NOVI - CEAS · 2019. 2. 9. · za radnike FAP-a Oko 500 radnika FAP-a iz Priboja koji su se opredelili za otpremnine neće od Vlade Srbije dobiti po 300 evra po godini staža, kako

NOVIMAGAZIN

BROJ 272

NATO - EU samit

Iz Poljske bez ljubavi

UPPR u RTBB

Dugovi nestaju, problemi ostaju

Prilog

160. godišnjica rođenja Nikole Tesle

SRB

IJA

150

DIN

/ C

RN

A G

OR

A 2

EU

R /

MA

KED

ON

IJA

95

DEN

/ B

IH 3

.5 K

M /

HR

vA

tSK

A 15

HR

K /

SlO

vE

NIJ

A 2

,8 E

UR

Zaštitnik građana je savest

države

Saša Janković

14. vII 2016.

Sadržaj

23 Dugovi nestaju, problemi ostajuBorski Kombinat bakra

zaštićen je od poverilaca 12 godina i sve to vreme živeo je na grbači poreskih obveznika. Sada je zaječarski Privredni sud odlučio da prihvati Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), kojim se ti dugovi u suštini brišu

Intervju

18 Zaštitnik građana je savest Srbije, nije gonič

robova

Ovo je zemlja autokratskog populizma. Poguban je način vršenja političke vlasti u kojoj se institucije u očima građana uz pomoć tabloida urušavaju i prikazuju kao nužni, reda radi dekor, kaže Saša Janković

tema

10Građani glasaju, građani i plaćaju

srbIja

26 Čačku preti ekološka bomba

regIon

30 Srebrenica 2016, bez

incidenata

32 Dužnički prsti na

međuetničkom okidaču

svet

35 Obaveštajne greške, Blerov

savet, džihad

36 Iz Poljske bez ljubavi

38 Tuča oko efekata sankcija

40 Ameriku potresaju rasni

nemiri

kultura

44 Kreativni otpor potrošačkom

društvu

revIja

50 Tunis – zemlja Berbera

rubrIke

04 Arena08 Širi ugao60 Horoskop/

ukrštenice62 Ogled

47 Čovek bez domovine nema šta da izgubiIzbeglička kriza koja obeležava

poslednjih nekoliko godina u Evropi tema je nekoliko zanimljivih naslova koji su se ove godine pojavili kod nemačkih izdavačkih kuća

54 Svetlost umaPovodom 160. godišnjice rođenja Nikole Tesle Novi

magazin ponovo objavljuje delove iz biografije čuvenog naučnika, koju je svojevremeno objavio Albion books

Foto

: zo

ran

ra

š

3

Novi magazinIZLAZI ČETVRTKOM

IZdAVAČ:

Društvo za novinsko-izdavačku delatnost

“Agenda 2020“ d.o.o. Beograd,

Terazije 23/II

PIB: 106978740, MB: 20717467

Telefoni: 011/3248-754, 011/3228-280

E-mail: [email protected]

direktorka, glavna i odgovorna

urednica:

Nadežda Gaće

Zamenik glavnog i odgovornog

urednika:

Mijat Lakićević

Urednica portala:

Vlasta Vukićević

Art direktor:

Bojan Radulović

Urednik fotografije:

Zoran Rašević Raš

Marketing:

Marijana Vučković izvršna direktorka,

Jelena Laketa

Tel. 064/24 78 420

Sekretarica redakcije:

Dubravka Vasić

Redakcija:

Jelena Aleksić, Miša Brkić, Marija

Kolaković, Jelka Jovanović (politika

i društvo), Ivan Jovanović, Julijana

Mojsilović (svet i revija), Nebojša Pešić

(tema), Dragan Stošić (kultura)

Stalni saradnici:

Jelena Volić Helbuš, Vladimir Barović,

Dragan Janjić, Ljubiša Jovanović, Maša

Kočović, Momčilo Pantelić, Nikola

Lazić, Aleksandar Arsenijević, Zorica

Miladinović, Branko Vučković, Mirjana

Marinković, Mira Popović (Pariz), Marija

Šajkaš (Njujork), Seniha Muharemi

Vukas (Ljubljana), Drago Hedl (Zagreb),

Vildana Selimbegović (Sarajevo),

Veseljko Koprivica (Podgorica), Savo

Pejčinovski (Skoplje)

Advokatica redakcije:

Nataša Dragović Raković

Lektor: Lidija Cenić

Prelom: studiotriD, Beograd

Računovodstvo: Slavica Miljanić

distribucija: Centrosinergija doo,

Beograd

Štampa: Rotografika, Subotica

TK RAČUN: 190-10880-36,

JUBMES banka A.D. Registrovano kod

APR pod brojem Bd 27649/2011

08.03.2011.

Regionalni partneri Novog magazina:

Novi Magazin je član Saveta za štampu

U poverenju

Sporne otpremnine za radnike FAP-a

Oko 500 radnika FAP-a iz Priboja koji su se opredelili za otpremnine neće od Vlade Srbije dobiti po 300 evra po godini staža, kako je bilo dogovoreno sa predstavnicima Vlade i Opštine Priboj. Radnicima je iz Vlade Srbije na potpisivanje ponuđen sporazum o otpremninama koji garantuje svega 200 evra po godini staža.

Razlog nije u nedostatku novca već, kako ističu sindikalisti koji vode pregovore, u tome što suma od 300 evra po godini rad-nog staža za otpremnine ne sme da bude navedena u bilo kom dokumentu Vlade Srbije jer bi u tom slučaju i radnici drugih preduzeća koja se nalaze u istoj situaciji kao

i FAP tražili veće otpremnine. Rešenje je nađeno sa rukovodstvom opštine koje se obavezalo da isplati još po 100 evra po godini staža. Opština će taj novac obezbediti prodajom fabričkih postrojenja i opreme koju joj država ustupa za proširenje industrijske zone.

Inače, neizvesno je i da li će odlazeći radnici dobiti po devet zaostalih plata.“Obećano nam je i da će nam biti isplaćene zaostale zarade. Međutim, šta i koliko ćemo do-

biti zavisi isključivo od toga da li će FAP ići u UPPR ili u stečaj. U slučaju da 31. avgusta bude odobren UPPR za FAP dobićemo devet zaostalih plata u nivou minimalca. Ako pak UPPR ne prođe i FAP ode u stečaj, dobićemo samo 20 odsto od zaostale plate”, kažu u sindikatu “Sloga”.

Do Hitne pomoći preko policijeEkipe Hitne pomoći ovih dana

zbog vrućina svakako imaju pune ruke posla, ali visoke tem-perature i veliki broj intervencija svakako ne mogu biti opravdanje za, najblaže rečeno, nonšalantno ponašanje operaterke koja je do-bila poziv za pomoć.

Prošle nedelje Beograđanka N.M. kasno noću je u Denkovoj bašti, u blizini zgrade u kojoj stanuje, primetila čoveka koji nepomično leži na asfaltu. Priš-la je, prodrmala ga, pokušala da mu pomogne, ali je čovek i dalje bio nepomičan, bez ikakvih reak-cija. Odlučila je da pozove Hitnu pomoć i zato se popela u stan.

Operaterka ju je prvo pitala da li je čovek pijan. Odgovorila je da ne zna, ali da mu očigledno treba pomoć. Onda je operaterka kazala da ne vredi da šalju ekipu jer ima i onih koji ne žele da im se pruži pomoć i upitala je da li gospodin koji leži na ulici želi pomoć. “Ne znam. On gotovo da ne daje znake života”, odgovorila je N.M. “Onda idite, pa ga pitajte, malo ga jače prodrmajte”. N.M. je ponovo sišla do nesrećnog čoveka, a naišle su i komšije koje su takođe zvale Hitnu pomoć, ali i dobile iste instrukcije. Tek pošto su pozvali policiju, a policija Hitnu, stigla je ekipa koja je čoveka odvezla u bolnicu.

14/07/2016. Novi MagaziN BROJ 2724

Konobarica pronašla tašnu punu novca i vratila je vlasniku

Konobarica Danica Đorđević (21) čuvala je dva dana taš-nu s novcem, karticama i dokumentacijom Nebojši V. iz Frankfurta dok nije došao po nju.

Nebojša je prošlog petka po podne s prijateljima sedeo u kafiću u Nišu, gde je zaboravio tašnu sa dokumentima i novcem i to primetio tek sutradan. “Zabrinulo me je da li ću naći torbu jer mi je sve važno bilo unutra. Kada su mi rekli da je tu, nisam mogao da verujem”, priča Nebojša. Ljubazna konobarica Danica videla je tašnu na stolici, sklonila je i čeka-la vlasnika. “Sećam se gospodina, sedeo je u bašti s prijateljima. Prvo sam pitala ljude pored da li je tašna njihova, onda sam je odnela unutra. Bila sam iznenađena što niko nije dolazio”, priča Danica za Blic. Nebojša je zahvalan Danici i vlasniku kafića koji su mu sačuvali tašnu.

“Imao sam mnogo novca, neću govoriti o sumi, kao i gomilu kartica, dokumentacije. Koliko sam čuo, vlasnik me je čak dva puta tražio na kućnu adresu koju je našao u tašni, ali nikoga nije bilo kod kuće. Ponudio sam da ih častim u znak zahvalnosti, ali gazda je odbio”, kaže Nebojša V. Danica nije bila tu kada je vlasnik došao po tašnu, ali je srećna što se sve dobro završilo.

“Moja obaveza je da to vratim. Naravno, uradila bih opet isto”, kaže Danica.

Oko 3.500 osmaka odustalo od daljeg školovanja

Oko 3.500 osmaka nije tražilo da se upiše u srednje škole, njih deve-desetak ostalo je još neraspoređeno i skoro 900 njih polagaće završni is-

pit u avgustu, izjavila je danas pomoćnik ministra prosvete Snežana Mar-ković. “Za neke ne znamo zašto nisu tražili da se upišu, neki su odustali,

otišli u inostranstvo, neki su upisali privatne škole”, rekla je Marković na RTS-u i dodala da se po prvoj želji upisalo dve trećine dece. Objasni-

la je da su obično prve tri želje dilema dece, te je njih 82 odsto upisalo jednu od prve tri želje, što smatra dobrom statistikom jer “deca su

realno procenila svoje želje i mogućnosti”, dok je trogodišnje škole ove godine upisalo oko 2.400 učenika više nego prošle godine.

Najtraženija su postala zanimanja iz oblasti informacionih tehnologija, te tehničke škole u tom domenu postaju sve popu-

larnije, kaže pomoćnica ministra i dodaje da je veliko interesova-nje i za medicinsku školu, ali ne baš i za gimnaziju.“Ekonomske škole blago opadaju i interesovanje za njih je negde

sa gimnazijama, niže od ovih. Pretpostavljamo da je to zato što sa me-dicinom i informacionim tehnologijama može brže da se dođe do posla, a ostavlja i mogućnost studiranja”, rekla je Marković.

Govoreći o školama za koje nema mnogo interesovanja, kao i o ode-ljenjima u kojima je broj učenika manji od neophodnog, Marković je

rekla da neraspoređeni učenici iz drugog kruga i učenici koji će pola-gati završni ispit u avgustu imaju mogućnost da se upišu u ta nepo-

punjena odeljenja.

DOBRA NEDELJA LOŠA NEDELJA

Na mom radaru Andrija Sagić

Andrija Sagić, multiinstrumentalista i kompozitor. Studirao je filozofiju u Beogradu, specijalizirajući estetiku i filozofiju srednjeg veka, kao i savremenu epistemologiju. Posebnu pažnju posvećuje vokalnoj praksi srednjeg veka u Pitagorinom muzičkom sistemu. Ovo interesovanje proširuje na istraživanje mikrotonalne muzike od antike do savremene muzike. Sarađivao je sa Ateljeom 212, Narodnim pozorištem i Pozorištem na Terazijama, Radio Beogradom… Osnivač je i umetnički rukovodilac srednjovekovnog ansambla “Ludus Musicus” i ansambla za eksperimentalnu muziku “Mikro”. Sa čembalistkinjom Smiljkom Isaković kroz brojne nastupe obnavlja izvođačku praksu starih kamernih sastava. Sa kompozitorom Miroslavom Mišom Savićem osniva festival mikrotonalne muzike “MIKRO” (2014). Član je UMUS-a.Od 2013. u Biblioteci “Milutin Bojić” rukovodi digitalnim centrom (digitalna.milutinbojic.org.rs).

RealNost ?Nesumnjivo je da živimo u digitalnoj eri, u kojoj se protok informacija meri bitima u sekundi, a dostupnost je na klik ili pritisak ekrana. U svakom trenutku možemo saznati šta se dešava na bilo kojoj tački na planeti, videti, čuti, pročitati… E, sad, da li je baš tako kako se predstavlja, možemo se upitati? Svaka informacija se prethodno mora pripremiti kako bi se plasirala i bila percipirana. Došli smo do tačke kada sami kreiramo realnost ili nam se nameće određena forma koja nam daje privid samostalnosti. Svedoci smo velikih globalnih potresa, terorizam, vremenske nepogode, migracije, ekonomska i politička kriza uzrokuju velike globalne pokrete nastalih putem globalne mreže, od kojih su neki veoma dobro unapred pripremljeni da izgledaju kao spontani.

GlobalizovaNoPostoji, međutim, jedan globalni pokret koji zavređuje pažnju, a

posvećen je očuvanju i predstavljanju kulturnog nasleđa. Baveći se istraživanjem muzike Srednjeg veka od velike pomoći su mi bile digitalizovane zbirke autentičnih rukopisa i dostupnost kritičkih tekstova i transkripcija. Način na koji su velike svetske biblioteke obradile i predstavile svoju bibliotečku građu opisan u priručnicima, stručnim tekstovima i na specijalizovanim sajtovima dao mi je ideju da ova iskustva primenimo i na formiranje digitalnih kolekcija, najpre zaostavštine pesnika Milutina Bojića i kulturne baštine teritorije opštine Palilula u Beogradu, na kojoj su i Kelti boravili. Zahvaljujući podršci Ministarstva kulture, pa samim tim i građana Srbije, u nabavci neophodne opreme danas smo u mogućnosti da predstavimo kolekcije koje se mogu čitati onlajn na telefonu, tabletu ili računaru. Trenutno pripremamo platformu za formiranje

potpuno pretražive digitalne biblioteke, gde ćete moći da ukucate neki pojam i dobijete listu knjiga ili periodike u kojima se nalazi, gde se taj pojam pojavljuje na određenoj strani. Filozofija pristupa ovakvom poduhvatu jeste da se radi isključivo sa programima otvorenog koda (Open Source) koji su razvile same biblioteke i stavile na korišćenje.

U svetU iNfoRmacijaZanimljiv je i podatak da se bibliotekari školuju na Informatičkim fakultetima u anglosaksonskom svetu i da je njihova uloga u ovakvom informatičkom društvu jedna od ključnih. Biblioteke više nisu samo mesto gde se iznajmljuju knjige, uči na miru ili održi poneko književno veče već lokalni informatički centar ako je u pitanju lokalna zajednica ili region i svakako nacionalni informatički centar koji je neophodan da bi društvo kao takvo opstalo.

5

Postoji li Beogradska berza? Ovim pomalo šaljivim pita-njem otpočeli smo razgovor sa Sinišom Krnetom, direk-torom Beogradske berze. Jer,

zbilja, jedna od ključnih ekonomskih institucija, bar u razvijenim zemljama, u Srbiji je takoreći na izdisaju. Krneta je naravno odgovorio da berza postoji, ali i dodao da se “ambijent u kojem ona posluje može svakako nazvati, samo ne afirmativnim za poslove tržišta kapi-tala”. Na pitanje šta podrazumeva pod tim “afirmativno”, naš sagovornik je rekao: “Suština je u tome da bi država trebalo da bude zainteresovana, onako kako je bila recimo u Poljskoj, da se na mikro-nivou, dakle na nivou preduzeća, finansiranje rasta i razvoja učini upravo preko tržišta kapitala. U Srbiji se, me-đutim, to još uvek naziva alternativnim izvorom finansiranja.

Hoćete da kažete da država u Srbiji nije pokazala dovoljno interesa da omogu-ći razvoj berze?

Ja mogu samo da kažem da u Srbiji nije urađena ni jedna jedina inicijalna javna ponuda. Drugim rečima, nijedna privatna kompanija nije se pojavila da na berzi potraži kapital za investicije, odnosno za svoj razvoj.

Zašto?Zato što po srpskom zakonskom

okviru do 2012. praktično i nije bilo moguće učiniti inicijalnu javnu ponudu. Tek nakon toga to je Zakonom o tržištu kapitala omogućeno.

Ali ni posle 2012. godine privatne firme na berzi ne traže kapital.

To je ključno pitanje. Zato Berza sada vodi kampanju kojom pokušava da pri-vuče privatne kompanije. Tamo sada nailazimo na drugu vrstu problema. Na-ime, kompanija sama ne može da prođe kroz proces inicijalne javne ponude, za to joj je potrebna stručna profesionalna pomoć. S obzirom na to da u Srbiji do sada nije sprovedena nijedna inicijal-na javna ponuda, postavlja se pitanje kako pronaći tu stručnu pomoć. Drugo, ako se govori o iznajmljivanju usluga iz

inostranstva, postavlja se pitanje njiho-ve cene. I, na koncu, ono što je možda i najveća prepreka, to je reputacioni rizik investicione banke koja bi za neku domaću kompaniju sprovela inicijalnu javnu ponudu. Ključno pitanje jeste ko probija led prve inicijalne javne ponude u skladu sa legislativom. I to je problem s kojim se mi danas suočavamo.

O kakvoj kampanji govorite?Mi smo identifikovali 38 privatnih

preduzeća, izvorno privatnih, koja da-kle nemaju nikakve veze ni sa privati-zacijom ni sa državom, koja mogu biti interesantna za investitore. Od početka godine posetili smo desetak kompanija, pokušavajući da im otvorimo perspek-tive novog načina finansiranja.

Šta ste im konkretno ponudili?Mi njima nudimo da rast i razvoj

obezbeđuju prikupljajući sredstva na tržištu. To može biti tržište Srbije ili van nje. Mi bismo naravno voleli ukoliko bi se oni odlučili da taj proces sprovedu u Srbiji, ali u svakom slučaju smatramo korisnim za razvoj svesti o tome kako je finansiranje tržišne utakmice moguće i ukoliko bi se neka od tih kompanija od-lučila da uradi inicijalnu javnu ponudu i listira kompaniju na, recimo, Varšav-skoj berzi.

Zbog čega i na Varšavskoj?Zato što bi to donelo određene pouke

i za tu kompaniju, ali i za sve druge koje razmišljaju o nečemu sličnom. A drugo, u tom slučaju bi se i vidljivost srpskog tržišta povećala.

Ima li u Srbiji kapitala koji bi odgovorio na takvu ponudu?

Kapitala u Srbiji ima. Ima ga i kod institucionalnih, profesionalnih investi-tora, a ima ga i u tzv. “ritejl” sektoru, tj. kod građana. Prema podacima kojima mi raspolažemo upravo zato što u Srbiji nema široke lepeze investicionih mo-gućnosti na Beogradskoj berzi, slobod-na sredstva traže mesto za “parkiranje”. Danas mnogi naši klijenti koji su nekad investirali u hartije na Beogradskoj ber-zi danas investiraju u hartije koje su

5 minuta sa...Sinišom Krnetom

6 14/07/2016. Novi MagaziN BROJ 272

Vidi kako komšija Zoki vodi Gocu u Paraliju, a kumovi Milići idu deset dana u Čanj. I Kurta i Murta, bre, brčka se u moru, a mi noge u lavoru.

To porodično zvocanje, kad se sve sabere, košta – 60 mili-ona evra.

Toliko su građani Srbije u junu uzeli kredita u bankama da godišnji odmor provedu na moru.

Bankari zadovoljno trljaju rukama, takozvani keš krediti su obično najskuplji novac koji oni pozajmljuju, ali zato “idu ko alva”. Za one koji neće da budu gori od “komšija i kumova” ništa nije skupo – pa ni kredit sa učešćem od 30 odsto, sedam odsto kamate i rokom otplate od šest meseci do pet godina.

Malo ko od stranaca razume našu potrebu da letujemo na moru pomoću bankarskog keš kredita. Jer, “ili jesi ili nisi”... fi-nansijski sposoban da sebi i porodici priuštiš godišnji odmor na moru.

Ako se nema para, a mnogi kukaju kako nemaju i kako je kriza, onda je dobro i “beogradsko more”, odnosno Ada Cigan-lija ili plaže na lokalnim rekama i jezerima, gradski bazeni, seoski ili banjski turizam. Što bi se reklo u domaćinskim ku-ćama – kupamo se i sunčamo koliki nam je “guber”. Nekada je postojalo, ali se u međuvremenu negde zaturilo pravilo da od-govorni ljudi godinu dana štede i planiraju letovanje na moru, baš zato da ne bi od banke zajmili novac i plaćali kamatu.

Deset dana, dve nedelje ili mesec dana letovanje na moru statusni je simbol u državama gde se ceni novac, samo u Srbiji je to egalitarizam, “tekovina za koju smo se borili”. U Srbiji se još naivno veruje da su banke isto što i “naše” preduzeće koje deli regres ili sindikalna organizacija koja daje beskamatnu pozajmicu iz kase uzajamne pomoći.

Zaduživanje je jedno od pravila ekonomije, ljudi uzimaju kredite i tim novcem kupuju robu i usluge, tako zarađuju oni koji prodaju robu ili uslugu... Pitanje je samo da li je svako sposoban da sebi priušti kredit za letovanje na moru? To pita-nje ima istu suštinu kao i ono kad neko s prosečnom srpskom platom od 370 evra planira da na kredit kupi stan čiji kvadrat košta 3.000 evra.

Letovanje na moru, pa makar i na kredit koji će posle ot-plaćivati dve godine, za mnoge u Srbiji je lažna potvrda onog inata “kad može komšinica Mica, mogu i ja” i bajka da se može dobro živeti “na kredit”. Mnogi se teško oslobađaju nasleđa lažne jednakosti i nisu spremni da žive “kao sav normalan svet” koji ne razmišlja o skupim krpicama i aksesoarima, ne pati za “Paralijama i Čanjevima” ako mu to zarada ne dozvo-ljava. Čitavi slojevi stanovništva u razvijenim zemljama Za-pada nikada nisu išli na odmor na more jer sebi ne mogu da priušte taj “luksuz”. To, međutim, ne znači da nisu imali kva-litetan godišnji odmor. Oni jednostavno samo znaju gde im je mesto ili, kako bismo mi rekli, koliki im je “guber”.

U junu je izvestan (ne mali) broj građana Srbije u bankama pozajmio 60 miliona evra da bi letovao na moru. Kad se vrate, kad “spadne boja”, kad pritisne jesenja besparica i kad treba plaćati rate kredita – onda će banke i bankari ponovo postati dežurni krivci, takozvane derikože što “odraše jadan narod koji mora da vraća skupi kredit”. Tada se obično u pomoć po-ziva država da reši “naš” problem i spase nas od bezdušnih bankara.

Idu k’o alvaPiše: Miša Brkić, uredniklistirane na nekim drugim berzama.

To je paradoksalno: Srbija ima veli-ku potrebu za kapitalom, a kapital “beži” iz Srbije.

Kakve su reakcije kompanija s kojima ste razgovarali?

Generalno, ne postoji dovoljan nivo znanja o mogućnostima koje im stoje na raspolaganju, što je i ra-zumljivo. Prethodnih 50-60 godina o ovome se malo učilo i na visokim školama.

Da li je u pitanju neznanje ili nespre-mnost privatnika da se odreknu vlasništva?

Jedan od ključnih problema s kojim se susrećemo jeste kako po-stojećem vlasniku, a uglavnom je to pojedinac ili porodica, objasniti upravo to. Deljenje vlasništva, de-ljenje upravljanja izaziva probleme kod danas postojećih vlasnika. To se može razumeti – ljudi se teško odriču onoga što su sami stvorili. Ali, sa druge strane, i to je ono što mi pokušavamo da kažemo našim potencijalnim partnerima, bez kon-tinuiranog ulaganja kompanija teš-ko opstaje na nogama. Pa se onda postavlja pitanje – ukoliko nije mo-guće obezbediti finansiranje tržiš-ne utakmice iz sopstvenih izvora ili dugom, koji vrlo često nije drug, zar nije bolje razvijati kompaniju – u kom slučaju će i manje vlasništva značiti više profita – nego tavoriti i, u krajnjoj liniji, rizikovati propast.

Sada je na Beogradskoj berzi osam kompanija, ima li smisla da ona po-stoji? Verujete li u budućnost berze?

To je porazan podatak. Ali, narav-no, odgovor i na jedno i na drugo pi-tanje je – da. Berza može mnogo da doprinese razvoju nacionalne eko-nomije i zato bi oni koji vode računa o nacionalnoj ekonomiji to trebalo da imaju u vidu.

Mislite na državu?Već sam govorio o tome da vlasni-

ci velikih privatnih firmi i investici-oni bankari kažu da bi za njih bio vrlo visok reputacioni rizik da budu

prvi koji će neku od takvih kompa-nija izvesti na lokalno tržište, na Beogradsku berzu. Zašto? Zato što ne postoji iskustvo da li su zakon i podzakonska akta o tržištu kapitala primenljivi u praksi i zbog čega bi-smo mi – pitaju oni – ulagali svoje resurse i svoj novac da testiramo radi li zakon ili ne radi, na kraju te-stirajući sopstvenu reputaciju. Zbog toga se u zemljama poput Poljske, Mađarske, Hrvatske, a evo to sada nagoveštava i Rumunija, uključu-je država. Podsetiću vas, u Hrvat-skoj je svojevremeno Pliva bila i na Londonskoj i na Zagrebačkoj berzi. Poslednji primer su INA i Hrvatski telekom. To Hrvatska namerava da radi sa Autocestama i sa Elektropri-vredom. Mađarska je to uradila sa MOL-om i OTP bankom. O Poljskoj da ne govorimo. Ovde se postavlja pitanje zbog čega bi neko ulagao no-vac i reputaciju ako legislativa nije testirana. Zbog toga država probija led. Ona je “ajsbrejker”.

Tako bi nešto trebalo da uradi i Srbija?

To hoću da kažem. Mislim da bi bilo dobro kada bi kvalitetnu kom-paniju, ne u potpunosti, ni 50 odsto nego recimo 25 odsto njenog uku-pnog kapitala, država privatizovala putem inicijalne javne ponude, pri čemu je važno znati da tu država pred sobom ima model koji podra-zumeva ne puku privatizaciju, pro-menu vlasništva, već prikupljanje kapitala. Ako imate kompaniju koja igra tržišnu utakmicu, za finansira-nje te tržišne utakmice u ekstremno, možda i trenutno najskupljoj indu-striji na globusu, potrebni su ogro-mni resursi. Konkurencija Telekomu i u Srbiji postoji, svaki njegov izlazak van granica Srbije...

Mislite da bi Telekom dobro pro-šao, da bi bilo kupaca?

Ja govorim o modelu. Nisam u ulo-zi investitora, niti u ulozi izdavaoca akcija. Sve što pokušavam jeste da se ovaj koncept uzme u razmatranje. Tako je, recimo, uradila Nemačka sa Dojče telekomom.

Foto

: zo

ran

ra

š

7

8

Širi ugao


9

Tesline “munje” na KalemegdanuPredstavljanjem moderne replike Teslinog transformatora koji sadrži napon od 12 miliona volti, u nedelju je na Kalemegdanu ukazana još jedna čast veli-kom srpskom naučniku povodom 160 godina od njegovog rođenja.Transformator je replika onog koji je Tesla konstruisao u Kolorado Springsu 1899. godine i važi za jedan od najjačih na svetu, a koristi se za proizvodnju visokog napona i visoke frekvencije.Nakon prve moćne prezentacije, transformator je svojim “munjama” počeo da proizvodi melodiju Užičkog kola, ali je, zbog visokog napona, došlo do prekidanja struje, što Tesla verovatno nije imao u planu. (Foto: Zoran Rašević Raš)

TV-TROŠKOVNIK: Podaci poka-zuju da je televizijsko oglašavanje odnelo najviše novca, 7,1 milion evra, odnosno 57 odsto ukupnih troškova. Lavovski deo otpada na pobedničku koaliciju oko SNS, odnosno 4,3 miliona evra, dok su drugi bili znatno skromniji, re-cimo koalicija DSS-Dveri koja je osvojila najmanje mandata izdvo-jila je 143.000 evra iz svog budže-ta za TV-oglašavanje. Za političke analitičare će biti interesantan podatak da mereno televizijskim aršinom poslaničko mesto sa liste “Srbija pobeđuje” košta tri puta više nego mandat DSS/Dveri: SNS sa partnerima ima 131 poslani-ka, a DS/Dveri 13, što znači da je vladajući mandat težak bezmalo 33.000 TV-evra, a opozicioni DSS/Dveri 11.000. kako beleži TS, van konkurencije je lista DJB, koja nije ni imala plaćene TV oglase a ostvarila je solidan izborni uspeh.

Ovome valja dodati da su i dru-gi vidovi oglašavanja kroz medije odneli još 16 odsto troškova, s tim što je lavovski deo otišao štampi, oko 10 odsto od ukupnih troškova kampanje.

Nenadić skreće pažnju na in-teresantan podatak da su u uku-pnim troškovima događaji odneli samo osam odsto, a reklamni ma-terijal 11, dok je šest procenata u troškovniku od oko 12 miliona evra (milijardu i po dinara) “osta-lo” bez jasne namene.

FUNKCIONERSKA KAMPA-NJA: Posebna pažnja Transparen-tnosti usmerena je na tzv. funkcio-nersku kampanju, koja i dalje nije zakonski regulisana. Kako kaže predsednik Transparentnosti Vla-dimir Goati partije donose odluke o vlastitom finansiranju i prateći trag novca više se može saznati o političkom životu u Srbiji, a najja-snije u doba izborne kampanje.

“Kako bi se predstavile ili na-metnule potencijalnim biračima, političke stranke i drugi učesnici izbornog procesa ulažu sredstva

Izborna kampanja uoči ovogodišnjih izbora u suštini je finansirana budžetskim sredstvima, neposredno ili posredno. Ovo je najkraći zaključak Monitoringa finansiranja

kampanje za ovogodišnje parla-mentarne, pokrajinske i lokalne izbore koji je sačinila Transparen-tnost Srbije.

U troškovniku od 12 miliona evra predstavljenom u utorak u Beogradu vidi se da je bezmalo dve petine (37 odsto) direktnih troškova izborne kampanje finan-sirano iz budžeta, a drugi najzna-čajniji izvor prihoda su tzv. sop-stvena sredstva, koja učestvuju sa četvrtinom, odnosno 25 odsto. “Reč je o novcu koji su političke stranke imale na svojim računima u doba kada su izbori raspisani. Međutim, ta sopstvena sredstva po svom poreklu takođe predstav-ljaju sredstva iz budžeta zato što je izrazito dominantan izvor prihoda za redovno finansiranje politič-kih stranaka upravo budžet”, kaže programski direktor TS Nemanja Nenadić.

Prema njegovim rečima, osim tih 62 odsto (37+25), budžet će biti opterećen sa još 19 procenata, koliko je za kampanju prikupljeno na osnovu kredita i zajmova: “Kre-diti će biti izmireni u nekim sluča-jevima do kraja godine, a u nekim do kraja 2018. godine, pa je krajnji izvor finansiranja parlamentarnih stranaka budžet. Znači, sredstva iz javnih izvora nisu više ni 37, ni 37 plus 25, već 37 plus 25 plus 19.”

Prema izveštajima stranaka, nepokriveni rashodi kampanje su 16 odsto, pa će najveći deo, nagla-šava Nenadić procenjujući na čak 90, parlamentarne stranke pokriti prihodima koje budu ostvarile iz budžeta na osnovu svog redov-nog rada, što znači opet na teret budžeta. Kad se sve sabere, tek oko tri odsto troškova zaista je po-kriveno iz drugih izvora, prevas-hodno ličnih donacija.

Građani glasaju, građani i plaćajuIzborna kampanja 2016. godine bila je jeftinija od prethodnih, ali analiza Transparentnosti Srbije pokazuje da građani nemaju mnogo razloga za optimizam pošto je lavovski deo troškova, direktno i indirektno, pokriven iz – budžetaTemu pripremila: Jelka Jovanović

Manji troškovi i razloziDirektni troškovi kampanje manji su nego prethodnih godina, a TS nabraja nekoliko razloga za to: više opozicionih lista nije imalo budžetske resurse, a kako su se nadmetale za isto biračko telo i imale nizak rejting, nisu bili atraktivne ni lukrativnim finansijerima. Sa druge strane, SNS koji je imao višak novca iz budžeta nije imao potrebe za reklamiranjem, zahvaljujući stalnom prisustvu svojih funkcionera u medijima. Drugi bitan parametar za smanjenje ukupnih troškova je kratka kampanja, a treći nova pravila, odnosno izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti (2014) i za 30 odsto smanjenje iznosa koji se iz budžeta dodeljuje za finansiranje kampanje.

Raspored troškova kampanje

Izvor: TS


Tema broja

ista ili veća od svoje godišnje po-trošnje u svega nekoliko nedelja promocije tokom kampanje. Ta borba za politički ‘život i smrt’, koja se u Srbiji odvija znatno češće od Ustavom utvrđene svake četvr-te godine, nosi sa sobom ogromne rizike od korupcije. Učesnici u iz-bornoj trci mogu pasti u iskušenje da zloupotrebe javne resurse koji im stoje na raspolaganju i iznude sredstva od donatora (ukoliko se

već nalaze na vlasti) ili da obećaju da će javne resurse zloupotrebiti u zamenu za podršku finansije-ra, ukoliko dobiju priliku da vrše vlast. Iz tih razloga finansiranje i vođenje izbornih kampanja za-konski se uređuje, kontroliše i proučava upravo s polazišta borbe protiv korupcije”, navodi se na po-četku Monitoringa.

Ova oblast nije precizirana za-konom, uprkos lošim iskustvima i

dokazanom korišćenju javnih funk-cija članova Vlade, direktora javnih preduzeća, gradskih i opštinskih funkcionera, kroz navodne redov-ne aktivnosti. Na dugom spisku su otvaranje objekata, deonica puteva, mostova, fasada, pa čak i semafora. I, naravno, brojni kameni temeljci, toliko puta polagani u ovoj kratkoj kampanji da se njima pozabavio i strip-komentator Marko Som-borac. Takođe, neformalne najave investicija, potpisivanje raznih spo-razuma, sve pred brojnim kamera-ma i fotoaparatima.

Naravno, to nije odlika samo aktuelnih vlasti: Transparentnost funkcionersku kampanju prati od 2012. i, kako navodi u Monitorin-gu, o aktivnostima koje su promo-tivne, a podvedene pod “redovan rad”, mediji izveštavaju u informa-tivnom programu, van blokova na-menjenih za stranačku promociju: “Ovaj oblik izborne propagande nije obuhvaćen propisima koji uređuju pristup učesnika izbora medijima, npr. ravnomerno pred-stavljanje izbornih lista. Pošto zakonski nema tretman prediz-borne propagande, pojavljivanje državno-stranačkih lidera u infor-mativnom programu ne ulazi ni u prikaz troškova izborne kampanje niti podleže kontroli finansijskih izveštaja političkih subjekata. Sa druge strane, takva promocija nesumnjivo vredi značajno više nego otvorena propaganda, kako zbog toga što se plasira u kontek-stu ‘objektivnog izveštavanja’, tako i zbog činjenice da je gledanost informativnog programa daleko veća nego gledanost reklama.”

U Transparentnosti ne očeku-ju da u kampanji “utihne život”, ne očekuju da će se funkcioneri odreći besplatne reklame, a ured-nici medija im je uskratiti, pa do zakonskog rešenja smatraju da Regulatorno telo za elektronske medije mora reagovati uputstvi-ma i upozorenjima. Kao jedno od rešenja, predlaže se slika bez tona, odnosno nemi snimak.

Građani glasaju, građani i plaćaju

Korelacija između uloga za TV oglašavanje i izbornog uspeha

Izvor: TS

plakati: Osam odsto troškova odneo je reklamni materijal

Foto

: zo

ran

ra

š

11

štine SNS-a 28. maja i trodnevne posete kineskog predsednika Sr-biji tokom koje je potvrđena pro-daja smederevske Železare. Ubrzo je novi datum isplivao na površinu – pre 3. jula i Pariskog samita. Naj-novija licitacija je 19. jul, a možda i 17. avgust, u svakom slučaju posle novog sastanka direktora MMF-a.

U međuvremenu je mandatar obavio prvi krug formalnih razgo-vora sa predstavnicima izbornih lista koje su bile voljne za raz-

govor – što znači svi sem DSS-a i SDS-a – a u Skupštini je počelo formiranje odbora koje je prva indikacija ko će sve ući u vladu ili je podržavati. Izbor Muamera Zukorlića za predsednika Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo iza-zvao je najviše polemika u javno-sti, sam Zukorlić je potvrdio da je to deo aranžmana kojim njegova Bošnjačka demokratska zajednica podržava novu vladu.

Tokom svih meseci posle izbora nijedna pouzdana informacija nije izrečena ni o koalicionim partne-rima, sem SVM-a, ni o kadrovskim rešenjima. Jedino je mandatar još krajem maja nagovestio da će u novoj vladi biti šest novih mini-stara, odnosno da će neki ostati, a neki ne. Ako se ta izjava veže za novopromovisani stav SNS-a da najviši partijski funkcioneri SNS-a neće biti i nosioci najviših držav-nih funkcija, može se naslutiti da će biti pomeranja kockica, ali nije izvesno kojih. Recimo, još aktuel-na potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović očekuje da će zadržati resor, spekuliše se da će i Nebojša Stefanović, s tim što ona više nije potpredsednica stranke, a on je na tu funkciju izabran 28. maja.

Prema dostupnim informaci-jama, i zvaničnim i nezvaničnim, mandatar još nije razgovarao sa ministrima u tehničkom mandatu o nastavku angažmana. Takođe, nije obavljen ni drugi najavljeni krug konsultacija s potencijalnim koalicionim partnerima, pre sve-ga Socijalističkom partijom Srbi-je. Doduše, ako se neki zaključak može izvesti iz činjenice da su sa liste “Srbija pobeđuje” ostavke na mesto poslanika podneli samo Aleksandar Vučić i Rasim Ljajić, jedno ime – sem, podrazumeva se, prvog – nije sporno.

DILEME: Višekratno pomeranje datuma za posao koji se smatra neupitnim izazvalo je i izaziva mnoštvo dilema i prozivki, koje

Šta Aleksandar Vučić čeka? Ili šta Aleksandar Vučić ne može da nađe?

U ova dva kratka pi-tanja sažima se enigma

zbog čega Srbija dva i po meseca posle vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima je nesumnjivo i ubedljivo pobedila koalicija “Srbi-ja pobeđuje – Aleksandar Vučić”, još nema novu vladu. Iako pobed-nik u svojim rukama ima čitav, isti-na tehnički, ali kao da nije, kabinet i novi mandat za sastav vlade. I ne samo kadrove iz svoje Srpske napredne stranke, partnera sa pobedničke liste i dosadašnjih koalicionih partnera, već i nimalo uvijene ponude i s političkog tasa koji je na izborima nastupio kao opozicija.

Napokon, sam Vučić je u ovim postizbornim mesecima najmanje tri datuma notirao kao start nove vlade, premda ima još prilično vremena na raspolaganju. Do 3. septembra, odnosno 90 dana po konstituisanju Narodne skupštine Srbije u ovom sazivu.

DATUMI I INDICIJE: Predsednik Srbije Tomislav Nikolić mandat za sastav nove vlade poverio je Vuči-ću 22. maja, nakon konsultacija s predstavnicima svih 11 izbornih lista, kako nalaže Ustav. “Obave-štavam da sam odlučio da mandat za sastav nove vlade poverim Vu-čiću kao nosiocu liste ‘Srbija pobe-đuje’ jer me je uverio da ima veći-nu za parlament i dužan sam kao predsednik to da uradim”, rekao je predsednik: “Samo je Vučić izložio program o tome kako misli da se ponaša vlada, koje prioritete tre-ba da ispunjava. Svi ostali su došli svesni činjenice da je SNS osvojila najviše mandata i da će s pravom tražiti mandat za sastavljanje vla-de.”

Sam Nikolić je već tada kazao kako mu “deluje” da će osim liste “Srbija pobeđuje”, sa SNS-om kao stožernom strankom, te Saveza vojvođanskih Mađara, “još neka od lista koje su obezbedile man-date u budućem parlamentu biti u vladi” ili će je podržavati.

Odmah po preuzimanju manda-ta Vučić je najavio novu vladu za prvu polovinu juna, između Skup-

Mandati i iskustvo Posle ubedljive pobede SNS-a na izborima 16. marta 2014, nova vlada izabrana je nakon 33 dana, 27. aprila. Dve godine ranije mandataru Ivici Dačiću bilo je potrebno 83 dana, ali to ne čudi pošto su tada u opticaju bile različite mogućnosti, a odluka je bila na SPS-u hoće li zadržati partnerstvo sa DS-om ili će ući u novo sa SNS-om. Na tim izborima lista koju je predvodio Tomislav Nikolić imala je 74 mandata, šest više nego DS, pa je SPS sa 44 poslanika bio ključni igrač.Slično se dogodilo, ali u obrnutom smeru, posle vanrednih izbora 11. maja 2008, kada je u poslednjem trenutku dogovorena koalicija DS i SPS, a vlada je formirana 58 dana nakon izbora. Valja reći da posle 5. oktobra i ubedljive većine od 176 mandata koju je tada osvojio DOS, prethodna i ovogodišnja pobeda koalicije oko SNS-a omogućava vladu bez dodatnih koalicionih partnera. Zašto SNS ne preuzme odgovornost, to je još jedno od ključnih pitanja koja prate formiranje nove vlade.

Dva i po meseca posle vanrednih parlamentarnih izbora još se ne zna ko će sve činiti vladajuću koaliciju niti ko će biti ministri. Sa izuzetkom mandatara Aleksandra Vučića i lidera SDPS koji su podneli ostavke na poslaničke mandate

Zašto još nema nove vlade


Tema broja > Izbori 2016.

ja izjava potpredsednice Vlade (u tehničkom mandatu) Zorane Mi-hajlović, doskorašnje potpredsed-nice SNS-a: “Da li će, u kojoj meri i s koliko ministara SPS biti u Vladi odlučiće mandatar i on će spisak svih ministara predstaviti i vrhu SNS. Ali, i pored svih opravdanih kritika koje smo moje kolege i ja iznosili na račun SPS-a, socijalisti su najmanje loš partner od svih ostalih stranaka”.

Predsednik Demokratske stran-ke (DS) Bojan Pajtić pozvao je, sa druge strane, mandatara da što pre formira Vladu: “Izgovori da Vučić sam piše 180 strana ekspo-zea banalni su i nedostojni, kao i izgovori da se Vlada ne formira da opozicija ne bi išla na odmor. To je možda izgovor za predškolsku ustanovu”.

Prema njegovim rečima, nefor-miranje Vlade nanosi štetu Srbiji jer poljoprivrednici ne znaju šta da uzgajaju zbog toga što ne zna-ju kakva je agrarna politika Vlade, investitori neće doći jer ne žele da pregovaraju sa bivšim ministrima, a reforme ne mogu da se sprovode zbog blokade zakonodavstva.

Nešto ranije, 30. juna, Pajtić je izjavio da “mandatar i tehnič-ki ministri krše Ustav i zakone potpisujući međudržavne spo-razume i preuzimajući obaveze u ime građana Srbije, na šta ne-maju pravo u ovom trenutku jer je njih birao bivši, a ne aktuelni saziv Skupštine... Kada otvoreno kršenje najvišeg pravnog akta i drugih propisa postane manir jedne vlasti, kao prirodnu posle-dicu dobijete Savamalu i krađu na izborima”.

Lider Pokreta Dosta je bilo Saša Radulović takođe je u više navrata kritikovao mandatara zbog odu-govlačenja. Osim primedaba na poigravanje brojem strana ekspo-zea koji Vučić sam piše – od 120 do 200 – Radulović traži da tako obi-man ekspoze poslanicima bude dostavljen sedam dana ranije kako bi se pripremili za raspravu.

su tako učestale da je pre nekoli-ko dana predsednik Srbije uputio umirujuću poruku javnosti – Vučić će poštovati ustavne rokove.

Posebno mesto u nagađanjima zbog čega još nema nove vlade imaju poslovična nagađanja saže-ta u upit ko kadrira po Srbiji? Vu-čićeva poseta krajem maja Moskvi – zbog lekarskog pregleda, kako je naknadno objašnjeno – tokom koje se susreo sa ruskim pred-sednikom Vladimirom Putinom izbacila je u prvi plan Kremlj kao “kadrovika”. To je podgrejalo kulo-

arske priče da su, sem za Dačićeve socijaliste, odane i simpatične Mo-skvi, visoke funkcije pripravne i za još jednog partnera sa liste “Srbija pobeđuje”, Nenada Popovića i nje-gov SNP, vrlo bliskih Rusiji.

Sa druge strane, obnovljene su i uobičajene teze o direktnom upli-vu Vašingtona i Brisela u sastav buduće vlade, što je sam Vučić u više navrata – kao i za Moskvu – demantovao ističući da je na njega nemoguće vršiti pritisak.

Poseban signal da će se posao ipak privesti kraju jeste najnovi-

Zašto još nema nove vlade

aleksandar vučić: Poštovaću zakonski rok

Foto

: bet

a

13

Izvršni komitet UEFAPohvaljujemo ta-kmičarski duh na prvenstvu

Geri Lineker, bivši kapiten engleske reprezentacijeŠta je to s Ronaldima u velikim fi-nalima u Parizu? Kakva sramota

Dimitri Paje, veznjak francuske reprezentacije o faulu nad RonaldomBio je to duel, samo to. Želeo sam da vratim loptu, ako sam ga povredio nisam namerno. Nije mi u prirodi da budem loš tip na terenu. Nema sumnje u to

Ederzito Antonio Macedo Lopeš, poznat kao Eder, rezervni igrač i strelac pobedonosnog gola za PortugalRonaldo mi je rekao – Eder, da-ćeš gol!


EURO 2016 izazvao je brojne polemike na samom startu zbog promena nekih pravila, povećanog broja timova… Na kraju je ovo prvenstvo čak nazvano najgorim do sada po kvalitetu fudbala. Ipak, u finalnoj utakmici pobedili su potcenjeni Portugalci, a izgubili precenjeni Francuzi. Utakmicu je obeležio težak nekažnjeni faul nad Kristijanom Ronaldom u osmom minutu i njegov izlazak 16 minuta kasnije. Neki su se prisetili da je ovo bio drugi Ronaldo kome se u finalima protiv Francuske nešto dogodilo. Onaj prvi, Brazilac, 1998. je imao problem zbog hrane uoči finala SP protiv Francuske, takođe u Parizu. Igrao je, ali jedva, a domaćin je pobedio i osvojio titulu. Kako god, pobedio je po statistici slabiji tim i to je mnoge ljubitelje fudbala obradovalo. A Portugalu se vratilo za onaj poraz 2004. od Grčke istim rezultatom 1:0 kod kuće u finalu.

Strip > Evropsko prvenstvo u fudbalu 2016.

Ugo Loris, francuski golman i kapitenAko su pobedili na turniru, to je zato što su zaslužili

Fernando Santoš, portugalski selektorDva puta je (Ronaldo) pokušao da se vrati na teren, ali ono što je radio u svlačionici i sa klupe bilo nam je veoma važno. Verovao je – baš kao i ja – da je ovo naša noć

Kristijano Ronaldo, kapiten portugalske reprezentacijeTo nije bilo finale kakvo sam že-leo, ali sam srećan. Ovo je trofej za sve Portugalce, sve migrante i ljude koji su verovali u nas. Ve-oma sam srećan i ponosan

Didije Dešamp, francuski selektorRazočaranje je tu i ogromno je. Dopustili smo da nam izmakne velika šansa da bude-mo šampioni

Najgore do sada? Ne i za portugalske

šampione

15

SrbijaTendenciomer

Skakačica udalj Ivana Španović osvojila je šampionsku titulu i zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u atletici, održanom u Amsterdamu.

Ivana ŠpanovIćatletičarka

Ambasada Slovačke u Beogradu organizovala je u nedelju 10. jula Dan otvorenih vrata EU za sve zainteresovane građane. U dvori-štu Ambasade postavljena su prodajna mesta na kojima su Slovaci iz Kovačice, Boljevca, Padine, Pazove, Bačkog Petrovca i drugih mesta u kojima živi slovačka nacionalna manjina u Srbiji predstavili svoje tradicionalne proizvode – kulen, domaće štrudle i sireve, kao i unikatne rukotvorine.

Premijer sa građanimaMandatar za sastav nove vlade, na čiji se sastav još uvek čeka,

i ujedno premijer u tehničkoj vladi Aleksandar Vučić proveo je čitav dan u petak 8. jula razgovarajući sa građanima. Od same zore građani su počeli da pristižu ispred Vlade i strpljivo su če-kali kada će doći na red u premijerov kabinet. Zbog 5.000 ljudi, koliko se prijavilo za razgovor sa Vučićem, premijer je umesto prvobitna tri sata razgovore koji su počeli u 5.30 produžio do 18 sati. Svaki građanin imao je oko desetak minuta da popriča s premijerom i predoči mu zašto je došao. Ljudi su sa sastanka s premijerom izlazili uglavnom zadovoljni i s nadom da će njihov problem biti rešen. Oni koji tog petka nisu uspeli da se susretnu s premijerom imaće priliku da to urade neki drugi put ako su popunili formular. Premijer će, osim u Beogradu, slične prijeme organizovati u još nekim gradovima Srbije.

Teslin rođendanŠirom Srbije raznim manifestacijama i događajima obeleženo je

160 godina od rođenja velikog naučnika Nikole Tesle. Ovim povo-dom predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić otkrio je spome-nik Nikoli Tesli, koji je replika spomeniku otkrivenom pre tri godine u Vardenklifu kod Njujorka, gde se nalazila Teslina laboratorija. Lo-kacija spomenika je u Karađorđevom parku, nadomak Hrama Sve-tog Save. U istom trenutku kada je predsednik Nikolić odavao počast i otkrivao spomenik svetski poznatom naučniku, sa druge strane organizovan je protest organizacije “Ostavite Teslu na miru” pod na-zivom “Odbranimo Teslu”. Skup je više puta zaustavljan i usporavan od strane policije kako učesnici protesta ne bi stigli na ceremoni-ju otkrivanja spomenika. Protest je organizovan zbog najave da će spomenik biti otkriven u organizaciji predsednika Srbije Tomislava Nikolića i patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja.

Dan otvorenih vrata


Foto

: bet

a

16

Aleksandar Senić, dojučerašnji član Socijaldemokratske stranke, “dobio je poziv koji se ne odbija” od Srpske napredne stranke i nošen tim vetrom preleteo u redove SNS-a i postao njihov novi član.

Sanda Rašković Ivić, predsednica Demokratske stranke Srbije, ocenila je da se događaji u Srebrenici ne mogu porediti sa genocidnom radnjom jer je to bio “samo jedan dan gneva”.

aleksandar senIćpreletačević

sanda raŠkovIć IvIć

“Ono što sam videla jeste da se svi nude da uđu u Vladu.”Zorana Mihajlović, ministar građevinarstva

“Sve će biti kako treba. I sve će biti dobro kao i do sada.”Tomislav Nikolić, predsednik Srbije

“Od lošeg pravosuđa gore može biti samo odsustvo želje da se ono popravi.”Slobodan Beljanski, advokat

“Rudi Gober, koji nije igrao na kvalifikacionom turniru u Manili bez posebnog razloga, izrazio želju da igra Olimpijske igre. Pozicija 5,218 centimetara. MVP turske lige igrač Darušafake, Moerman izostavljen iz ekipe iako je učestvovao u osvajanju turnira u Manili, a pozvan Gober.”Miško Ražnatović, košarkaški menadžer

“Bitna je promena pristupa, žena ima sva prava, to je suština ravnopravnosti.”Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti

Nema otkaza u FiatuProgram dobrovoljnog odlaska radnika iz

Fiata uspeo je u potpunosti i neće biti otpu-štanja, rekla je direktorka Fiata Silvija Verneti. Predsednik Samostalnog sindikata u Kragu-jevcu Zoran Marković rekao je juče da se di-rektorka kompanije Fiat Chrysler automobili Srbija sastala sa predstavnicima tog sindikata, a da je tema razgovora bila aktuelna situaci-ja u fabrici. Očekuje se da bude saopšten broj radnika koji je prihvatio ponuđeni socijalni program. Radnici Fiata su za socijalni program počeli da se izjašnjavaju 27. juna i prijavljiva-nje je trajalo do 8. jula. U Fiatu je zaposleno oko 3.200 radnika, a sredinom juna najavljeno je gašenje jedne smene u Kragujevcu. Sindikati

su potom upozorili da bi usled toga bez posla moglo da ostane i do 900 radnika u fabrici auto-mobila i još oko 600 zaposlenih kod kooperanata. Ponuđen im je program iz četiri dela. Prvi je zakonska otpremnina u slučaju proglašenja tehnološkog viška, drugi su primanja koja bi radnik ostvario u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, treći je fiksna isplata od 3.000 evra po radniku i četvrti su neisplaćene naknade za godišnji odmor i regres. Na primer, radnici koji su proveli u fabrici tri godine mogu da računaju na otpremnine u iznosu od oko 4.800 evra.

Izjednačavanje univerzitetaPet privatnih univerziteta u Srbiji: Univerzitet Metropolitan, Univerzitet Privredne akade-

mije, Univerzitet Edukons, Univerzitet BK Alfa i Univerzitet u Novom Pazaru potpisali su De-klaraciju o unapređenju kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji. Na potpisivanje ove zajedničke deklaracije bili su pozvani svi privatni univerziteti koji postoje i rade na području Srbije, ali nisu se svi odazvali već samo njih pet. Cilj deklaracije jeste da se izjednače statusi privatnih i držav-nih univerziteta koji su po zakoni izjednačeni, ali u praksi ne. Deklaracija predlaže i različite načine finansiranja koji bi trebalo da olakšaju i pomognu studentima u njihovom školovanju. Potpisnici deklaracije boriće se i protiv negativnih pojava u visokom obrazovanju koje urušava-ju njegov kvalitet. To će biti posao Etičkog odbora koji će uskoro biti formiran, a pored toga tu je i usvajanje Etičkog kodeksa. Na taj način ispitaće i osudiće sve pojave neprimerenog i neetičkog ponašanja. Kako će sve to funkcionisati u praksi i da li će to samo ostati slovo na papiru, ostaje da se vidi.

4 - 10. jul 2016. u štampanim medijima

1117 9Politika Večernje

novostiBlic

Četiri imena u registru za silovatelje, 680 prestupnika

Registar za pedofile i silovatelje postoji tri godine, a za to vreme u njega su upisana četiri imena. Sa druge strane, policija je 680 ljudi osumnjičila za seksualno zlostavlja-nje maloletnika. Kad se uzme u obzir očigledan raskorak u prijavama i potvrđenim presudama, pokreće se pitanje šta je važnije – registar ili preventiva?

Nikola Tesla

17

dva poglavlja – krivični postupak smo reformisali, evo sad i upravni, pravosuđe smo reformisali i re-reformisali, prava građana imamo garantovana na papiru uglavnom na najvišem nivou, imamo sve in-stitucije za ljudska prava koje su nam potrebne, u policiji, vojsci i službama svaki ministar od 2000. godine bio je reformator… Šta je ostalo da menjamo sem načina na koji se zakoni sprovode i instituci-je koriste?

Samo nekoliko velikih slučajeva u kojima bi zakon bio primenjen pravično i brzo, a odgovornost za greške jasno demonstrirana “ni po babu, ni po stričevima”, ali ni po partijskim knjižicama, moglo bi da promeni ceo diskurs, celo raspolo-ženje, ponašanje niz vertikalu, da pošalje jasnu poruku i mobiliše

Za zaštitnika gra-đana Sašu Janko-vića nema dileme kad odgovara na pitanje ko je u Srbiji danas naj-ugroženiji. Slično

kao što je zapisao u Godišnjem izveštaju za 2015: “Građanin koji poštuje zakon, koji ne traži vezu; koji očekuje da neko pravo ostvari zato što u zakonu piše da ga ima, a ne zato što je glasač stranke ili što neko ima dobru političku volju; građanin koji svoje obaveze pre-ma drugima i državi izvršava na vreme i veruje da će i ona prema njemu isto; građanin koji poštuje pravila uopšte – takav građanin se danas oseća najobespravljenije”.

Znači li to da ne živimo u vladavini prava već provizorijumu?

U ovom momentu ne živimo u državi vladavine i poštovanja pra-va. Mislim da je ovo jedna prela-zna faza ili ka takvoj državi, kako i piše u našem Ustavu i zakonima, ili ćemo, kako je to Ante Marković davno rekao, zablude plaćati siro-maštvom, trovanjem duha i polo-žajem daleke periferije u Evropi. Šta će biti, u šta ćemo preći, zavisi i od svakog od nas, ma kako se to naivno činilo. Svakodnevno ljudi donose stotine naizgled malih od-luka u životu – šta ćemo u nekoj konkretnoj situaciji uraditi, ho-ćemo li poći prečicom ili pravim putem i to ne samo kada nas neko vidi već – još važnije – kada smo sami sa sobom. Te odluke su u stvari ona jedna velika.

I u Izveštaju apostrofirate probleme u funkcionisanju pravosuđa, posebno tužilaštava, nepoverenju građana i velikom uticaju političke vlasti. Naravno, dajete i preporuke za poboljšanje. Hoće li najavljeno otvaranje poglavlja 23 i 24 ubrzati reforme?

Ne znam zašto uporno govo-rimo o reformi, sem zato što po-nekom ta reč još moderno i di-namično zvuči, a reč je najčešće samo o tome da svako treba da radi svoj posao po zakonima koje smo davno doneli. Od tema u ta

Ovo je zemlja autokratskog populizma. Poguban je način vršenja političke vlasti u kojoj se institucije u očima građana uz pomoć tabloida urušavaju i prikazuju kao nužni, reda radi dekor, kaže Saša Janković u razgovoru sa Jelkom Jovanović i Nadeždom GaćeFoto: Zoran Raš

Zaštitnik građana je savest države


Intervju > Saša Janković

optimizam. I da se s tim onda sva-kodnevno nastavi na svim nivoi-ma. Eto, to bi možda bila reforma, a u stvari to treba da je normalan, svakodnevan način rada.

Rad po poglavljima upravo je zamišljen da bismo postojeće pro-bleme rešili i, još bitnije, navikli se da ih rešavamo institucional-no, sistematično, timski. Ukoliko budemo pričali da smo najbolji, najpametniji, najvredniji i najbrži, da smo sve već odavno završili, a Brisel nam iz bilo kog razloga po-vlađivao do neke granice, pa nas onda tuširao hladnom vodom, a mi se onda uvređeno okretali na drugu stranu, tada smo “džaba krečili”.

U jednom mislim da je reforma zaista potrebna. Ovo je zemlja au-tokratskog populizma. Poguban

je način vršenja političke vlasti u kojoj se institucije u očima građa-na uz pomoć tabloida urušavaju i prikazuju kao nužni, reda radi de-kor – od predsednika, parlamenta, vlade, tužilaštva, pa do Zaštitnika građana. Konflikti prožimaju naše društvo i poslednji je momenat da se moć počne koristiti za pravlje-nje mostova, a ne frontova.

Nadam se da najava “borbene vlade” ne znači ono što izgleda da su mnogi shvatili da znači – borbu sa pravim diplomama, slobodnim novinarima, samostalnim službe-nicima, nezavisnim sudijama, kon-trolnim organima, civilnim druš-tvom, ali i pijačnim prodavcima, lubeničarima, noćnim čuvarima.

Zbog čega je državi potrebno da stalno “proizvodi” neprijatelje, čak i među građanima koji protestuju?

Lažne probleme, lažne izdajni-ke prave i “rešavaju” oni koji ili ne vide istinske izazove, ili ne znaju kako da ih reše, a najčešće oni koji povikom “drž’te lopova” omoguća-vaju pravom da slobodno nastavi dalje. Možemo mi da analiziramo šta stoji iza te specifične potrebe da se u svakom vidi neprijatelj, ali to je toliko puta već viđeno da se ja više ljutim na nas; zašto mi nismo našli delotvoran i jasan način da pokažemo da je to zamena teza?

Recimo, na pitanje poverenika Šabića zašto se ne objavi ugovor o Železari, to jest na njegovo reše-nje da se to uradi, vlast odgovara pitanjem kome smeta da Železara bude uspešna i zašto. Ako mi na tako jasnom slučaju ne možemo da razotkrijemo varku ili ako ljudi uprkos svemu ne žele da vide za-menu teza, ili imaju “preča posla”, tada je problem velikim delom i do nas.

Imate li utisak da ljudi očekuju da sve rešite vi, poverenik, poverenica?

Nekad se od nas očekuje da damo odgovore na sva pitanja i obavimo svaki državni posao koji onaj ko treba nije obavio. To je ve-lika opasnost. Još pre dve godine sam javno upozorio da država nije jedan čovek i najgore od svega bi bilo da u naporu da se institucio-

Ozbiljna kontrola u ŽitištuSlučaj Žitište uznemirio je celu zemlju. Čiji (ne)rad ćete kontrolisati i očekujete li saradnju državnih organa, posebno ako znamo da su se ministri nadležni za policiju i socijalne službe odmah ogradili?Postupak kontrole pokrenuo sam odmah nakon što se tragedija desila, otac ubijene žene javno je izneo ozbiljne tvrdnje da su nadležni organi ignorisali nasilje, a ministar rada i socijalne politike odmah, ekspresno izjavio da propusta nije bilo i da nasilje nikome nije prijavljeno. Kao i u mnogim slučajevima nasilja nad ženama koje smo ispitivali, rezultati kontrole nisu zadovoljavajući, ali nismo želeli da odmah izađemo u javnost i doprinesemo opštoj devalvaciji zvaničnih postupaka, posebno ne u histeričnoj atmosferi koju je, već po pravilu, stvorilo nekoliko tabloida. Učinićemo to na pravi način, tako da efekti budu, nadam se, pozitivni, a ovo bude prelomni momenat da sa reči i slova državni organi pređu na dela i podnesu odgovornost za to.

19

Šta to znači, zar već ne postoji takav sistem kroz nezavisne institucije i regulatorna tela?

Sistem nije napravljen. Kao Za-štitnik građana trebalo bi da bu-dem poslednja instanca na vrhu piramide mehanizama na svim nivoima za otklanjanje nezakoni-tosti i nepravilnosti u radu organa vlasti prema građanima. U izvrš-noj vlasti i javnim službama, me-đutim, tela piramide nema, samo

ponegde poneka cigla. Godinama tražim da se u svim

organima javne vlasti uspostave dostupni mehanizmi za efikasno i besplatno razmatranje pritužbi građana na njihov rad koji će ra-diti po načelima i shodno praksi koju smo u instituciji Zaštitnika građana uspostavili. Zaista nije celishodno niti ekonomično da republički ombudsman rešava problem koji stvara neljubazni šalterski radnik u, na primer, Des-potovcu, već bi to trebalo odmah u Despotovcu i da bude rešeno.

Naravno, možemo moji saradni-ci i ja i to da radimo, ali to je isu-šivanje mora kap po kap. Može, pretpostavljam, i predsednik Vla-de, ali to je još manje njegov posao nego moj. Najgore od svega ipak jeste da to niko ne radi.

Zalazi li premijer ovom praksom na vaš teren?

Nije izvršna vlast nenadležna da prima pritužbe građana na svoj rad i rešava ih, upravo suprotno. Kao Zaštitnik građana, po pravilu trebalo bi da građane prvo uputim da problem reše tamo, pa tek ako je to besmisleno ili uzaludno da ga

ja rešavam. Ali, svakome je jasno da nije dobro da lično predsednik Vlade prima građane i rešava nji-hove pritužbe. To ne može biti niti trajno, niti pravično rešenje već lutrija i to je toliko očigledno da želim da verujem da je audijencija od pre nekoliko dana samo sim-boličan početak stvaranja sistema koji zaista treba uspostaviti.

I dalje bezuspešno predlažete izmene Zakona o ombudsmanu. Zbog čega se Skupština oglušuje i kad ste vi u pitanju i kad su u pitanju poverenici?

Potpuno je jasno da u proš-

lom sazivu ni-smo imali po-dršku Narodne skupštine ili, da ne govorim u ime drugih, da je ja kao Za-štitnik građana nisam imao. Vladajuća veći-na u Skupštini jasno je stav-ljala do znanja da joj se ne dopada da bilo ko kontroliše rad izvršne vlasti i da ne želi da jača kontrolne organe, upravo suprotno. Iz usta najviših predstavnika vladajuće stranke stalno su se čuli zahtevi da se Zaštitniku građana smanje ovlašćenja. Ostaje još malo vreme-na da vidimo da li je to prolazna anomalija ili konstanta.

Mediji i pravo na slobodu informisanja stalno su u vašem fokusu zbog veze medijskih sloboda i prava ličnosti. Kažete, nema promena. Kome odgovara tabloidizacija društva i kontrola medija?

Sve što sam govorio i pisao pre tri-četiri godine u izveštajima i da-

nalno dokažemo počnemo da ra-dimo sve ono što nadležni organi nisu uradili ili su uradili pogreš-no. Mnogo ljudi poistovećuje po-verenike i Zaštitnika građana, ali nismo isto, posao ombudsmana je najsvestraniji, ali su ovlašćenja najmekša. Načelno ne postoji ni jedna jedina stvar između države i građana koju nisam nadležan da nadzirem, ali ni za jednu od njih ne mogu da donesem konkretnu odluku umesto nadležnog organa vlasti, niti da učinim neku radnju kad on to neće. Policija mora da hapsi, Poreska uprava da utvrđuje porez, PIO fond da isplaćuje pen-zije, socijalna služba da pomaže ugroženima.

Poverenik Šabić, istina, donosi odluke u dve vrste prava građana, ali niti može te odluke da sprove-de silom, niti može da odlučuje u stvarima za koje nije nadležan. Kao kontrolni organ, utvrđujem da je organ vlasti radio nesavesno, po-grešno i predlažem mu kako da to ispravi, ali nepravdu ne mogu da ispravim umesto njega. Zaštitnik građana je institucionalna savest Republike Srbije, a ne gonič robova. Na sreću, u većini jednostavnih slu-čajeva, doskora u 90 odsto, prepo-ruke bivaju sprovedene. Ali, u sve više bitnih slučajeva nema volje da se napusti pogrešan put.

Premijer je obavio prvu turu najavljenih razgovora sa građanima. Imali ste tim povodom i upozorenje i nadu, prvo da problemi građana ne postanu PR, drugo da se mora jasno ustanoviti i sprovoditi kontrola rada državnih organa.



koji su već u medijima. Dakle, ni-jedno opravdanje za eksplicitno prikazivanje najmonstruoznijih namera i dela nema osnova, time se ništa ne prevenira niti se gradi atmosfera zakonitosti u kojoj će državni organi brže i efikasnije reagovati. Od svega se samo inka-sira novac, naplaćuje bol porodice i ljudski poriv da zavirimo u nešto ružno. Država bi morala da ima i sprovodi jasnu strategiju suzbija-nja takvih pojava, ali ovde sve vrvi od podataka iz istrage, izmišljenih ili, bojim se, svesno, namerno da-tih za začinjavanje priča strašnim detaljima.

Stalno se tvrdi da svirepost i krv prodaju medije. Kakvo smo mi to onda društvo?

Na to pitanje mogu samo da dam svoje laičko mišljenje; struka, Akademija, lekarska udruženja, moraju jače da dignu svoj glas, a čini mi se da su se svi zaklonili, ne žele protiv talasa, znaju da će ako ustanu biti isprskani nečim što nije čista voda. Mislim da je to oba-veza svakog od nas, pitanje časti, profesionalne i lične, građanska obaveza, moralni dug prema za-jednici. Ako ste sebi uzeli za pravo da na fakultetu predajete novim generacijama, da budete predsed-nik lekarske komore, udruženja novinara, da nosite akademsku titulu, preuzeli ste i obavezu da javno reagujete na duboko štetne pojave, posebno onda kada znate da vašu reakciju neće odmah svi pozdraviti.

Zapravo, hoćete da kažete da se izgubio nerv za javni interes?

nas važi, ništa ne može da se kaže što već nije rečeno. Potpuno je ja-sno da način na koji mediji, poseb-no tabloidi, funkcionišu u Srbiji nije incident, to je način masovnog upravljanja ljudima. Potpuno je jasno da taj metod koristi država i da se ne trudi da tabloidizaciju prekine već je jača kao najoštriji alat za ostvarivanje nekih ciljeva.

Postalo je pitanje pristojnosti, morala, časti usprotiviti se tome, ali ako država ne odustaje od svoje opasne igračke, ona može izgubiti smisao samo ako kultura, umet-nost, obrazovanje preuzmu pri-mat. A kako, ako predsednik Vlade kaže da mu “neki govore o značaju umetnosti i kulture, ali ne shvataju da mi za to nemamo para”.

Prošle godine u okončanju medijske reforme imali smo privatizaciju koja se pretvorila

u suprotnost; umesto da se država povuče iz medija, dobili smo medije pod direktnom kontrolom.

Kao pravnik mogu da ka-žem da nema tako dobro napisanog za-kona koji u p o g r e š n o m kontekstu, u pogrešnoj ili lošoj nameri, ili sproveden nao-pako iz neznanja, može proizvesti dobre posledice.

Izlazak države iz vlasništva u medijima kroz privatizaciju nije sporan, ali pre toga je očigledno bilo neophodno uspostaviti re-gulaciju jer nije to što je medij privatan garancija kvalitetnog sa-držaja. Pojedini vlasnici medija, čak s nacionalnom pokrivenošću,

otvoreno kažu da je medij njihov, te mogu da objavljuju šta god hoće! Nema svesti, niti države da je prevencijom i sankcijom stvori, da sredstva informisanja imaju Ustavom propisanu dužnost da građane informišu pravovreme-no, potpuno i objektivno, a ne bilo kako. Nema države da tabloidima odreže delotvorne kazne za krše-nje pretpostavke nevinosti, gaže-nje privatnosti, čak i dece, za kle-vete, uzbunjivanje i zastrašivanje javnosti, za ugrožavanje bezbed-nosti ljudi, za raspirivanje mržnje.

Ne, odgovor države je – to su privatni mediji, šta mi možemo! A medijima se garantuju posebne slobode ne radi privilegije već da služe opštem interesu. Ako to ne čine, zloupotrebljavaju slobodu. Ako regulatorna medijska tela i pravosuđe tome ne staju na put, i to je zloupotreba. U ovom slučaju – države.

Po logici ovako shvaćene priva-tizacije možete i vojsku privatizo-vati, pa može slobodno da puca po narodu zato što je privatna! E, pa, ne može.

Ovih dana smo imali nekoliko dramatičnih ubistava, više

nego plastično “istraženih” i predstavljenih.

Izveštavanje o tragedijama i zlo-činima kakvo vidimo sasvim sigur-no ne doprinosi prevenciji, sasvim sigurno neko s kriminalnim na-merama ili poremećenim umom neće odustati kad vidi to što ima da se vidi, prilično sam siguran da može dobiti dodatne ideje i želju da postane još “slavniji” od onih

21

Deo našeg društva je sa zakašnje-njem od nekoliko decenija uplovio u japijevsku filozofiju rada od jutra do kasne noći, u shvatanje da se vred-nost čoveka meri brojem poslova koje istovremeno obavlja i plata koje dobija, a da ćemo obaveze pre-ma roditeljima, deci, prijateljima, ostarelom ocu ili majci platiti sme-štajem u ustanovi, novim modelom mobilnog telefona, vatrometom za rođendan, krsnom slavom u kafani. Na stranu to što mnogi tu trku ne mogu da izdrže, ona svejedno nema pravi cilj. Svaki dinar uložen u ob-razovanje, kulturu, umetnost, svaki minut proveden u igri sa detetom, višestruko štedi novac koji se daje za saniranje posledica delinkvenci-je, odvikavanja od bolesti zavisno-sti, rešavanje socijalnih problema nesnađenih ličnosti, vršnjačkog i nasilja u porodici... Naša država, ponavljam, to pogrešno shvata kao trošak, ne kao investiciju.

Naravno, i jedno čisto političko pitanje. Deo javnosti vas u narednom periodu vidi ili priželjkuje na nekom važnom političkom položaju. Recimo, kao predsednika države ili gradonačelnika Beograda, ako bude vanrednih izbora. Gde vi sebe vidite po isteku mandata?

Ne znam zašto me niko – pa ni ja sam sebe – ne zamišlja na nekoj dr-žavnoj apanaži, u zavetrini kakvih ima na sve strane, što bi za bivšeg ombudsmana u velikom broju dr-žava i bilo primereno? Možda zato što osećamo da je ovo za svakoga od nas postalo pitanje časti. Ne znam šta ću raditi posle kraja ovog mandata, ali ne dozvoljavam da razmišljanje o tome utiče na način na koji sada radim.

Više od 20 godina na ovaj ili onaj način bavim se odnosom građana i države, možda bi nekom bilo egzo-tično da sada postanem moler, ali mislim da je najbolje da nastavim da se bavim onim što najbolje da znam radim, a to je učvršćivanje društvenog ugovora koji su građani napravili sa državom i odrekli se u njenu korist apsolutne slobode da bi im ona zauzvrat obezbedila okru-ženje u kojem mogu mirno i srećno da žive jedni sa drugima. Verujem da će se naći neki posao za mene.

Ponukan sam jednim komenta-rom građanke: poverenik Šabić je napisao da se ne zna šta je gore, to što se monstruozni detalji izmi-šljaju ili što cure iz istraga, ja sam se saglasio s tim stavom, a onda je jedna građanka i njemu i meni odgovorila: nemojte nam pričati nego uradite i obavestite nas.

A mi smo u trenutku u kojem klasično institucionalno delova-nje nije dovoljno, velika je zablu-da ako građani misle da plaćaju nekoga da se stara o demokratiji, vrednostima, vladavini prava, o njihovim pravima i slobodama i da zato više nemaju ništa s tim, da ih se to ne tiče. Građani moraju da budu aktivni učesnici, kontrolori društvenih i državnih procesa i organa, i mene kao Zaštitnika gra-đana; treba da imaju inicijativu i znanje, a ne da dopuste da budu svedeni na pasivne konzumente i još misle da treba da se hvale time da su društveno neaktivni. Inače, uvek se pobunim kada neko kaže da je uprava “servis” građana, a oni “klijenti”. Ne, u toj radnji oni su vlasnici i moraju da budu suštin-ski zainteresovani da ona uspešno radi, a ako treba i da učestvuju ili preuzmu poneki posao.

Bez angažovanog građanina nema istinske demokratije ni slo-bodnog društva.

Nema čarobnog levka da se građanima to ulije u glavu, potrebne su decenije za promenu svesti, ali zar ne možemo početi od dece, učiti ih tome od malih nogu i u kući i u školi?

Savamala, razrešnica bez razrešnice

Savamala još nema razrešnicu. Kako to tumačite?Razrešnica je da – nema razrešnice. Neko je te noći isključio državni prekidač i država se još nije uključila. Vlasti je očigledno bitnije da ne “popusti” bilo kome, pa ni opravdanim zahtevima sopstvenih građana, nego da neko odgovara zbog sprečavanja policije da radi svoj posao i zbog “idiotizma” od noćnog rušenja, kako ga je predsednik Vlade nazvao. A građani traže – državu. Traže da policija radi svoj posao, tužilaštvo i sud takođe; traže da zakon važi i noću i danju, u Beogradu, Subotici, Loznici i Boru podjednako, i da važi za sve.Ne mislim da je to nerealan zahtev, niti bezobrazan, niti izdajnički. A te građane su sada glasnogovornici vlasti opasno i podlo optužili da su strani plaćenici, izdajnici, da ruše državu. Time su im ugrozili i slobodu mišljenja, i izražavanja, i okupljanja, čak i bezbednost. Mislite li da su svi koji su učestvovali u gej-prajdovima u Beogradu homoseksualci i lezbijke – naravno da nisu! Ali smo išli tamo zato što onima koji žele da se okupe prete nasiljem, satanizuju ih. Odlazak na proteste posle svih napada na te ljude postaje moralna obaveza.Izveštaj koji sam dao o Savamali jasno je odslikao stanje i stao tamo gde ombudsman treba da stane – čak i da znam stopostotno ko je rušio i organizovao, nije na meni da to kažem i bila bi velika greška da to učinim. Nije na meni da ja istražim ko je bio pod fantomkama i ko ih je tamo poslao, ko je taj “kompletni idiot”. Za to postoje neki drugi organi, najgore bi bilo da Zaštitnik građana sada preuzme posao policije i tužilaštva. A bilo je više nego dovoljno vremena da svako uradi svoj posao, ali očigledno se misli da reka vremena nosi sve. Na nama kao društvu i građanima je da pokažemo pristajemo li na igru “svakog čuda tri dana dosta, nova afera smeniće staru” ili ćemo, kad vlast pređe Rubikon, uporno stajati na svojoj strani dok se ona ne vrati na pravu.



Nemačka kompanija Leoni počeće usko-ro da isporučuje aluminijumske ka-blove za automobi-

le srednje i niže klase pošto je pet godina testirala efikasnost tog me-tala na kablovima koje ugrađuje u luksuzne automobile.

Tu vest saopštio je portparol kompanije Sven Šmit, potvrđujući trend zamene bakra aluminiju-mom u električnim instalacija-

ma za auto-industriju. I japanski proizvođač Furukawa Automoti-ve Systems (Furukawa Electric) snabdeva elektroinstalacijama od aluminijuma lagana Hondina i luk-suzna Tojotina vozila. U toj kom-paniji očekuju da će u narednih 10 godina upotreba aluminijuma u vozilima rasti i 2025. godine dosti-ći oko 30 odsto tržišta u Japanu, u poređenju sa sadašnjih pet odsto.

Aluminijum kao poželjan metal ubrzano menja bakar ne samo u

auto-industriji. Zamena je uzela maha 2011. godine kada je cena bakra dostigla 10.000 dolara po toni, a cena aluminijuma (zbog prezasićenosti tržišta) bila 2.525 dolara. Iako se razlika u cenama u međuvremenu drastično smanjila, aluminijum je i dalje 3.400 dolara po toni jeftiniji od bakra. Povoljniju cenu aluminijuma i njegovu manju težinu iskoristili su inovatori tra-žeći nove mogućnosti tog metala kako bi kompenzovali njegovu sla-

Dugovi nestaju, problemi ostaju

Borski Kombinat bakra zaštićen je od poverilaca 12 godina i sve to vreme živeo je na grbači poreskih obveznika. Sada je zaječarski

Privredni sud odlučio da prihvati Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), kojim se ti dugovi u suštini brišu.

Opraštanje dugova nedovoljan je korak za tržišnu rehabilitaciju Kombinata, koji je pod staklenim zvonom države prespavao

pakao globalne industrije bakra Piše: Miša Brkić, Foto: Zoran Raš

23

Srbija > UPPR u RTBB

RTB Bor. Zato je Spaskovski posle najnovije odluke Suda rekao: “Hva-la Vladi Srbije što je svojim propi-sima omogućila da kroz UPPR iza-đemo iz restrukturiranja kao novo, jedinstveno državno preduzeće”.

I tada, kao i sada, suštinu UPPR-a čini promena (produženje) rokova vraćanja dospelih kredita, kamat-nih stopa ili drugih uslova zajma, zatim namirenje potraživanja, pa otpust duga i otpis zateznih kama-ta i konverzija duga u kapital Druš-tva. Ovogodišnji UPPR u odnosu na lanjski “obogaćen” je dvema novim stavkama – uvođenjem profesio-nalnog menadžmenta i racionali-zacijom (smanjenjem) broja zapo-slenih.

Ima, međutim, jedna začkoljica između dva UPPR i u razmaku od 15 meseci – Spaskovski je prošle godine izjavio da su ukupni dugovi kojih RTB Bor treba da se reši 860 miliona evra, a dugovi i obaveze koje treba da se otpišu kao nena-plativi – 700 miliona evra. Kako su ukupni dugovi “Bora” za nešto više od godinu dana narasli sa 860 miliona na 1,2 milijarde evra, a du-govi koje treba otpisati sa 700 na 900 miliona evra – za sada nema objašnjenja.

Među najvećim poveriocima RTB Bor su: srpska Agencija za osiguranje depozita (tu su krediti Londonskog i Pariskog kluba i ban-ke u stečaju) Fond za razvoj, EPS, Železnice Srbije, NIS, grčka kompa-nija Mitilineos, britanska Standard banka, švajcarska kompanija Glen-kor, ruska banka Euroaksis, holan-dska banka Trafiguri i još nekoliko komercijalnih poverilaca.

TREĆA KLASA: U predviđenom otpisu dugova i obaveza poverioci su podeljeni na nekoliko “klasa”, a najgore će proći neobezbeđeni poverioci takozvane “treće kla-se” koja je najbrojnija (ima ih oko 450) i među kojima su Narodna banka Srbije, NIS i sve strane ban-ke i kompanije. Ali, pojedinačno najveći gubitnik biće Fond za ra-zvoj Srbije na koga otpada gotovo polovina svih dugova te “klase” (44,58 odsto) napravljenih u no-vije vreme. Taj podatak deman-tuje tvrdnju Vladimira Vučkovića, člana Fiskalnog saveta, koji je izja-vio kako otpis neće pasti na teret građana jer su u pitanju stari du-govi prema državi. Neobezbeđeni poverioci pristali su na uslovni otpust (opraštanje) 90 odsto po-

biju provodljivost i manju fleksibil-nost i učinili ga privlačnijim od ba-kra. Tako su osmišljeni novi načini zaustavljanja korozije i efikasnije provodljivosti, što je privuklo pro-izvođače da zamene bakar u elek-tričnim kablovima, klima-uređa-jima i sistemima hlađenja. Primer je saudijski distributer električne energije Saudi Electricity Co (SEC), koji je objavio da se pre godinu dana prebacio sa bakra na alumini-jum i tako uštedeo 2,4 milijarde ri-ala (640 miliona dolara) u distribu-tivnim mrežama srednjeg napona.

Zašto su ove vesti važne za nas?Isključivo zbog sudbine Rudar-

sko-topioničarskog basena Bor koji je nezainteresovan za takva global-na kretanja, ali i zbog najnovije, po-sle dve neuspešne (“treća sreća”), odluke Privrednog suda u Zaječaru da prihvati Unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR).

IZBACIVANJE KOSTURA: Ta odluka suštinski znači izbacivanje svih “kostura” iz kompanijskog ormara vrednih čak 1,2 milijarde evra, koji delimično opterećuju njeno poslovanje. Čišćenje poslov-nih knjiga od nagomilanih dugova iz prošlosti po visini oprosta sma-tra se jednim od najvećih (ako ne i najvećim) u privrednoj istoriji Srbije. Poređenja radi, dug RTB Bor jednak je vrednosti jednog i po NIS-a (Gasprom je polovinu NIS-a platio 400 miliona evra). Od te 1,2 milijarde, oko 900 miliona evra su dugovi i obaveze koje poverioci ni-kada neće moći da naplate i koje su pristali da otpišu. O kolikoj je sumi reč najbolje ilustruje podatak da je Delta holding prodao belgijskom Delezu svoju trgovačku kompaniju Maksi za nešto malo više para.

Pre godinu dana Privredni sud u Zaječaru odbio je da prihvati UPPR jer ga Blagoje Spaskovski, gene-ralni direktor RTB Bor, kao autor plana reorganizacije nije ubedio u ispravnost takvog spasavanja borskog kombinata. Ali, u među-vremenu dogodila se predizborna kampanja u kojoj je premijer Alek-sandar Vučić obećao da će “Vlada štititi i čuvati RTB Bor po svaku cenu”, pa je to obećanje bilo jaka garancija zaječarskom Privrednom sudu da ovog puta odobri UPPR za

1,2milijarde evra ukupni dugovi

900miliona evra

vrednost oproštenih

dugova

i cena problem: Pored dugova i menadžmenta, i berzanska cena bakra je problem ovog kombinata


Srbija > UPPR u RTBB

preduzeće i da postane jedna od vodećih kompanija u Srbiji”. U Vla-di Srbije je čini se sazrela svest da je “Boru” neophodan profesionalni menadžment, ali je primetno izve-sno kolebanje posle lošeg a skupog iskustva sa sličnom idejom u sme-derevskoj Železari koje je za godi-nu dana koštalo poreske obveznike najmanje 150 miliona evra. Bez obzira na sve to, Spaskovski i sa trenutno obezbeđenom moćnom političkom zaleđinom ne bi smeo u narednih pet godina da vodi RTB Bor kroz UPPR. Toj kompaniji, ako želi da bude profitabilna, treba menadžer i tim koji ume da prati tržište i branšu po sistemu “24/7” i koji ima viziju kako da se “Bor” pri-lagodi globalnim trendovima.

Najveću grešku Vlada će napra-viti ako se polakomi i od “Bora” napravi državno preduzeće, što joj udvarajući se sugeriše prevejani Spaskovski. Ne uspeju li napori da se nađe strateški partner, RTB Bor bi morao da podeli sličnu sudbi-nu nekih svetskih kompanija iz te branše.

Uostalom i premijer Vučić je priznao da “se rudnici u svetu za-tvaraju i niko od ozbiljnih igrača iz rudarskog sektora ne želi da se upusti u priču o privatizaciji RTB Bor. Tražimo strateškog partne-ra, ali niko neće da nam pomogne u ovom trenutku. Razgovarao sam sa Friportom, ljudi imaju problema, zatvaraju svoje rudni-ke, svoje topionice, zatvaraju sve zato što su danas cene u svetu najniže dosad”.

Država Srbija postala je najveći gubitnik (i talac) odluke Privred-nog suda u Zaječaru da prihvati UPPR za RTB Bor. Nije samo u pita-nju oprost starih dugova. U Studiji koju je konsultantska kuća Mekinzi uradila za Vladu Srbije piše da je za “novi početak” borskog Kombinata bakra potrebno bar – 50 miliona evra. U situaciji kad Evropska uni-ja, Svetska banka, MMF... traže od Srbije da država izađe iz vlasništva javnih preduzeća, ulazak u RTB Bor bio bi novo upadanje u “živo blato” gubitaka, korupcije, nekvalitetnih usluga i sindikalnog javašluka, što bi sve zajedno skupo koštalo po-reske obveznike. Primer EPS-a to najbolje potvrđuje.

traživanja od RTB Bor, a preostalih 10 odsto počeće da im se isplaćuje (obračun u dinarima) godinu dana po usvajanju UPPR-a i isplaćivaće se osam godina bez zaračunavanja kamate. Direktor Spaskovski ve-ruje da vraćanje tih 10 odsto duga neće biti problem jer je u UPPR-u napisao da će RTB Bor poslovati uspešno i da će se neto godišnja profitna stopa kretati ovako: 7 od-sto prve godine, 14 odsto druge godine, pa 7 odsto, zatim 13, 14, 5, 9 i 8 odsto osme godine.

Najviše dužne pažnje u UPPR-u pri vraćanju dugova RTB Bor pokazao je prema poveriocima iz “klase 4” (razlučni poverioci koji su obezbeđeni garancijom). Ključ-ni poverilac (96,8 odsto ukupnog duga) u toj klasi koji će biti potpu-no namiren je kanadska EDC ban-ka, koja je finansirala izgradnju nove topionice.

Opraštanje dugova jeste važan, ali ne najvažniji, a pogotovo ne i dovoljan korak u planiranju bu-dućnosti kompanije RTB Bor.

Restrukturiranje “Bora” traje od 2004. godine, kada je tadašnja Vlada blokirala njegove dugove i tako ga zaštitila od poverilaca. RTB Bor od tada, punih 12 godina, živi

pod staklenim zvonom ne hajući mnogo za dešavanja na tržištu i ne razmišljajući o strateškim planovi-ma za budućnost. Novac je razba-civan “kapom i šakom”, pa je samo Topionica koštala tri puta skuplje od plana, što je priznao i premijer Vučić: “Tačno je, dali smo mnogo novca za topionicu i fabriku sum-porne kiseline”. Iako je predstav-ljana kao “srce” koje će udahnuti život novom “Boru”, Topionica je zaglavila između nesposobnog ru-kovodstva, nestručnih kadrova i nezainteresovanog tržišta. Umesto procvata, RTB Bor se i dalje valja u blatu novih dugova i starih pro-blema. Istorijski maksimumi i mi-nimumi cena bakra, propadanje i zatvaranje mnogih kompanija, teh-nološke inovacije koje doprinose zameni bakra drugim metalima i materijalima... sve je to protutnjalo pored “Bora” koji je živeo pod za-štitom države i na njenim finansij-skim jaslama i sa direktorom koji je više brinuo o promeni partijskog dresa nego o berzanskim izveštaji-ma. Borski kombinat bakra živeo je poslednjih deset godina u bajci (u kojoj je jedino on mogao da proi-zvodi bakar po 400 dolara za tonu, a prodaje ga za 160 dolara po toni), dok je u globalnoj industriji bakra vladao pakao.

OPTIMIZAM NAJSLABIJE KA-RIKE: Iako svi metalurški struč-njaci i ekonomski analitičari vide Blagoja Spaskovskog kao najslabi-ju kariku “Bora” (a ne neizmirene dugove), on nastavlja da “širi op-timizam”: “UPPR je ne samo pri-lika da se namire poverioci i reše višedecenijski dugovi već i da RTB Bor nastavi da radi kao državno

Zlato kao zalogaKad je u pitanju uređenje odnosa sa “klasom založnih poverilaca” zanimljiv je primer Banca Intesa AD Beograd, koja ima uspostavljeno založno pravo na 230 kilograma zlata prema popisu mobilisanog zlata u elektrolizi na dan 11.8.2014. godine, po osnovu Ugovora o zalozi pokretnih stvari od 12.9.2014. godine. Ova zaloga uspostavljena je kao obezbeđenje potraživanja od RTB Invest Bor. Plan ne predviđa brisanje ili izmenu ovog založnog prava u bilo kom smislu, dok će se obaveza isplaćivati prema postojećem ugovoru od strane društva RTB Invest Bor.

Borski kombinat

bakra živeo je

poslednjih deset

godina u bajci, dok je u globalnoj

industriji bakra

vladao pakao

25

ne preteruju i da je reč o zaista alarmantnoj situaciji uverili smo se početkom sedmice na licu me-sta. Već na prvi pogled, čak i pot-punom laiku, jasno je da se radi o postrojenju u katastrofalnom stanju. Na nekoliko desetina me-tara od zgrade u kojoj je smešten sistem za hlađenje može se oseti-ti neprijatni miris amonijaka koji nadražuje grlo i oči. Cevi kroz koje cirkuliše opasna materija i ventili nagriženi su korozijom i samo je pitanje trenutka, kako upozoravaju radnici, kada će neki ventil popustiti, budući da je maksimalni predviđeni priti-sak 15 bara, a da manometri sada pokazuju pritisak od nepunih de-vet bara: “Mesta na kojima smo ustanovili curenje polivamo vo-dom, pošto voda ima sposobnost da apsorbuje amonijak, ali to je samo trenutno rešenje”.

UZALUDNA UPOZORENJA: Kakvu opasnost u ovom trenut-ku predstavlja Hladnjača najbolje ilustruje tvrdnja Dragiše Broćića, načelnika odeljenja za vanredne situacije, izneta na poslednjem sa-

stanku Gradskog štaba za vanred-ne situacije.

“Deset tona amonijaka je ogro-mna količina na naseljenoj lokaciji na kojoj se nalazi ovo preduzeće i potencijalno je ugroženo oko hi-ljadu domaćinstava, ali i čačanska bolnica koju je nemoguće evaku-isati u slučaju incidenta. U Hlad-njači nema odgovornog lica, rad-nici ne dolaze na posao, a oni koji dolaze kako bi nadgledali sistem nisu plaćeni. U ovom slučaju nad-ležna je lokalna samouprava, ali podsećam da je bivši gradonačel-nik smatrao da grad nije nadležan. Amonijak je idealno rashladno sredstvo, ali i zapaljivo, eksploziv-no i štetno po stanovništvo”, upo-zorava Broćić.

Da apsurd bude veći, uprkos činjenici da je reč o ekološkoj pretnji velikih razmera, kada je krajem prošle godine prvi put u čačanskoj hladnjači registrovano curenje amonijaka Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sre-dine oglasilo se nenadležnim, a izostala je i reakcija Velimira Ilića, ministra bez portfelja zaduženog za vanredne situacije.

Mada je od prestanka rada ča-čanske Hladnjače i upozorenja o mogućim posledicama havarije prošlo više od pola godine, nad-ležni još ništa nisu preduzeli da saniraju ovu ekološku pretnju. U međuvremenu, čačansku hladnja-ču kupio je Auto Čačak, ali, kako objašnjavaju radnici koji rade na održavanju, još nije ušao u posed, pa Hladnjača nema pravnog za-stupnika.

Svojevremeno su inspekcijske službe bivšem vlasniku, pokojnom Milenku Surudžiću, naložile da iz rezervoara istoči amonijak, za šta je bilo neophodno oko 50.000 evra, pa on to nije učinio jer nije imao novac. Protiv Surudžića je tada sproveden prekršajni po-stupak, što očigledno nije urodilo plodom, pa su Čačani i dalje suo-čeni s pretnjom ove svojevrsne

Od decembra proš-le godine, kada je posle višegodišnje finansijske agonije čačanska Hladnjača

otišla u stečaj i samim tim prestala da radi, Čačak se suočava s perma-nentnom ekološkom pretnjom, a niko ništa konkretno ne preduzi-ma kako bi tečni amonijak iz po-strojenja bio istočen i dislociran.

U nekoliko navrata kad se is-ključi struja dolazilo je do curenja amonijaka, pa pet radnika koji se brinu za rashladna postrojenja bukvalno nadljudskim naporima i uz pomoć “štapa i kanapa”, po-kušavaju da saniraju problem i preduprede mnogo veću štetu. Nedavno su se putem lokalnih medija ovi ljudi ponovo obratili čačanskoj javnosti upozoravajući i apelujući na nadležne da u naj-kraćem roku nešto preduzmu na sanaciji ove ekološke bombe, koja više od pola godine preti Čačku i Čačanima.

DESET TONA AMONIJAKA: Hladnjači je ponovo isključena struja, zbog čega je u rashladnim postrojenjima ponovo došlo do curenja amonijaka. U situaciji kada su postrojenja koja se nalaze u izuzetno lošem stanju bez struje, teško je kontrolisati curenje amo-nijaka pošto nismo u mogućnosti da koristimo kompresore koji ovaj opasni gas hlade i usisavaju kako se ne bi širio van postrojenja. Od decembra prošle godine, kada je Hladnjača prestala da radi i kada je došlo do curenja amonijaka, ni-šta nije urađeno da se spreči mo-guća ekološka katastrofa. U ovom trenutku u rezervoarima je uskla-dišteno oko deset tona tečnog amonijaka.

To je upozorenje koje posta-je još ozbiljnije kroz sledeće reči ovih ljudi izrečene našoj redakciji: “U Hladnjači više nema radnika, ostalo je samo nas pet koji u tri smene brinemo o dotrajalim ras-hladnim postrojenjima, a da za to niti primamo platu, niti možemo da ostvarimo svoj radno-pravni status”.

Da radnici koji se, snalazeći se kako znaju i umeju, brinu o rashladnom sistemu Hladnjače

Čačku preti ekološka bombaCevi kroz koje cirkuliše ova opasna materija i ventili nagriženi su korozijom i samo je pitanje trenutka, kako upozoravaju radnici, kada će neki ventil popustiti, budući da je maksimalni predviđeni pritisak 15 bara, a manometri pokazuju pritisak od bezmalo devet baraPiše: Aleksandar Arsenijević


Srbija > Više od pola godine nema rešenja za amonijak u Hladnjači

ekološke bombe u neposrednoj blizini Gradske bolnice i gusto na-seljenog dela grada.

U PRAVNOM VAKUUMU: Pose-ban kuriozitet u svemu predstav-lja činjenica da su radnici u čijim se rukama, kada je reč o Hladnjači, praktično nalazi bezbednost gra-da, u svojevrsnom pravnom vaku-umu. Na jednoj strani su onemo-gućeni da se prijave na evidenciju Nacionalne službe za zapošljava-nje, a na drugoj za svakodnevni rad ne primaju nikakvu naknadu, niti mogu da overe zdravstvene knjižice, zbog čega mesecima be-zuspešno obijaju pragove inspek-cijskih i ostalih organa.

Svojevrsni pravni vakuum u ko-jem se nalazi čačanska Hladnjača posle stečaja i prodaje, prema oce-ni gradonačelnika Miluna Todoro-vića, jedini je uzrok nerešavanja problema amonijaka u postroje-

njima ovog preduzeća!“Postupak oko Hladnjače težak

je i neizvestan. Sve je na sudu. U jednom trenutku struja je bila is-ključena, pa su ljudi iz Sektora za vanredne situacije uradili veliki posao, uključeni su republički organi da se uključi struja, da ne dođe do neke velike katastrofe. Za sada to nije alarmantno, ali može da eskalira u neki veći pro-blem. Činimo sve da se to ne desi. Problematika za vlasništvo nad Hladnjačom još uvek je nedefini-sana. Očekujem da sud u nared-nom periodu donese odluku i da se brzo reaguje. Do tada imamo ograničene mogućnosti, ali nas to ne sprečava da delujemo koliko god možemo da ne dođe do neke katastrofe”, kaže Todorović.

Hladnjača nema pravnog zastu-pnika – bivši vlasnik i direktor Mi-lenko Surudžić u međuvremenu je preminuo, a većinski vlasnik

Agrobanka otišla je u stečaj – imo-vinom preduzeća u ovom trenutku faktički raspolaže sud. U međuvre-menu, u javnosti su se mogle čuti informacije da će novi vlasnik biti Auto Čačak, ali pitanje novog vla-snika još nije pravno regulisano. Ovakva situacija, kako tvrdi grado-načelnik Todorović, onemogućava Grad da finansira istakanje amoni-jaka jer bi to značilo ulazak i ome-tanje tuđeg poseda, što bi moglo da rezultira sudskim sporom koji podrazumeva i odštetu vlasniku za ometanje poseda.

“Moramo imati sudsku odluku da uđemo u posed koji nije naš. Saslušaćemo još jednom sve pred-loge Sektora za vanredne situacije. Problem je ozbiljan, ali moramo poštovati zakon i na koji način mo-žemo delovati da sutra ne bismo svi mi imali neke konsekvence što smo neovlašćeno ušli u tuđi po-sed. U međuvremenu je preduzeće Tehnoproces iz Pančeva na adresu Grada Čačka dostavilo ponudu da po ceni od 330.000 dinara izvrši istakanje amonijaka iz sistema Hladnjače. Prema propisima, koli-čina manja od 25 tona vodi se kao nadležnost lokalne samouprave, a u firmi se nalazi deset tona”, objaš-njava Todorović.

U međuvremenu, kako je me-dijima rečeno u Odeljenju za van-redne situacije Policijske uprave Čačak, u Hladnjači je uključena struja, pa je potencijalna opasnost od nekontrolisanog curenja amo-nijaka trenutno otklonjena: “Stru-je sada ima, ali pitanje je do kada će je biti. To je stalni problem koji konačno mora biti rešen”.

Gradski štab za vanredne situ-acije dao je nalog Gradskom veću da dok novi vlasnik ne preuzme fabriku obezbedi plate petorici radnika Hladnjače koji rade na održavanju sistema. Gradska jav-na preduzeća dobila su nalog da, u slučaju poziva radnika, pruže svu neophodnu podršku na održava-nju sistema.

Čačku preti ekološka bomba

čačak jul 2016: U Hladnjači nema odgovornog lica, radnici ne dolaze na posao, a oni koji dolaze kako bi nadgledali sistem nisu plaćeni

27

Protekle sedmice ekipa ekonomista koja na bazi rada Republičkog zavoda za statistiku analizira tekuće ekonomske procese u Srbiji i objavljuje svoje nalaze u publikaciji MAT, iznela je stav da“posle ostvarenog rasta u prvih pet meseci, procena povećanja bruto domaćeg proizvoda od 2,15 odsto u 2016. godini nije više optimističko već pesimističko očekivanje” (Stojan Stamenković). Vest je u tome što je ova procena izneta i posle “majskog usporenja” industrijske proizvodnje u Srbiji, pada prometa u trgovinama na malo i stagnacije plata u istom mesecu, uz relativno nesigurne spoljnotrgovinske podatke koji, kad god dolar ojača prema evru, dobijaju lepšu statističku sliku od realne (i obrnuto). Naime, u aprilu je međugodišnja stopa rasta industrijske proizvodnje bila 8,9 odsto, a u maju samo 0,9 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. To je, istina, samo delimično smanjilo visoku međugodišnju stopu industrijskog rasta iz aprila (9,9 odsto, za četiri meseca), na

osam odsto za petomesečno razdoblje. Ipak, bez obzira na to što je srpska ekonomija mala i što samo dan ili dva dužeg praznovanja može znatno da utiče na pokazatelje industrijskog rada, majski zastoj, smatram ja, nije baš toliko bezazlen da se može potpuno ignorisati u kontekstu prilično nejasne kontinentalne situacije i pojačanih neizvesnosti posle Bregzita. Uostalom, đavo nikad ne spava. Trebalo bi prvo sačekati da se vidi hoće li Evropa biti uzdrmana više nego što se to trenutno čini da će se dogoditi. Ivan Nikolić je u tom smislu, prilikom

spomenute prezentacije MAT-a (sa uključenim majskim podacima) oprezno izjavio da Bregzit zasad ne izaziva poremećaje značajne za Srbiju, a da ostaje da se vidi šta će biti sa proizvodnjom u Fiatu i Smederevskoj železari. Tome bi iz MAT-a trebalo dodati izvesnu stagnaciju direktnih ulaganja u Srbiju (neto priliv za 3,4 odsto manji), pa i pad deviznih rezervi NBS, kao posledicu “odbrane” deviznog kursa dinara. Pri svemu tome inflacija je veoma niska (u maju minus 0,7 odsto), a poznato je da je ona uvek u porastu kada se očekuje življa konjunktura na nekom nacionalnom tržištu. Na sve to dolazi mali državni deficit, to jest male državne porudžbine, koje, istina, mogu biti pojačane u drugoj polovini ove godine, kada novi ministri zasednu u svoje fotelje.Kada se, dakle, “izmaknemo” malo dalje da bismo mogli da pogledamo celu privrednu sliku – vidimo mnogo indikatora povećane makroekonomske stabilnosti, ali ne vidimo dovoljno generatora povećane privredne konjunkture Srbije u narednim vremenima. Naročito ih ne vidimo u evropskom okruženju, pa ni u balkanskom komšiluku (a od oba tržišta sve više zavisimo), te je zbog toga opreznost neophodna, mada smo svi zajedno željni da Srbiji najzad krene – što brže to bolje.Optimisti bi mogli reći da je Srbija na privrednom planu relativno dobro izdržala izborni i postizborni “ciklus”, kada se navodno malo radi a mnogo politizira, ali bi pesimisti na to mogli replicirati da se na tim izborima nije dogodilo nikakvo neočekivano čudo, niti ćemo posle tih izbora “dobiti” vladu sa nekom novom ekonomskom filozofijom (ma šta to značilo), što obično završava u svojevrsnoj inerciji ne samo pozitivnih nego pre svega negativnih trendova.Na kraju, valja primetiti da sve upućuje na zaključak da će poljoprivredna proizvodnja ove godine biti sasvim dobra, što ne govori mnogo o njenim ekonomskim efektima (to seljaci dobro znaju). Dakle, Srbija će ove godine sigurno “porasti”, ali nije sigurno da je već sada pronađen poželjan “ritam” zaveslaja koji je može približiti onima koji su dobrano odmakli.

Foto

: Mil

oš

Ćir

kov

iĆ

ĐAVO NE SPAVA

Kada se, dakle, “izmaknemo” malo dalje da bismo mogli da pogledamo celu privrednu sliku – vidimo mnogo indikatora povećane makroekonomske stabilnosti, ali ne vidimo dovoljno generatora povećane privredne konjunkture Srbije u narednim vremenima


Karte na sto > Dimitrije Boarov

Presuda protiv KineStalni međunarodni arbitražni sud u Hagu presudio je da Kina nema istorijska prava na Južno kinesko more i da je nasilno prisvojila suverena prava Filipina. Spor su pokrenuli Filipini.

Kina je presudu ocenila kao neosnovanu i dalje polaže pravo na gotovo celo Južno kinesko more, uključujući grebene i ostrva za koje i drugi tvrde da na njih polažu svoje pravo. Tim morskim putem svake godine prođe 5 biliona dolara prometa. Sud je naveo da je Kina uticala na oštećenja koralnih grebena jer je gradila veštačka ostrva oko kojih se vode sporovi između više zemalja. Presuda je obavezujuća, ali Tribunal nema ovlašćenja da reaguje na izvršenje.

Rusi isteraniMeđunarodna atletska federacija odbila je sve žalbe ruskih atletičara, osim jedne, na suspenzije iz svih

takmičenja, uključujući Olimpijske igre u Rio de Žaneiru.Jedina sportistkinja kojoj je dato zeleno svetlo da se takmiči je skakačica udalj Darja Klišina. Ova federacija je u novembru suspendovala sve ruske atletičare pošto je otkriven sistemski doping koji je sponzorisala država. Prošlog meseca suspenzija je produžena i ruskim atletičarima je zabranjeno učešće na Olimpijskim igrama, uz napomenu da će neki moći da se takmiče kao neutralni sportisti ako ispune određene kriterijume. Jedan od kriterijuma je da su bili testirani van Rusije.

Rekord na VolstrituIndeks Njujorške berze S&P 500 u ponedeljak je završio trgovanje na rekordno visokom nivou, premašivši dosad najveću vrednost iz maja 2015. godine. Dobici su prethodno

zabeleženi i na drugim svetskim berzama pošto su investitori ohrabreni novim izveštajem o zapošljavanju u SAD, dok se smanjuju brige oko posledica Bregzita. Taj indeks porastao je 0,3 odsto na 2.137,16 poena, mada je u toku dana bio i na 2.143,16, a prethodna najviša vrednost bila je 2.134,72 u maju prošle godine.

Magazin Špigl na naslovnoj strani konstatuje da je terorizam promenio način odmaranja i pita se šta da radimo

Odmor u strahu

Britanska vladajuća Konzerva-tivna stranka saopštila je da je Tereza Mej izabrana za pred-sednicu stranke, da na tu funk-ciju stupa odmah i potvrdila

da će postati sledeća premijerka Velike Britanije.Predsedavajući komiteta za imenovanje predsednika Konzervativne stranke Gre-jem Brejdi izjavio je da je Centralni odbor te partije potvrdio Mejovu za lidera, pošto se prethodno iz trke povukla njena jedina rivalka, poslanica Andrea Ledsom.Odlazeći britanski premijer Dejvid Kame-ron najavio je da će podneti ostavku u sre-du i da će ga Tereza Mej odmah zameniti na toj funkciji.Dosadašnja ministarka unutrašnjih poslo-va Tereza Mej, koja je na toj funkciji bila šest godina, postaće druga žena premijer u istoriji Britanije, nakon legendarne Marga-ret Tačer. U televizijskom obraćanju javno-sti Mej je poručila da će “staviti britansku vladu u službu običnog naroda” i izgraditi ekonomiju “koja će svima biti od koristi”.Osvrćući će na nedavni referendum o izla-sku Velike Britanije iz Evropske unije, Te-reza Mej je rekla “Bregzit znači bregzit, pa hajde da od toga napravimo uspeh” i do-dala da je broj glasova pokazao iskonsku želju za promenama. Ona se, inače, zalaga-la da Velika Britanija ostane u Evropskoj uniji i u svojoj tadašnjoj kampanji obećala je da će poštovati rezultat referenduma.

Tereza Mej je izjavila da neće pokušavati da ostane u Uniji, niti će “pokušavati da na mala vrata ponovo pristupi Uniji”.Pošto je postalo očito da će Tereza Mej već ove nedelje zameniti odlazećeg britan-skog premijera Dejvida Kamerona, poče-la su da stižu reagovanja sa druge strane Lamanša. Šef evrogrupe i holandski ministar finan-sija Jerun Dajselblum izjavio je da je važno da se sledeći britanski premijer što je pre moguće pozabavi implikacijama odluke britanskih glasača o napuštanju Evropske unije i istakao da će novi premijer morati da “iznađe rešenja za Bregzit koji uzroku-je mnogo problema, prvenstveno Britani-ji, ali i Evropi”.A nemačka kancelarka Angela Merkel izrazila je očekivanje da će Britanija po iz-boru novog premijera aktivirati Poglavlje 50 Lisabonskog ugovora za početak for-malnog procesa izlaska iz Unije. Merke-lova je naglasila da Britaniji neće biti do-zvoljeno da bira šta želi da zadrži od svog članstva u EU, a šta će odbaciti.A britanska Vlada smatra da za aktiviranje Poglavlja 50 nije potrebno odobrenje Par-lamenta. Tako je Vlada reagovala na pismo koje je potpisalo više od 1.000 britanskih pravnika i uputilo odlazećem premijeru Dejvidu Kameronu, u kojem navode da poslanici u parlamentu treba da odluče da li da Britanija napusti EU jer referendum 23. juna nije obavezujući.

Velika Britanija

Nova “čelična ledi”

Foto

: bet

a/a

P

29

Odgovarajući na ovogodišnja upozorenja da ne dolazi u Srebre-nicu, Vučić je rekao da želi najbo-lje moguće odnose sa BiH, ali da nikome neće dozvoliti da “gazi Srbiju”. On je kazao i da je Srbija razumela poruke iz Srebrenice i da ne želi da pravi probleme. “Nećemo da pravimo problem i prihvatamo njihovu ideju da smo višak u Srebrenici. Oni su kod nas uvek dobrodošli. I mi smo bili do-brodošli pre nekoliko meseci u Sa-rajevu”, istakao je Vučić. Premijer Srbije je dodao da će Beograd do kraja ispuniti obaveze koje je pre-uzeo u pogledu donacija za Sre-

brenicu. Srbija je novembra prošle godine izdvojila pet miliona evra za Srebrenicu, od čega je odmah uplaćeno dva miliona u gotovini, dok je preostali novac namenjen za više projekata Opštine Srebre-nica. Vučić je naglasio da će Vlada Srbije isplatiti sva sredstva obeća-na Srebrenici.

Poruka Ćamila Durakovića srp-skom državnom vrhu izazvala je polemike unutar same Bosne i Hercegovine, ali i na srpskoj po-litičkoj sceni. Predsednik Partije demokratskog progresa Branislav Borenović rekao je da je situacija koju je proizvela izjava načelnika Srebrenice “pokušaj da se na kraj-nje nepotreban i besmislen način žrtve iskoriste za predizbornu kampanju”. Oglasilo se i Ministar-stvo inostranih poslova BiH. Mi-nistar Igor Crnadak doneo je od-luku da njegovo ministarstvo ne učestvuje u organizovanju kome-moracije. Crnadak je objasnio da je njegova reakcija isključivo bila odgovor na odluku organizatora skupa da premijer Srbije nije do-brodošao u Potočare. “S obzirom na našu politiku dobrosusedskih odnosa, takva odluka je suprotna spoljnopolitičkim interesima BiH”, naveo je Crnadak. Zbog ovakvog stava SDA je u parlamentu BiH za-tražila Crnadakovu ostavku.

SRPSKO-SRPSKA POLEMIKA: Uoči same komemoracije Dura-ković je, međutim, rekao da “nije tačno da predstavnici Srbije nisu dobrodošli u Srebrenici nego da oni koji negiraju genocid nisu do-brodošli na komemoraciji”. Kao dokaz da je reč o ovom principu, najavio je dolazak predsednika LDP Čedomira Jovanovića. A Jo-vanovićev dolazak izazvao je nove polemike, ovoga puta na srpsko-srpskim relacijama. Jovanović je predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku zamerio to što niko iz tog entiteta ne prisustvuje komemoraciji.

“Uveren sam da će doći dan

Obeležavanje 21. go-dišnjice zločina u Srebrenici proteklo je u atmosferi za-hladnelih odnosa

na relaciji Beograd – Sarajevo, ali i bez zvučnih imena iz drugih dr-žava. U memorijalnom centru u Potočarima 11. jula sahranjeno je još 127 identifikovanih žrtava, ukupno 6.377. Tabute sa posmrt-nim ostacima srebreničkih žrtava na rukama su do Musale preneli članovi porodica ubijenih Srebre-ničana.

Komemoraciji nije prisustvo-vao niko iz državnog vrha Srbije, a razlog je izjava načelnika opštine Srebrenica Ćamila Durakovića da je Organizacioni odbor komemo-rativnog skupa doneo odluku da “državni vrh Srbije nije poželjan 11. jula u Potočarima”. Duraković je rekao da je takva odluka doneta zbog toga što “državni vrh Srbije negira da se u Srebrenici desio ge-nocid”, čime, kako je kazao, izraža-va nepoštovanje prema “žrtvama genocida i njihovim porodicama”. “Oni koji negiraju genocid nisu po-željni na komemoraciji u Potočari-ma”, izjavio je Duraković.

PISMO VUČIĆU: Odluci je pret-hodilo pismo Udruženja “Majke Srebrenice” premijeru Aleksandru Vučiću u kojem se navodi da “nika-da neće dozvoliti da im neko ukra-de taj dan, kao što je to bio slučaj prošle godine, kada je pijetet pre-ma žrtvama užasnog zločina ostao u senci skandaloznog incidenta s premijerom Srbije”. Reč je o na-padu na Aleksandra Vučića, koji je prošle godine prisustvovao ko-memoraciji srebreničkim žrtvama u Potočarima. Predsednika Vlade Srbije tada je napala poveća grupa Bošnjaka, a ka njemu su letele fla-še i kamenice. Obezbeđenje je jed-va uspelo da spreči veći incident. Vučić je pogođen kamenom u gla-vu, ali nije ozbiljnije povređen. Do sada niko nije odgovarao za napad na Vučića.

Bez incidenataNakon prošlogodišnjeg incidenta koji je zasenio sam događaj, ove godine Srebrenica je bila u znaku poklonjenja žrtvamaPiše: Nebojša Pešić

RezolucijePolemika o tome da li se u Srebrenici dogodio ratni zločin ili genocid vodi se već godinama, koliko o tome raspravljaju i međunarodne institucije.Međunarodni sud pravde u Hagu doneo je 2007. presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida. Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrđuje ta presuda doneli su parlamenti zemalja EU, Kanada, SAD i Australija. Rezolucija o Srebrenici nije usvojena u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija pošto je Rusija iskoristila pravo veta i “oborila” britanski predlog, ali je rezoluciju u kojoj se ističe da se dogodio genocid usvojio Kongres SAD, a zatim i Evropski parlament. Početkom jula 2006. Vlada Srbije osudila je sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima, među kojima su posebno pomenuti zločini nad muslimanima u Srebrenici i Srbima u Bratuncu. Četiri godine kasnije Skupština Srbije usvojila je Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.


Region > Srebrenica 2016.

kada će ovde biti i predstavnici vlasti Srbije i vlasti Republike Srp-ske. Nadam se da će oni reći da se u Srebrenici desio genocid i da se on mora osuditi. Samo to će doneti neophodan mir i razumevanje, što je preduslov za rešavanje svih pro-blema koji su nas doveli do ovoga”, rekao je Jovanović, koji je zajedno sa poslanicima SDA i poslaničkom grupom LSV i Zelene stranke srp-skom parlamentu podneo Predlog rezolucije o priznavanju genocida.

Naravno, usledio je ekspresni odgovor Milorada Dodika koji je prethodno izjavio da srpski na-rod nikada neće priznati da se u Srebrenici dogodio genocid. Do-dik je rekao da dolazak Čedomira Jovanovića u Potočare nikoga ne iznenađuje jer ovaj “egzibicionista srpske politike koristi svaku prili-ku za svoju i promociju svoje mar-ginalne stranke, ne birajući pri tome ni mesto ni vreme, pa tako i današnju komemoraciju”.

Predsednik Srpske je još rekao da “Jovanović i danas falsifikuje

istinu, pokušavajući da po ko zna koji put zločin u Srebrenici nazove genocidom u stilu svojih međuna-rodnih mentora, na nagovor kojih je ovih dana i u Narodnoj skupštini Srbije predao Predlog rezolucije o priznavanju genocida u Srebreni-ci, iako nešto slično nije usvojio ni Savet bezbednosti UN”.

Za razliku od prošle godine, kada se na komemoraciji okupilo 50.000 ljudi, ove ih je bilo nešto više od 10.000. Osim državnog vrha Srbije, izostali su i svetski po-litičari, a iz inostranstva su došli samo predstavnici Haškog tribu-nala.

Ćamil Duraković je rekao da na sahranu žrtava i komemoraciju ove godine Organizacioni odbor nikoga nije pozivao i da će tako biti i ubuduće. “Po islamskim obi-čajima na dženazu se ne poziva, a za tim nema ni potrebe. Svi u svetu znaju šta je Srebrenica i šta je 11. juli. Uostalom, kad nekoga pozove-mo mi preuzimamo odgovornost za njega, a to je teret koji ne želi-mo. Nama je važno da su došle po-rodice žrtava, da su došli mirovni aktivisti iz celog sveta i predstav-nici Islamske zajednice i da ovo neće biti politički skup. Prošlogo-dišnje iskustvo, incident zbog ko-jeg iskreno žalim, pokazalo je šta se dešava kad se na dženazi stvo-ri poligon za politiku. Videli smo fizički napad, kamenje, psovke... incident koji je potpuno zasenio komemoraciju i sahranu žrtava. Dženaza je događaj na kojem se ne pljuje, ne psuje, ne zviždi... nego se dostojanstveno ispraćaju mrtvi”, rekao je Duraković. I zaista, sve je prošlo bez ikakvog incidenta.

Ćamil Duraković, načelnik Srebrenice: Prošlogodišnje iskustvo, incident zbog kojeg iskreno žalim, pokazalo je šta se dešava kad se na dženazi stvori poligon za politiku

U Memorijalnom centru u Potočarima ovog 11. jula sahranjeno je još 127 identifikovanih žrtava

31

revolucije” počeli su protest jed-nominutnim ćutanjem i izrazima duboke potresenosti događajem ispred kumanovske bolnice i bizar-nom pogibijom mališana.

Obe umešane porodice zatraži-le su da se tragedija ne koristi za zaoštravanje odnosa Makedonaca i etničkih Albanaca. Porodica Aliju pozvala je da se protesti završe jer sve “se dogodilo slučajno i nema nikakve veze s nacionalnošću”. Goce Ilić je za albansku televiziju TV 21 izrazio saučešće porodici Aliju i žaljenje što je njegov sin prouzrokovao tešku tragediju, te zatražio da nadležne institucije reše slučaj i izreknu odgovarajuće kazne umešanima.

Posle svih ovih izjava stanje se primirilo, a novo svetlo na slu-čaj bačeno je sa fejsbuk statusa brata Bobana Ilića, postavljenog odmah nakon pojavljivanja kon-troverznog snimka u javnosti. Bojan Ilić tvrdi da je njega i Boba-na, posle svađe ispred ordinacije,

napala veća grupa etničkih Alba-naca i noževima i bejzbol-palica-ma se obračunavali s njima. Kao potvrdu objavio je fotografije na kojima se vide raskrvavljena gla-va i posekotine po rukama, što ukazuje na to da su i on i brat bili žrtve nasilja.

“Napali su nas zbog gluposti! Ušli smo u automobil, dotrčala su trojica, četvorica Albanaca i polo-mili nam šoferšajbnu bokserima. Odmah smo pozvali policiju. Us-peli smo da pobegnemo, ali smo završili u slepoj ulici. Dvadesetak Albanaca nastavilo je da nas juri noževima, bokserima i sličnim instrumentima. Moj brat, da bi ih izbegao, udario je u zid, ali na-žalost tamo gde je bio mališan. Nismo mogli da vidimo ništa jer nam je prethodno polomljena šo-feršajbna i bili smo uspaničeni. Ja ne znam kakav čovek napada lju-de s ciljem da ih bije/ubije pred vlastitim detetom zbog banalne svađe oko reda u bolnici i time ga dovodi u opasnost. I da li su oni stvarno žrtve? Ja imam pet po-sekotina od noža, više puta sam udaren tvrdim predmetom po glavi i telu. Protiv napadača nije podneta krivična prijava i još se organizuju protesti na kojima se moj brat naziva teroristom iako je on samo hteo da pobegne i da se spasi. Stvarno je žalosno za dečaka i mi žalimo, ali kako biste reagovali da se nađete u takvoj situaciji da su vam ugroženi vaši i životi vaše porodice? Napisao je Bojan Ilić na Fejsbuku.

Niko od nadležnih ne odgovara kako se sporni snimak našao na Internetu. Otac Goran Ilić kaže da je njegov sin na Fejsbuku izneo istinu o tome što se desilo kobne večeri, te da je snimak isečen i pu-šten selektivno! U međuvremenu, policija je podnela krivične prija-ve protiv pet lica, među kojima su braća Ilić i tri Albanca. Bobanu Ili-ću, koji već ima dosije, određen je tridesetodnevni pritvor.

Na sudu sada ostaje da komplet-no rasvetli kontroverzni slučaj.

Četvorogodišnji Almir Aliju apsurdna je žr-tva banalne svađe svog oca i Bobana Ilića (31) u Domu

zdravlja Kumanovo. Dvojica su-građana započeli su prepirku zbog redosleda ulaska kod lekara, koja se zatim produžila ispred bolni-ce i završila Almirovom smrću. Neoboriva činjenica se vidi i na uznemirujućem snimku bolničke kamere koji se pojavio na Jutjubu – trenutak kada Ilić “mercedesom” gazi porodicu Aliju. Vozilo je po-vredilo sva tri člana ove porodice, a najteže mališana. Pokušaji leka-ra na skopskim klinikama da spa-su Almira bili su neuspešni, pa je on preminuo nedelju dana kasnije.

Sve ovo dovelo je već zategnute međuetničke odnose u Makedoniji do ključanja.

DVE ISTINE: Policija je tražila da se “incident ne koristi u podizanju međunacionalnih tenzija”, pošto je nekoliko hiljada Albanaca de-monstriralo u Kumanovu tražeći doživotni zatvor za osumnjičenog Ilića, koga optužuju za etnički mo-tivisano ubistvo.

Demonstranti, koje su organi-zovala lokalna albanska građan-ska udruženja, razvili su albanske zastave i nosili fotografije mali-šana, zahtevajući strože kazne za etnički motivisana krivična dela. Mnogi viđeniji etnički Albanci su na socijalnim mrežama optuži-li Makedonce da ćute o ubistvu i upozorili ih da se ne čude ako im se sve ovo neprijatno vrati. Poje-dine političke partije su čak kon-statovale da se Albanci, koji čine četvrtinu stanovništva, ne osecaju bezbedno u vlastitoj zemlji. Elmir Sejfulai, portparol nedavno formi-ranog Pokreta za reforme u okviru opozicione Demokratske partije Albanaca (DPA), smatra da su na-pad na porodicu Aliju i smrt deča-ka još jedan pokazatelj “bolesnog nacionalizma i vulgarnosti, koje sponzoriše Vlada uvek na račun etničkih Albanaca”.

“Višak” informacija u makedon-skim medijima i na socijalnim mre-žama izazvao je lavinu saučešća Makedonaca zbog tragične sudbi-ne malog Almira. I učesnici “Šarene

Dužnički prsti na međuetničkom okidačuIncident u Kumanovu u kojem je stradao Almir Aliju (4) otvorio je novu etapu međunacionalnih sukoba. Kako na trvenja između etničkih Albanaca i Makedonaca utiču teška ekonomska i politička kriza, analizira Savo Pejčinovski

Smrt koja je raSpirila Sukobe: Almir Aliju


Region > Makedonija

STRAH OD OVOG SUKOBA: Ku-manovo je igrom slučaja ponovo bilo test za međuetničke odnose u Makedoniji, ali i lakmus koji poka-zuje da se dramatično pogoršava-ju. Nažalost, sve ono što se dešava u zemlji ide u korist velike štete po odnose između Makedonaca i etnič-kih Albanaca. Na sve veći jaz u ovim odnosima koji prete da preraste u širi konflikt utiče politička, pravna i ekonomska situacija u zemlji. Teška politička kriza, koja se pretvorila u agoniju, kamen je oko vrata upravo za međuetničke odnose. Vladajuće partije VMRO-DPMNE i partija et-ničkih Albanaca DUI zaokupljene su borbom za opstanak na vlasti i prikrivanjem kriminala u svojim re-dovima i spremne su sve da žrtvuju. Mnogi veruju da je “međunacional-na karta” dežurni džoker u rukavu vladajuće vrhuške.

Suđenje za najkraći balkanski rat koji se desio maja prošle godi-ne u kumanovskom Divljem nase-lju, kada je poginulo deset naoru-žanih Albanaca i osam policajaca i ranjena još 42 policajaca, nikako da uhvati zalet. Nekoliko ročišta, uz velike peripetije i odlaganja, odvija se iza zatvorenih vrata jer

se saslušavaju zaštićeni svedoci koje je predložilo tužilaštvo. Svih 37 optuženih za terorizam izjasni-li su se nevinim i traže da slučaj preuzme Specijalno javno tužilaš-tvo, ne verujući u redovno make-donsko sudstvo.

Posle policijske akcije u Divljem naselju ostavke su podneli šefi-ca makedonske policije Gordana Jankulovska i prvi čovek Uprave za državnu bezbednost Sašo Mi-jalkov, ali i sada traju spekulacije da je kumanovski slučaj insceni-rala tadašnja vladajuća garnitura kako bi skrenula pažnju javnosti sa takozvanih “političkih bombi”, kojima je opozicija raskrinkavala vladavinu i kriminal u koji su, na-vodno, upleteni vlastodršci.

Nema, međutim, sumnje da je ključni podstrekač nacionalizma rastuće siromaštvo, pošto eko-nomska situacija u Makedoniji do-bija dramatične i zabrinjavajuće tokove. Evropska unija je očigled-no izgubila strpljenje da se bavi neodgovornim vlastima i posegla za ekonomskim sankcijama i za-vrnula slavine evropskog novca, iako Vladini i partijski zvaničnici objašnjavaju da je sve to posledi-

ca Bregzita po evropske fondove. Dve odluke Evropske komisije da uskrati 96,1 milion evra iz IPA fondova poruka su Brisela upu-ćena makedonskim vlastima da, očito, nemaju političke volje za rešavanje krize i sprovođenje po-trebnih reformi. Evropske vlasti ne isključuju mogućnost oduzi-manja upravljanja pretpristupnim fondovima, što jednostavno znači da će Brisel odlučivati na koje će projekte biti potrošen novac EU. Tim sečenjem najviše bi pretrpeli infrastruktura i opštine. Makedo-nija je još isključena iz mogućnosti da koristi i dodatnu pomoć za in-frastrukturu od 150 miliona evra, koju je ovih dana Evropska komi-sija namenila Zapadnom Balkanu.

Poseban šok za javnost je zva-nično objavljena namera Vlade da se na međunarodnom finansij-skom tržištu zaduži za fantastič-nih 650 miliona evra izdavanjem evropskih obveznica. Novac bi, računa Vlada, bio potrošen kao budžetska podrška ove i naredne godine, te za refinansiranje obave-za na osnovu državnog duga. Rok za ovu evroobveznicu je 10 godi-na, a zemlja će za njeno korišćenje vratiti više od 950 miliona evra, za šta će morati ponovo da se za-dužuje. I tako bez kraja, a samo to zaduženje je 6,7 odsto BDP-a. Plus, javni dug zemlje će se povećati na pet milijardi evra ili 51,7 odsto od BDP-a, što Makedoniju uvodi u klub zemalja sa visokim dugom.

Po glavi stanovnika javni dug iznosi iznad 2.500 evra.

“Grčki scenario” u Makedoniji će se najviše odraziti na privredu, rezultirati gubitkom radnih me-sta i značajnim povećanjem siro-maštva stanovništva, uz opadanje društvenog standarda. Takav ra-zvoj događaja poguban je za me-đuetničke odnose jer zaoštravanje ekonomske krize stvara plodno tlo za podgrejavanje verskog i nacio-nalnog ekstremizma i incidenata. Tužna jugoslovenska priča poka-zala je da se velike vatre pale ma-lim fitiljima.

Dužnički prsti na međuetničkom okidaču

proteSt: Nema sumnje da je ključni podstrekač nacionalizma rastuće siromaštvo, pošto ekonomska situacija u Makedoniji dobija dramatične i zabrinjavajuće tokove

33

Ovde u Njujorku, gde se trenutno nalazim, Tramp nema neke velike šanse, bez obzira na to što mu je to rodni grad i stalno boravište. Zato što on podstiče identitetsku politiku, a demografija ovoga grada, pa i države, ne ide mu naruku. I u čitavoj zemlji nema dovoljno belih muškaraca s nižim nivoom obrazovanja na čije glasove on pre svega računa. Njegovi

savetnici, a i vođe Republikanske stranke, preporučuju mu da predstojeće predsedničke izbore pretvori u referendum o Klintonovoj, ali to je u suprotnosti s

njegovim najvažnijim političkim porukama, koje su sve, na jedan ili drugi način, uperene protiv žena i manjina, a to je zajedno većina koja će glasati protiv njega, a to znači za Hilari Klinton.Republikanci su se nadali, i još uvek se nadaju, da će nekako ili eliminisati Klintonovu iz konkurencije, odlukom federalne policije da pokrene krivični postupak protiv nje, ili da će je politički oslabiti neprestanim istragama o svakom aspektu njenog ponašanja i kao supruge i kao političara i državnika. To sve ne bi bilo potrebno da njihov kandidat za predsednika nije Donald Tramp, koji je od nje nepopularniji. Međutim, glas za Hilari je racionalan izbor, za Trampa pak kontrarevolucionarna nada. I kao kod svih kontrarevolucionarnih pokreta, potrebno je protivnika predstaviti kao kandidata korumpiranog liberalnog

režima; potrebno je neprestano širiti glasine o zlim namerama, groziti se nad navodnim licemerjem i spletkariti o zaverama i zakulisnim radnjama. Pa se nadati da će iz moralnih i razloga neizvesnosti dovoljan broj glasati protiv Hilari, ako ne za Trampa.Nedostatak ove strategije jeste politička irelevantnost. U času kada je uložen najveći trud da se Klintonova kompromituje zbog načina na koji kako je koristila elektronsku poštu dok je bila državni sekretar (ministar spoljnih poslova u parlamentarnom sistemu, mada to u američkom sistemu nije politički položaj, osim u veoma izuzetnim okolnostima), pažnja javnosti bila je skoncentrisana na rasne sukobe. Policajci su ubili jednog, pa drugog čoveka crne boje kože, a potom je jedan crni vojnik u rezervi ubio pet policajaca, navodno kao čin odmazde. Čime se odmah nametnula ključna tema ne samo ovih izbora, gde je zaista potrebno da dva kandidata za predsednika kažu kako misle da se suoče s tim problemom, zapravo sa čitavim nizom međusobno povezanih takozvanih identitetskih problema. Tu se Tramp suočava sa dilemom da li da zagovara politiku čvrste ruke ili da od Klintonove preuzme politiku reformi koje imaju za cilj poboljšanje bezbednosti, ali i dobrobiti ljudi koji nisu bele kože. U prvom slučaju potrebno je gotovo vanredno stanje da bi Tramp pridobio većinu, u drugom je njegov problem što se Hilari smatra kompetentnijom. Ono što je verovatno najupečatljivije jeste koliko je široka i postojana

njena podrška među obojenim Amerikancima, posebno onima crne boje kože. Čak ni Berni Sanders nije mogao da ih pokoleba u tome. Oni ne očekuju da će im poboljšanje doneti revolucija, a pogotovo ne kontrarevolucija, već sasvim konkretne mere za koje Hilari obećava da će se zalagati. Njima su poželjne mere kojima se uklanja rasna diskriminacija, dok Sanders nudi socijalnu pravdu, a Tramp ništa.Ima komentatora koji bi da predstojeće izbore pretvore u referendum o stanju nacije, gde bi nezadovoljni, koji su u većini, glasali za Trampa u znak protesta jer je Klintonova identifikovana sa establišmentom, kako se to kaže. Glasačima ne bi trebalo da je važno za šta glasaju, već protiv čega. Za primer se uzima Bregzit. Glasove protesta je, međutim, lakše mobilisati za odluke za koje oni cene, ispravno ili pogrešno, da ne bi mogle da imaju velike neposredne posledice, dok to nikako nije slučaj sa predsedničkim izborima u Americi. Mnogi u Britaniji su cenili da će upozoriti vlasti da je potrebno da promeni politiku glasanjem za izlazak iz Evropske unije, ne računajući sa značajnim posledicama takve odluke. Ovo zato što Britanci ne veruju da je naročito važno šta se odlučuje u Briselu, uprkos evroskeptičnoj propagandi da praktično o svemu odlučuje briselska birokratija. Većina zaista smatra da je izgubila suverenitet, dakle kontrolu nad vlastima, ali nad onima u Vestminsteru, a ne u Briselu. Pa je poslala poruku sopstvenoj vladi da je potrebno da promeni politiku, za šta je prilika bio referendum o Bregzitu jer se na izborima ona teško može doneti. Kako već biva s takvim protestima, trošak će biti veliki, korist nikakva, ako je uopšte bude.Predsednički izbori, međutim, nisu prilika za glasanje iz protesta. Uz to, tu su i opšti izbori, a i oni lokalni. Svi oni su u najvećoj meri okrenuti domaćim temama, za koje su vezani sasvim konkretni interesi. Međunarodna politika i bezbednost mogu da imaju veći uticaj ukoliko bi postojala neka jasna i neposredna opasnost, što nije mnogo verovatno, a u svakom slučaju nije predvidljivo. U unutrašnjoj politici obično dominiraju privredne teme, mada se ove godine nameću identitetski, posebno rasni problemi. Tako da će izbori biti odlučeni na pitanjima kako povećati društvenu stabilnost i poboljšati privrednu aktivnost. Tu su razlike među kandidatima velike, tako da zaista postoji stvarni izbor.Stoga, problem s kojim se republikanci nose jeste: koliko će ih koštati njihov predsednički kandidat Donald Tramp? Ukoliko naprosto on izgubi, ali Republikanska partija zadrži kontrolu u drugim granama vlasti i na njenim drugim nivoima, najveći rizik je kontrola Vrhovnog suda jer predsednik predlaže nove članove na upražnjena mesta. Ukoliko Tramp pobedi, strah je da će to biti na račun gubitka vlasti Republikanske stranke jer bi eventualna većina protiv Klintonove išla uz odvraćanje manjina i žena da glasaju za kandidate republikanaca. Tramp je populista, a ne republikanac, a pogotovo ne konzervativac u obliku u kojem republikanizam i konzervativizam preovlađuju danas u stranci. Za republikance je važno da Tramp prihvati njihovu ideologiju, dok on ne veruje da bi na taj način pobedio, mada bi partiju možda manje koštao. Ali, on računa da bi partija trebalo da radi za njega, a ne on za nju.

Pod lupom > Vladimir Gligorov

Trampova i dilema republikanaca

Za republikance je važno da Tramp prihvati njihovu ideologiju, a on ne veruje da bi na taj način pobedio, mada bi partiju možda manje koštao


tembra 2001, navodi se u Izveštaju. Usledio je razorni napad na Avga-nistan i u nekom trenutku se činilo da je Al-Kaida, do tada najsurovija teroristička organizacija, gotovo razbijena.

Samo dve godine kasnije počinje invazija na Irak. Lakše nego što se predviđalo – ako je i tom predvi-đanju verovati – Huseinov režim se raspao.

U Izveštaju se na mnogo mesta i uz mnogo citata govori o grešci na-kon invazije, zapravo o odluci o po-vlačenju savezničkih trupa iz Iraka – SAD se zvanično povukla avgusta

2010, Britanci su počeli povlačenje godinu ranije – u osetljivoj bezbed-nosnoj i političkoj situaciji, sa već naraslim islamističkim terorizmom i pojačanim jazom između sunita i sa Zapada podržavanih šiita.

Prema navodima u Izveštaju, sa terena je, bar kad je o Britancima reč, bilo upozorenja na činjenicu da politika nakon rata nije bila dobra i da bi povlačenje samo omogućilo protivnicima novog režima u Bag-dadu da popune vakuum neprija-teljima Zapada, posebno nakon ras-puštanja iračke vojske.

RAT U IRAKU I ID: Bivši američki vojni savetnik Dejvid Kilkulen izja-vio je, prenosi engleski Indepen-dent, da ID ne bi postojala da nije bilo invazije na Irak. On je takođe upozorio i na ponovni rast Al-Kaide. Njegovu tezu Bler osporava podat-kom da se ID zvanično pojavljuje tek 2014. Tada se lider terorista Abu Bakir al-Bagdai prvi put javno pojavio i rekao da je nastala u Siri-ji, mada je u jednom TV intervjuu priznao da nekih veza ima. Oko 250.000 iračkih vojnika, naoruža-nih i obučenih, preko noći je ostalo bez posla, što sigurno nije izazvalo ljubav prema SAD i UK. Mnogi od oficira i članova Sadamove garde, veruje se, postali su vođe ID i Al-Kaide, čiji je deo izjavio lojalnost ID.

Nakon izbijanja građanskog rata u Siriji Al-Bagdai šalje svoje borce tamo i od tada je sve poznato: od krvavog džihada i osnivanja kalifata na delo-vima iračke, sirijske i libijske (Der-ma) teritorije, do međunarodnog i ruskog rata protiv ID, i do toga da je za mnogo stvari u Izveštaju okrivljen Toni Bler, koga možda čekaju sudski procesi porodica Britanaca poginulih u invaziji na Irak, a neke britanske vojnike, prema tekstu u Dejli mejlu, možda čeka Haški sud. J.M.

Britanski Čilkot izveštaj 13 godina nakon save-zničke invazije na Irak zapravo ne donosi su-štinski nove informacije,

osim što javnosti na uvid na predu-gih 500 strana daje neke detalje koji samo potvrđuju ono o čemu se go-vorkalo, a što je često bilo nazivano teorijama zavere.

Ono što se već uveliko znalo jeste da je neposredni povod za invaziju – navodno iračko oružje za masovno uništenje – bio plod pogrešnih oba-veštajnih podataka. Da li su špijuni zaista omanuli ili ih je najlakše okri-viti za političku odluku da se ide u rat nije jasno, ma koliko se učesnici u toj odluci trudili da teret priznate greške prebace na ljude o kojima se malo zna.

A malo je onih kojima ubrzo na-kon početka invazije i informacija da oružje nije nađeno nije bilo jasno da je cilj operacije skidanje s vlasti Sadama Huseina. Legitiman cilj, slo-žiće se mnogi, ali se nameće pitanje zbog čega je bila potrebna tako velika operacija sa toliko žrtava – 179 po-ginulih samo u britanskoj vojsci – i to s lažnim povodom? Možda i zbog toga što je Husein, besan posle prvog Zalivskog rata, otkazao veliki broj naftnih ugovora sa SAD? Ne bi bilo prvi put da obaveštajne službe spolja na razne načine podupru opoziciju u nekoj zemlji, pobunjenike i ine da iznutra obave posao. Irak je, ipak, bila drugačija priča po mnogo čemu, čime se, između ostalog, i bavi Izveštaj.

“DELUJ SADA, OBJAŠNJAVAJ KASNIJE”: To je bila Blerova poru-ka Džordžu Bušu, tadašnjem pred-sedniku SAD, u tajnom imejlu nakon terorističkog napada Al-Kaide na njujorške kule bliznakinje 11. sep-

U Čilkot izveštaju o ratu u Iraku 2003. najviše kritika ima na račun tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera zbog načina na koji je Britance uveo u rat uz SAD, ali i naznaka u kojoj meri je taj rat bio plodno tle za nastanak najmasovnije i najbrutalnije terorističke grupe do sada – tzv. Islamske države

Obaveštajne greške, Blerov savet, džihad

35

Svet > Izveštaj o invaziji na Irak

na u međunarodnoj politici da bi se mogla jednostavno odstraniti i izolovati. Zato je na samitu NATO odlučeno da se ‘pokažu zubi’ Isto-ku razmeštajem četiri bataljona u Pribaltičkim zemljama i Poljskoj, ali istovremeno je niz relevantnih zvaničnika pokušavalo da ukaze na to da se Rusija treba posmatrati kao zemlja s kojom se mora sarađi-vati. Linija podele u odnosnu pre-ma Rusiji jasno se ocrtava – SAD i zemlje sa istočnog ruba NATO zalažu se za što tvrđi stav prema Moskvi, a vodeće sile EU Nemačka i Francuska mnogo su pomirljivije”.

Rusija je ipak, po mnogima, na samitu tretirana kao veća pretnja i od tzv. Islamske države, koja je od 2014. izvela niz terorističkih napa-da na šest zemalja članica NATO. Uprkos tome, razgovori u Varšavi fokusirali su se na rusku agresiju u Ukrajini i pretnje NATO članicama na istoku.

“Rusija je sigurno veća opa-snost”, smatra direktor Centra He-ritidž fondacije za spoljnu politiku Luk Kofi. “ID je teroristička pretnja i ne predstavlja egzistencijalnu pretnju bilo kojoj NATO članici, dok bi ruska invazija na Estoniju mogla značiti doslovan kraj te zemlje”, re-kao je Kofi za Dejli signal.

Radić kaže da se čini da Rusija, ako se pojača vojni pritisak, neće pridavati mnogo značaja razlika-

ma u stavovima u NATO i svima će poručiti da se drže dalje od njenih granica. “Tačka loma odnosa NATO i Rusije može da postane enklava Kalinjingradska oblast (u Estoniji, prim. aut.) jer je to deo ruske terito-rije koji je ‘uglavljen’ između članica NATO, Poljske i Litvanije. Rusi vojno jačaju snage u enklavi i održavaju redovne veze letovima aviona sa matične teritorije, uključujući i sve češće prelete borbene avijacije kao demonstraciju sile. Na tim letovima ruski avioni preleću međunarodne vode Baltika, ali ih redovno presreću lovci NATO, koji rotira kontingente u pribaltičkoj bazi Šiauliai u Litvaniji. Zbog bliskog dodira sila u tom po-dručju ovo je trenutno vruća tačka.”

ODVRAĆANJE UMESTO UVE-RAVANJA: Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije, koja je u Varšavi učestvovala u radu jednog ekspertskog foruma, kaže da je rečnik korišćen na samitu i u komu-nikeu bitan za razumevanje NATO politike u budućnosti. “Za razliku od prethodnog samita u Velsu, gde je ključna reč bila reassurance – uveravanje da će NATO aktivirati član pet: napad na jednu zemlju je napad na Alijansu – što se pre sve-ga odnosilo na Baltičke zemlje, do reči deterrance – odvraćanje. To je reč koja od hladnog rata nijednom nije korišćena, Kaže Milić za Novi magazin.

Napomenula je i da je “uvedena kategorija rata u sajber prostoru, znači na četvrtom mogućem fron-tu pored zemlje, vode i vazduha, za koji je takođe rečeno da član pet može biti aktiviran”.

Svi svetski mediji uglavnom isti-ču činjenicu da NATO i dalje mora, i to je učinio i na ovom samitu, da uveri istočne članice zabrinute zbog moguće nove ruske agresije, a da istovremeno ne antagonizira Rusiju kako opet ne bi došlo do takmičenja u vojnoj premoći.

Sa druge strane, mnoge NATO čla-nice su, posebno u Zapadnoj Evropi, pod pritiskom kod kuće zbog radi-

Varšavski samit do-lazi u odlučujućem trenutku u istoriji našeg saveza,” rekao je generalni sekre-

tar NATO general Jens Stoltenberg prošlog petka. “NATO odgovara na nepredvidive pretnje i složene iza-zove sa više strana. Dogovorili smo veliko pojačanje sopstvene kolek-tivne odbrane i politike odvraćanja. Najveće od kraja Hladnog rata.”

Lista izazova o kojima se razgo-varalo dva dana u glavnom gradu Poljske zaista zvuči složeno: ruska agresija, islamistički terorizam, iz-beglička kriza, Bregzit… Ipak, Rusi-ja je kao tema dominirala samitom do te mere da se čini da je zbog nje i održan, mada formalno kao re-dovni dvogodišnji susret. U komu-nikeu izdatom nakon samita na 44 stranice, u 23 od 139 tačaka Rusija se direktno pominje 55 puta i uvek kao pretnja stabilnosti.

Zašto je tako indirektno je od-govorio američki predsednik Ba-rak Obama: “Krećemo sa veoma značajnim ojačanjem naše zajed-ničke odbrane, većim nego bilo kada od vremena Hladnog rata”, rekao je novinarima u Varšavi, na-zvavši samit ključnim događajem za Alijansu.

RUSIJA SE NE MOŽE OTPISATI, ALI...: Donekle disonantni tonovi u vezi sa odnosom prema Rusiji stigli su pre svega iz Francuske. Pred-sednik Fransoa Oland je rekao da “NATO nema nikakvu ulogu u tome kakvi će odnosi Evrope biti prema Rusiji. Za Francusku Rusija nije ne-prijatelj, nije pretnja. Rusija je par-tner koji ponekad, istina, a to smo videli u Ukrajini, upotrebi silu i to smo osudili kad je anektirala Krim”.

Usamljena, bar javno, u takvom stavu, Francuska je ipak potpisnica komunikea u kojem je jasno odre-đen stav prema Rusiji.

Aleksandar Radić, vojni analiti-čar, donekle se slaže sa Olandom.

On je za Novi magazin rekao da je “Rusija previše ozbiljna i odluč-

U 70 godina postojanja NATO prošlonedeljni samit u Varšavi je, čini se, bio možda i najvažniji sastanak – posthladnoratovski trenutak istine o velikim izazovima s kojima se učesnici suočavajuPiše: Julijana Mojsilović

Iz Poljske bez ljubavi“


Svet > NATO – EU samit

kalnog islama i talasa izbeglica sa Bliskog Istoka, kao i jedne od po-sledica Bregzita – rastom nacionali-stičkih osećanja na Kontinentu koji slabi podršku za multinacionalne organizacije poput NATO.

Zato je Obama u Varšavi poručio da je “globalizacija tu i tu će ostati. NATO je primer izdržljive multi-nacionalne organizacije koja nam pomaže da prođemo kroz zaista izazovna vremena. Manje je ratova nego ranije i gotovo da ga nema iz-među velikih sila. I to je veliko na-sleđe liderstva SAD, Evrope i Azije nakon Drugog svetskog rata”, rekao je Obama.

Osvrćući se na Rusiju on je, izme-đu ostalog, poručio da “neće biti uo-bičajenog posla sa Rusijom sve dok Kremlj ne ispuni svoj deo dogovora o prekidu vatre Minsk II u Ukrajini”.

NATO – EU: Odnosi ova dva saveza bili su takođe jedna od glavnih tema samita. Prema izveštajima, Bregzit i unutrašnji lomovi ga neće ugrozi-ti, ali Milić podseća da su “nažalost, mnogi eksperti konstatovali da će odnos NATO i EU u mnogo čemu zavisiti od tri događaja koji slede: američki i francuski predsednički izbori i parlamentarni u Nemačkoj.

Zato su neki Olandovo ponašanje videli kao prilično sebično u vre-me kada Alijansa treba da pokaže konzistentnost. Ali ako pogledate usvojeni komunike, on je prilično crno-beo za onoga ko hoće da ra-zume odnos prema Rusiji”.

NATO je uverio Evropu da nema dileme oko dobrih odnosa, a Jelena Milić kao dokaz ističe da je “NATO potpisao prvi, mnogi kažu istorij-ski, dokument o saradnji sa EU. Poruka je da EU i NATO moraju da budu što komplementarniji”.

Terorizam je, naravno, stalna tema i jedan od bitnih zaključaka samita je mnogo bolja i veća raz-mena bezbednosnih informacija. A u vezi sa velikim brojem izbeglica, NATO se obavezao da aktivnije po-maže EU u kontroli mediteranske rute u Egejskom moru.

RUSKI KOMENTARI: Predsed-nik Vladimir Putin se do štam-panja ovog broja nije oglasio po-vodom samita. Njegov portparol Dmitri Peskov izjavio je da je “ap-surd govoriti o opasnosti od Ru-sije kad desetine ljudi ginu u cen-tru Evrope i stotine ljudi dnevno umire na Bliskom Istoku”. Ono što je mnoge iznenadilo sigurno je i oštar komentar Mihaila Gorbačo-va, čoveka koji je Rusiju otvorio prema svetu. “Retorika u Varša-vi vrišti od namera da praktično proglasi rat Rusiji. Govore samo o odbrani, ali se u stvari pripre-maju za ofanzivu”, rekao je pov-odom samita. I mediji u Rusiji su uglavnom izuzetno kritični prema samitu.

I bez namere NATO da zarati sa Rusijom, situacija je opasno osetl-jiva. Neki stručnjaci napominju da Rusija veruje da nove NATO trupe na njenim granicama, kao i povećanje broja vojnih vežbi blizu granice, uz raketni štit u Evropi i druge poteze, prete ruskoj nacion-alnoj bezbednosti. Odgovor je pov-ećanje sopstvenih trupa kako bi se suprotstavili novim mogućnosti-ma NATO. Ako ostane na tome – dobro je.

Turska – tišinaTurska s kojom se Rusija nedavno “izmirila” posle izvinjenja Ankare za rušenje aviona, pomenuta je u komunikeu samo četiri puta i to u pozitivnom smislu. Jelena Milić kaže da je začuđena ćutanjem o turskom nepoštovanju Vašingtonskog dogovora. “A to je, po meni, veći problem od Bregzita koji nema bitnog uticaja na odnose NATO i Britanije kao čvrstih partnera.”

Iz Poljske bez ljubavi

Foto

: bet

a/a

P

37

zbog toga postaje kontraprodukti-van, pokazala je i Sputnikova teza o tome kako je Rusija u međusobnim sankcijama “mnogo bolje prošla od Evrope”, uz navođenje nekoliko fraza tipa “sankcije je amortizovala okretanjem ka unutrašnjim resur-sima” i “smanjivanjem vrednosti svoje nacionalne valute”, “sve ono što se ranije kupovalo od prehram-benih proizvoda u Evropi sada se proizvodi u Rusiji”, “Rusija je prošle godine bila najveći izvoznik pšenice u svetu”... iz čega se izvlači zaključak da je “potpuno jasno da Evropa mnogo više trpi od sankci-ja” i da “u uslovima sve jače krize u EU, mnogi evropski funkci-oneri će razmisliti o preispitivanju

određenih političkih odluka koje se tiču Rusije”.

STANJE U RUSIJI: Nesrećna okolnost po ovu vrstu agitpropa su informacije koje su objavljene takoreći istog dana kad i ovaj spin, a tiču se ekonomske situacije u Ru-siji.

Primera radi, objavljeno je da je Vlada Rusije odlučila da proda deo državnih akcija u rudarskoj kom-paniji za proizvodnju dijamanata Alrosa, za šta bi mogla da dobije 54 milijarde rubalja (760 milio-na evra). Taj novac samo je jedan “sitan vez” potreban za krpljenje sve veće rupe u budžetu, za čije je zatvaranje krajem prošle godine Vlada pokrenula veliki program privatizacije. Ruski budžet našao se “u nebranom grožđu” pošto je zemlja skliznula u ekonomsku kri-zu izazvanu zapadnim sankcijama i padom cena nafte.

Samo dan pre Sputnikovog “ju-načenja”, pomoćnik ruskog mini-stra finansija Sergej Storčak upo-zorio je da bi država do kraja iduće godine mogla iscrpiti jedan od dva državna stabilizaciona fonda zbog nastojanja vlade da smanji budžet-ski deficit koji se pojavio 2014. go-dine od uvođenja sankcija i pada cena nafte. Ta dva fonda – Fond rezervi i Državni socijalni fond – nastali su 2008.

Sankcije ostaju.

Konstruktivni odnosi sa Rusijom su poželjni, ali “tek onda kada po-našanje Rusije to bude

omogućilo”.To je jedan od zaključaka NATO

samita u Varšavi, prema ocenama mnogih analitičara, najznačajnijeg skupa zapadne vojne alijanse od hladnog rata.

Sankcije Zapada i posle 27 mese-ci ostaju na snazi, dogovoreno je u Varšavi, kao jedna od mera kojom bi se uticalo na promenu agresiv-nog ponašanja Rusije prema Ukra-jini i otimanje dela ukrajinske teri-torije.

Evropska unija, kao jedan od uče-snika varšavskog Samita, nedelju dana pre njegovog održavanja od-lučila je da za još šest meseci pro-duži ekonomske sankcije Rusiji i one će trajati do 31. januara 2017. godine. Iz Moskve je ekspresno sti-gao odgovor da i Rusija produžava svoje sankcije Evropskoj uniji do kraja 2017. godine. Istina, pred-sednik Rusije Vladimir Putin je sredinom juna izrazio spremnost da “učini korak bliže“ ka EU, ali je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker odbacio mogućnost ukidanja sankcija dok Moskva ne počne u potpunosti da primenjuje sporazum o prekidu vatre na istoku Ukrajine.

Varšavski skup, kao i bezbroj puta ranije otkad su uvedene me-đusobne sankcije, bio je prilika za novi propagandni rat “istoka” i “za-pada” u kojem se odmeravala po-gubnost sankcija za jednu stranu, odnosno šanse za ojačavanje pri-vrede druge strane. I javni prostor Srbije poslužio je pred samit u Varšavi kao deo tog prepucavanja spin-doktora, pa su građani Srbije “iz pera” ruskog propagandnog servisa Sputnik mogli da saznaju “kako je EU upala u jamu koju je kopala za Rusiju”. Da je hladno-ratovski agitprop još živahan i da nema meru u preterivanju, pa

Sankcije u raljama propagandeKremaljska propaganda pokušala je nevešto pred NATO samit u Varšavi da pokaže kako su sankcije koje je Zapad uveo Rusiji zbog aneksije dela Ukrajine više štete nanele Evropskoj uniji nego Rusiji. Navode takve propagande demantuju čak i ruski zvaničnici


Svet > EU – Rusija

godine i u njih su se slivali prihodi od prodaje nafte. Procene su da bi Ministarstvo finansija ove godine moglo da potroši oko 35 milijardi dolara iz Fonda rezervi za finansi-ranje budžetskog deficita.

Još početkom godine premijer Dmitrij Medvedev upozorio je da “Rusija možda neće imati dovolj-no sredstava da primeni planirane antikrizne mere. Bićemo naročito oprezni u potrošnji jer možda jed-nostavno nećemo imati dovoljno finansijskih sredstava za sve obla-sti”. Pitanje koje niko javno ne po-stavlja glasi: kad će Rusija ostati bez novca (bankrotirati). “Sredstva iz državnih rezervi mogla bi da ne-stanu krajem ove godine”, izjavio je početkom 2016. ministar finansija Anton Siluanov.

Razlog velikog budžetskog defi-cita nije samo pad cena nafte nego i pad ukupne ruske privredne aktiv-nosti. Prošle godine ruska ekono-mija pala je 3,8 odsto, a predviđa-nje Svetske banke za ovu godinu je pad za dodatnih 1,9 procenata.

Sankcije su, mnogo više od ni-skih cena nafte, pogodile ruski fi-nansijski sektor, a krediti su (a ne mala zarada od nafte) u poslednjih deset godina bili osnova ruskog

privrednog rasta.

Vladimir Milov, direktor moskov-skog Instituta za energetsku poli-tiku, izjavio je za Dojče vele da su “zapadne sankcije onemogućile na-šim bankama i firmama da uzimaju kredite u inostranstvu i to ne samo u Evropi već u celom svetu. Niko nam više ne pozajmljuje novac, čak ni Kina“. Količina kredita smanjena je zbog sankcija sa 700 na 470 mili-jardi američkih dolara.

Sve to utiče na životni standard građana. Manje je važno što opa-da prodaja automobila (12,5 od-sto manje u junu u odnosu na isti mesec prošle godine), mada je i to značajan pokazatelj. Mnogo je gora vest da je, prema podacima Svetske banke, broj siromašnih u Rusiji po-rastao na 20 miliona (od ukupno 140 miliona stanovnika), što je naj-veći broj u poslednjih devet godina, a stopa inflacije zvanično je na 12,9 procenata.

STANJE U EU: Kao što bi bilo pogrešno tvrditi da su sankcije isključivi razlog sunovrata ruske ekonomije, tako je pogrešno tvrdi-ti da evropske kompanije i banke propadoše zbog zatvorenog ruskog tržišta i da zato svakog dana od svojih vlada traže da ukinu sankcije Rusiji. Podaci kažu da je uvoz EU iz Rusije smanjen u 2015. za trećinu

u poređenju sa 2013, godinom pre uvođenja sankcija, a da

je izvoz poljoprivred-nih proizvoda iz

EU u Rusiju

prepolovljen.Uprkos kremaljskom agitpropu,

privreda Unije stoji bolje nego ikad od početka globalne ekonomske krize 2008. godine. U prvom kvar-talu ove godine zabeležen je dvo-struko veći privredni rast u odnosu na prethodno tromesečje, a Evrop-ska komisija predviđa ukupan ovo-godišnji rast privrede od 1,8 odsto i 1,9 odsto za iduću godinu. Budžet-ski deficit u EU ove godine biće 1,9 odsto (lani je bio 2,1 odsto), a iduće godine 1,8 odsto. Robni izvoz iz 28 zemalja EU porastao je u aprilu 4,7 odsto u odnosu na mart i iznosio je 148,9 milijardi evra, a višak u rob-noj razmeni EU28 sa svetom više je nego utrostručen i iznosi 4,9 mili-jardi evra. Vrednost robne razmene unutar EU bila je u aprilu 261 mi-lijardu evra i (na godišnjem nivou) porasla je 2 odsto. Nezaposlenost je sa 9,4 odsto u 2015. godini pala na 8,9 odsto u ovoj, a za iduću godinu se planira nivo od 8,5 odsto.

(NE)USPEH LOBIRANJA: Fran-cuske naftne, automobilske i pre-hrambene kompanije trpe posle-dice sankcija Rusiji i lobiraju kod francuskih političara, uglavnom kod proruskih poslanika u francu-skom parlamentu, da se sankcije skinu. Povodom tih zahteva državni sekretar za spoljne poslove Francu-ske Arlem Dezir je rekao: “Kada se sporazum iz Minska bude sprovo-dio, sankcije će biti uklonjene”.

Posle početnog sabiranja nega-tivnih posledica, nemačke kompa-nije uspele su da amortizuju uticaj sankcija, ali lobisti (Matijas Placek,

direktor Nemačko-ruskog foru-ma) nastavljaju da upozoravaju na status nemačkih firmi na ruskom tržištu posle ukidanja sankcija. Odgovor vicekancelara Zigmara Gabrijela i ministra spoljnih po-slova Frank-Valtera Štajnmajera bio je jasan: ublažavanje sankcija biće moguće samo uz primenu sporazuma iz Minska za istočnu Ukrajinu. Miša Brkić

Sankcije u raljama propagande

20miliona - broj siromašnih u

Rusiji

39

vezan pojasom i posegao rukom u zadnji džep da izvuče dokumenta. U sudskim zapisnicima zabeleženo je da je ovo bio najmanje 52. put da je policija zaustavila Kastila (32) u Mineapolis – St. Pol oblasti od 2002 . Radio je kao supervizor u školskoj kuhinji.

Guverner Minesote Mark Dejton izjavio je da se to ne bi dogodilo da vozač nije bio crnac. “Da li bi se ovo

dogodilo da je vozač bio belac, da je saputnik bio belac? Mislim da ne bi”, rekao je nakon što je odgledao video koji je Kastilova partnerka snimala odmah nakon ubistva i objavila na Facebok live streemu. Pozadi je sedela njihova desetogo-dišnja ćerka koja je, kad je majka u lisicama odvedena u policijski auto, nastavila snimanje. Na videu je ubijeni vozač, policajac s pištoljem kod vozačevog otvorenog prozora i žena koja mu govori da je on samo posegnuo za dokumentima koja su mu tražili, da je rekao policajcu da ima pištolj sa dozvolom i da je ovaj posle toga ispalio četiri metka u njega.

“CRNI ŽIVOT JE VAŽAN”: Ova dva ubistva – nakon niza sličnih u kojima je policija ubila crnce na Steton ajlendu, u Klivlendu, Balti-moru, Fergusonu, Severnom Čarl-stonu, itd. – pokrenula su talas protesta širom SAD pod sloganom “crni život je važan”, da bi u Dalasu prošlog četvrtka bivši vojnik Majkl Džonson (25), koji je u vojci, de-lom i u Avganistanu, proveo šest godina, ali navodno ne u borbama, snajperom ubio pet policajaca i ra-nio sedam u osveti za ubistva crna-

Američki predsednik Barak Obama skra-tio je posetu Evropi nakon petostrukog ubistva policajaca

u Dalasu – u kojem je, podsetimo, 22. novembra 1963. ubijen 35. šef države Džon F. Kenedi – i obratio se naciji rečima da zemlja nije podelje-na i da je užasnuta događajima.

“Ne postoji opravdanje za ovakvu vrstu napada ili bilo kakvog nasilja nad snagama reda. Svi umešani u ova besmislena ubistva će odgova-rati. Pravda će biti zadovoljena”, po-ručio je Obama sa samita NATO-EU u Varšavi.

Kako javlja CNN, to je bila njegova druga poruka za manje od 12 sati. U prvoj je osudio policijsko ubistvo dva Afroamerikanca u Minesoti i Luizijani i govorio o američkom ra-snom disbalansu, ali je odbacio po-ređenje sa rasnim nemirima 60-ih.

U Luizijani je policija ubila Alto-na Sterlinga u ponedeljak 5. jula, prodavca muzičkih diskova, nakon anonimne dojave da je ovaj neko-me pretio pištoljem i koškanja s policijom. Samo dva dana kasnije u Minesoti u Afroamerikanca Filan-da Kastila policajac je ispalio četiri metka dok je ovaj sedeo za volanom

Protesti koji su potresli celu zemlju nakon što je policija ubila dva Afroamerikanca prerasli su u masovno ubistvo policajaca u Dalasu – najmasovnije stradanje policajaca od rušenja njujorških kula. Njih petoricu snajperom je likvidirao ratni veteran sa objašnjenjem da beli policajci čine genocid nad crncima

Barak Obama: Nismo podeljena nacija

Foto

: bet

a/a

P


Svet > Ameriku potresaju rasni nemiri

ca, koja je nazvao genocidom. On je takođe ubijen uz pomoć robota sa eksplozivnom napravom nakon propalih pregovora o predaji. Zva-ničnici su potvrdili da Džekson nije imao nikakve terorističke veze, da mu je stan bio pun oružja i da je verovatno delovao sam. Međutim, odgovornost za ubistvo policajaca preuzela je tzv. grupa “Crna moć”, koja je na FB profilu najavila nova krvoprolića u budućnosti.

“Biće još ubistava u danima koji slede! Sviđa li vam se rad naših snajperista? Uzmite svoj snajper”, piše na profilu te političke organi-zacije.

KLINTON I TRAMP: Reagovali su i Hilari Klinton i Donald Tramp, najverovatniji takmičari u predsed-ničkoj trci, mada ne baš isto. Tramp je događaj ocenio kao “napad na našu zemlju”, a Klinton ga je isko-ristila kao dokaz da je potrebno “više ljubavi i ljubaznosti”. Naravno, oboje su komentarisali i ono što je prethodilo ubistvima u Dalasu. Tramp je, u jasnoj aluziji na ubistva dva crnca, poručio da “svaki Ame-rikanac ima pravo da živi u miru i sigurnosti”, a Klinton je obećala da će se boriti protiv “sistematskog

rasizma” u policiji i za njihov bolji trening i integraciju u zajednice u kojima rade. “Mi smo ti koji mora-mo početi da slušamo legitimne vapaje naših afroameričkih sugra-đana”, poručila je, pozivajući belce na empatiju.

Koliko će to uticati i na jedne i na druge nije izvesno. Amerika slovi

za istinsku demokratiju, ropstvo je zvanično ukinuto pre 150 godina, pre osam je izabran prvi afroame-rički predsednik, ali rasna segre-gacija još traje. U izveštaju Harvar-dskog projekta za ljudska prava iz 2003. navode se priroda i obim sa-vremene školske segregacije. Na po-četku 21. veka obrazovanje crnaca je odvojenije nego što je bilo 1968, kaže se u izveštaju i dodaje da su crni studenti kao rasna grupa koja pohađa “aparthejd škole” – škole koje su doslovno bez ijednog belaca, u izuzetno siromašnim krajevima, sa ograničenim resursima, socijal-nim razdorom i velikim zdravstve-nim problemima. Jedan od šest afroameričkih učenika ide u takve škole. Belci su najodvojenija grupa u državi. Samo 14 odsto njih idu u rasno mešovite škole. Najizolovani-ja manjinska grupa u SAD, prema pomenutom izveštaju, te 2003. bili su latino učenici. Izolovani su po rasi i siromaštvu, a preti im i jezička segregacija. Sa druge strane, ame-rički učenici azijskog porekla su najintegrisanija grupa – oko 75 od-sto njih ide u rasno mešovite škole. U izveštaju se zaključuje da je rasna segregacija blisko povezana sa kla-snom segregacijom. Oko 90 odsto škola za Afro i Latinoamerikance postoje u sredinama u kojima je naj-manje polovina učenika ekonomski u nepovoljnom položaju.

Uz takvu statistiku u obrazovanju bespredmetno je pitanje zbog čega među prestupnicima svih vrsta u Americi ima više crnaca u odnosu na procenat u stanovništvu (34,4 odsto je po zatvorima, a čine 13,2 odsto Amerikanaca). Kriminalci se ne rađaju već ih beda i izolacija i u današnjoj Americi čini takvim i zato je Obama pominjao rasni disbalans. Za to očigledno nije dovoljan pred-sednik Afroamerikanac, mada se či-nilo da je to veliki korak u dobrom pravcu. Poslednji događaji pokazu-ju da je to verovatno bila iluzija i da rasna segregacija danas u Americi preti mnogo ozbiljnijim posledica-ma od onih pre više od pola veka.

J. Mojsilović

Barak Obama: Nismo podeljena nacija

Rasni neredi 1960-ihU Americi ništa novo. Manje od godinu dana nakon Kenedijevog ubistva počeo je niz krvavih crnačkih protesta posle policijskih ubistava ili maltretiranja Afroamerikanca.U Harlemu je 1964, nakon što je policajac ubio mladog crnca, izbio protest u kojem 144 osobe povređeno i 519 uhapšeno.Godinu dana kasnije, u Vatsu, losanđeleskom predgrađu, posle prekomerne upotrebe sile pri hapšenju crnca zbog pijane vožnje okupila se manja grupa ljudi, ali nije bilo nasilja. Sve se promenilo kad je policajac optužio ženu da ga je pljunula i pokušao da je uhapsi. U pomoć je pozvana i Nacionalna garda, a uveden je policijski sat u Vatsu i okolini. Nemire je smirivalo 13.000 gardista, a ishod je bio 34 poginula, 1.100 povređenih i materijalna šteta na 600 zgrada od 40 miliona dolara.U Njuarku je 1967. policija pri hapšenju pretukla crnca taksistu. Opet je bila reč o prekomernoj upotrebi sile i grad je eksplodirao u nasilje sa krađama, paljevinama i pucanjem. I opet je Nacionalna garda intervenisala. Poginule su 23 osobe, a šteta je bila oko 11 miliona dolara.Iste godine u Detroitu neredi su izbili nakon policijske racije bara koji je radio posle određenog vremena. Uhapšeno je 80 stalnih gostiju. Nasilje se proširilo, a broj učesnika nadmašio je broj policajaca. Proglašeno je vanredno stanje i opet je pozvana Nacionalna garda. Ni to nije pomoglo, pa je tadašnji predsednik Lindon Džonson poslao vojsku.

41

Posle lavine nevoljnika koji su preko Srbije hitali dalje prema boljem životu, najzad smo doživeli i čudo – da pristignu dvojica migranata kojima je nastanjivanje u Srbiji ostvarenje dugogodišnjeg

sna. Dotični, čak s razlogom, veruju i da će im boravak među nama biti ugodniji, pa i perspektivniji nego među Amerikancima, koji su ih ovamo i uputili.Bajka? Nije baš. Ponuđeni opis jedan je od mogućnih prikaza drastičnih sudbina Tadžikistanca

Muhamadija Davlatova i jemenskog državljanina Mansuraela Dajfija.Ova dvojica vršnjaka (po 37 godina) proveli su, naime, poslednjih 14 leta, bez presude, u zatvoru američke vojne baze Gvantanamo na Kubi, pa im već odlazak iz tog “pakla”, takoreći bilo gde, deluje kao dolazak u “raj”. Prema izveštajima tamošnjih medija, obojica se nadaju da će se u Srbiji profesionalno osposobiti: Davlatov da postane lingvista (prema rečima njegovog advokata, pored maternjeg jezika, vlada i engleskim, arapskim i ruskim) ili prevodilac, a El Dajfi da napravi

karijeru u informatičkoj tehnologiji.Ovde bi prvi, nastavlja se, počeo “novi život”, a želi i da se oženi i da postane otac. Majami herald takođe prenosi da je drugi već bio “u šopingu, u pratnji dvojice Srba koji mu pomažu da se privikne na nove okolnosti”. A sve to uz snimak srpsko-englesko-srpskog rečnika koji će im biti najvažnija knjiga do daljnjeg.Obojica su bili uhapšeni u Avganistanu 2001, a potom držani u Gvantanamu, osnovanom januara 2002. godine, gde su pod sumnjom da su teroristi, bez suđenja, bili viđeni za doživotno robijanje. Zbog takvih i drugih zastranjivanja (kao što je tortura) Gvantanamo je označavan kao kazamat u kojem se drastično krše međunarodne konvencije i osnovna ljudska prava.U međuvremenu je njegovo postojanje, praktično izvan svih normi, postalo i dodatni element za deobe unutar američkog nacionalnog bića. Predsednik Barak Obama se od stupanja na dužnost, pre sedam i po godina, zalaže za zatvaranje tog zatvora, sa obrazloženjem da podriva demokratske tekovine SAD i šteti njihovom prestižu u svetu. Opozicioni republikanci, pak, parlamentarnom većinom blokiraju takve njegove pokušaje, kao narušavanje mera pojačane nacionalne bezbednosti zavedenih posle

atentata otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.Da bi izbegao totalnu paralizu Obama je pribegao postepenom pražnjenju Gvantanama – preseljenjem neosuđenih u druge zemlje ili u njihove domovine. Trenutno je tamo još 76 muškaraca, od kojih je 27 na listama za preseljenje u druge zemlje, dok još nije izvesno šta će biti sa ostalima, koje bi šef Bele kuće hteo mahom da preseli u zatvore unutar SAD, ali ni za to nema neophodnu podršku.Iako, dok je ovaj tekst išao u štampu, nisu bili obelodanjeni detalji prvog transfera iz gvantanamskih ćelija u Srbiju, već je moglo da se čuje da je to dosad najneobičniji prilog vezama Vašington – Beograd. Premijerno se, rekao bih, izvodi strateška tačka u kojoj se odavde supersili pruža neposredna podrška u rešavanju jednog njenog povećeg problema, koji joj remeti i unutrašnje i spoljne odnose.Za takav postupak Srbija je dobila poene u Vašingtonu. Zahvalnost su joj uputili i Obama, kako je premijeru Aleksandru Vučiću prenela gostujuća pomoćnica državnog sekretara Viktorija Nuland, i šef diplomatije Džon Keri, i Pentagon.Ovim potezom Srbija se priključila skupini od još 29 zemalja koje su prihvatile više od 100 pritvorenika iz Gvantanama. Prema dostupnim podacima iz Majamija najviše su ih primili Oman (20), Saudijska Arabija (9), Slovačka (8), Gruzija i Urugvaj (po 6), dok su isti broj kao i mi udomili Francuska, Nemačka, Portugal, Irska i Crna Gora (po 2), za po jednog više nego Belgija, Italija, Mađarska, Bugarska, BiH.Ovde se, naravno, već zahuktava polemika oko “podobnosti” pomenutog transfera. Pominje se i da bi mogao da nas uvali u nove nevolje jer bismo, navodno, zbog njega mogli da se nađemo na nišanu terorista.Ako je aranžman napravljen kako valja, prema isprobanim standardima, ne vidim uvećavanje opasnosti po nas. Pražnjenje Gvantanama je u interesu svih kojima je stalo do ostvarivanja humanitarnog i prava uopšte. U svakom slučaju, tu smo u solidnom društvu. Okolnost da u njemu nema Rusije, Kine, Indije i nekih drugih uticajnih država ne menja ništa u toj oceni. One sa Amerikom imaju drugačije, dalekosežnije, aranžmane.Učiniti Americi malu uslugu svakako je bolje nego oglušiti se o njenu ponudu, pogotovu ako se i od nje očekuju raznorazne usluge. Prihvat dvojice premijernih imigranata iz Gvantanama nama predstavlja novi izazov: da ih priviknemo na naša još ne sasvim definisana pravila ponašanja.U jedinstvenoj smo prilici da im pokažemo da smo bolji od Amerikanaca – bar od onih koji su ih (mal)tretirali u Gvantanamu. Ako nam i tolicno bude teško, kao što se ispostavilo u utvrđivanju odgovornosti za fantomsko rušenje u Savamali, sve ostalo biće nam još teže.

Iako, dok je ovaj tekst išao u štampu, nisu bili obelodanjeni detalji prvog transfera iz gvantanamskih ćelija u Srbiju, već je moglo da se čuje da je to dosad najneobičniji prilog vezama Vašington – Beograd

Paralele > Momčilo Pantelić

Dva PreMijerna iMigranta


ZivojinZikaPetrovic®@zivojin

„Moram ovo da objavim pa neka se ljuti... Moj drug A.B. iz Švajcarske je platio letovanje za 50-oro dece koja su bez roditeljskog staranja!“ Pratilaca: 4.752

Da živim u Americi bio bih Džek, ovde sam Žika.

Beograd 19. veka u Savamali

Nakon prošlogodišnjeg uspešnog pilot-projekta, Tangram centar i Etnograf-ski muzej u Beogradu, uz podršku Sekretarijata za kul-turu Beograda i ove godine priređuju Manakovo kultur-no leto. I ovogodišnja mani-festacija u Manakovoj kući i njenom dvorištu (Gavrila Principa 5) vraća u roman-tičarski Beograd s kraja 19. i početka 20. veka. Multidisci-plinarni umetnički program

podeljen je u tri celine – Teatar na Đumruku (poetske večeri, mo-nodrame, etno teatar), Savamalski koncert (etno i klasična muzi-ka, moderna etno i akustična rok muzika) i Kino Manak (filmovi). Manifestacija je otvorena 7. jula programom Dobro veče, Beograde (poetsko veče dramskog umetnika Vitomira Vica Dardića), a zav-ršava se 23. jula. Svi programi počinju u 20.30 sati. Tokom tog pe-rioda publika će, između ostalog, moći da vidi i čuje trio Naš način, pozorišnu autobiografiju-monodramu Ljubivoja Tadića Lična do-kumenta, monodramu Dejana Petroševića Krevet jednog ludaka, etno-muzički program Ivane Ćosić, kao i projekciju filma Zdravka Šotre – Šešir profesora Vujića.

Preminuo Abas KjarostamiIranski filmski reditelj Abas Kjarostami preminuo je u 77. godini u Pa-

rizu posle teške bolesti. “Kjarostami je iranskom filmu dao međunarod-nu slavu, koju ima danas. Ali njegovi filmovi nisu u tolikoj meri prikazi-vani u Iranu. Promenio je film u svetu, osvežio ga i dao mu crtu ljudskosti suprotnu holivudskoj verziji. Voleo je život i stvarao je filmove u slavu života – zato je teško pomiriti se s njegovom smrću”, rekao je još jedan svetski poznati reditelj iz Irana Mohsen Makhmalbaf. Za američkog re-ditelja Martina Skorsezea Kjarostami je bio “pravi gospodin i jedan od najvećih umetnika”.

Rođen 22. juna 1940. u Teheranu, Kjarostami je još u detinjstvu poka-zao interesovanje za crtanje, a studirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Teheranskog univerziteta. Kao dizajner i ilustrator, tokom 60-ih godina prošlog veka radio je u advertajzingu, da bi 1969. osnovao filmsko ode-ljenje na Institutu za intelektualni razvoj dece i mladih u Teheranu, gde je proizveden veliki broj najpoznatijih iranskih filmova. Debitovao je fil-

mom Hleb i sokak (1970), u kojem je istraživao vezu realizma i fikcije. Njegova omiljena tema, univerzum detinjstva, izražena je u seriji filmova na razmeđi narativnog i dokumentarnog stila. Krajem 80-ih Kjarostami je dobio zasluženo međunarodnu pažnju zahvaljujući filmu Krupni plan, te poetičnim filmovima Gde je kuća mog prijatelja?, Život i ništa više, Kroz maslinjake... Za film Ukus trešanja dobio je Zlatnu palmu u Kanu, a 1999. režirao je i Vetar će nas odneti, koji je osvojio Srebrnog lava u Veneciji. Pisao je sce-narije i producirao filmove svojih kolega, među kojima je najpoznatiji njegov rad na filmu Beli balon Džafara Panahija.

Iako se i ranije borio protiv cenzure, postalo je gotovo nemoguće da snima filmove u Iranu kad je na vlast stupio sada bivši iran-ski predsednik Mahmud Ahmadinežad. Kopija originala bilo je njegovo prvo delo snimljeno izvan Irana, dok je njegov poslednji igrani film Kao neko zaljubljen realizovan u Japanu. Aktuelni iranski predsednik Hasan Ruhani napisao je na Tviteru da je Kjarosta-mijev “drugačiji i suštinski pogled na život i njegov poziv na mir i prijateljstvo trajno dostignuće”. Kjarostami se 2005. pojavio na 33. beogradskom Festu, a 2011. na festivalu Kustendorf na Mokroj gori.

Boljšoj festival na Mećavniku

Mladi muzički talenti iz Srbije, Republike Srpske i Ru-sije imaće priliku da u okviru Boljšoj festivala učestvuju na majstorskim radionicama Nemanje Radulovića, a pored ovog poznatog violiniste i na radionicama Zora-na Todorovića, Nareka Haknazarajana i pijaniste Juri-ja Rozuma. Četvrti Boljšoj festival, čiji je osnivač Emir Kusturica, biće održan od 15. do 17. jula na Mećavniku. Tokom festivala na Mećavniku biće organizovani dnev-ni i večernji programi, a predviđen je i koncert Nema-nje Radulovića. Ove godine na festivalu će se skoro 100 mladih muzičkih talenata takmičiti za zlatnu, srebrnu i bronzanu matrjošku. O najboljima će odlučivati ruski pijanista Jurij Rozum, profesor Zoran Komadina i de-kanka Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu Ljiljana Nestorovska.

Foto

: bet

a/a

P

43

Već prve večeri Palić-ki festival (broj 23) pokazaće zašto je jedna od najvažni-jih, ako ne i najvaž-

nija filmska manifestacija u Srbiji. Pred publikom će se naći jedan od trenutno najrelevantnijih evrop-skih filmskih stvaralaca – austrij-ski reditelj najpoznatiji po svojoj trilogiji Raj (Ljubav, Vera, Nada), kao što je prošle godine to bio slav-ni švedski reditelj Roj Anderson (ili Ken Louč, Ken Rasel, Nikita Mi-halkov... pre toga). Rame uz rame s njim stajaće i domaći autor čij je opus obeležio srpsku i jugosloven-sku kinematografiju. Ali, ono zbog čega je FEF daleko ispred drugih jeste pre svega program, koji do-nosi presek ovogodišnje produk-cije Starog kontinenta i najvažnija ostvarenja nagrađena tokom pr-vih meseci 2016. godine

“Evropska filmska industrija očajnički želi da uhvati korak sa dominantnim holivudskim mo-delima, prvenstveno prateći eko-nomske pokazatelje i marketinške trendove”, kaže za Novi magazin Petar Mitrić, selektor Palićkog fe-stivala, odgovarajući na pitanje šta su nove tendencije u savremenoj evropskoj kinematografiji. On do-daje da, sa druge strane, evropski autori ne odustaju od svoje poeti-ke i stvaraju umetnička dela koja se teško nose sa zahtevima potro-šačkog društva.

“U borbi između dva principa nastaje većina velikih filmova Sta-rog kontinenta. Meni je zanimljiv novi koncept mladih reditelja u Rusiji i Mađarskoj, koji je nastao usled političke i klanovske kontro-le državnih filmskih fondova, gde autori sve češće snimaju filmove u sopstvenoj produkciji, uz manje budžete, pomoć prijatelja i sarad-nika, zadržavajući potpunu stvara-lačku slobodu. Takav je film braće Buharov Većina duša koje žive ovde ili Ernelini kod Farkaševih Sabolča Hajdua, koji je nedavno osvojio Kristalni globus u Karlovim Vari-

Ovogodišnji festival evropskog filma Palić otvoriće 16. jula na Letnjoj pozornici dobitnici nagrade Aleksandar Lifka za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, reditelji Slobodan Šijan i Ulrih Zajdl (Austrija), dok će filmski program početi pobedničkim ostvarenjem Berlinala – dugometražnim dokumentarcem „Požar na moru“ Đanfranka Rosija, van konkurencijePiše: Marija Krtinić

Kreativni otpor potrošačkom društvu


Kultura > Festival evropskog filma Palić

ma. Takođe, jedna od tendencija u očuvanju autorske slobode jeste i online fundraising ili crowdfun-ding, čemu pribegava sve veći broj filmadžija. Čak je i veliki majstor filma Alehandro Hodorovski veći deo budžeta za film Beskrajna po-ezija prikupio posredstvom sajta indiegogo, dok su masovne scene ljudi prihvatili da rade besplatno u želji da pomognu umetniku. Ze-mlje velikih produkcijskih kapa-citeta kao Francuska, Nemačka ili Poljska neguju svoje autore i ula-žu u njihov razvoj u okviru davno utvrđene kulturne politike. Sve to moći ćemo da vidimo na Paliću”, ističe selektor.

GLAVNI TAKMIČARSKI PRO-GRAM: Čini 12 filmova, među kojima su mnogi već nagrađeni na festivalima A kategorije – Matura Kristijana Munđijua (Rumunija/Francuska/Belgija, najbolja režija u Kanu, Najsrećniji dan u životu Oli Makija Juhoa Kuosmanena (Finska/Švedska/Nemačka, na-grada za najbolji film u programu Izvestan pogled u Kanu), Toni Erd-man Maren Ade (Nemačka/Au-strija, nagrada FIPRESCI u Kanu, Ljubav je gorka Tomaša Vasilev-skog (Poljska/Švedska, Srebrni medved za najbolji scenario na Berlinalu, Snovi Renarsa Vimbe (Letonija, Kristalni medved za naj-bolji film u programu Generation na Berlinalu, kao i Draž Agnješke Smožinske (Poljska, Specijalna nagrada žirija na Sandensu. Srp-sku kinematografiju predstavlja Dnevnik jednog mašinovođe Milo-ša Radovića, koji je nedavno osvo-jio nagradu publike na Filmskom festivalu u Moskvi. Tu su i Demon pod reflektorima Nikolasa Vidinga Refna (Francuska/Danska/SAD), Ubica čistog srca Atile Tila (Ma-đarska), Tihi zaliv Bruna Dimona (Nemačka/Francuska), Preko pla-nina i brda Erana Kolirina (Izrael/Nemačka/Belgija) i Zoologija Iva-na Tverdovskog (Rusija), koji do-lazi s priznanjem sa upravo zavr-

šenog festivala u Karlovim Varima.Ko će dobiti nagrade Zlatni to-

ranj za najbolji film festivala, Pa-lićki toranj za najbolju režiju, kao i Specijalnu nagradu žirija odlučiće međunarodni žiri koji čine redi-teljke Jesim Ustaoglu (Turska) i Mihaela Kezele (Nemačka), re-ditelj Stefan Arsenijević (Srbija), glumica Aiste Diržiute (Litvanija) i producentkinja Rina Sildos (Esto-nija), a glavni program zatvara francusko-belgijski film Sveta lju-bav, koji potpisuju glumci i redite-lji Benoa Delpin i Gustav Kervern.

PARALELE I SUDARI: Druga takmičarska selekcija Parale-le i sudari donosi 11 ostvarenja iz istočne i jugoistočne Evrope. “Predstavljamo nekoliko izvan-rednih naslova autora koji sada žive svoju umetničku zrelost, po-put Sitarua ili Fligaufa, ali i neke nove reditelje sa svojim debitant-skim ostvarenjima. Ono što ćemo videti u programu jesu filmovi o savremenom životu ljudi u istoč-noj Evropi koja je svakako jedin-stven prostor zbog svojih duho-va prošlosti, nikad preboljenih”, ističe selektor. To su: Nezakoni-to Adriana Sitarua (Rumunija/Poljska/Francuska), dva filma iz Rusije (Krpeni savez Mihaila Me-stetitskog i Hladni talas Romana Volobujeva), kao i dva iz Mađarske

(Put ljiljana Benedeka Fligeaufa i Većina duša koje ovde žive braće Buharov). U konkurenciji su i Eva Nova Marka Škopa (Češka/Slovač-ka), Žeđ Svetle Tsotsorkove (Bu-garska), Nikada nismo sami Petra Vaclava (Češka), Porodični film Ol-moa Omerzua (Češka/Slovenija/Nemačka/Francuska/Slovačka), kao i Dubina dva Ognjena Glavoni-ća (Srbija), dok je van konkurenci-je film Nikole Ljuce (Srbija) Vlaž-nost, koji je već imao bioskopsku distribuciju. Odluku o nagradama donosi žiri filmske kritike u kojem su Marina Rihter (Austrija), Maria Ulfsak (Estonija) i Kolet de Kastro (Francuska).

MLADI DUH EVROPE: Mitrić skreće pažnju i na program Mladi duh Evrope sa, kako kaže, buntov-ničkim filmovima, onim koji po-meraju granice i bave se pitanjima slobode. “Ovaj program je već tri decenije oaza novih tendencija u filmu. Filmovi koje prikazujemo ove godine bave se temom slo-bode na različite načine. Trenut-no živimo prelaz iz jedne epohe u drugu i kad bismo se osvrnuli na sličan period u prošlom veku nailazimo na hrabre umetničke pokrete koji su pomerali granice umetničke prakse, polažući i svoj život zarad tih ideala. Te borbe za umetničke i građanske slobode

Kreativni otpor potrošačkom društvu

najava festivala: Miša Mogorović (programski direktor FEF), Mira Banjac (predsednica Saveta FEF), Radoslav Zelenović i Petar Mitrić

45

polju kako bi bile konkurentne na evropskom i svetskom tržištu. Sli-čan model razvija se i na teritoriji bivše SFRJ (koprodukcija) već ne-kih desetak godina. Različito je to što zemlje Baltika nikad nisu bile

u sukobu i u vreme kad smo mi sva sredstva trošili da svog suseda uništimo i potezali zarđale kaši-ke, oni su gradili tzv. Baltički put,

kad se dva miliona ljudi uhvatilo za ruke i stvorilo 600 kilometara dug lanac koji povezuje Talin, Rigu i Viljnus”, navodi Mitrić šta kine-matografije našeg regiona mogu naučiti od baltičkog.

OČI U OČI: Program Eco dox, u selekciji Igora Toholja, prikaza-će šest dokumentaraca koji se bave ekologijom. Biće priređeni omaž programi dobitnicima na-grade Lifka – Šijanu i Zajdlu, kao i nagrade Underground Spirit, za dugogodišnji rad na nezavisnom filmu i jedinstvenu poetiku na-stalu van okrilja filmske indu-strije, koju je dobio slovenački reditelj Karpo Aćimović Godina. Tu je i novi program Oči u oči, namenjen tinejdžerskoj publici, zatim Short Matters!, Best of Eu-rope 2015 i Palić u Beogradu (u bioskopu Fontana). U pratećim programima, uz okrugli sto na temu ekologije, biće priređene izložbe, radionica filmske kri-tike, panel na temu savremene filmske kritike u Evropi, a veliki koncert održaće Simfonijski or-kestar Vu iz Amsterdama.

nekako su zaboravljene i danas, u jeku uljuljkanosti potrošačkog društva, uviđamo da smo mnoge od tih sloboda odavno izgubili. I, najčešće se krećemo unutar okvi-ra opšteprihvaćenih normi ne že-leći da izgubimo komfor, kao naj-veću tekovinu savremenog doba. Filmovi iz programa Mladi duh Evrope imaju tu oštrinu pobune i želju za razbijanjem utvrđenih obrazaca”, naglašava sagovornik NM.

U ovom programu domaću pre-mijeru imaće film Minotaur Sa-bolča Tolnaija (svetska premijera ove godine u Roterdamu) i do-kumentarac Druga linija Nenada Miloševića (bave se istom temom na različit mačin – neoavangarda u Vojvodini).

Za tradicionalni ciklus Novi ma-đarski film selektor je Zoltan Šifliš, a stalni program Kinematografija u fokusu ovog puta je posvećen zemljama Baltika i realizuje se u saradnji sa Litvanskim filmskim centrom, Estonskim filmskim insti-tutom i Filmskim centrom Letonije. “Baltičke zemlje već dugo sarađu-ju na ekonomskom i kulturnom

Pomoć Evropske komisijeFestival je od Srbije i Subotice dobio malo manje novca nego prošle godine, a od Vojvodine čak dve trećine manje nego lane – Ministarstvo kulture Srbije izdvojilo je devet miliona dinara (osam prošle godine), Grad Subotica 4,4 miliona (milion i po manje), a Pokrajina Vojvodina samo tri miliona (šest manje). Ipak, pomoć u pravi čas stigla je, kako kažu organizatori, izvan granica Srbije. Na poslednjem konkursu za filmske festivale programa Kreativna Evropa i potprograma Media za podršku projektima iz oblasti audio-vizuelnih umetnosti, koji finansira Evropska komisija, Palićki festival dobio je sredstva u visini od 41.000 evra za razvoj i unapređenje manifestacije. Ovo je prvi put da neka filmska manifestacija iz Srbije dobije podršku na ovom konkursu, budući da je Srbija postala punopravni član ove institucije u decembru 2015.

Demon pod reflektorima

Požar na moru Matura

Dnevnik mašinovođe


Kultura > Festival evropskog filma Palić

Izbeglička kriza dominira Evropom. Milioni ljudi se nalaze u izbeglištvu, shod-no proceni UNHCR više ih je od 60 miliona u ovo vreme.

Reč je o najvećem izbegličkom ta-lasu nakon Drugog svetskog rata. U Evropskoj uniji je samo 2014. podneto više od 600.000 molbi za azil. Do kraja decembra 2015. u Evropu je dospelo više od milion izbeglica. Većina takozvanom Bal-kanskom rutom.

UZROCI ZBEGOVA: Jedan veliki deo izbeglica u bekstvu je od gra-đanskog rata u Siriji ili od aktuel-ne represivne vlasti ili Talibana, zatim od strahovlade terorističke milicije samozvane Islamske drža-ve, kao i od privredne i socijalne bede ratom devastiranog regiona.

Većina izbeglica koja je 2015. dospela u Evropu, mahom u Nemačku, potiče iz Sirije, Av-ganistana, Iraka, Albanije i sa Kosova. Afričke izbeglice dolaze iz Eritreje, Nigerije i Somalije. Oni su u bekstvu pred najezdom terorističke bande Boko Haram, kao i građanskog rata u Somaliji ili privrednog beznađa u Maroku, Alžiru ili Tunisu. Ima ih koji beže i iz Ukrajine.

Teška humanitarna kriza i sve dublji jaz između bogatih i siromašnih prouzrokovali su u 2015. da se više od milion ljudi uputilo ka Evropi. Spori i bezuspešni menadžment migraci-je u Evropskoj uniji time je dospeo u duboku krizu.

Šta mi znamo o uzrocima ak-tuelnih seoba i ulozi krijumčara i

šlepera koji organizuju kriminalni transfer ljudi? Da li je politika u stanju da reguliše migraciju i očuva norme internacionalne zaštite izbeglica? Šta treba da se učini da bi se oni koji će ostati tra-jno integrisali?

Na ova pitanja nastoje da od-govore nekolike publikacije koje ukratko ovde predstavljamo.

Stefan Luft, profesor političkih nauka u Bremenu, objašnjava uz-roke i ukazuje na puteve rešenja i opcije mogućeg političkog de-lovanja u svojoj upravo objavljen-oj konciznoj knjizi na 130 stranica Izbeglička kriza. Uzroci, sukobi, po-sledice (Stefan Luft: Die Flüchtling-skrise. Ursachen, Konflikte, Folgen; C. H. Beck-Verlag, Minhen 2016). U veoma kontroverznoj vođenoj političkoj debati, u kojoj domini-raju afekti umesto činjenica, ova knjiga svojim trezvenim, faktičkim tonom deluje smirujuće. Autorov cilj bio je da prikaže “pregled krize izbeglištva i puteve za Evropu i ob-jasni njihove uzroke i posledice”.

Autorov izveštaj bazira se na faktima iz novembra 2015. U međuvremenu je ovaj fenomen dobio dramatičan razvoj i din-amiku, ali i mimo te činjenice ova monografija ostaje interesantna. A u njoj najpre ide uopštena priča o migraciji i izbeglištvu u 21. veku. Izlaganje cifara čini jasnim da Nemačka nije jedina zemlja koja je prihvatila najviše migranata. ”U 2014. ukupno četiri države prih-vatile su 36 odsto (...) svih izbeg-lica: Turska, Pakistan, Liban i Iran. U zemljama u razvoju nalazi se 86 odsto svih izbeglica. Ovakav glo-

Čovek bez domovine nema šta da izgubi

Izbeglička kriza koja obeležava poslednjih nekoliko godina u Evropi tema je nekoliko zanimljivih naslova koji su se ove godine pojavili kod nemačkih izdavačkih kuća. Najinteresantnije analizira Zoran Andrić

47

Kultura > Knjige s razlogom

jan prošle godine stavio na ra-spolaganje, pre nego što su drugi evropski mediji uočili dimenziju izbegličkog talasa. Cilj je bio da se jedan korespondent/reporter stavi na raspolaganje da ovaj vi-soko kompleksni fenomen objasni iz različitih faseta. To je mladom Kingzliju izvanredno pošlo za ru-kom. Kad je reč o naslovu knjige,

valja odmah reći da je autoru pre svega do očitih paralela sa epskim kvalitetima masovne migracije, lutanjima i bespućima, beznađu i nadama. Reč je o iskustvu sa graničarima i stražarima koji su se ponašali kao moderni kiklopi i krijumčari (šleperi) ljudskih sudbina, kao sirene koje zavode praznim obećanjima iako pri tome mame u propast. Kingzli citira italijanske lekare sa broda Méde-cins sans frontieres koji za sebe vele da podsećaju na Danteovog i Vergilijevog veslača Harona koji prevozi duše umrlih preko Stiksa. Kingzli shvata svoju reportažu kao deo psihohigijene kroz angažman protiv prokletstva ignorancije i flegmatičnosti.

Izbeglička sudbina kucala je na vrata još u vreme kad je talas zapljuskivao beskrajnim čekanjem. Čekanjem na vizu, na jedno mesto u automobilu ili brodu beskru-puloznih trgovaca sudbinom mi-granata. Ove autorove asocijacije samo su eklektička literarna poza-dina, tek da bi se zbivanja na tranz-itnim putevima našeg vremena bolje razumela. Autor nalazi da ovaj gusti sled susreta i događanja, ljudske samovolje, dobra i zla, najviše podseća na antičke hero-jske epove i u njima nalazi sličnost. Ovakvi udarci ljudske sudbine zbivaju se u naše vreme – daleko od života u EasyJet-putovanju, koje većini Evropljana omogućuju da lako, brzo i bez teškoća putuju sa kontinenta na kontinent. Ali, i mimo analitičkih kvaliteta Kingzli ipak nije napisao knjigu koja bi bila savet ili uputstvo za rešenje pitanja izbeglica u Evropi, koje on smatra nerešenim. Autoru, međutim, po-lazi za rukom da dramaturgijom pripovedanja kod čitalaca razvije empatiju.

FILOZOFI O IZBEGLIČKOJ KRI-ZI: Vazda smo iznova na pripove-dačkom putovanju sa jednim od izbeglica-protagonista od izbijanja rata u Siriji do Švedske. Uživo smo prisutni kad Hašem razmišlja ima li veće šanse kao azilant ako bude sam putovao ili zajedno sa svo-jom familijom i kako je, našavši se u Švedskoj, duboko zažalio jer je švedska administracija odbila mol-

balni pogled širi perspektivu ra-zumevanja ovog fenomena. Luft se posvećuje analizi migracione poli-tike Evrope i ističe da je ukidanje unutrašnjih granica bilo vezano sa kontrolom spoljnih granica. U ovom kompleksu je reč o nacional-nim granicama, različitim pravnim sistemima i drastičnom suženju – eksteritorijalizaciji, režimu inteli-gentnih granica i politike izdavan-ja viza. Posebno mesto u ovome ima pitanje raspada Dablinskog sporazuma, za koji je navodno od-govorna nemačka kancelarka An-gela Merkel, otvaranjem granica bez kontrole.

HUMANITARNO MESIJAN-STVO: O pravom motivu Angele Merkel za ovu The Open Door Po-licy ima različitih hipoteza: dok jedni u njoj vide simptom ceza-rističkog ludila, drugi u tom fi-lantropskom gestu, poput majke Tereze, vide etički maksimalizam ćerke evangelističkog pastora, treći pak izraz fobije od granica nekadašnje građanske DDR, kao i onih koji drže da je nemačkoj kancelarki stalo da po svaku cenu dobije Nobelovu nagradu za mir. Autor Luft bavi se i pitanjem uslo-va uspele integracije i nalazi da je uloga države odlučujuća u tome. Jedan mali odeljak u knjizi posve-ćen je i ulozi religije u integraciji i nalazi da nije odlučujuće to da li je reč o muslimanima iz ovog ili onog spiritualnog usmerenja, već da je kao faktor integracije odlučujuća njihova socijalna pripadnost.

Druga knjiga na koju želimo da uputimo je Nova Odiseja. Istorija evropske izbegličke krize Patrika Kingzlija (Patrick Kingsley: Die neue Odyssee. Eine Geschichte der Flüchtlingskrise; C. H. Beck, Minhen). Dvadesetšestogodišnji reporter londonskog Gardijana proputovao je kroz tri kontinenta i 17 zemalja, susreo se sa stotina-ma migranata i s njima zajedno prolazio kroz pustinju, bregove i mora. Kako izgleda rešenje? Nema ga, u smislu da se reka izbeglica ka Evropi zaustavi, mogao bi da glasi gorki facit ove očaravajuće King-zlijeve knjige. Knjiga je nastala blagodareći specijalnom budžetu koji je britanski dnevni list Gardi-


Kultura > Knjige s razlogom

bu za dolazak familije. Tragiku sud-bonosnih odluka koje mogu imati dalekosežne konsekvence moder-ni Evropljanin saznaje u prolazu iz-među časova joge i veganske ishra-ne. Posebno upečatljivo opisuje Kingzli zašto se na izvesnoj tački i trudnice i invalidi u kolicima od-lučuju na opasni put preko mora u gumenom čamcu. Oni sa izvesnom arhaičkim rizikom vele: “Čovek bez domovine nema šta da izgubi”. Očaravajuća reportaža, ali ipak em-patija bez katarze.

Pitanje raspodele izbeglica iz Sirije, Severne Afrike ili Avgani-stana, o tome koja je maksimalna granica ili zatvaranje granica i iskorenjenje uzroka migracije u međuvremenu je zapljusnulo i filo-zofske krugove. U jednom javnom takmičenju za najbolji esej Društvo za analitičku filozofiju (GAP) u Kelnu raspisalo je konkurs sa za-datom temom – Koje i koliko izbe-glica treba da prihvatimo? Upravo je objavljena knjiga s nekoliko es-eja sa tog javnog konkursa pod naslovom Welche und wie viele Flüchtlinge sollen wir aufnehmen? (Philosophische Essays), u izdanju IP Reclam iz Štutgarta (2016). Stotinak filozofa učestvovalo je na ovom konkursu. Nagrađen je Matija Heš, koji na univerzitetu u Minsteru predaje praktičnu filozo-fiju i koji se specijalizovao za filo-zofiju Imanuela Kanta i savremenu filozofiju. Filozofiranja s pitanjem izbeglica ima relativno mnogo i to u oba pravca, podvlači Heš. S jedne strane filozofija može da obogati javnu debatu, a sa druge filozofija ovakvim pitanjem podvrgava svoje teorije kritičkoj proveri. Zaštita stranaca zasniva se na velikom konsenzusu u filozofiji. “Mi se na-lazimo pod jednom vrstom opšte obaveze”, veli Heš. “Uz to trebalo bi da preuzmemo odgovornost za stvari koje smo prouzrokovali ili za izvoz oružja”.

Debata o etici migracije tek je otpočela da dobija svoje sistematične konture: s jedne strane reč je o pojmovima kao što su etika namera (Gesinnungs-ethik), i etika odgovornosti (Ve-rantwortungsethik), koja postavlja pitanja i promišlja o konsekven-cama, izazovima i rizicima ovakve prakse regulisanja.

Za Pariz i čitavu Evropu novo doba otpočelo je 2015: brutalni napad na redakciju Šarli ebdoa, kao i teroristički napad od 13. novem-bra, označavaju finale i užas go-

dine koja će ući u anale kao annus horribilis, godine u kojoj su atentati sa islamističkom i antisemitskom pozadinom u isti mah izazvali i dodatni priliv nacionalnom frontu. Žila Listi-že, spisateljica koja živi u Parizu, doživela je najnoviji teroristički akt iz blizine i napisala o tome angažovani esej Potres. O teroru (Gila Lustiger: Erschütterung. Über den Terror; Berlin-Verlag 2016), mudri pokušaj da se doživljeni šok spoji sa razumom kako bi se odlučno branile osnovne vred-nosti liberalnog društva – ona piše kao Parižanka (gde živi od 1987), kao majka dvoje dece, kao Jevrejka i Evropljanka. Ona je kći nemačko-jevrejskog isto-ričara Arna Lustigera iz Fran-kfurta na Majni, te je njeno ime legitimno izgovarati kao Lustiger, prema nemačkom fo-netskom načinu.

Nakon atentata ona nije mo-gla da povrati mir i uspostavi distancu prema novostima agentura već je opsesivno čitala sve što je bilo u vezi sa tim atentatom, bilo kao potvrdu činjenica ili kao spekulaciju, postojano u nadi da će time prozreti u suštinu konflikta. To može, razume se, samo delimično da uspe. Osti-natno, kao mantra, okreće se pitanje: Šta smo propustili i zašto? Često će biti reči o Mari Le Pen, liderki Nacionalnog fronta i njenom slavljenju prošlosti Grande Nation. Ono što Le Pen ne želi jesu zabrađene žene i muškarci sa muslimanskim bradama na ulicama Fran-cuske. U ovim pasažima Listiže artikuliše svoju strepnju da izbeglice u Nemačkoj mogu slomiti kičmu nacije. Francuska reč za predgrađe banlieu potiče od latinske bannum leucae, odnosno pojma koji je označavao izg-nanike u Galiji. Listiže se uputila na periferiju Pariza da se lično osvedoči o stanju u njoj. To su granični okruzi grada sa visokim brojem kriminaliteta i besposlice. Ko ovde raste oseća da nema šanse i da ga je društvo ostavilo. Bilo je višednevne bune i meteža u pariskim predgrađima još 2005. Listiže skicira nemire koji su u to vreme načelno bili ograničeni na

razbijanje, odnosno oštećenje i krađu pred-meta i podmetanje požara. Atentati 2015. ne mogu se posmatrati izvan konteksta, odnos-no bez stihijske bune iz 2005. i pogrešne politike koja je za taj fenomen pokazala samo pojmovni senzibilitet, ali ne i uspešno rešenje brizantnog socijalnog žarišta. Tako su nastale skraćenice kao što su ZFU (Zones franches ur-baines), ZUS (Zones urbaines sensibles), ZEP (Zones d’éducation prioritaire) – kategorije koje su mađioničarskim trikom izvlačene iz šešira, bez ikakvog konkretnog rešenja.

Izolacija u oba pravca pokazala je svoje plodove. Nešto bolje stojeći srednji stalež drži se po strani od ološa i, obrnuto, ban-

lieusards su daleko od centra odlučivanja i privredne sig-urnosti koji su van njihovog dometa. U ovom kontekstu Listiže ukazuje na činjenicu da nemiri iz 2005. ničim nisu prekoračili granice tih perifernih okruga, bolje reći predgrađa. Revolucija protiv onih gore? Ne, veli autorka, reč je bila o frustraciji rulje. Cilj su bile škole i vaspitne insti-tucije u njihovim municipal-nim okruzima/predgrađima, a ne Jelisejska palata. Autorka kritički veli da Marshallplan

koji je francuska vlada 1996. koncipirala za periferije nije ni imao drugi cilj osim da siromašne ostavi tamo gde su već bili – u zapuštenim predgrađima. Na ovom mestu nameće se asocijacija na predgrađe Brisela, Molenbek, kao na centar socijalnog života migranata bez posla, stana i socijalnog sta-tusa. Društveni poredak koji se bazira na radikalnom, fanatizovanom islamu i koji traži ukidanje osnovnih prava građana Fran-cuske, Belgije ili Nemačke ima pre svega političku agendu protiv koje se treba boriti svim sredstvima, veli autorka.

Knjiga Potres. O teroru mudar je dokument i pledoaje za argumentovanu konstruktivnu debatu, za razmenu, vaspitanje i obrazovan-je bez straha i ksenofobnog zazora, namesto populističkih pokliča koji se sve učestalije čuju na desnom krilu političkog spektra. Analitička oštrina, literarnost i tempera-ment odlikuju ovaj emocionalni esej o uzro-cima i posledicama terorizma.

Z. Andrić

Mudri pledoaje za tekovine Evrope

49

džamija, sada medresa, koje se po-put bliznakinja naslanjaju jedna na drugu.

NA PUTU ZA PUSTINJU: Bora-vak u Tunisu znači i obilazak zna-čajnih i atraktivnih mesta. Prvo među njima je El Džem, oko 200 kilometara južno od Hamameta,

moderan trgovački grad s velikim rimskim amfiteatrom. Sagrađen od crvenkastog krečnjaka i cigle, sa galerijama u tri nivoa, bio je treći među najvećim amfiteatrima u Rimskom carstvu i mogao je da primi 30.000 gledalaca. Na njego-voj pozornici odvijale su se borbe na život i smrt robova i divljih ži-votinja. I ovde je vladalo pravilo da rob-gladijator koji uspe da ubije ži-votinju kao poklon bude oslobođen ropstva. Arheolozi su 1904. otkrili netaknute podrumske prostorije arene. Sobe i ćelije u kojima su iz-među borbi držane zveri i robovi izgledaju kao da su juče sagrađene. El Džem govori o tome da je Tunis zemlja duge tradicije i da je rimska civilizacija njome dugo vladala upr-kos velikom Sredozemnom moru, koje Evropu odvaja od Afričkog kontinenta.

Put u pustinju, uglavnom prav, vodio je kroz mala mesta sa retkim

Avion se spu-šta na gotovo prazan aero-drom Habib Burgiba, na početku sezo-ne. Četinarsko

drveće i palme znak su da ste na tlu žarke Afrike. Prisustvo pustinje bilo je očigledno jer se pesak vrti oko nogu i zaustavlja pored bankina au-to-puta. Prva destinacija je Hama-met. Iza džinovskih palmi, sa terase hotela vidi se Sredozemno more. Hamamet je smešten na prelepoj lokaciji nenametljivo okružujući uvalu na Kap Bon poluostrvu – s peščanim plažama, više od stotinu hotela i dobro očuvanom medinom, starim gradskim jezgrom. Okruže-na zidovima iz 15. veka, izgleda kao lavirint uskih ulica s tradicionalnim tuniskim kućama, belih zidova i plavih vrata i prozora. Natkrivene ulice pružaju hlad i osveženje, a u njima možete pazariti domaće ći-lime, vezene tkanine, kožnu galan-teriju, keramiku i suvenire. Arapski gradovi nezamislivi su bez džamija: Hamamet krase Velika džamija, sa kvadratnim minaretom proporcio-nalnih dimenzija, i Sidi Abdel Kader

U zemlji kojom je dugo vladala Rimska imperija, uprkos velikom Sredozemnom moru koje Evropu odvaja od Afričkog kontinenta, sreću se i prepliću različite civilizacijeTekst i fotografije: Vera Vujošević

Tunis – zemlja BerberaEl DžEm – AmfitEAtAr


Revija > Putopis

rastinjem, kaktusima i zasadima maslina, palmi i pistaća, sa mno-go peska i drumskih kafana u ko-jima se služe nargile i čaj od nane (mente) koji osvežava i okrepljuje na jakom suncu. Na odmorištu, iz hladnjaka ispred jedne kafane izva-dila sam flašu piva i osetila čudan ukus. Na etiketi sam videla da je bezalkoholno. Nasmejani šanker poslužio me je “normalnim pivom”, a njegov smeh me je opomenuo da sam jedna od onih koji zaborave da su u muslimanskoj iako sekularnoj državi. Put dalje vodi ka El Džaridu, velikom slanom jezeru u centru pustinje. Još iz daljine nad velikim prostranstvom prekrivenim solju videli su se odblesci sunca. Iz fata-morgane jezera izvirivali su tenkovi zaglavljeni još u Drugom svetskom ratu i jedan nasukani brod. Nemač-ki generali, na čelu sa Romelom, mislili su da je slana ploča dovoljno čvrsta i da će njihove motorizova-

ne jedinice kraćim putem moći da presretnu Savezničku armiju. Ali, jezero ih je zarobilo.

MATMATA: Pre Slanog jezera El Džarida, na “obroncima” same pu-stinje nalazi se Matmata, neobično berbersko naselje koje se ne vidi s puta. Kada se približite stenama koje izviruju iz pustinjskog peska ugledate otvore sa “vratima” od tkanina živopisnih boja. Kroz ova šarena vrata ulazi se u ljudskom rukom iskopane pećine, berberske kuće u kojima Berberi borave cele godine. Iznad svakog ulaza nalazi se slika ribe, simbol prvih hrišća-na, što ukazuje na prisustvo Rim-ske imperije na ovim prostorima i mnogoboštvo Berbera. “Stanovi” u pećinama razmešteni su ukrug, sa zajedničkim ognjištem u sredi-ni koje služi za pripremanje hrane i grejanje prostorija. Stanovi su snabdeveni najneophodnijim stva-

rima. Za ova stalna naselja Berbera-nomada nije se znalo sve do 1967. godine, kada je dugotrajna i jaka kiša poplavila trogloditske domove, od kojih su mnogi bili obrušeni i za-trpani peskom. Stanovnici su zatra-žili pomoć od lokalne vlasti, koja im je sagradila naselje od nadzemnih kuća. Međutim, većina je izabrala da ostane u svojim renoviranim podzemnim kućama. Matmata je tako postala turistička atrakcija. Većina njenih stanovnika živi od turizma i folklornih izložbi u svojim domovima.

PUSTINJA: Preseca je odličan as-faltni put, pored kojeg su prolazili karavani beduina na kamilama. U svakoj oazi pored samog puta su redovi palmi sa grozdovima urmi. Urme su zaštitni znak Tunisa. U pustinju se ide džipovima kojima se velikom brzinom vozi peščanim dinama i stiže do “srca pustinje” na kojem je Džordž Lukas snimio seriju naučnofantastičnih filmova “Ratovi zvezda”, na šta su beduini vrlo ponosni. Druga atrakcija je sa-kupljanje pustinjskog kristalizova-nog peska, “pustinjskih ruža”, koje je teže naći nego kupiti, i komada

Tunis – zemlja BerberaČEkAjući turistE

51

liskuna, prozračnih kao staklo. Po-sebna atrakcija je jedna od većih oaza kroz koju teče bistri potok sa vrlo hladnom vodom.

Najveći doživljaji su noć provede-na u pustinji, u mestu Tozir u isto-imenoj oazi, kada se temperatura spušta blizu nule i potom veličan-stveni izlazak sunca. Velika crvena kugla brzo se pretvara u ogromnu tepsiju koja odmah isijava toplotu. Sa stotinama hiljada palmi Tozir je najveća tuniska oaza, rasprostrta na severozapadnom delu El Džarid jezera. U drevna vremena Tozir je bio veliko raskršće pustinjskih ka-ravana i trgovački centar. Danas živi od prodaje urmi, tradicionalnih ru-kotvorina i turizma. U sledećoj oazi moguće je jahati kamile i arapske konje. Uvek nasmejani Berberi po-dučavaju penjanju na kamile i konje i strpljivo vode ukrug po peščanim dinama i oko njih. Komunikacija sa domorocima nije problem jer po-slovično spremni beduini gotovo svi govore francuski, a poneko i engle-ski. Put do sledeće oaze gradili su nemački vojnici za vreme Drugog svetskog rata. Iako vijugav i pod stalnim jakim suncem, i dalje je kva-litetan. Na tom putu vidi se još jedan tipično pustinjski grad: Nefta, grad-oaza u zapadnom delu Tunisa, blizu granice sa Alžirom, na obroncima planine Atlas. Ovaj grad slovi kao duhovno hodočašće sufizma, asket-skog muslimanskog misticizma, sa više od 24 džamije i 100 svetih gro-bova, zbog čega nosi nadimak “Južni Keruan”. Od Nefte u pravcu severa put se penje ka uzvisinama Atlasa s mnogobrojnim pećinama. U jednoj živi sokolar kojem društvo prave veliki orao i dve iguane.

Nakon pustinje, stiže se do grada Keruana sa velelepnom džamijom koja se smatra trećom po veličini u svetu. Poznata i kao Ukba džamija, poput Meke i Medine, okuplja veliki broj hodočasnika iz muslimanskog sveta. Svojim izgledom Džamija je remek-delo islamske arhitekture i umetnosti. Keruan je inače živopi-san, tipičan arapski grad sa obave-znom medinom i živom trgovinom.

NE SASVIM OBIČNA PRIČA: Na putu je zatim spomenik streljanim rodoljubima koji dominira manjim trgom. Tu se može čuti ova priča: u

u vrEmE postA

umEtnost trgovinE

HrišćAnskA bAzilikA – kArtAginA


Revija > Putopis

cenama nego u evropskim država-ma. Prodavnice su pune turista, ali i domaćeg stanovništva, što ukazuje da se posle Arapskog proleća život vraća u normalu, a s njim i turisti koji ne bi smeli da zaobiđu tunisku medinu, koja je od 1979. godine deo Uneskove kulturne baštine. A pod zaštitom Uneska su i Keruan-ska katedrala, naseobina Matmata i Kartagina. U medini je oko 700 spomenika kulture, uključujući Mu-slimanski univerzitet i biblioteku i Maslinovu džamiju iz 723. godine. Grad krasi i Bardo nacionalni mu-zej, najznačajniji arheološki muzej Magreba s najbogatijom i najlep-šom riznicom rimskih mozaika u svetu. Bardo stoji rame uz rame sa čuvenim Egipatskim muzejom u Kairu. Pored već spomenutih mozaika, kao raritete ovog muzeja dovoljno je spomenuti Plavi kuran iz Keruana i kolekciju keramike Se-verne Afrike i Bliskog istoka. Svo-jom lepotom i monumentalnošću ističe se i Katedrala Svetog Vinsenta Pavla, sedište tuniske dioceze, tako-đe na Trgu nezavisnosti, te zdanja Nacionalnog pozorišta i Francuske ambasade. U gradu se nalazi i naj-veći broj tuniskih pazara – sukova ili pokrivenih pijaca, među kojima je pravi dragulj Suk el Berka – ne-kadašnja pijaca robova, a danas specijalizovana za prodaju dragog kamenja i nakita iz cele zemlje.

nesvrstanoj zemlji kakva je bio Tu-nis 60-ih godina prošlog veka us-pešno je vladao čovek koji je zemlju oslobodio od kolonijalizma i poveo revolucionarnim putem u razvoj i bolji život. Zauzvrat je od svog na-roda i saboraca bio proglašen do-životnim predsednikom države sa svim pripadajućim privilegijama. Školovan u Francuskoj, želeo je isto i svojoj zemlji, ne vređajući religi-ozna osećanja naroda. Ženama je skinuo feredže, uveo je obavezno osnovno obrazovanje, francuski kao drugi zvanični jezik počev od trećeg razreda osnovne škole. Ro-ditelji koji nisu puštali decu u školu kažnjavani su. Ipak, nekontrolisa-na vlast prerasla je u autokratiju. Tanak sloj intelektualaca počeo je da kritikuje vlastodršca, a potom i otvoreno protestuje jer je doju-čerašnji otac i relativno naprednu državu štetnim ugovorima poku-šao da prisajedini susednoj zemlji koja je bila bremenita ekonomsko-političkim i socijalnim problemima i u kojoj su se kršila ljudska prava i međunarodne konvencije. Pobu-njeni intelektualci obešeni su kao opomena drugima na centralnom trgu prestonice južne pokrajine. Videvši da zemlja srlja u propast, isti oni koju su podržavali oca na-cije promenili su Ustav i doneli za-kon kojim je doživotni predsednik ostao to što jeste, s pripadajućim privilegijama, ali više nije mogao da vlada. Sklonili su ga u rodnu kuću, gde su mu proslavljani rođendani i čestitani nacionalni i verski prazni-ci. Njegovo ime pominjano je u svim za državu značajnim prilikama. Njegove slike i spomenici krasili su i dalje javna mesta, ali su drugi vla-dali. Sahranjen je u mauzoleju koji je sebi podigao za vreme vladavine. Ovo mesto i danas obilaze turisti.

NA PUTU ZA KARTAGINU: Nije-dan Evropljanin ne propušta priliku da poseti drevnu Kartaginu, sedište kartaginske civilizacije, koju su Ri-mljani u trećem Punskom ratu (146. godine pre Hrista) sravnili sa ze-mljom, da bi je obnovili kao rimski grad. Posle muslimanske okupacije 698, grad je ostao bez stanovnika. Ostaci rimskog grada otvoreni su za posetioce zahvaljujući mnogim arheološkim iskopavanjima koja je

1830. započeo danski konzul Kri-stijan Tuksen Falbe. U velelepnom muzeju bezbrojni eksponati ukazu-ju na vrlo jak uticaj rimske kulture i evropskih vrednosti, ali dobro oču-van skelet čoveka i na veliku pred-civilizacijsku istoriju Tunisa. Nad iskopinama u Kartagini, na Birsa brežuljku, dominira ogromna bazi-lika, katedrala Sent Luj, koja svedoči o evropskim vrednostima koje su uticale na razvoj Tunisa.

TUNIS – GRAD BERBERA: Glavni grad Tunisa, Tunis, sa oko 2.700.000 stanovnika, u znaku je francuske arhitekture s prelepim bulevarima i građevinama u art deko stilu. Smešten je na prostoru između Tuniskog zaliva na Sredo-zemnom moru, sa severne, i Tuni-skih jezera sa južne strane grada. Glavim bulevarom Habib Burgiba, tuniskim Champs-Ẻlyẻes, prolazi tramvaj, a između dva pravca šina nalaze se lepo negovan travnjak i veoma stare palme. Trg nezavi-snosti na raskršću Bulevara Ha-biba Burgibe i Francuske avenije natkriljuje spomenik Ibn Haldunu, začetniku demografije i sociologi-je, što pokazuje Tunis kao odavno pravno uređenu državu. Na bule-varu ima veliki broj kafea, hotela, ambasada, institucija kulture i pro-davnica robe najpoznatijih svetskih brendova po znatno povoljnijim

tipiČnA žEnA iz nAroDA

53

Povodom 160. godišnjice rođenja Nikole Tesle Novi magazin ponovo objavljuje delove iz biografije čuvenog naučnika, koju je svojevremeno objavio Albion books. U knjizi se između ostalog govori o Teslinom detinjstvu, njegovom odnosu s majkom, zašto nikada nije trčao za bogatstvom i slavom i kako je dočekan kada je prvi i jedini put boravio u Beogradu

Svetlost uma


Pr

ilo

g: 1

60

. go

diš

nji

cA

ro

đe

njA

nik

ole

Te

sle

54

Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u selu Smiljanu, u blizini Gospića, u brdovitoj Lici koja je tada bila u

sastavu Vojne krajine. Potiče iz svešte-ničke porodice, od oca Milutina i majke Đuke (Georgine), koja je imala devojač-ko prezime Mandić. Bio je četvrto dete po redu; dve starije sestre Angelina i Milka i brat Dane rodili su se u Senju gde je njihov otac, u periodu od 1846. do 1852. godine službovao kao pravo-slavni sveštenik.

U Smiljanu gde mu je otac bio svešte-nik od 1852. do 1863. rođena je i Te-slina mlađa sestra Marica. Inače, sve tri njegove sestre kasnije su bile udate za srpske pravoslavne sveštenike.

Nikolin stariji brat Dane je, nažalost, poginuo veoma mlad kada je Tesli bilo šest godina. Dane je poginuo nesreć-nim slučajem od posledica udarca ko-pita njihovog arapskog konja. Nikola je mnogo voleo svog brata, govorio za njega da je bio izuzetno obdaren i da je nagoveštavao velike pronalazačke poduhvate.

Milutin Tesla potiče iz ugledne i sta-re porodice koja je dala veliki broj ista-knutih ratnika i junaka. Milutin je ro-đen 1819. g. u Raduču, a bogosloviju je završio 1845. u Plaškom kao najbolji u svojoj generaciji. Njegov brat Josif (Te-slin stric) završio je vojnu školu i kasni-je radio kao nastavnik matematike.

Teslina majka Đuka, rođena 1822. godine, potiče iz stare i ugledne svešte-ničke porodice Mandić koja je živela u Tomingaju, mestu blizu Gračaca.

O svojim roditeljima Tesla je ostavio veoma plastično i korisno svedočan-stvo u autobiografiji „Moji izumi“. Tako on, između ostalog, piše;:

„Moja majka je bila prvorazredni izu-mitelj i verujem da bi mnogo postigla da nije bila tako daleko od modernog života i njegovih mnogostrukih moguć-nosti. Izumela je i konstruisala svako-jake naprave i alatke, tkala je najlepše šare od vune koju je sama prela. Čak je sejala semenje, uzgajala biljke i sama razdvajala njihova vlakna. Neumorno je radila od rane zore do kasno u noć i bezmalo sva odeća i pokućstvo u kući bili su delo njenih ruku. I posle šezde-sete, prsti su joj bili još toliko spretni da je mogla ono što očima vidi, rukama da stvori.“

O svom ocu, veoma obrazovanom i poštovanom svešteniku, koji je pisao i svoje radove objavljivao u raznim listo-vima i časopisima, pod pseudonimom Srboljub Pravičić, Tesla je napisao i ove redove:

„Bio je veoma obrazovan čovek, pra-vi prirodni filozof, pesnik i pisac i za njegove propovedi je govoreno da su tako elokventne kao one Abrahamo-ve u Santa Klari. Imao je izvanredno pamćenje i često je recitovao dugačke tekstove na nekoliko jezika. Često je u šali govorio da može da rekonstruiše neke od klasika ukoliko se izgube, reci-tujući njihova dela. Njegov stil pisanja izazivao je divljenje. Njegove rečenice su bile kratke i jezgrovite, a on je bio vrlo duhovit i satiričan… Mada majci moram da zahvalim za sav izumitelj-ski dar koji posedujem, i vežbe koje mi je otac zadavao mora da su bile od izuzetne koristi. One su se sastojale od svakojakih zadataka. Zadavao mi je, na primer, da pogađam tuđe misli, da otkrivam nedostatke nekog oblika ili izraza, da ponavljam dugačke rečenice ili da računam napamet. Nesumnjivo je da su te svakodnevne lekcije, čija je svrha bila jačanje memorije i rasuđiva-nja, a naročito kritičkog mišljenja, bile veoma korisne.“

Tesla je već u svom rodnom Smiljanu pokazivao izuzetnu obdarenost prema inovacijama. Pravio je male vodenice na obližnjem potoku, a izveo je i neko-liko zanimljivih poduhvata zbog čega su mu se drugovi divili. Bio je izvrstan lovac pa je znao da pravi razne prać-ke koje su bile mnogo jače i bolje od onih što su ih posedovali ostali dečaci. Prvi razred osnovne škole je završio u Smiljanu, ali je od drugog školovanje nastavio u susednom Gospiću. I tu je, takođe, pokazivao svoje pronalazačke sposobnosti. Posebno se istakao kada je uspeo da otčepi crevo tek nabavljene vatrogasne pumpe.

„Jedan preduzimljivi mladi trgovac osnovao je vatrogasnu brigadu“ – piše Tesla u autobiografiji. „Kupljena su nova vatrogasna kola, nabavljene uni-forme i uvežbani ljudi za rad i za para-du. Na kolima je u stvari bila pumpa na kojoj je radilo šesnaestoro ljudi i bila je divno ofarbana crvenom i crnom bo-jom. Jednog popodneva organizovana je javna proba i mašina je transporto-vana do reke. Celokupno stanovništvo je došlo da prisustvuje velikom spekta-klu. Po završetku svih govora i ceremo-

nijala izdata je komanda da se pumpa voda, ali iz cevi nije potekla ni kap. Pro-fesori i stručnjaci su uzalud pokušavali da pronađu u čemu je problem. Neus-peh je bio potpun kada sam ja stupio na scenu. Moje znanje o mehanizmu nije bilo nikakvo, a gotovo isto toliko malo znao sam o vazdušnom pritisku ali instinktivno sam se setio usisne cevi u vodi i shvatio da je ona zapuše-na. Kada sam ugazio u reku i oslobodio cev, voda je pojurila iz nje i pokvasila mnoga nedeljna odela. Ni Arhimed koji je trčao go kroz Sirakuzu i iz sveg glasa vikao „Eureka“, nije ostavio veći utisak na mene. Nosili su me na ramenima i bio sam junak dana.“

Bio je veoma dobar učenik, ali je čita-vo znanje sticao na času, pažljivo sluša-jući učitelja a kasnije i nastavnike. Imao je izvanredno pamćenje, posebno vizu-elno, tako da je mogao doslovno da po-novi (reprodukuje) i veliki broj strani-ca iz bilo koje knjige. Često je zadatke, na času matematike, direktno napamet rešavao, što je izazivalo nedoumicu kod nastavnika, ali i oduševljenje kod nje-govih školskih drugova. Kao drug je bio veoma omiljen i imao je običaj da siro-mašnijim učenicima poklanja školski pribor, pa čak i delove sopstvene odeće.

Veoma rano se zainteresovao za fiziku i mehaničke naprave. Nižu gi-mnaziju je završio u Gospiću, a višu nastavio u Karlovcu. Gospićka, kao i karlovačka gimnazija imala je solidno opremljen kabinet fizike, a Tesla je sa nestrpljenjem i ljubavlju čekao časove fizike i uživao u praktičnoj i očiglednoj nastavi. „U školskoj učionici bilo je ne-koliko mehaničkih modela, koji su me interesovali i usmerili moju pažnju na vodene turbine. Mnoge od njih sam konstruisao i uživao u njihovom radu. Koliko je neobičan bio moj život može se videti iz ovog slučajnog događaja. Moj ujak nije mario za ovu vrstu razo-node (lov ptica i ribolov – prim. V.

G.) i više puta me je prekorevao. Bio sam očaran opisom Nijagarinih vo-dopada koji sam pažljivo pročitao – a u mašti sam zamislio veliki točak koji pokreću ovi slapovi. Rekao sam ujaku da ću otići u Ameriku i tamo ostvariti svoj projekat. Trideset godina kasnije video sam kako se moje ideje ostvaruju na Nijagari i divio se nedokučivoj tajni uma“ – piše Tesla.

Tokom čitavog detinjstva, kasnije mladosti, a potom i kao zreo i slavan naučnik i pronalazač, Tesla je pravio ra- P

ril

og

: 16

0. g

od

išn

jic

A r

ođ

en

jA n

iko

le T

es

le

55

zne originalne naprave, uređaje, siste-me… Bio je vešt i uspešan majstor, tako da je sam svojeručno, od rane mladosti, mogao da pravi izume koje je osmi-šljavao. Posedovao je genijalnu moć imaginacije tako da je sve svoje ideje i izume imao u svojoj viziji i nisu mu bili potrebni crteži, planovi, proračuni i sl. Sve je to genijalni pronalazač obično obavljao napamet u svojoj svesti, a ka-snije konstruisani izumi besprekorno su delovali.

Teslino školovanje započeto je u Smiljanu 1862. a nastavljeno od 1863. u Gospiću, gde je posle osnovne učio nižu gimnaziju tokom 1866-1870. go-dine. Potom nastavlja višu gimnaziju u Karlovcu od 1871. do 1873. godine. U toku školovanja imao je i čitav niz ne-daća koje su čak bile opasne i po život. Jednom prilikom se umalo nije udavio u reci kada je pokušao da ronjenjem prođe ispod jedne skele natovarene balvanima. Drugi put ga bujica reke umalo nije odvukla na veliki slap koji se duboko stropoštavao blizu jedne vode-nice. Slavni naučnik i pronalazač ističe da se iz tih kritičnih situacija spasao za-hvaljujući svom odličnom znanju fizike kao i velikoj sposobnosti imaginacije koja mu je pomogla da u kritičnom tre-nutku preduzme potrebne korake kako bi prevazišao situaciju opasnu po život.

Tesla je bio strastven čitalac još od rane mladosti. Voleo je da čita razne knjige, a posebno avanturističke ro-mane. Prosto je obožavao dela Marka Tvena, sa kojim se kasnije, u Njujorku, sprijateljio. Kada mu je pričao o svojoj ljubavi prema književnosti, a poseb-no kako je pobedio jednu tešku bolest čitajući Tvenova dela, veliki pisac i humorista je bio vidno potresen, tako da su mu i oči zasuzile. Zanimljiv je i sledeći podatak koji pokazuje Teslinu zaljubljenost u čitanje. Kada su mu ro-ditelji zabranili da čita tokom noći, uz sveću, on je sam počeo da izleva sveće i da potajno nastavlja sa čitanjem tokom noći, prethodno začepljujući sve otvore kako ga roditelji ne bi zatekli sa knji-gom i svećom. Posle završetka mature u Karlovcu, Tesla je teško oboleo (kako sam ističe: od kolere), ali kada mu je otac obećao da će ga poslati na studije tehnike uspeo je da prebrodi opaku bo-lest. Inače, roditelji su Nikoli bili name-nili sveštenički poziv. „Mene su još od samog rođenja odredili za sveštenički poziv i ta misao me je neprestano tišti-la. Čeznuo sam da postanem inženjer,

ali moj otac je bio neumoljiv“ – ističe Tesla u autobiografiji.

U najtežim trenucima njegove krize, posle mature, roditelji su ulagali nat-čovečanske napore da pomognu svom sinu jedincu. Evo kako sam Tesla objaš-njava svoje čudesno izlečenje:

„Razboleo sam se od te strašne bole-sti prvog dana po povratku i mada sam preživljavao krizu, devet meseci sam bio vezan za postelju, gotovo nepokre-tan. U jednom od samrtnih trenutaka, za koje su mislili da su mi poslednji, otac je uleteo u moju sobu. Još uvek pamtim njegovo bledo lice dok je po-kušavao da me razveseli, nesigurnim glasom. Rekoh mu: ’Možda bih mogao da se oporavim ako mi dopustiš da stu-diram tehniku.’ ’Ići ćeš u najbolju teh-ničku školu na svetu’, odgovorio mi je svečano, a znao sam da tako i misli.“

Posle odlaska iz Gospića 1875. go-

dine Tesla je čitav kasniji život pro-veo daleko od rodnog kraja, najviše u Njujorku - čitavih 59 godina. Najpre je studirao tehniku do 1878. godine na Politehničkoj školi u Gracu, gde je već iskazivao svoje izumiteljske spo-sobnosti, posebno kada su se vršili eksperimenti sa uređajima na jedno-smernu struju. Tada mu je bilo jasno da se mora konstruisati elektromotor i generator naizmenične struje. Profe-sori su, međutim, bili skeptični prema tim Teslinim zamislima koje je on javno iskazao. Tesla je godinu dana proveo u Mariboru (1879), gde je radio kod jed-nog preduzimljivog inženjera, a potom je kratko vreme bio nastavnik fizike u gospićkoj gimnaziji (1880). Od 1880. on studira na Praškom univerzitetu, ali uskoro dobija prvo zaposlenje u Bu-dimpešti (uz pomoć svog ujaka oficira).

Dve godine je slavni naučnik i pro-nalazač boravio u Budimpešti, gde je radio (1881-1882) najpre kao tehnički crtač u centralnom telegrafskom uredu, a potom je bio stručno lice i nadzornik. Tada je napravio i svoje prve tehničke izume od velikog značaja (posebno su značajna njegova usavršavanja aparata za pojačavanje glasa kod telefona, koji je upravo tada počeo da se koristi u ši-rim razmerama).

U Budimpešti je došao na ideju kako konstruisati novu vrstu indukcionog motora. Bilo je to, zapravo, jedno od najvećih naučnih otkrića na polju elek-trotehnike jer je omogućavalo direktnu primenu naizmenične struje kod do-bijanja mehaničke snage, a to je pred-stavljalo osnovu za kasniji celokupni razvoj i primenu elektrotehnike.

Iz Budimpešte je prešao u Pariz gde je dobio posao u Edisonovom konti-nentalnom društvu. Posebno je bio angažovan na održavanju električnih centrala. Godine 1883. dolazi u Straz-bur kako bi izvršio opravku havarisane tek izgrađene električne centrale. Tu je, takođe, u jednoj radionici napravio svoj prvi model motora za naizmenič-nu struju, ali ga nije mogao plasirati preko poslovnih krugova. Posle povrat-ka u Pariz (1884), Tesla uskoro odlazi u Ameriku u želji da svoje pronalaske i otkrića valorizuje i tako ih stavi na raspolaganje čovečanstvu. Stigao je u Njujork u junu 1884. i odmah dobio posao u Edisonovoj laboratoriji, gde radi na usavršavanju elektromotora na jednosmernu struju kao i na konstruk-ciji čitavog niza električnih uređaja. Po-

Otac Milutin

Teslina krštenica


Pr

ilo

g: 1

60

. go

diš

nji

cA

ro

đe

njA

nik

ole

Te

sle

56

sle nepunu godinu dana Tesla napušta Edisona i otpočinje samostalni istraži-vački rad sve do kraja života.

Posle perioda krize, kada je morao čak i fizički da zarađuje sredstva za život, Tesla 1885. u Njujorku osniva svoje prvo privatno preduzeće za pro-izvodnju lučne svetlosti. Tada je počeo i da pravi prve modele svog indukcio-nog motora, ali i druge uređaje i apa-rate kako bi se mogla upotrebljavati naizmenična struja, koja se tada nije tehnički koristila. Prvi Teslin patent je prijavljen 6. maja 1885. Američkom patentnom zavodu, a odnosio se na ko-mutator za električne dinamomašine. Zatim prijavljuje čitav niz novih pate-nata i tako otpočinje njegova slavna ka-rijera velikog izumitelja i pronalazača, čime se iz osnova menja primena elek-trotehnike naizmeničnih struja.

Velika stvaralačka energija i ogro-man rad su krasili Teslu tokom mno-go kasnijih godina i decenija. Zapravo čitav svoj život je posvetio naučnom, istraživačkom i konstruktivnom radu i time ostvario grandiozno delo od epo-halnog značaja. U toku 1887-1890, Te-sla je načinio veliki broj izuma na polju polifaznih naizmeničnih struja i sve ih patentirao kod patentnog ureda. Drži prvo predavanje pred Američkim insti-tutom elektroinženjera 16. maja 1888. pod naslovom „Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje“, čime upoznaje naučnike i stručnjake sa svojim otkrićima i pronalascima.

Poznata američka firma vlasnika Džordža Vestinghausa je 1888. otkupi-la čitav Teslin sistem iz oblasti polifa-znih struja (njihova proizvodnja, pre-nos, raspodela i primena) i tako počela industrijski da proizvodi i koristi novi sistem električne energije. To se poka-zalo od revolucionarnog značaja, čime je nova epoha elektrotehnike počela ubrzano da se stvara i razvija. Na ini-cijativu firme Vestinghaus Tesla je oko dve godine radio u Pitsburgu (1888-1889) kako bi sa stručnjacima i dru-gim osobljem praktično ostvario novi sistem svojih pronalazaka.

Teslin biograf Džon O’Nil u svojoj knji-zi „Nenadmašni genije“ (Beograd, 1951) ovako opisuje prvi susret Džona Ve-stinghausa (1846-1914) i Nikole Tesle:

„Ova dva pronalazača nisu se rani-je lično poznavali, ali su dobro znali rad jedan drugoga. Vestinghaus, rođen 1846, bio je deset godina stariji od Te-sle. Bio je omalen, temeljit i naočit čovek sa bradom, a u vođenju poslova bio je neposredan skoro do grubosti. Tesla, star trideset i dve godine, bio je visok,

crnomanjast, lep, vitak i ljubazan. Bili su veoma suprotni jedan drugom dok su stajali u Teslinoj laboratoriji, ali su imali i nešto zajedničko: obojica su bili pronalazači, inženjeri po struci, i voleli su nauku o elektricitetu. Tesla je imao u svojoj laboratoriji dinamomašine, tran-sformatore i motore pomoću kojih je mogao da prikaže u stvarnom radu svo-je izume i modele. Ovde se Vestinghaus osećao kao kod svoje kuće, a ubrzo su ga sasvim osvojili pronalazač i njegovi pronalasci. Vestinghaus je stekao toliko povoljan utisak o Tesli da se rešio da ne okleva. Ovaj događaj je Tesla ispričao piscu ove knjige.

- Daću vam jedan milion dolara u gotovom za vaše patente za naizme-ničnu struju, plus tantijemu – kazao je Vestinghaus iznenađenom Tesli. Ovaj visoki pitomi čovek ipak se nije odao nijednim znakom da je iznenađen.

- Ako mi date tantijemu od jednog dolara po konjskoj snazi, prihvatiću ponudu – odgovorio je Tesla.

- Jedan milion u gotovu, jedan dolar tantijeme po konjskoj snazi – ponovio

Rekao sam ujaku da ću otići u Ameriku i tamo ostvariti svoj projekat. Trideset godina kasnije video sam kako se moje ideje ostvaruju na Nijagari i divio se nedokučivoj tajni uma

Pr

ilo

g: 1

60

. go

diš

nji

cA

ro

đe

njA

nik

ole

Te

sle

57

je Vestinghaus.- To bih prihvatio – rekao je Tesla.- Dobro – rekao je Vestinghaus, - kroz

nekoliko dana dobićete ček i ugovor.Eto tako su ta dva čoveka, koji su

imali moć da predvide budućnost dži-novskih razmera i jedan drugom pot-puno verovali, zaključili jedan ogro-man posao ne vodeći nimalo računa o pojedinostima.“

Godine 1889. Tesla je otputovao u Pariz kako bi posetio veliku svetsku izložbu. Putovanje je produžio do Gos-pića i posetio majku i ostalu rodbinu. Nije se, međutim, dugo zadržavao u zavičaju nego se odmah vratio u Ame-riku. Već naredne, 1890. godine Tesla otpočinje veliki naučnoistraživački i pronalazački rad na polju naizmenič-nih struja visokih frekvencija. O tim svojim istraživanjima i otkrićima Tesla drži predavanje 20. maja 1891. g. pred Američkim institutom elektroinženje-ra u Njujorku pod naslovom „Eksperi-menti sa naizmeničnim strujama vrlo visokih frekvencija i njihova primena u veštačkom osvetljenju.“ Narednih šest godina (dakle, od 1891. do 1896) Tesla se predaje istraživanjima na tom području i ostvaruje veliki broj izvan-redno značajnih izuma koje sve zašti-ćuje patentima. Tada je konstruisao i varnički oscilator sa rezonantnim tran-sformatorom.

O Tesli kao genijalnom i neobičnom naučniku i pronalazač u su pisale sve

ondašnje relevantne novine u Americi, Evropi i svetu. Ovaj mladi pronalazač je stekao veliku slavu i popularnost pa su mnoga velika naučna društva u Evropi nastojala da ga privole da dođe i ne-posredno izloži rezultate svojih istra-živanja i konstrukcija. Tesla je prihva-tio pozive iz Evrope i početkom 1892. otputovao najpre u London, potom u Pariz. U Londonu je održao predavanje

„Eksperimenti sa naizmeničnim struja-ma visokog napona i visokih frekven-cija“ pred Institutom elektroinženjera i Kraljevskim institutom. U Parizu je predavanje držao pred internacional-nim društvom električara i Francuskim društvom za fiziku. Ova predavanja su izazvala ogromno interesovanje ne samo naučne i stručne javnosti nego i najširih krugova.

Tesla u Beogradu

Srpske novine, od nedelje 24. maja 1892 (po starom kalendaru) donele su o poseti slavnog Srbina sledeći članak:„U sredu, 20. ovog meseca u 11 sati uveče došao je u Beograd čuveni elektrotehničar g. Nikola Tesla, Srbin, građanin slobodne Amerike, naučenjak svetskog glasa, čije ime zanima danas sav obrazovani svet. Na železničkoj stanici dočekali su milog gosta: predsednik opštine beogradske, članovi odbora za doček, profesori, velikoškolska omladina i vrlo mnogo građana i beogradske publike što se beše tu iskupila, da dočeka i vidi svog brata koji je u dalekom svetu stekao svojim naučnim radom čuveno ime.Kad je g. Tesla izašao iz vagona, u običnom, prostom putničkom odelu, pozdravljen je burnim usklicima. Kad se pozdravio s predsednikom opštine,

članovima odbora i profesorima, uputio se s njima u varoš i odseo je u gostionici ’Imperijalu’. U četvrtak, 21. ovog meseca, pre podne, otišao je g. Tesla kod gospodina ministra prosvete i crkvenih poslova. Zatim je sa gospodinom ministrom išao u Dvor, na audijenciju kod Njegovog Veličanstva Kralja, koja je trajala gotovo sahat. Potom je pohodio Kraljevskog namesnika g. Jovana Ristića, i na podne se vratio u svoj stan, gde ga je dopratio gospodin ministar prosvete.Posle podne g. Tesla pohodio je muzej i kabinete u Velikoj školi. Tačno u 4 sahata pojavio se u Sali Velike škole, gde ga je dočekala sva visokoškolska omladina burnim usklicima: ’Živeo! Dobro nam došao!’ Posle nekoliko reči g. rektora, koji ga je prikazao omladini, zahvalio se podužim lepim govorom, u kom je dao izraza svom ushićenju i radosti koju oseća, videći se dočekan s takvim oduševljenjem u sredini svoje

braće Srba. Govor njegov prekidan je oduševljenim i burnim usklicima.Pošto je pohodio Veliku školu, g. Tesla, praćen profesorima i članovima odbora, izašao je u park na Kalemegdan i tu je proboravio neko kratko vreme. Uveče je davan, u njegovu počast, banket u Smutekovcu na koji je, pored svega navaljivanja od strane ovoga neobično miloga gosta srpske prestonice da se prijateljskom dočeku da što skromniji oblik, došlo, osim profesora, do 100 odabranih i uglednih građana i predstavnika raznih korporacija. Na banketu je napio prvu zdravicu predsednik opštine, Njegovom Veličanstvu kralju, poželevši, da ga Bog poživi na sreću zemlje i naroda, a na korist nauke kojoj je poklonio pažnju, primivši neobično ljubazno i radosno našega dragoga gosta. Posle ove zdravice došle su mnoge divne i lepe zdravice, koje su učinile, te je ovo veče odista bilo jedna oduševljena ovacija jednome velikome Srbinu, koji je

Majka Đuka


Pr

ilo

g: 1

60

. go

diš

nji

cA

ro

đe

njA

nik

ole

Te

sle

58

Veliki londonski dnevni list „Times“ je povodom održavanja Teslinog pre-davanja (4. februara 1892), pred Kra-ljevskim institutom, napisao prigodan izveštaj iz kojeg prenosimo:

„Ako je uopšte štogod u stanju da izazove oduševljenje za elektricitetom, to je sigurno učinilo veoma značajno predavanje koje je sinoć g. Tesla držao puna dva sata pred učenim slušaocima Kraljevskog instituta. Njegovi lepi ek-sperimenti otvaraju nam ne samo novo i bogato polje za naučna ispitivanja nego su izneli još i više ili manje jasan pregled nekoliko opštih koncepcija i izazvali osobiti razvoj naučne misli… Govornik je stajao u elektrostatičkom polju koje je bilo tako jako da je moglo

upaliti lampu bez žica a da govornik nije ništa osećao. On je držao jednom rukom kraj žice iz koje je pršteći sipao ljubičasti mlaz varnica, a u drugoj ruci imao je lampu, sasvim praznu staklenu cev i tako propustio kroz sebe struju od nekih 50.000 volti. Staklena cev je sija-la u njegovoj ruci od tako jake struje od koje bi u običnim prilikama njen stoti deo bio dovoljan da učini kraj njego-vom životu.“

O Teslinom predavanju u Parizu, neposredno posle Londona, ostalo je nekoliko karakterističnih zapisa od kojih posebno mesto zauzima sećanje poznatog (tadašnjeg) francuskog nauč-nika i elektrotehničara Andre Blodela koji je napisao:

„Prisustvovao sam velikom zaseda-nju Društva električara u Parizu 1892.

godine, kada je u velikoj dvorani pred oduševljenim svetom i pred najvišim naučnim i tehničkim autoritetima Tesla prikazao svoje najčuvenije ek-sperimente koji su zadivljavali. Naro-čito je delovalo proizvođenje snažnih varnica na kraju antene prenošenjem električne energije kroz zidove, zatim jednopolno paljenje luminiscentnih cevi sa pravim končićem, itd. Visok, suv, otmen, nadahnutog izgleda, govo-reći savršenim francuskim jezikom bez akcenta, začuđujućom lakoćom, Tesla je izgledao kao pravi mađioničar koji otkriva duboko uzbuđenim slušaocima čitav jedan svet novih pojava o kojima dotle nisu ni slutili…“

U Parizu je, telegrafski, Tesla dobio vest o teškoj bolesti njegove majke Đuke što ga je teško ožalostilo i on je,

Sestre Angelina, Marica i Milka

ime srpsko urezao na polju najvećih pronalazaka ovog veka zlatnim slovima…Nazdravio je g. Tesli prvu zdravicu g. Alković, prof. Velike škole. U lepome govoru napomenuo je, između ostaloga, da se raduje, u ime najvećeg prosvetnog zavoda u Srbiji, što je srpsko ime njegovo steklo toliko glasa u naučnom svetu, da se svi Srbi njime mogu ponositi. G. Tesla je zahvalio na zdravici i u svome govoru pomenuo da će njegovo srce, daleko preko Atlantskog okeana vazda kucati za Srpstvo i njegovu budućnost i u časovima kada ga njegove misli budu nosile u sferu električnih talasanja. Odgovor Teslin dočekan je burnim i dugotrajnim ’živeo!’. G. Đoka Stanojević izneo je u živom i lepom govoru, na način razumljiv i za širi svet, kakve su zasluge g. Tesle u elektrotehnici, i napio je za dug život ovog velikana. Za ovim je naš uvaženi starina Zmaj ustao i potresenim glasom pročitao svoj, napisan u

stihovima: ’Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd’.G. Teslu su neobično potresle reči g. Zmaja, kao i sve prisutne, i on je poljubio omiljenoga pesnika u ruku… Odjeknulo je gromoglasno ’živeo!’. Na ovaj pozdrav odgovorio je g. Tesla neobično ganutim glasom i lepim govorom, napomenuvši da onu radost, što je osećao u časovima kad je, u mučnoj borbi sa sirotinjom, lomio glavu nad pronalascima i došao do uspeha, do ostvarenja svojih zamisli, oseća i sada posle reči omiljenoga pesnika i u odličnom skupu srpskom. Bilo je još zdravica. G. Tasa Bogdanović napio je gostu u ime njegovih zemljaka Ličana, g. Andra Đorđević u ime ’Društva Sv. Save’, g. Milašinović u ime srpskih inženjera, g. Stamenković u ime trgovaca, g. Đoka Jovanović u ime lekara… G. Tesla je i po treći put zahvalio i naglasio da je srećan što se nahodi u ovom srpskom skupu, i da će mu misli vazda biti sa Srpstvom. Govorili su još i g. Giga

Geršić i g. Dučić. U lepom govoru izneo je g. Geršić koliki je ponos srpskom plemenu što se u njemu našao jedan Tesla, koji dokazuje da ono i u kulturnoj, kao i u fizičkoj borbi, može da se takmiči s drugim narodima. Veselje je trajalo do pola jedan, kad je gost ustao i oprostivši se sa svima otišao, ispraćen burnim ’živeo!’ i ’srećan put!’ (…) G. Tesla je neobično simpatična i markantna pojava. Visoka rasta, suvonjav, crnomanjast, bleda lica, zamišljenih, sanjalačkih očiju ispod širokog čela, s veoma finim crtama lica, - on i na prvi pogled skrene na se pažnju posmatračevu. Govori lagano, vrsnim srpskim jezikom iz njegove ponosne Like, i ako je skoro 15 godina proveo daleko od svog zavičaja i od svoga naroda. Neobično je smeran, gotovo stidljiv. On, na prvom pogledu na nj pokazuje da je vek svoj proveo u mislima, dalekim od običnoga sveta i vreve svetske.“ P

ril

og

: 16

0. g

od

išn

jic

A r

ođ

en

jA n

iko

le T

es

le

59

odmah potom, prekinuo dalji boravak u glavnom gradu Francuske i hitno ot-putovao u Gospić. Stigao je na vreme da zatekne svoju majku još živu. Umrla je 16. aprila 1892. godine, a to je Tesli izu-zetno teško palo, zbog čega je još neko vreme proboravio u Lici. Zatim je otpu-tovao u Zagreb i Budimpeštu, a odatle je, na poziv studenata i profesora Beo-gradskog univerziteta, učinio prvu i je-dinu posetu Beogradu, gde je stigao 2. juna 1892. i zadržao se tri dana.

O svojoj poseti Beogradu Tesla nije napisao svoje utiske, ali je u autobi-ografiji dao kratak opis jednog svog doživljaja iz Like tokom boravka nepo-sredno posle majčine smrti.

„Jednoga dana dok sam lutao po pla-nini, potražio sam sklonište od oluje koja je nadolazila. Nebo je bilo prekri-veno tamnim oblacima, ali kiša nikako da padne dok iznenada nije sevnula munja, a nekoliko trenutaka kasnije nastao potop. Ovaj prizor me je podsta-kao na razmišljanje. Bilo je očigledno da su ove dve pojave tesno povezane kao uzrok i posledica…“

Posle povratka u Ameriku, Tesla na-stavlja svoja naučna i tehnička istra-živanja i konstrukcije. Tada dostiže kulminaciju svojih stvaralačkih moguć-nosti, što je najrečitije i najupečatljivi-je pokazao na velikoj Svetskoj izložbi održanoj 1893. godine u Čikagu. Iste te godine je Vestinghausova firma objavi-la posebnu knjigu o Teslinim izumima patentiranim i obuhvaćenim kao jedna celina ili sistem. Naslov knjige je glasio „Patenti prenošenja električne sna-ge. Teslin polifazni sistem“. Jedan deo izložbe u Čikagu bio je posvećen Ve-stinghausovoj firmi, odnosno Teslinim pronalascima. Tu je čak bila instalirana i velika električna centrala sa 12 Tesli-nih dvofaznih generatora koji su davali snagu od 6.000 KNJ, čime se napajala energija za osvetljavanje 80.000 sijali-ca i 5.000 lučnih lampi.

Kada je bio u punom jeku svojih istraživanja, Tesli je, 13. marta 1895.

godine, izgorela laboratorija sa radio-nicom u kojoj se nalazilo neprocenjivo blago ne samo u obliku raznih izuma i sistema nego je tu bilo dosta i lične pronalazačeve imovine, posebno stvari koje su mu mnogo predstavljale u inti-mnom životu. Ipak, zahvaljujući pomo-ći nekih prijatelja i banke, Tesla uspeva da podigne novu laboratoriju i nastavi istraživanja, ali dobar deo izgubljenih (izgorelih) projekata je bio nenado-knadiv. Prijavljuje čitav niz patenata iz oblasti radiotehnike, od kojih posebno mesto zauzimaju oni koji se odnose na teledirigovano pokretanje raznih me-hanizama (1898).

Na Nijagarinim vodopadima se gradi prva velika električna centrala koja pri-menjuje Teslin sistem polifaznih struja. Prvi agregat je počeo da daje naizme-ničnu struju 15. aprila 1895. godine, dok je čitav sistem na Nijagarinoj hi-drocentrali pušten u pogon 1899. godi-ne. Tokom 1899 - 1900. Tesla boravi u Kolorado Springsu, gde je podigao prvu veliku radio-stanicu snage od 200 KNJ. Veliku pomoć mu je pružio čuveni ame-rički milijarder i finansijer Morgan (čak mu je dao 150.000 dolara, u novembru 1899.). Signali Tesline stanice mogli su se čuti i u samom Njujorku. Tada je konstruisao transformator napona

od čitavih 12 miliona volti i visokofre-kventnih struja od nekoliko desetina hiljada herca. Od 1901. godine Tesla se poduhvata izgradnje „Svetske tele-grafije“ na ostrvu Long Ajlendu blizu Njujorka koja je imala i veliki antenski toranj. Finansijsku pomoć mu je pružio Morgan i nekoliko drugih bogatih ljudi, ali ovaj projekat, nažalost, znameniti naučnik i izumitelj nije uspeo da završi. U međuvremenu je Markoni obeloda-nio svoj rad na polju radiotehnike i us-peo da prijavi niz patenata, a ostvario je i prvi radio prenos preko Atlantika. Morgan i drugi zainteresovani finansi-jeri otkazali su Tesli pomoć tako da je i čitav projekat „Svetskog radio sistema“, kako ga je izumitelj nazivao, morao biti prekinut konačno 1905. godine. To je, nažalost, bio veliki poduhvat koji je Te-slu i finansijski potpuno upropastio.

Narednih godina Tesla je držao po-slovne prostorije u Njujorku i dalje istraživao na polju mašinstva. Prijavio je niz patenata u toku 1909-1922. iz oblasti kao što su, na primer, turbine, pumpe, brzinometri i sl. Od mnogo-brojnih priznanja, koja je ovaj slavni čovek za života dobio, izdvajamo samo Edisonovu medalju, koju je dobio 18. juna 1917. godine. Posebno se, kasni-je, angažovao u borbi protiv fašizma i nacizma i iskazivao ogromnu podršku i divljenje našoj Narodnooslobodilačkoj borbi. U aprilu 1942. godine napisao je i pročitao „Poruku mojoj braći u Ameri-ci“, i šalje niz antifašističkih poruka na razne strane sveta. O zadnjim Teslinim danima najupečatljivije je pisao njegov sestrić, poznati političar Sava Kosano-vić (Plaški, 1894 – Beograd, 1956), koji je kasnije doneo u Jugoslaviju Teslinu zaostavštinu. Evo kako, između osta-log, Kosanović opisuje smrt genijalnog naučnika i pronalazača:

„Od septembra 1941. pa kroz celu 1942. imao sam prilike da češće viđam Teslu, iako je nerado primao posete… Reagovao je na događaje odlučno i bez ustezanja… Kad sam 7. januara 1943. ujutru ušao u Teslinu sobu s jednim bli-skim prijateljem, Tesla je ležao mrtav. Još mršaviji i bleđi, malo zgrčen sa zale-đenim sažaljivim izrazom, skoro osme-hom na licu. Na velikom okruglom sto-lu u sred sobe stajala je otvorena jedna metalna kutija, kakvih je mnogo imao, sa pismima i izvučenom slikom, po-slednjom Teslinom, u grupi posetilaca 1942. Nešto ga je moralo jako uzbuditi i ugasio se kao sveća.“

Kada sam ugazio u reku i oslobodio cev, voda je pojurila iz nje i pokvasila mnoga nedeljna odela. Ni Arhimed koji je trčao go kroz Sirakuzu nije ostavio veći utisak na mene. Nosili su me na ramenima i bio sam junak dana

Tesla kao student


Pr

ilo

g: 1

60

. go

diš

nji

cA

ro

đe

njA

nik

ole

Te

sle

60

Nećete baš sjajno funkcioni-sati u partnerskim odnosima, tako da je savet i da ih se klo-nite ako možete. Obezbedite se prilikom većih finansijskih transakcija, naročito ako po-

zajmljujete novac. Slobodni Ovnovi će uživati u pažnji suprotnog pola, naročito od Lavova, Vaga, Škorpija i Vodolija. Savet je da ne razmišljate odmah o tome kako bi funkcionisala eventualna veza sa osobom koja vam privuče pažnju. Opu-stite se i u ovoj nedelji uživajte u svakom trenut-ku. Zauzeti će biti pomalo ljubomorni na voljenu osobu, a to će pojačati napetost u komunikaciji.

Najpovoljnije aspekte imaju Bikovi koji imaju posla sa ino-stranstvom ili rade u stranim firmama. Pazite šta potpisuje-te u ponedeljak i utorak. Oko eventualnih dilema, potražite

savet ili podršku Lava ili Jarca. Moguće su manje nesuglasice sa partnerom početkom nedelje, a savet vam je da ne unosite nervozu sa posla u odnos sa voljenom osobom. Slobodni će razmi-šljati o nekome iz prošlosti. Verovatno će vam se sredinom nedelje i pojaviti osoba koja će vas na neki način podsetiti na partnera o kome mislite od početka nedelje.

Vaša neopreznost može dosta da vas košta u ovom perio-du. Naglašeniji vam je aspekt mogućih sabotaža i neprija-teljstava. Mnogi Blizanci će do kraja nedelje uspešno završiti

projekte na kojima su dugo radili. Možete da se oslonite na savet ili protežiranje Bika ili Škorpio-na. Fasciniraće vas svetlija osoba koja ima veze sa vašim poslom ili je upoznajete preko poslovnih partnera. Međutim, da bi se odnos konkretizovao potrebno je malo strpljenja. Mladim Bikovima su naglašena nova poznanstva. Znaci sa kojima ćete se najbolje slagati su Blizanci, Vage i Ribe.

Još uvek imate osećaj da se borite za nešto čemu ne vidi-te kraj. Savet za vas je da se ne uplićete u probleme dru-gih koliko god da su vam dra-gi. Razmišljanje o novcu vas

i dalje opterećuje, ali najgori period ste osta-vili iza sebe. Ovo je kritičan period za Rakove koji su u dužim vezama. Pokušaćete da “lupite rukom o sto” da biste nešto rešili, ali nećete dobiti odgovarajuću reakciju partnera. Savet je da otvoreno porazgovarate i da izbegnete žučne rasprave. Slobodne očekuje uzbudljiv vikend.

Koncentracija i komunikativ-nost su vam na zavidnom ni-vou, tako da u ovom periodu možete da očekujete dosta prijatnih trenutaka na radnom mestu. Imaćete trenutke kada

će vam prijati osama, savet vam je da poslušate svoje unutrašnje osećaje. Ovo vam je jedino loš period u slučaju da želite potpuno da menjate svoju karijeru i radite nešto što niste do sada. U ovom periodu ste skloni da se brzo zaljubljujete. Vi ipak trenutno imate suviše dinamičan tempo da bi vas neko u potpunosti ispratio, sem ako se ne radi o jednom Ovnu ili Ribi.

Polako ste počeli da se pome-rate sa mrtve tačke, a samim tim će se i vaše raspoloženje popravljati. Finansije se po-lako popravljaju, ali vi i dalje strahujete od poteškoća. Ako

očekujete neka papirološka razrešenja, naža-lost, moraćete da sačekate sledeću nedelju. Savet je da budete strpljivi. Vaš emotivni život je vezan za osobu koja ima veze sa inostran-stvom, druge je vere ili ćete nekoga upoznati u trenutku kada odete na put. Zauzetim Devica-ma je ovo period u kome će učvrstiti odnos sa svojim partnerom.

Vrlo je moguće da ćete se kra-jem nedelje razočarati u neke saradnike, čak i šefove, ali je na vama da razmislite i zauzmete čvrste stavove po određenim pitanjima. Intuicija će vam po-

moći da se snađete u kritičnim trenucima. Tru-dite se da idete na sigurno kada je u pitanju vaš emotivni život. Možete da budete suviše ozbiljni i bez takta. Savet je da se opustite i ne brinete to-liko, vaš prirodni šarm će ipak biti u prvom pla-nu. Zauzete Vage će praviti izvesne kompromise koji su vezani za zajedničke planove sa voljenom osobom.

Ovo je period u kome bi treba-lo da vratite neke dugove ili da učinite ustupke saradnicima koji su ih činili vama u prote-klom periodu. Kroz partner-ske odnose možete mnogo

toga da završite, ali suzbijte impulsivnost. Na-klonjeni su vam ljudi na položaju, naročito ve-zani za državne institucije. Mnoge Škorpije će poželeti vezu sa osobom koja je zauzeta, savet je da izbegnete tajnu vezu sa Ovnom ili Strel-cem. Zauzete Škorpije mogu imati problem lju-bomore partnera u slučaju da provodite malo vremena zajedno.

Naročito će imati uspeha Strel-čevi koji imaju veze sa ino-stranstvom. Vodite računa o novcu i nemojte ići van svojih mogućnosti. Nemojte da ulazi-te u otvorene sukobe, naročito

početkom nedelje. Savet je da diplomatski rešite problem za koji u suštini niste krivi. U ovom pe-riodu će vam prijati emotivni izazovi. Međutim, kada dobijete ono što ste želeli, vrlo brzo ćete gubiti interesovanje. Pazite da takvim stavom ne razbesnite Bika, Lava ili Vodoliju. Zauzeti Strelčevi će verovatno malo vremena provoditi u društvu voljene osobe.

Iskoristite svoje trenutne pozi-cije i pozitivna dešavanja koja prate većinu Jarčeva u posled-nje vreme. Pomoć ili podrška vam dolaze od mlađih ljudi ro-đenih u znaku Blizanaca, Lava,

Device ili Riba. Jedino vam je nepovoljan period za ulaganja u nekretnine. Ako vam se ukaže pri-lika za poslovni put krajem nedelje, iskoristite je. Privlačićete osobe koje su po temperamentu veoma posesivne. Savet vam je da zagrebete is-pod površine da biste videli pravu sliku osobe koja vam se udvara, naročito ako je vezana za vaše radno mesto ili struku.

U poslovnim krugovima ume-te često da vodite glavnu reč i očekujete od drugih da do-sledno slede vaše ideje. Brza procena najboljih mogućnosti i sposobnost dobre organiza-

cije donosi vam novi uspeh. Vešto umete da nametnete svoje mišljenje pred saradnicima i da ostvarite važnu ulogu u poslovnim pregovo-rima. Bez obzira na primedbe koje povremeno dobijate, pokažite da vam je stalo do uzaja-mnog poverenja. Slobodne Vodolije mogu sre-dinom nedelje da obnove vezu iz ne tako davne prošlosti.

Zahvaljujući dobroj proceni imate jasne ciljeve i uporno branite svoje poslovne inte-rese. Nema potrebe da činite poslovne kompromise, ukoli-ko oni nisi u skladu sa vašim

moralnim načelima. Ako neko pokušava da vas dovede pred svršeni čin, važno je da se suprot-stavite na adekvatan način. U ovom periodu ste na trenutke tužni jer želite nekoga ili nešto što vam se iz trenutnih pozicija čini nemogućim. Još nije vreme za bitne emotivne promene. Zauzeti će imati manjih trzavica koje su posledica nera-zumevanja, ali ćete brzo izgladiti odnose.

OvanJarac Vodolija Ribe

Bik

Devica Vaga Škorpija Strelac

Blizanci Rak Lav

21. 3 - 20. 4.


Bik


Blizanci Rak Lav

23. 7 - 23. 8.


Bik


Blizanci Rak Lav

23. 11 - 21. 12.


Bik


Blizanci Rak Lav

21. 4 - 21. 5.


Bik


Blizanci Rak Lav

24. 8 - 23. 9.


Bik


Blizanci Rak Lav

21. 12 - 21. 1.

061/26-710-26 fix: 29.5din/0.5min mob: 47.2din/0.5min sa uračunatim porezom

Vladimir Vlajić astrolog

CENTARASTRO(nedeljni horoskop 14.07. - 20. 07. 2016)


Bik


Blizanci Rak Lav

22. 5 - 21. 6.


Bik


Blizanci Rak Lav

24. 9 - 23. 10.


Bik


Blizanci Rak Lav

21. 1 - 19. 2.


Bik


Blizanci Rak Lav

22. 6 - 22. 7.


Bik


Blizanci Rak Lav

24. 10 - 22. 11.


Bik


Blizanci Rak Lav

20. 2 - 20. 3.

Horoskop

61

“Pravda ne postoji, jednakost je iluzija”, rekla je Jovana Todorović, učenica iz Zrenjanina, u obraćanju profesorima i učenicima povodom završetka svog srednjoškolskog obrazovanja. Iako, pokaže se to kasnije, sistem ocenjivanja znanja po postojećem modelu nije sasvim odgovarajući zah-tevima modernog vremena i onog što ovo vreme za-ista traži od mladog čoveka, koji se odjednom nađe sam i prepušten onome što poznajemo kao “pravila tržišta”, sigurno da ove reči imaju posebnu težinu kada ih je izgovorila učenica koja je bila i đak genera-cije. Ovo je rekla Jovana, a neki mediji su preneli.“Imala sam mogućnost da napišem kliše koji je godinama primenjivan i da ređam hvalospeve ili da ostanem verna sebi i kažem ono ‘što je poželjno pre-ćutati’. Poslušala sam svoju savest”, kaže odlikašica, pa je tako rekla da je “za prolazak kroz Zrenjaninsku gimnaziju poželjno imati vezu, da nije zadivljena tolikim brojem vukovaca jer iza svake diplome ne stoji znanje”. Postoje i “privilegovana odeljenja u

koja su svesno upisana deca uticajnih roditelja, preko kojih profesori ostvaruju svoje interese”, rekla je ona u svom govoru.I mada joj snažno aplaudiram, svestan sam i da je za nju, kao i za mnoge druge devojke i momke njenih godina, ovo verovatno prvi put da se sreću sa, u našem društvu, tako čestom pojavom da se nezaslu-ženo poberu nagrade, a trud i znanje potcene. Voleo bih da sa jednakim žarom ona i drugi mladi ljudi iz te nove generacije govore o nepravdi i (ne)jednako-sti i kada se, kroz nekoliko godina, susretnu sa još brojnim iskustvima koja u svojoj srži imaju isti ovaj problem o kojem je Jovana govorila. Naš je problem, nas tek malo starijih od Jovane i onih tek malo starijih od nas, a malo više od Jovane, a onda i onih mnogo starijih i od nas i od Jovane, pa i onih najstarijih na kraju, što sa godinama postepeno prestajemo da budemo osetljivi na nepravdu. To je velikim delom i zato što je u svakodnevnom iskustvu

primetno da se osetljivost na svezagađenost ovog društva sve češće smatra slabošću, glupošću, manom, a bilo kakvo delanje u pravcu nekakve modifikacije istog jalovom rabotom i gubljenjem vremena. Još samo neki glasači one stranke što se zove napred-nom zaista veruju da se u ovoj državi nešto kobajagi menja na bolje, da se nešto radi, čisti od onog što smo “mi žuti” napravili. Kažem “mi žuti” jer za njih smo svi mi jedno te isto, čim se ne brojimo zajedno s njima u obožavanju premijera i njegovog dela.U medijima je primetan takođe apsurd da se novina-ri tobož zgražavaju nad određenim vrednostima, a onda se sami demantuju, svakodnevno izveštavajući o ljudima koji su manekeni istih tih vrednosti. Takođe, piše se o sveopštoj rijalitizaciji tragedija i vesti iz crne hronike, a vest pored takve “analize” upravo bude napisana po modelu koji je u tekstu pored kritikovan, pa čitamo i detalje agonije svih članova porodice tragično nastradalih u nekom događaju, od toga da li su proveli dan na brodu, koji su alkohol popili i šta su obukli, pa sve do nekakvih analiza psihologa o tome zašto je to baš tako. Policija je na čelu s ministrom mnogo puta od svog posla napravila cirkus za javnost, tražeći istovremeno da se “niko ne meša u rad” istražnih organa. Premijer svakodnevno izvodi svoj rijaliti pred svetlima kamera, promovišući licemerje i bahatost… U jednom društvu ogrezlom u brojnim apsurdima, nepravdama, koje funkcioniše gotovo u celini po spoil sistemu, sasvim suprotnom onome što neguje meritokratija, svako delovanje koje kao nameru ima da prkosi apsurdima i nepravdama današnjeg društva u Srbiji u najboljem slučaju dobije samo načelnu podršku, dok u realnosti bez iste vrlo brzo ostaje.Sve ovo me je podsetilo i na moju drugaricu koja je na trećoj godini studija medicine odustala od daljeg studiranja u toj oblasti, pominjući kao jedan od razloga i to što je postalo jasno da se grupa studena-ta uvek drži zajedno i ima poseban odnos sa pro-fesorima, poseban tretman i da je vrlo brzo postalo jasno da su ti studenti dobrim delom bili deca lekara, kolega tih istih profesora. Ne mogu ni da zamislim koliko su joj puta verovatno rekli kako se posao dobi-ja “preko veze”, a studije medicine dugo traju i koliko se puta verovatno sama pitala da li je sve to onda vredno truda. Ovakvih primera je bezbroj i siguran sam da svako od vas zna mnogo ovakvih priča, a i vaše iskustvo je sigurno pretrpano ovakvim primeri-ma neprikrivene nepravde i pristajanja na nju.Treba se, međutim, s vremena na vreme priupitati da li smo i sami oboleli od sindroma da, što smo stariji, sve je manje Jovane u nama. Naše društvo svakodnevno potvrđuje da ne voli Jovane. Jovane im smetaju. Da bi se nešto promenilo i za jedan promil, međutim, treba više Jovana.

(Tekst je uz saglasnost autora i Redakcije preuzet sa portala www.autonomija.info)

Rođen 18. oktobra 1990. godine u Novom Sadu.

Završio Karlovačku gimnaziju i stekao zvanje

master politikolog na Fakultetu za evropske

pravno-političke studije. Od 2013. zaposlen na Fakultetu za evropske

pravno-političke studije kao saradnik u nastavi, na predmetima Javne politike i upravljanje,

Političke teorije, Politička sociologija. Autor tekstova

za portal Autonomija.info. Nekadašnji novinar

i voditelj političke emisije “Bez cenzure” na TV

Panonija iz Novog Sada.

Naš je problem, nas tek malo starijih od Jovane i onih tek malo starijih od nas, a malo više od Jovane, a onda i onih mnogo starijih i od nas i od Jovane, pa i onih najstarijih na kraju, što sa godinama postepeno prestajemo da budemo osetljivi na nepravdu. To je velikim delom i zato što je u svakodnevnom iskustvu primetno da se osetljivost na svezagađenost ovog društva sve češće smatra slabošću, glupošću, manom, a bilo kakvo delanje u pravcu nekakve modifikacije istog jalovom rabotom i gubljenjem vremena

Jesmo li Navikli Na Nepravdu


Ogled > igor Besermenji

Documents

NOVI - CEAS · 2019. 2. 9. · za radnike FAP-a Oko 500 radnika FAP-a iz Priboja koji su se opredelili za otpremnine neće od Vlade Srbije dobiti po 300 evra po godini staža, kako