana ex post analiza Novi Sad, novembar 2006.Na str.27.: „ANALIZA STANJA : Procenjuje se da je bruto doma i proizvod (BDP) u AP Vojvodini u periodu 2000-2005. rastao po prose noj stopi od oko 5 % (u Srbiji 5,5 %) /RZS ne raspolaže podacima za BDP Vojvodine..../ U EŠ E DRUŠTVENOG PROIZVODA (DP) AP VOJVODINE JE SMANJENO SA 31,5 % NA 29,8 % U 2004. ...“ Tabela 3 : U eš e DP AP Vojvodine u DP R. Srbije 2000 2001 2002 2003 2004 31,5 33,0 30,9 30,6 29,8 DAKLE, RELATIVNO U EŠ E DP VOJVODINE , kao bitnog pokazatelja ekonomske razvijenosti, U DP REPUBLIKE SRBIJE SE SMANJUJE, ALI JOŠ NIJE ISPOD REPUBLI KOG PROSEKA. Na pitanje gde su statisti ki podaci za narednih 5 godina (2005-2009) odgovor je : Republi ki zavod za statistiku (RZS), tih godina nije davao podatke o u eš u DP ili BDP Vojvodine u DP ili BDP Republike Srbije, s tim što su (tek) novembra 2010. dati podaci za 2009. – koji se navode niže pod 7. Dakle, ekonomski pad Vojvodine Statistika je pre utkivala pet godina ! ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 5. I N V E S T I C I J E

Izvor: CESS, navedeno delo,na str. 31. Tabela 6. U eš e investicija u osnovna sredstva u BDP, u % 2000 2001 2002 2003 2004 Srbija 13,8 9,2 13,1 14,1 19,4 AP Vojvodina 10,0 6,7 9,9 10,6 19,2 DAKLE, U EŠ E INVESTICIJA U OSNOVNA SREDSTVA U BDP U VOJVODINE JE NIŽE NEGO U SRBIJI. PETOGODIŠNJI PROSEK ZA SRBIJU JE 12 % A ZA VOJVODINU 9 %. (zaokruženo) ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 6. B A N K E Izvor : CESS, navedeno delo, na str. 36. Tabela 9. Aktiva banaka ........................2001 god.........................................2005 god......... Broj Aktiva U eš e Broj Aktiva U eš e banaka banaka u % banaka banaka u % Centralna Srbija 67 200.897 68,9 30 656.112 84,6 AP Vojvodina 17 90.069 30,9 8 110.998 14,3 Kosovo i Metohija - - - - - - DAKLE, AKTIVA BANAKA U VOJVODINI, ZA PET NAVEDENIH GODINA, POVE ANA JE ZA SVEGA 20 % A U CENTRALNOJ SRBIJI SE UTROSTRU ILA I POVE ANA JE ZA 300 % (!) , A U EŠ E AKTIVA BANAKA VOJVODINE U REPUBLICI SRBIJI SE PREPOLOVILO, SA 30 % PALO JE NA 14 %, DOK JE U EŠ E AKTIVA BANAKA U CENTRALNOJ SRBIJI PORASLO, SA 70 % NA 85 % (zaokruženo). DA LI JE I OVO BIO JEDAN OD CILJEVA „RESTRUKTUIRANJA BANKARSKOG SISTEMA“? ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 7. BRUTO DOMA I PROIZVOD - BDP (GDP) Izvor : REPUBLI KI ZAVOD ZA STATISTIKU (RZS) novembar 2010. – dato na sajtu RZS BDP je najzna ajniji pokazatelj produktivnosti i efikasnosti neke ekonomije. REGIONALNI BDP, preliminarni rezultati, 2009. godina u hilj. RSD (isti su ostali neizmenjeni -napomena D.J).. BDP po Indeks REGION BDP U eš e u % stanovniku RS = 100 REPUBLIKA SRBIJA 2 815 000 000 100,0 385 100,0 Beogradski region 1 124 565 289 39,9 690 179,4 Region Vojvodine 720 300 851 25,6 366 95,2 Region Šumadije i Zapadne Sr. 563 733 518 20,0 275 71,4 Region Južne i Isto ne Srbije 406 400 342 14,4 243 63,3

191

DAKLE, BDP VOJVODINE JE NIŽI OD PROSEKA REPUBLIKE SRBIJE ZA 4,8 %, , – DOK JE BDP BEOGRADA SKORO DUPLO VE I OD BDP VOJVODINE ! Ovo je slika deformisane R. Srbije i oplja kane Vojvodjine. OVIM JE POSLE 1918 – NAKON 93 GODINE , PRE ENA ISTORIJSKA EKONOMSKA GRANICA, KOJA JE U ISTO VREME I GRANICA PONIŽENJA GRA ANA VOJVODINE. ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 8. VOJVODINA PO STATISTICI I ZAKONU: NEDOVOLJNO RAZVIJEN REGION R. SRBIJE I z v o r : Zakon o regionalnom razvoju Republike Srbije (Sl. glasnik R. Srbije br. 51/2009. I 30/2010.), citiramo : lan 9. Prema stepenu razvijenosti regioni se razvrstavaju u dve grupe, i to na:

1) Razvijene regione, iji je stepen razvijenosti iznada republi kog proseka bruto doma eg proizvoda po glavi stanovnika;

2) Nedovoljno razvijene regione , iji je stepen razvijenosti ispod republi kog proseka bruto doma eg proizvoda po glavi stanonika.

DAKLE, VOJVODINA, IJI JE BRUTO DOMA I PROIZVOD PAO ISPOD PROSEKA REPUBLIKE SRBIJE, POSTALA JE „N E D O V O L J N O R A Z V I J E N R E G I O N“ ! ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 9. P L A T E U VOJVODINI - NAJNIŽE U REGIONU BIVŠE JUGOSLAVIJE Izvor :Ekonomski institut u Beogradu, Ivan Nikoli , objavljeno: „ISTINA“ br.11.mart.2010. Beograd, List Društva za istinu o NOB-u. Objavili NIN i drugi listovi Navedani naslov:„NAŠE PLATE NAJNIŽE U REGIONU“ 1.Slovenija .............. 935 evra 2.Hrvatska ............... 724 evra 3.Crna Gora ............ 456 evra 4.Makedonija ....... 456 evra 5.BiH ....................... 394 evra 6.Republika Srbija ... 329 evra 7Prosek R.Srbija ..... 55505 din. zarada po zaposlenom za februar 2012. 8. Vojvodina .......... 52910 din. zarada po zaposlenom za februar 2012.Izvor: Republi ki zavod za statistiku. OVO JE DVOSTRUKI PAD VOJVODINE, PRVO OD VRHA, OD SLOVENIJE I HRVATSKE, NA DNO, TE POTOM, I ISPOD PROSEKA R. SRBIJE. -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 10. BDV (BRUTO DODATNA VREDNOST) U POLJOPRIVREDI (BDV je pokazatelj sli an BDP –u) Izvor:Prostorni plan Republike Srbije (Nacrt, maj 2010. str.181) U e š e r e g i o n a: Republika Srbija ............................ 100 % Region Vojvodina ......................... 62 % (na 1.600.000 hekt. poljoprivrednog zemljišta) Region Beograd ............................ 26 % (Pan eva ki rit ima oko 40.000 ha.) Region Šumadija i Zapadni ........... 7 % Region Južni i Isto ni .................... 5 % (dva zadnja regiona imaju 2.600.000 ha. ali slabo izraženu proizvodnju za tržište). Iznanadjuje visoko u eš e Beograda i nisko u eš e dva „južna“ regiona ali se postavlja i pitanje, koliko Beograd „knjiži“ i „ubira“ono što se proizvodi u rasprodatoj Vojvodini ? x x x Pored statistike i metod „pogled kroz prozor“ pokazuje neshvatljiv kontrast: Vojvodina koja ima najplodnije poljoprivredno zemljište u Evropi i nalazi se na njenom najve em hidrografskom vorištu, ima toliko siromaštva, bede i zapuštenosti. PAD VOJVODINE NIJE POSLEDICA SLOBODNOG EKONOMSKOG RAZVOJA, VE PRVENSTVENO, SVESNO PREDUZETIH DRŽAVNIH MERA DISKRIMINACIJE SRBIJE PREMA VOJVODINI - I NJENOG USTAVNOG POLOŽAJA.

192

Vojvodina from a European Region to a Balkan Province The balance of the previous decade

THE ECONOMIC DEVASTATION OF VOJVODINA 2000-2010

Since over the previous decade, under the rule of the „new democratic leadership“, the GDP of Vojvodina fell for 5% under what is average for the Republic of Serbia, after 93 years, Vojvodina crossed the historic economic border of that in 1918 and has officially become an „ underdeveloped region“ within the Republic of Serbia.

Dragomir Jankov, Novi Sad, March 2012 --------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 1. TAXATION 2002 Source: Concerning the amounts and participation of municipalities and cities in tax paying on earnings and

turnover taxes in 2002 (The Official Gazette of the Republic of Serbia No. 15, March 29, 2002), the law stipulates, without criteria set by law, beside other things, the following tax extraction, which we are going to illustrate now on four cities similar in size (Novi Sad 300,000 inhabitants, Subotica 150,000 inhabitants, Nis 250,000 inhabitants, Kragujevac 175,000 inhabitants):

Amount collected from Amount given back the city from the money collected C i t y (dinars) (dinars) % Novi Sad 6.979.000.000 432.000.000 6,2 (in Vojvodina) Subotica 2.365.000.000 99.000.000 4,2 (in Vojvodina) Niš 3.124.000.000 390.000.000 12,5 (in Central Serbia) Kragujevac 1.107.000.000 353.000.000 31,9 (in Central Serbia) This is an example of obvious discrimination of Vojvodina, related to Serbia. Beside the question: have MPs from Vojvodina risen their voice in the Serbian National Assembly (?), we also quote: „As soon as a rich, although small agrarian area comes next to a huge underdeveloped background, the majority of the population from the background will suck out the minority’s economic blood by their legislative power“. Dr Dragan Veselinov. 2. TAXATION 2003 The same law was set for the following 2003 year as well (The Official Gazette of the Republic of Serbia No. 88, December 23, 2002) City Amount collected from Amount given back the city from the money collected (dinars) (dinars) % Novi Sad 14.332.000.000 702.000.000 4,9 (in Vojvodina) Subotica 4.030.000.000 153.000.000 3,8 (in Vojvodina) Niš 6.032.000.000 639.000.000 10,6 (in Central Serbia) Kragujevac 2.136.000.000 555.000.000 26,0 (in Central Serbia) Let us remark that Niš is returned a percentage larger by 2,16 times than Novi Sad (10.6:4.9) although the national production (NP) per capita in Novi Sad is just by 1.4 times larger than that of Niš. Kragujevac is returned a percentage larger by 6,84 times than that to Subotica (26,0:3,8), although the national production (NP) per capita in Subotica is larger than that in Kragujevac only by 2,15. THEREFORE, THIS IS AN EXAMPLE OF TAX ROBBERY AND ALSO OF A STATE IN WHICH THERE IS NO „ RULE OF LAW“, BUT „RULE BY LAW“.

193

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 3. THE EXAMPLE OF TAXATION AND TAX COLLECTION BACK IN 1925 Source: Dr Ranko Kon ar, Opposition Parties and the Autonomy of Vojvodina 1929-1941, Novi Sad 1995, pages 212-213. ( ‘Vojvodina was a region with the heaviest tax duties in Yugoslavia’): “Historical regions” Planned Collected Collected Population by Budget out of 100% out of 100% Croatia and Slavonija 54.000.000 66.000.000 19,0 23,4 Bosna and Hercegovina 23.000.000 30.000.000 8,4 16,1 Slovenia 29.000.000 56.000.000 16,0 9,0 Dalmatia 6.000.000 10.000.000 3,0 2,8 Serbia with Macedonia Kosovo and Montenegro 71.000.000 60.000.000 17,0 37,0 Vojvodina 70.000.000 131.000.000 37,0 11,5 TAX ROBBERY OF VOJVODINA BEGAN LONG TIME AGO AND HAS BEEN GOING ON DECADES NOW ! 4. PARTICIPATION OF VOJVODINA IN THE NATIONAL PRODUCTION (NP) OF THE REPUBLIC OF SERBIA Source:Strategic Economic Research Center „Vojvodina-CESS“, the AP VOJVODINA Executive Board – THE ECONOMIC DEVELOPMENT PROGRAM OF THE AP VOJVODINA, upgraded ex post analysis Novi Sad, November 2006. Page 27: „ STATE OF THE ART ANALYSIS: The gross domestic product (GDP) in the AP VOJVODINA, between 2000-2005 was growing on an average rate of about 5% (in Serbia 5.5%) The Republic Institute of Statistics has no data on GDP in Vojvodina...“ („THE SHARE OF THE NP OF THE AP VOJVODINA WAS REDUCED FROM 31.5% TO 29.8% IN 2004...“) Chart 3: The share of AP Vojvodina in the NP of the Republic of Serbia 2000 2001 2002 2003 2004 31,5 33,0 30,9 30,6 29,8 Therefore, the relative share of NP of Vojvodina as a relevant indicator of the economic development in the NP of the Republic of Serbia IS DROPPING, BUT STILL ABOVE THE AVERAGE LEVEL IN THE REPUBLIC. To the question if there are statistical data for the following five years (2005-2009), the answer was: The Republic Institute of Statistics did not come up with any data concerning the share of NP in Vojvodina neither of the GDP of the Republic of Serbia, while the data regarding the year 2009 were issued (as late as ) in November 2010, as shown under 7, revealing the economic downfall of Vojvodina having been statistically covered up for five years ! __________________________________________________________________________________________ 5. I N V E S T M E N T S Source: CESS on the page 31, Chart 6. The share of investments in fixed assets of the GDP in percentages. 2000 2001 2002 2003 2004 Serbia 13,8 9,2 13,1 14,1 19,4 AP Vojvodina 10,0 6,7 9,9 10,6 19,2 IN CONCLUSION, THE SHARE OF INVESMENTS IN FIXED ASSETS OF THE GDP IS LOWER IN VOJVODINA THAN IN SERBIA. THE FIVE-YEAR-AVERAGE FOR SERBIA IS 12%, WHEREAS FOR VOJVODINA IT IS 9% (rounded up)

194

6. B A N K S Source: CESS, page 36. Chart 9. Bank assets ........................2001 year.........................................2005 year......... Number Assets Share Number Assets of banks in banks in % of banks of banks in % Central Serbia 67 200.897 68,9 30 656.112 84,6 AP Vojvodina 17 90.069 30,9 8 110.998 14,3 Kosovo and Metohija - - - - - - THEREFORE, BANK ASSETS IN VOJVODINA INCREASED ONLY FOR 20%, WHILE IN CENTRAL SERBIA THEY INCREASED THREE TIMES, FOR 300% PRECISELY. AT THE SAME TIME, SHARE OF VOJVODINA BANK ASSETS IN THE REPUBLIC OF SERBIA DROPPED FOR A HALF, FROM 30% IT DROPPED TO 14 %, WHEREAS THE SHARE OF BANK ASSETS IN CENTRAL SERBIA INCREASED FROM 70% TO 85% (rounded up). WAS IT ONE OF THE GOALS OF „RESTRUCTURING OF THE BANKING SYSTEM“? ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 7. GROSS DOMESTIC PRODUCT – (GDP) Source: THE REPUBLIC INSTITUTE OF STATISTICS : November 2010 – the website of The Reublic Institute of Statistics. GDP is the most significant indicator of the productivity and efficiency of the economy in any country. REGIONAL GDP, preliminalry results in the year 2009, in thousands RSD (dinars) (they remained the same, D.J.’s remark). GDP per Index REGION BDP Share in % capita % RS = 100 REPUBLIC OF SERBIA 2 815 000 000 100,0 385 100,0 Belgrade region 1 124 565 289 39,9 690 179,4 Region of Vojvodina 720 300 851 25,6 366 95,2 Region of Šumadija - Western Ser. 563 733 518 20,0 275 71,4 Southern and Eastern Serbia 406 400 342 14,4 243 63,3 THEREFORE, THE GDP OF VOJVODINA IS FOR 4,8% LOWER THAN THE AVERAGE OF GDP IN THE REPUBLIC OF SERBIA, - WHEREAS THE GDP OF BELGRADE IS ALMOST TWO TIMES AS LARGE AS THE GDP IN VOJVODINA! This is the picture of a deformed R. Serbia and robbed Vojvodina. By this altogether, FROM 1918 - AFTER 93 YEARS - THE HISTORIC AND ECONOMIC BORDER WAS CROSSED, which is the border of humiliation for the citizens in Vojvodina at the same time ! -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 8. ACCORDING TO STATISTICS AND LAW, VOJVODINA IS AN „UNDERDEVELOPED“ REGION WITHIN THE REPUBLIC OF SERBIA Source:The law on the regional development of the Republic of Serbia (The Official Gazette of Serbia, Num. 51/2009. I 30/2010.). A quote: Article 9. „According to their level of development, the regions can be devided into two groups:

1) Developed regions, the degree of development of which is above the average gross domestic product per capita in the Republic;

2) Underdeveloped regions, the degree of development of which is below the average gross domestic product per capita in the republic“.

IN CONCLUSION, VOJVODINA THE GROSS DOMESTIC PRODUCT OF WHICH IS BELOW THE AVERAGE OF THE REPUBLIC OF SERBIA, HAS BECOME AN „UNDERDEVELOPED REGION“!

195

9. W A G E S IN VOJVODINA – THE LOWEST IN THE REGION OF THE FORMER YUGOSLAVIA Source:Institute of Economics in Belgrade, Ivan Nikoli , published: “THE TRUTH” Num. March 2010, Belgrade Review of the Society Pursuing the Truth About The National Liberation War. Published by some other newspapers as well. Title: „OUR WAGES THE LOWEST IN THE REGION“ 1.Slovenia ................. 935 EUR 2.Croatia.................... 724 EUR 3.Montenegro ........... 456 EUR 4.Macedonia ............. 456 EUR 5.BiH ......................... 394 EUR 6.Republic of Serbia.. 329 EUR 7. Average Republic of Serbia ....... 55505 RSD (dinars) earnings per an employee, February 2012. 8. Vojvodina ....................................52910 RSD (dinars) earnings per an employee, February 2012. Source: The Republic Institute of Statistics. THIS SHOWS THE DOWNFALL OF VOJVODINA FROM THE TOP, I.E. SLOVENIA AND CROATIA, TO THE BOTTOM. ACCORDING TO THE DATA PUBLISHED BY RZS, WAGES IN VOJVODINA ARE LOWER THAN THE AVERAGE EARNINGS IN THE REPUBLIC OF SERBIA. 10. GROSS ADDED VALUE IN AGRICULTURE Gross Added Value is similar to GDP Source: Spacial Plan of the Republic of Serbia (Draft, May 2010, page 181) Participation of the regions: Republic of Serbia ......................... 100 % Region of Vojvodina ..................... 62 % (for 1.600.000 hektars of agricultural land) Region of Belgrade ......................... 26 % (Pan evo Marshland, best peace of land, has about – 40,000 ha. !) Region Šumadija and Western Ser.... 7 % Region Southern and Eastern Ser. ... 5 % (the two latter regions have 2,600,000 ha. but insufficient production for the market). THE PARTICIPATION OF BELGRADE IN AGRICULTURE IS SURPRISINGLY HIGH, THEREFORE THE QUESTION IS INEVITABLE : HOW MUCH DOES BELGRADE „COLLECT“ AND „GET CASHED“ FROM EVERYTHING THAT IS PRODUCED IN VOJVODINA ? x x x Apart from statistics, the method „looking through the window“ also indicates that on this MOST FERTILE LAND IN EUROPE, with its LARGEST HYDROGRAPHIC KNOT IN EUROPE, there is much poverty, misery and neglect. THE DOWNFALL OF VOJVODINA IS NOT A CONSEQUENCE OF FREE AND LIBERAL ECONOMIC DEVELOPMENT. PRIMARILY IT IS THE CONSEQUENCE OF DISCRIMINATICE MEASURES UNDERTAKEN DELIBERATELY BY SERBIA - AND ITS CONSTITUTIONAL STATUS.

196

197

Nedim Sejdinović

ČETVRTA VOJVOĐANSKA KONVENCIJA I MEDIJIDa bismo razumeli način na koji su mediji izveštavali o Četvrtoj

vojvođanskoj konvenciji, potrebno je podsetiti se na današnju medijsku situaciju u Srbiji i Vojvodini.

Evo nekolikih podataka do kojih su novinarska i medijska udru-ženja, među njima i Nezavisno društvo novinara Vojvodine, došli u is-traživanju „Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu“. Izveštaj je baziran na Indikatorima Saveta Evrope za medije u demokratiji, od-nosno mehanizmu za merenje slobode izražavanja razvijenog od stra-ne Saveta Evrope.

Od ukupno nešto više od 1.000 funkcionalnih medija u Srbiji, u dr-žavnoj svojini se nalazi oko 137 medija. Kada se govori o elektronskim medijima, među njima u statusu javnih servisa spominje se 86 radio i TV emitera, i to se navodi u Strategiji razvoja sistema informisanja, koji je usvojen u spetembru 2011. godine, popularno znan i kao „Medijska strategija“. Međutim, podaci iz Registra javnih glasila, koji nisu precizni i ažurirani, govori da postoji 82 emitera u javnom vlasništvu, od toga 29 televizija (što predstavlja 26 odsto registrovanih TV emitera) i 53 radio emitera (25 odsto registrovanih), kao 13 novinskih izdavača koji izdaju nekoliko desetina periodičnih izdanja.

Sama činjenica da su podaci neažurni, da se menjaju iz dana u dan, da pojedine institucije nude različite podatke, jeste pokazatelj da je me-dijska scena u Srbiji u potpunom haosu i da je skoro nemoguće utvrditi suštinsko činjenično stanje, na osnovu kojeg je moguće doći do preciz-nijih preporuka šta treba činiti kako bi se, slobodno možemo reći ka-tastrofalno, stanje u medijima popravilo, odnosno kako bi se unapredilo profesionalno izveštavanje. Podsetićemo da su uzroci ovog stanja mno-gobrojni, a ukratko ukazujemo na neke od njih:1. Nepovoljno zakonsko okruženje, odnosno neusklađenost zakona koji defi-

nišu medijsko polje ili nepoštovanje zakonskih rešenja;2. Nepostojanje regularnog medijskog tržišta, kao posledica nelojalne konku-

rencije medija u državnom vlasništu i netransparentnosti finansiranja medija

198

od strane države, javnih preduzeća i preduzeća u delimičnom ili potpunom državnom vlasništvu;

3. Gomilanje medija tokom devedesetih godina, kao osmišljena državna stra-tegija, sa ciljem da se smanji uticaj „nezavisnih medija“;

4. Ekonomska kriza koja je medije pogodila čak više nego ostale privredne de-latnosti;

5. Nove tehnologije koje su ugrozile tradicionalne medijske platforme, pogo-tovo one koji nisu spremno dočekali tzv. novo medijsko doba;

6. Posebno su ugroženi lokalni mediji, kao i vojvođanski, koji protiv sebe ima-ju, pored državnih medija, i centralne medije kao nelojalnu konkurenciju. Pored toga, nelojalnoj konkurenciji treba pridodati i nelegalne emitere, koji za razliku od legalnih medija nemaju čitav niz državnih i drugih nameta;

7. Nepostojanje lustracije i otklona od moralnog i profesionalnog posrnuća novinarske profesije tokom devedesetih godina.

Sve to je doprinelo da retko koji medijski projekat u zemlji može da izdrži na tržištu bez podrške određenih političkih ili finansijskih moć-nika, od kojih mnogi „obrću“ novac koji je stečen na nelegalan način. Nije tajna da se u Srbiji još uvek u medijskoj sferi nalazi i novac „zara-đen“ tokom ratova, odnosno krvavih i zločinačkih devedesetih godina.

Čini se da je za ovakvo stanje u najvećoj meri upravo odgovorna država, koja je svojim nečinjenjem ili činjenjem, stvorila medije na ivici opstanka, slabe medije sklone svim vrstama kompromisa, medije koje je lako uceniti, novinare koji su taoci ne samo moćnika nego i vlasnika i urednika medija. U pitanju je strategija organizovanog haosa, jer nere-gularno tržište upravo omogućava instrumentalizaciju medija i njihovu kontrolu. Sastavni deo strategije organizovanog haosa jeste činjenica je medijska scena svakim danom sve više centralizovana.

Treba podsetiti da verovatno nijedna zemlja u svetu u proteklim decenijama nije doživela takvo medijsko pustošenje kao Srbija tokom devedesetih godina prošlog veka. Ogromna većina medija, onih najmoć-nijih, napustilo je sve profesionalne standarde i etičke norme i uključilo se u ratnohuškačku nacionalističku propagandu totalitarnog Miloševi-ćevog režima. Od tog teškog nasleđa, naša medijska scena se do danas nije oporavila. U medijima uglavnom još uvek glavnu reč vode upravo oni koji su za vreme Miloševićevog režima bile „vedete novinarstva“. U onim medijima u kojima to nije slučaj, reprodukuju se nakaradne vred-nosti stvorene tokom devedesetih. Retki su slučajevi doslednog profe-sionalnog novinarstva, a ankete govore da građani veoma malo veruju medijima i novinarima.

199

U ovom trenutku, situacija izgleda prilično beznadežna, jer prema istraživanju NDNV-a među vojvođanskim novinarima, većina njih je izgubila iluziju da je moguće profesionalno obavljanje novinarskog posla u ovakvim okolnostima. Mnogi od njih bi najradije napustili novinarski posao, jer on ne nudi skoro nikakvu satisfakciju, niti profesionalno-e-tičku, niti finansijsku, niti novinari imaju ugled u društvu. Istraživanje Saveta za borbu protiv korupcije govori o tome da je veliki broj medija u Srbiji u lancu korupcije, ali se ne sme smetnuti sa uma ni to da su tako-đe i mnogi novinari u lancu korupcije, s tim što je ona na nižem nivou.

U tom smislu, kada se postavlja pitanje kako su mediji izveštavali o pojedinom događaju (u Srbiji je svaki događaj praktično postao poli-tički, što govori o kontaminaciji javnog života), tu se nikada ne govori o profesionalnim standardima, kojih jednostavno nema, već se govori o tome kako su pojedini vlasnici “medijskog života” zauzeli stav prema određenom pitanju. Treba imati takođe u vidu da su vojvođanski mediji u debeloj defanzivi u odnosu na beogradske, ne samo po uticaju nego i po podleganju temama i stavovima koje centralni mediji nameću. Po-java internet-portala koji su senzibilisani za vojvođansko pitanje ohra-bruje, ali se u Srbiji još uvek glavni medijski rat vodi u tradicionalnim medijima, zbog izuzetno niske medijske pismenosti.

Sada je (za vreme nastanka ovog teksta) u toku postizborna preras-podela medijske moći, i u senci političkih događaja koji pune medije, vodi se zakulisani rat za njihovu kontrolu. Niti jedan deo srbijanske po-litičke elite nema želju da utiče na to da se medijska scena profesionali-zuje, već bi svi da već postojeće “uzde” čvrsto preuzmu u svoje ruke ili da ih bar pridržavaju. Posledica toga će verovatno biti još manja senzi-bilisanost za određene teme, među kojima je i tema položaja Vojvodine.

Nedvosmisleno je da je najveći uticaj na medijsku scenu u trenutku održavanja Četvrte vojvođanske konvencije imala Demokratska stran-ka. Medijski odnos prema Konvenciji, bar u onim glavnim medijima, oslikava dijapazon odnosa ove stranke prema vojvođanskom pitanju. On se kreće od potpunog ignorisanja ili pragmatičnog doziranja, pa do senzacionalizma i optužbi za secesionizam. Naravno, mediji koji su pod kontrolom, finansijskom ili “parapsihološkom”, ultranacionalistič-kih snaga nisu imali taj “šar” stavova, već su se zadržali na napadu na organizatore bez ikakvog udubljivanja u poruke koje su učesnici Četvr-te vojvođanske konvencije poslali javnosti. Interesantno da su tekstovi u ultranacionalistiučkim štampanim medijima uglavnom počinjali sa nadnaslovom “skandalozno”, “beskrupulozno” i slično.

200

Činjenica je da bi veliki broj medija najradije prećutala ovaj događaj, ali to nije bilo moguće zbog činjenice da je događaj izazvao pažnju jednog dela javnosti, pa je potom procena urednika bila da je potrebno reagovati i dezavuisati “priču”. Ignorisanje nije bilo moguće i zbog činjenice da su na Konvenciji učestvovali predstavnici parlamentarnih stranaka.

U periodu kada se pripremala i održala Četvrta vojvođanska ko-nvencija Nezavisno društvo novinara Vojvodine je pratilo izveštavanje medija o korpusu pitanja koje se odnose na unutrašnje uređenje Srbije (položaj Vojvodine, regionalizacija, decentralizacija). Podaci su, očeki-vano, poražavajući kada se govori o kvantitetu, a pogotovo o kvalitetu priloga. Dominira izjavno novinarstvo, koje prenosi nultu poruku re-cipijentu i služi uglavnom za promociju političkih stranaka. Interesant-no je da su u roku od dva meseca monitorovanja medijskih sadržaja, nedeljnici “Vreme” i NIN skoro u potpunosti ignorisali ove teme, bez obzira što u je u pitanju bio period izborne kampanje i što su se ove te-me pojavljivale u javnosti. Dok u “Vremenu” nema niti jednog teksta, u NIN-u je objavljen prilog upravo o Četvrtoj vojvođanskoj konvenciji, ali negativno intoniran. Normalno bi bilo da ovakvi listovi budu mesto na kojem će se tumačiti ovako važne političke i društvene teme, iznositi raz-ličiti stavovi i argumenti. Ali, očigledno da u Srbiji ništa nije normalno.

Očigledno je i to da zahtevi za decentralizaciju, regionalizaciju ili unapređenje položaja Vojvodine, ma koliko međusobno različiti, ima-ju zajedničkog neprijatelja, tu “beogradsku čaršiju”, jedinu instituciju u zemlji koja, kako kaže Latinka Perović, funkcioniše.

Ne znam koliko je ohrabrujuća činjenica da su regionalni, odnos-no strani mediji, mnogo više pažnje posvetili Četvrtoj vojvođanskoj ko-nvenciji nego domaći, pa čak i vojvođanski mediji. Kao i da su njihovi prilozi bili mnogo profesionalniji. Kada morate da pratite strane medi-je da biste znali šta se dešava u vašoj zemlji, to je signal da su medijske slobode veoma ugrožene. U Srbiji postoje tabu-teme o kojima se ne go-vori, osim neprofesionalno u krajnjim situacijama, a među tim temama je svakako Vojvodina. Osim Vojvodine, tu su i strašni ratni zločini i ge-nocid, korupcija, položaj određenih manjina i neprivilegovanih grupa...

Nije otklonjen onaj zastrašujući mehanizam ustoličen tokom deve-desetih po kojoj mediji prvi “targetiraju” žrtvu, a onda se na nju usmere “dobrovoljni davaoci tuđe krvi”. Mera otvaranja teme položaja Vojvo-dine u našoj javnosti jeste i mera slobode izražavanja i demokratičnos-ti našeg društva. Ukoliko mediji nastave da ignorišu ovu temu, siguran sam da će se još jednom pokazati da se kontrola medija na kraju obije o glavu samim kontrolorima.

201

202

203

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

342.25(497.113)(082)

ВОЈВОЂАНСКА КОНВЕНЦИЈА (4 ; 2012 ; Нови Сад) Četvrta vojvođanska konvencija, Novi Sad, 1. april 2012. / [urednik Vladislav Radaković]. - Novi Sad : Vojvođanski klub, 2012 (Novi Sad : Mala knjiga). - 203 str. : fotogr. ; 21cm

Deo teksta uporedo na srp., engl., mađ., rum., slovač. i rusin. jeziku. - Tiraž 500. - Str. 7-10: Predgovor / Vladislav Radaković.

ISBN 978-86-908047-2-6

а) Војводина - Уставни положај - Зборници

COBISS.SR-ID 273849863

204

Documents

NOVA VOJVOĐANSKA USTAVNA INICIJATIVA · 2014-12-20 · nomije. Ustav iz 1974. godine uspostavio je princip „čistih ekonomskih računa i ravnopravnosti republika i pokrajina”,