Novac i Bankarstvo, prezentacije 10-11

NOVAC i BANKARSTVOP t ij d jPrezentacije sa predavanja

Školska 2010/2011 godinaŠkolska 2010/2011 godina

Predmetni nastavnikPredmetni nastavnik

Dr Dušan Dobromirov, [email protected]

Predmetni asistent

M Sc Mladen Radišić mladenr@uns ac rsM.Sc. Mladen Radišić, [email protected]

Kabinet: ITC 308

1

Kabinet: ITC 308

SADRŽAJ Program rada

1. Istorijat i definicija novca, monetarni agregati1. Istorijat i definicija novca, monetarni agregati

2. Institucije finansijskog sistema

3. Obveznice3. Obveznice

4. Definicija i instrumenti monetarne politike

5. Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca 5 u t p ac ja depo ta st a a je po ude o ca

6. Kamatne stope i međunarodno finansijsko tržište

7. Istorijat bankarstva i bankarski poslovij p

8. Osnovni principi menadžmenta banke

9. Menadžment kreditnog rizikag

10. Menadžment rizika promene kamatnih stopa

11. Vanbilansne aktivnosti banaka

2

Program rada1. Istorijat i definicija novca, monetarni agregati - 2 časa

1.1 Istorijat novca

1 2 Definicija novca1.2 Definicija novca

1.3 M1, M2, M3

2 Institucije finansijskog sistema- 2 časa2. Institucije finansijskog sistema- 2 časa2.1 Finansijski sistem i finansijsko tržište

2.2 Finansijski posrednici - uloga

3. Obveznice - 2 časa

2.3 Vrste finansijskih posrednika

3.1 Definicija obveznica

3.2 Vrste obveznica

a) prema načinu isplatea) prema načinu isplate

b) prema izdavaocu

c) konvertibilne i opozive obveznice

3

d) tržište obveznica

Program rada4 Definicija i instrumenti monetarne politike 2 časa4. Definicija i instrumenti monetarne politike - 2 časa

4.1 Definicija monetarne politike

4.2 Instrumenti monetarne politikep

a) sistem obaveznih rezervi

b) operacije na deviznom tržištu

c) REPO - operacije na otvorenom tržištu

d) referentna kamatna stopa

5. Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca - 2 časa5.1 Multiplikacija depozita

5 2 P d5.2 Ponuda novca

5.3 Determinante ponude novca

K t t M đ d fi ij k t žišt6. Kamatne stope. Međunarodno finansijsko tržište - 2 časa6.1 Kamatne stope

6 2 Međunarodno finansijsko tržište

4

6.2 Međunarodno finansijsko tržište

Program rada

7. Istorijat bankarstva i bankarski poslovi - 2 časa7.1 Istorijat

7.2 Platni promet

7.3 Depozitni poslovi

7.4 Kreditni poslovi

7.5 Ostali bankarski poslovi

7.6 Finansijski proizvodi7.6 Finansijski proizvodi

8. Osnovni principi menadžmenta banke - 2 časa8. Osnovni principi menadžmenta banke 2 časa8.1 Specifičnosti organizacije banke

8.2 Posebna pravila kod bilansa banaka

5

Program rada

9. Menadžment kreditnog rizika - 2 časa9.1 Klasifikacija klijenata

9.2 Kolateral kao pokriće

9.3 Bazelska pravila

10. Menadžment rizika promene kamatnih stopa - 2 časa10 1 Razlozi promene kamatnih stopa10.1 Razlozi promene kamatnih stopa

10.2 Upravljanje rizikom promene kamatnih stopa

11. Vanbilansne aktivnosti banaka - 2 časa11.1 Trgovina finansijskim instrumentima

11.2 Prodaja kredita

11.3 Provizije

6

Program radaPolaganje ispita

Pismeni deo ispita → multiple choice ili studija slučaja

Usmeni deo ispita → 2 ispitna pitanja

Formiranje ocene

Izrada domaćeg zadatka - 10 poenaIzrada domaćeg zadatka 10 poena

Pismeni ispit ili studija slučaja - 40 poena

Usmeni ispit - 50 poenaUsmeni ispit 50 poena

Da bi student dobio prolaznu ocenu, mora ostvariti rezultat od preko 50% iz svihoblasti, osim iz izrade domaćeg zadatka. Nastava i vežbe nisu obavezni. Studijuslučaja umesto pismenog ispita mogu da rade samo studenti koji su redovno

h đ li t k i l 2 i t k

7

pohađali nastavu - maksimalno 2 izostanka.

Program radaOcena se formira kao zbir poena i to:

0 do 54 poena....................................... 5

55 do 64 poena 655 do 64 poena....................................... 6

65 do 74 poena....................................... 7

75 do 84 poena....................................... 8

85 do 94 poena....................................... 9

95 do 100 poena.................................... 10

POTPIS ZA OVERU SEMESTRA ĆE DOBITI SVI STUDENTI

Literatura

Frederic S. Mishkin, Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta,

Data Status, 2006.

Prezentacije sa predavanja i vežbi

8

1. Istorijat i definicija novca, monetarni agregati

9


1.1 Istorijat novca

Razvoj novca vezan za razvoj platnog sistema

robni novac - zlatnici

papirni (fiat) novac

čekovi čekovi

elektronsko plaćanje

E - novac (debitna kartica, smart kartica, e-gotovina paypall)

10


1.2 Definicija novcaNovac se definiše na osnovu tri osnovne uloge koje treba daNovac se definiše na osnovu tri osnovne uloge koje treba da

ispuni:

ISredstvo razmene da se koristi u transakcijamaj

Obračunska jedinica22II

j na osnovu vrednosti iskazane u novcu

IIISredstvo očuvanja vrednosti (likvidnost) ne postoji vremensko ograničenje

11


Osnovni pojmoviOsnovni pojmovi

Bruto domaći proizvod

tržišna vrednost svih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji tokom godinu dana

Inflacija

d d lldemand pull

cost push

Stopa rasta i stopa inflacije

12


1.3 Monetarni agregati

M1M1

gotovina

depoziti po viđenju

ostali transakcioni depoziti ostali transakcioni depoziti

putnički čekovi (nebankarski)

13


M2

M 1

mali oročeni depoziti i Repo ugovori

štedni depoziti štedni depoziti

MMDA

akcije investicionih fondova tržišta novca u vlasništvu pojedinacapojedinaca

14


M3

M 2

veliki oročeni depoziti i Repo ugovori

akcije investicionih fondova tržišta novca u vlasništvu akcije investicionih fondova tržišta novca u vlasništvu institucija

sredstva banaka na računima u inostranstvu (Eurodolari – Eurodinari)

15


16


2.1 Finansijski sistem i finansijsko tržište

Centralna emisiona ustanova

Finansijsko tržište

Finansijski posrednici

A. Depozitne institucije

B. Institucije ugovorne štednje

C. Investicioni posrednici

17


2.2 Uloga finansijskih posrednika

Smanjenje transakcionih troškova između zajmodavca i zajmoprimca

Podela rizika

- finansijski posrednici preuzimaju deo rizika kroz kreiranje finansijskih instrumenata

- diversifikacija

Finansijski posrednici utiču na novčanu masu M tako što kreiraju finansijske instrumente

Uvođenjem novih finansijskih instrumenata utiče se na novčanu masu i menja joj se definicijamenja joj se definicija

18


2.3 Vrste finansijskih posrednika

A. Depozitne institucijeA. Depozitne institucije

Komercijalne banke

Štedno kreditne organizacije

Kreditne unijej

Aktiva (krediti) Pasiva (depoziti) Aktiva (krediti) - Pasiva (depoziti)

19


B. Institucije ugovorne štednjeB. Institucije ugovorne štednje

Životno osiguranje

Neživotno osiguranje Neživotno osiguranje

Penzioni fondovi

Prikupljanje sredstava kroz ugovore i obaveza isplate premija pod Prikupljanje sredstava kroz ugovore i obaveza isplate premija pod

određenim uslovima

20


C. Investicioni posredniciC. Investicioni posrednici

Fi ij k k ij Finansijske kompanije

Investicioni fondovi

Investicioni fondovi tržišta novca

21

3. Obveznice

22

3. Obveznice

PODELA OBVEZNICA:

3.1; 3.2 Definicija i vrste obveznica

PODELA OBVEZNICA:

1. Prema načinu isplate kamate- zero coupon bonds → bez kuponazero coupon bonds → bez kupona- kuponske

2. Prema trajanju (dospeću glavnice)- sa fiksnim trajanjem- obveznice koje se mogu povući prevremeno

a. Konvertibilneb. Opozive

3. Prema ročnosti (vremenu trajanja ugovora)k tk č d 1 di- kratkoročne → do 1 godine

- srednjoročne → 1 do 5 godina- dugoročne → duže od 5 godina

23

3. Obveznice

4. Prema izdavaocu- državne- municipalne (muni’s)municipalne (muni s)- korporativne

∟ podgrupe : a. Finansijskeb. Industrijske

Zero coupon bonds – obveznice bez kuponaZero coupon bonds – obveznice bez kuponaZero coupon bonds obveznice bez kuponaZero coupon bonds obveznice bez kupona

Obveznice bez kupona prinos isplaćuju kroz razliku između kupovne cene i nominalne cene (dospeće)( p )

PRINOS (kamata) – YIELD

Tržišna cena = Nominalna cena x diskont Tržišna cena = Nominalna cena x diskontgde je: diskont = kamata perioda x dužina perioda

C i k b i l i

24

Cena i kamata su obrnuto proporcionalni

3. Obveznice

Primer:

Nominalna vrednost = 1 €Nominalna vrednost = 1 €Kamatna stopa = 6 %Period = 1 godina

Cena = 1 € / 1,06 = 0,9434 €

Ako je, na primer: Period = 5 godina

Cena = 1 € / (1,06)*5 = 0,7473 €

Troškovi transakcije

25

3. Obveznice

1 godina = 12 meseci = 360 dana (u finansijama)

Diskontna stopa: Diskontna stopa:Mesečna kamata = Godišnja kamata x 1/12Dnevna kamata = Godišnja kamata x 1/360j5-dnevna kamata = Godišnja kamata x 5/360

Kuponske obvezniceKuponske obvezniceKuponske obvezniceKuponske obveznice

Nominalni prinos – prinos kupona kupon može biti

- godišnji- polugodišnji- kvartalni- mesečni

Trenutni prinos → meri trenutni prihod

26

Trenutni prinos = godišnji nominalni kupon / tržišna cena obveznice

3. Obveznice

Primer:

Korporativna obveznica 5 godina – 8 %Nominalna vrednost (par value) – 1.000 $Kupon – polugodišnji (2 x 40 $)Tržišna vrednost obveznice – 1.050 $

Trenutni prinos = 80 $ / 1050 $ = 0,07619 = 7,619 %

Tržišna cena veća od nominalne – premiumTržišna cena manja od nominalne – diskont

27

3. Obveznice

Prinos do dospeća – Yield to maturity - YTMPrinos do dospeća – Yield to maturity - YTM

P i d d ć j i k ji č k j k d k i b i t žiš j Prinos do dospeća je prinos koji očekujemo kada kupimo obveznicu po tržišnoj ceni i držimo je do dospeća

Promised yield to maturity Troškovi transakcije se ne uzimaju u obzir

Koristi se model trenutne vrednosti Koristi se model trenutne vrednosti

Postoji skraćena metoda – Aproximate promised yield

PPC mp

gde su: C – godišnji kupon obveznice

Pp – nominalna vrednost (per value)

2PPnAPY

mp

p (p )Pm – tržišna cena obveznice (market)n – broj godina do dospeća uz

reinvestiranje

28

2

3. Obveznice

Primer:

Korporativna obveznica 5 godina – 8 %Korporativna obveznica 5 godina 8 %Nominalna vrednost (par value) – 1.000 $Kupon – polugodišnji (2 x 40 $)Tržišna vrednost obveznice – 1.050 $Tržišna vrednost obveznice 1.050 $

APY = 6,8293 %

29

3. Obveznice

Računanje prinosa do dospeća (polugodišnji kupon) - interpolacija -uz reinvestiranje

2n

p

iP

i2C

PM

gde su: C – godišnji kupon obveznicePp – nominalna vrednost (per value)Pm – tržišna cena obveznice (market)

1t 2nt )2i(1)

2i(1

PMn – broj godina do dospeća uz

reinvestiranjei – prinos (interest)

Prinos do opoziva - približni

d C diš ji k b i

nPPC

AYC c

mc

gde su: C – godišnji kupon obveznicePc – vrednost opoziva (uobičajeno je

da to bude nominalna vrednost i k t 1 di )

2PP

AYCmc i kamata za 1 godinu)

Pm – tržišna cena obveznice (market)n – broj godina do opoziva

obveznice

30

obveznice

3. Obveznice

Kriva prinosa - Yield curveKriva prinosa - Yield curve

bullish

31

3. Obveznice

BullishKratkoročne kamate niske = visoke cene obveznicaMala ponuda i velika tražnja – za kratkoročneVelika ponuda i mala tražnja – za dugoročneUčesnici veruju da će kamate padati = cene rastiProdavci obveznica žele da se kratkoročno zaduže jer su kamate t t jih ljtrenutno za njih nepovoljneKupci obveznica žele da dugoročno plasiraju jer su kamate trenutno za njih povoljnej p j

Bearish - obrnuta situacija

“Inverted yield curve”

S k k b i

32

Sukuk obveznice


33

O l C t l b k


Osnovna uloga Centralne banke

Inflacija

Stabilnost kursa Stabilnost kursa

Uređenje finansijskog sistema

34

F k ij C t l b k


Funkcije Centralne banke

1 Licenciranje i kontrola rada finansijskih posrednika1. Licenciranje i kontrola rada finansijskih posrednika

- depozitne institucije

- osiguranje

- lizingg

- penzioni fondovi

Moralni hazard (asimetričnost informacija)

- donošenje novih propisa

35

F k ij C t l b k


Funkcije Centralne banke

2 Bankareva banka i državina banka2. Bankareva banka i državina banka

- računi se vode u centralnoj banci

- discount window

3. Čuvanje i upravljanje deviznim rezervama

4. Monetarna politika

36


4.1 Definicija monetarne politike

Kreiranje i upravljanje novčanom masom u cilju postizanja stabilnosti cena i kursa

Vrši se instrumentima monetarne politike koji predstavljaju mehanizme pomoću kojih Centralna banka utiče na povećanje ili smanjenje novčane mase

→ novac se ili pušta u opticaj ili povlači iz opticaja

37


4.2 Instrumenti monetarne politike

1. Sistem obaveznih rezervi

2. Operacije na deviznom tržištu

3 REPO ij t t žišt3. REPO - operacije na otvorenom tržištu

4. Referentna kamatna stopa

38


a) Sistem obaveznih rezervia) Sistem obaveznih rezervi

Određivanje nivoa depozita koji banke ne smeju da plasirajusvojim komitentima već moraju da imobilišu na računucentralne banke

→ Povećanje obavezne rezerve - imobilizacija→ Smanjenje obavezne rezerve - relaksacija→ Smanjenje obavezne rezerve relaksacija

39


b) Operacije na deviznom tržištub) Operacije na deviznom tržištu

Direktan način uticaja na kurs

Uticaj na novčanu masu Uticaj na novčanu masu

Nivo deviznih rezervi

40


b) Operacije na deviznom tržištub) Operacije na deviznom tržištu

41


c) REPO - Operacije na otvorenom tržištuc) REPO - Operacije na otvorenom tržištu

Prodaja kratkoročnih državnih HoV uz buy-back klauzuluklauzulu

Imobilizacija ili relaksacija

Blagajnički zapisi NBS (14d i 60d) Blagajnički zapisi NBS (14d i 60d)

42


d) Referentna kamatna stopad) Referentna kamatna stopa

Osnovna kamatna stopa koju banke uzimaju kao osnovuza određivanje aktivnih kamatnih stopa

43

5. Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca.p j p j p

Determinante ponude novca

44

5. Multiplikacija depozita i stvaranje ponude novca.Determinante ponude novca

Učesnici u formiranju novčane maseUčesnici u formiranju novčane mase

centralna banka

depozitne institucije banke depozitne institucije - banke

deponenti

dužnici banaka

45


Monetarna bazaMonetarna baza

MB – gotov novac u opticaju + rezerve

- pasiva centralne bankepasiva centralne banke

- rezerve = obavezne + višak rezervi

Aktiva centralne banke Aktiva centralne banke

- državne HoV (trezora) koje se kupuju da bi se bankama obezbedile rezerverezerve

- eskontni krediti

46


Promene u monetarnoj baziPromene u monetarnoj bazi

MB = C + R

Centralna banka kupuje od banke HoV

Bankarski sistem

Aktiva Pasivat a as a

Hov - 100

Rezerve + 100

Centralna banka

Aktiva Pasiva

Hov + 100 Rezerve + 100

47

Hov + 100 Rezerve + 100


5.1 Multiplikacija depozita

Prost model multiplikacije depozita podrazumeva:

Centralna banka je u potpunosti u stanju da kontroliše nivo transakcionih depozita kroz nivoe obaveznih rezervi i rezervi što odgovara realnoj situacijig j j

Ne dolazi do zadržavanja gotovine

Ne dolazi do zadržavanja rezervi banaka

48


Banka A prodaje HoV centralnoj banciAktiva Pasiva

HoV - 100Rezerve + 100

Banka A nema povećanje transakcionih depozita i ne izdvaja obaveznu rezervu već je svih 100 raspoloživo za odobravanje kreditaobaveznu rezervu već je svih 100 raspoloživo za odobravanje kredita

Banka A

Aktiva Pasiva

HoV - 100 Transakcioni depoziti + 100Rezerve + 100Rezerve + 100Krediti + 100

49


Banka menja svoj bilans povećanjem transakcionih depozita i kredita i uvećava ga za 100

Kreditiranjem banka stvara transakcione depozite koji su deo novčane masa – kreditiranjem stvara novac

Isti uticaj ima i ako banka kupuje HoV

Davanjem kredita od 100 bilans banke A izgleda:Aktiva Pasiva

HoV - 100 Krediti + 100

50


Sredstva iz banke A stižu na račun u banku BAktiva Pasivat a as a

Rezerve + 100 Transakcioni depoziti + 100

Ukoliko je stepen obavezne rezerve 10% na računu banke B (tu stižu sredstva iz banke A) ćemo dobitiAktiva Pasiva

Rezerve + 10 Transakcioni depoziti + 100Krediti + 90

Nema zadržavanja rezervi ili podizanja gotovine!Nema zadržavanja rezervi ili podizanja gotovine!

51


Sredstva iz banke B u banku C

Banka C:Akti P iAktiva Pasiva

Rezerve + 90 Transakcioni depoziti + 90

dalje C:

Aktiva Pasiva

Rezerve + 9 Transakcioni depoziti + 90Krediti + 81

52


Prost depozitni multiplikatorProst depozitni multiplikator

∆D = 1/r x ∆R

Gde su: Gde su:

∆D - promena u ukupnim transakcionim

depozitima u bankarskom sistemu

r - stopa obaveznih rezervi

∆R - promena u rezervama za bankarski sistem

53


5.2 Ponuda novca - monetarni multiplikator

Uvek postoji određena količina gotovog novca koji se javlja u opticaju i banke zadržavaju deo transakcionih depozita

Model pojednostavljuje definiciju novca i svodi ga na M1 -gotovina i transakcioni depoziti

M = m X MB

gde je: gde je:

m – monetarni multiplikator

54


m - monetarni multiplikatorm - monetarni multiplikator

MB = C + R (R=RR + ER)

c = C/D - koeficijent gotovine j g

e = ER/D - stopa viška rezervi

MB = R + C = (r x D) + ER + C *

MB = (r x D) + ( e x D) + ( c x D )

D = ( 1 / r + e + c ) x MB D = ( 1 / r + e + c ) x MB

* Povećanje MB usmereno na gotovinu se ne multiplicira, a na depozite da

55

j g p , p


m - monetarni multiplikatorm - monetarni multiplikator

Na osnovu usvojene definicije novčane mase: gotovina i transakcioni depoziti (M1)

M = D + C = D + ( c x D ) = D ( 1 + c )

M = (1 + c) / (r + e + c) x MB

m = (1+c) / (r + e + c)

56


5.3 Determinante ponude novca

Promene u:

t i b ih i- stopi obaveznih rezervi

- koeficijentu gotovine (m neg. korelisan)

- stopi viška rezervi

a) kamatne stope - oportunity cost

b) očekivani odlivi depozitab) očekivani odlivi depozita

57

6. Kamatne stope, međunarodno finansijsko tržište

58


6.1 Kamatne stope

Jednostavna kamatna stopa

Kombinovana kamatna stopao b o a a a at a stopa

Tipovi kreditnih instrumenata

) t ja) prost zajam

b) potpuno amortizovani zajam

c) kuponska obveznica

d) bezkuponska obveznica

Prinos do dospeća

59


6.1 Kamatne stope

- Razlika između kamatne stope i prinosa

- Nominalna vs. realna kamatna stopa

TIPS indeksirane obveznice- TIPS - indeksirane obveznice

- Druge vrste indeksiranih zajmova

60


6.1 Kamatne stope

Faktori koji utiču na tražnju aktive:

a) efekat bogatstvaa) efekat bogatstvab) očekivani prinosc) rizikd) likvidnostd) likvidnost

Teorija tražnje aktive govori o uticaju promene faktora tražnje aktive na promenu tražnje aktiveaktive na promenu tražnje aktive

Ponuda zavisi od cene (kamate) – niža cena aktive opredeljuje veću ponuduveću ponudu

Tržišna ravnoteža

61


6.1 Kamatne stope

Faktori koji utiču na ponudu aktive (obveznica):

a) očekivana profitabilnost investicijab) očekivana inflacijac) aktivnost vlade (budžetski deficit)c) aktivnost vlade (budžetski deficit)

Promene u faktorima pozitivno korelisane sa promenom ponude

62


6.1 Kamatne stope

Rizična struktura kamatnih stopa

kreditni rizik- kreditni rizik- premija na rizik- rejting- likvidnost utiče na kamatnu stopu – rizik- likvidnost utiče na kamatnu stopu rizik

Ročna struktura kamatnih stopa- kriva prinosa – rastuća , ravnotežna ili opadajuća

63


6.1 Kamatne stopeTeorija očekivanja: kamatna stopa na dugoročnu obveznicu će bitiTeorija očekivanja: kamatna stopa na dugoročnu obveznicu će biti jednaka zbiru očekivanih kamatnih stopa na kratkoročne obveznice –različite obveznice supstituti

Teorija ročne strukture: različita tržišta za obveznice sa različitim dospećima. – nisu supstituti – investitori zainteresovani za obveznice k j ć d ž ti d d ć d i t ž j d đ č tikoje će držati do dospeća – ponuda i tražnja za određene ročnosti utiče – obično veća tražnja za kratkoročnim

Teorija premije likvidnosti i kratkoročnih plasmana: ukupnaTeorija premije likvidnosti i kratkoročnih plasmana: ukupna kamatna stopa će biti jednaka zbiru proseka kratkoročnih kamatnih stopa i premiji likvidnosti koja nastaje usled ponude i tražnje –

tit ti i d i t ž j k tk č ih tič i d č ihsupstituti su i ponuda i tražnja kratkoročnih utiče i na cenu dugoročnih – i obrnuto – nisu savršeni supstituti i investitori mogu biti više zainteresovani za određene ročnosti

64


6.2 Međunarodno finansijsko tržište

Važi zakon jedne cene

OTC + Berzanska tržita

Berze Berze

- kapitala - akcija

- finansijskih derivata

65

7. Istorijat bankarstva i bankarski poslovi

66


7.1 Kratak istorijat

Prve banke počele sa menjačkim poslovima

Banco - na italijanskom znači klupaj p

Paralelan razvoj novca i bankarstva

Vit i t l i Vitezovi templari - Za njih se vezuje početak bankarstva

- Akreditiv (Letter of Credit)

1867. godine - počinju da funkcionišu prve velike organizovane b kbanke

1896. Godine - osnovana NBS po uzoru na belgijsku centralnu b k

67

banku


7.2 Platni promet Vrste poslova Vrste poslova

- tekući računi- uplata i isplata gotovine preko blagajne

Sistem kliringa (sravnjivanja) žiro računa obavlja centralna b k d k t ji i i t hit ih l d d tbanka, dok postoji i sistem hitnih naloga gde se sredstva momentalno prebacuju sa računa na račun

Pl t i t i t t Platni promet sa inostranstvom

Poslovne banke, koje imaju dozvolu za rad od strane centralne b k j i ti i k d t i č k j t jbanke, moraju imati ino-korespodentni račun u nekoj stranoj banci

68


7.3 Depozitni poslovi

Sa stanovništvom

Sa privredom Sa privredom

Usled postojanja blagajničkog maksimuma za privredne subjekteUsled postojanja blagajničkog maksimuma za privredne subjekte banke su, u svojim marketinškim aktivnostima, više okrenute stanovništvu u slučaju depozitnih poslova.

Dve osnovne vrste depozita:1. A vista (po viđenju)2. Oročeni depozit

69


7.4 Kreditni poslovi

Postoji mnogo vrsta kredita

Krediti se mogu podeliti po nameni Krediti se mogu podeliti po nameni

Određivanje pravila za kredite (npr opterećenost plate) postoji zaOdređivanje pravila za kredite (npr. opterećenost plate) postoji za sve vrste kredita; njih donosi centralna banka da zaštiti stabilnost finansijskog sistema

Kolateral kao mera obezbeđenja kredita Kolateral kao mera obezbeđenja kredita

70


7.5 Ostali bankarski poslovi

Garancije Kao poseban vid bankarskih poslova postoje često u slučaju uvoza robe iz inostranstva

Akreditivi

Poslovi sa platnim karticama Poslovi sa platnim karticama Debitne kartice Kreditne kartice Debitno - kreditne kartice

Parabankarski poslovi predstavljaju razne posredničke poslove p p j j p p(prodaja lizinga, osiguranja,...)

CROSS - SELLING

71

CROSS SELLING


7.6 Kreiranje finansijskih proizvoda

T žišt fi ij kih i d Tržište finansijskih proizvoda

Kreditni i depozitni proizvodi

Karakteristike finansijskih proizvoda

- namena

- kamata

- iznos (raspon)

rok- rok

- obezbeđenje

72

- ostali uslovi (način plaćanja, osiguranje, prevremena otplata...)


73


8.1 Specifičnosti organizacije bankeUprošćena organizaciona šema bankeUprošćena organizaciona šema bankeUprošćena organizaciona šema bankeUprošćena organizaciona šema banke

Akcionari

Interna revizija

B d f Di tBoard of Directors

ComplianceIzvršni odborIzvršni odbor

Retail(Stanovništvo)

Corporate(Privreda)

Riskmanagement

Zajedničkeslužbe

74


Interna revizijaInterna revizija

Interna revizija predstavlja poseban organizacioni deo banke i u j j gorganizacionoj šemi ona je iznad izvršnog odbora i jedino je podređena bordu direktora

Osnovna funkcija interne revizije je da kontroliše kompletan izvršni deo rada banke, tačnije opšte poslovanje

Dostavlja izveštaj bordu direktora najmanje jedanput u tri meseca

75


ComplianceCompliance

Predstavlja organizacioni deo banke čiji je osnovni zadatak da Predstavlja organizacioni deo banke čiji je osnovni zadatak da vodi računa da je poslovanje banke u skladu sa propisima i procedurama za sve važne funkcije

Compliance:

1. Donosi procedurep

2. Prati promene zakonskih propisa

3 Vodi računa da ne postoje “rupe” u organizacionoj šemi3. Vodi računa da ne postoje rupe u organizacionoj šemi

76


Kreditni odborKreditni odbor

Iz razloga upravljanja rizikom, banke imaju limite za svoje Iz razloga upravljanja rizikom, banke imaju limite za svoje organizacione delove prilikom izdavanja kredita

Kreditni odbor se sastoji od zaposlenih različitih profila koji Kreditni odbor se sastoji od zaposlenih različitih profila koji dolaze iz mnogih organizacionih delova banke (retail, corporate, risk management, pravna služba,...)

Odobrava kredite, pre svega za corporate klijente, ali i za visoke iznose kredita u retail-u

Obično zadužen za kredite do određenog iznosa (npr. 10 miliona EUR); preko toga je kredit u nadležnosti borda direktora

77


Odbor za likvidnost - ALCO odborOdbor za likvidnost - ALCO odbor

Asset Liability Committee - važan i veliki odbor banke koji sagledava odnos između imovine (odobrenih kredita) i obaveza (prikupljenih depozita)

S t ji d j ž k d t b k (I š i db ) i d Sastoji se od najužeg rukovodstva banke (Izvršni odbor) i od zaposlenih različitih profila koji dolaze iz mnogih organizacionih delova banke (marketing služba, direktor trezora, pravna služba,...)

Kreira finansijske proizvode i cenovnik, ali i brine o likvidnosti banke i adekvatnosti kapitala

Odluke ALCO odbora mora da potvrdi Bord direktora

78


Trezor - treasuryTrezor - treasuryyy

Trezor predstavlja poseban organizacioni deo banke u Trezor predstavlja poseban organizacioni deo banke u organizacionoj šemi

Osnovna funkcija trezora je da vodi računa o kratkoročnoj Osnovna funkcija trezora je da vodi računa o kratkoročnoj likvidnosti, kako u domaćoj valuti, tako i u ostalim valutam

Oblasti odgovornosti trezora:g

- likvidnost

- međuvalutna usklađenost

- nivo obavezne rezerve

79


8.2 Posebna pravila kod bilansa banaka

Adekvatnost kapitalaAdekvatnost kapitala

Minimalni osnivački kapital za poslovnu banku u Republici Srbiji iznosi 10 Minimalni osnivački kapital za poslovnu banku u Republici Srbiji iznosi 10 miliona EUR

Adekvatnost kapitala se odnosi na dozvoljeni stepen leveridža

Tačnije, koncept se odnosi na to da banke ne smeju imati velike obaveze ako nemaju visok kapital. Kod nas je dozvoljeni stepen leveridža 12%

Upravo zbog nemogućnosti smanjenja depozita, odnos kapitala banke i obaveza (prikupljenih depozita) je propisan od strane države i mora biti poštovanp

- najčešći razlog za gubljenje licence

80


Međuvalutna usklađenost

O međuvalutnoj usklađenosti računa vodi trezor

Idealno za banku je da u istom iznosu, u slučaju jedne valute, prikuplja depozite i plasira kredite, ali tržište odlučuje o strukturi plasmana

U Republici Srbiji stepen eurizacije je 65% - toliki procenat depozita je denominovan u EUR, dok je 35% u dinarima

S t k dit iši j t ih EUR k ji i j d i Sa strane kredita, viši je procenat onih u EUR, koji imaju deviznu klauzulu, te je problem međuvalutne usaglašenosti očigledan

81


Rezervisanja

Prilikom izdavanja kredita, banka mora iz sopstvenog kapitala izdvojiti određeni procenat za pokriće potencijalnih gubitakapotencijalnih gubitaka

U slučaju međuvalutne neusklađenosti banka je dužna j jda izvrši rezervisanje

Rezervisanja se vrše iz neraspoređene dobiti ali Rezervisanja se vrše iz neraspoređene dobiti, ali ukoliko je ona nedovoljna onda se umanjuje osnovni kapitalp

82

9. Menadžment kreditnog rizika

83


Racionisanje kredita

Jedan od osnovnih principa u bankarstvu je određivanje odnosa između rizika i visine kamatnih stopa prilikom izdavanja kredita

→ veći rizik podrazumeva višu kamatnu stopu

Ali, ovaj princip ne važi u potpunosti i u beskonačnost, već banka vrši racionisanje kredita

Banka može i da ne odobri kredit ukoliko klijenta smatra suviše rizičnim ili da ne odobri baš sve ono što klijent zahteva

84


9.1 Klasifikacija klijenata

Propisuje je Centralna banka i svaka banka mora klasifikovati svoju bilansnu i vanbilansnu aktivu

Na osnovu klasifikacije klijenata određuje se stopa rezervisanja za potencijalne gubitke

Država, na ovaj način, podstiče banke da daju kredite manje rizičnim klijentima

P t j i i j kl ifik iji klij t Postoje propisi o samoj klasifikaciji klijenata

85



Bilansnu aktivu, koja se klasifikuje, čine:

1. Dospeli i nedospeli kratkoročni i dugoročni krediti (plasmani)

2. Depoziti kod drugih banaka

3. Kamate i naknade (na nenaplaćena sredstva)( p )

4. Dugoročne i kratkoročne hartije od vrednosti

5 Učešće banaka u kapitalu drugih pravnih lica5. Učešće banaka u kapitalu drugih pravnih lica

6. Sredstva stečena naplatom potraživanja

7. Ostalo

86



Vanbilansne stavke, koja se klasifikuju, čine:

1. Garancije

2. Avali, akcepti, diskontovane menice

3. Razna jemstvaj

4. Nepokriveni akreditivi

87



AIzmiruju obaveze u periodu od 0 do 30 dana 1 - 2 % rezervacija od iznosa kredita

Izmiruju obaveze u periodu od 31 do 60 danaБ

Izmiruju obaveze u periodu od 31 do 60 dana 5 - 10 % rezervacija od iznosa kredita

ВIzmiruju obaveze u periodu od 61 do 90 dana

В 20 - 35 % rezervacija od iznosa kredita

88



ГIzmiruju obaveze u periodu od 91 do 180 dana

40 75 % rezervacija od iznosa kredita 40 - 75 % rezervacija od iznosa kredita

ДIzmiruju obaveze preko 181 dana 100 % rezervacija od iznosa kredita

89



Banke šalju periodične izveštaje centralnoj banci o klasifikaciji njihovog portofilja

Sistemom klasifikacije i rezervisanja vrši se upravljanje rizikom

Postavlja se pitanje zašto bi banka dala kredit nekom od klijenata iz grupe Г?

→ Banke daju kredite klijentima iz grupa A i Б, ali klijenti usled problema

prilikom poslovanja klijentima opada rejting i prelaze u niže grupe

90


9.2 Kolateral kao pokriće

Kolateral predstavlja sredstvo obezbeđenja potraživanja, i kao kolateral mogu se javiti:

( )1. Nepokretna imovina (hipoteka)

2. Pokretna imovina (ručna zaloga)

3. Razna jemstva

4. Novčani depoziti

5. Menice

- Stepen pokrivenosti

91


9.3 Bazelska pravila

Odvajanje kreditnog i operativnog rizika

BAZEL I - adekvatnost kapitala

BAZEL II - klasifikacija klijenata

92


93


10.1 Razlozi promene kamatnih stopa

Zlatno bankarsko pravilo - ročna struktura

Kamatno osetljiva pasiva Kamatno osetljiva pasiva

Kamatno osetljiva aktiva

“Uk lik b k i iš k t tlji i k t “Ukoliko banka ima više kamatno osetljive pasive nego kamatno osetljive aktive, rast kamatnih stopa smanjiće profit banke, a pad kamatnih stopa usloviće rast njenog profita.”

Analiza jaza (gap analysis) - osetljivost profita na promene kamatnih stopa

94


10.2 Upravljanje rizikom promene kamatnih stopa

Metode:Metode:

izmene uslova ugovora

indeksiranje kreditnih ugovora (EURIBOR, RCM)

operacije na tržištu finansijskih derivata

95


96


Vanbilansne aktivnosti

Sve veći značaj prihoda iz vanbilansnih aktivnosti - (od 1980. dvostruko veći prihod)p )

Aktivnosti koje donose profit, ali se ne iskazuju u bilansu stanja:

T i fi ij ki i t ti- Trgovina finansijskim instrumentima

- Prodaja kredita

- Provizije

97


11.1 Trgovina finansijskim instrumentima

- Trgovina finansijskim derivatima u procesu upravljanja rizikom

O ij d i žiš- Operacije na deviznom tržištu

- Banke pokušavaju da na ovaj način ostvare dodatni prihod

- Visok stepen rizika u špekulacijama

Barings 1995- Barings 1995.

- SocGen 2008.

- Kontrola - VAR (Value at risk) - statistička procena max. gubitka

98


11.2 Prodaja kredita

“Sekundarno učešće u kreditu”

Sekjuritizacija

Institucije kupuju po nižoj kamatnoj stopi od Institucije kupuju po nižoj kamatnoj stopi od originalne (obično oko 0,15%)

99


11.3 Provizije

N b ih l klij tiNa osnovu posebnih usluga klijentima:

devizni poslovi

poslovi sa HoV (custody)

Asset menadžment

garancije na HoV klijenatag j j

100

NOVAC i BANKARSTVOP t ij d jPrezentacije sa predavanja

Školska 2010/2011 godinaŠkolska 2010/2011 godina

Predmetni nastavnikPredmetni nastavnik

Dr Dušan Dobromirov, [email protected]

Predmetni asistent

M Sc Mladen Radišić mladenr@uns ac rsM.Sc. Mladen Radišić, [email protected]

Kabinet: ITC 308

101

Kabinet: ITC 308

Documents

Novac i Bankarstvo, prezentacije 10-11