Novi Sad II godina br. 105 četvrtak, 16. 2. 2017. • 19 dinara

novo

sads

ki

Novi Sad • II godina • br. 105 • četvrtak, 16. 2. 2017. • 19 dinara

Jednoglasni predlog naprednJaka za predsednika srbiJe

Vučić garant stabilnosti i reformi

ŠodroŠ najlepŠe prirodno klizaliŠte

JER SA SEMENOM SVE POČINJE...

Pokrajinski sekretar za privredu i turizam

Ivan Đoković

Veće subVencije za samozapoŠljaVanje

2

ДИГИТАЛИЗАЦИЈАДИГИТАЛИЗАЦИЈА digitalizacija.ns.rs

КУЛТУРЕ

16. FEBRUAR 2017.

316. FEBRUAR 2017.

DUO SISTEM

NS 444 Ultra

NS 640 UltraZA EFIKASNU BORBU PROTIV KOROVA, DIVLJEG SIRKA i dr.

I N S T I T U T za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021www.nsseme.com

PREPORUKA SORTIMENTA

KUKURUZA ZA 2017. GODINU

POTENCIJAL ZA PRINOSPREKO 17t/ha SUVOG ZRNA

NS 6102 FAO 610

POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 17t/ha SUVOG ZRNA

NS 6010 FAO 690


NS 7020FAO 670


NS 6030 FAO 660

POTENCIJAL ZA PRINOSPREKO 15t/ha SUVOG ZRNA i

70t/ha SILAŽE

NS 6140FAO 650

NS 3022POTENCIJAL RODNOSTI

PREKO 13t/ha SUVOG ZRNA i IZNAD 50t/ha SILAŽE

FAO 360

POTENCIJAL RODNOSTI 13t/ha

NS 4051FAO 420

POTENCIJAL RODNOSTIPREKO 13t/ha SUVOG ZRNA i

IZNAD 50t/ha SILAŽE

NS 5010FAO 580

FAO 490

FAO 580

FAO 660

POTENCIJAL RODNOSTI 13t/ha

NS 444FAO 490

POTENCIJAL ZA PRINOS 15 t/ha

NS 5051FAO 580 NAJPRODAVANIJI HIBRID

U SRBIJI, POTENCIJAL ZA PRINOS PREKO 15t/ha i

PREKO 50t/ha ZA SILAŽU.

NS 640 FAO 660

NOVO!

NOVO!

NOVO!

NS 5041 Ultra

4 16. FEBRUAR 2017.

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

[email protected]

Tehnički urednik Jelena Mihajlović

PreloM dart group agencija, novi Sad

redakciJa Marija Magdalena idei Trifunović, isidora Filipov, Jovan Tanurdžić,

eržebet Marjanov i ljiljana Budić Stanković

[email protected]

FoTo-rePorTer Miloš Pavkov

lekTor

Biljana rac

iZdavač lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor

Srđan vučurević [email protected]

Trg neznanog junaka 4/i,

novi Sad, telefon i faks +381 21 /3824 333

[email protected]

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke Maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm

Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISS.SR-ID 293986823

Veće subVencije za samozapošljaVanje

Intervju: Pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đokovićstr. 12/13

prigradska naselja se komunalno urbanizuju

U poslednje tri godine izgrađeno više kilometara kanalizacijestr. 14/15

šodroš najlepše prirodno klizalište

Više od veka ljubavi Novosađana prema klizanjustr. 18/20

prika moj, al’ Volem goluboVe lepezanere!

Salašarski divani čenejskistr. 26/27

dobri čoVek bajšanski

Svetski prvak, ekonomista, suprug, roditelj i humanitarni radnikstr. 28/29

Vučić garant stabilnosti i reformi Predsedništvo SNS-a jednoglasno predložilo premijera za predsedničkog kandidata str. 6/7

sadržaj

sretenje srpskog ustanka i držaVnosti

Počeo Karađorđe, nastavio Miloš, završili Petar i Aleksandarstr. 24/25

516. FEBRUAR 2017.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović povodom pri-prema za obeležavanje 100. godišnjice prisajedinjenja Vojvodine Srbiji, primio je Milovana Vitezovića, knji-ževnika i dramaturga, ko-

jem je povereno pisanje scenarija za igra-nu TV seriju i teksta pozorišne predstave o ovom istorijskom događaju, generalnog di-rektora RTV Miodraga Koprivicu i upravni-ka SNP-a Zorana Đerića. Sagovornici, među kojima je bio i pokrajinski sekretar za kul-turu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Miroslav Štatkić, složili su se da ovako značajan jubilej, koji se navršava 2018. godine, predstavlja izuzetan povod i za realizaciju projekata poput snimanja TV serije u produkciji Radio-televizije Vojvo-dine i pozorišne predstave, koja će premi-jerno biti izvedena u Srpskom narodnom pozorištu.

– Pokrajinska vlada će ozbiljno podrža-ti ove aktivnosti jer se radi o nacionalnom projektu od ogromnog značaja. Uvereni smo da će realizacija ovog vrednog zajed-ničkog projekta doprineti da na dostojan

način bude obeležena stogodišnjica od kraja Prvog svetskog rata i prisajedinjenja, doga-đaja koji je nepravedno dugi niz godina bio u drugom planu – rekao je Mirović i dodao da je Pokrajinska vlada započela pripreme za osnivanje muzeja prisajedinjenja, čijim će otvaranjem takođe biti obeležen stogo-dišnji jubilej, kao i nizom naučnih, kultur-nih, umetničkih i drugih manifestacija. Mi-lovan Vitezović, kojeg televizijska publika, uz ostalo, pamti po scenariju TV serije „Vuk Karadžić”, kao i ostali gosti, zahvalio je na ovoj podršci predsedniku Miroviću jer je reč o istorijski izuzetno značajnom povo-du koji traži temeljan pristup, gde će biti uključen i veliki tim saradnika kako bi ovaj značajan poduhvat bio verno i kvalitetno predstavljen.

Viševekovne težnje srpskog naroda i nje-govih velikana ostvarile su se 25. novembra 1918. kad se u Novom Sadu sastala Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i drugih Slovena Banata, Bačke i Baranje na kojoj je doneta odluka o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji. Na Skupštini je bilo 578 Srba, 84 Bu-njevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, šest Nemaca, tri Šokca, dva Hrvata i Mađar, a s njima je

bila i delegacija Skupštine Srema sa Žarkom Miladinovićem na čelu jer su Sremci dan ra-nije u Rumi, takođe jednoglasno, odlučili o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji.

U jednoj rečenici iz „Bunjevačkih novi-na” iz 1918. godine, koje su izašle povodom prisajedinjenju Bačke, Banata i Baranje Kra-ljevini Srbiji, izrečena je suština tadašnjih i sadašnjih odnosa: „Ko nas deli – taj je ne-prijatelj naš”.

Već iz ovoga se vidi da će Vitezović ima-ti dovoljno materijala za zanimljivu seriju i pozorišni komad, a verovatno će mu kao misao vodilja u tome poslužiti reči predsed-nika Srpskog narodnog odbora Jaše Tomi-ća: „Najpre srpska košulja, a onda jugoslo-venski kaput”. Time je želeo da naglasi da najpre želi ujedinjenje s maticom Srbijom, a tek potom da Vojvodina uđe u zajednicu sa Slovencima i Hrvatima, kako je bilo na-javljeno.

Premijera na rTV-u i u SnP-u

Serija i drama za stogodišnjicu prisajedinjenja

Književniku i dramaturgu Milovanu Vitezoviću povereno je da napiše tekst o Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i

drugih Slovena Banata, Bačke i Baranje

Uvereni smo da će realizacija ovog vrednog zajedničkog projekta doprineti da na dostojan način bude obeležena stogodišnjica od kraja Prvog svetskog rata i prisajedinjenja, događaja koji je nepravedno dugi niz godina bio u drugom planu Igor Mirović

Autor: miloš Dukić

6 16. FEBRUAR 2017.

Predsedništvo Srpske napredne stranke u utorak uveče jedno-glasno je predložilo premijera Aleksan-dra Vučića za pred-sedničkog kandida-

ta Srbije.– Vučić jednoglasno – rekao je po

završetku sednice novinarima Ne-bojša Stefanović.

Konačnu odluku o Vučićevoj kan-didaturi doneće Glavni odbor stran-ke 17. februara na sastanku u Centru „Sava”.

Puno državno jedinstvo. Ne-koliko sati nakon sednice Predsed-ništva Vučić je u intervjuu na RTS-u izjavio da pitanje kandidata nije pi-tanje kompetencije, nego je pitanje važno za budućnost Srbije.

– Šta god da Glavni odbor odluči u petak, do dana raspisivanja izbora baviću se premijerskim poslovima – naglasio je predsednik Vučić.

Kako je rekao, kad bude u kampa-nji, to će biti u neradno vreme. On je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao i da ne zna kada će biti održan prvi ili drugi krug izbora, ali da zna da se izbori raspisuju prvog ili dru-gog marta.

Predsedništvo SNS-a je uz od-luku o kandidaturi, lidera stranke obavezalo da nastavi razgovore s aktuelnim predsednikom Republi-ke Tomislavom Nikolićem i da po-kuša da obezbedi „puno državno jedinstvo”.

Predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić obavezu-je se da u najboljoj veri nastavi raz-govore sa sadašnjim predsednikom Republike Tomislavom Nikolićem i pokuša da obezbedi puno državno jedinstvo svih odgovornih faktora u Republici Srbiji, u nameri da se Srbija odbrani od snaga prošlosti i da se obezbedi njen dalji napredak – navedeno je u saopštenju.

Nastaviti s razvojnom poli-tikom. Na vest da je Predsedništvo SNS-a predložilo Vučića za kandida-ta predsednika Srbije, prvi su rea-govali predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, lideri SPS-a i SDPS-a Ivica Dačić i Rasim Ljajić. Ocenili su da je izbor logičan i racionalan i do-bar za stabilnost Srbije i zbog spro-vođenja reformi.

Mirović je ocenio da je kandida-tura Aleksandra Vučića za predsed-nika Srbije najbolja vest za većinu građana Srbije koji svoju budućnost vide u uređenoj i stabilnoj državi.

– Najbolji garant za budući razvoj Republike Srbije i najsnažniji te-melj za pobedu Aleksandra Vučića

Predsedništvo SNS-a jednoglasno predložilo premijera za predsedničkog kandidata


Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović ocenio je da je kandidatura Aleksandra Vučića za predsednika Srbije najbolja vest za većinu građana Srbije

koji svoju budućnost vide u uređenoj i stabilnoj državi

Autor: Eržebet Marjanov

nsreporter.rs

716. FEBRUAR 2017.

Predsedništvo SNS-a jednoglasno predložilo premijera za predsedničkog kandidata


Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović ocenio je da je kandidatura Aleksandra Vučića za predsednika Srbije najbolja vest za većinu građana Srbije

koji svoju budućnost vide u uređenoj i stabilnoj državi

na predsedničkim izborima izgradio je upravo on kao predsednik Vlade Republike Srbije rezultatima koje je postigao u mandatu koji je iza njega – saopštio je Mirović.

Posle predsedničkih izbora i pobe-de, za koju se, kako navodi, moramo zajednički izboriti, treba nastaviti s razvojnom politikom, koja će u sve-mu biti suprotna ciljevima koje nude drugi predsednički kandidati.

– Vojvodina će u budućnosti za-jedno s drugim krajevima naše ze-mlje imati mnogo više uspeha na svim poljima. Prelomna tačka na tom putu biće izbor za novog pred-sednika Republike – naveo je Miro-vić i poželeo Vučiću briljantnu po-bedu, posebno u Vojvodini.

Dačić uz predsednika vla-de. Podsetimo, gradonačelnik No-vog Sada i potpredsednik SNS-a Miloš Vučević pre sedam dana je najavio da će Vučića predložiti za predsedničkog kandidata. Kako je tada naveo, Vučić zaslužuje da do-bije poverenje stranke da bude kan-didat SNS-a za predsednika, a cela predsednička kampanja svodi se na njegovo ime.

Potpredsednik Vlade Srbije i pred-sednik SPS-a Ivica Dačić takođe je pozdravio odluku Predsedništva SNS-a da Aleksandar Vučić bude zajednički kandidat za predsedni-ka Srbije.

– Ta odluka je najbolja za Srbiju, je-dina racionalna i logična. Njegovom pobedom kao zajedničkog kandidata garantuje se politička stabilnost Sr-bije u narednom periodu – istakao je Dačić i tim povodom zakazao za subotu sednicu Glavnog odbora, a pre toga je na dan zaključenja našeg lista održana sednica predsedništva te stranke.

Loša iskustva s kohabitaci-jom. Lider Socijaldemokratske par-tije Srbije Rasim Ljajić takođe je izja-vio da će njegova stranka podržati Vučića kao zajedničkog kandidata za predsednika Srbije vladajuće ko-alicije. Jer, kako je objasnio, Vučiće-va pobeda je važna i zbog nastavka evropskih integracija i zbog reformi. Ljajić je ocenio da Vučić ima jedini šanse da pobedi u prvom izbornom krugu.

– U takvoj smo situaciji da kandi-dat vladajuće koalicije mora pobe-diti u prvom izbornom krugu, jer drugi dovodi tog kandidata u vrlo neizvesnu završnicu pošto bi kan-didat opozicije sasvim sigurno ani-mirao celokupno biračko telo opo-zicionog političkog bloka – rekao je Ljajić agenciji Tanjug.

Ocenio je i da je pobeda Vučića,

kao kandidata vladajuće koalicije, važna sa stanovišta političkog kon-tinuiteta i stabilnosti Vlade Srbije, ali i zbog bolje koordinacije između predsednika Republike i vlade.

– U prošlosti smo imali negativ-na iskustva s kohabitacijom, kada smo imali različite političke opcije na nivou predsednika države i vlade. Imali smo više blokadu nego koor-dinaciju i saradnju – istakao je lider SDPS-a.

Ključni test popularnosti.

Vest da je vrh vladajuće Srpske na-predne stranke odlučio da kandiduje Vučića na predsedničkim izborima koji će biti održani na proleće, pre-nele su velike svetske agencije pod oznakom „hitno”. Kandidat SNS-a suprotstaviće se kandidatima „ras-cepkane i razjedinjene opozicije”, navodi britanski Rojters i prognozi-ra da bi izbori za šefa srpske države mogli biti održani u aprilu.

Rojters ocenjuje i da će to biti ključ-ni test popularnosti Vučića i njegovih ekonomskih reformi, koje je podržao MMF, kao i njegovih nastojanja da Sr-biju i njenih 7,3 miliona stanovnika približi EU. Rojters citira reči mini-stra Stefanovića, za kojeg navodi da je ključni premijerov saveznik, da je odluka o Vučićevoj kandidaturi bila jednoglasna. Ruska agencija Tas ta-kođe je izvestila da je srpski premi-jer Aleksandar Vučić postao kandidat Srpske napredne stranke na predsed-ničkim izborima u aprilu, prenose-ći reči ministra unutrašnih poslova Nebojše Stefanovića. Ruska agencija takođe citira ministra Stefanovića da je odluka bila jednoglasna.

Veliko interesovanje u re-

gionu. Vest o Vučićevoj kandida-turi objavljena je u svim elektron-skim medijima i u regionu, u većini je zauzela udarno mesto. Tekton-ska promena u vrhu susedne drža-ve, Tomislav Nikolić politički otpi-san, budući šef vlade Ivica Dačić? S tim podnaslovom i naslovom „Vučić prelomio, želi biti predsednik Srbi-je” zagrebački Jutarnji list preneo je informaciju iz Beograda da je Pred-sedništvo SNS-a odlučilo da premi-jer Aleksandar Vučić bude kandidat te stranke za šefa države.

Jutarnji list se još pita da li je plan da se istovremeno s predsedničkima raspišu i prevremeni parlamentarni izbori, ili će Vučić jednostavno de-legirati premijersku funkciju nekom svom odabraniku kojega bi potvrdila postojeća parlamentarna većina. Po-zivajući se uglavnom na beogradske medije, vest o odluci Predsedništva SNS-a preneli su mediji u BiH, Crnoj Gori i Makedoniji.

Gradonačel-nik Novog Sada i pot-

predsednik SNS-a Miloš Vučević pre sedam dana

najavio je da će Vučića predložiti za predsednič-kog kandi-

data. Kako je tada naveo,

Vučić zaslu-žuje da dobi-je poverenje stranke da bude kan-

didat SNS-a za predsed-nika, a cela

predsednič-ka kampanja

svodi se na njegovo ime

8

vesti

16. FEBRUAR 2017.

četvrtak, 11. februarVučević: Svetosavska nagrada na čast Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog ra-zvoja dodelilo je Svetosavsku nagradu Fakul-tetu za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta

u Novom Sadu. – Ova nagrada služi na čast studentima, profesorima i

zaposlenima na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje i celoj univerzitetskoj zajednici našeg grada. Nadam se da će nastaviti da idu putem uspeha koji su trasirali pre 43 godine i da će im dobijeno priznanje samo biti podstrek da nastave snažnim tempom. Čestitam dekanu Madiću i studentima na nagradi, koju je privilegija dobiti. Novi Sad je pobednički grad koji zna da pobeđuje i koji zna da predstavlja svoju državu i građane na najbolji način – rekao je na svečanosti gradonačelnik Novog Sada Mi-loš Vučević.

petak, 10. februarZa zapošljavanje 28 miliona više nego lane

Član Gradskog veća zadužen za privredu Milorad Radojević i na-čelnik gradske Uprave za privredu Saša Bilinović predstavili su Akcioni plan zapošljavanja Grada Novog Sada za 2017. Plan pred-

stavlja osnovni dokument za sprovođenje aktivne politike zapošljavanja u Novom Sadu kojim se definišu ciljevi i prioriteti i utvrđuju programi i mere koji će biti realizovani u ovoj godini radi unapređenja zapošljavanja i smanjenja nezaposlenosti. Za razliku od 2016. godine, kada je izdvoje-no oko 107 miliona dinara, Grad je za ovu godinu obezbedio 28 miliona dinara više za sprovođenje aktivne politike zapošljavanja.

– Prošle godine, kada smo izdvojili manje sredstava nego ove, bili smo lokalna samouprava s najvećim izdvajanjima u Srbiji za programe za-pošljavanja, a kroz njih je tada prošlo oko 390 ljudi. Za ovu godinu smo obezbedili 135 miliona dinara za sprovođenje aktivne politike zapošljava-nja, a da ove mere imaju efekta govore nam i rezultati Nacionalne službe za zapošljavanje.

subota, 11. februar Jedinstven omladinski centar na Balkanu

Novi Sad će uskoro dobiti omladinski kreativni centar – prostor za prikupljanje novih ideja, unapređenje omladinskog preduzetništva, građanskih omladinskih inicijativa, kao i kulturnih i edukativnih sa-

držaja. Jedinstvenim na Balkanu čini ga to što volonteri i studenti sami osmišljavaju i grade taj objekat, i to kroz radne akcije.

U Ulicu Braće Jovandića broj 7 materijal stiže od donacija i kompanija, a radove uglavnom izvode volonteri i studenti, kojima koordiniše Mladen Popara. Kaže da su stigli do završnih radova koji nisu komplikovani, ali im nedostaju ljudstvo i materijal.

SedaM

NSdaNaSvi događaji na jednom meStu. Kultura. Sport. politiKa. Zabava. biramo Za vaS događaje Koji Su obeležili proteKlu nedelju u novom Sadu

nsreporter.rs

916. FEBRUAR 2017.

nedelja, 12. februar Novi Sad – Inđija najteža deonica pruge

Rekonstrukcija železničke pruge Beograd–Subotica na Koridoru 10 počeće u maju, a projektovane su brzine vozova do 200 kilometara na sat. Ruska kompanija RŽD internacional gradiće deonicu od Sta-

re Pazove do Novog Sada, koja se smatra najtežom etapom jer će se bušiti tunel kroz Frušku goru zbog tunela kod Čortanovaca i vijadukt preko Pe-trovaradinskog rita.

Bez obzira na to, prekida u saobraćaju neće biti, a na rekonstrukciji pruge koja će potrajati do 2021. godine, kao podizvođači biće angažovana i brojna domaća građevinska preduzeća.

ponedeljak, 13. februarDečja bolnica uskoro dobija MRI

Nabavka magnetne rezonance (MRI) za Dečju bolnicu veoma je značaj-na akcija, koja će obezbediti da mališani iz Vojvodine dobiju najbolju brigu i negu tokom svog lečenja i izlečenja, izjavio je potpredsednik

Pokrajinske vlade Đorđe Milićević. Trenutno MRI aparat namenjen najmlađim pacijentima u Vojvodini ne

postoji, a za potrebe Dečje bolnice obavi se 750 do 800 pregleda najmlađih godišnje u drugim institucijama. Međutim, potreba za pregledima daleko je veća. Nova Pokrajinska vlada zdušno je i energično podržala akciju „Magnet za ljubav”. Tu akciju su 2015. pokrenule kompanije MK Group i TDE Servi-ces, a znatan prilog dao je i NIS.

utorak, 14. februarZavršen treći sastanak komisije o Stepincu

U Vladičanskom dvoru u Novom Sadu završe-no je dvodnevno zasedanje Mešovite komisije SPC i Hrvatske biskupske konferencije čiji je

zadatak da zajednički razmotri ulogu Alojzija Stepin-ca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata. Ovo je bio treći sastanak, naredni će biti održan u Slavonskoj Požegi 21. i 22. aprila, a tema će biti Odnos nadbisku-pa Stepinca prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi od 1941. do 1945. godine.

SPC su zastupali mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop bački Irinej, episkop slavonski Jovan, profe-sor dr Darko Tanasković, ambasador, stalni predstav-nik Srbije pri Unesku. U ime Vatikana učestvovao je predsednik Papskog odbora za istorijske nauke otac Bernard Ardura.

sreda, 15. februar Dunav u Novosadskom pozorištu

Čuvena budimpeštanska trupa „Dunav” gostova-će u Novosadskom pozorištu 21. februara, kada će izvesti plesnu predstavu „Memento” u režiji Žolta

Juhasa. Predstava je nastala u spomen na političke zatvo-renike odvedene u radne logore na teritoriji Sovjetskog Saveza. Izvode je članovi umetničke trupe „Dunav”, ve-oma poznate i vrlo cenjenje u Mađarskoj. Brzo se ispo-stavilo, međutim, da je jedna godina prekratka za to da se sumiraju i otkriju sve informacije o deportacijama u logore na teritoriji Sovjetskog Saveza, kao i kako je to uticalo na Mađarsku. Zato je godina sećanja produžena i zvanično traje do februara 2017.

Gulag (glavna uprava za logore i kolonije popravnog rada) podrazumeva mrežu radnih logora u Sovjetskom Savezu. Iz Mađarske je u gulag deportovano oko 700.000 ljudi, od kojih se 300.000 nikad nije vratilo.

10 16. FEBRUAR 2017.

1116. FEBRUAR 2017.

Pokret gorana Novog Sada od 21. do 25. marta na Spensu organizuje veliku hortikulturnu, ekološku i privrednu manifestaciju Novosadsko proleće. Ovo-godišnje 27. izdanje mani-

festacije koja okuplja proizvođače iz cele zemlje, imaće četiri celine: izložbu cveća, sadnica i opreme za hortikulturu, izlož-bu meda i zdravstveno bezbedne hrane, izložbu starih i umetničkih zanata i izlož-bu Salon energetske efikasnosti.

Glavna tema ove manifestacije biće energetska efikasnost, a Pokret gorana Novog Sada organizovanjem brojnih pre-davanja i interaktivnih radionica tokom Novosadskog proleća doprineće približa-vanju ove teme svim posetiocima mani-festacije. Kao i ranijih godina, očekuje se više od 70.000 posetilaca i oko 2.000 ak-tivnih učesnika.

Ove godine Novosadsko proleće ima-će više od 230 izlagača na manifestaciji – najveće proizvođače i uvoznike cveća, sadnica lišćara, četinara i ukrasnog šiblja, kao i semenske robe, zaštitnih sredstava i prateće opreme za uređenje vrtova i en-terijera, proizvođače meda i zdravstveno bezbedne hrane i rukotvorina starih za-nata. Posebnu ulogu u dobroj promociji manifestacije imaju mediji koji redovno najavljuju i svakodnevno prate sve doga-đaje na manifestaciji.

Kao i uvek, Novosađani i brojni gosti iz drugih mesta moći će da uz kupovi-nu cveća i drugih proizvoda učestvuju u kreativnim i ekološkim radionicama ili ekološkim predstavama za decu i mlade, informisanju o aktuelnim ekološkim te-mama na predavanjima i stručnim tribi-nama te da uživaju u kulturno-umetnič-kom programu.

Na Novosadsko proleće dolaze mališani

iz vrtića i nižih razreda osnovnih škola jer mogu da se upoznaju s različitim biljka-ma o kojima uče, kao i da vide izložbe su-venira i proizvoda domaće radinosti, koji

su nezaobilazni segment. Manifestacija je tradicionalno otvorena na prvom spratu Spensa od osam do 20 sati a ulazak je slo-bodan.

Simbol vojvođanske borbe pro-tiv fašizma, spomenik “Slo-

boda” na Iriškom vencu biće ob-novljen do jula, tj. do dana koji se decenijama obeležavao kao po-četak ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Biće postavljena i nova rasveta s video-nadzorom. U sremskomitrovačkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da su spremni za početak ovog veli-kog posla.

– Uradili smo projekte konzer-vatorsko-restauratorskih rado-va na sanaciji ovog monumenta. Vrednost radova je 34 miliona, za-vršene su sve javne nabavke, a na samom terenu na Iriškom vencu radovi počinju čim to dozvole vre-menske prilike. U međuvremenu se u radionicama završavaju radovi na odlivcima replika ukradenih delova spomenika – kaže direktor Zavoda Ljubiša Šulaja.

Obnavlja se spomenik na Iriškom vencu

TradIcIOnalna manIfesTacIja na sPensu Od 21. dO 25. marTa

uskoro novosadsko proleće

12 16. FEBRUAR 2017.

Pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković

Veće subvencije za samozapošljavanjeŽelimo time da doprinesemo da svaki nov posao koji se započne i svako novo radno mesto bude što relaksiranije i održivije na duže staze

INTERVJU

Novim akcionim pla-nom za zapošlja-vanje koji će biti uskoro usvojen, planirano je da se povećaju subven-cije koje Pokraji-

na daje za samozapošljavanje i novo zapošljavanje, navodi u intervjuu za Novosadski reporter pokrajinski se-kretar za privredu i turizam Ivan Đoković. Kako ističe, time žele da doprinesu da svaki nov posao koji se započne i svako novo radno mesto bude što relaksiranije i održivije na duže staze.

Koliko je dosad Pokrajina iz-dvajala za subvenciju po osobi za samozapošljavanje?

– Za samozapošljavanje po 160.000 dinara, a za otvaranje no-vog radnog mesta 140.000 dinara. Moramo voditi računa o tome da pojedinac prilikom samozapošlja-vanja ulazi u poslovni poduhvat u vrlo komplikovanom tržišnim i slo-ženim ekonomskim uslovima, s dru-ge strane, da dve bruto plate obra-čunate na minimalac u Republici iznose 457.000 dinara, dakle, po-jedinac sa subvencijom od 160.000 dinara praktično ne uspeva da po-krije doprinose odnosno nominalni iznos neto zarade. Stoga ćemo teži-ti da u domenu samozapošljavanja maksimalno povećamo subvencije za samozapošljavanje, a nesrazmer-no manje da povećamo subvencije za otvaranje novog radnog mesta polazeći od pretpostavke da je po-slodavac koji otvara novo radno me-sto u ekonomskoj i organizacionoj prednosti u odnosu na individualne preduzetnike.

Započeli ste razgovore s pred-stavnicima lokalnih samouprava o mogućnostima poboljšanja pri-vrednog ambijenta u opštinama. Kakvi su utisci?

– Postoji neka predrasuda u javno-sti da su u lokalnim samoupravama vrlo niski administrativni kapacite-ti za ono što su zaduženi i da po-nekad nemaju sluha za lokalnu ra-zvojnu komponentu. Međutim, sa sigurnošću mogu da kažem da na

Autor: Eržebet Marjanov Foto: Miloš Pasvkov

� 1316. FEBRUAR 2017.

lokalu prepoznajem neku novu vrstu energije, koja je uslovljena pre sve-ga dolaskom novih ljudi. Oni prate taj elan i novu dinamiku republičke i pokrajinske vlade i ubacili su sebe u taj tok. Pokazuju veliku spremnost da prate ukupnu razvojnu politiku i vidim da ima kreativnih promena ne samo u rešavanju problema nego i u uvođenju novih alata za dodatno zapošljavanje i dodatna privlačenja investitora i da se to radi održivo na duge staze u lokalnim samouprava-ma.

Koliko vaš sekretarijat može da utiče na razvoj opština, s obzi-rom na činjenicu da je od 45 voj-vođanskih opština 19 svrstano u treću i četvrtu kategoriju razvi-jenosti, a to je ispod republičkog proseka?

– Bilo bi dobro da za protekle dve godine imamo realne parametre, ali ih nemamo jer je poslednja uredba o kategorizaciji i klasifikaciji lokalnih samouprava po razvijenosti na re-publičkom nivou urađena 2014. go-dine. Nadam se da je naša realnost sad drugačija i da je bilo kvalitetnih promena u odnosu na tih 19 opština i da ih je sada više u prvoj i drugoj grupi razvijenosti. Naš sekretarijat u domenu svojih nadležnosti pokušava da svojim konkursima za podsticaje kapitalne i tekuće subvencije u pri-vredi, turizmu i aktivnog zapošlja-vanja daje primat onima koji dolaze iz slabije razvijenih lokalnih samou-prava. To je jedan od najbitnijih pa-rametara u oceni konkursnih doku-mentacija. Najveći broj bodova nosi stepen razvijenosti lokalne samou-prave iz koje je konkurisano.

Ranije ste izjavili da je „ideja svake odgovorne i stabilne privre-de da umesto kukuruza izvozimo bonžitu“. Kakve su mogućnosti za razvoj prerađivačke industrije?

– Statistički podaci s kraja 2016.

godine govore da je u domenu pre-rađivačke industrije u Vojvodini za-beležen rast od 4,4 odsto. Rast pro-izvodnje u prehrambenoj industriji, koja čini 34 odsto ukupne prerađi-vačke industrije, iznosio je šest i po odsto. Dakle, postoji tendencija rasta zahvaljujući porastu prinosa indu-strijskih biljaka, ali i celokupne po-ljoprivredne proizvodnje. U dome-nu industrijske prerade moramo da segmentiramo s jedne strane velike kompanije, koje povećanjem proi-zvodnje industrijskog bilja i ukupne poljoprivrede proizvodne uspeva-ju da povećaju svoju proizvodnju. S druge strane su individualni po-ljoprivredni proizvođači o kojima moramo da vodimo računa jer i oni treba da dospevaju na tržište ne siro-vinom nego gotovim proizvodima.

Kakvo je stanje na tržištu?– Na republičkom nivou postoji

velika potražnja za poljoprivrednim proizvodima iz Vojvodine, ali su kri-terijumi koje postavljaju velike trgo-vačke kuće u vezi s tim gde se može ta roba plasirari, veoma strogi. Drugi problem u vezi s proizvodima indi-vidualnih proizvođača jeste kvalitet, iako je ta roba u suštini kvalitetnija, ali nije sertifikovana, ambalaža im često nije po estetskim standardima koje očekuje evropski kupac, osim toga, i obim proizvodnje je nedovo-ljan. U tom smislu mi ćemo podsti-cati proizvodnju malih proizvođača delom kroz dijalog, delom podsti-cajnim merama. Naš sekretarijat će podsticati klasterisanje odnosno udruživanje malih proizvođača u vidu nekog zadrugarstva i klastere malih poljoprivrednih proizvođača.

Koji su prioriteti vašeg sekre-tarijata u ovoj godini?

– Neke stvari koje prepoznajemo kao prioritet, osim tipskog načina vođenja sekretarijata i tipskog nači-na rada, jesu realizacija nekih novih

Pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković

Veće subvencije za samozapošljavanjeŽelimo time da doprinesemo da svaki nov posao koji se započne i svako novo radno mesto bude što relaksiranije i održivije na duže staze

konkursa, naročito u domenu kre-ativne ekonomije, inovacije i turiz-ma. Jedna od najznačajnijih stvari je da izradimo plan razvoja turizma u Vojvodini u akcionom planu – kako ostvariti strateška opredeljenja u pe-togodišnjem periodu, koji je u stva-ri klasičan rok za koji se predviđa strategija. Takođe nam je prioritet da dovršimo dalju razradu, odnosno revidiranje sistema dodeljivanje žiga kvaliteta „najbolje iz Vojvodine“ i ustanovljavanje takve nagrade. Na-mera nam je takođe da uredimo pro-stor manifestacija, zatim da napra-vimo studiju potencijala Vojvodine, analizu tržišta Beograda i svih onih ključnih tržišta u kojima prepozna-jemo da su potencijali za turističke posete Vojvodini.

Sekretarijat radi kategoriza-ciju vojvođanskih manifestacija. S kojim ciljem?

– U Vojvodini postoji više od 2.200 različitih manifestacija lokalnog, re-gionalnog ili međunarodnog karak-tera. Naš sekretarijat se oslonio na grupu ljudi, stručnjaka u toj oblasti, a radi se o Udruženju za turizam i manifestacije Vojvodine, među ko-jima ima naučnih radnika, profeso-ra univerziteta i članova Akademije, koji su izradili pravilnik o klasifika-ciji manifestacija. Spremni smo u okviru svojih nadležnosti da ga pri-menimo i implementiramo u naš konkurs za podsticanje turističkih manifestacija u Vojvodini. Ideja je da se taj kvantitet svede na onaj kvali-tet manifestacija koji može da do-nese zaista neke socijalno-ekonom-ske, a pre svega kulturne vrednosti. Namera nam je da izdvojimo nekoli-ko desetina manifestacija koje ima-ju lokalni, regionalni, ali pre svega međunarodni značaj i oblikuju re-putaciju Vojvodine u međunarodnoj zajednici, podižu turistički kvalitet mesta u kojem se održavaju.

Statistič-ki podaci s kraja 2016. godine go-vore da je u domenu prerađi-

vačke in-dustrije u Vojvodini zabeležen rast od 4,4 odsto. Rast proizvod-nje u pre-

hrambenoj industriji,

koja čini 34 odsto uku-

pne pre-rađivačke industri-je, iznosio je šest i po

odsto

14 16. FEBRUAR 2017.

U poslednje tri godine izgrađeno više kilometara kanalizacije

Prigradska naselja se

komUnalno UrbanizUjU

Gradnju ulične kanalizacione mreže novosadska prigradska naselja i pojedini delovi grada čekali su decenijama. Taj

proces nezaustavljivo je pokrenut pre nekoliko godina i od ogromnog je značaja za građane.

septičke jame nisu sve urađene po propisi-ma, nego je svako, individualno radio kako je umeo, kažu u JKP “Vodovod i ka-nalizacija”.

Septičke jame zagađuju tlo. Tako da se dogodilo da smo na istim parcelama imali bunare i septičke jame, zbog čega su takvi bunari po-stali neupotrebljivi.

– Naročito su posle pet-šest godina bunari u blizini septičkih jama pot-puno zagađeni jer u njih prodiru fe-kalne vode. Tako da je veoma značaj-no što je Grad Novi Sad u poslednje dve-tri godine uložio u opremanje prigradskih naselja koja su bila pot-puno bez gradske kanalizacione mre-že – rekao je rukovodilac investicio-no-tehničkog sektora JKP “Vodovod i kanalizacija” Darko Malešević.

Prema njegovim rečima, u toku su radovi na izgradnji kanalizacione mreže u delovima Budisave, u Adi-cama neke ulice još uvek nisu pri-ključene na kanalizaciju kao i deo Veternika.

– U svim ovim delovima prigrad-skih naselja biće isti princip prime-njen za priključenje – kazao je Ma-lešević.

Investicija – niža cena pri-ključka. Hiljade domaćinstava u Novom Sadu i prigradskim naselji-ma prolaze kroz proces koji se neće bitno razlikovati ni u drugim delo-vima naše zemlje. Prvi način je za-konski propisan i po građane po-voljniji.

– Izgradnjom kanalizacije u na-seljima stvoreni su uslovi da se ko-risnici priključe na kanalizacionu mrežu i da se sve septičke jame po-gase. U prethodne tri godine uglav-nom u svim naseljima oko Novog Sada građani su dobili priliku da se priključe na kanalizaciju. Naša oba-veza je bila da izgradimo mrežu, dok je obaveza građana bila da se jave s dokumentacijom na osnovu koje se radi priključenje. Takođe, obaveza budućih korisnika mreže bila je da se u roku od 30 dana od izgradnje kanalizacije, tačnije od dana kada se steknu uslovi za priključenje, i pri-ključe na sistem, a da u roku od 60 dana ugase septičke jame – objasnio je Malešević.

On kaže da je prilikom ovakvih masovnih priključenja kroz investi-ciju cena priključka znatno niža.

Individualno nepovoljnije. Kada građani nemarom ili nezna-njem propuste povoljniju priliku da

Autor: marija magdalena idei Trifunović

1516. FEBRUAR 2017.

se priključe na sistem gradske ka-nalizacije cena povezivanja na ka-nalizacionu mrežu raste. Jer, kako objašnjavaju u preduzeću, radnici iz Vodovoda i kanalizacije moraju po-novo da izlaze na teren, što direktno poskupljuje priključenje za pojedi-načno domaćinstvo.

– Pojedinačno priključivanje na mrežu mnogo je skuplje i nepo-voljnije od grupnog i investicionog ugovora. Cena zavisi i od ugovora s korisnicima, a individualno pri-ključivanje na kanalizaciju košta od 100.000 dinara pa naviše – napome-nuli su u Vodovodu.

Shodno značaju kanalizaciona mreža je najskuplja infrastruktura za izgradnju u lokalnim samoupra-vama. Cena za primarne odnosno ulične mreže kreće se od 250 evra za dužni metar kanalizacije pa na-više. Za građane je najvažnije, napo-minju nadležni u preduzeću, da kada već dočekaju trenutak priključenja njihovog domaćinstva na kanaliza-cionu mrežu, to urade u zakonskom roku i ujedno prođu mnogo povolj-nije finansijski.

Dugačka mreža. Sistem no-vosadske kanalizacije trenutno obuhvata 1.200 kilometara mre-že. Najvećim delom i skoro u celo-sti kanalizacionom mrežom pokri-ven je Novi Sad. Kanalizacija nije izgrađena samo u pojedinim rub-nim delovima gradskih naselja. A to praktično znači da je skoro 95 od-sto Novog Sada pokriveno kanali-zacionom mrežom. Crpnih stanica u našem sistemu kanalizacije ima 70, od kojih su tri velikog kapacite-ta i prerađuju 10-11 kubika u sekundi otpadnih voda. U toku je izgradnja kanalizacije u prigradskim naselji-ma, a u nekim naseljima su završe-ni radovi, npr. u Kovilju, Rumenki i Stepanovićevu.

Doduše, radovi nisu kompletno gotovi u ovim naseljima.

U Kovilju je izgrađena mreža, ali nisu završeni svi priključci. Za dalji razvoj kanalizacije moraće se gradi-ti prečistači kao što je u ova tri sela i urađeno. Možemo se pohvaliti da je Novi Sad pustio u pogon tri mala prečistača, a preostaje da se urade još dva, i to u Čeneju i u Begeču. S tom investicijom i izgradnjom prak-tično bi se zaokružio čitav gradski kanalizacioni sistem i cela Opština Novi Sad imala bi potpuno pokriven sistem odvoda otpadnih voda, što je krajnji cilj preduzeća.

Pažljivo s kanalizacijom. Si-stem kanalizacije jedan od najkom-pleksnijih sistema s obzirom na to da

se strogo moraju poštovati pravila gradnje jer su u pitanju ogromni be-tonski objekti na velikim dubinama ispod zemlje, s veoma malim padom cevi, naročito u Vojvodini. U brd-skim predelima je opet problem što ima mnogo šahtova koji služe kao kaskadni pomoćni objekti kako bi pad i protok u cevima bio usporen. Održavanje kanalizacione mreže ve-oma je složen posao.

– Trudimo se da preko Sektora za odnose s javnošću objasnimo građa-nima kako da koriste kanalizacije jer nije sve za kanalizaciju. Drugi stepen edukovanja o korišćenju kanalizacije podrazumeva da građani moraju biti svesni da ne mogu sve bacati u ka-nalizaciju. Novosadska kanalizacija u svom sistemu prepumpava otpad, što znači da od korisnika do Dunava postoje pumpe kroz koje otpad pro-lazi do krajnje tačke – kažu u Vodo-vodu i kanalizaciji.

Havarije na šahtovima. Veliki problem, recimo, prave vlažne mara-mice u sistemu otpadnih voda. Zbog toga i drugog sličnog a neadekvat-nog otpada koji se baca u kanaliza-ciju, sistem održavanja poskuplju-je, i to znatno više nego kada bi se pravilno koristio. Takođe, velik pro-blem su šahtovi, naročito u urbanim delovima grada jer poznato je da se poklopci kradu, što poskupljuje celo održavanje sistema.

Istovremeno, šaht je najslabija ka-rika u sistemu i najčešće havarije se događaju na njima, a obično ih uzro-kuje sleganje terena ili neki radovi koji se izvode u njihovoj blizini. U Novom Sadu ima oko 25.000 šahto-va na mreži. I slivnici, kojih ima oko 15.000, a nalaze se uglavnom na sao-braćajnicama uz ivicu puta, skuplja-ju atmosfersku vodu i sa svim pri-ključcima na mreži čine ceo sistem složenijim.

Pojedinačno priključivanje na mrežu mnogo je skuplje i nepovoljnije od grupnog i investicionog ugovora. Cena zavisi i od ugovora s korisnicima, a individualno priključivanje na kanalizaciju košta od 100.000 dinara pa naviše

SLABIJI PROMET NA NOVOSADSKOJ PRODUKTNOJ BERZI

DUNAV I DALJE KOČI ŽITARICE

Trgovanje na Produktnoj berzi i dalje beleži smanje-nu aktivnost prometa žitaricama. Transpot robe Du-navom i dalje je u zastoju, čeka se potpuna prohod-nost gornjeg i donjeg toka Dunava da bi se krenulo s izvozom žitarica prema Konstanci. Preko Produk-tne berze tokom ove nedelje prometovano je 1.200 tona robe, što je za 7,69 % manje nego prethodne nedelje, dok je finansijska vrednost prometa iznosila 29.601.000 dinara, tj. za 13,56% više nego prošle ne-delje.

Za tržište kukuruza može se reći da je i dalje stabil-no, januar i prva polovina februara beleže minimalne oscilacije cena. Ove nedelje cena kukuruza beleži mi-nimalan cenovni rast od 0,62% u odnosu na prošlu nedelju. Ponderisana cena iznosi 16,20 dinara (17,82 din./kg sa PDV-om).

Cena pšenice u Srbiji pod pritiskom pada svetske cene pšenice, belaži pad. S jedne strane, imamo izveštaj Republičkog zavoda za statistiku koji govori o znatno manjim zasejanim domaćim površinama pšencie nego prošle godine (7,5% manje), što drži cenu pšenice stabilnom, a s druge strane imamo smanjenje svetske cene izvozne pšenice. Ponderisa-na cena pšenice iznosi 18,20 dinara bez PDV-a (20,02 sa PDV-om), što predstavlja cenovni pad od 1,62%.

Zrno soje je prometovano preko Produktne berze na cenama od 45 dinara bez PDV-a do 45,80 dinara bez PDV-a, s klauzolom „gratis lager“.

Berzanski indeks PRODEX je devetog februara bio na nivou od 206,85 procentnih poena, što predstav-lja rast od 1,08 poena. U Čikagu od prethodne nedelj pšenica poskupela za 2,07%, a kukuruz za 0,55%. U Čikagu je soja 1,27% skuplja nego prethodne sedmi-ce, a sojina sačma je skuplja 1,38%. U Budimpešti je u odnosu na prethodnu nedelju kukuruz poskupeo za 0,37%. U Parizu je od prethodne nedelje pšenica poskupela za 1,03%, a kukuruz za 1,47%.

16 16. FEBRUAR 2017.

Drastične razlike u temperaturi među pojeDinim Delovima graDa

Brrr... da se smrzneš od topline

Da li nam se samo čini da tempera-ture vazduha nisu iste u svim delovi-ma Novog Sada ili je stvarno tako? Si-gurno ste primetili

da je u junu, dok vrelo leto još uvek nije užarilo sve što može, iz dvori-šta srušenih kuća na ulicu dopirala svežina ili da je na Katoličkom gro-blju nešto prijatnije nego na Futoš-koj ulici.

Živa ne laže. Slično je i zimi, mada toga nismo često svesni. Ali ako laže osećaj hladnoće, ne laže živa u termometru. U zavisnosti od brojnih faktora, razlike u tempera-turama između različitih delova No-vog Sada mogu biti od pet do sedam stepeni, a u najvećim ekstremnim temperaturnim periodima razlika je i preko deset stepeni.

Od novembra 2016. godine pre-ko android aplikacije za mobilne telefone možemo pratiti vrednosti temperature i vlažnosti vazduha na svaki sat na svih 27 lokacija u gra-du i brzinu vetra s automatske me-

Autor: miloš Dukić Foto: miloš pavkov

1716. FEBRUAR 2017.

teorološke stanice na krovu Prirod-no-matematičkog fakulteta. Ukoliko želite da preuzmete aplikaciju i pra-tite navedene vrednosti u svim de-lovima Novog Sada, posetite sledeći link: https://play.google.com/store/apps/details?id=com.sabados.zvoni-mir.android.up_weather.

Najtoplije Nova Detelinara, Grbavica i Podbara. Tokom let-njih dana najtoplije su široke ulice koje se pružaju u pravcu sever-jug, pogotovo ako su kuće prizemene kao što su u Mažuranićevoj u Petrovara-dinu – kaže prof. dr Stevan Savić s Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMF-a.

– Generalno rečeno, najtopliji de-lovi grada noću su Nova Detelinara, Grbavica i Podbara. Najveće razli-ke uočene su tokom toplih talasa u junu, julu ili avgustu. Tada su najve-će razlike uočene posle zalaska sun-ca, tj. između 21 i tri ujutro. Maksi-malne temperaturne razlike uvek su bile preko pet stepeni, a u pojedinim situacijama i preko osam pa i devet stepeni. Identična situacija je i to-kom hladnih talasa u zimskom pe-riodu. Na primer, tokom intenzivno hladnog talasa u januaru 2017. razlike su bile i devet i deset stepeni, odno-sno temperatura je bila viša do deset stepeni u najizgrađenijim delovima grada, i to u rano jutro – navodi naš sagovornik.

Ćudljivi novembar. Na tako ve-like razlike utiče sinoptička situacija, a najizraženije su upravo za vreme najtoplijih ili najhladnijih dana, kada je potpuno vedro i bez vetra, odno-sno u vreme anticiklone.

– Izrazitih odstupanja nema tokom obdanice, kako većina ljudi misli, nego uveče i noću od 20 do 21 sat te od jedan do dva posle ponoći. Zimi, međutim, razlike mogu biti bitne i danju i noću. Na primer, u nedelju, 15. novembra 2014. najviša izmerena temperatura bila je u Ilirskoj ulici na Telepu u 12.20 sati i iznosila je 17,6 stepeni, a istovremeno je u Balzako-voj na Limanu bila samo 15,9 stepeni Celzijusa, dakle gotovo dva stepena niža.

Još je drastičnija razlika kad se uporede najniže temperature.

– Tog istog 15. novembra 2014. naj-hladnije je bilo na Adicama u Ulici Branka Ćopića jer je sat posle pono-ći izmereno samo 4,6 stepeni, dok je na Grbavici u Danila Kiša bilo čak 9,3 stepena ili gotovo pet stepeni više. Nema čoveka koji neće na svojoj koži osetiti tu razliku. Zanimljivo je da se u podne situacija promenila pa je u Branka Ćopića izmeren maksimum za taj dan od 17,5 stepeni, dok je u

Danila Kiša najviša temperatura bila 16,7 stepeni.

Vrele ulice. Promene tempera-ture i vlažnosti vazduha u Novom Sadu iz sata u sat moguće je prati-ti zahvaljujući mreži mernih stanica koje su postavljene u okviru IPA pro-jekta prekogranične saradnje između Srbije i Mađarske.

– U ovom poslu značajna je podrš-ka novosadskog Prirodno-matema-tičkog fakulteta, Autonomne Pokra-jine Vojvodine i Grada Novog Sada – Kancelarije za lokalni i ekonomski razvoj i Zavoda za izgradnju gra-da. Projekat nazvan URBAN-PATH ostvaren je 2013. i 2014. godine u sa-radnji Centra za klimatološka i hidro-loška istraživanja u Novom Sadu pri Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMF-a s Departmanom za klimatologiju i ekologiju predela Univerziteta u Segedinu. Mrežu sta-nica u Novom Sadu čine 27 senzora – u gradskoj zoni ih je postavljeno 25 i još dva senzora u prirodnoj sredi-ni – aerodrom Čenej i ogledno polje Instituta za nizijsko šumarstvo i za-štitu životne sredine – kaže naš sa-govornik.

Prema dosadašnjim merenjima, najtopliji delovi grada su Podbara, Grbavica, Nova Detelinara i Stari grad.

– Postoje i pojedine ulice s veoma visokim temperaturama vazduha, na-ročito leti tokom vrelih talasa, i one budu najtoplije tačke u Novom Sadu. To su ulice orijentisane u pravcu se-ver-jug pa sunce obasjava obe strane skoro čitavu obdanicu, a istovreme-no nemaju mnogo zelenila. Takve su Mažuranićeva u Petrovaradinu, ugao Fruškogorske i Narodnog fronta, Kralja Petra u Veterniku, Čenejska ulica, Nova 34 u Adicama. Tropske noći, kad se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni, mnogo su češče u urbanim zonama nego u prirodnim sredinama – objašnjava Savić.

Dobro pokrivena naselja. Svaka merna stanica sastoji se od radijacionog štita u kojem se nalaze instrumenti za merenje temperature i vlažnosti vazduha, zatim hermetič-ki zatvorene kutije u kojoj se nalazi celokupna elektronika i modem, a sve je pomoću nosača pričvršćeno stub javne rasvete.

– Mreža stanica u Novom Sadu zva-nično je počela s radom 1. juna 2014. i od tada kontinuirano beležimo po-datke. Stanice u gradu su postavlje-ne četiri metra od tla, a na Čeneju i oglednom polju pored Kaća na dva metra. To znači da je dobro pokriven ceo Novi Sad od Sajlova do Sremske Kamenice i od Veternika do Petro-

varadina. Na Adicama su tri stani-ce, na Limanu i Telepu po dve, zatim na Slanoj bari, Podbari, Grbavici, u Žarka Zrenjanina, Industrijskoj zoni Jug... – navodi naš sagovornik.

Pri izboru mesta za stanice pazilo se na više kriterijuma.

– Merna mesta su raspoređena i u delovima grada gde su samo visoke zgrade bez zelenila kao što su Nova Detelinara i Grbavica; tamo gde uz solitere ima dovoljno zelenila – Li-man i Novo naselje; kao i tamo gde su gotovo isključivo kuće – Telep i Klisa, na primer. Takođe, merimo stanje i u industrijskoj zoni i slabije urbanizo-vanim sredinama kao što su Gornje livade. Svaki od ovih delova grada ima specifičnu mikroklimu i zato je važno da imamo što više podataka s terena – smatra Savić.

Svaki sat. Mreža stanica u urba-noj zoni služi na prvom mestu da ge-neralno informiše građane kakva je trenutna temperatura i vlažnost vaz-duha u delu grada u kojem žive.

– Neophodno je reći generalno, zato što naša mreža stanica nije zva-nična i na osnovu naših podataka ne mogu se praviti prognoze ili progla-šavati vanredne situacije. Za to je zadužen RHMZ i njegova zvanična mreža stanica. Naše stanice mere temperaturu svakih deset minuta, a podaci preko mobilne mreže svaki sat pristižu do servera na Prirodno-matematičkom fakultetu – ističe naš sagovornik.

Ovako detaljna baza veoma je dobra osnova za dalja kvalitetna i ozbiljna naučna istraživanja iz urbane klima-tologije, demografije, medicine i slič-no. Takođe, podaci su veoma značajni i za gradske ili pokrajinske institucije koje su zadužene za izradu i praćenje različitih planova ili strategija.

Korist za javna komunalna preduzeća. Gradske službe i pre-duzeća još uvek ne koriste ove po-datke, ali se na tome radi.

– Zavod za izgradnju grada bio je uključen u praćenje naših poda-taka i s njima smo intenzivno sara-đivali. Naši podaci mogli bi znatno doprineti istraživanjima Zavoda za zaštitu zdravlja Vojvodine pa se na osnovu toga intenzivirala saradnja u poslednjih godinu dana. Ovi podaci mogu pomoći svim javnim komu-nalnim preduzećima čiji su radnici na terenu ili im na delatnost utiču vremenski podaci. Takođe, našim starijim sugrađnima i zdravstveno osetljivim važno je da znaju kolika je temperatura u svakom času jer na osnovu toga mogu da se prikladno obuku ili ostanu kod kuće – zaklju-čio je Savić.

Ukoliko že-lite da prati-te vrednosti temperatu-re i vlažno-sti vazduha na svaki sat

na 27 lo-kacija koje pokrivaju

sve delove Novog Sada,

preuzme-te aplikaciju putem linka https://play.google.com/store/apps/

details?id=com.saba-

dos.zvonimir.

android.up_weather

18 16. FEBRUAR 2017.

Više od Veka ljubaVi NoVosađaNa prema klizaNju

šodroš najlepše prirodno klizališteKao nekad, mnogi su ove zime izvadili klizaljke iz ostava i garaža i brže-bolje otišli na Šociku da se u prirodi druže i sličugaju na zaleđenom rukavcu DunavaAutor: marija magdalena idei Trifunović Foto: Nenead Glišić

1916. FEBRUAR 2017.

Nekada se u Šodroš ulivao Duna-vac, a Ribarsko ostrvo je i zapravo bilo ostrvo. Šodroš je bio mirna tekuća voda od nekoliko kilometara, koja je proticala pored današnje dolme, pro-lazila je pored Guskovog salaša, koji se nalazio levo od dolme, zbog čega je bio poplavljen svaki put kada Dunav na-dođe. Šodroš se protezao skroz pored ribarskog i vikend naselja Kamenjar i taj deo naziva se Hagla, te se ponovo spajao s Dunavom, negde gde se danas nalazi naselje “dolina lopova”.

Sećanja na oca. Zapravo, Šodroš je bio dunavski rukavac, Kamenjar je bio ostrvo, sve dok ga nisu presekli sa-obraćajnicama i zatvorili deo gde se ulivao ponovo u Dunav. Takođe, vo-dotok je presečen potpuno i na starom Kamenjaru, i to na dva mesta, tako da je Hagla sad bara puna otpada, dok je Šodroš mnogo kraći.

Urbanistički se znatno izmenilo kada su izgradili Brodogradilište na Dunavcu. Naime, na mestu gde su se Dunavac i Šodroš spajali, napravljen je put tako što su nasuli peskom i pot-puno zatrpali protok dva rukavca, a na nasutom bedemu izgrađena je sa-obraćajnica. Brodogradilište je, zahva-ljujući tom zemljanom delu, znatno prošireno, a Ribarsko ostrvo postalo je poluostrvo, seća se Aleksandar Ja-sniger, sugrađanin.

– Sećam se da je otac pre Drugog svetskog rata i posle išao da ribari na Šodroš. Postojale su tri tzv. rupe u blizini Guskovog salaša i na jednoj od njih je on imao i čamac i lovio je lepe ribe. Nisam se u detinjstvu i mladosti klizao, ali mnogi jesu iako nisu imali sličuge u današnjem smislu. Više smo se tociljali kad se Šodroš zaledi. A bile su zime opasne i duge. Sneg je bio toli-ko velik da se u Jevrejskoj ulici s troto-ara nije videla druga strana ulice nego samo šeširi gospode kako promiču, i

to baš ako si bio dovoljno visok. Ispred kuća se pravio tunel u snegu, svi su lopatali da bi mogli da izađu. Minusi su bili veliki i hladnoća je trajala ne-deljama, čak od sredine novembra do marta – seća se Jasniger.

Led preko 25 centimetara. On kaže da se i Dunav ledio svake godine, a rukavci pogotovo, i ništa nije bilo ne-obično. Prednost klizanja na Šodrošu sedamdesetih godina XX veka bilo je i to što je ceo kanal bio zaleđen i nikada nije bila gužva, te se u jednom prav-cu moglo klizati i tri-četiri kilometra. Led je bio debeo preko 25 centimetara i nikada niko nije propao, barem da se za to znalo.

U januaru ove godine Šodroš je po-novo zaživeo. Mnogi su se spustili na rukavac Dunava posle 9. januara kada je i Dunav zaledio, izvadili klizaljke iz ostava i garaža i brže-bolje otišli na Šociku da se u prirodi druže i sličuga-ju. Fotografije s tih dešavanja većina je objavljivala na društvenim mrežama i otuda i evociranje uspomena kako se nekada sličugalo, kada nije bilo veštač-kih klizališta.

Kao nekad. Prema priči i zapisima Nenada Glišića, Šodroš je naziv za deo nekadašnjeg rukavca Dunava između obale i Kameničke ade.

– Do te ade je pre Drugog svetskog rata izgrađen nasip, put, a nizvodni deo Kameničke ade je od tada poznat kao Ribrsko ostvo iako je u stvari sada poluostrvo. Do uzvodnog dela neka-dašnjeg rukavca Dunava prokopan je uski kanal kako bi voda iz reka osve-žavala rukavac. Taj deo, Šodroš dug je oko dva kilometra i na njemu je mno-go pecaroša, popriličan broj čamaca, ali je letnjih kupača sve manje jer smo našu sklonost zagađivanju prirode i tamo iskazali. No, sneg je ta ljudska “dela” prikrio pa je Šodroš podsećao

Šodroš ili Šocika, kako ga od milošte zovu Novosađani, od davnina je leti bio kupalište gde su rasli lokvanji, još češće mesto za ribarenje i stanište mnogih ptica, a zimi klizalište. Tako je bilo i ovog hladnog, le-

denog januara. Čim se Šodroš pretvorio u za-leđenu ploču, ljubitelji sličuganja, hokeja i dru-gih zimskih radosti spustili su se na prirodno klizalište nadomak Dunava.

Šodroš najlepše prirodno klizališteKao nekad, mnogi su ove zime izvadili klizaljke iz ostava i garaža i brže-bolje otišli na Šociku da se u prirodi druže i sličugaju na zaleđenom rukavcu Dunava

16. FEBRUAR 2017.20

na nekadašnji – započinje priču Gli-šić.

Prema njegovim rečima, on nije išao na klizanje na Šodroš jer nije nikada živeo u tom kraju, i pretpostavlja da su na to prirodno klizalište najviše odla-zili žitelji s Telepa.

– Kada se o klizanju u Novom Sadu uopšte govori, treba imati u vidu da su klizaljke, sve od rata pa do 60-ih i početka 70-ih godina prošlog veka, bile prilično skupe i da ih nije svako mogao imati. Prave klizaljke ugrađene na cipele, hokejašice ili za umetničko klizanje bile su dotle veoma retke. Ja sam prve hokejaške klizaljke video na ledu tenis-placa u Dunavskom parku sredinom 50-ih godina. Klizanje na te-nis-placu, pogotovo uveče, bilo je za-mena za korzo – objasnio je Glišić.

Leti tenis, zimi klizanje. Glišić priča da ne veruje da je mnogo mladih s Telepa dolazilo do grada na klizanje. I na drugim mestima na periferiji gra-da bilo je mesta s ledom, pre svega, na kanalu, pa su oni kojima je to bilo blizu tu dolazili da se malo zabave na ledu, napominje on.

– Takođe treba imati u vidu da led na Šodrošu nije bio pogodan za kli-zanje na neko duže vreme. Jer, čim na ledu ima više od dva do tri prsta snega, nema pravog klizanja. Na te prirodne ledene površine dolazilo se, govorim o ranijim vremenima, da se malo pozabavi na različite načine. Tek nekolicina je bila na klizaljkama – ispričao je Glišić.

Prema njegovim rečima, popular-no je bilo tociljanje u obući. Tada su cipele imale kožne đonove i nadme-tanje dečaka zasnivalo se na tome ko će se dalje otklizati na toci, priseća se Glišić.

– Mnogi su se biciklima šepurili na ledu. Bilo je često i igranja hokeja, ali bez klizaljki i granama umesto pali-ca za hokej. Nas nekoliko drugara iz razreda Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” namolili smo 1958-59. godine da nam od deblje šperploče u Autokaro-seriji naprave nekoliko štapova, a pak smo naručili u zanatskoj radnji koja je radila predmete od plastike. Naravno da pravog hokeja nije bilo jer s takvom opremom i nije se mogla očekivati vr-hunska igra. Već prvi put palice su se polomile – kazao je Glišić.

On kaže da je cela ova priča uvod kako bi mogao da iznese svoje razmi-šljanje, i to s distance.

– Klizanje na Šodrošu u prve dve decenije posle rata pomalo je urbana legenda, način da se parira onima iz centra grada koji su išli na klizalište u Dunavski park. Ne treba nikako za-nemariti ni socijalni sastav stanovniš-tva koje je živelo u okolini Šodroša, a možda ni nacionalni sastav. Šodroš

je za njih bio “nešto naše”. Kada sam pre pet-šest godina slikao roditelje koji dovode decu na Šodroš, pomislio sam kako u stvari obnavljaju svoje us-pomene na ono što je za njih Šodroš značio – objašnjava Glišić.

Nekadašnje zimske zabave. Glišić je pisao o istoriji klizanja na-šeg grada, a time su se bavili i autori Enciklopedije Novog Sada koji navo-de da se klizanje upražnjava u Novom Sadu još od kraja XIX veka, i to najviše kao vid rekreacije i razonode. Takođe, kaže se da je povremeno imalo i pravi sportski karakter.

– Za klizanje nisu bila neophodna klizališta pre stotinak godina, kao ni pre pedesetak kada sam to ja radio. Klizalo se “gde god se zgodno mesto nađe” – na Dunavcu i Šodrošu, po ba-rama u gradu ili po kanalu – navodi Glišić.

Pred kraj XIX veka osnovano je kli-začko društvo na inicijativu članova Veslačkog kluba “Danubius” i Streljač-ke družine 1790, a 1893. osnovano je Tociljarsko društvo.

Led se nekada nije pravio, nego se, zahvaljujući minusu, voda smrzavala i gde god je bilo moguće, organizova-la su se klizališta. Jedno od takvih i među prvima napravljeno je u dvori-štu Streljane, u današnjoj Ulici Anto-na Čehova.

– Za kratko vreme Društvo je oku-

pilo toliko ljubitelja klizanja da je kli-zalište bilo malo da sve primi. Klizali su se pretežno odrasli članovi. Dame i gospoda dolazili su u večernjim sati-ma i klizali se uz muziku i zabavu. To je bio društveni događaj za “otmenu publiku”. Tociljarsko društvo je imalo zapaženih aktivnosti. Organizovane su i revije na ledu, radila je škola kli-zanja – navodi Glišić.

Za klizalište je počeo da se koristi teniski teren u Dunavskom parku, preko puta Sokolskog doma, potom Narodnog doma kralja Aleksandra, pa posle rata Doma kulture u kome su bili DTV “Partizan” i Srpsko narodno pozorište. Na tom terenu je pred sam rat održano i srednjoškolsko prven-stvo Novog Sada u brzom klizanju. A takmičenja u brzom klizanju održa-vana su i na kanalu.

Korzo na ledu. Klizački sporto-vi nisu u Novom Sadu ozbiljnije za-živeli. Prave klizaljke s cipelama bile su retkost, navodi Glišić i kaže da je uobičajen naziv za klizaljke bio sliču-ge od nemačkog Schlitschue – cipele za klizanje.

– Sredinom pedesetih godina, kada sam imao 12-13 godina, i mene je zain-trigiralo klizalište na teniskom terenu u Dunavskom parku. Dotadašnje toce na spustu Bulevara s mosta koji je u to vreme bio strmiji a kraći, u rupi preko puta Banovine i Osnovne škole “Žar-ko Zrenjanin”, na mestu gde je sada Skupština grada, ili na drugom kraju Banovine gde je 60-ih izgrađena zgra-da poznata po kafe “Bulevar”, kasnije preimenovanom u “Akšam”, današnja “Gondola”, sve više smo zamenjivali večernjim odlascima na klizalište. U stvari, klizalište je u zimskim meseci-ma bila zamena, bolje rečeno, sastav-ni deo korza, jer korzo ni zimi nije sa-svim zamirao – seća se Glišić.

I on se seća da su zime tada bile znatno duže i hladnije.

– Već prvih pravih hladnih dana po-činjalo se predveče s polivanjem teni-skog terena u Dunavskom parku. Po pravilu, led se pravio po golomrazici. Nov tanak sloj leda dodavao se neko-liko večeri uzastopno dok to ne bi bila lepa, ravna i glatka ploča dovoljno de-bela da ne puca i da se ne može klizalj-kama probiti, a istovremeno dovoljno debela da je dan-dva sunčevih zraka ili toplijeg vetra ne otope previše. Na-ravno, kada bi po ledu bio sloj vode, klizanja nije bilo.

Sećam se da je teren najčešće po-livao i poslovao oko leda, starao se o popravkama leda, čišćenju snega i svemu drugome čika Jaša. Mnogo kasnije sam doznao da je to bio Jaša Bakov, rekorder u skoku s motkom, olimpijac 1936. na Olimpijadi u Berli-nu – navodi Glišić.

Za klizanje pre samo pola veka nisu bila

neophod-na klizali-šta, već se

sličuga-lo gde god se zgod-no mesto nađe – na Dunavcu,

u barama u gradu ili po

kanalu

2116. FEBRUAR 2017.

Stari salajački duh, a često se karatko definiše kao – šor, uglavnom živi još među ba-kama i dekama. Da druženje po šorovima ne bi zamrlo, da se život ne bi sveo iza zidova kuća, da stare običaje bolje

upoznaju i prihvate nove generacije, Savet ove mesne zajednice pre pet godina pokre-nuo je manifestaciju “Kulturna Salajka” kao prirodnu nadgradnju “Salajačkog doruča-ka”, koji se održava već 16 godina.

– Cilj manifestacije je upoznavanje mla-đih naraštaja s običajima i životom stare Salajke i očuvanje kulturnog nasleđa ovog

dela grada. KUD “Nera” izveo je splet voj-vođanskih igara, mlađi Salajčani su saznali nešto o svom kraju koji je napunio već tri veka, a na početku smo čuli i salajačku hi-mnu – kaže predsednica Saveta MZ “Salaj-ka” Vesna Urošev.

Domaćice su servirale ‘leba i masti, kr-vavicu i džigernjaču, krompir u čakširama, kiseli kupus i sitan sir, sve jela bez kojih se nekad nije mogao zamisliti doručak na Sa-lajci. Dodale su još i štrudle od maka i oraha, sitne kolače… Vredne Salajčanke spremile su i kolače za prodaju, a sav prihod ide za uređenje sportskog igrališta u mesnoj za-jednici.

Deo manifestacija je i postavka stare sa-lajačke mesare s alatom za svinjokolj, do-čaran je i izgled nekadašnje kuhinje i spa-vaća soba pa čak i učionice, deca su mogla da vide i deo štale sa slamom, točkom i amom...

U okviru Kulturne Salajke prikazan je do-kumentarni film Anastasije Larvol “Mala moja veštice” o Milevi Marić i njenoj ljubav-noj prepisci s Albertom Ajnštajnom.

– Mileva je naša sugrađanka, živela je u kući u Kisačkoj ulici, a ovim smo hteli da damo naš doprinos Novom Sadu kao pre-stonici evropske kulture – ističe Urošev-ljeva.

ManifeStacije MZ “Salajka” okupljaju i Staro i Mlado

Živi duh salajački

22 16. FEBRUAR 2017.

Iako je napredak iz godine u godinu znatan, vino je i dalje veliki privredni i turistički potencijal, čulo se na tribini Izvoz vina vojvođanskog vinogorja na tržište zemalja EU održanoj u Vinariji “Živanović” u Sremskim Karlovcima.

U poslednjih deset godina izvoz vina je udvostručen, prošle godine smo ga dvostruko više plasirali u Hrvat-sku nego što smo ga uzvezli iz te zemlje. Naše podneblje

je idealno jer strane sorte dozrevaju dve-tri nedelje pre nego u zapadnoj Evropi i bogatije su šećerom, a autohtone sorte kao ta-mjanika, prokupac, probus ili kadarka posebno se traže.

Kako je istakao ataše delegacije Evropske unije u Republici Sr-biji Karl-Hajnc Fogel, srpska kadarka je bolja od mađarske i hrvatske, a i mnoga druga vina su vr-hunskog kvaliteta. Pa ipak, na evropskim sajmo-vima i dalje neki pitaju da li se u Srbiji proizvodi vino, a našim gastarbajterima je skupo.

– Kad im, međutim, damo da probaju vino, a ne kažemo da je domaće, onda se oduševe i platili bi ga bez problema – ispričao je subotički vinar uče-snicima skupa u Karlovcima održanog na Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara.

Evropska unija je najveći proizvođač i potrošač vina, kroz pristupne pregovore dobili smo kvote za bescarinski izvoz koje sa sadašnjim zasadima, međutim, ne možemo da dostignemo.

– Kvote za izvoz naših vina u EU nije lako ispuniti iako je kva-litet naših vina odličan. Na tom tržištu insistira se na standar-dima, kao što je oznaka geografskog porekla, a njih nemaju sva naša vina. Zatim, tu su i količine jer veliki kupci zahtevaju i veli-ke kontingente. Zbog toga je na državi da podsticajima ali i me-rama za udruživanje proizvođača i dalje podržava jači izvoz vina – rekao je načelnik za turizam u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu i turizam.

Sekretar Udruženja ugostiteljstva i turizma Privredne komore Vojvodine Dragica Samardžić istakla je pozitivnu robnu razme-nu pokrajine s Evropskom unijom, gde vino ima značajno mesto. Direktor Regionalne razvojne agencije Bačka Nemanja Starović izneo je detalje njihovog projekta Regionalno brendiranje Bačke u koji su uključeni i vinari.

– Iskoristili smo iskustva Slovačke i Poljske na ovom planu i krenuli u regionalno brendiranje Bačke, kako bi kupci i kori-snici usluga znali da za svoj novac dobijaju proizvode lokalnog porekla kao i gde će ostati porez. Takođe su svesni da će time doprineti razvoju ruralnog turizma i ekonomije bačkih sela.

Regionalni brend Bačka sad označava proizvo-de, proizvođače, aktiviste, udruženja, turistič-ke destinacije, ugostiteljske objekte koji imaju pozitivan uticaj na razvoj seoskih sredina Bačke i iz meseca u mesec ih je sve više – naglasio je Starović.

Proizvođači vina istakli su da očekuju još veće subvencije države iako, naravno, ne možemo da se merimo s članicama EU.

– Tribina Izvoz vina vojvođanskog vinogorja na tržište zemalja EU zamišljena je i kao razgovor svih učesnika, razmena iskustava i susret proi-

zvođača vina s predstavnicima Delegacije EU u Srbiji, pokrajin-skih institucija, privrednih i turističkih poslenika Vojvodine i Sremskih Karlovaca, kao i gostiju iz Hrvatske. Svakako s ova-kvom praksom treba nastaviti jer svima donosi koristi – naglasio je Milisav Milinković iz EU Info Pointa Novi Sad, organizatora skupa.

Nakon razgovora učesnici tribine su iskustva razmenili uz degustaciju vina “Živanović” vrhunskog kvaliteta – rizlinga rajn-skog, tamjanike, šardonea, kaberne sovinjona, merloa, probusa kao i čuvenog karlovačkog bermeta.

Tribina Izvoz vina vojvođanskog vinogorja na tržište zemalja EU

Vino je tečna ljubav

Kako je rekao ataše de-legacije Evropske unije u Republici Srbiji Karl-

Hajnc Fogel, srpska ka-darka je bolja od mađar-ske i hrvatske, a i mnoga druga vina su vrhunskog

kvaliteta

Autor: Miloš Dukić

2316. FEBRUAR 2017.

Stranu o ekologiji omogućio vam je

Jablaničko jezero u Bosni i Hercegovini potpuno je ne-stalo nakon što je Elektroprivreda BiH maksimalno iskoristila zalihe vode koje su tamo bile akumulirane kako bi proizvela što više električne energije tokom hladnih januarskih dana. Ovakva odluka imaće dugo-ročne katastrofalne ekološke posledice, tvrde ekološ-ka udruženja, dok iz Elektroprivrede BiH te optužbe

odbacuju. Umesto vode i riba, u jezeru dugom 30 kilome-

tara, širokom 3,1 kilometar i dubokom do 80 meta-ra, pojavila se zemlja iz koje viri kamenje i nišani, muslimanski nadgrobni spomenici. Ostalo je samo usko korito kojim teče Neretva i pliva možda po-neka riba. Jablaničko jezero bilo je bogato razno-vrsnom ribom – pastrmkom, šaranom, klenom, ba-buškom...

Nestala su dva miliona ribljih jedinki, sva flora i fauna iz jezera, razni mikroorganizmi koji su bili hrana za ribe. Zemlja na dnu je-zera brzo se isušila, pojavile su se pukotine kao u nekoj indijskoj pustinji.

Prema analizi stručnjaka i ekologa, život u nekadašnjem jezeru ne može se oporaviti za narednih 50 godina.

Ribari tvrde da je Elektroprivreda BiH ispustila vodu na brani uz jezero bez ikakvog upozorenja. Članovi Udruženja za sportski ribolov dosad su upravljali sa 950 hektara vodene površine, a sada nema ni vode ni riba.

Jablaničko jezero bilo je velika akumulacija nastala 1953. godine podizanjem brane na reci Neretvi kod mesta Jablanica. Elektro-

privreda BiH potvrdila je da su njeni postupci izazvali potpuni nestanak vode iz akumulacije.

“Zbog veoma niskih temperatura u januaru ove godine, a radi obezbeđenja potrebnih količina električne energije, došlo je do pada kote akumulacije HE Jablanica. Međutim, ni u ovakvim okolnosti-ma nije ugroženo propisano ispuštanje vode niti enormno pražnje-nje akumulacije u druge namene, osim potrebe za podmirenjem potreba elektroenergetskog sistema. Povoljan hidrološki razvoj u

poslednjih nekoliko dana rezultirao je povećanjem kote akumulacije HE Jablanica za pet metara. Dalje povećanje kote očekuje se u narednom periodu”.

Međutim, profesor zoologije i ekologije na Uni-verziteta “Džemal Bijedić” u Mostaru Sanel Riđano-vić kaže kako stvari nisu ni izbliza tako jednostav-ne te da je pričinjena šteta zapravo nepopravljiva, posebno po riblji fond koji se odomaćio otkako je

nastalo Jablaničko jezero pre više od šest decenija. – Neke endemske vrste kada jednom nestanu, nikad se više neće

vratiti. Možda će trebati dvadeset, pedeset ili sto godina za povra-tak na ranije stanje, ali to niko sa sigurnošću ne može da kaže. U načelu, jednom kad narušiš vodeni eko-sistem, on se doista nikada ne može vratiti na ranije stanje – rekao je Riđanović.

U svemu tome verovatno najapsurdnije zvuči nalaz Federalne inspekcije, napravljen nakon uviđaja na nekadašnjem Jablanič-kom jezeru. Zvanično je saopšteno da su nedostatak padavina i povećana potrošnja električne energije uzrokovali pražnjenje akumulacije, ali ne i ekološke posledice! A ako nema posledica – niko nije kriv.

Nestalo Jablaničko jezeroAutor: Isidora Filipov

Nestala su dva miliona ribljih jedinki, sva flora i

fauna iz jezera, razni mi-kroorganizmi koji su bili

hrana za ribe

Najveća ekološka katastrofa na Balkanu

24 16. FEBRUAR 2017.

historia magistra vitae est

Sretenje srpskog ustanka i državnosti

Počeo Karađorđe, nastavio Miloš, završili Petar i Aleksandar

Nakon druge opsa-de Beča 1683. go-dine Osmanlije se uglavom povlače iz Panonije nazad na Balkan. Bilo je to vreme ratova,

evropske sile bezbroj puta su se su-kobljavale s Turcima, samo Rusija de-set puta od Petra Velikog do početka 19. veka.

Napoleonova revolucija. U to vreme carska Rusija dopire od Var-šave i Švedske do Kine i Japana, za-hvata šestinu kopna planete, ali nema izlaz na toplo more. I dalje, kao i pre 200 godina, želi da osvoji Bosfor i Dardanele, da istera Turke iz Cari-grada i tamo osnuje treći Rim. Ru-skom caru saveznik je svaki neprija-telj Osmanlija, od Balkana do Persije.

S druge strane, Velika Britanija svim silama održava bolesnika na Bosforu, kao branu ruskom prodoru na Medi-teran.

U kakvu takvu ravnotežu snaga haos unosi Napoleon. Sav poredak koji je do njega važio, više ne posto-ji. Raširio se po celoj Evropi, ukida vojvodstva, kraljevstva i republike, u tamnicu baca papu... Osim jadran-ske obale, međutim, unutrašnjost Balkana ga ne zanima. Zbog toga se Osmanlije još uvek kako-tako drže. Ali na rubovim carstva sultan vlast više ne drži.

Seča knezova. Tamo valadaju dahije, vođe odmetnutih janjičarskih jedinica. Aganlija, Kučuk-Alija, Mula Jusuf i Mehmed-Aga Fočić ubili su beogradskog vezira Hadži-Mustafa pašu 15. decembra 1801. godine, po-

Autor: Isidora Filipov

delile zatim pašaluk na četiri jednaka dela i zaveli strahovladu, čitluk i do-datne namete. Ukinuli su povlastice koje je sultan Selim III dao Srbima 1793. i 1794. godine, da sami ubiru poreze i sude u međusobnim stva-rima.

Narod sve više gunđa, mnogi su se odmentnuli u hajduke, pobunili su se masovno već 1802. godine oko Požarevca i ispod Avale, ali neuspeš-no. Početkom 1803. godine sastalo se 12 knezova valjevske nahije, vode ih Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin. Odlučili su da se za osam meseci po-digne ustanak, pridružilo im se i ne-koliko starešina iz Šumadije.

Krajem te godine Nenadović u pi-smu komandantu Zemuna majoru Mitezeru govori o strašnom stanju u Srbiji. Za pismo saznaju dahije i povlače drastičan potez. Uhvatili

2516. FEBRUAR 2017.

su 70 najuglednijih srpskih knezova i 4. februara počinju da ih ubijaju. Na-rednih dana u seči knezova stradalo je još 60 Srba – Aleksa Nenadović, Ilija Birčanin, Hadži-Ruvim, Hadži-Đera...

Prvi boj, prva pobeda. Bilo je to previše. Najpre se u Šumadiji sa-staju narodne vođe Đorđe Petrović, kog su Turci odranije zvali Kara-đorđe, Janko Katić i Vasa Čarapić. Odmah im prilaze Stanoje Glavaš, Hajduk Veljko, Milenko Stojković, Petar Dobrnjac, Jakov Nenadović i drugi prvaci. Za dva-tri dana cela Srbija bila je pod oružjem. Za vođu ustanika najpre je proglašen Stano-je Glavaš, ali je odbio, kao i Teodo-sije Marićević. Na njegov predlog izabran je Karađorđe. Bilo je to na zboru s oko 300 ustanika 15. febru-ara 1804. godine u Maričića jaruzi u celu Orašac kod Topole. Dignuta je buna.

Dahije su odmah saznale šta se de-šava, Aganlija sa 400 janjičara dolazi na pregovare. Usput obećava narodu da će im biti bolje i miti Karađorđa. Nudi veliki novac ili da mu u Austriji kupi imanje bolje od njegovog u To-poli. Vožd ga odbija i izbija prvi boj u Drlupi 24. februara. Ustanici pobe-đuju, a ranjeni Aganlija jedva stiže u Beograd.

Stojković presudio dahija-ma. Karađorđe 18. marta zauzima Rudnik, u aprilu su ustanici potukli janjičare kod Batočine i Jagodine, a njihove ostatke koji su se povlači-li prema Beogradu, potukao je kod Leštana Vasa Čarapić. Krajem aprila cela Šumadija je bila očišćena od Tu-raka, pod oružjem je početkom mar-ta bilo oko 10.000, a u aprilu 25.000 ljudi. Vojska Đorđa Petrovića pribli-žavala se Beogradu. Dahije traže po-moć iz Sarajeva i Vidina, od Porte ne mogu jer za nju su i dalje samo od-metnici. Niko im ne pomaže.

Počinju prave borbe, Beograd je pod opsadom. U gradu je nesnošljivo, čak se janjičari sukobljavaju s Turci-ma. Istovremeno, ustanci ih teraju iz Požarevca 12. maja i iz Smedereva 6. jula. Da bi smirio gnev Srba, sultan šalje Bećir-pašu, koji traži da tur-ski komandanti dozvole ustanicima da ubiju dahije. Sva četvorica u leto 1804. godine beže na dunavsko ostr-vo Adu Kale kod Kladova. Milenko Stojković je sa svojom četom izme-đu 5. i 6. avgusta upao noću u njihovu kuću i sve ih pobio.

Sami protiv celog carstva. U početku bila je to buna protiv da-hija, kako se i uz gusle pevalo. Šta-

više, Srbi sarađuju sa Selimom III i ne razmišljaju o nezavisnosti, već samo o samoupravi. Iako se ustanak dobro razvija, Karađorđe gleda na-pred. Zna da sultan neće dugo biti po strani, zato se sastaje s austrij-skim kapetanom Sajtinskim i tra-ži pomoć. Austriji čak nudi srpske gradove na Savi i Dunavu. Beč mu odgovora da ne želi sukob s Turci-ma dok svaki čas ratuju s Napole-nom. Ipak, žumure na jedno oko i dozvoljavaju da ustanici nabavljaju oružje, municiju i hranu od Srba iz Austrije.

To ipak nije dovoljno, Srbija sa 400.000 stanovnika ne može pro-tiv Osmanskog carstva. Već 3. maja 1804. godine srpske vođe pišu ru-skom poslaniku u Carigrad, a krajem jula Karađorđe šalje u Petrograd po-slanstvo s protom Matijom Nenado-vićem. Poruka je jasna – ustanici žele samostalnu srpsku državu pod zašti-tom Rusije, kao i da plaćaju godišnji danak sultanu.

Vožd odbija vaseljenskog pa-trijarha. Pošto su dahije sklonjene, sultanu treba mir i već u jesen 1804. godine traži da se ustanici raspuste. Vožd odbija, ne pomažu ni ubeđiva-nja vaseljenskog patrijarha. Ipak, Ka-rađorđe je poslušao savet Bećir-paše da bar bude tolerantniji prema Por-ti pa smanjuje ustaničke snage oko Beograda. Međutim, Selim III gubi strpljenje narednog proleća i naređu-je niškom Hafiz-paši da uguši bunu, pogotovo što su ustanici već uzeli Tr-stenik, Požegu i Užice.

Hafiz-paša stiže do Velike Morave, ali ga kod sela Ivankovac čeka sistem šančeva i utvrđenja koje je podigao Milenko Stojković. Tu je i Karađorđe i nova pobeda ustanika, prvi put nad regularnom carskom vojskom. Bitka na Ivankovcu je prekretnica – buna protiv dahija prerasla je u ustanak protiv sultana.

Beskrajne pobede. Selim III se ne miri, naredne 1806. godine napada Srbiju iz tri pravca – iz Vidina, Niša i preko Drine. Vožd hoće što pre u Be-ograd, ali vojsku šalje i van pašaluka. Opseda Kladovo, Paraćin, Kruševac, Rašku, Višegrad, Novu Varoš... Ra-dič Petrović je prodro dolinom Ibra i osvojio Pazarsku nahiju, ali ga je kod Deževe porazio Sulejman-paša Skopljak.

Turci iz Bosne zauzeli su Mačvu i Podrinje pa im je u susret krenuo Ka-rađorđe i razbio ih na Mišaru. Isto-vremeno, s druge strane nadirao je rumelijski vezir Ibrahim-paša. Usta-nici su ih dočekali na utvrđenju De-ligrad i odolevali pet nedelja, a odlu-

čujuća bitka bila je 3. septembra kad su Srbi, predvođeni Dobrnjcem, Gla-vašom i Milovanović, pobedili. Uspe-sima kao da nema kraja, Glavaš uzi-ma Prokuplje i prodire na Kosovo i Metohiju, Karađorđe stiže do Niša, Stojković do Vidina...

Stvaranje države. Rusija tad zaposeda Bukurešt i kreće u nov rat s Turcima, treba im savezništvo Srba i podstiče ih protiv sultana. Vreme je i da padne Beograd, posle velikih borbi i juriša 12.000 ustanika Kara-đorđe ulazi kroz kapije 12. decembra 1806. godine. Hajduk Veljko osvaja Negotinsku Krajinu, ustanici osvaja-ju Kuršumliju i Ponišavlje, ali... Na-poleonovi ratovi primoravaju Ruse da se povuku s Dunava.

Na terenu je primirje, Srbi ga ko-riste da stvore državu po evropskim uzorima. Dositej dolazi među usta-nike, formira se vlada s ministar-stvima, a Karađorđe nudi Milenku Stojkoviću da bude prvi popečitelj inostranih dela iako se ne slažu u mnogo čemu.

Vožd, međutim, ne staje. Planira da se u Raškoj sastane s vojskom cr-nogorskog vladike Petra I i da zajed-no krenu u oslobađanje Stare Srbije – Kosova i Metohije i Makedonije. Karađorđe zauzima Novi Pazar, ali Crnogorci ne dolaze. Turci ponovo masovno kreću prema Nišu, ustani-ci gube bitku na Čegru, strada Ste-van Sinđelić, njegova glava je jedna od onih u Ćele-kuli.

Ni Kutuzov ne pomaže. Ratna sreća se okreće, osmanlijska vojska je avgusta 1809. godine umarširala u Beograd. Suočen s katastrofom, Ka-rađorđe se za pomoć obratio Habz-burzima i Napoleonu, ali bez uspe-ha.

Ipak, naredne godine ruska vojska drugi put stiže u Srbiju. Lično mar-šal Mihail Kutuzov planira zajedni-če akcije, šalje ustanicima oružje, municiju i medicinski materijal. Ali Napoleon u leto 1812. godine napada Rusiju. Prethodno je car Aleksandar I morao s Turcima sklopiti Bukure-štanski mir. Njegova osma tačka ga-rantuje autonomiju Srbije i ona dobi-ja samoupravu po cenu da se Turci s oružjem vrate u Beograd i druge gradove.

Karađorđe nije zadovoljan tim odredbama, međutim, sad se po-novo pitaju Turci. Pošto ne ratuju s Rusima, napadaju s velikom vojskom Srbiju 1813. godine i vožd beži preko Dunava. Sve je po starom, tursko na-silje nad narodom dve godine kasnije rađa Drugi srpski ustanak, ali ovaj put vođa je Miloš Obrenović.

Bitka na Ivankovcu 1806. godi-ne je pre-kretnica, posle nje

buna pro-tiv dahija

prerasla je u ustanak protiv sul-

tana

26 16. FEBRUAR 2017.

Čuli ste, dragi moji, za Salaš 137, a znam i da ste bili tamo. Zato mi je lako i da vam objasnim di je Salaš 136. A stvarno su blizu jedan dru-gog, nema ni pedeset meteri do međe. Ako idete iz Novog

Sada, ondak prvo udarite u Salaš 137, što ga drži Splićo, a samo malo dalje prema Čene-ju je Salaš 136.

Novac u jednom čikmežetu. Taj salaš, o kome je ova priča, nekad je bio od Žikiće-vih, a još kadgod ga je Joca učitelj prodao svom imenjaku Joci Brzaku. Stariji Brzak je pokojni, ali predao je salaš ili, bolje reći, poslove sinu Draganu. Gagi ga zovedu po komšiluku.

Tri generacije Brzakovih su sad na sala-šu, strina Vera, Gagijeva majka, tu je i njena snajka Ljubica i unuka joj Vesna, Gagijeva i Ljubičina ćerka, a mezimica svih na salašu. Ej, tako mlada a salašarka! A za astalom, kad se svi okupe, tu je i Vesnin muž Bojan Pari-pović iz Stepanovićeva. I ne ručaju samo za-jedno sve tri generacije, nego i nešto mnogo važnije – drže novac u jednom čikmežetu! Novac koji stenu nimalo lakim paorskim, od jutra do mraka, radom.

– Čudite se jednom čikmežetu, a to je bar jasno i lako objasniti. Kad je novac na više mesta, ondak svi uzimaju, a niko ne domeće dinare. A novac je danas teško steći, a lako potrošiti – divani Gagi Brzak, čuvar svih sa-lašarskih dokumenata i računa koji stižu od poreznika, komunalaca, dobavljača i ostalih kojima prodaju mleko, sir, meso i živinsko i morčije, i svinjsko i ovčije. Gagi i ukućani prodaju i po salašima, kakav je, na primer, prvi komšija Salaš 137.

Pulini salašarski. Nema bližeg ni važ-nije na salašu od komšije.

– Tako je bilo i tako je sada, mi Brzakovi to cenimo i poštujemo. Ne dam ja mog Spli-ću za deset drugih, a ne daju ni oni mene i sve nas Brzakove iz komšiluka. Tu priko-puta su i Sibiljski i Zagorčići, pazimo se kô rođeni – veli Gagi i pomera svoju šamlicu sve bliže.

Pored nas po leniji sede pulini i slušaju divan. Kao da nas razumu. Pulini Garica i Fićko čuvaju salaš i paze na ovce da ne odu u komšijsku njivu i već dobro iždžikljalu pše-nicu. Sad je mlada, najosetljivija kô neko če-ljade nejako, bož’ mi oprosti.

A mala dva para crnih kerećih očiju ne trepću, to Garica i Fićko kao da znaju da i o njima divanimo.

– Ne moš bez pulina na salašu, moj pri-ka, a ne mogu ni bez mojih golubova lepe-zanera. Baš volem golubove i ima ih raznih vrsta. Kad zaguguču, srce ‘oće da mi isko-či! Gnezde se tu ispod streje s obe strane krova. Ima ih i ispod čardaka, neki su dvilji, neki pitomi, volem i njih, al’ ovi lepezaneri, nije što su moji, kô da su s izložbe. Da im vidiš perje kad rašire, stvarno kô lepeza s

neke dvorske dame. A što lete... Volem ta pernata stvorenja još od malih nogu, teško to razumedu oni što su rođeni u soliterima, njima su avioni bliski, a ne ptice. I kokice držim, jarebičarske, one srebrne, i imam te živine svakakve – priča nam Gagi i ne skida osmeh s usta.

Divan s kravama. Priko leta ima golup-čića koliko ‘oćeš, al ne čekam ja da zaguguču prvi put, objašnjava naš domaćin.

– Pratim ih još dok ne ispile iz jaja, dok go-lubica leže na jajima. Pa kad ih hrane onako nemoćne, još goluždrave, lepo se vidi kako golub pomaže golubici, kako sve zajedno rade i po dogovoru. Paze se bolje neg ljudi. Pa kako su srećni kad im malo ptiče poč-

ne da mlatara krilcima, a još ne može ni da poleti. Uče tako u gnezdu kako se leti, a i mi ljudi mogli bismo štošta od golubova da naučimo.

Taman smo se tako udubili u golublje stvari, kad nas prenu glas mama Vere. Tre-ba nešto da se radi oko sermije, krave i telad traže svoje i ne mare za našu priču kô pulini. ‘Oće blago salašarsko da mu je čisto i toplo, da ima hrane i vode, da mu je sve potaman, ako hoćeš dosta mleka da ti da.

A pod štalom Gagijevom stvarno ima šta da se vidi. Hvali se, ne bez razloga, svojim kravama i junicama, ovaca isto ima dosta kao i kô sneg belih svinja... Pokazuje nam i jednu veliku cocu. Nema šanse da oprasi

Prika moj, al’ volem golubove lepezanere!Paze se golub i golubica bolje neg’ ljudi. Pa kako su srećni kad im malo ptiče počne da mlatara

krilcima. Uče tako u gnezdu kako se leti, a i mi ljudi mogli bismo štošta od golubova da naučimo

SalašarSki divani ČenejSki

Autor: jovan Tanurdžić

2716. FEBRUAR 2017.

manje od desetoro, vidi samo kakva je, a tek će da oproleći.

– Znaš, prika, sa sermijom treba znati, nekad i divanit s njima, razumedu i slušaju oni... Sve mislim, da ne divanim tako s kra-vama, i mleka bi bilo manje.

A ko bi mogao da kaže da nije tako?

Posô s kozama. Gledimo malo i oko salaša, lenija je od tvrdog matarijala i kad okiša, može se doći dovde. Sve je to sredio komšija Rino. Kupio je onaj salaš priko duži, dotero ga u red i oživeo.

– Posle svih poslova volem da se posve-tim kozama. S njima treba znati, dosta truda traže, al’ i vraćaju dosta – kaže Rino.

Kupio je desetak koza, neka fina rasa, biće

i kozjeg mleka a ima i jarića već. A kozje mle-ko je dobro i za mlado i za staro, doktori ga preporučuju svima radi zdravlja.

Vidi se i kod Samardžije na Salašu 137 šta se dešava, gosti dolaze i odlaze. ‘Oće ti mla-di ljudi da stvaraju i treba im dati da rade.

– Što se tiče poljoprivrede i države, to je muka živa, moj prika. Samo daj pa daj, a kad oni trebaju, ne da dadu, nego da plate robu, tek je to muka jedna. Al’ dosta je lošeg di-vana za danas – kaže Gagi.

Pravo na uživanciju. Bio je ranije u modi Beli bircuz, gazda Pera ga je držo, al’ nije išlo pa ga zatvorio.

– Tako da sad rakiju domaću popijem il’ sam il’ s komšijama tu u kujnici. A kad ‘oću

neko lepo vino da okvasim, trknem tu do Samardžije na Salaš 137 pa naiskap. Vratim se ondak na moj salaš i nastavim da radim. A nikad da sve postignem, radi se na sala-šima od svanuća do mraka. ‘Oćeš na njivu il’ voćnjak, ‘oćeš do bašte il’ u štalu. Ovce traže svoje, krave da ne govorim, i živina isto... I prosto da uređuješ po dovorištu, gde god se okrene, uvek nešto treba doda-ti, podmetnuti, namestiti... A imam valjda pravo i na uživanciju. I gledim onda u moje lepezanere.

Strina Vera kreči voćke, bele se stabla na suncu, sve jednaka kô neki vojnici postroje-ni. Jabuke, kruške, višnje, oraji, dunje... Al’ ništa ne bi vredeli da ih ne čuvaju bagremi, od vetra i mećave i svakog nevremena kad naiđe.

– Nema od krečenja ni prskanja ništa, da ih ne đubrimo. Čim još malo zatopli, eto po-sla preko glave. Uskoro će i mlad luk, pa sa-lata, pa paradajz, a sejali smo i pasulj. Moj Gagi a i ovi mlađi posebno vole boraniju, pa je onako samo malo preliju ovčjim kiselim mlekom – divani strina Vera i ode u sobu da donese venčanu sliku unuke Vesne i zeta Bojana.

– Evo vidite kako su lep par, nije što su naši. Vesna je u gradu sad, a Bojan na poslu u firmi, ali sačekajte malo, eto i njih.

Salašari su isti. Sačekali bismo mi, ali ne možemo toliko. Posô nas drugi tera da idemo dalje. A šta bi bilo lepše neg da vidimo tri generacije salašarske u kujni ili sobi, da čujemo onako sa strane kako pričaju i kako se dogovaraju sve. Kako su složni i okrenuti jedni drugima. Tako i jeste na salašu sva-kom, kao da je svađa ovde manje neg po gra-dovima i selima inače.

A i vreme je da Gagi namiruje i timari sto-ku, ne bi Brzakovi imali toliko, ne bi im salaš bio tako sređen da se divani po ceo dan.

– Ne boj se rada, nikom od njega nije po-zlilo. Al’ moj pokojni baba ne bi poverovao kad bih mu kazô da se za litru mleka ne mož kupit pivo. E to je muka salašarska svaki-dašnja – reče nam Gagi na kraju, mahne u pozdrav i uđe u štalu.

Ostavljamo Salaš 136, glavnim drumom za Novi Sad prolazimo odmah pored Salaša 137... Naoko, za neupućene, dosta se razliku-ju. Ali oni što znadu, reći će vam da su svi salašari isti i da moraju biti isti. I da će uvek biti isti.

Znaš, prika, sa sermijom treba znati, nekad i divanit s njima, razumedu i slušaju oni... Sve mislim, da ne divanim tako s kravama, i mleka bi bilo manje

Prika moj, al’ volem golubove lepezanere!Paze se golub i golubica bolje neg’ ljudi. Pa kako su srećni kad im malo ptiče počne da mlatara

krilcima. Uče tako u gnezdu kako se leti, a i mi ljudi mogli bismo štošta od golubova da naučimo

SalašarSki divani čenejSki

28 16. FEBRUAR 2017.

SvetSki prvak, ekonomiSta, Suprug, roditelj i humanitarni radnik

dobri čovek BajšanskiSavate je zvanična

disciplina Legije stranaca, u

Francuskoj ima preko 60.000

takmičara, ali u superteškoj kategoriji već

četiri godine ne mogu mi ništa

titule Goranu Bajšan-skom ne nedostaju, ni sportske ni život-ne. Svetski, evropski i mediteranski prvak u savateu, pobednik Svetskog kupa i pr-

vak Balkana u kik-boksu, ekonomi-sta, predsednik Udruženja građana “Novi Sad”, ali pre svega suprug, ro-ditelj i humanitarni radnik.

Poseban detelinarac. Goran je jedan od onih ljudi kojima ništa nije teško. Ni da radi ni da trenira ni da misli na druge. Sve može sam mada ipak više voli društvo. Sam je uredio dečje igralište na Limanu, ali je zbog propisa morao da osnuje Udruženje građana da bi decu s Ko-sova i Metohije doveo u posetu na-šem gradu.

Detelinarac je i nikad se nije potu-kao na ulici. Detelinarac je, a živeo je na Limanu.

Autor: miloš dukić

2916. FEBRUAR 2017.

– Najviše od onoga što znam o ži-votu naučio me je sam sport. Rad, volja i upornost doneće vam sve, ta-lenat nije uvek najvažniji. Jer, iako me danas pehari i medalje demantu-ju unapred, verujte da ja nisam bio talentovan za sport, pogotovo ne za borilački. Počeo sam s odbojkom, u gradu slavne braće Grbić, Petrovića, Gerića, Boškana, Mijića... – priča Baj-šanski.

Učio iz poraza. Bio sam pono-san kad sam dobio prvu i jedinu od-bojkašku medalju, a onda na nago-vor drugara prešao sam u borilačke sportove.

– Osnovan je kik-boks klub “Pho-enix” i postao sam njihov član, a da roditelji nisu imali pojma. Zapravo, slagao sam ih da i dalje prebacujem loptu preko mreže. Umesto toga, sa 115 tadašnjih kilograma stavio sam rukavice iako su treneri sumnjičavo vrteli glavom. Počeo sam da vredno treniram iz dana u dan i bio ubeđen da sam posle devet meseci spreman za takmičenje.

Treneri su popustili iako mislim da im je bilo jasno šta će se desiti.

– Naravno, ne samo da sam izgubio već sam dobio i teške batine. Masni-ce po rukama i nogama ničim nisam mogao da opravdam i roditelji su ko-načno saznali istinu. Ali nisu baš mo-gli mnogo da učine. Nastavio sam da treniram i takmičim se uz poražava-juću statistiku. Od prvih deset borbi izgubio sam osam. Mnogi bi odusta-li i zbog batina i zbog neperspektiv-nosti. Ja, međutim, nisam tako raz-mišljao. Verovali ili ne, na neki način voleo sam te izgubljene susrete jer sam iz svakog izvlačio pouku i na-predovao.

Tehnika i disciplina. Zbog po-dela u Savezu, iz kik-boksa Goran Bajšanski prelazi u savate boks, kod nas tada možda nepravedno zaborav-ljen borilački sport.

– Ti sportovi su vrlo slični, više od 95 odsto udaraca je identično. Ali sa-vate više odgovara mojoj prirodi. Ne želim da nokautiram protivnika, a to se stalno očekuje u kik-boksu. Nastu-pio sam više od 200 puta u ringu i do-živeo dva nokauta. Sledeći put sam ja bio jači. Savate traži tehniku i disci-plinu i danas mogu s ponosom reći da je taj sport kao stvoren za mene.

Savate se deli na kombat, aso i kan discipline.

– U savate boksu imamo patike slične onim bokserskim, koje su oja-čane na prstima i peti i upravo tim površinama se izvode udarci po ce-lom telu. Kan je, međutim, borba sa štapovima, poput mačevanja, i veo-ma atraktivno izgleda. Iako sam bio vicešampion sveta i osvojio veoma mnogo medalja u disciplini kombat, gde su dozvoljeni nokauti, aso savate je moja disciplina, u kojoj sam dvo-struki svetski prvak, prvak Evrope i Mediterana. Prošle godine odbranio sam svetsku titulu i to mi je u sport-skom smislu obeležilo 2016.

Samostalan sa 14 godina. To je nacionalni sport Francuza i uglav-nom dominiraju u svim disciplina-ma.

– Savate je stoga i zvanična disci-plina Legije stranaca. U Francuskoj ima preko 60.000 takmičara, ali eto, u superteškoj kategoriji već četiri go-dine ne mogu mi ništa. I verovali ili ne, iako sam takoreći krupan i velik muškarac, svoje bitke dobijam na br-zinu, tehniku i staloženost.

Moji roditelji su radnici, dali su mi mnogo, ali nisu mogli sve, kaže naš sagovornik.

– Sreća da je tako, da sam imao više, možda ne bih bio borac. Sa 14 godina počeo sam da zarađujem svoj dinar i da se borim za sebe. Dok su moji vršnjaci izlazili u grad, ja sam se premoren vraćao s treninga. To je cena uspeha, meni je odavno jasno, i čak i da mogu, ne bih ništa menjao.

Igralište kao novo. Sport je jedna strana njegove životne meda-lje.

– Na svim tim putovanjim i takmi-čenjima nisam primećivao samo ring, nisu me zanimale samo pobede. Kud god da odeš, može primetiti nešto lepo i korisno, što može oplemeniti sredinu u kojoj živiš. Zašto naše ulice, igrališta i parkovi ne bi bili još bolje uređeni, zar sve mora da nam uradi neko drugi pa makar to i bila njegova dužnost? Kao podstanar gledao sam s terase zapušteno dečje igralište i oči-stio ga za dva dana. Kažu komšije da ga niko nije pipunuo 15 godina, a i da ja sigurno nisam pravi Limanac čim sam se toga latio. Natovario sam đu-bre na kamione, prethodno sam po-zajmio kosilicu i sekiru, nisam imao ni rukavice svoje. Prijatelji su poklo-nili pesak i našli varioce da sredimo ljuljaške. I igralište je bilo kao novo.

Pre dve godine vratio sam se s Lima-na na rodnu Detelinaru, ali igralište je i dalje lepo i čisto i puno dece.

Nove manifestacije. Pre dve godine prvi put je doveo decu s Ko-sova i Metohije u Novi Sad.

– Mislio sam da to mogu kao po-jedinac, ali rekli su mi da mora biti pravno lice bez obzira na to što smo ista država. Osnovao sam Udruženje građana “Novi Sad” i evo ove godi-ne treći put smo ugostili mališane iz južne pokrajine. S ponosom već mogu da kažem da ta trogodišnja tra-dicija, već po pravilu, otvara godinu novih projekata, akcija i dobrih dela. Tako da sada jedva čekam realizaciju još jedne sportsko-humanitarne ma-nifestacije “Između dve vatre” koju s Udruženjem “Sportisimo” i još ne-kolicinom prijatelja već treću godinu organizujemo na Detelinari. Name-ra je da se i deca i roditelji više ani-miraju za sport i vreme provedeno u prirodi, za ulična druženja i igre na kojima smo svi mi odrasli, a da, i dok se zabavljamo, uvek nađemo načina da nekome pomognemo. Eto, tome se trenutno najviše radujem.

Zašto naše ulice, igra-lišta i par-kovi ne bi bili još bo-lje uređe-ni, zar sve

mora da nam uradi neko dru-gi pa ma-

kar to i bila njegova

dužnost?

30

sport

16. FEBRUAR 2017.

Ivana Španović i paraolimpijci vratili su se s olimpijskim odličjima, ostali Novosađani

upisali su samo učešće u Riju

IZ MOG UGLA

Jovan Tanurdžić

Dan državnosti Sretenje, 15. februar 2017. godine po-sebno će pamtiti naši spor-tisti. Srbija je i ovoga puta prepoznala svoje vrednosti i ordenima nagradila one koji pronose slavu i hvalu

Srbije po vasceloj planeti.Naravno, država Srbija je ne samo hvalila

i telegrame slala posle velikih pobeda naših sportista već i ordenje daje. Nema države, bar u okruženju, poput Srbije da za odličja dodeljuje nacionalna priznanja, penzije za ceo život najboljima. Trijumfi znače i nov-čana davanja, a tek odlikovanja!

Predsednik Tomislav Nikolić će na Dan državnosti, na praznik Sretenje, uručiti Karađorđeve zvezde atletičarki i našoj No-vosađanki Ivani Španović, teniskim zvez-dama Ani Ivanović i Jeleni Janković, neka-da prvim teniserkama na VTA listi, kao i Olimpijskom i Paraolimpijskom komitetu za izuzetne rezultate na Olimpijskim igrama u Riju. Raduje i prepoznata vrednost našeg fudbalskog ambasadora Milorada Mažića. Ordenje njima je posticaj i celokupnom srp-skom sportu.

Nije mi namera da u ime neke političke stranke ili nekog drugog činioca hvalim predsednika Tomislava Nikolića ili premi-jera Srbije Aleksandra Vučića pa ni mini-stra sporta i omladine Vanju Udovičića, ali hoću da se zna i da se zabeleži da ni u doba predsednikovanja maršala Tita ili Koštunice ili Tadića nije bilo ni približno ovako dobro vreme za sport.

Eventualno je Tito primao svetske i olim-pijske šampione i ručni sat s njegovim potpi-som im darivao! Šta drugo reći. Nema se tu šta dodati ni oduzeti. Lepo je danas u Srbiji biti sportski šampion. I najviši državni vrh to ceni i – nagrađuje. Bogato, kako i treba. Pozdravljam i u ime brojnih fanova srpskih asova – pozdravljam. Aplauzom.

A i sa sportske strane, izbor ovih imena zaslužuje sve pohvale. Aktuelno odvagano, znalački pogođeno u centar. I Ivani, koja je

već zaslužila sva priznanja, a biće još prili-ka za njih, siguran sam; i Jeleni i Ani za sve što su učinile, a verovatno imaju još šta da kažu, prva igrački, a možda obe kasnije kao treneri i vođe reprezenetacija; i olimpijskim komitetima, ne zna se koji je bio uspešniji prošle godine; i Mažiću, koga uvažavaju naj-veći klubovi i reprezentacija ne svetu iako nam u fudbalu ne ide baš najbolje.

A tek pogledajte da su od četvoro nagra-đenih individualaca – tri devojke, i to sve za ono što su ostvarile na terenu. Ima li bolje preporuke i boljeg podsticaja mladima da se bave sportom, pa makar i ne dogurali tako visoko, ako znaju da ih neko prati i misli na njih?

Osim sportskim rezultatima, svi nagrađe-

ni se odlikuju i visokim ljudskim kvaliteti-ma. To su karijere bez afere, čak bez poviše-nog tona, a kamoli grubih reči, pravi uzori za takmičare koji dolaze. I sasvim sigurno je da će biti onih koji će ih dostići pa zašto ne – i nadmašiti. Za nove Karađorđeve zvezde i sva moguća priznanja.

Sportisti vredni odlikovanjaOrden Karađorđeve zvezde za Ivanu Španović, Anu Ivanović i Jelenu Janković, odlikovani su i Olimpijski i Paraolimpijski komitet kao i fudbalski ambasador, arbitar Milorad Mažić

Malo je država poput Srbije, koje prepoznaju i najvišim priznanjima vrednuju sportske uspehe na svetskoj sceni

3116. FEBRUAR 2017.

ISSN 2406-2022

Documents

Novi Sad II godina br. 105 četvrtak, 16. 2. 2017. • 19 dinara