Novi Mediji u Obrazovanju 2008

Novi mediji u obrazovanju

Prof. dr Dragan Soleša

• Mediji, obMediji, obeeležavaju našu, ležavaju našu, informatičku civilizaciju, pa se sinformatičku civilizaciju, pa se saa razlogom oni stavljaju u prvi plan. razlogom oni stavljaju u prvi plan.

• Uz reč medij, u literaturi se često Uz reč medij, u literaturi se često navode različiti atributi, kao navode različiti atributi, kao «stari» i «novi» mediji, ili, pak «stari» i «novi» mediji, ili, pak neki dugi epiteti koji im određuju neki dugi epiteti koji im određuju neku specifičnost.neku specifičnost.

Mediji i obrazovanjeMediji i obrazovanje

• Reč medimedijj (medius, media, medium) je latinskog porekla i tumači se kao sredstvo (posrednik) u prikazu i prenosu poruka.

• Reč medijmedij označava i različita sredstva komunikacija.

• MedijMedij podrazumeva materijalizaciju znaka i podlogu prenosnika materijalizacije.


• Pod medijimamedijima u obrazovanju se podrazumevaju posrednici školskih sadržaja koji proističu iz ciljeva obrazovanja.

• MedijiMediji omogućuju odvijanje nastave, a učenicima proces učenja, pa se karakterišu kao «moć (snaga) učenja» , odnosno, obeležavaju proces obrazovanja i vasptanja.


• Novi medijimediji su uopšte svi mediji na kojima se zasniva aktuelna informaciono-komunikaciona tehnika.

• To su medijimediji koji baziraju na osnovama digitalne tehnike, a sadrže multimedijalne elemente i omogućuju interakciju korisnika i medija.

• Tu spadaju medijimediji koji omogućuju veze offline i online tipa


Klasifikacija medijaKlasifikacija medija

• Pored razvrstavanja medije na «stare»-tradicionalne i «nove» - savremene postoje i druge klasifikacije sa drugim kriterijumima za taksonomiju.

• Tako se mediji klasifikuju na slijedeći način:

• klasifikacija prema tehničkim kriterijima,• klasifikacija prema ulozi koju imaju u

komunikacionim procesima,• klasifikacija prema stepenu javnosti i• klasifikacija prema strukturi i broju

medijskih elemenata.

Klasifikacija medija prema Klasifikacija medija prema tehničkim kriterijimatehničkim kriterijima

Svaka od navedenih grupa se dalje razvrstava po raznim osnovama, pa se isti mediji mogu naći u više klasifikacijskih grupa.

Klasifikacija medija prema tehničkim kriterijima, razvrstava ih na tri grupe:•primarni mediji, •sekundarni mediji i•tercijalni mediji,

Prema uloziPrema ulozi

• Prema ulozi koju imaju u procesu komuniciranja, mediji se dele na:

• prenosne – transportne i

• medije za čuvanje (skldištenje).

Klasifikacija prema Klasifikacija prema ssttuupnpnjuju javnosti javnosti

Stupanj javnosti, kao kriterij za klasifikaciju medija omogućuje njihovo razvrstavanje na:

•interpersonalno komuniciranje,• komuniciranje u malim grupama,• organizaciono komuniciranja i• masovno informiranje.

PPrema strukturi i broju rema strukturi i broju medijskih elemenatamedijskih elemenata

Tri tipa medija se nalaze kao podgrupa u klasifikaciji medija prema strukturi i broju medijskih elemenata, a to su:• monomediji,• dualni mediji i • multimediji.

Upotreba medijskih sredstava u nastavi - nastavnici

Stara

Sveska i olovka

Knjiga

Tabla i kreda

Novinski članci

Slike iz časopisa

Nova

Bela tabla i markeri u boji

Grafoskop

Računar

LCD projektor

Internet

Edukativni softver

Upotreba medijskih sredstava u nastavi - učenici

Stara

Sveska i olovka

Formular za DP

Materijali iz stručnih knjiga, časopisa, štampanih izvora

NovaRačunar s formularom za

DPMaterijali sa Interneta

Audio-vizuelni mediji

Značaj vizuelizacije postoji od praistorije do danas, Značaj vizuelizacije postoji od praistorije do danas, kako u svakodnevnom životu tako i u vaspitno-kako u svakodnevnom životu tako i u vaspitno-obrazovnom procesu. Pokret za vizuelizaciju obrazovnom procesu. Pokret za vizuelizaciju nastave bio je među prvima koji je isticao važnost nastave bio je među prvima koji je isticao važnost neverbalnih audio-vizuelnih materijalaneverbalnih audio-vizuelnih materijala, nastavnih , nastavnih mašina i uređaja. mašina i uređaja.

Njihov Njihov osnovni ciljosnovni cilj je da osposobe učenike da je da osposobe učenike da vide vide i čuju, gledaju i slušajui čuju, gledaju i slušaju potpunije, jasno uočavajući potpunije, jasno uočavajući razlike i sa većim razumevanjem. Pravilan izbor razlike i sa većim razumevanjem. Pravilan izbor nastavnih sredstava zahteva pažljivo proučavanje nastavnih sredstava zahteva pažljivo proučavanje i celovitu analizu metoda rada, kao i iznalaženje i celovitu analizu metoda rada, kao i iznalaženje adekvatne primene u nastavnoj situaciji. adekvatne primene u nastavnoj situaciji.


NNamena pomagala, pravilno i amena pomagala, pravilno i spretno rukovanjespretno rukovanje od iste je važnosti kao i pravilan izbor. Naime, od iste je važnosti kao i pravilan izbor. Naime, pomagalo se oslanja i na sve one događaje i efekte pomagalo se oslanja i na sve one događaje i efekte koji ne ulaze u temu obrade predavanja, ali deluju koji ne ulaze u temu obrade predavanja, ali deluju na slušaoce stimulativno. na slušaoce stimulativno.

Stoga audio-vizuelna sredstva moraju sadržavati Stoga audio-vizuelna sredstva moraju sadržavati sledeće uslovesledeće uslove: :

Jasan sadržaj i konciznost, Jasan sadržaj i konciznost, Jasnoću za čulo vida i sluha, Jasnoću za čulo vida i sluha, Emocionalnu snagu, Emocionalnu snagu, Moć koncepcije.Moć koncepcije.


Sve ovo predstavlja značajan element u Sve ovo predstavlja značajan element u intenzifikaciji nastave,intenzifikaciji nastave, jer audio-vizuelna sredstva jer audio-vizuelna sredstva::

dopunjuju predavanja, dopunjuju predavanja, objašnjavaju ih, objašnjavaju ih, potkrepljuju očiglednošću, potkrepljuju očiglednošću, proširuju učenikovo znanje i proširuju učenikovo znanje i doprinose njegovoj trajnosti, doprinose njegovoj trajnosti,

što potvrđuju i istraživanja mnogih iskusnih što potvrđuju i istraživanja mnogih iskusnih pedagoga. pedagoga.


NNačin na koji ljudi uče može približno oceniti ačin na koji ljudi uče može približno oceniti sledećim brojkama: sledećim brojkama:

Većina ljudi nauči oko Većina ljudi nauči oko 10–15 %10–15 % sadržaja sadržaja samim samim čitanjemčitanjem, ukoliko je materija jasno , ukoliko je materija jasno izražena jednostavnim ili odgovarajućim izražena jednostavnim ili odgovarajućim tehničkim jezikom; tehničkim jezikom;

Oko Oko 20 %20 % slučajeva slučajeva slušanjemslušanjem, ako njihova , ako njihova sposobnost za slušanje nije osla-bljena zbog sposobnost za slušanje nije osla-bljena zbog čestog polovičnog pamćenja ili ako ih čestog polovičnog pamćenja ili ako ih govornik ne uspava neza-nimljivim glasom; govornik ne uspava neza-nimljivim glasom;

Oko Oko 30–35 %30–35 % posmatranjemposmatranjem, utoliko više , utoliko više ukoliko je vizuelni materijal pripremljen i ukoliko je vizuelni materijal pripremljen i svrsishodan; svrsishodan;

Oko Oko 50 %50 % ili više ili više posmatranjem i slušanjemposmatranjem i slušanjem u u isti mah, ako je pažljivo koordiniran rad oba isti mah, ako je pažljivo koordiniran rad oba čula; čula;

Sve do Sve do 90 %90 % ako predano učestvuju u ako predano učestvuju u poučavanju koje utiče na poučavanju koje utiče na sva čulasva čula. .


Audio mediji Audio mediji radio u nastaviradio u nastavi cd plejercd plejer

Vizuelni mediji Vizuelni mediji grafoskopgrafoskop dijaprojektori za dijafilmove i dijaprojektori za dijafilmove i

dijapozitive dijapozitive


Audio-vizuelni mediji obrazovna televizija

Sistem televizije otvorenog kruga i Sistem televizije zatvorenog kruga

nastavni filmovi

Savremene projekcione tehnologije

Živimo u informacionoj eri, u kojoj se nauka, tehnika, pa čak i umetnost i kultura brzo razvijaju. Osvajaju se novi prostori ljudske delatnosti i stiču nova znanja.

Zaostajanje škole se ne ogleda u tolikoj meri u sadržajima koji se obrađuju, nego u načinu na koji se obrađuju i prezentuju učenicima.

Mikroelektronika, robotika laserska tehnologija i tehnologije novih materijala su već našle primenu u proizvodnim i naučnim organizacijama, a sada polako nalaze svoju primenu i u obrazovanju.


U ovom poglavlju biće obrađene dve nove projekcione tehnologije, tehnologija video projektora i tehnologija LCD monitora koje su zahvaljujući svojim kvalitetima u potpunosti našle primenu u savremenoj nastavi.

Video projektori omogućavaju prezentovanje sadržaja velike dijagonale prikaza.

LCD tehnologija daje prikaz slike visoke definicije, smanjenje gabarita projekcionih uređaja i pojeftinjenju procesa izrade.


Video projektor

Video projektori predstavljaju savremene, portabilne i kompaktne uređaje koji verno prikazuju audio-vizuelni signal sa računara i video sistema na platno.

Zahvaljujući snažnim svetlosnim izvorima, video projektori novije generacije predstavljaju odličan izbor i za prikazivanje nastavnih filmova ograničenom broju učenika.


Video projektor

Jedna od glavnih karakteristika je jačina osvetljenosti, koja se izražava u lumenima.

Nova generacija projektora ne zahteva zamračenu učionicu za vreme projekcije, slika je veoma dobra i zasićena bojom i vrlo je kontrasna, projekcija se može ostvariti čak u 16,7 miliona boja. Dok se format projektovane slike kreće od 0,5 - 7, 6 metara.

Video projektori imaju veliku perspektivu kada je u pitanju primena u nastavnom procesu, oni treba da zamene kredu – tablu - grafoskop i razne vrste projektora.


Video projektor Video-projektore možemo klasifikovati u dve grupe. Prvu grupu klasifikujemo prema tehnologiji koju koriste za prikaz slike, a drugu grupu prema opštoj nameni video-projektora.

Prema tehnologiji koju koriste za prikaz slike dele se na:

LCD projektore (Ligued Crystal Display), DLP projektore (Digital Light Processing) i LCOS projektore (Liquid Crystal on Silicon).


Video projektor

Video projektori se mogu podeliti i prema opštoj nameni na sledeće grupe:

Projektori za kućnu namenu, Projektori za potrebe edukacije, Portabilni (prenosni) projektori i Projektori za poslovnu namenu (konferencijski projektori).


Video projektor

Prilikom ocene kvaliteta video projektora posebnu pažnju treba posvetiti :

Izlaznoj (fizičkoj) rezoluciji projekcije, Količini izlaznog osvetljenja (brightness) i Izlaznom formatu slike.


Video projektor

Postavljanje video-projektora je moguće izvesti na više načina: Plafonska montaža projektora, Zidna montaža projektora, Stona ili desktop montaža projektora.


LCD tehnologija Bez obzira koja tehnologija je upotrebljena, svi LCD displeji rade na istom osnovnom principu.

Jedna ili više neonskih cevi stvaraju takozvano pozadinsko svetlo, koje osvetljava displej.

Ispred njih se nalazi kristalna rešetka i tri filtra za crvenu, zelenu i plavu boju.

Namena kristala je da skrene svetlost tako da ona može da prolazi kroz polarizovani filter pre nego što dospe do displeja. Ako su kristali poređani u istom pravcu kao filter, svetlost prolazi. Sa druge strane, ako su oni poređani upravno na filter, panel ostaje crn.


LCD tehnologija


LCD tehnologija Prednosti LCD monitora su: mali gabariti uređaja nema zračenja Nedostacilcd monitora lošiji kontrast slike nego kod CRT monitora manji broj mogućih boja manji ugao gledanja slike cena

Multimedija na internetu

Multimedija je jedno od najuzbudljivijih područja personalnog računarstva. Ona korisnike podstiče na kreativnost omogućujući pri tom dodavanje video i zvučnih mogućnosti dokumentima, pa čak i stvaranje vlastitog digitalnog udžbenika, upotpunjenog zvukom i animacijom.

Ako se korisnicima omogući bilo gde i bilo kad pristup bilo kojem multimedijalnom projektu, tada se to naziva multimedia networking.


Ključni element svake multimedijalne aplikacije jeste ugrađena interaktivnost.

Ona onemogućava pasivnost korisnika aktivno ga uključujući u proces učenja i podstičući ga na pronalaženje sve većeg broja informacija.

Time se osigurava kvalitetno učenje.


Ako korisnik uči na taj način da aplikaciju skine sa mreže na disk i proučava je u vreme koje njemu odgovara i na sebi svojstven način, onda takvu vrstu učenja nazivamo oflajn (off-line).

Za razliku od toga postoji i onlajn (on-line) učenje koje omogućava većem broju korisnika istovremeno učestvovanje u proučavanju aplikacije na mreži i međusobnu saradnju.


Multimedia networking pored toga što na jednostavan i brz način omogućava korisniku pristup velikom broju informacija ima veoma važnu primenu u obrazovanju i kreiranju „virtualnih škola“ i učenja na daljinu.


Osnovna terminologija i koncept multimedije

Multimedijalne aplikacije dizajnirane su na taj način da uključuju sva čula korisnika kao i sposobnost komunikacije. Stoga je njihova funkcionalnost najbolja ako mogu pokrenuti što više čulnih sposobnosti korisnika. Danas sve bolje multimedijalne aplikacije mogu angažovati skoro sva čula (dodir, vid, sluh) korisnika osim čula ukusa i mirisa, ali razvojem tehnologije u narednom periodu nastaće multimedijalna aplikacija koja će zaokupiti sva čula korisnika.


Čula korisnika se aktiviraju u zavisnosti od primenjenih elemenata multimedije:

tekst, slike, animacija, zvuk, video, hipermedija, virtuelna stvarnost.


Prenosnici multimedije

Postoji nekoliko mogućnosti za dostavljanje multimedijalnih aplikacija krajnjem korisniku. U praksi razlikujemo četiri osnovna tipa mrežne povezanosti tj. vrsta provodnika:

twisted pair (parični provodnik), coaxial (koaksijalni provodnik), fiber-optic (optičko vlakno), wireless (bežična mreža).

Video konferencija

Obrazovanje postaje potrebnije nego ikad; osim klasičnog obrazovanja na početku životnog doba, pojavljuje se potreba za sticanjem novih znanja i kasnije, na radnom mestu.

Dobar primer za to jeste uvođenje računarske tehnologije u gotovo sva područja ljudske delatnosti.

Ljudi koji su godinama radili svoj posao na jedan način odjednom su se morali obučiti i prihvatiti novi način rada.

Video konferencija

Drugi bitan razlog izučavanja područja obrazovnih tehnologija jesu nove mogućnosti koje se otvaraju razvojem komunikacija među ljudima.

Ljudi su odavno nastojali iskoristiti ove komunikacije za provođenje procesa obrazovanja. Tako su različiti dopisni kursevi i slični projekti nastojali zameniti klasični oblik obrazovanja u učionici.

Ovakvi oblici obrazovanja kod kojih nema neposrednog kontakta osobe koja vodi proces obrazovanja (nastavnik, mentor) i osoba koje obrazovanje primaju (učenici, studenti) naziva se učenje na daljinu (Distance Learning, Distance Education).

Video konferencija

Pojavom i razvojem različitih elektronskih medija udaljeno obrazovanje dobija novu dimenziju.

Novi oblici komunikacija uspešno prevladavaju nedostatke prethodnih metoda, čime dolaze do izražaja brojne prednosti učenja na daljinu pred klasičnim oblicima rada.

Mnoge obrazovne ustanove usvajaju novu tehnologiju i prilagođavaju svoje postojeće programe za učenje na daljinu.

Video konferencija

Nove tehnologije za prenos govora i slike u realnom vremenu svakako su obogatile sistem obrazovanja, a posebno pojava interneta uveliko je doprinela da učenje na daljinu postane kvalitetnije i popularnije.

Ideja o stvaranju virtuelne učionice već dugo postoji, ali se postojećim tehnologijama nije mogla potpuno ostvariti.

Upotrebom video-konferencijskih sistema moguće je stvoriti takvo obrazovno okruženje koje se malo razlikuje od klasične učionice, ali ima sve prednosti udaljenog obrazovanja.

Video konferencija

Telekonferencija i video-konferencija još uvek nisu najpopularniji alat za učenje na daljinu, ali u novije vreme sve su više u upotrebi.

Nove tehnologije i novi programi potrebni za taj oblik komunikacije putem računara omogući će sve veće korišćenje tih sistema.

Video konferencija

Telekonferencija danas podrazumeva različite oblike korišćenja računarske mreže za dvosmerno komuniciranje između dva ili više prostorno udaljenih i odvojenih korisnika u stvarnom vremenu.

Danas se podrazumeva multimedijalno telekonferenciranje ili mrežna multimedija. To znači da su sistemom obuhvaćeni i međusobno povezani i sinhronizovani odvojeni multimedijalni podsistemi: video-konferencije, prenos glasa, tekstualni podaci, slike, interaktivne aplikacije. . .

Video konferencija

Uz video-konferencije, poznati i često upotrebljavani sistemi telekonferencija su:

whiteboard ili zajednička tabla po kojoj svi učesnici mogu crtati i pisati,

delenje standardnih aplikacija koje se koriste u poslovanju (tekstualni procesori, tabelarni programi, CAD i drugi programi za projektovanje, baze podataka,

audio-konferencije,

simulacije / virtuelna stvarnost

Video konferencija

Video-konferencija je jedan od najčešćih i najpoznatijih oblika telekonferencije.

Najčešće se podrazumeva istovremeni prenos slike i zvuka računarskom mrežom.

Više korisnika koji su prostorno udaljeni mogu se međusobno videti i čuti u stvarnom vremenu pomoću PC multimedijalnih računara povezanih u računarsku mrežu.

Video konferencija

Tipovi video-konferencija: sobna video-konferencija - Za taj tip video-konferencije potrebna je specijalizovana učionica u kojoj će se nalaziti sva potrebna oprema za video-konferenciju i koja će se koristiti samo u tu svrhu.

desktop video-konferencija - Ovaj tip video-konferencije koristi PC računar koji ima specijalni hardver i softver za kodiranje i dekodiranje signala.

video na zahtev - audio-vizuelni materijal unapred snimljen, digitalizovan, kompresovan i memorisan na posebnom računaru, koji obavlja funkciju video-servera.

Video konferencija

Video-konferencijske sisteme možemo podeliti i po broju priključnih tačaka, pa tako razlikujemo: Point to point sisteme; Multipoint sisteme.

Point to point sistemi omogućavaju učestvovanje samo dve krajnje tačke u konferenciji. To znači da kod takvih sistema u video-konferenciji mogu učestvovati korisnici iz dve prostorije, sa dva računara.

Multipoint sistemi omogućavaju učestvovanje u video-konferenciji tri ili više krajnjih tačaka što zavisi od mogućnostima samog sistema.

Primena Video-konferencije u nastavi podrazumeva:

predavanja, kursevi, mentorstvo udaljeni predavač ili stručnjak projekti koji uključuju više škola profesionalne aktivnosti društvena zbivanja

Video konferencija

Video konferencija

Prednosti korišćenja video-konferencije u procesu obrazovanja su brojne:

Kao interaktivni komunikacioni medij, dvostrana video-komunikacija je na prvom mestu po mnogo čemu.

Vizuelna povezanost i interakcija između učesnika pojačava razumevanje i pomaže učesnicima u stvaranju osećaja povezanosti.

Pojačana motivacija. Bolja komunikacija i nastup. Studenti „gostujućeg“ predavača doživljavaju

kao važnu ličnost, i više pažnje obraćaju svom nastupu i načinu razgovora.

Kada studenti planiraju i implementiraju video-konferenciju, oni ujedno uče važne komunikacijske i menadžerske veštine.

Jača veza sa spoljnim svetom.

Video konferencija

Realizacija uspešne video-konferencije

Svako ko je barem jednom bio u situaciji da nekoga podučava, zna da je potrebno malo umetnosti, malo nauke i profesionalne domišljatosti da poruka prodre do učenika. Šta se događa sa procesom obrazovanja kada učionica promeni oblik, kada se učitelj nalazi na prostorno udaljenom mestu od učenika? Cela dinamika i način podučavanja se menja. Moglo bi se pomisliti da je obrazovni proces nemoguć, ali istraživanja pokazuju drugačije. Tradicionalne metode podučavanja se prilagođavaju novonastalim uslovima. Nameće se pitanje gde se mogu naučiti te nove metode. Nažalost, mnogi univerziteti još uvek nisu u svoje planove i programe uvrstili metode koje se koriste za učenje na daljinu.

Video konferencija


Uspešno korišćenje video-konferencijskih sistema za interaktivno učenje zahteva vežbu i planiranje, kao i nekoliko važnih instrukcijskih strategija.

Nastavnik u video-konferencijskoj učionici mora se znati služiti opremom, upravljati lokalnim i udaljenim razredom, i uspostaviti kontakt i saradnju sa udaljenim predavačem.

Nastavnik mora uložiti veliki napor i angažovanost da bi podstakao saradnju.

Video konferencija


U središtu pažnje trebali bi se nalaziti uslovi rada, dinamičnost i konačni rezultati učeničkih radova, sa ciljem motivacije studenata i ohrabrivanja aktivnog učestvovanja u procesu učenja.

Neki elementi na koje nastavnik treba da obrati pažnju su: Motivacija Pažnja Primerenost Samopouzdanje Zadovoljstvo

Prilikom planiranja video-konferencije neophodno je da nastavnik tačno odredi cilj videokonferencije.

Video konferencija

Određivanje cilja video-konferencije

Prilikom organizovanja video-konferencije potrebno je jasno odrediti i naznačiti ciljeve. Na taj način određuje se i sam tok video-konferencije.

Upravo zbog specifičnosti u načinu održavanja video-konferencije javljaju se određeni problemi.

Studenti ne očekuju aktivno učestvovanje u video-konferenciji. U takvoj situaciji bi trebao delovati nastavnik i tačno objasniti studentima da se od njih očekuje saradnja i aktivno učenje.

Video konferencija

Određivanje cilja video-konferencije

Nastavnik najčešće predavanje započinje diskusijom, i pri tom podstiče studente da se javljaju sami ili u malim grupama, zatim nastavnik traži od studenata da pišu beleške, učestvuju u diskusiji i postavljaju pitanja.

Uspešnost video-konferencije zavisi i od aktivnosti studenata i nastavnika.

Video konferencija

Nekoliko sugestija pomoću kojih se može poboljšati komunikacija, ohrabriti studenti i podstaknuti na aktivnost:

Na početku svake konferencije nastavnik treba da podseti studente da moraju aktivno učestvovati.

Nastavnik treba da pripremi različite materijale koji će zahtevati aktivan rad studenata.

Pre početka konferencije nastavnik treba da podeli zadatke kako bi više angažovao studente.

Video konferencija

Nastavnik treba da dozvoli studentima da učestvuju u postavljanju opreme na taj način se olakšava upravljanje razredom kao i interakcija putem videa i slično.

Napravite i podelite plan i program rada kako bi oni koji učestvuju mogli znati šta se od njih očekuje.

Pre konferencije svim studentima podelite „vodič za studente“ sa tačno naznačenim nastavnim ciljevima i zadacima u vodiču, svakakao treba ostaviti mesta za zabeleške.

Courseware alati

Trenutno postoji nekoliko različitih definicija courseware alata ili alata za e-obrazovanje (courseware tool).

Polazna, opšta definicija bi bila da su to alati namenjeni za obrazovanje ili edukaciju.

Pomoću ovog alata možemo kreirati i koristiti nastavne kurseve i materijale, te ujedno možemo i pratiti rad i napredak učenika.

Courseware alati

U odnosu na klasičan vid nastave ovakav vid nastave donosi nekoliko prednosti:

Obrazovne institucije mogu lako, brzo i jednostavno distribuirati materijale, podatke i druge važne materijale potrebne za učenje. Učenici mogu pristupati tim materijalima sa onih mesta koja im najviše odgovaraju. Ne postoji strah od greške, učenici istražuju i isprobavaju sva moguća rešenja nekog problema. Materijal za učenje je uvek isti, bez obzira odakle ga gledaju ili kada ga gledaju, bez opasnosti na učenik vidi jedan deo gradiva, dok drugi učenik vidi ceo sadržaj. Znači, svi učenici vide nastavni materijal na jednak način.

Courseware alati

Praćenje učenika, čime se postiže uvid u potrošeno vreme na rešavanje nekog problema ili učenja, dok se daljim praćenjem napretka učenika postiže uvid u to da li je povećana ili smanjena produktivnost učenja. Smanjenje troškova učenja (40–60 procenata se redukuju troškovi). Individualni tempo učenja, to jest da svaki učenik uči gradivo onim tempom koji mu najviše odgovara. Povećanje efekta pamćenja putem samostalnog učenja. Veća produktivnost i ušteda na troškovima putovanja itd.

Courseware alati

Sistem za učenje tipa courseware alata pokriva veliko područje:

registracija korisnika (administracije), kreiranje i isporuka nastavnog materijala i sadržaja, udaljena komunikacija i saradnja sa korisnicima, sigurnost sistema, automatizovani sistemi za proveru stečenog znanja.

Danas postoji mnogo softvera ovog tipa; međutim, veliki problem predstavlja razmena nastavnog sadržaja između tih aplikacija.

Courseware alati

Provera znanja na daljinu

U današnje vreme više nije sporno da li treba koristiti računar u svrhu provere znanja, sposobnosti, stavova i inteligencije neke osobe.

Zbog nezaustavljivog napretka tehnologije postavlja se novo pitanje: da li koristiti udaljeno proveravanje znanja u obrazovne i druge svrhe testiranja, ili može li takav pristup zameniti ili barem dopuniti klasične oblike provere? Najveći problem ovakvog pristupa je naravno, sigurnost. Dva su osnovna pojma vezana uz ovakav vid sigurnosti: Varanje na testovima, Sigurnost od neovlašćenih pristupa testovima

Courseware alati

Prilikom provere znanja na daljinu treba razdvojiti dva pojma – provera i samoprovera.

Kod provere znanja postoji „ona druga strana“ koja će korisnika na kraju oceniti i reći da li je ili nije položio test i kakve to posledice ima po njega.

Kod samoprovere student je i ocenjivač samog sebe.

Većina courseware alata koji se mogu naći na tržištu poseduju mogućnost provere i samoprovere znanja.

Courseware alati

Provera znanja računarom

Provera znanja realizovana pomoću računara eliminišu subjektivnu komponentu, i pri tom daju pomalo okrutan, ali zato objektivan sud o nečijem trenutnom zna-nju.

Prednost ovakve provere znanja je i mogućnost praćenja kvaliteta ispitnih zadataka, tj. može se puno lakše i brže videti po zadacima koji su, kako i koliko rešavani, pa se na temelju tih podataka u sledećem ispitu mogu promeniti ili izbaciti iz ispita.

Takođe, prednosti su i ubrzano sastavljanje ispita, ubrzana provera, veća tehnička preciznost ocenjivanja, jednostavna i brza analiza rezultata.

Courseware alati

Kvalitet samog ispita najviše zavisi od osobe koja ga sastavlja.

Prilikom kreiranja ispitnog zadatka potrebno je precizno definisati područje provere, vreme potrebno za svaki odgovor ili ukupno vreme pisanja testa, kao i vrstu pitanja koja će biti korišćena za svaki zadatak.

Zavisno od vrste zadataka treba se odrediti da li će svi odgovori biti automatski ispravljani ili će deo ispravljati nastavnik.

Courseware alati

Treba omogućiti studentu povratak na prethodno odgovorene ili na neodgovorene zadatke, jer se tako povećava uspeh i smanjuje nervoza.

Student tada ima mogućnost prilagođavanja ispita samom sebi.

Ako se definiše vremenski interval za odgovor na pojedini zadatak ili na celi ispit, tada približavanje isteka vremena treba prikazati studentu tako da bude svestan isteka vremena, ali i da ga ne ometa u odgovaranju na zadatak.

Courseware alati

Tipovi ispitnih zadataka

Tačno/Netačno

Višestruki izbor – jedan odgovor

Višestruki izbor – višestruki odgovor

Umetanje izraza

Višestruko umetanje izraza

Pitanja otvorenog tipa

Courseware alati

Prevare na ispitu

Problem prepisivanja na ispitu je dosta ozbiljan problem, i po našem mišljenju najveća prepreka za bržim širenjem upotrebe provere znanja na daljinu.

Postoji više vrsta varanja kao i rešenja za njih. Prvi i možda glavni problem je gledanje u knjige i druge izvore informacija.

Iz ovog se nameće glavno rešenje za ovaj problem, a to je ograničenje vremena. Naravno, treba dobro znati proceniti koliko vremena je dosta, što je opet odgovornost onoga ko sastavlja test.

Courseware alati

Prevare na ispitu

Drugi problem je onlajn pretraživanje, tj. pokretanje čitača sa pretraživačem, upisivanje samog pitanja, kao i traženje odgovora. Rešenje je velika baza pitanja, dobro koncipirana pitanjima ili posebni programi za kreiranje ispita koji onemo-gućavaju pokretanje drugih programa.

Kod situacije pomaganja od strane drugih osoba, polaganja ispita umesto druge osobe, prepisivanja od drugih osoba, postoji niz rešenja: od privatnih poruka, vremena pisanja testa (zabeleženo je na serveru), različitih pitanja za svakog studenta, pa do ograničavanja pristupa sa određenih IP adresa, i dozvoljenog broja pristupa na ispit.

Računari u nastavi i učenju

Elektronska komunikacija dala je obeležje informatičkoj epohi, pa je razumljivo razmatrati promene u nastavi i učenju, odnosno u obrazovanju, pod uticajem te nove kulture komunikacija.

Računar, kao tehničko sredstvo, simbolizuje informatičku eru i elektronsku kulturu komuni-kacija.

Danas se, sa pravom, može govoriti o svestranoj primeni računara u obrazovanju, praktično u svim delovima tog komleksnog sistema.


Uža primena računara u obrazovanju je primena u nastavi i učenju.

Posle višegodišnje primene računara u obrazovanju još se istražuje njegova racionalna primena i efekti te primene na obrazovne rezultate.

Nastava uz pomoć računara (computer-assisted instruction, computer-based instruction, computer – aided instruction) odnosi se na modernizaciju nastave, koja je primenu računara u te svrhe označila još početkom šezdesetih godina.


Grupu nastavnih sredstava kojoj računar pripada uslovno možemo nazvati univerzalnim nastavnim sredstvima. Razlozi da ih nazovemo univerzalnim mogu se naći u činjenici što učenici pomoću njih, uz pomoć ili bez pomoći nastavnika, mogu povremeno sticati znanja, rešavati postavljene zadatke, obaveštavati se o tome kako u radu napreduju; što su ona programirana tako da mogu komunicirati sa učenicima na individualnoj osnovi, pružati im pomoć razne vrste, dati čitav sistem znanja iz različitih oblasti, a takođe omogućiti učenicima da se pripremaju za polaganje parcijalnih ili završnih ispita; što njihova upotreba uključuje i neka klasična nastavna sredstva, s jedne strane, i isključuje jedan broj klasičnih nastavnih sredstava, s druge strane.

Sistem medijateke

Medijateka je nastala kao rezultat razvoja savremene teorije nastave, odnosno savremene koncepcije vaspitno-obrazovnog procesa.

Savremeni ciljevi i zadaci vaspitanja i obrazovanja i sadržaji postavili su pred pedagošku nauku zahtev da se promeni koncepcija nastave i učenja, kao i organizacija vaspitno-obrazovnog rada.

„Škola budućnosti mora od objekta nastave da učini subjekat sopstvenog obrazovanja, od čoveka koga uči – čoveka koji uči, od nastave samoobrazovanje.” (R. Rihta )

Sistem medijateke

Medijateka je nastala kao rezultat razvoja savremene teorije nastave, odnosno savremene koncepcije vaspitno-obrazovnog procesa.

Savremeni ciljevi i zadaci vaspitanja i obrazovanja i sadržaji postavili su pred pedagošku nauku zahtev da se promeni koncepcija nastave i učenja, kao i organizacija vaspitno-obrazovnog rada.

„Škola budućnosti mora od objekta nastave da učini subjekat sopstvenog obrazovanja, od čoveka koga uči – čoveka koji uči, od nastave samoobrazovanje.” (R. Rihta )

Sistem medijateke

Medijateka je sastavni deo školskog prostora posebno opremljen i namešten da zadovolji potrebe savremene nastave i vannastavnih aktivnosti.

Značajna uloga medijateke jeste priprema i uvođenje savremenih obrazovnih tehnologija. Medijateka je mnogo više nego skladište raznih nastavnih sredstava i tehničke opreme.

Naziv medijateka potiče od latinskih reči medium – posrednik, sredina, sveska, kutija, ormar.

Danas se u praksi često za medijateku koriste i termini kao što su medija centar, multimedija centar, infocentar, centar za obrazovnu tehnologiju i sl.

Sistem medijateke

Nastanak medijateke

Pojavu medijateke u prvom redu su uslovili izmenjeni ciljevi i zadaci škole, kao i razvoj saveremenih naučno-tehničkih sredstava rada. Razvija se zajedno sa shvatanjem da se obrazovanje ne završava u školi ili fakultetu, nego da današnje vreme zahteva permanentno obrazovanje koje traje celog života (life long learning). Takva vrsta obrazovanja iziskuje potrebu za samoobrazovanjem, pronalaženjem i primenom raznovrsnih izvora znanja koja su primenjiva u praksi. Mora se sa reproduktivnog načina učenja preći na razvijanje stvaralačkih sposobnosti i kri-tičkog mišljenja.

Sistem medijateke

Prihvatanjem ovih činjenica dolazi se do rešenja koje nalaže formiranje posebno uređenog i opremljenog prostora, koji je dostupan i učenicima i nastavnicima tokom celog dana.Naravno, potrebno je obezbediti i adekvatno osoblje koje im može pružiti stručnu pomoć.

Sistem medijateke

Osnovni preduslov za formiranje medijateke jeste pozitivan odnos celog kolektiva prema promenama i osavremenjavanju nastave, ne samo na rečima nego i u deli-ma. Može se slobodno reći da je ljudski faktor od presudnog značaja.

Postoje samo neki arhitektonski zahtevi koji se moraju u većoj ili manjoj meri ispoštovati da bi medijateka nesmetano mogla da obavlja svoju fonkciju. Prostor namenjen za medijateku trebao bi se nalaziti u centralnom delu zgrade.

Neophodno je obezbediti dovoljno velik prostor bez pregradnih zidova i potpornih stubova da bi se omogućila fleksibilnost u korišćenju prostornih resursa.

Sistem medijateke

Karakteristike nameštaja u medijateci moraju biti takve da omoguće lako kombinovanje raznih elemenata u cilju stvaranja uslova za različite vidove aktivnosti učenika. Pored stolova, stolica i polica u medijateci treba da postoje i audio-vizuelni boksovi gde učenici mogu samostalno ili u manjim grupama da pregledaju materijale. Veoma važan deo nameštaja u medijateci predstavljaju pokretni pregradni zidovi i panoi koji daju prostornu fleksibilnost medijateci.

Sistem medijateke

Veoma veliki problem prilikom donošenja odluke da li treba oformiti medijateku predstavlja problem njenog opremanja. Ona zahteva znatan broj knjižnih i neknjižnih fondova, kao i velik broj tehničkih sredstava i opreme.

Sistem medijateke

Za početak rada moraju se obezbediti određeni fondovi knjiga, enciklopedija, stručnih časopisa i drugih informativnih materijala koji svojim sadržajima odgovaraju potrebama vaspitno-obrazovne institucije.

Potrebo je nabaviti i određena audio, vizuelna i aduio-vizuelna sredstva.

Računar je multimedijalno nastavno sredstvo koje postaje neizbežno u bilo kojoj savremenoj medijateci.

Multimedijalne prezentacije i obrazovni računarski softveri umnogome mogu da zamene neke od klasičnih fondova

Sistem medijateke

Video bim projektor, na primer, priključen na laptop računar u potpunosti može da zameni grafoskop i dijaprojektor.

Velika prednost je i mnogo lakša priprema materijala.

Danas se posredstvom internet pretraživača može naći slika koja nam odgovara, presnimiti na računar i prikazivati pomoću video bim projektora.

Sistem medijateke

Ključni sadržaj koji svaka medijateka mora da poseduje su računari priključeni na internet. Većina knjiga i časopisa koja se danas u svetu objavljuje, pored papirnog oblika, biva objavljena i u elektronskom obliku. Postoje i specijalizovani bibliotečki sistemi koji nam omogućavaju veoma brze pretrage.

Bibliotečki sistemi, a i sami internet pretraživači, mogu nam na osnovu nekoliko ključnih reči dati spisak publikacija koje tražimo, a alati za pretraživanje u tekst procesorima nam omogućavaju brzo pronalaženje zadatog stringa unutar teksta.

Sistem medijateke

Uloga i funkcija školske medijateke

Medija centar obavlja nekoliko veoma bitnih funkcija i zadataka: pruža mogućnost korišćenja raznovrsnih izvora znanja, štampanih publikacija i audio-vizulenih sadržaja, integriše školu u informatičko društvo, uvodi učenike u korišćenje elektronskih izvora, omogućava učenicima učenje na daljinu, pristup dalekim bazama podataka i pristup elektronskim multimedijalnim sadržajima.

Glavni cilj medijateke jeste osposobljavanje učenika za samoučenje, da nauče da uče, individualan rad, ali i rad u parovima ili manjim grupama

Sistem medijateke

Pozajmna funkcija

Sredstva koja se nalaze u medijateci veoma često će zatrebati za nastavu u nekoj učionici ili labo-ratoriji i tada dolazi do izražaja pozajmna funkcija medijateke.

Nastavnik i medijatekar zajedno pripremaju materijal, nastavnik trebuje opremu, a posle završene nastave vraća je u medijateku.

Prilikom preuzimanja opreme nastavnik na sebe preuzima i odgovornost za ispravnost i čuvanje izdatih sredstava i obično se potpisuje neka vrsta reversa.

Sistem medijateke

Računar u medijateci

U savremenoj medijateci računar ima više uloga: sredstvo za pronalaženje informacija, sredstvo za prezentovanje sadržaja i sredstvo za automatizaciju poslova u medijateci.

Povezivanjem računara na internet njegove mogućnosti primene u nastavi se višestruko proširuju.

Danas u svetu postoji velik broj internet stranica koje su posvećene obrazovanju, na kojima se mogu naći informacije iz praktično svih oblasti rada u školi.

Sistem medijateke


Korišćenjem računara kao obrazovnog sredstva za prezentaciju multimedijalnih sadržaja višestruko se smanjuju troškovi prikupljanja i pripreme materijala.

U kombinaciji sa video bim projektorom i nešto boljim zvučnim sistemom računar postaje veoma pogodno nastavno sredstvo za prezentovanje sadržaja i većim grupama učenika.

Lakoća pripreme, prezentovanja i korekcije prezentovanog materijala ukoliko se uvidi greška prevazilazi sva ostala sredstva savremene obrazovne tehnologije.

Sistem medijateke


Računar se, naravno, može upotrebiti i za katalogizaciju sadržaja medijateke, ali i za automatizaciju administrativnih i finansijskih poslova u medijateci.

Postoje specijalizovani programi za biblioteke koji se bez ikakvih, ili sa vrlo malim ispravkama, mogu koristiti u medijateci.

Za vođenje administravivnih i finansijskih evidencija mogu se koristiti ili specijalizovani programi ili standardni tekst i spredšit procesori.

Sistem medijateke

Medijatekar

Medijatekar treba da organizuje rad u medijateci, da sarađuje sa nastavnicima pri radu na časovima, pomaže učenicima i koordinira svoje postupke u dogovoru sa pedagogom i direktorom škole.

Osoba koja želi da obavlja ovakav posao mora biti pedagog, didaktičar, metodičar, tehnolog nastave, ali i upućen u osnove informatike i obučen za korišćenje savremenih obrazovnih sredstava.

Za sada kod nas nema školovanih stručnjaka ovog profila. Na Pedagoškom fakultetu u Somboru se školuju dizajneri medija u obrazovanju; to je novi profil koji će moći stručno da obavlja poslove u medijateci.

Sistem medijateke

Uvođenje učenika u rad medijateke

Upoznavanje učenika sa načinom i mogućnostima rada u medijateci treba obaviti po formiranju medijateke, ali i periodično da bi se sa njom upoznali i novi učenici.Učenici treba da znaju da u medijateci mogu provoditi slobodno vreme, učiti, pripremati se za nastavu, čitati knjige, slušati snimke, gledati filmove, pristupiti internetu itd. Treba ih upoznati sa delovima medijateke, načinom korišćenja kataloga, kartoteke i računara za pronalaženje željene knjižne i neknjižne građe. Osposobiti ih za samostalno korišćenje i rukovanje audio-vizuelnim uređajima. Predočiti im mogućnost pozajmljivanja knjige i drugih sredstava i upoznati sa načinom za njihovo čuvanje i uredno vraćanje

Documents

Novi Mediji u Obrazovanju 2008