S p e c i j a l n i p r i l o g

12

NOVI RUSKI TENK

CRNI ORAO

J A PA N S K I H E L I K O P T E R S K I R A Z A R A ^ H Y U G A

NASTAVAKTRADICIJE

ARSENAL

S AV R E M E N I V I [ E N A M E N S K I B O R B E N I AV I O N I

UDARNAPESNICA

2415. decembar 2007.

Velika oskudica finansijskih sredsta-va za razvoj NVO i modernizacijuoru`anih snaga devedesetih godina ni-je bila prepreka ruskim nau~noistra-`iva~kim i razvojnim potencijalima

da se bore za naprednu tehnologiju svojihoru`anih snaga. [tavi{e, u tom perioduobavqeno je vi{e modifikacija i moderni-zacija osnovnog parka ruskih tenkova seri-je T-64, T-72, T-80, a pojavio se i T-90. Uborbi za pre`ivqavawe vojne industrijebio je izra`en konkurentski odnos dve naj-poznatije ruske firme – GUP PO „Uralva-gonzavod“ iz Ni`weg Tagila, sa serijom mo-dernizacija tenkova T-72 i malobrojne pro-izvodwe novog T-90, a sa druge strane GUP„Omsk Trans Ma{“ iz Omska sa tenkovimafamilije T-80. Prvi su „{kola“ tenkova sadizel motorima, dok su drugi pristalice ga-snoturbinskih. Na kraju su i T-80 i T-90prihva}eni za naoru`avawe ruske armije.Tako|e, oba su na izvoznoj listi u druge ze-mqe. U su{tini, po borbenim kvalitetimata dva tenka su ravnopravna, sa malim raz-likama i prednostima u detaqima.

Neki vojni komentatori, ne razume-vaju}i kompleksnost tenkovske tehnike,kritikuju ih zbog „neadekvatnih“ tehni~kihre{ewa odre|enih podsistema. Naro~itosu slobodne kritike automata za puwewetopa na podu tenkova. Istina, bilo je ne-

Novi ruski tenkCRNI ORAO 24

Belgijski pi{toq FN pet-sedamUBICA POLICAJACA 30

Automatska pu{ka Heckler & Koch G36REDIZAJNIRANI

KALA[WIKOV 32

Savremeni vi{enamenski borbeni avioniUDARNA PESNICA 36

Vi{eslojna odbrana od balisti~kih projektilaPROTIVRAKETNI [TIT 41

Japanski helikopterski razara~HyugaNASTAVAK TRADICIJE 44

Nema~ke raketne fregate klaseF-125PODR[KA SPECIJALNIM

SNAGAMA 46

Urednik prilogaMira [vedi}

SADR@AJ

CRNI ORAON O V I R U S K I T E N K

Prema borbenim odlikama

crni orao predstavqa

najboqi, ili jedan od

dva-tri najboqa tenka

u svetu. Iako je u fazi

prototipskog razvoja,

~ak i neverne Tome sa

Zapada ocewuju da je po

ukupnim kvalitetima

ispred M1A2 abramsa,

leoparda A5/A6,

leklerka ili ~elinxera.

Crni orao je „punokrvni”

predstavnik tenkova

~etvrte tehnolo{ke

generacije.

ruskih tenkova. One jesu bile u zaostatkuza nekim zapadnim projektilima, ali se nepotencira mogu}nost lansirawa iz topavrlo efikasne POVR, i to do pet kilome-tara daqine. Sem toga, ruski tenkovi susli~nih kvaliteta sa konkurentima iz Na-toa, ali su lak{i za 15 do 20 t i dva dotri puta jeftiniji od zapadnih.

PO^ETNA NAGA\AWA

Septembra 1997, na Me|unarodnoj iz-lo`bi NVO u Omsku, pojavila su se dva no-va modela tenkova: T-80U-M1 bars (sne`nileopard – modifikacija T-80U) i crni orao(razvojna oznaka Objekat 640), kao novitenk, na {asiji tenka T-80U. Neki zapadnivojni komentatori su ocenili crnoga orlakao verziju T-80UM2, ali se to nije potvr-dilo. Istina, tada je taj tenk posmatran saudaqenosti 150 m, po ruskim navodima, apo zapadnim sa 500 m. Pri tom, bio je de-limi~no prekrivene kupole sa maskirnommre`om, a top je imao ceradnu navlaku,zbog ~ega se nije mogla dati sigurna ocenao novom sredstvu. To je izazvalo i naga|a-wa oko kalibra topa (135 mm, 140 mm ili152 mm). Nijedno se nije obistinilo. Semtoga, oklopno telo demonstratora imalo jepo {est pari potpornih to~kova, a na izlo-`bi u Omsku 1999. saznalo se da je top ka-libra 125 mm i da prototip tenka ima pro-du`enu {asiju sa po sedam pari to~kova.

Ruski zvani~nici su tada nagove{ta-vali kako bi trebalo da se novi tenk od2005. proizvodi u serijama od po 350 jedi-nica godi{we, ali se do sada to nije rea-lizovalo. Ve} je trebalo da se zavr{i iprobna partija – predserijska od oko 50vozila, ali nema potvrde o tome. Za{to?Verovatno da je, pored `eqe projektanatada se re{e neke dileme, prevladala potre-ba izvoza u koji se Rusija ukqu~ila (Kipar,Ju`na Koreja), a bilo je zainteresovanih ina drugim stranama.

25

milih i katastrofalnih o{te}ewa, kadabi kumulativni projektil, obi~no krozbo~ne zidove T-72, ili PT mine, aktivira-li municiju u puwa~u. Bivalo je i slu~ajevada kupola odleti desetinu metara od ten-ka. Ali se to doga|alo i abramsima u Ira-ku, iako nemaju takav puwa~.

Ma koji sistem bio primewen, nemaapsolutne za{tite. Tako|e, sumwa se uefikasnost protivoklopnih granata tih

Bilo kako, iako ne leti, ve} brzo pro-mi~e tlom, crni orao po svojim borbenimodlikama predstavqa najboqi, ili jedan oddva-tri najboqa tenka u svetu. Iako je u fa-zi prototipskog razvoja, ~ak i neverne To-me sa Zapada ocewuju da je po ukupnim kva-litetima ispred M1A2 abramsa, leopar-da-2A5/A6, leklerka ili ~elinxera. Nekieksperti ocewuju da je crni orao boqi za1,5 do 1,7 puta od zapadnih partnera.

PREDNOSTI

Bitne odlike, ujedno i prednosti togtenka su da ima najni`u vertikalnu pro-jekciju (oko 1,8 m), ni`u i od samoga kor-pusa leoparda-2A5, oklopnu za{tituidenti~nu ili sigurno boqu, a ukupnu za-{titu (ra~unaju}i eksplozivno-reaktivnioklop – ERO i sistem aktivne za{tite) imatako|e boqu. Kvalitet novih PT projekti-la tipa APFSDS je nivoa najboqih u kali-bru 120 mm, dok su kumulativni projektilii POVR boqih mogu}nosti.

Tenk ima mawu borbenu masu za 12 do15 t, automatski puwa~ topa (na zapadu sa-mo leklerk), ispaquje vo|ene POR na daqi-nama do pet kilometara (5,5 km protiv he-likoptera) i raspola`e arsenalom od petvrsta metaka (ra~unaju}i i POVR).

Dvostruko je efikasniji i preciznijina velikim daqinama, gde posti`e verovat-no}u poga|awa prvim projektilom do 80 od-sto, {to je za konkurente samo `eqa. Brzi-na ga|awa iz topa je ve}a i od ruskih tenko-va, a u odnosu na zapadne nije za pore|ewa(oni se pune mehani~ki, pa realna brzinanije ve}a od tri do ~etiri met./min).

Gasnoturbinski motori GTD-1000 T,GTD-1000TF i GTD-1250, ugra|eni u serijutenkova T-80, u praksi su pokazali ve}i ste-pen pouzdanosti, mawe otkaza zbog zagu{e-wa pre~ista~a za vazduh. Ni{ansko-osma-tra~ki ure|aji ruskih tenkova bili su ni-

MAKSIMUM SNAGE

Motor GDT-1250 obezbedio je spe-cifi~nu snagu od 25 KS/t, a novi GTD-1500 od 30 KS/t, {to predstavqa mak-simum kod savremenih tenkova. Velikaspecifi~na snaga neminovno }e se od-raziti na ubrzawa, maksimalnu brzinu(70/80 km/~), prose~nu mar{evsku (65km/~) i sredwu terensku 55–60 km/~.Lako startovawe i zimi, bez ~ekawa dase zagreje, naglo optere}ewe do maksi-muma, du`a vo`wa pod visokim forsa-`om, gotovo bez pregrevawa, i drugifaktori u~inili su da je primena gasno-turbinskih motora prevagnula u Rusijinad tradicionalno izvrsnim dizelimakoji su proslavili ratne i posleratneruske tenkove.

Novigasnoturbinski

motor GTD-1500

2615. decembar 2007.

nik kotrqa~e venca kupole (2,5 m), optimi-zuju raspored ure|aja, posade i nude povo-qan balans mase, zna~ajan prilikom naglogubrzawa ili ko~ewa kupole.

Na krovu iznad automata i municijesme{tene su lako odbacive plo~e, koje pri-likom eksplozije pogo|ene ni{e bivaju od-ba~ene uvis i time se smawi efekat detona-cije municije. Pri tome, ~eli~na pregradaizme|u municije i borbenog odeqewa {titiposadu do nivoa mogu}eg pre`ivqavawa. Ka-`u, efektivno. Verujemo, ali ne sasvim.

Osnovna struktura oklopa kupole sa-stoji se iz nekoliko slojeva pancirnog ~eli-ka, staklotekstolita, tankih slojeva pancir-nog lima velike tvrdo}e i, verovatno, pu-wewa kvarcnog peska. Prema nedavno obja-vqenim podacima na Internetu (Black EagleMBT, Russian Arms, MILTECH), tzv. Patent RU216933C2, oblik, struktura i pancirna ba-listi~ka za{tita oklopa crnoga orla od dej-stva HEAT i APFSDS projektila (procewene)izgledala bi ovako:

Kupola napred: RHA ~elik 80–100 mm,plus 30 mm oklopa od fiberglasa (STB) puta

mestima, sa polo`aja iz kojih su tenkovi~esto bivali pora`eni. Podsetimo da ru-ski RPG-7V1, raketom sa tandem-kumulativ-nom bojnom glavom probija oko 750 mm RHAoklopa iza ERO. To prakti~ki zna~i da, ka-da se saberu za{titna svojstva bo~nih{titnika hodnog dela tenka (oko 50–100mm), i na to doda razmak od osnovnog oklo-pa bo~nih zidova tenka, ostaje jo{ 50 mmefektivne probojnosti. Onda nije ni ~udo{to su Ira~ani uni{tavali dejstvom izRPG i tako oklopqene tenkove kakvi suM1A1 abramsi, ili ^e~eni i Avganistanciruske tenkove T-72 i T-80.

Oblik, nagib oklopnih plo~a, struk-tura vi{eslojnog oklopa i me|usobni raz-mak, ispuwavawe me|uprostora materija-lima otpornim na dejstvo kumulativnihprojektila, omogu}ili su da bude iskori-{}en maksimum u datoj konstrukciji crnogorla.

ARHITEKTURA KUPOLE

U oblikovawu tenka najprimetnija jearhitektura kupole izra|ene od plo~a za-varenog ~elika, sa velikim nagibima oklo-pa (od 70º do 80º od vertikale). Izdu`enakupola, prostrana ni{a za municiju i auto-mat za puwewe topa pozadi, te veliki pre~-

`eg kvaliteta, ali je posledwih godina taj„hendikep“ otklowen novim termovizijskimsistemima, posebno onim koji se razvijaju ukooperaciji sa francuskim firmama.

PRE@IVQAVAWE NA BOJI[TU

Iskustva iz lokalnih ratova i vojnihintervencija, borbe sa pobuweni~kim, ge-rilskim i teroristi~kim snagama u tzv. asi-metri~nim i urbanim sukobima, masovnokori{}ewe lakih prenosnih PT oru`ja /RBRi POVR/, dirigovanih minsko-eksplozivnihi improvizovanih sredstava, PT mina idrugog oru`ja, s jedne strane, te usavr{a-vawe PT naoru`awa i porast efikasnostiPT municije tenkovskih topova, pokazali suda ne postoji tenkovski oklop koji bi potpu-no za{titio ta vozila i obezbedio pre`i-vqavawe i opstanak na boji{tu pri napaduna wih iz svih pravaca dejstva. Takvog oklo-pa nema. Zbog toga su ruski konstruktori uprojektovawu crnog orla prednost dalikonstruktivnim, tehni~ko-tehnolo{kim ikoncepcijskim re{ewima, koja }e, u okviruzadate mase tenka od oko 50 t, obezbeditinajvi{i mogu}i nivo za{tite.

Re{ewe je na|eno u konstrukcijskimizmenama kupole i dogradwi oblika telatenka, razme{taju kriti~nih i osetqivihelemenata i ure|aja (municije, goriva...),optimalnom rasporedu mesta ~lanova po-sade, primeni kombinovanih, vi{eslojnihkompozitnih materijala, pored osnovnogoklopa od pancirnih RHA ~elika, dodatnojza{titi sa ERO i ugradwi sistema aktivneza{tite.

Da je zadatak komplikovan i te{koostvariv, pokazuju primeri upotrebe RBR(sistema RPG-7) i drugih kojima su ga|anitenkovi iz svih pozicija, na neo~ekivanim

INOVACIJE

U osnovnoj konstrukciji tog oklopwaka primewena su brojna na-predna re{ewa, po kojima se crni orao razlikuje od ostalih ruskihtenkova, a jo{ vi{e od zapadnih. Te inovacije se ogledaju u potpuno no-vom sklopu i arhitekturi kupole od vaqanih RHA ~elika zavarene kon-strukcije, po ugradwi magacina municije sa automatom za puwewe uzadwu ni{u kupole, umesto na podu kao do sada. Produ`eno je oklopnotelo za poziciju jednog potpornog to~ka, pa umesto {est, ima sedam pa-ri to~kova. Pomerena je pozicija voza~a iza ulaznog otvora. Ugradwatopa i sme{taj ~lanova posade u odvojene prostore omogu}uje posta-vqawe topa ve}eg kalibra, bez redizajnirawa osnovnog profila ku-pole. Vrlo nagnute plo~e tela tenka, naro~ito kupole, pozitivno uti~una za{titu od PT projektila, a debqi i vi{eslojni oklop krova kupolepovoqniji je za za{titu od projektila koji napadaju odozgo. Nov dizajnimaju dodatni oklop ERO i sistem za aktivnu odbranu tenka od napadaPOVR i lakih prenosnih RBR.

Crni orao ima instalisana optoelektronska sredstvasa termalnom kamerom za no} druge generacije, ugra|en po-mo}ni gasnoturbinski motor GTA-18A, snage 18 kW, za obez-be|ewe dopunskih izvora elektroenergije kada ne radi glavni motor,a ni`a silueta od tenka T-80 za oko 400 mm ~ini ga najni`im osnov-nim tenkom. Tu nije kraj inovacijama.

Ni{a municije: u~inak krovnih odbacuju}ih panela u slu~aju

pogotka u municiju i eksplozije

Maketa sa kra}om{asijom i varijanta

sme{taja posade utelu tenka

27

5 (h 0,45), plus 5 mm RHA puta 4, plus 60 mmRHA/cos 70º, ekvivalentno za{titi RHAoklopa homogene strukture od 468 do 526mm, plus 198 mm STB, ravno je 666–724 mmefekta RHA. Sa ERO kaktus (h 1,6) proizila-zi de je ukupan efekat za{tite od APFSDSprojektila ravan debqini RHA oklopa od1.070 do 1.160 mm/90º. Po sli~noj metodo-logiji dati su efekti i od projektila HEAT, ioni iznose 1.590 do 1.710 mm RHA.

Bo~ne strane kupole, s obzirom naidenti~nu formu i strukturu, ocewuju se kaoi ~eona. Krov kupole, uz pretpostavku da jenapad odozgo sa podmunicijom kumulativnihprojektila, imao bi za{titnu mo} ravnu 360mm RHA, a od APFSDS i par~adno-razornihprojektila ekvivalent za{tite bio bi ra-van 240 mm RHA. Za ni{u kupole navodi seza{titno svojstvo od municije automatskihtopova (verovatno kalibra do 30 mm).

Na krovu kupole prime}uje se otvorni{anske sprave sa termalnom kameromni{anxije, ve}ih dimenzija (desno) i mawihrazmera panoramska ni{anska sprava ko-mandira (levo). Ulazni otvori imaju ~etvr-taste poklopce. Na sredini kupole prime-tan je zako{eni oblik, malo izdignut iznadkrova, koji je verovatno podignuti deo kro-va, kako bi se obezbedila depresija topa ikod kupole tako male vertikalne projekci-je. Mogu}e da je na|eno re{ewe kao kod ten-ka leklerk, gde se taj deo podi`e pri dava-wu depresije.

Raspored dva ~lana posade u niskiprofil kupole, kakav je kod crnoga orla,bio bi problemati~an kada ne bi prostorispod kupole bio oslobo|en automatskogpuwa~a, kakav je u ostalim ruskim tenkovi-ma. No, ako se zna da je unutra{wost kupo-le T-72/M-84/T-80 i T-92S oko 1,85 m³, lo-gi~no je da se i u novom tenku mawak pro-stora kompenzuje u telu tenka.

Oklopno telo demonstratora crnogaorla iz 1997. bilo je identi~no kao i kodtada prikazanog T-80U-M1 bars, sa po {estpotpornih to~kova na obe strane. Ve}1999, na narednoj izlo`bi u Omsku, ovajtenk ima sedam pari potpornih to~kova.Podrazumeva se da je telo moralo bitiprodu`eno i ono, cene}i dimenzije to~ka udijametru oko 670 mm i potreban razmak donarednog, treba da ima du`inu ne mawu od7,7 m. Kako se i du`ina nalegawa gusenicapove}ava (sa 4,28 m na oko 5 m), a {irinaje gotovo identi~na, dolazi se do smawewaspecifi~nog pritiska na tlo (sa 0,92 kg/cm²na 0,86 kg/cm², iako je tenk te`i od T-80Uza oko ~etiri tone.

Vi{ak prostora koji se dobio produ-`avawem {asije, sigurno da }e poslu`itiza ergonomi~niji sme{taj voza~a, ure|aja,municije van automata, goriva i dr. Zna~ajdu`ega oklopnog tela pospe{uje ja~i oklopnapred, na podu i boqu za{titu od PT mi-na. Svakako da se konstruktori nisu odre-kli predwe „gumirane keceqe“ za aktivira-we PT mina sa antenskim upaqa~ima, a iprikqu~nog dozerskog no`a za samoukopa-vawe.

OKLOPNA ZA[TITA

Posebni podaci o oklopnoj za{tititela tenka nisu objavqeni, osim nekih kojisu aproksimativni. Bo~ne strane i zadwaplo~a se upore|uju sa T-80 (89 mm i 45–50mm pozadi, patos oko 25 do 30 mm i krov iz-me|u 40 i 50 mm). Poznato je da je predwagorwa plo~a (glacis) kod tenkova T-72M1, T-80U i T-90, vi{eslojna, efektivne debqineizme|u 221 i 230 mm, odnosno da pru`a za-{titu od HEAT projektila ekvivalenta 650mm, a od APFSDS oko 500 mm. Ali prihvati-mo li presek oklopa kupole kao verovatan,podrazumeva se da se i na {asiji koristi-la sli~na struktura. Iz toga bi se moglopretpostaviti da bi ukupan ekvivalent za-{tite (sa ERO) bio od 666 do 724 mm RHAoklopa od APFSDS projektila, a od HEAT796–854 mm (analogija kupolskog oklopa).Ukoliko prihvatimo te teze, mo`e se zakqu-~iti da je osnovni oklop crnoga orla ravantenku M1A2 abrams.

Za predwu dowu plo~u postoji podatak

da je wena za{titna mo} ekvivalentna de-bqini 210 mm RHA od projektila APFSDS i250 do 260 mm RHA u za{titi od HEAT pro-jektila. Bo~ne strane tela tenka, ra~unaju-}i i {titnike, procewuju se na ekvivalentza{tite od 150 do 170 mm od HEAT projek-tila druge generacije i 260 do 280 mm odprojektila druge generacije. Prve dve tre-}ine hodnog dela prekrivene su te`im i ve-}im plo~ama ERO. Ra~una se da su efektiv-ne za{tite od HEAT projektila uve}ane za1,5h/90º, tj. 2h/30º, a od APFSDS faktor jeni`i – 1,1/90º i 1,2/30º.

Dinami~ka za{tita ili ERO kaktus jenovije generacije efektivniji od ERO kon-takt-V za 1,5 do dva puta. Jezikom brojki:ERO kontakt-V ima efekat za{tite od HEATprojektila ravan 400–500 mm RHA oklopa,a od APFSDS 100–120 mm. Prema drugim iz-vorima (IDR, februar 1997), za{titnavrednost je 500 do 700 mm i 250 do 280 mmod istih projektila. Za kaktus se navode po-daci vrednosti za{tite od HEAT od 500 do900 mm, odnosno od APFSDS 350 do 500 mm.

Navedene brojke govore da je oklopcrnoga orla prakti~ki neprobojan u vi{ezona, za sada, a potvrdu ili negaciju bi mo-gla da verifikuje same ratna praksa.

Procewenu ravnopravnost konkure-nata u oklopnoj za{titi remeti primena ak-tivne za{tite tipa drozd-2 ili arena nacrnom orlu u wegovu korist. Tako|e, zna~aj-nu funkciju ima i deo optoelektonskog ak-tivnog ometawa navo|enih i drugih projek-tila sa sistemom T[U-1 {tora. Su{tinatih sistema za{tite svodi se na fizi~kospre~avawe protivni~kih projektila da sepribli`e ili da udare u tenk.

U prvom slu~aju sistem {tora sa de-tektorima laserskog zra~ewa aktivira BDKi stvara aerosolnu zavesu koja je nepro-zirna za laserski zrak ili IC emisije PO-VR. Sa IC emiterima isijava devijantnefrekvencije i „zbuwuje“ neprijateqevePOVR, koje zbog toga proma{uju tenk. U dru-gom slu~aju, drozd-2, pomo}u milimetarskogradara otkriva dolaze}i opasan projektilkoji leti brzinom od 70 do 700 m/s (ili 50do 500 m/s), aktivira lanser protivprojek-tilskih presreta~a i eksplozijom ispredtenka, na nekoliko metara, u odre|enom

ODBRANA OD PRVOG HICA

Visina tenka od oko 1,8 m, na da-qini efikasnog dometa tenkovskih to-pova (2,5 do 3 km) ~ini vidqivim crnogorla pod uglom mawim od jednog hiqa-ditog, pa je krajwe nepovoqno da se tenkpogodio prvim hicem.

Prototip Objekta 640 produ`ene {asije

15. decembar 2007.28

ni projektili du`eg i te`eg penetratora odte{kog metala ZBM-42 i ZBM-44 (za wegase pretpostavqa da ima jezgro od legure saosiroma{enim uranom). Najzna~ajniji„adut“ su vo|ene rakete koje se ispaquju iztopa – 9M119 i 9M119M refleks (US/NA-TO kod AT-11/Sniper).

Trenutno-{rapnelski projektil O[Sse tempira elektronskim sistemom prekora~unara i pode{ava da eksplodira na `e-qenoj daqini, odnosno visini iznad ciqa uzaklonu, odnosno ispred ili pored naoru-`anog helikoptera kada lebdi, na daqina-ma od jedan do pet kilometara (helikopterega|a i do 5,5 km). Ruske informacije ukazujuda je taj projektil efikasniji od standard-nog trenutnorasprskavaju}eg projektilaOF-19 za ~etiri do pet puta – standardniprojektil ima efikasno dejstvo protiv ̀ ivesile na otvorenom na povr{ini 14 h 8 m (gu-bici do 80 odsto), odnosno 16 h 35 m (gubi-ci do 50 odsto).

Potkalibarni projektil ZBM-42 sapenetratorom od te{kog metala probijaoko 500 mm RHA oklopa na daqini od dvakm, a najnoviji ZBM-44 je efikasniji odprethodnika za 20 odsto (probojnost 600mm oklopa pod istim uslovima). Kumulativ-ni projektil ZBK-29M probojnosti je oko800 mm RHA oklopa.

Sistem za upravqawe vatrom (SUV) sa-dr`i stabilizatore topa i kupole (elektro-hidrauli~ki za top, elektri~ni za kupolu).Principijelna novost jeste u primeni digi-talizovanog upravqawa sistemom i svimdrugim ure|ajima u borbenom odeqewu kojise oslawaju na SUV. Skra}eno je vreme pri-

trenutku o{te}uje ili uni{tava dolaze}iprojektil. Sa takvom za{titom faktor od-brane od projektila je ravan faktoru 0,9.

Ukoliko se koriste oba sistema, za-{tita se uve}ava za tri do pet puta u odno-su na tenkove bez tih sistema. Za sada jeIzrael najbli`i realizaciji sli~nog si-stema, ali do kraja 2006. (sistem ADS Tro-phy) jo{ nije bio u operativnoj upotrebi,ve} se nalazi u zavr{noj fazi probne par-tije. Posedovawe elektromagnetske za{ti-te od PT mina sa beskontaktnim upaqa~i-ma, pretpostavqa se da ima i crni orao,ali nema potvrde o tome. Ipak, treba ve-rovati da je logi~no da je ima, ukoliko seve} primewuje na ostalim novomodifiko-vanim ruskim tenkovima.

VATRENA MO]

Porast vatrene mo}i crnoga orlaostvaren je primenom vi{e zna~ajnih mo-dernizacija i izmena tehni~kih re{ewakod naoru`awa, automata za puwewe topa(novog i prakti~nijeg), novorazvijenom to-povskom municijom boqih performansi iefektivnijeg dejstva, s posebnim naglaskomna modernizaciji ni{ansko-osmatra~kihure|aja za no} primenom modernih termo-kamera druge generacije, te re{ewem da ikomandir mo`e da ga|a u svim uslovima –dawu, no}u, u pokretu, i da u sistemu „dubl“preuzima upravqawe vatrom. Sistem zaupravqawe vatrom je povezan sa komand-no-informacionim sistemom i dijagnosti-kom preko magistrale podataka, sa kojimasu konektovani sistemi veza i satelitskenavigacije.

Osnovno oru|e – top glatke cevi2A46M, kalibra 125 mm, modifikovana jeverzija baznog modela sa nekoliko poboq-{awa: simetri~na ugradwa cilindara hi-drauli~kih ko~nica topa pozitivno se od-ra`avaju na preciznost oru|a, smawuju}iodsko~ni ugao prilikom opaqivawa metka;postavqawe indeksa iznad usta cevi iugradwa kompleta prizmi u ni{ansku spra-vu za rektifikaciju topa bez izlaska posa-de iz vozila (za jedan minut); produ`en jevek cevi na oko 700 ispaqenih metaka ve-like po~etne brzine.

Sa topom je spregnut mitraqez PKTM7,62 mm boqih svojstava od PKT. Daqinskiupravqani mitraqez GP49 12,7 mm kord(poboq{ana verzija NSVT mitraqeza) po-stavqen je na desnu stranu kupole, ali tu jesada ni{anxija, a ne komandir. Iz toga mi-traqeza mo`e da se ga|a iz zatvorenog vo-zila dawu i no}u, i tokom kretawa, na efi-kasnoj daqini od oko 1.500 m protiv lete-lica i do 2.000 m na ciqeve na zemqi.

Bitna novost jeste automat za puwewetopa i sme{taj magacina municije topa zabrzu upotrebu u produ`enu ni{u kupole.Municija je polo`ena horizontalno, lako

PRECIZNOST

Ispaqivawe POVR 9M119 i9M119M iz topa i vo|ewe po laser-skom snopu na daqinama od 100 do5.000 m (protiv helikoptera i do 5,5km), dawu i no}u (oko 3,5 km ili do 5 km,ukoliko su optimalni uslovi), te mogu}-nosti da se ga|a iz pokreta, a i da to~ini i komandir tenka, jesu prednostikojima se ne mogu pohvaliti mnogi ten-kovi Natoa.

Sli~an sistem razvile su Fran-cuska i Izrael, ali do kraja 2006. nijebio u serijskoj proizvodwi. Po ruskoj{emi takvi sistemi su razvijeni u Ukra-jini, Kini i Indiji. Verovatno}a poga-|awa ciqa na krajwem dometu dosti`e0,8, a ocewuje se da je efikasnost pro-tiv najnovijih tenkova od 0,65 do 0,88.U konstruktorskom birou „Tula“, podrukovodstvom akademika A. [ipunova,razvijene su POVR 125 mm, za koje se, udostupnim izvorima navodi da im jeprobojnost dostigla 1.000 mm RHAoklopa iza ERO.

se puni top i pove}ana je brzina puwewana 10–12 met./min. Spremi{te }e, vero-vatno, mo}i da prihvati i municiju ve}egakalibra, ukoliko se kasnije pre|e na to re-{ewe, naravno i du`e metke, {to je zna~aj-no u slu~aju primene jednodelnih metaka,posebno potkalibarnih. Top raspola`e sa ~itavim arsenalom me-taka – ~etiri vrste, plus POVR, ~ime seusagla{ava re{avawe vatrenih zadatakaprema vrsti ciqeva koje posada ga|a. Po-red standardnog trenutnorasprskavaju}egprojektila OF-19, tu je novi rasprskava-ju}i {rapnelski projektil O[S sa distan-cionim pode{avawem vremena aktivira-wa beskontaktnog upaqa~a, potom modifi-kovani trenutnorasprskavaju}i projektilja~eg eksplozivnog efekta ZOF-26, pa no-va kumulativna municija sa tandem bojnomglavom ZBK-29 i ZBK-29M, te potkalibar-

Novi potkalibarniprojektil ZBM-42 sa

izdu`enimpenetratorom i

dvostrukim zaptivnimsegmentima

Protivoklopnavo|ena raketa9M119M„refleks-M”125 mm

preme za rad stabilizatora, mawa potro-{wa elektri~ne energije, pove}ana stabil-nost oru|a i brzina navo|ewa (do 40º/s).SUV sadr`i sve osnovne elemente kao naj-moderniji sistemi koji su potrebni za brzuobradu podataka, automatsku korekciju od-stupawa od zadatih uslova, uno{ewe po-pravki zbog stawa oru|a, municije, tempe-raturnih elemenata, nagiba i pozicije ten-ka i meteorolo{kih ~inilaca, i drugih.

SUV je povezan sa KIS u jedinstven si-stem prikupqawa, automatske obrade iprenosa podataka potrebnih za ga|awe, di-jagnostiku stawa sistema tenka i jedinice,satelitske navigacije (NAVSTAR/GLONAS).Navedeni i drugi elementi komandovawaprikazuju se na ekranu elektronskog disple-ja i karti terena.

Me|u najva`nijim elementima velikevatrene mo}i su ni{ansko-osmatra~ki ure-|aji. U tome je ostvaren veliki iskorak.

Naga|awa vojnih stru~waka i istupa-wa u pogledu pogonskog agregata crnoga or-la su prevazi|ena. Gotovo da nema dilemeda je model demonstratora 1997. imaoagregat identi~an sa onim u tenku T-80U -gasnoturbinski motor od 920kW GTD-1250,a po najnovijim ruskim izvorima prototip-ski model tenka sa novom {asijom od po 7potpornih to~kova dobio je sna`niji motorGTD-1500 od 1500KS/1100 kW.

Zanimqivo je da su ruski projektantii konstruktori u GUP „V. J. Klimov“ (SanktPeterburg), na istoj kompoziciji baznog mo-

29

wa, ve} zbog procene da savremene i bu-du}e teroristi~ke grupe mogu da do|u u po-sed nuklearnog oru`ja (neutronskog, tako-|e) male snage, a to je dovoqno da se pre-ventivno deluje opremawem tenkova. Tenkje dobio pomo}ni gasnoturbinski motorGTA-18A, snage 18 kW kojim se obezbe|ujeelektroenergija mnogih ure|aja, bez anga-`ovawa glavnog motora. Oprema za pod-vodnu vo`wu tenka se podrazumeva jer Ru-sija ima veliki broj reka. Tenk ima dozer-ski no` za samoukopavawe, kao i drugi ru-ski oklopwaci. Klima ure|aj se ve} sadaugra|uje u modernizovane tenkove, a to jesiguran znak da }e se na}i i u kompletuopreme crnoga orla.

Budu}i da se uveliko govori i pi{e,istina sa mawe detaqa, o tenku budu}no-sti – tenku za 21. vek sa celom posadomu korpusu tenka, tzv. T-95 (Objekat 775),a za koji nije definisan vremenski rokzavr{etka razvoja, ostaje otvoreno pi-tawe da li }e Rusi dovr{iti crnoga or-la i po~eti serijsku proizvodwu ili }eodustati i pri~ekati na T-95, koji bi, na-vodno, imao oru|e od 135 ili 152 mm,sa potpuno novom koncepcijom tenka pe-te tehnolo{ke generacije. Sigurnog od-govora nema. Vrlo je mogu}e da }e napre-dovati programi oba tenka, jer se Rusijaozbiqno odnosi prema opremawu svojihoru`anih snaga najsavremenijom borbe-nom tehnikom.

Ostaje da se slo`imo sa ocenom ko-ja se isti~e na vi{e strana – da je crniorao, prema sada{wim saznawima, ve-rovatno ja~i od bilo kog tenka koji se da-nas kre}e na raznim stranama sveta. Re~je o „punokrvnom“ predstavniku tenkova~etvrte tehnolo{ke generacije.

Milosav C. \OR\EVI]

dela gasnoturbinskog motora GTD-1.000,razvili ~itavu seriju tih motora, pove}a-vaju}i im snagu, smawuju}i potro{wu i za-dr`avaju}i, u osnovi male razlike u masi igabaritima. Na primer, prvi motor je tro-{io 240 g/KS~ goriva, a najnoviji i najja~itro{i 215 g/KS~. Dok je GTD-1250 mase1.450 kg (sa ure|ajima), novi motor je mase1.300 kg. Prednosti i nedostaci gasne tur-bine su op{te poznati. Zanimqivo je da suRusi uspeli da razre{e jedan od najve}ihproblema tih motora – za{titu od pra{i-ne, s obzirom da su veliki potro{a~i va-zduha (od 4 do 5,5 kg/s), {to izgleda ameri~-kim stru~wacima nije uspelo.

TENK ZA 21. VEK

Hodni deo sa sedam pari potpornihto~kova, nezavisno torziono ve{awe, hi-drauli~ni amortizeri, spajawe ~lanaka gu-senica sa gumeno-metalnim osovinicama imogu}nost montirawa gumenih dodataka na~lanke, radi lak{eg kretawa i za{tite as-faltne podloge, neki su od ~inilaca koji go-vore da su odabrana optimalna re{ewa.

Mo`e se pretpostaviti da se crniorao u serijskoj proizvodwi, pogotovo ka-da se najavquje mogu}nost ugradwe topa ve-}eg kalibra i daqa dogradwa oklopa, ne-}e zadr`ati na 50 tona mase. Verovatno}e za neku tonu pre}i limit. No, ugradwapomenutog motora ostavqa pristojnu re-zervu snage i za pove}anu masu tenka. Pri-mena hidromehani~ke transmisije i elek-trohidrauli~nog upravqawa, promena ste-pena prenosa bez prekida toka snage, sa-mo pospe{uju ukupnu pokretqivost, mane-vribilnost i mogu}nosti savla|ivawarazli~itih prepreka.

U standardnu opremu tenka predvi|enje ure|aj za NHB kolektivnu za{titu, nezbog bojazni od termonuklearnog ratova-

TERMOVIZIJSKI SISTEMI

Me|u najva`nijim elementima ve-like vatrene mo}i jesu ni{ansko-osma-tra~ki ure|aji. U tome je ostvaren veli-ki iskorak. Naime, u saradwi sa belo-ruskim BELOM i Francuskim firmamaThales, Sagem i Thomson, realizovani susavremeni sistemi sa primenom termo-vizijskih ure|aja druge generacije.

Pomiwe se nekoliko novih ni{an-skih ure|aja koji omogu}uju detekciju ci-qa „tenk“ na daqinama od 4 do 5 km, 7,5km ili 10 km, a identifikaciju objektana daqinama 4 do 5 km i do 7,5 km. Satakvim kapacitetima ni{anskih ure|ajapove}ana je mogu}nost ni{awewa no}uza 1,5 do dva puta u odnosu na original-ne ruske sprave.

U zavr{nom razvoju nalazi se ne-koliko sprava: buklet-M (Catherine),plisa (Catherine-FC), ESSA (Catherine-RC), a ve} je modernizovan ni{an agat-2M. Koji }e od tih sistema definitivnobiti ugra|en u crnoga orla u serijskojproizvodwi, nije poznato. Ali je sa no-vim razvojem eliminisano zaostajawe uprimeni savremenih termovizijskih si-stema u odnosu na tenkove zapada.

Ni{anska sprava ni{anxije

15. decembar 2007.30

B E L G I J S K I P I [ T O Q F N P E T - S E D A M

Jedna od najstarijih

evropskih fabrika oru`ja,

Fabrique Nationale (FN) iz

Herstala u Belgiji, koja je

proizvela ~uveni pi{toq

Brauning HP 35, pu{ku FAL,

i nama dobro poznati

vojno-dr`avni brauning,

svojim novim pi{toqem

FN Five-seveN(FN pet-sedam)

jasno se priklonila

zastupnicima lakih zrna

velike po~etne brzine.

Mediji su taj pi{toq

opisali kao ubicu policajacazbog probojne mo}i metka

SS190.

Jo{ od pronalaska bezdimnog baruta,me|u lovcima, strelcima i qubiteqi-ma vatrenog oru`ja ne prestaju ras-prave o slede}oj temi – stepenu efi-kasnosti te{kih zrna ispaqenih ma-

lom po~etnom brzinom u odnosu na laka zr-na koja lete velikom po~etnom brzinom. Za-stupnici prvog gledi{ta, bar kad je re~ okratkim cevima, oli~eni su u qubiteqimakalibara .45 kolt ili .455 vebli, a poto-weg u pristalicama .357 magnum.

Jedna od najstarijih evropskih fa-brika oru`ja, Fabrique Nationale (FN) izHerstala u Belgiji, koja je, izme|u ostalog,proizvela ~uveni pi{toq Brauning HP 35,pu{ku FAL, i nama dobro poznati vojno-dr-`avni brauning, svojim novim pi{toqemFN Five-seveN (FN pet-sedam) jasno se pri-klonila zastupnicima lakih zrna velikepo~etne brzine.

Sve je po~elo 1989. godine kada jeNato objavio konkurs za novo oru`je na-meweno pozadinskim jedinicama. U skladusa tim, FN je otpo~ela razvojni projektkompaktnog oru`ja, male te`ine i umere-nog trzaja, ali je projektni tim oti{ao i

UBICAPOLICAJACA

korak daqe. Po{li su od pretpostavke da}e u 21. stole}u vojnici imati pancir, kaosastavni deo opreme, {to zna~i da bi mu-nicija koju koristi novo oru`je moralaimati odgovaraju}u probojnu mo}. Tako sunastali automat FNP-90 i metak 5,7h28milimetara.

Prema izvorima iz same fabrike,nastala kombinacija bila je do te mereuspe{na da su odlu~ili da izrade i pi-{toq u istom kalibru, namewen osobqukoje nosi automat P-90, a rezultat je FN Fi-ve-seveN.

ODLIKE

Du`ina oru`ja iznosi 208 mm, a ce-vi 122,5 mm. Masa praznog pi{toqa je620 grama, a punog sa 20 metaka u okviru760 grama. Ram je izra|en od polimera,u skladu sa modernim trendom, a zatva-ra~ i cev od ~elika. Zatvara~ je oblo`enpolimerom, tako da se u prvi mah sti~eutisak da je re~ o plasti~nom pi{toqu,~emu doprinosi mala masa, jer je pet-se-dam sa punim okvirom lak{i od gloka 17.

31

grama, a brzina projektila na ustima cevi650 metara u sekundi. Masa metka iznosipribli`no polovinu standardnog metka 9mm para i svoju efikasnost zasniva na ne-stabilnoj putawi nakon pogotka u telo, ka-da stvara {iri kanal ustreline od du`inezrna (iznosi 21 milimetar). Predwa tre-}ina zrna izra|ena je od ~elika, a ostatakod aluminijuma, ~ime je te`i{te pomerenounapred, mada to ne uti~e na preciznost.Portparol FN je izjavio da „metak 5,7h28mm premo{}ava zjap izme|u municije zakratke cevi, koju koriste automati i metka.223 Remington, a koji upotrebqava velikibroj modernih vojnih pu{aka“.

Novi metak probija pancir do nivoaza{tite III A, ali ne i umetnute za{titneplo~e, tako da nema preveliku proboj-nost, {to je glavna briga policijskih je-dinica, koje `ele da izbegnu rawavawenedu`nih civila ili svojih pripadnikazalutalim projektilima i riko{etom.

Mediji su opisivali FN Five-seveNkao ubicu policajaca (cop killer), zbog pro-bojne mo}i metka SS190. Me|utim, ovaj me-tak nije namewen slobodnoj prodaji, ve}iskqu~ivo za vojnu i policijsku upotrebu.Civilima su dostupni SS195 LF, SS196 SR iSS197 SR, iste brzine ali olovnog jezgra.Pri proceni zaustavne efikasnosti morase imati na umu ne samo masa, ve} i brzi-na taneta koje pri pogotku u meka tkiva is-poqava hidrostati~nu silu, bitan deo uformirawu kanala ustreline.

POUZDANOST

Prema specifikaciji proizvo|a~a,efikasan domet iznosi 50 metara, ali ob-u~eni strelac sa lako}om poga|a pojasnumetu na 200 metara odstojawa, dok trzajiznosi samo oko 60 odsto onog koji nastajepri opaqewu standardnih metaka 9mm pa-ra. Pouzdanost je demonstrirana ispaqi-vawem 500 metaka uzastopno bez zastoja.

Model FN pet-sedam nudi potpunonovi koncept pi{toqa i metka koji jo{ ni-je univerzalno prihva}en u vojnim i poli-cijskim krugovima. Ako se to dogodi, predwim je sigurno lepa budu}nost.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

Dr{ka pi{toqa je fino ~ekirana sastrane, spreda i pozadi, pa oru`je sigur-no le`i u mokroj i oznojenoj {aci. Utvr-|iva~ okvira nalazi se samo sa levestrane, ali se mo`e premestiti na su-protnu, mada levoruki strelci imaju obi-~aj da utvr|iva~ pritisnu sredwim pr-stom, ako je sme{ten na levoj strani. Mu-{ica je fiksirana, a zadwi ni{an je mi-krometarski podesiv po visini i pravcu,a to je od posebnog zna~aja s obzirom naefikasan domet zrna 5,7 milimetara.

Ustavnik navlake sme{ten je iznad iunazad u odnosu na utvr|iva~ okvira, aispred wega u istoj visini je poluga ko~-nice, koja se nalazi sa obe strane ramai pomera se ka`iprstom ili prstima su-protne {ake. Ispred ko~nice, sa levestrane rama, sme{tena je poluga za ras-klapawe pi{toqa. Sve komande na oru`-ju su svetle boje, tako da su jasno uo~qiveu odnosu na antracit boju polimera odkog su izra|eni ram i omota~ cevi.

Sa leve strane zatvara~a, nasuprototvoru za izbacivawe ~aura, nalazi se

KORISNICI

Za sada su FN Five-seveN usvojilebelgijska jedinica za specijalne na-mene SFG, francuska protivterori-sti~ka jedinica GIGN i vi{e SWAT(SAJ) timova u ve}im gradovima SAD.

Prema nepotvr|enim izve{taji-ma, usvojila ga je i Tajna slu`ba SAD(US Secret Service), koja je zadu`ena zaneposredno obezbe|ewe predsednika.

PROBOJNOST

Proizvo|a~ tog pi{toqa isti~e dametak 5,7 mm probija standardni PASGTpancir do odstojawa od 300 metara,PASGT {lem na 240 metara, a CRISATpancir, koji se izra|uje od kevlara i ti-tanijuma, do odstojawa od 100 metara.

indikator metka u cevi. Sama cev imapredvi|eno trajawe od 20.000 ispaqe-nih metaka. Na dowoj strani predweg de-la rama je Pikatini {ina, na koju se mo-gu montirati takti~ko svetlo ili laser-ski ni{an, odnosno obele`iva~.

Pi{toq funkcioni{e po modifiko-vanom Brauningovom principu, povrat-nim trzajem pri zabravqenom zatvara~u.U okvir staje 20 metaka, a postoje i oniod 10 metaka za kupce u pojedinim dr`a-vama SAD u kojim je na snazi ograni~ewebroja metaka u okviru.

Metak 5,7h28 mm najboqe se mo`eokarakterisati kao malokalibarski metaksa centralnim paqewem. Masa zrna je 2,02

Automat FNP-90

Od konstruktorskog biroa zahtevano jeda pu{ka i odeqenski pu{komitraqez buduako ne isti onda bar sli~ne konstrukcije,zbog pojednostavqewa logisti~ke podr{kejedinicama i radi lak{e obuke qudstva.

RAZVOJ

Razvoj tog oru`ja zapo~eo je pod nazi-vom „projekat 50”. Prema Bundesveru, tre-balo je to da bude lagana, izdr`qiva i pre-cizna automatska (juri{na) pu{ka klasi~-nog oblika u kalibru Natoa 5,56h45 mm, samogu}no{}u prilago|avawa na municiju7,62 mm (koja se tada uveliko koristila ujedinicama Natoa) i promenom nekih delo-va i kalibra 9 mm u obliku automata.

Ubrzo je komisija za razvoj nove auto-matske juri{ne pu{ke i odeqenskog pu{ko-

15. decembar 2007.32

Po~etkom devedesetih godina Nema~kaje intenzivno po~ela rad na razvojunove doma}e porodice juri{nih pu-{aka i pu{komitraqeza. Bundesverje procenio da se posle ujediwewa

dve Nema~ke odnos bitno mewa ne samo natlu Evrope ve} i svetu. Vojska je smatralada je sa promenama po~ela nova era i usamom Natou i da }e od tada Bundesverimati zna~ajniju ulogu, ali i druge obave-ze kao {to su u~e{}a u me|unarodnim voj-nim misijama. Zbog toga je trebalo razvi-ti novo pe{adijsko naoru`awe sa kojim binema~ki vojnici u eventualnim sukobimauspeli da obezbede odgovaraju}u vatrenumo} i pouzdanost u eksploataciji u svimvremenskim i meteorolo{kim uslovima uodnosu na protivnika.

Nemci nisu tr`i{tu

ponudili nikakvo novo,

revolucionarno re{ewe,

ve} apsolutno suprotno,

ne{to {to je provereno i

pouzdano, ali u kombinaciji

sa ultramodernim lakim

materijalom i savr{enom

izradom. A danas ne mo`e

da se snimi nijedan film u

kome se pojavquju

specijalci, a da oni nisu

naoru`ani upravo sa G 36 Kili G 36 C.

REDIZAJNIRANIKALA[WIKOV

A U T O M A T S K A P U [ K A H E C K L E R & K O C H G 3 6

mitraqeza imala pune ruke posla. Stigloje deset modela automatskih pu{aka i se-dam modela pu{komitraqeza, a trebalo jeodabrati dva koja }e biti detaqno opito-vana. Ubrzo je i to re{eno. U Opitni cen-tar 92 u gradu Meppen pristigla su po dvamodela za oba tipa oru`ja. Testirawa subilo dugotrajna i po nekoliko puta ispiti-vani su svaki deo, svaka mogu}nost oru`ja usvim vremenskim i meteorolo{kim uslovi-ma. Pobedio je H&K G 36.

Na~elnik Uprave za naoru`awe pot-pisao je, 8. maja 1995, dozvolu za uvo|eweu naoru`awe nove automatske (juri{ne) pu-{ke i odeqenskog pu{komitraqeza. Obamodela dobijaju nove, vojne oznake i auto-matska (juri{na) pu{ka postaje poznata kaoG 36 (Gewer – pu{ka), a pu{komitraqezMG – 36 (Maschinengewehr – pu{komitra-qez). Dakle, odlu~eno je da stari modelH&K G3 (koji ima vaqkasti zatvara~ i ka-libar 7,62 h 51 mm) bude zamewen mla|imG 36, kalibra 5,56 h 45 mm, ~iji se prin-cip rada zasniva na obrtno-~epnom zatva-ra~u i pozajmici barutnih gasova.

Ali, ako se samo malo boqe pogleda,ta novoizabrana pu{ka za nema~ki Bunde-sver nije ni{ta mawe nego redizajniranilegendarni ruski kala{wikov AK 47. Iakoje nema~ka pu{ka, odabirom materijala,dimenzijama i izgledom razli~ita od ruskoguzora, malo se toga na woj su{tinski mogloizmeniti. Ipak, neki stru~waci tvrde daako je neko imao moralno pravo da uzme ru-sku legendu i po uzoru na wu napravi novu imnogo savremeniju pu{ku, onda je to ipakfirma „Heckler & Koch” (H&K). Jer, isti tiizvori tvrde da je davne 1947. godine i samKala{wikov po uzoru na nema~ku STG 44razvio ili usavr{io svoj AK 47. Koliko utome ima vatre, odnosno dima, zna samokonstruktor Kala{wikov.

OSOBENOSTI

Pu{ka ima 480 mm dugu cev u kojoj je{est `lebova i poqa, te korak uvijawa od178 mm. Cev je sa unutra{we strane tvrdohromirana, {to zna~i da iz we mogu da seispaquju zrna ~ija te`ina ne prelazi 80grejna.

Pozajmica barutnih gasova vr{i sena predwem delu cevi, gde je komora ba-rutnih gasova spojena kanalom sa cevi.Preko tog spoja odvodi se mali deo barut-nih gasova na gasni klip, u komoru barut-nih gasova, a sam gasni klip preko nosa~apokre}e zatvara~.

Zatvara~ je obrtno-~epnog tipa i imana sebi ni mawe ni vi{e nego {est bra-davica, koje se rotiraju za 90o. U toku po-vratnog trzaja, glava zatvara~a se kre}epreko vo|ice i tako se vr{i bravqewe. Ru~ica zatvara~a nalazi se na gorwem de-lu nosa~a zatvara~a i ona je sklapaju}a sa

33

SKRA]ENI MODELI

Najpre su razvijene automatska pu{ka sa oznakom G 36 i odeqenski pu{komi-traqez MG 36, a ubrzo je Komandi specijalnih snaga (KSK) isporu~en i novi modelG 36 K. Slovo K se slu~ajno poklopilo sa na{im u zna~ewu re~i „kra}i” ili „krat-ki”. I zaista, originalna verzija G 36 je skra}ena i to od cevi, pa su predwi ruko-hvat i razbija~ gasova odmah morali druga~ije da izgledaju, ~ak i da funkcioni{u, izprostog razloga jer iako je je cev smawena, na oru`je su morali da se stave odre|e-ni dodaci koje koriste specijalne jedinice prilikom upada u mra~ne, neosvetqeneprostorije – IC ni{an, takti~ko svetlo...

I taj model je bio duga~ak za specijalne jedinice, pa je firma H&K razvila inajkra}u verziju iz familije G, koja je dobila oznake G 36 C (Comando). Ta zadwaverzija je ultrakratka, naro~ito kada je kundak preklopqen, jer to oru`je po dimen-zije spada u kategoriju automata, a raspola`e balisti~kim mogu}nostima kalibra.223 Rem.

Kada se ovo oru`je spoji sa posebnom vrstom municije kao {to su na primer„Winchester Ranger-Frangible” ili „Hornadu Tactical Applikation Police”, onda postaje do-bitna kombinacija za re{avawe tala~kih situacija u zatvorenoj prostoriji. Za{toba{ ta municija? Samo iz dva razloga – predaje mnogo ve}u energiju na ciqu, a pritome je mnogo mawe opasna za okolinu.

spoqne strane. To je u~i-weno sa jasnim ciqem da delo-vi oru`ja ne izlaze jako iz gabaritaoru`ja. Kako nosa~ zatvara~a i zatvara~imaju ~vrstu uzajamnu vezu, mo`e se, u slu-~aju zastoja, repetirati pomo}u ru~ice,odnosno otkloniti zastoj.

Ku}i{te ili obloga cevi izra|ena jeod plasti~ne mase oja~ane staklenom vu-nom, isto kao i ve}ina delova na G 36 pu-{ci. Obloga je trouglastog oblika (ne{tosli~no kao kod AR 15, ali mnogo u`i u do-wem delu i komotnija prilikom dr`awa) inamewena je da u svakom trenutku za vre-me eksploatacije za{titi strelca, odno-

sno wegovu ruku. Sa gorwe stra-ne i u sredini sa dowe strane nalaze se

otvori koji slu`e za hla|ewe cevi. Sapredwe strane je otvor u koji se sme{ta-ju usta cevi sa ili bez razbija~a gasova.

Iza razbija~a gasova na nekolikocentimetara od same obloge nalazi seutvr|iva~ no`a. Wega ima samo osnovnimodel oru`ja, jer svi ostali imaju skra}enucev, i to toliko da se iz obloge vidi da vi-ri samo razbija~ gasova. Iza obloge je ku-}i{te spojeno sa telom sanduka u kome senalazi le`i{te za okvir, pi{toqski ruko-hvat, brava za otvarwe i zatvarawe kunda-ka, a sa unutra{we strane je vo|ica za kre-

Najkra}averzija iz

familije Gdobila je oznakuG 36C-Comando

15. decembar 2007.34

je puno polagala u to oru`je jer su prime-wena neka revulucionarna re{ewa u pu-wewu oru`ja i u sastavu metka. Naime,okvir sa municijom postavqen je u pravcuga|awa sa gorwe strane oru`ja, dok su uokviru meci okrenuti pod uglom od 90 ste-peni u odnosu na pravac ga|awa. Zatva-ra~ je re{en tako da je okretao municiju itek tada se ubacivao u le`i{te metka. No,to nije bio problem.

METAK BEZ ^AURE

Problem zbog koga se odustalo jestenovi metak. Re~ je o metku bez ~aure, gde jesam barut bio presovan u obliku ~aure.Zbog temperature zatvara~a i predle`i-{ta metka, ~esto je dolazilo do prevre-menog opaqewa (zbog aktivirawa barut-nog puwewa), pa i do nesre}a, zato se kaoepilog – odustalo od projekta G 11.

I pored po~etne strepwe, na kraju jesve ispalo dobro po firmu. Tr`i{tu nisuponudili nikakvo novo, revolucionarnore{ewe ve} apsolutno suprotno, ne{to{to je provereno i pouzdano, ali samo ukombinaciji sa ultramodernim lakim ma-terijalom i savr{enom izradom.

Nije izostao ni uspeh na tr`i{tu.Bundesver je naru~io veliku koli~inu zasvoju armiju i proizvodwa za doma}u vojskuve} je prema{ila 150.000 komada. PoredNemaca, ogromnu koli~inu naru~ili su i[panci kako bi prenaoru`ali svoju vojskusa familijom G oru`ja. Pored wih, pozna-to je da su i neke armije naoru`ale svojespecijalne jedinice sa modelima G 36 K iG 36 C, a ta pu{ka se sve vi{e i ~e{}e vi-|a i kao naoru`awe mirovnih snaga {iromsveta. Sem toga, ima i svoju filmsku pro-mociju – ne mo`e da se snimi nijedan `e-stok film u kome se pojavquju specijalnevojne jedinice, a da oni nisu naoru`aniupravo sa G 36 K ili G 36 C.

I{tvan POQANAC

tawe zatvara~a. Cev se jednostavno uvr}es predwe strane pomo}u slepog navrtwa.

Sa gorwe strane je poklopac sandu-ka (skroz pozadi, odmah iznad pi{toq-skog rukohvata) na kome je pomo}u tri vij-ka u~vr{}en opti~ki ni{an u obliku re-fleksnog ni{ana (ima uve}awe tri puta).Od opti~kog ni{ana prema cevi monti-rana je ru~ica za no{ewe pu{ke koja jeopremqena „Pikatinijevom” {inom zamontirawe optoelektronskih ure|aja zani{awewe, osmatrawe, obele`avaweciqeva i merewe daqine dawu i no}u.

Sanduk je sa zadwe strane zatvoren ito onemogu}ava prqawe unutra{nosti. Unu-tar sanduka nalazi se povratna opruga savo|icom. Na samom zadwem delu poklopcasanduka je brava kundaka koja omogu}avapreklapawe, odnosno, zatvarawe kundakauz desni bok oru`ja. Rukohvat je pi{toqskibez anatomskog oblika, ali postavqen poduglom i sadr`i okida~ i radnu ko~nicu uprostoru branika obara~e.

MODULARNOST

Poluga selektora vatre je obostranai veoma pristupa~na sa obe strane oru`ja.Ima tri polo`aja i to S – Sicher, zako~eno;E – Einzelfeuer, pojedina~na paqba, i F – Fe-uerstoss, rafalna paqba. Okida~ je veliki,a branik obara~e prostran pa omogu}avaeksploataciju oru`ja i kada vojnici nosezimske debele rukavice.

Prilikom kontrole oru`ja (da li imametka u cevi), zahvaquju}i poluzi koja se na-lazi ispod samog okida~a, mo`e da se zako-~i zatvara~ u otvorenom – zadwem polo`a-ju, i ako se u oru`ju ne nalazi prazan okvir.

Za okvir bismo mogli jednostavno daka`emo – „ni{ta novo”. Povijen je i pri-ma 30 metaka. Napravqen je od prozirneplastike, otporne na udarce, visoke tem-

perature. Na samom okviru postoji dr`a~koji omogu}ava spajawe dva, odnosno triokvira, radi br`eg puwewa i pra`wewaoru`ja.

Pu{ka se isporu~uje sa duplim rem-nikom. On je podesiv i omogu}ava nekoli-ko na~ina no{ewa oru`ja. Mo`e da se no-si na svaki klasi~an na~in, na le|ima kaoranac, ili ispod pazuha (uvek spreman zaupotrebu) itd.

Celokupna familija modela G oru`-ja je modularnog tipa, {to zna~i da su me-|usobno izmewivi. Tu je i {irok spektardodatne opreme kao {to su na primer pot-cevni baca~ granate AG 36, razli~iti oki-da~i, okviri kapaciteta od 30 pa do 100metaka, monta`ne {ine tipa „Pikatini” itipi~ni ni{ani za nema~ku sredinu i we-no oru`je firme „Zeiss/Hensoldt”.

Kada je re~ o ni{anu, od samog po~et-ka se znalo i odustalo od klasi~nih meha-ni~kih, ali se ostavila rezerva da se ioni montiraju po potrebi naru~ioca.Firma „Zeiss/Hensoldt” razvila je speci-jalno za familiju G 36 laki, kompaktni iizuzetno otporni ni{an. Taj ure|aj se na-lazi na samom zadwem delu oru`ja, ta~ni-je na kraju ru~ice za no{ewe, i sastoji seod kolimatorskog ni{ana (sa poja~iva~emsvetlosti bez uve}awa), ni{ana sa pove-}awem od tri puta, i posebnom skalom zamerewe daqine pa ~ak i kod pokretnih ci-qeva. Dok je ni{an sa osvetqenom ta~ki-com alat za dejstvo na borbenim odstoja-wima do 200 m, ni{an koji uve}ava kori-sti se od 200 do 800 metara. Pomo}u pa-sivnog ni{ana „Zeiss/Hensoldt”, prilago|e-nog dnevnoj ni{anskoj spravi, mogu}e je idejstvo no}u.

Iako je „Heckler & Koch” renomiranafirma, oni su u ovaj projekat u{li sa ma-lom dozom rezerve – zbog neuspeha pret-hodnodnog projekta nazvanog G 11. Firma

VISOKI ZAHTEVI

Dok su je ispitivali, familija Goru`ja pro{la je silna maltretirawa.Naime, pedantni i precizni Nemcizahtevali su veliku preciznost iz sva-kog modela oru`ja. Na rastojawu od100 metara G 36 trebalo je da ispalipet metaka (pojedina~na vrsta paqbe)i da ostvari sliku pogodaka do 120 mmsa uobi~ajenom municijom 5,56 h 45mm, koja ima punu ko{uqicu i te`inu od55 grejna, oko 3,6 grama. No, zahvaqu-ju}i renomiranim firmama kao {to su„Heckler & Koch” i „Zeiss/Hensoldt” sva-ko oru`je na streli{tu ispuwavalo jepostavqeni zadatak, ~ak i duplo ispodzadate vrednosti – G 36 C je sliku po-godaka grupisala na svega 60 mm.

Branik obara~e je prostran pa omogu}ava eksploataciju oru`ja i kada vojnici nose zimske debele rukavice

Proteklihgodina in`ewerifrancuske agen-cije za odbrambe-na nau~na istra-`ivawa – ONERA(Onera) bili suanga`ovani narazvoju nove ge-neracije mikro-bespilotnih si-stema. Najvi{e pa`we po-sve}eno je zavr{etku dvaprojekta tih letilica podnazivom mavdem i reman-ta, ~iji se prvi probniletovi o~ekuju po~etkomidu}e godine.

Re~ je o mikrobespi-lotnim letilicama, namewenim tak-ti~koj primeni pre svega u urbanom podru~ju, odnosno borbiprotiv terorizma i suzbijawu kriminala. Velik interes za mi-kroletelice Onerainih in`ewera pokazali su francuska po-licija, kopnena vojska i ratna mornarica.

Razvoj mavdema pokrenut je u okviru projekta koji finan-sira European Defense Agency sa ~etiri miliona evra, a koji je,uz francuske in`ewere, okupio stru~wake iz [panije, Norve-{ke i Nema~ke. Mavdem je u stvari VTOL (Vertical Take off andLand) mikroletelica sa ~etvorokrakim rotorom dijametra 50cm. U vazduhu }e mo}i da provede do 40 minuta, sa maksimalnimdoletom do 5 km, a ima}e mogu}nost i da lebdi u mestu oko 15minuta. Pokreta}e ga elektromotor s litijum-sulfidnim bate-rijama te`ine oko 50 grama. Korisni teret }e biti videokame-ra te`ine 15 grama i audio-video data-link sistem te`ine oko10 grama i dometa do jedan kilometar.

Uz mavdem, Onera je tokom juna ove godine predstavilajo{ jedan projekat. To je remanta, tako|e, mikrobespilotna le-tilica s pomi~nim krilima. Du`ina letilice je 15 cm, a te`isvega nekoliko grama. B. N

Prepoznavawe snaga je postalo veoma va`no u borbenimoperacijama koje se danas izvode uz dalekometno oru`je velikepreciznosti. Ukoliko posada nekog borbenog sistema ne prepo-zna i pravilno ne identifikuje snage na boji{tu, postoji velikamogu}nost tzv. prijateqske paqbe, odnosno nenamernog napadana svoje snage, ~esto uz tragi~ne posledice. Zbog toga su istra-`iva~i ameri~ke laboratorije Sandia National Laboratories raz-vili sistem za identifikaciju Athena. Re~ je o posebnom ure|a-ju koji u slu~aju osvetqavawa radarom automatski odgovaraidentifikacijskom porukom.

Ure|aj se postavqa na vozila raznih vrsta i tipova i omo-gu}ava wihovu preciznu identifikaciju tokom borbenih aktiv-nosti. Ako bilo koja letilica tokom izvr{avawa borbenog za-datka radarom osvetli podru~je planirano za napad i ako natom podru~ju ima vlastitih vozila opremqenih identifikacij-skim ure|ajem Athena, ona }e odmah poslati identifikacijskuporuku pilotu koji }e tu poruku primiti kao upozorewe da tamoima vlastitih ili savezni~kih snaga.

Athena je mali i jevtin sistem, a wegova se upotreba jedno-stavno integri{e u postoje}e radare na vazduhoplovima. Takose, uz mawu nadogradwu ve} postoje}e opreme, omogu}ava jedno-stavna detekcija prijateqskih snaga. Iako je sistem za sada za-mi{qen za upotrebu s radarima naletelicama, uskoro se o~ekujewegova modifikacija za upotre-bu na tenkovima i drugim borbe-nim vozilima kopnenih snaga.

B. N.

P R I J A T E Q S K A P A Q B A

A V I O N A M F I B I J A

Ruski avion amfibija A-40 albatros, prema obja{wewimaiz ruskih vojnih krugova, najve}i je i jedinstveni avion koji uzle}ei sle}e na vodu i zemqu. Namewen je za borbu protiv podmorni-ca, a mo`e da izvodi dejstva dawu i no}u, u svim meteorolo{kimuslovima i puni se gorivom za vreme leta. Posada je sme{tena uhermeti~koj kabini sa dva odeqewa: u jednom su trojica pilota, au drugom osam operatora podsistema upravqawa.

Avion je snabdeven modernim sistemom za upravqawe,potragu, otkrivawe, pra}ewe i uni{tavawe podmornica zavreme wihove plovidbe pod vodom, nad vodom ili zaustavqe-ne na dnu mora. Za tu svrhu, taj avion snabdeven je hidrofo-

nima i drugim hidroakusti~nim, elektronskim i ra~unarskimsredstvima.

Avion je naoru`an raketama vazduh-voda, torpedima, mina-ma i dubinskim bombama koje mu omogu}avaju uni{tavawe pod-mornica samostalno ili u sadejstvu sa drugim letilicama iliplovnim objektima. Albatros leti maksimalnom brzinom 760km/~as, na maksimalnoj visina leta od 9.700 m, borbeni radijusdejstva mu je vi{i od 2.000 km. Ima po~etnu te`inu od 86 tona, anosi borbena sredstva od 6,5 tona. Du`ina aviona je 43,84 m,visina 11,07 m, raspon krila 41,62 m, a pokre}u ga dva turbo-reaktivna motora. B. N.

M I K R O B E S P I L O T N E L E T E L I C E

V35. Ona se u stru~noj {tampi ozna~ava kaoSu-35-1 ili kao Su-35 BM. Prvi od triprototipa predstavqen je na avio-salonuMAKS 2007.

U odnosu na prethodnika, Su-35 BModlikuje ~istija aerodinami~ka linija na-stala uklawawem kanar upravqa~kih po-vr{ina. Primenom novih, pre svega kom-pozitnih materijala, znatno je olak{anapostoje}a konstrukcija aviona. Time jestvoren prostor za dodatnu koli~inu go-riva i ubojnih sredstava. Pogonsku grupupredstavqaju dva motora sa otklowenimvektorom potiska tipa saturn 117 S, koji}e biti primeweni i na novom ruskom lov-cu pete generacije koji se trenutno nalaziu razvojnoj fazi.

Pretpostavqa se da }e primenom sna-`nijih motora (potisak na forsa`u iznosioko 142 kN, {to je za 16 odsto vi{e u odno-su na standardni AL-31F) novi Su-35 pose-dovati karakteristiku superkrstarewa. Utaj avion }e biti ugra|en i novi radar tipaIrbis-E sa faziranom antenskom re{et-kom. Kako proizvo|a~ navodi, Irbis-E mo}i}e da prati 30 ciqeva u vazduhu i omogu}iistovremeno dejstvo na osam. Pored noveavionike, Su-35 BM }e nositi i novu gene-raciju ubojnih sredstava. Naro~ito zani-mqiv je projektil vazduh-vazduh tipa KS-172(RVV-L), dometa od oko 400 kilometara!

36

i{enamenski borbeni avioni pred-stavqaju udarnu pesnicu savremenihvazduhoplovnih snaga, ali i najpro-fitabilniji proizvod savremene va-zduhoplovne industrije. Zbog toga se

wihovom razvoju i usavr{avawu poklawaizuzetno velika pa`wa. Premda se potpu-no novi tipovi letelica danas retko poja-vquju, de{avawa u toj kategoriji vazduho-plova su, i pored toga, veoma dinami~na.Relativno stari (ali i noviji) modeli avi-ona usavr{avaju se iz dana u dan, ~ime sewihove karakteristike i borbene mogu}-nosti konstantno pove}avaju. U takvoj situ-aciji pojedini tipovi vi{enamenskih bor-benih aviona egzistiraju u desetinama va-rijanti. Gotovo svakodnevno se pojavquju inove oznake {to, pored ukazivawa na kva-litativni pomak, stvara i odre|eni mar-ketin{ki efekat.

Ovom prilikom predstavqamo aktu-elne varijante najpoznatijih tipova vi{e-namenskih borbenih aviona, wihov statusi pravce daqeg usavr{avawa.

RUSKE UZDANICE

Ruska vazduhoplovna industrija danasse na tr`i{tu prevashodno pojavquje saderivatima aviona Su-27/30 i MiG-29.Familiji aviona Su-27/30 tokom prote-kle godine pridru`ila se nova verzija Su-

15. decembar 2007.

S A V R E M E N I V I [ E N A M E N S K I B O R B E N I A V I O N I

Usavr{avawe postoje}ih

tipova vi{enamenskih

aviona u velikoj meri je

sli~no i na istoku i na

zapadu. Pa`wa se poklawa

razvoju i ugradwi AESA

radara, koji }e ozna~iti

veliki tehnolo{ki pomak.

Prioritet je i integracija

mre`ne opreme

kqu~ne za informacijsku

superiornost. Nivo

digitalizacije prostora

u kabini konstantno se

pove}ava, a otvorena

arhitektura avionike

omogu}ava lak{u

integraciju nove opreme.

UDARNAPESNICASu-30

37

Model MiG-35 predstavqa posled-wu varijantu familije aviona proiza{leiz MiG-29. Konkretno, re~ je o daqemusavr{avawu verzija MiG-29M/M2 iMiG-29K/KUB. Premda se oznaka prvi putpojavila jo{ pre desetak godina, dobilaje na aktuelnosti tek pro{le godine – saindijskim tenderom za novi vi{enamen-ski avion koji }e zameniti zastarele le-telice tipa MiG-21.

Avioni familije MiG-29 bili su to-kom devedesetih godina u senci daleko uspe-{nijeg Su-30. Izostanak prodaje zna~io jeusporen razvoj, a posledi~no i slabiju kon-kurentnost. Me|utim, po~etak ove decenijenajavio je veliki preokret u tr`i{noj po-ziciji aviona MiG-29. Naruxbine Jemena,Indije (mornari~ka verzija MiG-29K), Al-`ira i naposletku Libije udahnule su novi`ivot popularnoj letelici. Ta sredstvaomogu}ila su korporaciji MiG da nastaviradove na stvarawu novih, mahom vi{ena-menskih varijanti.

Rusi MiG-35 svrstavaju u borbeni avi-on „4++“ generacije. Demonstrator te va-rijante predstavqen je na izlo`bama u In-diji i Rusiji, a izveden je iz ~etvrtog proto-tipa aviona MiG-29M (br. 154) proizvede-nog jo{ 1990. godine. Premda je u konkret-nom slu~aju re~ o dvosedu koji se na sajtuproizvo|a~a ozna~ava kao MiG-35D, jedno-sed se ne}e mnogo razlikovati. Ta letelica}e imati istu strukturu, ali }e umesto zad-we kabine biti postavqen gorivni rezer-voar zapremine 600 litara.

Ukoliko MiG-35 u|e u serijsku proiz-vodwu wegovu pogonsku grupu sa~iwava}emotori RD-33MK, koje osim ve}e snage uodnosu na prethodnike (88,3 kN) odlikujei ve}i `ivotni vek (4.000 sati) i mogu}-nost ugradwe izduvnika sa vektorisanomsilom potiska. Izduvnici zasada mogu dase otklawaju ±15° po vertikalnoj osi i±8° po horizontalnoj osi. Wihove karak-teristike ispitane su sa prethodnom ver-zijom ozna~enom kao MiG-29 OVT. MiG-35

me SAAB odlu~ili su se za ugradwu novogmotora tipa F-414 snage 96 kN koji se tre-nutno primewuje na avionima F/A-18 E/F. Uodnosu na postoje}i F-404 tj. RM-12 taj mo-tor pru`a 35 odsto ve}i potisak. Kao op-cija razmatra se i ugradwa ure|aja za vek-torisawe potiska.

Umesto postoje}eg radara o~ekuje se,shodno trendovima, ugradwa radara sa ak-tivnim elektronskim skenirawem koji raz-vija „Erikson” pod oznakom NORA. U~e{}eu ovom programu potpoma`u Norve{ka iDanska, jer one gripen nove generacije po-smatraju kao potencijalnu zamenu za vla-stite F-16, odnosno kao alternativu ame-ri~kom F-35A (trenutno u fazi opitovawa).

EVROPSKI TAKMACI

Evropski lovac ~etvrte generacije eu-rofajter (Eurofighter) zajedni~ki je proiz-vod Nema~ke, Italije, Velike Britanije i[panije. Taj avion se u Velikoj Britanijinaziva tajfun, u Nema~koj i [paniji gaozna~avaju kao EF2000, a u Italiji F2000.

Pored 620 aviona koje su naru~ile tedr`ave, za eurofajter su se odlu~ili i Au-strija (15 aviona) i nedavno SaudijskaArabija (72 aviona), u ugovoru vrednom6,4 milijarde evra. Do avgusta 2007. godi-ne izra|eno je 127 aviona koji su ve} uoperativnoj upotrebi. Budu}i da je euro-fajter inicijalno projektovan za lova~kezadatke, integracija sredstava vazduh-ze-mqa vr{i se naknadno, o ~emu govore ioznake tzv. blokova. Tako na primer ozna-ka Block 5, koja ide uz naziv aviona, ukazu-je da je vazduhoplov koji pripada tom stan-dardu/seriji sposoban da dejstvuje preci-zno vo|enim sredstvima po ciqevima nazemqi. U ovom momentu Block 5 mo`e dapodve{ava kontejner litening (objediwavaFLIR ure|aj, TV kameru, laserski daqino-mer i laserski osvetqiva~ ciqa) i prime-wuje laserski/GPS vo|ene bombe poboq-{ani pejvej II (Enhanced Paveway II).

ujedno bi mogao da bude i prvi serijskidvomotorac kod kojeg se potisak otklawa usvim pravcima.

U predwoj kabini aviona MiG-35 na-laze se tri vi{efunkcijska displeja dimen-zija 15 h 20 cm. Poboq{ani optoelektron-ski ure|aj (KOLS) sastavqen od IC traga-~a i laserskog daqinomera sada je posta-vqen na poziciju ispod desnog motora (ume-sto dosada{we pozicije ispred vetrobra-na), ~ime se lako razaznaje pripadnost avi-ona verziji MiG-35. Za avion MiG-35 ubr-zano se razvija i radar `uk MAE sa aktiv-nim elektronskim skenirawem, {to je uslo-vqeno zahtevima indijskog tendera za novivi{enamenski avion.

[VEDSKI LAV

[vedski gripen JAS-39 C/D polakoali sigurno osvaja nova tr`i{ta. Nakon Ju-`ne Afrike, Ma|arske i ^e{ke, za gripenase odlu~ilo i tajlandsko vazduhoplovstvo(12 aviona). Istovremeno, {vedsko vazdu-hoplovstvo se odlu~ilo da modernizuje 31avion starijih varijanti A i B u verzije C iD, {to podrazumeva su{tinsko rekonfigu-risawe nivoa elektronske opreme.

Premda se smatra prvim istinskimavionom ~etvrte generacije, sa gripenom jeve} ste~eno dovoqno operativnih iskustavana osnovu kojih su definisani pravci daqegusavr{avawa tog perspektivnog aviona.

Kao izvesna varijanta u ovom momentunavodi se JAS-39 NG – gripen nove genera-cije koji bi u potencijalnu upotrebu mogaoda u|e nakon 2010. godine. Premda }espoqwe dimenzije aviona ostati neprome-wene, redizajnom prostora u trupu i repo-zicionirawem stajnog trapa bi}e koli~inaunutra{weg goriva pove}ana za 38 odsto.Tako|e, planira se integracija profilisa-nih rezervoara goriva na gorwem delu tru-pa (CFT-Conformal Fuel Tanks) i ve}i korisniteret (6.000 kg) na 10 podvesnih ta~aka.Usled pove}ane mase aviona, ali i zahte-vanih boqih performansi, in`eweri fir-

AESA RADARI

Mnogi stru~waci smatraju da je po-java radara sa aktivnim elektronskimskenirawem (AESA – Active ElectronicallyScanned Array) jedan od najzna~ajnijihmomenata u istoriji razvoja radara.

Glavne prednosti ovog tipa su: ma-wa masa, ve}i domet radara i pouzda-nost rada, poboq{ana rezolucija pri-likom mapirawa terena, mogu}nostistovremenog rada u vi{e razli~itihmodova, ve}i broj ciqeva koji mogu dase prate i istovremeno dejstvuje na wih.

Kao mana se, osim cene, navodi ikompleksniji sistem hla|ewa elektron-skih sklopova radara.

„Gripen ” nove generacije ima}e sna`nijimotor, ve}u nosivost, ali i novu elektronsku

opremu ~ije je srce AESA radar NORA

Generalno, postoje tri verzije avionarafal: rafale N namewen je mornarici, arafale B (dvosed) i C (jednosed) namewenisu vazduhoplovstvu. Ono {to ove avionerazlikuje unutar same serije jeste pripad-nost odre|enom standardu. U tom kontekstu,danas se pomiwu sufiksi F1, F2 i F3. Pa ta-ko, F1 je standard koji podrazumeva osposo-bqenost za izvr{avawe klasi~nih lova~kihzadataka bez mogu}nosti primene preciznovo|enih sredstava klase vazduh-zemqa.

Avioni standarda F2 sposobni su dapodve{avaju precizno vo|ena sredstva, ma-da je u ovom momentu wihov asortiman i da-qe ograni~en. Zbog toga u okviru standardapostoje podstandardi koji konkretno upu}ujuna mogu}nost no{ewa odre|enog sredstva.Recimo, rafali F2.1 nose GPS/INS vo|enubombu sa raketnim busterom tipa AASM,dok su F2.2 kompatibilni sa krstare}im pr-ojektilom skalp EG (SCALP EG,) a tako|e,poseduju usavr{eni sistem SPECTRA name-wen elektronskom ratovawu. Rafali F2 sutokom 2007. sa aerodroma Du{anbe u Ta-xikistanu pru`ali podr{ku me|unarodnimsnagama u Avganistanu. Po{to F2 jo{ nemamogu}nost samostalnog laserskog osvetqa-vawa ciqeva, ovaj zadatak izvodili su mi-ra`i 2000D.

Standard F3 bi}e kompatibilan sa nu-klearnim projektilom ASMP, protivbrod-skom raketom AM39 Exocet i izvi|a~kimkontejnerom Reco NG. Tako|e, o~ekuje se dabi F3 mogao da podvesi i laserski vo|enebombe tipa GBU-24 i poboq{ani pejvej III.Sa ovim standardom i radar RBE2, sa pa-sivnim elektronskim skenirawem, dosegnu-}e pun razvojni potencijal.

Trenutno je glavni problem rafalanedostatak stranih kupaca. Ugovori su iz-ostali i tamo gde su bili sasvim izvesni,kao {to je to na primer slu~aj Maroka,biv{e francuske kolonije i tradicional-nog kupca francuskog naoru`awa. Svojemesto rafal nije na{ao ni na tenderimau Ju`noj Koreji i Singapuru. Francuzio~ekuju da bi prvi strani kupac mogla dabude Libija (13-18 aviona).

AMERI^KA PREDNOST

Ameri~ka vazduhoplovna industrija uovom se trenutku nalazi korak ispred kon-kurenata, jer je prva u naoru`awe uvelaborbeni avion pete generacije (F-22A rap-tor), dok se drugi ameri~ki borbeni avionte generacije (F-35A) nalazi u fazi letnihispitivawa.

Saznawa ste~ena tokom razvoja tihaviona i wihove prate}e opreme efikasnose implementiraju i u avionima prethodnegeneracije. U tom smislu, najzna~ajnija jeprimena AESA radara i elektronske opre-me kojom se umre`ava vazduhoplovni poten-cijal u skladu sa konceptom mre`nocentri~-

Eurofajteri se, tako|e, dele i na triproizvodne tran{e. Dostizawe standardatran{e 3 Block 25 podrazumeva}e zavr{e-tak postepene integracije svih savremenihevropskih ubojnih sredstava, najnapredni-jih elektronskih sistema i ure|aja, ukqu~u-ju}i i radar sa aktivnim elektronskim ske-nirawem tipa CAESAR. On }e od 2012. go-dine zameniti klasi~an radar tipa ECR-90sa mehani~kim skenirawem.

U me|uvremenu, u okviru tran{e 2,o~ekuje se integracija krstare}ih projekti-la storm {edou (Storm Shadow) i KEPD 350,te raketa vazduh-vazduh velikog dometa ti-pa meteor.

Radi svojevrsne potvrde funkcional-nosti i operativne upotrebqivosti, o~eku-je se da tokom leta 2008. godine u Avgani-stan bude razme{ten jedan deta{man euro-fajtera.

Daso Rafal (Dassult Rafale) je francu-ski predstavnik ~etvrte generacije vi{e-namenskih borbenih aviona. Za razliku od

38 15. decembar 2007.

eurofajtera, rafal je od samog starta za-mi{qen kao vi{enamenska platforma. Ta-kav pristup je tokom osamdesetih i usloviorazlaz Francuske sa ostalim evropskimpartnerima koji su zajedni~ki radili naprojektu novog borbenog aviona.

Koliko se vi{enamenskim karakteri-stikama pridavao zna~aj tokom razvoja sve-do~i i podatak da }e rafal u operativnojupotrebi zameniti ~ak pet tipova borbe-nih aviona koji se sada nalaze u francu-skom vazduhoplovstvu i mornarici. To suavioni jaguar, mira` F-1, mira` 2000, su-per etandar i F-8 kruzejder. Prve serijskeprimerke dobila je mornarica 2001. godi-ne, a operativno sposobnim mornari~kirafali progla{eni su 2004. godine. Dvegodine kasnije operativno sposobnim pro-gla{eni su i rafali francuskog vazduho-plovstva.

O~ekuje se da }e francuske oru`anesnage nabaviti ukupno 292 rafala, od ~ega}e 60 biti za potrebe mornarice.

Britanski „tajfuni” se na svojimzadacima ~esto susre}u sa ruskimstrate{kim bombarderima Tu-95

Iako je „ rafal” sjajan avion, Francuzi jo{ nisu prona{li nijednog stranog kupca

Sni

mio

S.V

LA^I

]

39

nog ratovawa. Na taj na-~in ameri~ki avioni su i da-qe veoma savremeni, ubojiti ikonkurentni na tr`i{tu. Po-{to predstavqaju mahom prove-rene i dokazane tehnolo{keceline uz koje ide naj{iriasortiman opreme i ubojnihsredstava, F-ovi su i daqe robakoja dobro prolazi.

Ameri~ki borbeni avioni takti~kenamene, kao {to je ve} napomenuto, mogu dase podele u nove i starije konstrukcije. Unovije dizajne pete generacije ubrajaju se F-22A raptor i F-35 A lajtning II (Ligthning II),dok u kategoriju starijih, ali osavremewe-nih letelica ~etvrte generacije, idu F-15E,F/A-18E/F i F-16 C/D.

Avion F-22A raptor je prevashodnonamewen za ostvarivawe prevlasti u va-zdu{nom prostoru i trenutno nema premcau svetu. Do sada je proizvedeno oko 100aviona od ukupno 183 naru~ena. Model F-22A se odlikuje stelt karakteristikama,mogu}nostima tzv. superkrstarewa (nad-zvu~ni let bez upotrebe forsa`a) i dvodi-menzionalnim vektorisawem potiska.

Me|utim, imperativ vi{efunkcio-nalnosti uslovio je opremawe i ovog avio-na precizno vo|enim sredstvima za dejstvopo ciqevima na zemqi. Na taj na~in se naraptoru postepeno integri{u sredstava,poput JDAM bombi ili bombi malog pre~-nika (SDB).

Kako raptor, zarad radarske nevi-dqivosti, nosi ubojni teret u unutra{wimspremnicima, mogu}e je postizawe velikebrzine leta u rejonu objekta dejstva. Tako

na primer F-22A mo`e da dejstvuje JDAMbombama i do brzina od 1,5 Maha i visineod oko 15.000 metara.

Premda je taj avion ve} opremqen AE-SA radarom tipa APG-77, wegovi puni po-tencijali bi}e dostignuti tek 2010. godinerazvojem softvera adekvatnog dejstvimapo ciqevima na kopnu. Zanimqivo je da da-ta-link aviona F-22A (Link 16) funkcioni-{e samo u prijemnom modu, ali ne i u pre-dajnom, ~ime se smawuje mogu}nost dema-skirawa.

U skladu sa mogu}nostima, raptor od-likuje izuzetno velika cena. Me|utim, bezobzira na wu, strani kupci – pre svega Ja-pan i Australija, pokazuju veliki interes.Ipak, SAD jo{ nisu voqne na takav korak.

OD STAROG NOVO

Veliku pa`wu potencijalnih budu}ihkorisnika privla~i i F-35, odnosno JSF(Joint Strike Fighter). Projekat tog aviona, sobzirom na planirani broj serijskih pri-meraka, mogao bi da ponese epitet najsku-pqeg u istoriji vojnog vazduhoplovstva.Prototipska forma F-35A, varijanta na-mewena ameri~kom vazduhoplovstvu (US-AF), leti ve} godinu dana. Prvi let vari-

jante B, namewene Marin-skom korpusu, o~ekuje sepolovinom 2008. godine,a mornari~ke, C varijan-te, tokom 2009. godine.

U me|uvremenu, sapribli`avawem po~etka se-

rijske proizvodwe, raste i o~eki-vana cena aviona. Godine 2001. vrednost

proizvodnog primerka iznosila je oko 37miliona ameri~kih dolara za A varijantu,da bi se ve} tri godine kasnije procenakretala oko 45 miliona.

Premda je Memorandum o razumevawupotpisalo osam dr`ava koje na razli~itena~ine i u razli~itoj meri u~estvuju u raz-voju JSF, postoji opravdana bojazan da biiz finansijskih razloga one mogle da seokrenu konkurentskim proizvodima. Boja-zan postoji i u pogledu ka{wewa programaispitivawa zbog ~ega je kompanija „Boing”ameri~kom vazduhoplovstvu za taj slu~aj po-nudila poboq{anu verziju aviona strajkigl (Strike Eagle F-15E) pod oznakom F-15E+.Avion F-15E je, ina~e, vi{enamenska dvo-sedna varijanta lovca F-15 igl i predsta-vqa udarnu pesnicu ameri~kog vazduhoplov-stva u aktuelnom vojnom anga`ovawu. Budu-}i da USAF planira modernizaciju lovacaF-15C sa AESA radarima AN/APG-63(V)3 zawihovu upotrebu do 2025, realno je o~eki-vati i da }e flota novijih F-15E (217 avio-na) uskoro biti podvrgnuta modifikaciji,posebno ako se ima u vidu ~iwenica da susingapurski strajk igl F-15SG i ju`nokorej-ski F-15K trenutno savremeniji od ameri~-kih modela.

Za razliku od vazduhoplovstva koje jeuvelo F-22A, ameri~ka mornarica oprede-

F-22A „raptor” prvi je avion pete generacijekoji je uveden u operativnu upotrebu

verzijama egzistira kao istinski efikasnavi{enamenska platforma. Zato i ne trebada bude ~udno {to pogoni proizvo|a~a i da-qe rade punom parom. „Lokid Martin” je nataj na~in trenutno zaposlen isporukama zaPoqsku i Gr~ku (Blok 52+), odnosno Tursku iOman (Block 50+). Posledwi broj u oznacibloka sugeri{e tip pogonske grupe – Block50 koristi motore firme „Xeneral Ilek-trik”, dok je Block 52 pogowen motorimakompanije „Prat - Vitni”.

Najmodernija verzija aviona F-16 no-si oznaku F-16 E/F Block 60 i razvijena je zapotrebe Ujediwenih Arapskih Emirata(UAE) koji je naru~io 80 aviona. Osim na-bavke UAE su finansirali i razvoj, ukqu~u-ju}i i integraciju AESA radara tipaAN/APG-80, a i najsna`nijeg motora tipaxeneral ilektrik F110-GE-132 (snage 144kN) koji je ugra|en na jedan F-16. Iz tih raz-loga, taj avion je moderniji i od ameri~kihprimeraka.

Da bi se premostio period do uvo|e-wa F-35 „Lokid Martin” razmatra i razvoj no-

ve generacije ovog aviona – F-16NG, koji bi koristio tehnologije

primewene na F-22 i F-35. Izlazaku susret zahtevima indijskog tendera

verovatno }e ubrzati taj proces i po-javu nove varijante F-16.

PRAVCI RAZVOJA

O~igledno je da su pravci u kojima seodvija usavr{avawe postoje}ih tipova vi-{enamenskih aviona u velikoj meri sli~ni ina istoku i na zapadu. Velika pa`wa pokla-wa se razvoju i ugradwi AESA radara koji}e ozna~iti veliki tehnolo{ki pomak.

Prioritet je i integracija mre`neopreme (npr. Link 16 MIDS) koja }e bitikqu~ informacijske superiornosti. Nivodigitalizacije prostora u kabini kon-stantno se pove}ava, a otvorena arhitek-tura avionike omogu}ava lak{u integra-ciju nove opreme. Uvo|ewe u naoru`awenovih ubojnih sredstava i prate}e elek-tronske opreme koja se podve{ava u kon-tejnerima, name}e neizbe`nost kontinui-ranih modifikacija ve} u prvim godinamaoperativne upotrebe aviona.

Iz verzije u verziju pove}ava se i sna-ga motora (ali i masa) aviona, a radi po-boq{awa manevarbilnosti predvi|a seili ve} integri{e ure|aj za vektorisawepotiska. Nabrojane karakteristike nemi-novno vode daqem pove}awu cene pojedi-na~nog primerka vi{enamenskog borbenogaviona. Me|utim, spremnost bogatih dr`a-va i zemaqa u usponu (recimo Kine, Indije,Singapura, Ju`ne Koreje) da te avione pla-ti, usmerava}e wihov, a i razvoj prate}ihtehnologija, mo`da i u ve}oj meri nego is-kustva ste~ena u asimetri~nim sukobimakoji su obele`ili ovu deceniju.

Mr Slavi{a VLA^I]

15. decembar 2007.

(Growler), namewenoj elektronskom ratova-wu, bi}e izra|eno 90 aviona. Prvi stranikupac superstr{qena je Australija koja jeugovorila kupovinu 24 dvoseda F varijanteu ukupnoj vrednosti od 2,9 milijarde ame-ri~kih dolara.

Tip F/A-18E/F je me|u prvim borbenimletelicama koje operativno upotrebqavajuAESA radar tipa APG-79 (standard BlockII+). Isto tako, novi ra~unar misije, zatimumre`avawe putem data-linka Link 16 MIDSi primena ATFLIR i IRST ure|aja najnovije ge-neracije, omogu}i}e superstr{qenu deli-mi~nu kompenzaciju ne{to slabijih letnihosobina u odnosu na glavne konkurente.

Posebno poglavqe u istoriji ameri~-kog vazduhoplovstva i vazduhoplovne indu-strije predstavqa avion F-16. Re~ je o naj-masovnijem vi{enamenskom borbenom avi-onu dana{wice. Proizveden je u vi{e od

4.300 primeraka, u sedam tzv. blokovai 123 podvarijante. Nalazi se u nao-

ru`awu 24 dr`ave. I pored rela-tivne starosti, F-16 u posledwim

lila se za radikalno modernizovani avionF/A-18 str{qen (Hornet) koji se naziva F/A-18E/F superstr{qen. Tokom proteklih ne-koliko godina F/A-18E/F zamenili su avio-ne F-14 tomket i deo F/A-18, starijih vari-janti, ~ime je osigurana budu}nost tog avio-na. Ameri~koj mornarici je dosada isporu-~eno vi{e od 300 aviona od trenutno pla-niranih 460. U verziji EA-18G grouler

INDIJSKI TENDER

Najve}i zalogaj za proiz-vo|a~e borbenih aviona tre-nutno predstavqa indijski ten-der za kupovinu 126 vi{enamen-skih borbenih aviona, poznat poskra}enici M-MRCA (MediumMulti Role Combat Aircraft). Posao vre-dan oko 10 milijardi dolara privu-kao je Ruse, Amerikance, Francuze,[ve|ane i druge. Jedan od glavnih in-dijskih uslova je transfer tehnologijeza kupqeni tip aviona.

Na taj na~in kupac biisporu~io samo 18aviona, dok bi108 bilozavr{e-

no u Indiji. Kako Indij-ci imaju najvi{e iskustava sa borbe-nim avionima ruskog porekla (oko 500borbenih aviona mahom izra|enih po li-cenci), MiG-35 se smatra favoritom. me-|utim, zapadni stru~waci sumwaju da je ru-ski AESA radar tipa `uk MAE na tehnolo-{kom nivou zapadnih radara, pa se navodimogu}nost opremawa aviona MiG-35 izrael-skim AESA radarom ELTA EL/M-2052.

Po~eci razvoja odbrane od bali-sti~kih raketa (BMD – BallisticMissile Defense) u SAD datirajuiz 1946. godine, a zasnivaju sena nema~kim iskustvima iz upo-

trebe prvih balisti~kih raketa A-4,poznatijih pod oznakom V-2. Od tadado danas SAD su vi{e puta mewalekoncept odbrane od balisti~kih pro-jektila prilago|avaju}i ga, pre sve-ga, mogu}nostima i dostignu}imaglavnog protivnika, Sovjetskog Sa-veza, u domenu raketne tehnologije.

Sve dinami~niji razvoj bali-sti~kih projektila naoru`anih sa nu-klearnim, hemijskim ili biolo{kimbojnim glavama, a i {irewe kruga ze-maqa wihovih proizvo|a~a i kori-snika, predstavqa ozbiqnu pretwu zaprotivvazdu{nu odbranu i tehnolo-{ki najrazvijenijih zemaqa sveta.Bio je to dovoqan razlog da Agencijaza raketnu odbranu SAD (MDA – Mis-sile Defense Agency) u saradwi sa Va-zduhoplovnim snagama SAD (U. S. AirForce), Grupe za razvoj vazduhoplovnog

41

imenom „rat zvezda“ (Star Wars), koji je pro-klamovao 23. marta 1983. godine tada{wipredsednik Regan, dana{wi ameri~ki pro-tivraketni {tit je racionalniji, i iz sve-mira se premestio bli`e Zemqi.

U zvani~nim dokumentima SAD sistemBMD je definisan kao stati~ni, kopneni ikonvencionalni (nenuklearni) odbrambeniraketni sistem, integrisan sa neophodnimsenzorima, ukqu~uju}i i one stacioniraneu kosmosu. Taj sistem ~ini pet osnovnih ele-menata: kopnene rakete presreta~i (GBI –Ground Based Interceptor), sistem borbenogrukovo|ewa, komandovawa, kontrole i ko-munikacija (BMC3 – Battle Managament,Command, Control and Communications Sys-tem) sa dva podelementa (BMC2 i IFICS), ra-darski sistem sa radnim podru~jem X (XBR –X Band Radar), modernizovani radarski si-stem za rano upozorewe i otkrivawe (UE-WR – Upgraded Early Warning Radar) i osma-tra~ki infracrveni satelitski sistem u ko-smosu (SBIRS – Space Based Infrared System).

U sistem BMD integrisana su raznasredstva, kao {to su: vi{enamenski radar-ski sistemi XBR, UEWR i SBIRS, zatim oru`-

lasera (Team ABL – Airborne Laser) i ameri~-kim proizvo|a~ima aviona Boeing, LockheedMartin i TWR, Inc., pristupi razvoju visoko-energetskog vazduhoplovnog lasera YAL-1A.Ugovor vredan 1,1 milijardu dolara pot-pisan je 1996. godine, a prva modifikacijatransportnog aviona 747-400F obavqenaje 2002. godine. Laserski i ni{anski ure-|aji u avion su ugra|eni 2004. godine, apredvi|eno je da se konvertuje osam avio-na, koji u operativnu upotrebu treba da bu-du uvedeni po~ev{i od 2008. godine.

INTEGRACIJA

Glavni ciq dana{weg ameri~kog pro-grama sistema odbrane od balisti~kih ra-keta, poznatijeg pod imenom „antiraketni{tit“ jeste da razvija i odr`ava u sprem-nosti za potencijalnu upotrebu operativnodelotvoran i integrisan senzorski i oru-`ani vi{eslojni sistem, koji }e svim dr`a-vama SAD obezbediti uspe{nu odbranu odpotencijalnih pretwi, odnosno od stvarnognapada balisti~kim raketama, pre svega,od takozvanih „otpadni~kih zemaqa“. U od-nosu na nekada{wi sistem, poznatiji pod

Balisti~ke rakete

razvijaju se sve br`e,

postaju}i dostupne {irem

krugu tehnolo{ki slabije

razvijenijih zemaqa.

U ameri~kim programima

razvoja savremenog oru`ja

za vi{eslojnu odbranu

od balisti~kih projektila

zna~ajno mesto pripa{}e

laserskom oru`ju

– visokoenergetskom

hemijskom laseru

(ABL) YAL-1A, vazduhoplovnom

takti~kom laseru ATL i

satelitskim laserima SBL.

PROTIVRAKETNI[TIT

V I [ E S L O J N A O D B R A N A O D B A L I S T I ^ K I H P R O J E K T I L A

Takti~ki vazduhoplovni laser ATL na avionu Bell/Boeing MV-22 Osprey

15. decembar 2007.42

ja: modernizovana raketa presreta~ PAC-3 patriot, mobilni sistemprotivvazdu{ne odbrane THAAD sa lanserima M1075, mornari~-ki sistem AEGIS, itd.

Od 1996. godine Amerikanci su preduzeli vanredne naporeda postoje}i antiraketni {tit obogate novim oru`jem zasnovanimna upotrebi lasera. S tim ciqem dinami~no razvijaju tri nova si-stema oru`ja – vazduhoplovni visokoenergetski hemijski laser(ABL)YAL-1A, vazduhoplovni takti~ki laser (ATL – Airborne Tactical La-ser) i satelitski laser (SBL – Space Based Laser).

VISOKOENERGETSKI LASER

Ideja o razvoju visokoenergetskog lasera (HEL – High Energy La-ser) datira iz osamdesetih godina pro{log veka, kada su Amerikancipo~eli sa istra`ivawima dinami~nog gasnog karbon-dioksidnog lase-ra (GCDL – Gas Carbon-Dioxid Laser), koji je ugra|en u modifikovaniavion Boeing KC-135A stratotanker. Tim laserom uspe{no je oborenaraketa AIM-9 sidewinder, ali je program obustavqen zbog previsokihtro{kova i odre|enih ograni~ewa u tada{woj tehnologiji. Iskustvaiz rata u Zalivu 1991. godine pokazala su da je raketni sistem pro-tivvazdu{ne odbrane Patriot nedovoqno efikasan protiv balisti~kihraketa stacioniranih na pokretnim lansirnim rampama (SKUD), pa je1996. godine sklopqen pomenuti ugovora.

Vazduhoplovni laser (ABL) YAL-1A predstavqa jedno od laserskihoru`ja u budu}em arsenalu ameri~ke vi{eslojne odbrane od bali-sti~kih raketa kratkog i sredweg dometa.

Programom je predvi|eno da modifikaciju aviona 747-400F,razvoj sistema borbenog upravqawa vazduhoplovnog lasera (ABL –Battle Menagement System) i integraciju svih sistema, a i razvoj eleme-nata za podr{ku na tlu obavqa Boeing Missile Defense System, dok jeNorthrop Grumman Space Technology odgovoran za razvoj visokoener-getskog lasera, a Space System za razvoj nosne kupole na letelici, si-stema za usmeravawe laserskog snopa i laserskog sistema za ozna~a-vawe ciqeva.

Avion Boeing 747-400F izabran je za nose}u platformu laserazbog svojih odlika – brzine, visine leta, doleta, tovarnog prostora –koje odgovaraju zahtevima operativne upotrebe.

Kqu~ni delovi lasera megavatne snage, koji radi u infracrve-nom podru~ju na talasnoj du`ini od 1.315 mikrona, jesu: nosna kupola(Nose – Mounted Turret), infracrveni senzori za otkrivawe i pra}ewe

TAKTI^KO-TEHNI^KE KARAKTERISTIKE

Proizvo|a~ ................ Boeing/Lockheed Martin i ABLOznaka ....................... ABL YAL-1ANamena ...................... presretawe i uni{tewe balisti~kih

raketa kratkog i sredweg dometaAvion.......................... Boeing 747-400F (F-fighter)Pogonska grupa............ 4x GE CF6-8O C2BSFLaser ......................... hemijski megavatni kiseonik-jodni COILTalasna du`ina........... 1.315 mikronaVisina leta.................12.000 mDomet lasera.............. do 400 km

Priprema laserskog modela

Avion Boeing 747-400F sa vazduhoplovnim laseromABL/ YAL-1A

Senzori i komunikacijski kanali koji su na raspolagawu posadama aviona 747-400F

43

REZULTATI TESTIRAWA

Na nedavno obavqenom testirawu laser ATL je na da-qini od 7 km za samo 37 sekundi uspeo da neutrali{e iliuni{ti 32 pneumatika na teretnim vozilima (8 s), 11 komu-nikacijskih antena (5,5 s), 11 elektroopti~kih ni{anskihure|aja (4,5 s), tri raketna lansera (6 s), ~etiri minobaca-~a (5,5 s) i pet mitraqeza (7,5 s).

ciqa (IRST – Infrared Search and Track Sensors), sistem kontrole laser-skog snopa (Beam Control System), sistem borbenog upravqawa (BattleManagement System), aktivni sistem za odre|ivawe daqine, laserCO2 (Active Ranging System, CO2), sistem adaptivne optike (AdaptiveOptics), separaciona pregrada (Separation Bulkhead), dva laserska si-stema za ozna~avawe ciqeva (Solid – State Illuminator Laser) i {est se-rijski povezanih energetskih modula hemijskog kiseonik-jodnog viso-koenergetskog lasera (COIL – Chemical Oxygen Iodine Laser).

Bezbednosti radi laser COIL je posebnom pregradom odvojen od~lanova posade letelice. Avion 747-400F nosi dovoqnu koli~inu he-mikalija za laser koja garantuje dejstvo protiv 40 ciqeva (raketa),pri ~emu je dejstvo na jedan ciq ograni~eno na tri do pet sekundi.

PRIKUPQAWE PODATAKA

Koncept upotrebe vazduhoplovnog lasera (ABL) YAL-1A pred-vi|a dejstvo aviona 747-400F u paru na visini od 12.000 metara ina daqini efikasnog dometa lasera od oko 400 kilometara izvan va-zdu{nog prostora protivnika.

Za prikupqawe potrebnih podataka o balisti~kim raketama (mo-menat lansirawa, brzina leta, trajektorija putawe leta itd.), wihovopra}ewe i usmeravawe laserskog snopa posade aviona 747-400F naraspolagawu }e imati nekoliko sistema. Jedan od wih je sistem LAN-TIRN (Low Altitude Navigation and Targeting Infrared for Nights) tre}e gene-racije. Sistem je sme{ten na krovu letelice iza pilotske kabine. Po-sebno je efikasan za dejstvo no}u i u lo{im vremenskim uslovima.Integrisan je sa laserom CO2 i posadi obezbe|uje izvanredno pre-cizno i ta~no trodimenzionalno (3D) pra}ewe ciqa.

Sistem IRST sastoji se od {est infracrvenih senzora koji ot-krivaju i prate de{avawa u prostoru od 360o oko aviona. Tre}i si-stem BMC4 (Battle Managament Command, Control, Communications,Computerization and Intelligence) namewen je za borbeno upravqawe.Re~ je o visokointegrisanom sistemu pomo}u koga operator na zemqikontroli{e vazdu{ni prostor, otkriva i prati vi{e ciqeva, odre|u-je wihovu vrstu i prioritet, planira zadatke, komunikacijski povezujeposade aviona sa drugim jedinicama i nare|uje dejstvo po ciqevima.Posebno mesto ima adaptivna optika koja snop visokoenergetskog he-mijskog lasera na wegovom putu do ciqa prilago|ava atmosferskimprilikama.

Drugi sistem, ATL, sa hemijskim laserom COIL snage oko 300 kWpredvi|en je za ugradwu na konvertiplan Bell V-22 Osprey. Wime trebada se omogu}i precizno dejstvo po ciqevima na zemqi, pre svega, naciqeve u urbanim sredinama (MOUT – Military Operations Urbain Terra-in), a i efikasna odbrana od krstare}ih raketa. Modifikacijom }e si-stem ATL biti mogu}e ugra|ivati i na helikoptere i bespilotne leteli-ce. Predvi|eno je da mu domet bude izme|u 12 i 20 kilometara.

Tre}i sistem, SBL, ~ini}e mre`a od 20 do 40 satelita, koji }e savisine od 700 do 1.300 km biti spremni da efikasno dejstvuju protivbalisti~kih raketa u svim meteorolo{kim uslovima. Svaki od sateli-ta bi}e opremqen senzorskim sistemima za otkrivawe i pra}ewe letaraketa, a laseri sa satelita mo}i }e da dejstvuju po do 100 ciqeva.

Stanislav ARSI]

BORBENI SISTEMI

Za uni{tavawe takti~kih balisti~kih raketa dometa do1.000 km u upotrebi je sistem PAC-3 sa lanserima M901 i rae-tama PAC-3 (du`ina 5,2 m, pre~nik tela rakete 0,26 m, rasponkrila 0,5 m, razorno-rasprskavaju}a bojna glava mase 75 kg,blizinski upaqa~ i lansirna rampa mase 315 kg). Baterija jeopremqena i sa baterijskom stanicom AN/MSQ-104 za vo|eweraketa, modifikovanim vi{enamenskim radarskim sistemomAN/MPQ-53, dometa 170 km, komunikacijskim sistemom i sa ge-neratorima elektri~ne energije. Efikasnost raketa PAC-3 je povisini do 15 km i daqini do 20 km.

Mobilni sistem protivraketne odbrane THAAD (TheaterHigh Altitude Air Defense) namewen je za protivvazdu{nu odbranuvoji{ta na velikim visinama. U operativnoj upotrebi je od2006. godine. Osnovna formacija je baterija sa lanserimaM1075 sa raketama (du`ina 6,17 m, pre~nik tela rakete 0,34m, lansirna masa 600 kg). U sastavu THAAD nalazi se vi{ena-menski radarski sistem THAAD GBR dometa oko 1.000 km i si-stem borbenog upravqawa BMC4. Baterija THAAD istovremenomo`e da dejstvuje na deset ciqeva na visini od 40 do 150 km ina daqini do 250 km.

Za potrebe ratne mornarice razvijen je borbeni sistemAEGIS sa odgovaraju}im radarskim ure|ajima. Sistem je sme{tenna krstarice klase Ticonderoga i razara~e klase Arleigh burke.

Radarski sistem sa radnim podru~jem X (XBR)

44

Porinu}em prvog iz nove

klase razara~a, Ratna

mornarica Japana je

u jednom brodu dobila nosa~

helikoptera, razara~

i najve}i posleratni brod.

Na taj na~in se nastavqa

tradicija gradwe sna`nih

brodova nosa~a vazduhoplova,

a naziv plovila – Hyuga,

podse}a na istoimeni bojni

brod iz Drugog svetskog rata.

Za sada je wihova osnovna

namena protivpodmorni~ka

borba, a ima i ulogu

komandnog broda.

sa Haruna i Shirane (od kojih su izgra|enepo dve jedinice) je protivpodmorni~kaborba.

Kako su godine prolazile pojavili suse i konkurenti u regionu, na primer Rat-na mornarica Kine. S vremenom, oni susve vi{e sredstava ulagali u razvoj svojemornarice, sna`ne po brojnosti plovila,ali zaostale za japanskom po primeni sa-vremenih tehni~kih re{ewa.

PROMENA NAMENE

Kineski privredni „bum” doneo je ve-lik kvalitativan skok, tako da wihova rat-na mornarica u posledwih desetak godinapostaje konkurentna i po kvalitetu – pro-izvedene su nove klase savremenijih doma-}ih fregata i razara~a, a neki vrlo mo}-ni brodovi nabavqeni su i iz Rusije. Presvega treba spomenuti razara~e Sovremen-niy (~etiri u slu`bi kineske RM), koji suprema ugra|enim senzorima i naoru`awu~ak ispred ruskih.

Na taj izazov morali su da reaguju Ja-panci, naravno u okviru pravnih ograni~e-wa. Tako je nastao helikopterski razara~klase Hyuga. Ti novi japanski brodovi ta-ko|e su odgovor i na sve opasnije kineskenuklearne i konvencionalne podmornice

NASTAVAK TRADICIJE

Japanska ratna mornarica je oduvekbila najsna`nija u regionu, pre svegazbog zavisnosti te zemqe od uvoza si-rovina, po~ev od nafte do metala idr. I upravo jeJapan tokom Drugog

svetskog rata promovisao upotrebu nosa-~a aviona, koji su nakon napada na PerlHarbur prakti~no postali kapitalni bro-dovi, odnosno najva`niji brodovi u floti(zameniv{i do tada favorizovane bojnebrodove). Ipak, Amerikanci su ih, kako jerat odmicao, svojim industrijskim poten-cijalom, stigli i uskoro prevazi{li i pobroju i po kvalitetu nosa~a aviona.

Nakon rata, prema odredbama mi-rovnog sporazuma, Japancima je zabrawe-na gradwa nosa~a aviona, iako su imalidozvolu za gradwu velike ratne flote. Odtada je u toj zemqi izgra|en velik broj ra-zara~a i fregata, ve}inom izuzetnog kva-liteta.

Jedna od specifi~nosti Ratne mor-narice Japana jeste gradwa helikopter-skih razara~a, koji su, {to im i ime govo-ri, u osnovi veliki razara~i, naoru`aniraketnim, artiqerijskim i torpednim na-oru`awem, sa relativno velikim hanga-rom i poletno-sletnom palubom za tri he-likoptera na krmi. Osnovna namena kla-

J A P A N S K I H E L I K O P T E R S K I R A Z A R A ^ H Y U G A

15. decembar 2007.

(ukupno 12 savremenih ruskih podmornicaklase „Kilo“ razli~itih varijanti).

Prema konfiguraciji, klasa Hyuga jesve samo ne razara~. Odlikuje se potpunoravnom palubom i karakteristi~nim ko-mandnim mostom kao i laki nosa~i avio-na. Puni deplasman od 18.000 tona tako-|e je pribli`niji nosa~ima aviona. Pri-mera radi, italijanski nosa~ aviona Giu-zeppe Garibaldi ima puni deplasman od13.850 t, {panski Principe de Asturias17.000 t, a britanski Invincible 21.000 to-na. Zahvaquju}i dimenzijama, kapacitetuhangara i ~etiri poletno-sletna mesta,brodovi te klase mogu su da ponesu ~ak 11protivpodmorni~kih helikoptera SikorskySH-60K Sea Hawk, ili kombinaciju razli-~itih drugih helikoptera, kao {to su pro-tivminski Sikorsky MH-53E Sea Dragon i Ka-wasaki MCH-101 (po licenci proizvedeniEH-101 Merlin). Me|utim, prema mi{qe-wu mnogih stru~waka, ti brodovi su i tekako sposobni da koriste i avione sa ver-tikalnim poletawem i sletawem, ili uzmawe modifikacije (pre svega vezane zaugradwu „skakaonice”) kratkim poletawemi vertikalnim sletawem, kao {to su npr.Harrier i F-35B Lighning II (JSF).

Iako ti avioni nisu u operativnojupotrebi japanskih oru`anih snaga, nitioni prema odredbama mirovnog sporazu-ma i prema svom ustavu smeju da grade ta-kva plovila (ne smeju da poseduju oru`jakoja su sposobna za potpuno uni{tavawedrugih dr`ava: interkontinentalne bali-sti~ke rakete, strategijske bombardere inapadne nosa~e aviona), o~ekuje se da }ezapadne sile „za`muriti” i dozvoliti Ja-panu kori{}ewe tih brodova kao nosa~aaviona ukoliko situacija u regionu budedovoqno napeta, a kineska RM u datom mo-mentu bude predstavqala ozbiqnu pretwu.

Japan je ve} izrazio potrebu za no-sa~ima aviona opremqenim sa 20 protiv-podmorni~kih helikoptera ili 20 avionasa vertikalnim/kratkim poletawem i ver-tikalnim sletawem Harrier jo{ 1983, kaoprotivte`u sve sna`nijoj RM SSSR-a, alise na intervenciju SAD od toga odustalo ukorist gradwe vi{e razara~a. Za sada jeosnovna namena brodova klase Hyuga pro-tivpodmorni~ka borba, i imaju ulogu vo|eflotile, tj. komandnog broda.

BORBENI KOMPLET

Osim sna`ne vazduhoplovne kompo-nente, Hyuga na raspolagawu ima i izuzet-no sna`no naoru`awe. Osnovu ~ini 16ameri~kih univerzalnih vertikalnih lan-sera Mk41 postavqenih na krmenom delusa leve strane u nivou palube. Iako 16lansera ne obe}ava velik borbeni kom-plet kao kod krstarica i razara~a, trebaznati da jedan lanser mo`e poneti ~etiri

najsavremenije rakete za PVO broda tipaRIM-162 ESSM (Evolved Sea Sparrow), koje semogu koristiti i za dejstva na sredwim da-qinama do 50 km. Najve}a brzina tih ra-keta je ~etiri maha, imaju masu 280 kg, aopremqene su bojnom glavom mase 39 kg.Pored toga, u borbenom kompletu su i si-stemi raketa-torpedo RUM-139B ASROC(Anti Submarine Rocket), koji nose protiv-podmorni~ki torpedo tipa Mk46, a ~iji jenajve}i domet 28 km. U tipi~nom borbenomkompletu nalazi se 12 raketa ASROC po-stavqenih u istom broju vertikalnih lan-sera, dok su u preostala ~etiri lanserapostavqene po ~etiri rakete, tj. ukupno 16raketa ESSM.

Vrlo va`na osobina lansera Mk41 jeda mogu da prihvate i druge rakete, poputbrod-vazduh Standard SM2, a i krstare}ihraketa Tomahawk, iako se ove posledwejo{ ne nalaze u operativnoj upotrebi ja-panske RM. Kada je re~ o artiqerijskom

naoru`awu, tu su dva automatska {esto-cevna odbrambena sistema kalibra 20 mmtipa Phalanx, te dva mitraqeza 12,7 mmBrowning M2HB sa ru~nim upravqawem.Torpedno naoru`awe sastoji se od dvatrocevna torpedna aparata 324 mm zaprotivpodmorni~ka torpeda Mk46, dome-ta 12 km, brzine 45 ~vorova i najve}e du-bine rowewa 450 metara.

Klasa helikopterskih razara~a Hyu-ga opremqena je najsavremenijom elektro-nikom. Srce senzorskog sistema je radar-ski sistem sa aktivnim elektronskim ske-nirawem tipa FCS-3, koji su razvile kom-panije Melco (Mitsubishi Electric Corporation)i Thales, a namewen je za upravqawe i na-vo|ewe raketa brod-vazduh simultano navi{e ciqeva. Predstavqa jeftiniju, alipodjednako efikasnu alternativu ameri~-kom sistemu AEGIS, koji se ve} nalazi nanekim japanskim razara~ima. Posebna pa-`wa posve}ena je komunikacionoj opremi

45

[ematski prikaz

Posada...................... 347 (16DDH Hyuga), 371 (18DDH)Deplasman.............. 13.500 t standardni, 18.000 t puniDu`ina..................................................................197 m[irina..................................................................33 mGaz............................................................................7 mPogon.......... COGAG snage 100.000 KS na dve osovineNaoru`awe................16 vertikalnih lansera Mk41 zarakete ESSM i ASROC, 2 topa 20 mm Phalanx, 2 trocevnaaparata za torpeda Mk46, do 11 helikoptera

K

46

PODR[KASPECIJALNIMSNAGAMA

Tokom gradwe na suvom doku

i navigaciji, jer se predvi|a da }e slu`i-ti i kao komandni brodovi. Tako|e, brodje od po~etka konstruisan sa niskom ra-darskim odrazom, uz primenu stelt tehno-logije, {to se uostalom jasno vidi sa ob-javqenih fotografija, koje prikazuju iz-razito uglaste konture.

VELIKI RADIJUS

Pogon se sastoji od kombinacije ga-snih turbina (COGAG), odnosno od dva pa-ra spregnutih gasnih turbina IHI GELM2500, ukupne snage 73.550 kW(100.000 KS) na dve osovine, {to obez-be|uje maksimalnu brzinu ve}u od 30 ~vo-rova. Akcioni radijus nije objavqen, alise mo`e pretpostaviti da je izuzetno ve-lik, s obzirom na raniju praksu japanskihkonstruktora i potrebu za savla|ivawemvelikog prostranstva Tihog okeana.

Za sada je planirana gradwa dve je-dinice, sa oznakama 16DDH Hyuga i18DDH, koje }e u slu`bi zameniti dva he-likopterska razara~a klase Haruna, aprema nekim podacima i dva klase Shira-ne. Prvi brod je porinut 23. avgusta2007, a o~ekuje se wegov zavr{etak i uvo-|ewe u operativnu upotrebu 2009. Za sa-da nije poznato kada }e biti porinut iuveden u upotrebu drugi brod, ali se pret-postavqa da, shodno japanskoj praksi, dotada ne}e pro}i mnogo vremena.

Sebastian BALO[

N E M A ^ K E R A K E T N E F R E G A T E K L A S E F - 1 2 5

Ti brodovi su prva plovila

nema~ke ratne mornarice koja

su od po~etka konstruisana za

moderne uslove vo|ewa rata

na moru i suprotstavqawe

takozvanim asimetri~nim

pretwama

bra 127 mm „Oto Melara“, dok su za bli-sku protivavionsku i protivteroristi~kuza{titu broda namewena dva daqinski kon-trolisana brzometna topa kalibra 27 mmi pet mitraqeza kalibra 12,7 mm. Fregate}e nositi i po dva vi{enamenska helikop-tera tipa MH-90.

Fregate }e imati najmoderniju elek-troniku, u kojoj }e kao kqu~ni senzor bitiradar sa aktivnom faznom re{etkom.Pored toga ima}e i komandno-komunikacij-ske sisteme namewene komandovawu snaga-ma na moru i na kopnu.

Ina~e, brodovi te klase prva su plo-vila nema~ke RM od po~etka konstruisanaza moderne uslove vo|ewa rata na moru isuprotstavqawe tzv. asimetri~nim pretwa-ma. Aktuelni tipovi fregata koje koristiRM Nema~ke (F122, F-123 i F-124) namenskisu gra|eni kao protivpodmorni~ki ili bro-dovi za PVO za{titu, dok }e novi brodoviklase F-125 obavqati zadatke stabilizaci-je mira na moru, takti~ke artiqerijske va-trene podr{ke snagama na kopnu, podr{keoperacijama specijalnih snaga i suprotsta-vqawa asimetri~nim pretwama na moru.

Izuzetno velika primena automatiza-cije omogu}ava da posadu fregata tipa F-125 ~ini samo 120 qudi, {to je upola ma-we u odnosu na aktuelne ratne brodove teveli~ine. Tako u{te|eni prostor bi}e is-kori{}en za ukrcaj na brod do 50 pripad-nika specijalnih snaga ili drugih vojnika uskladu sa karakteristikama pojedinog za-datka koji brod bude obavqao, te 20 pri-padnika leta~kog i tehni~kog osobqa za op-slu`ivawe helikoptera.

Sli~no decenijskom iskustvu primewi-vanom na strate{kim balisti~kim nuklear-nim podmornicama, i nove nema~ke fregatetipa F-125 ima}e po dve posade koje }e seme|usobno smewivati na jednom brodu, kakobi plovilo moglo da {to du`e ostane u zoniizvo|ewa operacija – ~ak i do dve godine.

N. BO[KOVI]

omitet za buxet nema~kog saveznogparlamenta Bundestaga 20. juna odo-brio je plan Ministarstva odbraneda izgradi ~etiri nove savremene ra-ketne fregate koje nose tipsku oznaku

F-125. Izgradwa tih brodova ko{ta}e 3,1milijardu dolara, a obavi}e se u brodogra-dili{tima renomiranih kompanija „Thyssen-Krupp Marine Systems” i „Lürssen Werft”.

Izgradwa prvog broda po~e}e 2011. go-dine, da bi sve ~etiri nove fregate Ratnojmornarici Nema~ke bile isporu~ene u peri-odu 2014. do 2017. Brodovi tipa F-125 za-meni}e ~etiri najstarije fregate tipa F-122.

Novi brodovi bi}e dugi 148 metarasa punim deplasmanom od 6.800 tona. ^e-tiri dizel motora koji preko agregata stva-raju struju za dva porivna elektromotorasnage po 4.700 kW, te jedna gasna turbinasnage 20.000 kW, dava}e maksimalnu brzi-nu od 28 ~vorova i akcioni radijus od5.000 miqa. Naoru`awe }e ~initi osamlansera za protivbrodske rakete tipa„Harpoon“ (koje }e vremenom zameniti sa-vremeniji projektili), dva vi{ecevna lan-sera za PVO rakete tipa RAM, top kali-