Novi Sad III godina br. 121 četvrtak, 8. 6. 2017. • 19 dinara · stvima u dnevnoj komunikaciji o svim vitalnim pitanjima značajnim za život građana. Jedan od značajnijih rezultata

Novi Sad bull III godina bull br 121 bull četvrtak 8 6 2017 bull 19 dinara

NS Seme za Sve prilike

Godišnjica najprestižnije nacionalne umetničke institucije

Nesporazumi i sukobi više ne stanuju u Banovini

Galerija matice srpske u novom ruhu

2 8 JUN 2017

38 JUN 2017

ДИГИТАЛИЗАЦИЈАДИГИТАЛИЗАЦИЈА digitalizacijansrs

КУЛТУРЕ

4 8 JUN 2017

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazorangmailcom

Prelomdart group agencija novi Sad

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

redakciJa marija magdalena idei

Trifunović isidora Filipov Jovan Tanurdžić eržebet marjanov

ljiljana Budić Stanković redakcijansreporterrs

FoTo-rePorTer

miloš Pavkov

lekTor Biljana rac

iZdavač

lokal media d o o novi Sad

direkTor Srđan vučurević

direktornsreporterrs

Trg neznanog junaka 4i novi Sad

telefon i faks +381 21 3824 333 officelokalmediars

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa grafoprodukt d o o novi

Sad desanke maksimović 52

bdquoNovosadski reporterrdquo je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima Zrenjanin Somborske novine Nove

kikindske novine Vršačka kula Subotičke novine i Nedeljne Novine

wwwnsreporterrs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske Novi Sad

6593 (497113) Novosadski reporter glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God 2 Novi Sad Lokal Media Novi Sad 2015- - Ilustr 30 cm

Nedeljno ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISSSR-ID 293986823

ApsolutnA podrškA VučićeVom kAndidAtu zA premijerAIntervju Miroslav Španović potpredsednik PUPS-a i predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Vojvodinestr 1011

obnoVljenA fAsAdA GAlerije mAtice srpske

Pre 170 godina osnovana najprestižnija nacionalna umetnička institucijastr 1213

ns seme zA sVe prilike

Na Rimskim šančevima održan Dan polja strnih žita krmnog bilja i uljane repice Instituta za ratarstvo i povrtarstvostr 1415

prihVAtAnje je nAjbolji Vid borbe obolelih

Multipla skleroza retka i neizlečiva bolest koja počinje između 20 i 40 godinestr 2021

fotošop nA futoškoj pijAci

Nekad je u centru Novog Sada bilo desetak fotografskih radnjistr 2425

nesporAzumi i sukobi Više ne stAnuju u bAnoViniPrva godina rada Pokrajinske vlade predvođene Igorom Mirovićem str 67

sadržaj

uskoro biciklističkA stAzA od strAžiloVske do kejA

U MZ bdquoSonja Marinkovićrdquo 6000 stanovnika i 4500 glasača str 1819

58 JUN 2017

petak 2 junJovini gimnazijalci

šesti na svetuKošarkaški tim Gimnazije bdquoJovan Jova-nović Zmajrdquo kao državni prvak na Svet-skom prvenstvu srednjih škola u Pore-ču osvojio je šesto mesto Na prijemu u

Gradskoj kući profesorka fizičkog vaspi-tanja Tatjana Mitrović rekla je da su nje-ni učenici postigli najveći uspeh dosadndash To je najveće takmičenju u svetu škol-skog sporta zato smo ponosni na naše

učenike i zahvalni smo Gradu na podršci koju bezgranično pruža Savezu za škol-ski sport Novog Sada ndash rekla je Mitrovi-

četvrtak 1 junMirović s odbojkaškim reprezentativcima

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i pokrajinski sekretar za sport i omladinu Vladimir Batez primili su odbojkaške reprezentativce aktuelne pobednike Svetske lige rukovodstvo Odbojkaškog saveza Srbije i legende srpske odbojke ndash U protekle dve decenije u kolektivnim sportovima odbojkaši su napravili vrhunske re-zultate koje su krunisali prošle godine osvajanjem Svetske lige a u Novom Sadu zapo-činjete nov ciklus verujem s istim uspehom ndash rekao je Mirović

utorak 6 junŽeželjev most gotov u oktobru ili novembru

Radovi na izgradnji novog Žeželjevog mosta na Dunavu u Novom Sadu biće potpuno završeni krajem oktobra ili početkom novembra najavila je pot-

predsednica vlade i ministarka građe-vinarstva Zorana Mihajlović

ndash Na gradilište će uskoro doći evropski komesar Johanes Han da se uveri kako

napreduju ndash rekla je Mihajlovićeva

nedelja 4 jun Spomenik bdquoKrajiška suzardquo

na Banstolu

Spomenik posvećen svim stradalim i ne-stalim Krajišnicima otkriven je i osveštan

na Banstolu a najavljena je i izgradnja jedinstvenog Svetskog krajiškog centra

Spomenik bdquoKrajiška suzardquo podignut je na razmeđi triju opština ndash Sremskih Karlo-vaca Inđije i Iriga zato što većinu žitelja Banstola čine prognanici iz Like Krajine Baranje Korduna Slavonije Banjalučke

Krajine Svečanom činu prisustvovali su mnogi Krajišnici iz svih krajeva Srbije i

regiona ali i iz drugih zemalja Evrope pa čak i Australije

subota 3 junĐorđević u Gradskoj

kući Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević sastao se s ministrom odbrane Zoranom Đorđevićem s kojim je razgovarao o re-šavanju prostornog razmeštaja organi-zacijskih jedinica Vojske Srbije i razvoj-

nim urbanističkim planovima Đorđević i Vučević razgovarali su o ustupanju vojnih

nepokretnosti Gradu i izgradnji vojne baze Majurska ada kao i o mogućnostima obezbeđenja određenog broja stanova za potrebe aktivnih i penzionisanih pripad-nika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije te eventualnom ustupanju nepokretnosti Ministarstva odbrane za potrebe izgrad-

nje nacionalnog atletskog stadiona

ponedeljak 5 junVučević na kafi s Mihajlovićem Vorkapićem i Tanjgom

Na kafi u restoranu Petrus našli su se gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i članovi šampionske generacije Vojvodine iz 1989 godine Siniša Mihajlović Ljubo-mir Vorkapić i Miroslav Tanjga Aktuelni trenutak crveno-belih i predstojeće kva-lifikacije u Ligi Evrope bile su teme razgovora uz neizbežno podsećanje na slavne dane kluba od pre gotovo tri decenije

sreda 7 junKarmina burana prvi

put u sezoni

Scenska kantata i bezbrižna himna životnoj radosti Karmina burana najpopularnije delo

Karla Orfa biće prvi put u ovoj pozorišnoj se-zoni izvedeno večeras na sceni ldquoJovan Đorđe-vićrdquo u 20 sati Karmina burana biće izvedena i 16 juna s dirigentom Emirom Nuhanovićem a ulaznice za oba izvođenja mogu se kupiti na

Biletarnici SNP-a po ceni od 200 dinara

6 8 JUN 2017

na licu mesta

Autor Eržebet Marjanov

Nesporazumi i sukobi više ne stanuju u BanoviniPrva godiNa rada PokrajiNskE vladE PrEdvođENE igoroM MirovićEM

Najznačajniji rezultati su transparentnost okupljanje oko zajedničkih projekata zaustavljanje nenamenskog trošenja novca i nove ideje za brži ekonomski razvoj Vojvodine

kase čine prepoznatljivom Pokrajin-sku vladu formiranu 20 juna prošle godine s funkcionerom Srpske na-predne stranke Igorom Mirovićem na čelu

Kamenica 2 proradila Za godi-nu dana započeti su mnogi projekti i mnogo je urađeno pre svega na una-

pređenju zdravstva i poljoprivredendash Svojom politikom okupljanja oko

najznačajnijih projekata i saradnjom s Vladom Republike Srbije otklonili smo sve šumove i nesporazume inat i nepotrebne sukobe čiji su uzroci stanovali ranije u zgradi Banovi-ne u Pokrajinskoj vladi i time smo obezbedili brojne projekte koji će

Transparentnost oku-pljanje oko zajednič-kih projekata rad na terenu dobra sa-radnja s republičkim vlastima restruktu-riranje javnog duga

Vojvodine i zaustavljanje nenamen-skog trošenja novca iz pokrajinske

78 JUN 2017

Preduze-te su mere za sanaciju zdravstve-nog siste-ma u Klinič-kom centru Vojvodine kao i u svim bolnicama u Vojvodini koje su bile u katastrofal-nom stanju

biti finansirani zajedničkim snagama Vlade Republike Srbije Pokrajinske vlade i svih 45 lokalnih samouprava AP Vojvodine ndash istakao je Mirović i najavio da će period koji dolazi biti pun saradnje s resornim ministar-stvima u dnevnoj komunikaciji o svim vitalnim pitanjima značajnim za život građana

Jedan od značajnijih rezultata Po-krajinske vlade svakako je bilo obez-beđivanje rada bolnice Kamenica 2 O toj bolnici je u prošlosti bilo oštrih diskusija u Skupštini Vojvodine zbog silnih tendera koji su bili raspisani i uvek bi pali podižući svaki put cenu bolnice Kamenica 2 da bi je na kra-ju bivša Pokrajinska vlada nekoliko dana uoči glasanja na parlamentar-nim izborima aprila prošle godine pustila u rad iako bolnica nije bila opremljena za to

Bitno različita strateška opredeljenja Nova vlada u prvih sto dana preduzela je hitne mere bol-nica je završena i očekuje se da do kraja ove godine više ne bude liste čekanja na zračenje bolesnika s naj-težim bolestima Preduzete su mere za sanaciju zdravstvenog sistema u Kliničkom centru Vojvodine kao i u svim bolnicama u Vojvodini koje su bile u katastrofalnom stanju

Jedan od drastičnih primera je i pančevačka bolnica koja je bila toli-ko zapuštena da su u hodnik inter-nog odeljenja zbog propalih prozora uletali golubovi Bolnici je sad odo-breno 500 miliona dinara za reno-viranje

ndash Prva godina rada Pokrajinske vlade mora biti posmatrana počev od dana kada se novi predsednik Po-krajinske vlade Igor Mirović na dan formiranja svoje vlade obratio posla-nicima Skupštine Vojvodine Naime u tom uvodnom izlaganju on je izneo strateška opredeljenja nove Pokrajin-ske vlade koja se bitno razlikuju od opredeljenja prethodne vlade ndash kaže šef poslaničke grupe okupljene oko Socijalističke partije Srbije dr Pavle Budakov

Smatra da se vide jasni pravci rada

i pre svega misli na određene strateš-ke projekte koji se već realizuju ili su blizu realizacije

ndash Ti projekti su Banatska magi-strala Fruškogorski koridor i po-sebno bih istakao velika ulaganja koja su već realizovana a tiču se zdravstvene zaštite u pokrajini i školskog sistema Drugim rečima jasno se vide strateški projekti koji su evidentno bili uočljivi prilikom usvajanja budžeta za ovu godinu Očekujemo da se taj trend nastavi i s usvajanjem rebalansa budžeta U tom smislu smatram da je Pokrajin-ska vlada izuzetno dobro radila i da se vidi stalan napredak To obećava da ćemo uskoro imati završene stra-teške projekte a sve to možda ne bi bilo moguće tako realizovati da nije ostvarena izuzetno dobra saradnja s Vladom Srbije što je nedostajalo u prethodnom periodu Mi poslanici podržavamo rad Pokrajinske vlade i to ćemo činiti i ubuduće ndash navodi Budakov

Kapitalni objekti U protekloj godini i u saradnji s Gradom Novim Sadom započete su značajne inve-sticije čiji značaj prevazilazi lokal-ne okvire Radi se o izgradnji nove zgrade Radio-televizije Vojvodine objekta Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Novog Sada kao i o uređe-nju Kampusa Univerziteta u Novom Sadu Treba istaći i to da radovi ne-smetano odmiču na izgradnji Žeže-ljevog mosta važne saobraćajnice i u međunarodnim uslovima koja će nakon niz godina kako je najavlje-no konačno biti završena do kraja godine Najvažnije pitanje je pita-nje rezultata politike koji se mogu jasno videti u velikom broju pripre-mljenih projekata zatim u intenzi-viranju višegodišnjih projekta koji su stajali u fioci kao i u promeni ukupnih ciljeva politike usmerenih pre svega na ekonomski razvoj Važ-no je i formiranje Razvojne agenci-je koja će u saradnji s Razvojnom agencijom Srbije takođe doprineti bržem ekonomskom razvoju Vojvo-dine pre svega u stavarnju što po-

voljnije klime za domaće i strane investitore

Brže jače bolje Nakon godi-nu dana rada nove Pokrajinske vla-de koju predvodi Srpska napredna stranka postalo je jasno da AP Voj-vodina može mnogo brže mnogo jače i mnogo bolje da napreduje ka boljem standardu i ispunjavanju že-lja koje građani u Vojvodini i Srbi-ji imaju kaže Milenko Jovanov šef poslaničke grupe čiji je stožer SNS u Skupštini Vojvodine

ndash U toku je realizacija svih važnih projekata na kojima je insistirala nova Pokrajinska vlada i koji su na-vedeni u ekspozeu Igora Mirovića u junu prošle godine prilikom formi-ranja Pokrajinske vlade To pokazu-je da nisu bile prazne priče nego da je Pokrajinska vlada vrlo odmereno odabrala ciljeve koje želi da postigne i da realizacija tih ciljeva ide prilično brzo Takođe se pokazalo da je bivša Pokrajinska vlada s Bojanom Pajti-ćem na čelu bila izvor svih sukoba s Republikom Srbijom i da promenom te vlasti saradnja s republičkim or-ganima funkcioniše mnogo bolje na obostranu korist pre svega na korist građana koji žive u AP Vojvodini Ni-kome nije u interesu da republička i pokrajinska vlada budu u sukobu Najzad se pokazalo i to da se mogu poštovati i Ustav i zakoni Republike Srbije i da se može voditi drugačija politika od one čuvene kalimero po-litike Bojana Pajtića po kojoj je uvek neko drugi kriv za sve što se dešava u pokrajini Tim se pokazalo da su građani imali puno pravo kada su Pajtićevu štetočinsku vlast poslali u istoriju i poverenje dali SNS-u na izborima ndash navodi Jovanov

Ukazuje i na to da postoje odre-đene želje predstavnika bivše vlasti da ovu vlast nazivaju nastavljačima nekih njihovih projekata ali kako ističe to su potpune neistine i be-smislice jer je sve što je radila bivša vlast kako se ispostavilo ispod sjaj-ne površine koja je tada prikazana građanima u dubini bilo naopako i pogrešno

Nesporazumi i sukobi više ne stanuju u BanoviniPrva godiNa rada PokrajiNske vlade PredvođeNe igorom mirovićem

8 8 JUL 2017

Zamenik gradonačelnika Novog Sada Srđan Kruže-vić primio je u Gradskoj kući organizatore i učesni-ke Generalne skupštine Konferencije evropskih cr-kava koja će biti održana u Novom Sadu Sastanku je prisustvovalo osam članova delegacije Konferen-cije evropskih crkava Predsedavajući Konferenciji visokoprečasni Kristofer Hil naja-

vio da će Generalna skupština trajati od 28 maja do 7 juna 2018 godine

Imamo izuzetnu čast da ugostimo u Gradskoj kući najvišu delegaciju Konferencije evropskih cr-kava ndash rekao je Kružević

ndash Razlog njihove posete je dogovor u vezi s Ge-neralnom skupštinom tog tela koja će biti održa-na sledeće godine u ovom periodu u našem gradu To je svakako još jedan dokaz da Novi Sad postaje ozbiljna evropska prestonica i veoma smo ponosni na to Danas ćemo voditi razgovore o tome koje bi teme mogle da se pokrenu sledeće godine na tom skupu a svaka-ko će neke od njih biti vezane za budućnost Evrope i svih zemalja na kontinentu Mišljenje ovako visoke delegacije svakako može da utiče na put Novog Sada Vojvodine i Srbije ka Evropskoj uniji i zato smo otvoreni za svaki dijalog Siguran sam da će Novi Sad biti odličan domaćin za svih 500 učesnika iz cele Evrope koji se očekuju naredne godine ndash naveo je Kružević

Konferencija evropskih crkava predstavlja međunarodnu versku organizaciju koja posreduje u međureligijskom dijalogu i zastu-pa interese crkava pred međunarodnim institucijama kao što su

Evropska komisija i Evropski parlament Sedište ove organizacije je u Briselu a Konferenciju evropskih crkava čini 115 tradicionalnih crkava i verskih zajednica iz 40 evropskih zemalja

Hil je istakao su se za Novi Sad odlučili zbog multikonfesional-nosti multietničnosti i multikulturalnosti

ndash Na skupu ćemo imati priliku da vidimo kakva je uloga crkava i čemu to u Evropi ovih dana hrišćanska crkva može da posvedoči Naročito nas interesuje tema gosto-primstva u današnjoj Evropi koja se rapidno menja Migracije su nešto s čime njeni stanovnici imaju prilično poteškoća imajući u vidu aktuelna dešava-nja a znam da se to i ovde u Srbiji nameće kao zna-čajno pitanje Takođe posvetićemo se hrišćanskom poimanju pitanja pravde kako one unutrašnje tako i one ekonomske pravde u smislu posedovanja do-voljno sredstava za život ndash rekao je Hil

Konferencije evropskih crkava poznata je i po tome što je s Generalne skupštine u Budimpešti

2013 godine pozvala Vladu Makedonije i tadašnjeg premijera Ni-kolu Gruevskog da obezbede fer suđenje i odmah da puste arhiepi-skopa Jovana da se brani sa slobode te pozvala visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava i specijalnog izvestioca o slobodi veroispovesti i ubeđenja UN da pažljivo ispitaju taj slučaj

Pored toga generalni sekretar Konferencije evropskih crkava Kim Klemens 1999 godine rekao je da se mora prekinuti zlostav-ljanje Srba Roma i drugih nealbanaca na Kosmetu te da skrnav-ljenje drevnih svetinja predstavlja gubitak ne samo za hrišćansku zajednicu već i za kuturno i duhovno nasleđe celog sveta

Deset dana 500 gostiju iz 40 zemalja i 115 tradicionalnih crkava i verskih zajednica

Generalna skupština Konferencije evropskih crkava u Novom Sadu

Za Novi Sad odlučili smo se zbog multikonfe-

sionalnosti multietnič-nosti i multikulturalnosti grada a kongres će biti održan od 28 maja do 7

juna naredne godineKristofer Hil

nsreporterrs

98 JUL 2017

Prvi put u istoriji Sterijina nagrada nije dodeljena U ime članova žirija Isidore Žebeljan Emine Elor Nikite Milivojevića Aleksandra Popovskog pred-sednik Miki Manojlović pročitao je jednoglasnu odluku

ndash Sagledavajući ambicije talenat napore viđe-ne domete i okolnosti u kojima stvaraju učesnici

takmičarskog programa u vremenu nenaklonjenom pozorišnom stvaralaštvu i institucijama kulture te posebno u složenim i teš-kim uslovima u kojima Sterijino pozorje nekako opstojava kao i primernu odanost novosadske publike Sterijinim igrama žiri jed-noglasno odlučuje da dodeli dve zaslužene Sterijine nagrade Ste-rijinu nagradu svim učesnicima 62 pozorja i Specijalnu Sterijinu nagradu publici 62 Sterijinog pozorja

Dakle umesto da dodeli tradicionalne nagrade za najbolju pred-stavu režiju glumu scenografiju kostimografiju muziku žiri je izmislio i dodelio dve paušalne nagrade Publika u početku zbunje-na i zatečena jasno je zatim negodovala čuvajući pritom dignitet Festivala i SNP-a A to nikako ne može da se kaže i za žiri

Ipak dodeljena su sporedna priznanja Nagradu publike 62 Ste-rijinog pozorja za najbolju predstavu dobilo je s prosečnom ocenom 476 ostvarenje bdquoNa Drini ćuprijardquo po motivima dela Ive Andrića u režiji i adaptaciji Kokana Mladenovića Srpsko narodno pozorište Novi Sad Jednoglasnom odlukom žirija koji su činili Darinka Ni-kolić predsednica Aleksandar Milosavljević i Vladimir Crnjanski ndash Sterijina nagrada za pozorišnu kritiku bdquoMiodrag Kujundžićrdquo (na-grada Pozorja i bdquoDnevnikardquo) dodeljena je Ivanu Medenici za tekst bdquoUbojita značenjardquo (o predstavi Rodoljupci Narodno pozorište Be-ograd režija Andraš Urban) objavljen u NIN-u

Žiri Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije u sastavu Slobodan Savić (predsednik) Aleksandra Glovacki i Marina Mili-vojević Mađarev jednoglasno je odlučio da nagradu Okruglog stola kritike 62 Sterijinog pozorja za najbolju predstavu dodeli ostvare-nju bdquoNa Drini ćuprijardquo

Takođe jednoglasno žiri u sastavu Miroslav Stajić predsednik Nina Popov i Nataša Pejčić odlučio je da se nagrada redakcije lista bdquoDnevnikrdquo za umetničko ostvarenje dodeli Kokanu Mladenoviću za režiju predstave bdquoNa Drini ćuprijardquo

U petak u restoranu Beskraj (bivša Barutana) biće održana peta jubi-

larna konferencija bdquoMoja kravica Food Talk 2017rdquo Konferenciju će otvoriti potpredsednik vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za privredu i tu-rizam Ivan Đoković a program traje tokom celog dana uz degustaciju hrane i vina Najveća regionalna konferenci-

ja o hrani i vinu i ove godine okupiće gastronomske stručnjake blogere po-znate ličnosti a pored panela prezen-tacija i degustacije različitih kuhinja imaćemo i veoma interesantnu Expe-rience zonu Konferansije je novinarka i televizijska voditeljka Rada Đurić a program se završava nastupom benda DrumrsquonrsquoZez

Moja kravica Food Talk 2017

Čudna odluka žirija 62 Pozorja

Sterijina nagrada učesnicima i publici

10 8 JUN 2017

U Partiji ujedinjenih penzi-onera Srbije (PUPS) sma-traju da interes zemlje treba da bude na prvom mestu prilikom odlučiva-nja o tome ko će biti pre-mijer i da će PUPS apso-

lutno podržati odluku predsednika Srbije Aleksandra Vučića kaže za Novosadski reporter potpredsednik PUPS-a Miroslav Španović koji je i predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Vojvodine Podseti-mo Partija ujedinjenih penzionera Srbije predvođena liderom stranke Milanom Kr-kobabićem u ponedeljak je bila na konsul-tacijama s predsednikom Srbije u delegaci-ji koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke

O čemu je bilo reči na konsultacija-ma kod Vučića

ndash Naš predsednik Krkobabić izneo je stav PUPS-a kao državotvorne partije koja je apsolutno dala podršku Aleksandru Vučiću na predsedničkim izborima Krkobabić je rekao da je za nas najvažnije da se nastavi kontinuitet politike koju je vodio doskoraš-nji premijer Aleksandar Vučić i da će PUPS podržati kandidata koga će Vučić predložiti za premijera

Da li je na konsultacijama bilo reči o personalnom rešenju

ndash Ne Srpska napredna stranka je javno

izrekela stav da premijer mora biti neko iz njenih redova Među kandidatima se u javnosti odranije pominje i naš gra-donačelnik Miloš Vučević Šta mislite o tome

ndash Naša partija će kao što sam već rekao apsolutno podržati kandidata koga će pred-ložiti Aleksandar Vučić Ako će to biti Miloš Vučević za nas bi to bilo sasvim prirodno jer je on čovek koji je kao gradonačelnik No-vog Sada pokazao da zna da radi Dakle ta-kva odluka bi za mene bila najobjektivnija i najprihvatljivija Znamo Miloša Vučevića kao gradonačelnika koji je mnogo unapredio grad u njegovo vreme su doneti razni proje-kati otvorene su fabrike i zaposleni ljudi Rečju Vučević je svojim radom oživeo naš Novi Sad a ono što je najvažnije sad znamo kud ide svaki dinar iz gradske kase Zato mi-slim da bi izbor Miloša Vučevića za premi-jera bila sasvim realna odluka Uveren sam da bi tu funkciju obavljao odgovorno i da bi nastavio politiku koju je vodio Aleksandar Vučić kao premijer Uostalom i sam Vučić je rekao u jednom intervjuu da je Vučević je-dan od kandidata za premijera To pozdrav-ljam i svakako podržavam

Da li u vašoj stranci postoji bojazan da će PUPS zbog koalicije sa SNS-om s vremenom izgubiti identitet na politič-koj sceni

ndash Partija ujedinjenih penzionera Srbije u Vojvodini ima 44 odbora i 37000 članova u Srbiji 170 odbora i oko 120000 članova Mi smo kao najjača partija ne računaju-ći one koje su se kasnije uključile od sa-

Miroslav Španovićpotpredsednik PUPS-a i predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Vojvodine

INTERVJU

ApsolutnA podrškA VučićeVom kAndidAtu zA premijerAAko bi novi predsednik Vlade bio Miloš Vučević za nas bi to bilo sasvim prirodno jer je on čovek koji je kao gradonačelnik Novog Sada pokazao da ume da radi a za Partiju ujedinjenih penzionera Srbije je najvažnije da se nastavi kontinuitet politike koju je vodio doskorašnji premijer

118 JUN 2017

mog početka u koaliciji s naprednjacima i ne postoji nikakva bojazan da ćemo zbog toga izgubiti identitet na političkoj sceni Zašto Pa mi smo u Vojvodini dali velik doprinos grandioznoj pobedi Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima od 57 odsto Pokazali smo kako se radi držeći se one jevrejske poslovice ako niste najveći trgovac u gradu otvorite makar prodav-nicu pored te najveće pa će tako i u vašu trgovinu navraćati ljudi koji dolaze u onu veliku I na kraju krajeva PUPS je u takvoj koaliciji koja stvarno radi za dobrobit čita-ve Srbije Sećate se kad sam prvi govorio u Skupštini Vojvodine o velikoj koristi od tunela kroz Frušku goru Evo sad se i taj projekat zahvaljujući vladajućoj koaliciji oko SNS-a realizuje Ta brza saobraćajnica između Novog Sada i Rume s tunelom kroz Frušku goru neće biti samo najsavreme-nija saobraćajnica nego ćemo na taj način sačuvati i veliki rezervoar lipe na Fruškoj gori Dakle ima velike koristi od koalicije sa SNS-om Na taj način je i PUPS postao uticajniji zahvaljujući toj velikoj snazi ko-alicije Znači učešće u koaliciji sa SNS-om donosi samo rezultate

Vi ste i u prošlom sazivu Skupštine Vojvodine bili poslanik Da li vidite neku razliku u radu prethodnog i ovog saziva pokrajinskog parlamenta

ndash Prvo razlika je u tome što se sada mno-go više radi u Skupštini Vojvodine i mnogo više se pitamo Što se tiče Pokrajinske vlade mogu reći da je trošenje sredstava potpuno transparentno Tačno vidimo kud ide novac iz pokrajinske kase i završavaju se projek-ti počev od bolnice Kamenica dva do an-gio-sale i drugih važnih projekata Primera radi od ogromnog je značaja to što ćemo umesto jedne angio-sale u Vojvodini uskoro imati pet evo već imamo tri Činjenica je i to da su odnosi između Pokrajinske vlade i Vlade Srbije odlični Nema više oko čega da se nadglasavamo da formiramo razno-razne akademije nauka i umetnosti U Voj-vodini se radi više i bolje i s mrtve tačke je pokrenuto sve ono što je bilo zapostavljeno Smatram da je za ovih godinu dana otkad je koalicija oko SNS-a na vlasti u Vojvodini urađeno mnogo na zaštiti zdravlja na re-šavanju problema socijalno ugroženih i na zaštiti dece To su pitanja kojima se najviše bavi i moja stranka Dakle mislim da je da-našnji rad kako Skupštine Vojvodine tako i Pokrajinske vlade daleko bolji nego u prošlo-sti i rezultati su očigledni a smatram da će biti još bolji jer radimo tek godinu dana

Postoje određena mišljenja iz redo-va opozicije da Pokrajinska vlada nema novih programa nego nastavlja one koje je započela prethodna vlada predvođena demokratama Kako to komentarišete

ndash Normalno je završiti započete projekte koji nisu promašeni Ne može se prekinuti recimo izgradnja Žeželjevog mosta samo zato što je započeta ranijih godina Normal-no je da se nastavi i završi taj projekat Po-sebno je važno da se ne odustane od dobrih projekata Ne odgovara istini da ova Pokra-

jinska vlada nema novih programa Naravno da ima mnogo novih projekata i značajnih investicija koje će i te kako poboljšati kva-litet življenja u pokrajini a da ne pričam o investicijama u Novom Sadu kojih samo za godinu dana ima daleko više nego tokom svih godina vladavine demokrata

Hoće li biti vraćen isti procenat na penzije za koliko su i smanjene

ndash Moramo biti realni Činjenica je da sma-njenjem penzija nije obuhvaćeno milion i 40000 penzionera u Srbiji već su penzije umanjene samo za oko 600000 penzionera Penzije će biti vraćene kada privreda Srbije bude mogla da ih isplati Neće biti ništa fik-tivno Drugo predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je najavio da će do kraja go-dine biti povećane i plate i penzije Moramo biti strpljivi Kad privreda ojača i penzije će biti povećane

Broj 175 2 jun 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

Kremaste torte

Čaj od hajdučke traveOLAKŠAVA MIGRENU

Plan ishrane za najzdraviju dijetu

OTI^U VAM NOGEPijte ~aj od masla~ka

Zdrava i t

POSLE PEDESETE

GOJITE SE A NE ZNATE ZAŠTOOtkrivamo moguće razloge

Bez posete nutricionisti

Broj 175 2 jun 2017 svakog drugog svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR MK 60 MKD

59dinara

MATIEgraveNI MLEEgrave zamušku neplodnost GOŠĆA NA VENČANJU4 top kombinacije

U Vojvodini smo dali velik doprinos grandioznoj pobedi Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima od 57 odsto pokazali smo kako se radi držeći se one jevrejske poslovice ako niste najveći trgovac u gradu otvorite makar prodavnicu pored te najveće pa će tako i u vašu trgovinu navraćeti ljudi koji dolaze u onu veliku

12 8 JUN 2017

U četvrtak tačno u 2021 sat u sat i minut koji su postali novosadski znak raspozna-vanja počela je svečanost na Trgu galerija povodom obeležavanja završetka radova na obnovi fasade

zgrade i uređenja Galerije Matice srpske te 170 godina njenog trajanja

ndash Ovo je veoma važan dan za Galeriju jer se sa završetkom obnove fasade uistinu zaokružuje petnaestogodišnji proces tran-sformacije ustanove i desetogodišnji konti-nuiran rad na rekonstrukciji zgrade U želji da u godini jubileja kolekciju Galerije i njena dela približimo javnosti pokrenuli smo pro-gram bdquo170 godina 170 naših priča 170 vaših danardquo u okviru koga ćemo svakog dana u 12 i 18 sati publici predstavljati kratke priče iz istorije Galerije i delima iz njenih kolekcija Među brojim novinama istakla bih još i dve izlivene skulpture ispred zgrade čime po-kazujemo otvorenost prema publici i pred-stavljamo početak pretvaranja ovog prostora u park galeriju Svi Novosađani i posetioci našeg grada sad mogu da vide šta ih tek čeka kad zakorače u zgradu Galerije Matice srpske ndash rekla je upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski

Najuzvišenije narodno svedočan-stvo Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović podsetio je na to da su naši preci osnivajući najpre Maticu srpsku kao kamen temeljac nacionalnog i kulturnog bića a po-tom i njenu Srpsku narodnu zbirku ili Muze-um iz kojih će nastati ova galerija znali da je to put kulture i putokaz koji nas usmerava

ndash Nema boljeg načina da se odužimo ve-likim precima nego da čuvamo i unapređu-jemo njihovo delo Kontinuirano izdizanje Galerije Matice srpske u najprestižniju na-cionalnu instituciju kulture ndash čiji deo je i re-konstrukcija njene zgrade ndash to najbolje po-tvrđuje Podrška institucijama kakva je ova galerija za nas nije samo obaveza nego je i privilegija Privilegija je da se čuvajući ih i sami odužimo velikim precima ali i da do-prinesemo da generacijama koje dolaze osta-vimo najuzvišenije svedočanstvo o narodu kojem pripadaju Nastavljamo sa zajednič-kim radom na rekonstrukciji najznačajnijih ustanova kulture u Novom Sadu i Vojvodini Želimo da kulturne ustanove s novim sjajem dočekaju 2021 godinu u kojoj će Novi Sad i cela naša zemlja zapravo predstavljati sve one kulturne potencijale koje decenijama ba-štini ndash istakao je Mirović

Čuvanje pravih vrednosti Pomoć-nica ministra kulture i informisanja Alek-sandra Fulgosi rekla je da je Ministarstvo u proteklih deset godina podržavalo sva nasto-janja Galerije da se rekonstruiše i transfor-miše u savremeno koncipirani muzej

ndash Ovo je povod koji se retko sreće i prilika da se svi zajedno radujemo završetku jednog velikog projekta Jedan od prioriteta Mini-starstva kulture u oblasti zaštite kulturnog

Obnovljena fasada Galerije Matice srpske

Pre 170 godina osnovana najprestižnija nacionalna umetnička institucija

Pokrenuli smo program bdquo170 godina 170 naših priča 170 vaših danardquo u okviru koga ćemo svakog dana u 12 i 18 sati publici predstavljati kratke priče iz istorije Galerije i dela iz njenih kolekcija ndash najavila je upravnica Tijana Palkovljević Bugarski

Autor Miloš Dukić

138 JUN 2017

nasleđa jeste jačanje kapaciteta ustanova koje se bave ovom delatnošću a Galerija Matice srpske kao jedan od najboljih muzeja u Voj-vodini i Srbiji svakako je primer za to ndash na-vela je Fulgosijeva

Predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke Marinos Vatis rekao je da je najvažnije od svega što povezuje Vojvođansku banku i Galeriju Matice srpske poštovanje i ista lju-bav prema nacionalnoj kulturi i nasleđu

ndash Nastojimo da očuvamo i zaštitimo prave vrednosti od zaborava To je pretočeno u ovaj društveno odgovoran projekat u kulturi na kome se predano radilo ndash rekao je Vatis

Pored brojnih Novosađana svečanosti su prisustvovali predsednica Narodne skupšti-ne Republike Srbije Maja Gojković ambasa-dor Velike Britanije crkveni velikodostojnici predstavnici Univerziteta u Novom Sadu re-publički pokrajinski i gradski čelnici

Obimni radovi Galerija Matice srpske nalazi se u zgradi na Trgu galerija od 1958 godine a sad je završena prva sveobuhvatna obnova Nakon samo šest meseci intenziv-nog rada na rekonstrukciji fasade galerijski prostor je ponovo dostupan javnosti a fasada je dobila svoje novo ruho i prvu dekorativnu rasvetu Ovaj poslednji korak kojim se zao-kružuju višegodišnji radovi na uređenju zgra-de Galerije usledio je posle adaptacije sute-rena uvođenja savremenog protivpožarnog sistema i proširenja prostornih kapaciteta za depoe i konzervatorske radionice

Pre dve godine zamenjen je krov a lane je uređen depo na trećem spratu Ugradnjom lifta na spoljnom stepeništu Galerija je do-stupna osobama s invaliditetom Ispred Ga-lerije Matice srpske postavljene su dve no-voizlivene skulpture ndash Slikar Milan Konjović vajara Jovana Soldatovića i Ženski akt vajar-ke Radmile Graovac

Šumanovićeva izložba Velika sala u prizemlju ponela je ime Save Tekelije prvog velikog dobrotvora i počasnog predsednika Matice srpske koji je darom jedanaest poro-dičnih portreta 1842 godine pokrenuo ideju osnivanja Muzeuma Mali salon nosi ime pr-vog sekretara Matice srpske Teodora Pavlo-vića čijim je zalaganjem zvanično pokrenuto osnivanje Muzeuma i čije su saradnja s umet-nicima i realizacija prvih akvizicija bile sna-žan doprinos tokom ranih godina rada Muze-uma Izložbene sale u prizemlju nazvane su po prvom upravniku Galerije Matice srpske Milivoju Nikolajeviću zaslužnom za prese-ljenje u današnju zgradu

S namerom da istakne jednu od svojih te-meljnih osobenosti Galerija je pripremila izložbu Poklon-zbirka Ivanke Acin autorke Miroslave Žarkov Novosadska vajarka Ivan-ka Acin bila je prijatelj i darodavac Galerije čiji su naslednici poklonili njenu gotovo celo-kupnu umetničku zaostavštinu Sledi izložba Šidijanke Save Šumanovića autorke Vesne Burojević realizovana u saradnji s Galerijom slika bdquoSava Šumanovićrdquo u Šidu na kojoj će biti predstavljene Kupačice poslednji Šuma-novićev ciklus slika nastao u Šidu

Nastavljamo sa zajedničkim radom na rekonstrukciji najznačajnijih ustanova kulture u Novom Sadu i Vojvodini želimo da kulturne ustanove s novim sjajem dočekaju 2021 godinu Igor Mirović

14 8 JUN 2017

Kao i svake godine u ovo vreme broj-ni paori s privatnih imanja i gazdinstava od Subotice do Vra-nja zajedno s pred-stavnicima Poljo-

privrednog fakulteta u Novom Sadu Zadružnog saveza Vojvodine Novo-sadskog sajma Pokrajinskog sekreta-rijata za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo te gostima iz inostranstva obeležili su Dan polja strnih žita kr-mnog bilja i uljane repice novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

Kontaktima do novih poslo-va Na oglednim poljima na Rim-skim šančevima mogli su se uveriti u to kako izgledaju sve sorte i hibridi Instituta

ndash Velika mi je čast što sam u prili-ci da pozdravim sve goste na našoj tradicionalnoj manifestaciji Ovako brojni skupovi i druženja potvrda su dugogodišnjeg rada Instituta za ra-tarstvo i povrtarstvo što je od po-sebnog značaja kad se imaju u vidu visoki rezultati koje Institut ostva-ruje u okviru proizvodnje strnih žita krmnog bilja i uljane repice Ovo je dan kad svi zajedno stvaramo uspeš-ne poslovne kontakte a oni vode do

novih poslova kod nas i u svetu Naša misija je da stvaramo sorte s visokim potencijalom rodnosti s prinosom do 12 do 15 tona po hektaru Pored pri-kaza sorti pre svega strnih žita ovo je prilika da se prognozira i ovogo-dišnji rod koji će prema procenama stručnjaka nažalost biti za četvrti-nu manji nego lane ndash istakao je direk-tor prof dr Jan Turan

Sufinansiranje proizvodnje i mehanizacije Dan polja zvanič-no je otvorio pokrajinski sekretar za poljoprivredu vodoprivredu i šumar-stvo mr Vuk V Radojević

ndash Značaj Instituta za ratarstvo i povrtarstvo je ogroman a NS seme jedinstveni srpski agrarni brend Iz-među Pokrajinskog sekretarijata i Instituta odigrava se intenzivna ko-munikacija i saradnja što omogu-ćava postizanje višeg nivoa uspeha u oblasti poljoprivrede Zajednički smo konkurisali kod Evropske uni-je za projekat koji treba da rezulti-ra s četiri poljoprivredna inkubato-ra u Vojvodini od kojih bi jedan bio na Institutu za ratarstvo i povrtar-stvo Takođe akcenat Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu vodo-privredu i šumarstvo jeste na jača-nju saradnje s poljoprivrednicima i

Naša misija je da stvaramo sorte s visokim potencijalom rodnosti s prinosom do 12 do 15 tona po hektaru ndash istakao

je direktor prof dr Jan Turan

NS seme za sve prilike

Na RimSKim šaNčevima odRžaN daN polja StRNih žita KRmNog bilja i uljaNe Repice iNStituta

za RataRStvo i povRtaRStvo

Autor miloš dukić

158 JUN 2017

zadrugama s obzirom na to da one predstavljaju stub i oslonac svakog sela u Republici Srbiji Jedna od no-vina koje sprovodi Sekretarijat jeste podrška mladim poljoprivrednicima i ove godine se očekuje da će stotinak njih dobiti ovakav podsticaj dok se uvodi i mera sufinansiranja za novu pogonsku i priključnu mehanizaciju čime će se omogućiti svakom poljo-privredniku da ostvari rast i razvoj ndash rekao je Radojević

Projekat Agrino Kako je obja-snio Pokrajinski sekretarijat za po-ljoprivredu i Institut za ratarstvo i povrtarstvo partneri su na kreiranju projekta Agrino s kojim su aplicirali u odgovarajućim fondovima Evrop-ske unije

ndash Radi se o poslu u okviru Drugog IPA poziva prekogranične saradnje SrbijandashMađarska Ovo je prvi evrop-ski projekat u kom se Sekretarijat jav-lja kao vodeći partner dok su pored Instituta partneri i Fond za evropske poslove kao i Čongradska županija u Mađarskoj Pored toga Sekretarijat održava stalnu saradnju s poljopri-vrednicima njihovim asocijacijama i podržava obnovu zadrugarstva kao i saradnju sa stručnim i naučnim insti-tucijama ndash rekao je Radojević

Pokrajinski sekretar je zatim upo-znao okupljene poljoprivrednike s aktuelnim merama agrarne politi-ke rekavši da su one i kvantitativno i kvalitativno unapređene

ndash Pored toga što budžet za poljo-privredu u Pokrajini nikad nije bio veći njegov najveći deo usmeren je direktno registrovanim poljoprivred-nim gazdinstvima Povraćaj sredsta-va iznosi i do 70 odsto Stalno una-pređujemo postojeće i uvodimo nove mere agrarne politike kao što su pro-grami podsticaja za ostanak mladih na selu i za nabavku poljoprivredne mehanizacije Sve ove mere u AP Voj-vodini usaglašene su i kompatibilne s merama koje primenjuje Ministar-stvo poljoprivrede ndash istakao je Rado-jević

Duge kiše i hladni prolećni dani uticaće sigurno na rod žita Prema rečima prof dr Miroslava Maleše-vića teško je proceniti koliki će biti prosečan rod po hektaru ali sigurno je da će biti ispod četiri tone Zbog manjeg prinosa paori očekuju više cene zrna ndash od 23 do 25 dinara po ki-logramu ali je veliko pitanje da li će neko moći i hteti da im toliko plati

Žito ili krmno bilje Poljopri-vrednici zbog toga kažu da se moraju

okretati novim selekcijama visokopri-nosnih semenskih sorti pšenice ali i drugim isplativijim kulturama kao što su uljana repica i krmno bilje

ndash Šta god hoćete da bacite u zemlju NS seme vam pruža najbolji izbor Seljak mora stalno da kalkuliše ndash ka-kva je situacija na tržištu šta je naji-splativije ko je najpouzdaniji kupac kako će se ponašati država U svim tim računicama na prvom mestu je seme jer od njega sve počinje Bilo da želimo rane ili kasne sorte bilo da nam je u prvom planu količina ili kvalitet bilo da želimo strna žita ili krmno bilje ndash najpre se raspitamo šta nudi novosadski Institut ndash rekla nam je grupa paora iz Čuruga

Uporan rad i znanje koje Institut poseduje recept su za uspeh poručila je šefica Odseka za uljanu repicu dr Ana Marjanović Jeromela

ndash Naš sortiment ispunjava sva oče-kivanja što se lako može proveriti obilaskom oglednih polja ndash kazala je Jeromela

Kako se čulo stočni fond se sma-njuje ali se povećava tražnja za kr-mnim biljem Instituta što iako je paradoksalna situacija govori o ni-vou kvaliteta semena koje se proi-zvodi na Institutu za ratarstvo i po-vrtarstvo Novi Sad

Zajednički smo kon-

kurisali kod Evrop-

ske unije za projekat koji treba da rezul-tira s če-tiri poljo-privredna

inkubatora u Vojvodi-ni od kojih bi jedan bio na Institu-tu za ratar-stvo i povr-

tarstvoVuk

Radojević

16 8 JUN 2017

I N S T I T U TZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD

BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

Zahvaljujemo se na ukazanom poverenju svim

DANU POLJA

8 JUN 2017 17

DANU POLJA

8 JUN 201718

MZ bdquoSonja Marinkovićrdquo jedna je od tri mesne zajednice koje zahva-taju uži centar Novog Sada i ovde živi nešto preko 6000 ljudi Gla-sača ima oko 4500

što je više od 50 odsto žitelja a to znači da je većinsko stanovništvo ovde odraslo i pu-noletno

U ovom delu grada počelo se stanovati u drugoj-trećoj deceniji 20 veka a tek posle Drugog svetskog rata izgrađena je većina stambenih zgrada

Nijedne porodične kuće U to vreme gradilo se po blokovskom sistemu što po-drazumeva da po nekoliko zgrada ima veliko zajedničko dvorište s garažama a kasnije i s dečjim igralištima Ima ukupno 298 stam-benih jedinica i svi stambeni objekti su ko-lektivnog tipa nema nijedne porodične kuće jer su sve zamenjene kolektivnm tipom sta-nova U MZ bdquoSonja Marinkovićrdquo ima 18 ulica i nekoliko bulevara Najlepši i najuređeniji deo ove mesne zajednice naslonjen je na Kej žrtava racije i na obalu Dunava

Pored toga što je MZ bdquoSonja Marinkovićrdquo pretežno stambena zona ovde ima i nekoli-ko ugostiteljskih objekata na keju i u Radnič-koj ulici kao i poslovnih prostora državnih uprava a tu je i Zavod za zaštitu prirode Iako je teritorijalno mala ova MZ ima jed-nu osnovnu školu policijsku stanicu i dva obdaništa

Ceo kvart je planski građen i urbanizovan U vreme nastajanja ovog dela grada građena je i komunalna infrastruktura koja je stara nekoliko decenija U nekim delovima MZ u međuvremenu je delimično zamenjen vodo-vodni i toplovodni sistem ali ne u celosti Rekonstruisana su i postavljena nova dečja igrališta na nekoliko lokacija

Zamena dotrajalih cevi Prošle go-dine u Ulici Maksima Gorkog promenjene su kanalizacione cevi Ove godine Toplana je zamenila dotrajalu toplovodnu instalaciju u bloku ulica Jovana Đorđevića Maksima Gorkog i Jovana Boškovića

Predsednik Saveta MZ bdquoSonja Marinko-vićrdquo Lazar Pavlović kaže da su tražili da se zamene sijalice u dvorištima

ndash Od onoga što smo tražili da se popravi na javnoj rasveti urađeno je oko 80 odsto Očekujemo da ove godine i taj posao bude priveden kraju ndash objasnio je Pavlović

Napominje da se i stanari u velikoj meri angažuju sami kako bi rešili probleme koji ih tište kako u ulazima zgrada tako i u za-jedničkim dvorištima Naime pošto više stambenih objekata deli dvorište koje je okruženo zgradama postoje prolazi kroz koje su ljudi ulazili u dvorišta da bi parki-rali automobile te stanari nisu imali mesta za svoja kola

ndash Stanari su se udružili i uz naše odobre-nje i pomoć da im Grad obezbedi dozvole montirali metalne kapije u haustore i tako sprečili nepoželjne da im se pojavljuju u

dvorištima Takođe stanari na keju imali su problema s mladima koji su odlazili u ista ta dvorišta na dečja igrališta gde mališa-ni borave i igraju se danju Tu su noću pili urinirali a sad im je to onemogućeno jer postoje metalna vrata koja se zaključavaju ndash priča Pavlović

Košenje i čišćenje redovnije Prema rečima predsednika Saveta MZ članovi Sa-veta obišli su teren Mesne zajednice i zamo-lili su Gradsko zelenilo da češće kosi zelene površine u blokovskom prostoru

ndash Sad nekoliko puta godišnje kada je sezo-na na igralištima kose travu i orezuju žbunje i granje Takođe lane i pre dve godine u delu Ulice Sonje Marinković koja izlazi na Bule-var Mihajla Pupina isekli su drveće i posadili novo a proletos su i u drugom delu ulice ore-zali sve gloginje Isto su uradili i u Ulici voj-vode Mišića gde su i obnovili zelene površi-ne travom jer su bile potpuno uništene zbog višegodišnjeg parkiranja automobila ljudi iz okolnih ustanova ndash naveo je Pavlović

Takođe napominje da su lane radnici Ze-lenila uredili oba parkića ispod Varadinskog

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Nekad ni stanari ne mogu da se usaglase kad su bile postavljene nove korpe za smeće neki su tražili da budu uklonjene jer su drugi u njih bacali komunalni otpad koji ih zatrpava brzo a zatim se širi smrad

Uskoro biciklistička staza od Stražilovske do keja

U MZ bdquoSonja Marinkovićrdquo 6000 stanovnika i 4500 glasača

8 JUN 2017 19

mosta zasadivši novo drveće a u centralnom delu su napravili ružičnjak s preko 1300 za-sada crvenih bokora ruža

Pavlović kaže da je zadovoljan higijenom ulica i keja jer i kad ima smeća on pozove Čistoću i oni odmah izađu na teren da po-čiste đubre

ndash Najviše otpadaka bude ispred Mesne za-jednice radnje i kafića kojih ima nekoliko u nizu Bude prljavo najviše od lišća jer se ne čisti svaki dan ali nadležni pošalju eki-pe na moj poziv Dobro sarađujemo s ovim komunalnim preduzećem i kada su u pita-

nju kontejneri za komunalni otpad U našoj MZ svi nadzemni kontejneri zamenjeni su podzemnom i razgovarali smo s direktorom u vezi s razdvajanjem smeća u podzemnim kontejnerima Zalepili smo nalepnice na sve kontejnere ali zaista ne mogu da utičem na savest građana ako ne poštuju to što piše i ne selektuju svoje smeće ndash naveo je Pavlo-vić

Treba još novih parkinga Prema Pavlovićevim rečima najveći problemi MZ bdquoSonja Marinkovićrdquo i dalje ima s nedostat-kom parkinga

ndash Nedostatak parkinga je naročito izražen pre podne kada zaposleni u Izvršnom veću i nekoliko okolnih firmi zauzmu parkinge ispred zgrada pa stanarima ne ostane mesta ndash objasnio je Pavlović

Međutim ni posle podne situacija nije mnogo bolja pošto u većini dvorišta nema mesta za parkiranje i jedino rešenje je da stanari ostave svoje automobile na ulici

ndash Ne zna se kome pripada parcela kod JKP bdquoVodovod i kanalizacijardquo na uglu Radničke ulice i keja i zato je Parking servis ne privo-di nameni To je idealan prostor za parki-ranje ali je prilaz neuređen i pun rupa pa kad je kiša bude i blata Pisao sam zahtev da se makar taj prilaz naspe i da pauk ne odnosi vozila i to je i u programu Mesne za-jednice da se uredi Takođe parking ispred zabavišta u Radničkoj ulici trebalo bi da se rekonstruiše i za to imamo obećanje da će biti asfaltiran ove godine Pored obdaništa sagrađen je parking i posađeno drveće čak smo nedavno dobili i dečje igralište bdquoKravi-cardquo i sad je taj prostor potpuno urbanizovan ndash navodi Pavlović

Parking-prostor smanjen je i u Maksima Gorkog kod OŠ bdquoĐorđe Natoševićrdquo pošto su lane rekonstruisane zelene površine pa i tu nedostaje parking

ndash Još veći problem je obdanište u Ulici So-nje Marinković jer većina roditelja po decu dolazi kolima a nema dovoljno mesta za za-ustavljanje čak ni na nekoliko minuta koliko im treba da odu po svoju decu ndash kaže pred-sednik Saveta MZ

Buka s keja Drugi veliki problem s ko-jim se svakodnevno naročito leti susreću stanari ovog dela grada jeste buka jer se mladi skupljaju noću na keju

ndash Ima dosta pritužbi stanara s keja Čak su osnovali i grupu građana i sakupili 250

potpisa tražeći od nas da utičemo na radno vreme Mi ne možemo uticati na to koliko dugo radi samoposluga na keju U inspekciji su mi rekli da su od građana dobili 250 mej-lova s istim zahtevom tj da se skrati radno vreme samoposluge Zimus su radili do 22 sata a sada radnja radi do ponoći To jeste problem već godinama jer se omladina oku-plja i narušava mir uveče i noću Razume-mo i to da nemaju gde da se okupljaju i da je normalno da sede na keju ali to ipak smeta ljudima koji žive preko puta Što se tiče hi-gijene organizovali smo mobilne toalete dve kabine ali događalo se da ih omladina uništi Onda urgiramo da ih zamene ali se stalno ponavljaju isti problemi ndash objašnjava Pavlović

Kaže da sa policijom imaju dobru komuni-kaciju i da patrole noću obilaze kej

ndash S policijom zaista dobro sarađujemo imali smo nekoliko sastanaka kojima su prisustvovali i predsednici kućnih saveta i izneli sve probleme tako da je policija upo-znata s tim Ali kažu da ne mogu nikome pa ni tim mladim ljudima ograničiti kretanje Drugim rečima ne mogu ih oterati s keja Ono na šta mi ne možemo uticati to je sa-obraćajna buka naročito buka autobusa u Maksima Gorkog i na keju gde je veoma in-tenzivan promet i danju i noću Tražili smo da autobusku stanicu linije 11 koja se nalazi u Maksima Gorkog izmeste na kej

Planovi i zahtevi Pavlović kaže da nekad ni građani ne mogu da se dogovore i nađu rešenje koje bi svima odgovaralo

ndash Tražili su da se postave korpe za smeće Napisao sam dopis Čistoći i oni su ih posta-vili Onda dođu drugi i zahtevaju da se te korpe uklone Razlog je to što komšije u te korpe bacaju komunalni otpad koji zatrpava korpe a onda se širi smrad iz tih kesa Žalbe su bile upućene i na račun vlasnika pasa koji ljubimci svuda obavljaju nuždu Zbog toga su građani tražili da se obeleži prostor za istrčavanje pasa što je urađeno kod Muzeja Vojvodine u Dunavskoj ulici a imaju prostor za pse i kod zgrade Rektorata Tražio sam da komunalna policija pojača kontrolu te su smanjene žalbe i primedbe komšija ndash ispri-čao je Pavlović

U programu Mesne zajednice postoji zah-tev kaže Pavlović da se uradi biciklistička staza od Stražilovske ulice do keja jer je u tom delu nema ni sa jedne strane a ujedno i da se rekonstruiše trotoar

ndash U toku je izrada projekta i nadamo se da će staze biti izgrađene i popravljene Podne-li smo zahtev da se napravi još jedno dečje igralište i mala dečja teretana između Rad-ničke ulice i Bulevara cara Lazara odmah pored policijske stanice i Univera Nadamo se da će i to biti prihvaćeno i uskoro reali-zovano ndash navodi Pavlović

Kaže da je radi bezbednosti školske dece nedavno tražio da se popravi ležeći policajac na saobraćajnici u Ulici Maksima Gorkog ispred OŠ bdquoĐorđe Natoševićrdquo i da očekuje da će do jeseni i početka nove školske godi-ne i to biti urađeno

Stanari su se udružili i uz naše odobrenje i pomoć da im Grad obezbedi dozvole montirali metalne kapije u haustore i tako sprečili nepoželjne da im se pojavljuju u dvorištima

20 8 JUN 2017

Međunarodni dan oso-ba obolelih od mul-tiple skleroze obe-ležava se poslednje srede u maju Multi-pla skleroza spada u retke neizlečive bo-

lesti nervnog sistema omotač njenih vla-kana napada čovekov imuni sistem Ona je hronična progresivna bolest centralnog nervnog sistema a verovatnoća oštećenja tkiva sve više raste što duže neko boluje od te bolesti Bolest najčešće počinje između 20 i 40 godine ali može početi i kasnije kao i u detinjstvu

Žene od ove bolesti obolevaju sko-ro dvaput češće od muškaraca Iako bolest može biti praćena poremećajima to ne mora nužno da poremeti društvene veze i aktivnosti Osobe koje primaju tera-piju mogu da nastave s kvalitetnim životom U Vojvodini ima 13 udruženja i ukupno 280 članova a samo u Novom Sadu ih je 230 od kojih je oko 70 obolelih potpuno nepokret-no dok se ostali služe raznim pomagalima za kretanje Grad Novi Sad izdvojio je više od dva miliona dinara za potrebe Udruženja osoba s multiplom sklerozom

Međunarodna Federacija multiple sklero-ze obeležava Svetski dan multiple skleroze svake poslednje srede u maju na globalnom nivou u saradnji s nacionalnim društvima multiple skleroze u preko 170 zemalja u sve-tu među kojima je i Srbija

Aktivni Multis U Vojvodini je ove go-dine Svetski dan multiple skleroze obeležen u Somboru U Novom Sadu je u Skupštini grada uoči obeležavanja Svetskog dana mul-tiple skleroze održana 12 sednica Saveta za osobe s posebnim potrebama na kojoj su članovi upoznati s osobinama multiple skle-roze i kako sprovesti unapređenje položaja obolelih od ove bolesti

ndash Budući da se taj dan obeležava od 2010 godine svake poslednje srede u maju danas ga i mi obeležavamo Multipla skleroza spa-da u neizlečive retke bolesti i pretpostavlja se da u našoj zemlji ima između pet i sedam hiljada obolelih U svetu ih ima znatno više oko dva i po miliona ndash rekla je predsednica Saveta za osobe s posebnim potrebama So-nja Radaković

Gost saveta bila je predsednica Udruže-nja obolelih od multiple skleroze Južnobač-kog okruga MULTIS Novi Sad Borka Ilić To udruženje okuplja članove obolele od MS-a iz Novog Sada i sprovodi raznovrsne aktiv-nosti kao što su predavanja tribine radioni-ce druženja izleti rehabilitacija u banjama obezbeđuje humanitarnu pomoć za članove kao i raznovrsne beneficije kao što su be-splatne karte za javni gradski prevoz be-splatno parkiranje besplatna putarina kar-te za pozorište besplatne karte za Štrand paketi iz Crvenog krsta Grada Novog Sada navela je Borka Ilić

Pomoć Grada Napominje da je Udru-ženje otvoreno za svakoga i da bi trebalo

da se priključe svi koji imaju MS kao bi bili upućeni u sve aktivnosti koje bi porodicama obolelih mogle pomoći da se lakše snađu i ostvare svoja prava koje im društvo pruža

ndash Imamo svoje vozilo zahvaljujući Gradu i oni nas finansiraju preko Gradske uprave za socijalnu zaštitu i daju nam sve mogućnosti da se ti ljudi prevezu i dovezu Udruženje obavlja prevoz svojih članova na sve aktiv-nosti za njihove lične potrebe Do lekara na pregled do invalidske komisije zatim prevoz do banje u kombi vozilu specijalno prilagođenom za osobe u kolicima ndash navela je Ilićeva

Grad takođe plaća i iznajmljivanje njiho-vih prostorija izjavila je predsednica Saveta za osobe s posebnim potrebama Sonja Ra-daković

ndash Kao lokalna zajednica učinićemo sve da im budemo na raspolaganju verujem da će i kompletna država postupiti isto Negde se navodi podatak da u našoj zemlji postoji iz-među pet i sedam hiljada osoba obolelih od multiple skleroze Taj broj u svetu je mno-go veći ndash dva miliona To je bolest za koju nažalost nema leka Verujem da će naredne generacije učiniti nešto povodom toga i da će se pronaći lek ndash kaže Radakovićeva

Društvo okolina i porodica Tek svaki deseti oboleli od multiple skleroze do-bija terapiju Lečenje ovih bolesnika je kom-plikovano ali Ilićeva kaže da oboleli kao i njihove porodice i okolina moraju što pre prihvatiti bolest suočiti se s njom jer tek

Prihvatanje najbolji vid borbe obolelih

Multipla skleroza retka i neizlečiva bolest koja počinje između 20 i 40 godine

U Vojvodini ima 13 udruženja i ukupno 280 članova a samo u Novom Sadu ih je 230 od kojih je oko 70 obolelih potpuno nepokretno dok se ostali služe raznim pomagalima za kretanje

218 JUN 2017

tada mogu i da se bore i budu prihvaćenindash Lekovi su nam dostupni ali različite

su nam terapije Ima lekova koji se primaju na neurologiji kako bi se usporilo napredo-vanje bolesti Neki lekovi su veoma skupi i njih odobrava lekarska komisija i to obično mlađim ljudima da im se zadrži postojeće stanje i spreči brzo napredovanje bolesti ndash kaže Ilićeva

ndash Porodica teško prihvata da je jedan od članova oboleo Često cela familija luta iz-gubljena Kada dođu u Udruženje poku-šavamo da im objasnimo i da im pružimo podršku kako ne bi gubili nadu Često se i našalim i kažem da je to bdquogospodska bolestrdquo Najviše insistiramo uvek na tome da prihva-te bolest jer samo tada mogu i da se bore s njom Najvažnije je da se porodica i oboleli član ne otuđuju i ne zatvaraju u kuću jer to vodi u depresiju a ona doprinosi napretku

bolesti jer je to bolest koja napada sopstveni organizam pogotovo ako mu se oboleli ne suprotstavi ndash priča iz iskustva Ilićeva

ndash Mnogo je važno da oboleli od MS dođu u Udruženje jer se mi družimo i znamo kako se osećaju a imamo i grupe za samopodrš-ku Okruženje teško shvata obolele Doga-đa se da se oboleli zaljulja a neko ko gleda sa strane kaže da se napio Nije prijatno A njega ljulja njegova glava ndash pojašnjava pred-sednica Udruženja MS-a

Poruka građanima Pomoć i saveti stručnjaka veoma su bitan deo u terapiji obolelih od MS Zato se u Udruženju orga-nizuju razna predavanja podrške koja drže očni lekari neurolozi psihijatri psiholo-zi

ndash Psiholozi nam mnogo pomažu i njihove savete i najviše vole članovi Udruženja kao i njihovi najbliži To nisu klasična predavanja psihologa već odgovori na pitanja obolelih koje zanima kako da se izbore sa situacijom u kojoj se nalaze Psiholog ima jak uticaj na njih prilazi im na svoj način s obzirom na to da smo mi pacijenti neurologa Dolaze nam i fizijatri defektolozi logopedi jer imamo problema i s govorom ndash kazala je Ilićeva

Ljudi koji su oboleli od multiple skleroze veoma teško žive

ndash To su ljudi koji ne mogu da rade i veći-na nije ostvarila penzije Na sreću u našoj državi oboleli mogu da primaju penziju ako imaju pet godina staža ali to su minimalna primanja Bilo bi dobro ako bi društvo iako je u celini siromašno ipak odvaja što je mo-guće više za njih Jer ti ljudi su uglavnom na teretu roditelja ili dece i u oba slučaja veoma je teško Pogotovo što je bolest neizlečiva i što su teži uslovi života teže je i samom obolelom i porodici ndash objašnjava Ilićeva

Očuvanje zdravog mozga Prema nje-nim rečima oboleli nisu prihvaćeni u druš-tvu ili su minimalno prihvaćeni kao i njiho-ve porodice i ako nemaju podršku bolest brzo napreduje

ndash Problem je što MS zahvata celo telo ne samo ruke i noge nego i oči i govor Obo-leli postaju zavisni od svojih najbližih jer ne mogu sami da jedu Kada obilazim naše članove strah me je da povedem nekoga iz Udruženja kako ne bi videli šta ih očeku-je kada bolest uzme maha Zato apelujem na ljude da razumeju sve one koji su oboleli ne samo od multiple skleroze nego od bilo koje neizlečive i teške bolesti ndash objasnila je Ilićeva

Rana dijagnoza i pravovremeno uvođenje terapije od presudnog su značaja za obolele od multiple skleroze Multipla skleroza je teško neurološko oboljenje koje najčešće po-gađa mlade ljude između 20 i 40 godine ži-vota i najčešći je uzrok invaliditeta kod ove populacije Cilj lečenja treba da bude očuva-nje tkiva centralnog nervnog sistema uz što duže očuvanje zdravog mozga smanjenjem aktivnosti bolesti Kako lekari kažu gubitak male količine moždanog tkiva očekivan je i kod zdravih osoba ali se kod osoba sa MS-om događa brže nego što je uobičajeno te je od ključnog značaja što ranije uvođenje terapije

Stručnjaci preporučuju da oboleli od MS-a budu što je moguće aktivniji da održava-ju normalnu telesnu težinu da budu men-talno što aktivniji da izbegavaju duvanski dim da ne konzumiraju alkohol preterano i da nastave da uzimaju lekove koji su im prepisani

ПОСТАНИТЕ СПЕЦИЈАЛИСТАСТРУКОВНИ ИНЖЕЊЕР

ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКЕИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈАЗАШТИТЕ ОД КАТАСТРОФАЛНИХДОГАЂАЈА И ПОЖАРАЗАШТИТЕ НА РАДУУПРАВЉАЊА ОТПАДОМДИЗАЈНАМАШИНСКОГ ИНЖЕЊЕРСТВА

ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ

ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА

ЗАШТИТЕ НА РАДУ

ЗАШТИТЕ ОД КАТАСТРОФАЛНИХ

ДОГАЂАЈА И ПОЖАРА

ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

ДИЗАЈНА ИНДУСТРИЈСКИХ ПРОИЗВОДА

ГРАФИЧКОГ ИНЖЕЊЕРСТВА И ДИЗАЈНА

ВЕБ ДИЗАЈНА

МАШИНСКОГ ИНЖЕЊЕРСТВА

САОБРАЋАЈНОГ ИНЖЕЊЕРСТВА

ПОСТАНИТЕ СТРУКОВНИИНЖЕЊЕР

СТУДИРАЈ У ДРЖАВНОЈ ВИСОКОЈ ШКОЛИ

Multipla skleroza spada u neizlečive retke bolesti i pretpostavlja se da u našoj zemlji obolelih ima između pet i sedam hiljada

22 8 JUN 2017

Priredio Miloš Dukić

VlaDiMir VrgoVić NoVi SaD 1944ndash1969 (10) limani su geografsko-urbanistič-ka celina Novog Sada koja za-hvata njegov južni i jugoistoč-ni deo Ovo je nekad bila slabo naseljena močvarna periferija grada Kad u Dunavu nije bilo velike vode na prostoru gde su

sada Sutjeska Lovćenska Stražilovska Ste-vana Musića Maksima Gorkog i Radnička ulica te Osnovna škola bdquoĐorđe Natoševićrdquo nekad je bilo jezero i do tri metra duboko

Isušivanje malarične ravnice To je bio liman po latinskoj reči lemanus što znači jezero U njega se ulivala sva voda iz jendeka i kanala s južnog i zapadnog dela varoši Sama reč liman na turskom znači pristanište ili luka na moru i na reci Po jednom zapisu to je čak vrtlog odnosno vir koji nastaje duž peskovitih

Limani veliki i mali

238 JUN 2017

obala u ovom slučaju pored Dunava koji je nekad bio toliko velik i dubok da su zimi i lađe mogle pristajati Reč liman postoji i u grčkom jeziku i označava jezera i bare sa sprudovi-ma i gredama što je tačno odgovaralo izgledu ovog prostora pre širenja grada

Teren na kom se prostirao liman prema podacima iz 1764 godine zvao se Veliki li-man Počinjao je od Futoške šume i bio do današnjih ulica Alekse Šantića Lasla Gala i Železničke koje su mu u stvari bile obale Do-pirao je čak do ulice Narodnih heroja i Bule-vara Mihajla Pupina a sav taj prostor sve do početka 20 veka bio je nenaseljen ili samo sporadično nastanjen Posle izgradnje pruge i železničkog mosta na Dunavu 1883 godine deo nekadašnjeg Velikog limana podeljen je na Mali i Veliki liman a jedan deo će dvadesetih godina pripasti Telepu

Brukšanc pravi mesta Mali liman sad je u stvari centar grada najuređeniji deo gde su do početka 30-ih godina prošlog veka bile bare peščani sprudovi vodeno bilje vrbe i livade Ovaj Liman obuhvatao je današnji Du-navski park i područje uz Dunav do nekadaš-njeg Železničkog nasipa a to je danas Bulevar cara Lazara ispod kog su bili podvožnjaci kao saobraćajna veza s Velikim limanom Granica Malog limana bila je ulica Dimitrija Tucovića Trg carice Milice te ulice Vase Stajića i Ilije Ognjanovića

Ako izuzmemo Brukšanc koji je srušen 1924 godine prva zgrada na tom potpu-no praznom prostoru bio je Dom narodnog zdravlja izgrađen 1923 na današnjem Buleva-ru Mihajla Pupina Do početka Drugog svet-skog rata ovaj prostor je urbanistički popunja-van Podizanje mosta prema Petrovaradinu od 1924 do 1928 godine i uređenje okolnih prilaznih delova značilo je nov podsticaj gra-đevinarstvu u Novom Sadu

Veliki liman činio je teren od Železničkog nasipa do Adamovićevog naselja Ovde je iz-građen Univerzitetski grad i podignuta su stambena naselja s pratećom infrastruktu-rom sve ono što danas znamo kao Liman 1 2 3 i 4 koji zauzimaju 226 hektara

Novosadska ruka Sibin Đorđević Je-dan od najznačajnijih athitekata koji su dali lik Novom Sadu svakako je bivši direktor Plana Sibin Đorđević Arhitektonski fakultet zavr-šio je u Beogradu 1950 a pre povratka u Novi Sad bio je na specijalizaciji kod čuvenog ar-hitekte Le Kurbizjea Projektovao je Poljo-privredni i Tehnološki fakultet institute za hemiju i biologiju zgarde Gradske skupštine Vojvođanske banke do nje te DDOR-a Njego-vo delo je i Bela kuća na današnjem Bulevaru Mihajla Pupina 18 Društvo arhitekata Novog Sada dodelilo mu je 2000 godine Tabakovi-ćevu nagradu

Sin apotekara Joce Divilda i majke Olge Vla-dimir Divild Čaka bio je legendarni novosad-ski trgovac gramofonskim pločama i stranom odećom ali i sportista i učitelj tenisa I njegov brat Andrija bio je vrhunski teniser a Čaka nije ni maturirao u gimnaziji jer mu je sport bio glavna okupacija U prvoj polovini pede-

setih kao član Vojvodine i Grafičara bio je više puta gradski i pokrajinski prvak te srpski reprezentativac Međutim već 1954 otišao je u invalidsku penziju zbog bolesti pa je prestao da aktivno igra tenis i posvetio se trenerskom pozivu

Ploče iz Londona farmerke iz Tr-sta Njegova majka Olga bila je iz poznate trgovačke porodice Milutinovića Braća Milu-tinović trgovac Lazar i advokat Arsen kupili su početkom tridesetih godina prošog veka kuće u Zmaj Jovinoj 8 10 i 12 za decu svoje sestre Olge ndash Vladimira i Andriju Divilda Po Andrijinoj izjavi njegov ujak dr Obrad Mi-lutinović potpredsednik grada pred Drugi svetski rat sreljan je u Rajinoj šumi 31 de-cembra 1944 zbog toga što je navodno poma-gao četničkom pokretu zajedno s predsed-nikom grada dr Milošem Petrovićem Zbog takve porodične anamneze nove vlasti An-driji su zabranile da studira farmaciju kao njegov otac tako da je do penzije bio farma-ceutski tehničar

Čakina bolest ipak mu je omogućavala da veći deo godine vodi normalan život Pove-zao se s rođakom iz Londona i početkom šez-desetih kad je JAT uspostavio avionsku vezu s Engleskom a dobijanje pasoša bilo pojedno-stavljeno krenuo na put Donosio je u Novi Sad ono što Trst nije mogao kvalitetne tek-sas farmerice i još mnogo važnije ndash gramo-fonske ploče Kupovao je po deset noviteta u četiri-pet primeraka Pločama je snabde-vao i urednike Radio Novog Sada za emisiju Randevu s muzikom ali i mlađi Novosađani kupovali su ploče kod njega u stanu u Zmaj Jovinoj 12

Broz otkazao posetu Mađarskoj Čaka je bio poznat i po tome što je i zimi i leti nosio kaput montgomeri Kod sebe je uvek imao devize pa i forinte Po gradu se dugo prepričavala anegdota koja počinje time da je Broz otakazao posetu Mađarskoj U Mrci pita Milutin Ž Maza Pavlov društvo

ndash Da li znate zašto je Tito otkazao posetu Naravno niko nije znao Na to će Mazandash E zato što mu Čaka nije obezbedio fo-

rinteTakve šale naravno nisu se tada mogle

pročitati u Dnevniku ali su kružile po gradu od usta do usta Mnogi su ih rado pričali a po-nekom su i presele jer su vodile na kratak za-tvorski kurs prevaspitavanja Ali kad smo kod Dnevnika recimo i da su cene ovog novosad-skog lista gradskog prevoza i Štranda uvek bile iste Recimo sredinom pedesetih godina sve je koštalo po pet dinara Ako razmislite gotovo identično je i danas Dnevna ulazni-ca za Štrand košta 50 dinara karta za jednu vožnju u GSP-u je 55 dinara dok je primerak Dnevnika nešto jeftiniji i košta 40 dinara

Novosadsko Brodogradilište Vla-da FNRJ donela je 16 februara 1950 rešenje o osnivanju brodograditeljskog preduzeća u Novom Sadu Ono je u stvari nastalo još tri decenije ranije ali kao radionica za popravku manjih plovila Prva lokacija bila je na levoj

obali Dunava gde je kasnije nikao Žeželjev most Nakon osnivanja preduzeća otvoreno je pristanište i skladište kao i radionica s dese-tak brodotesara kovača i brodomašinaca

Za vreme Drugog svetskog rata okupator je osposobio provobitnu radionicu za veće poslove kako bi zadovoljio svoje ratne potre-be Tada se brodogradilište nalazilo na Šo-drošu Međutim kad su se Nemci povlačili 1944 godine razorili su sve pogone ali šteta ipak nije bila totalna Zbog toga su radnici za svega nekoliko dana osposobili proizvodne linije pod komandom Mornaričke baze voj-ske Jugoslavije Okončanjem ratnih dejstava brodogradilište je postalo civilno preduzeće i kratko vreme poslovalo je pod Upravom reč-nog saobraćaja

Bageri i teretnjaci Na današnje me-sto na Ribarskom ostrvu preduzeće je pre-mešteno 1946 godine a naredne prelazi u sastav Jugoslovensko-sovjetskog parobrod-skog društva osnovanog 4 februara 1947 go-dine Međutim saradnja s Rusima prekinuta je posle nešto više od dve godine pa brodo-gradilište prelazi pod upravu Glavne direkci-je rečnog saobraćaja pod nazivom Brodogra-diteljsko preduzeće u Novom Sadu Pod tim nazivom posluje do 1974 godine kad postaje Brodogradilište Novi Sad

Do 1955 godine uglavnom se radilo na ob-navljanju flote popravkama i remontima bro-dova i teretnjaka Prvenac Novosadskog bro-dogradilišta bio je bager bdquoTisardquo koji je svečano pušten s doka 29 novembra 1959 Građen je namenski za nasipanje peska na Velikom li-manu U leto 1965 Dunav je poplavio čitavo Brodogradilište

Svih sedam brodova u izgradnji moralo je da sačeka narednu godinu radi nastavka ra-dova a majstori su činili krajnje napore da najpre spasu mašine i opremu a kasnije i da ih osposobe za proizvodnju U tome su us-peli pa je sledećih godina proizvodnja bitno proširena naročito na bagere i teretnjake za domaće potrebe

Podizali Sajam i Spens Mnogi ne znaju da je Brodogradilište 1967 podiglo impozan-tnu halu od čelične konstrukcije za Novosad-ski sajam Samo na tom poslu ugrađeno je 500 tona čelika a potom su hale montirane i u mnogim fabrikama u Srbiji i Hrvatskoj

Prvi proboj novosadskog Brodogradilišta na strano tržište desio se 1971 kada je ugovo-ren veliki posao u Zapadnoj Nemačkoj Tako-đe radili su i Spens od 1979 do 1981 a zatim su građeni brodovi i lučki remorkeri za Kuvajt i Libiju Veliki poslovi sklopljeni su i sa So-vjetskim Savezom pa su im 1986 isporuče-na četiri gurača jačine 2500 konjskih snaga a saradnja s ovom zemljom nastavljena je do kraja osamdesetih godina

Međutim početkom devedesetih godina poslovanje Brodogradilišta naglo staje i ubr-zo pada u stečaj Naime zbog uvođenja eko-nomskih sankcija otkazani su mnogi naručeni poslovi u inostranstvu Posle desetak godina stanje se donekle popravlja a Brodogradilište Novi Sad ulazi u sastav Danubijus tima

historia magistra vitae est

8 JUN 2017

Nekad je u ceNtru Novog Sada bilo deSetak fotografSkih radNji

Fotošop na Futoškoj pijaciU ateljeu Foto bdquoTerirdquo na Futoškoj pijaci pred kraj Drugog svetskog rata

Terezija Dulič ulepšavala je likove svojih mušterija na fotografijama

Tekst i fotografije borivoj Mirosavljević

Prvi fotografski ateljei širom sveta pa i u našoj zemlji pre skoro dva veka otvorili su vrata u centrima gradskih naselja najčešće na pijacama na kojima se uvek okupljalo najviše stanovnika potenci-

jalnih korisnika fotografskih usluga Zmaj Jovina mogla bi se zvati i Fotografska ulica jer je u njoj na nekadašnjoj najvećoj pijaci bilo i desetak fotografskih radnji A kada je pijaca iz najužeg centra grada izmeštena u Jevrejsku odnosno Futošku ulicu za pijač-nim prodavcima pošli su i fotografi

Radnjica tri s pet U Futoškoj ulici u prizemnoj zgradi pod brojem 25 počeo je ratne 1943 godine da radi atelje Foto bdquoTerirdquo mlade tek promovisane fotografske majsto-rice Terezije Pulai Dulič Nekadašnja učeni-ca poznatog novosadskog fotografa Herin-ga koji je imao radnju u dvorištu bioskopa bdquoApolordquo na početku Jevrejske ulice osa-mostalila se i na zid svog skromnog ateljea okačila velelepnu majstorsku diplomu kao najsigurniji mamac za prve mušterije

ndash Mama je iznajmila veoma skroman po-slovni prostor nije bio veći od tri puta pet metara Grejali smo se minijaturnom peć-kom na drva ndash priseća se najstariji od trojice Terezijinih sinova Šandor Dulič

Moja braća i ja odrasli smo u čisto zana-tlijskoj porodici jer je uz majku i naš otac bio uvaženi majstor elektroinstalater

ndash Biciklom je odlazio u Temerin Bački Ja-rak Gospođince Žabalj i druga naselja u ko-jima je uvek imao pune ruke posla Mama Te-rika je za to vreme sticala sve više mušterija u svojoj skromnoj radnjici Snimala je najpre starom kamerom i staklenim pločama i stal-no se usavršavala prateći brzi tehničko-teh-nološki razvoj fotografije ndash priča Šandor

Brkovi ala Klark Gejbl Već u ate-ljeu fotografa Heringa do izbijanja Drugog svetskog rata mlada Terezija se posvetila retuširanju fotografija koje zahteva žen-sku posvećenost strpljenje pedantnost pa i komunikativnost s mušterijama koje imaju najrazličitije prohteve Retuširanje se nije sastojalo samo u otklanjanju grešaka nasta-lih u komplikovanom hemijskom nastajanju fotografske slike nego i u kreativnim inter-vencijama na ulepšavanju likova prema koji-ma je foto-kamera često bivala nemilosrdna u isticanju slabijih strana estetike fotogra-

258 JUN 2017

fisanih lica Najčešće su mušterije tražile od fotografa da ih na slikama podmladi da skinu mladeže isprave kriv nos ili usne da im štucuju brkove i obrvehellip

U stvari vešte ruke retušera trebalo je već tada da urade ono što se danas masovno ko-risti u programu Fotošop savremenim kom-pjuterima Ono što se danas postiže klikom na dugme računara nekada se ostvarivalo mukotrpnim radom uz pomoć specijalnih slikarskih četkica skalpela i drugih fizičkih ali i hemijskih pomagala Tako su po na-rudžbini štucovani brkovi ala Klark Gejbl zalizana i briljantirana kosa ala Rudolf Va-lentino ubitačan pogled Grete Garbohellip

Četiri mušterije na klupi Najčešće Terezijine mušterij bila su vojna lica mla-de devojke đaci porodice i svatovi seća se Šandor Dulič koji je s braćom i ocem često bio pred objektivom majčine kamere

ndash Odlazila je u škole da slika razrede zatim razne crkvene svečanosti pričesti venčanja krštenja molitve sahranehellip Posle rata bila je član Fotografske zadruge preko koje je na-bavljala potrošni materijal i tehniku a dobi-jala je i terenske zadatke Najčešće je odlazila u sremska sela Kukujevce i Divoš gde je sve stanovnike slikala za lične karte Racionalno je koristila filmove ndash jednim snimkom bi sni-mila odjednom četiri portreta mušterija koje bi poređala na klupi Odlazila je često i čam-cem bdquoKoljardquo preko Dunava u staru bolnicu u Sremskoj Kamenici pa bi u improvizovanom studiju snimala teško obolelu decu

U mini-ateljeu Foto bdquoTerirdquo korišćeno je veštačko osveljenje

ndash Bio je upaljen glavni reflektor s više povezanih nitrafot sijalica zatim spot-re-flektor za naglašavanje detalja te spored-no svetlo za osvetljavanje pozadine koju je predstavljala ravna čista siva površina zida U scenografiju su se prema potrebi uključivali veliko ogledalo i drveni stočić ako bi trebalo snimiti neke dodatne rekvi-zite Atelje nije imao tekuću vodu pa su je u kantama donosili s česme udaljene oko 200 metara Pritom je trebalo dvaput preći pre-ko tramvajskih šina i kroz pijačnu gužvu Zajednički letnji toalet i šupa za drva nala-zili su se u dvorištu u koje se ulazilo kroz veliku ajnfort kapiju koja i danas postoji na istom mestu ndash priča Terezin sin

Usavršavanje u Nemačkoj Foto bdquoTerirdquo je uspešno funkcionisao kao jedini atelje koji je vodila žena fotograf u jakoj konkurenciji tada poznatih fotografa Pol-zovića Barta Pašćana Manojlovića Vecla Vajde Mašića Bikitehellip

Terezija Dulič devojački Pulai rođena je 20 oktobra 1920 godine u Kanjiži a posle završene osnovne škole u rodnom mestu preselila se u Novi Sad

ndash Ovde je 1937 počela da izučava fotograf-ski zanat u Studiju bdquoHeringrdquo Krajem 1942 položila je majstorski ispit u Segedinu i već u februaru 1943 otvorila svoju radnju Foto bdquoTerirdquo Jedno vreme radila je u porodičnoj kući u Ulici Ćirila i Metodija 16 a onda je

u maju 1965 otišla kod muža koji je našao posao u Nemačkoj Odmah je nastavila da se bavi fotografijom u Studiju bdquoBrocrdquo u Šve-ningenu na Nekaru u Švarcvaldu

Porodična tradicija Terezija se stal-no usavršavala naročito u oblasti kolor-fo-tografije kod poznate firme Kodak u Štu-tgartu Bila je omiljeni fotograf naročito među našim iseljenicima u Nemačkoj koji su se kod nje rado fotografisali i donosili joj i svoje snimke na laboratorijsku obradu Tamo je radila sve do penzije 1983 godine Terezija Dulič je u poznim godinama umrla u Novom Sadu 14 avgusta 2006 godine

Sva tri Terezijina sina ndash Šandor rođen 1944 godine Mihalj 1948 i Karolj 1950 go-dine ndash zavoleli su fotografiju i postali vrsni foto-amateri

ndash Njihova radnja na Futoškoj pijaci postala je berberski salon Fotografski inventar za-jedno s izlogom i originalnim fotografijama koje svedoče o majstorstvu Terezije Dulič sačuvani su kao vredni eksponati budućeg Muzeja fotografije

Foto bdquoTerirdquo je uspešno funkcionisao kao jedini atelje koji je vodila žena fotograf u jakoj konkurenciji tada poznatih fotografa Polzovića Barta Pašćana Manojlovića Vecla Vajde Mašića Bikitehellip

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

Miris guma i benzina parao je nozdr-ve više hiljada posetilaca na Miše-luku dok su se ukrug vrteli vozači svih kategorija i kubika u drugoj trci Šampionata Srbije za Veliku nagradu Novog Sada

Starter je kockastu zastavicu naj-pre spustio takmičarima u diviziji tri u kojoj se voze klase od tri do devet što znači da su motori jaki od 1400 do 2000 kubika Najbrži je bio član bdquoVerba sportardquo Dragan Stojković u alfa romeu 147

U klasi Zastavinog juga viđene su dve trke U klasi N najbolji je bio Marko Marić iz Tima bdquoOrakul polikarbona-tirdquo a u nacionalnoj klasi hibrid pobedio je Makedonac Vik-tor Davidovski kao član beogradske bdquoCrvene zvezderdquo

Fiće se još voze a tako će biti i ubuduće sve dok su naj-veća atrakcija na auto-trkama Da se nekadašnja nacio-nalna klasa dobro drži videli su u trci s dve klase zastave 850 Uz burne pozdrave iz publike prvi kroz cilj prošao je Nikola Ekmeščić iz Bajine Bašte

Trke na Mišeluku sjajno je organizovao Sportski auto-moto i karting klub bdquo021rdquo

ndash Ponovo se videlo koliko Novosađani vole automo-bilizama a verujem da su mogli uživati u zanimljivim i borbenim trkama Uvek kažemo da je na kraju najvažni-je da je sve prošlo u najboljem redu Vozači su zadovoljni stazom osetili su publiku tako da je ovogodišnja Velika nagrada Novog Sada potpuni uspeh ndash rekao je predsednik SAMKK bdquo021rdquo Marko Sandiki

Sledeća trka za Šampionat Srbije je na stazi Ušće u Beo-gradu 17 i 18 juna

Autor Miloš Dukić Foto Miloš Pavkov

Auto-trka za Veliku nagradu Novog Sada

Miris guma i benzina na Mišeluku

28 8 JUN 2017

Više od 15000 gledalaca u tri dana SVetSke lige pokazuje koliko Se Voli odbojka u noVom Sadu

U odbrani zlata ne sme biti opuštanjaporaz od belgije nam je za nauk kako Se ne Sme igrati u oVom takmičenju energija i koncentracija potrebne Su u SVakoj utakmici i nadam Se da Se oVako nešto neće ponoViti ndash kaže Selektor nikola grbić

Prošlogodišnji pobed-nik Svetske lige re-prezentacija Srbije pobednički je počela ovogodišnje takmiče-nje U prvoj utakmici u Novom Sadu naši

momci savladali su selekciju Sjedinje-nih Američkih Država sa 3 1 zatim je usledio pravi šok i poraz od Belgije (0 3) i konačno trećeg dana pobeda nad Kanadom (3 1)

Ništa nije izgubljeno Uspeh ili neuspeh ndash bilo je pitanje za dobre poznavaoce u našoj reprezentaciji a slično je razmišljalo i više od 15000 gledalaca u Velikoj dvorani Spensa Inače prva tri kola Svetske lige po-red Novog Sada odigrana su i u Peza-ru u Italiji i u Kazanju u Rusiji Jedino Francuska ima sve tri pobede a SAD tri poraza Ostalih deset selekcija je kao i mi na 2 1 ili 1 2 što znači da se takmičenje tek zahuktava Za završni turnir potrebno je da se reprezentacija plasira među šest najboljih

Utakmica sa SAD imala je i svečar-ski karakter Predsednik Odbojkaškog saveza Srbije Zoran Gajić i generalni sekretar krovne organizacije ovog sporta Ivan Knežević poklonili su ura-mljen dres zlatnom olimpijcu i aktu-elnom ministru za sport i omladinu AP Vojvodine Vladimiru Batezu za sve što je učinio i čini za odbojku Nagra-đeni su u ovoj skromnoj svetkovini i Nedžad Osmankač i Jovica Cvetković treneri ovogodišnjih šampiona Voše i odbojkašica Vizure

S greškama u poraz Već u toj utakmici videlo se da nam ne ide naj-bolje i pored relativno ubedljive po-bede

ndash Bilo je mnogo stvari koje mi se nisu dopale zbog nekih neprecizno-sti koje obično ne pravimo Bilo mi je

Autor Jovan Tanurdžić

298 JUN 2017

čudno da moji igrači prave greške na koje nismo navikli bio sam pomalo iznenađen time Kada gledam statisti-ku i vidim kako su se setovi završili treba da budemo zadovoljni rezulta-tom Neke stvari moramo popraviti recimo koncentraciju kod laganih lop-ti ndash rekao je Grbić

Poraz od Belgije može se okarakte-risati kao dobra škola Prilaz je neka-ko bio u stilu ndash lako ćemo Belgijanci imaju tim s mnogo internacionalaca i umeli su da iskoriste sve naše slabosti Osim toga naši odbojkaši koji su ne-davno u Zagrebu igrali i kvalifikacije za Svetsko prvenstvo i pobedili delo-vali su umorno Neobično mnogo su grešili što je protivnik bez obzira na manjak iskustva znao da iskoristi

Teškom mukom uz preokrete savla-dana je Kanada izuzetna podrška iz gledališta i te kako je bila bitna Naje-fikasniji u našem sastavu bili su Marko Ivović i Aleksandar Atanasijević sa po 15 poena dok je Srećko Lisinac zabe-ležio deset

Ubuduće agresivnija igra Srbi-ja tako uz natpolovičan bilans nastav-lja takmičenje u Svetskoj ligi Predsto-je gostovanja i još šest utakmica po tri u Iranu i Argentini

Selektor Nikola Grbić je podjednako podelio minute na svoje najbolje repre-zentativce Kovačević Ivović Jovović Luburić Podrašćanin Lisinac Majsto-rović Buculović Škundrić Katić Ata-nasijević Krsmanović Okolić i Petrić pružili su onoliko koliko su mogli u trenucima kada su tek završili svo-ja ligaška takmičenja u kojima su bili najvažniji igrači svojih klubova Umor se osećao ali i naglašena želja da se u reprezentaciji pruži maksimum

Selektor Nikola Grbić traži ubuduće agresivniju igru Da nije tako malo bih se zabrinuo

ndash Sve je ovo očekivano jedan dan igrali smo kako treba pa je u meču s Belgijom došao pad Ako bih smeo da kažem protiv Kanade je bila naša reak-cija ponosa i inata Ovaj poraz nam je za nauk kako se ne sme igrati u ovom

takmičenju energija i koncentracija su potrebne u svakoj utakmici i nadam se da se ovako nešto neće ponoviti Pred-stoji nam put u Iran i Argentinu i veo-ma teške utakmice ali verujem u do-bre rezultate Muči nas umor ali tako je i ostalima Termini Svetske lige su na samom kraju nacionalnih prven-stava i potrebna je brza regeneracija i resetovanje i organizma i glave ndash kaže selektor Grbić

Novosađani odani odbojci Slič-no svom šefu razmišlja i kapiten i ko-rektor reprezentacije Aleksandar Ata-nasijević

ndash Jednostavno danas u odbojci nema ekipe koju možeš pobediti i ako igraš sa 50 odsto mogućnosti Kanada je po rejtingu slabija od nas a videli ste tek kada smo zaigrali sa sto odsto došao je rezultat Ipak važno je da smo ostva-rili dve pobede i osvojili šest bodova Borbe za fajnal-siks tek predstoje ndash na-glašava kapiten Atanasijević

Posle pobede u trećem meću i zavr-šetka ove prve faze takmičenja upitali smo predsednika OSS-a Gajića koliko je zadovoljan

ndash Sada se lakše diše nisam prezado-voljan porazom kod kuće mada je bilo lepo u ova tri dana odbojke u Novom Sadu Idemo dalje u Svetskoj ligi ali i u ukupnoj organizaciji rada sa svim selekcijama i rada u klubovima Video sam ono što sam i znao Novi Sad i Spens su odani odbojkaškom sportu Nastavljam da obilazim i ostale cen-tre u Srbiji i da zajednički radimo na još boljoj odbojci ndash kazao je za naš ne-deljnik Gajić

Revanš Belgijancima Selektor Grbić je najavio da će u Teheranu od-moriti pojedine igrače

ndash Imamo mnogo obaveza ovog leta program je zgusnut i obiman Igrači dolaze iz napornih i dugačkih sezona sa sitnijim i krupnijim povredama koje moram imati u vidu Moram raz-mišljati o njihovom zdravlju ne želim da ih polomim i uništim To su momci koji treba da nam traju ne samo za ovu sezonu već i ubuduće Sastav u Tehe-ranu biće sličan kao i u Novom Sadu a umesto Petrića i Atanasijevića puto-vaće Kujundžić i Blagojević ndash rekao je Grbić na kraju

Srbija igra u petak od 1530 s Argen-tinom u subotu od 1830 sastaće se s Iranom a u nedelju od 1530 protivnik će biti Belgija Biće to dobra prilika za nove bodove i revanš Belgijancima

Sada se lakše diše nisam prezadovoljan porazom kod kuće mada je bilo lepo u ova tri dana odbojke u Novom SaduZoran Gajić

30 8 JUN 2017

Mešovit turnir u odbojci na pesku Štrand masters 2017

Savović i Surla najboljiAutor Miloš Dukić

Nataša Savović i Saša Sur-la par na pesku i u živo-tu pobedio je među se-niorima na mešovitom turniru na pesku Štrand masters 2017 u kategori-ji ispod 18 godina najbolji

su bili Milica Filipović i Strahinja Vulović a kod veterana odnosno rekreativaca Mir-jana i Dragan Bojić Najbolji igrači prvog Štrand mastersa za koji organizatori kažu da će se igrati i narednog leta bili su Alek-sandra Aleksić i Aleksandar Gavrilov

Turnir je sjajno organizovan odlično smo se proveli na Štrandu ceo dan ndash rekla je članica pobedničkog para Nataša

ndash Rezultat nam nije bio u prvom planu već druženje i promocija odbojke na pe-sku U našoj kategoriji igrala su 24 para što samo po sebi govori da niko unapred nije mogao očekivati zlato Finale u pola devet uveče donelo je vrlo uzbudljiv meč protiv Aleksandre i Minje svi smo bili po-malo umorni i trebalo je da Saša i ja ulo-žimo dosta truda da bismo pobedili Ipak najvažnije je što smo videli mnogo znati-željnih mališana koji će se sigurno za koju godinu i sami baviti ovim sportom ndash ista-kla je Nataša

Kod seniora srebrni su bili Aleksandra Aleksić i Miodrag Milutinov a bronzani Jelena Petrov i Aleksandar Gavrilov Među juniorima do drugog mesta stigli su Neve-na Drinić i Lazar Loboda a treći su bili Te-odora Zečević i Svetozar Barackov I kod najiskusnijih nije nedostajalo žara srebrne medalje dobili su Matija Simonović i Ana Mijaljević a bronzane Aleksandra Frajto-vić i njen partner iz Turske Sevindić

Na Štrand masters 2017 prijavilo se više od 40 timova u tri kategorije odigrano je čak 89 mečeva i to isključivo u žensko-muškim parovima

ndash Upravo ta činjenica daje posebnu draž celom takmičenju jer ne pobeđuju timovi s najjačim pojedincima već oni koji su naj-bolje uigrani Izuzetno smo zadovoljni i odzivom odbojkaša na pesku i kvalitetom igara Očigledno je ovako nešto nedostaja-lo Novom Sadu i zato verujemo da će tur-nir Štrand masters postati tradicionalan ndash rekli su nam organizatori

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

2 8 JUN 2017

38 JUN 2017

КУЛТУРЕ

4 8 JUN 2017

Impresum

surlazorangmailcom

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

FoTo-rePorTer

miloš Pavkov

lekTor Biljana rac

iZdavač

wwwnsreporterrs

sadržaj

58 JUN 2017

na Banstolu

put u sezoni

6 8 JUN 2017

na licu mesta

78 JUN 2017

8 8 JUL 2017

nsreporterrs

98 JUL 2017

10 8 JUN 2017

INTERVJU

118 JUN 2017

Kremaste torte

Zdrava i t

POSLE PEDESETE

59dinara

12 8 JUN 2017

Autor Miloš Dukić

138 JUN 2017

14 8 JUN 2017

Autor miloš dukić

158 JUN 2017

kurisali kod Evrop-

tarstvoVuk

Radojević

16 8 JUN 2017

DANU POLJA

8 JUN 2017 17

DANU POLJA

8 JUN 201718

8 JUN 2017 19

20 8 JUN 2017

218 JUN 2017

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

38 JUN 2017

КУЛТУРЕ

4 8 JUN 2017

Impresum

surlazorangmailcom

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

FoTo-rePorTer

miloš Pavkov

lekTor Biljana rac

iZdavač

wwwnsreporterrs

sadržaj

58 JUN 2017

na Banstolu

put u sezoni

6 8 JUN 2017

na licu mesta

78 JUN 2017

8 8 JUL 2017

nsreporterrs

98 JUL 2017

10 8 JUN 2017

INTERVJU

118 JUN 2017

Kremaste torte

Zdrava i t

POSLE PEDESETE

59dinara

12 8 JUN 2017

Autor Miloš Dukić

138 JUN 2017

14 8 JUN 2017

Autor miloš dukić

158 JUN 2017

kurisali kod Evrop-

tarstvoVuk

Radojević

16 8 JUN 2017

DANU POLJA

8 JUN 2017 17

DANU POLJA

8 JUN 201718

8 JUN 2017 19

20 8 JUN 2017

218 JUN 2017

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

4 8 JUN 2017

Impresum

surlazorangmailcom

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

FoTo-rePorTer

miloš Pavkov

lekTor Biljana rac

iZdavač

wwwnsreporterrs

sadržaj

58 JUN 2017

na Banstolu

put u sezoni

6 8 JUN 2017

na licu mesta

78 JUN 2017

8 8 JUL 2017

nsreporterrs

98 JUL 2017

10 8 JUN 2017

INTERVJU

118 JUN 2017

Kremaste torte

Zdrava i t

POSLE PEDESETE

59dinara

12 8 JUN 2017

Autor Miloš Dukić

138 JUN 2017

14 8 JUN 2017

Autor miloš dukić

158 JUN 2017

kurisali kod Evrop-

tarstvoVuk

Radojević

16 8 JUN 2017

DANU POLJA

8 JUN 2017 17

DANU POLJA

8 JUN 201718

8 JUN 2017 19

20 8 JUN 2017

218 JUN 2017

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

58 JUN 2017

na Banstolu

put u sezoni

6 8 JUN 2017

na licu mesta

78 JUN 2017

8 8 JUL 2017

nsreporterrs

98 JUL 2017

10 8 JUN 2017

INTERVJU

118 JUN 2017

Kremaste torte

Zdrava i t

POSLE PEDESETE

59dinara

12 8 JUN 2017

Autor Miloš Dukić

138 JUN 2017

14 8 JUN 2017

Autor miloš dukić

158 JUN 2017

kurisali kod Evrop-

tarstvoVuk

Radojević

16 8 JUN 2017

DANU POLJA

8 JUN 2017 17

DANU POLJA

8 JUN 201718

8 JUN 2017 19

20 8 JUN 2017

218 JUN 2017

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

6 8 JUN 2017

na licu mesta

78 JUN 2017

8 8 JUL 2017

nsreporterrs

98 JUL 2017

10 8 JUN 2017

INTERVJU

118 JUN 2017

Kremaste torte

Zdrava i t

POSLE PEDESETE

59dinara

12 8 JUN 2017

Autor Miloš Dukić

138 JUN 2017

14 8 JUN 2017

Autor miloš dukić

158 JUN 2017

kurisali kod Evrop-

tarstvoVuk

Radojević

16 8 JUN 2017

DANU POLJA

8 JUN 2017 17

DANU POLJA

8 JUN 201718

8 JUN 2017 19

20 8 JUN 2017

218 JUN 2017

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

78 JUN 2017

8 8 JUL 2017

nsreporterrs

98 JUL 2017

10 8 JUN 2017

INTERVJU

118 JUN 2017

Kremaste torte

Zdrava i t

POSLE PEDESETE

59dinara

12 8 JUN 2017

Autor Miloš Dukić

138 JUN 2017

14 8 JUN 2017

Autor miloš dukić

158 JUN 2017

kurisali kod Evrop-

tarstvoVuk

Radojević

16 8 JUN 2017

DANU POLJA

8 JUN 2017 17

DANU POLJA

8 JUN 201718

8 JUN 2017 19

20 8 JUN 2017

218 JUN 2017

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

8 8 JUL 2017

nsreporterrs

98 JUL 2017

10 8 JUN 2017

INTERVJU

118 JUN 2017

Kremaste torte

Zdrava i t

POSLE PEDESETE

59dinara

12 8 JUN 2017

Autor Miloš Dukić

138 JUN 2017

14 8 JUN 2017

Autor miloš dukić

158 JUN 2017

kurisali kod Evrop-

tarstvoVuk

Radojević

16 8 JUN 2017

DANU POLJA

8 JUN 2017 17

DANU POLJA

8 JUN 201718

8 JUN 2017 19

20 8 JUN 2017

218 JUN 2017

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

nsreporterrs

98 JUL 2017

10 8 JUN 2017

INTERVJU

118 JUN 2017

Kremaste torte

Zdrava i t

POSLE PEDESETE

59dinara

12 8 JUN 2017

Autor Miloš Dukić

138 JUN 2017

14 8 JUN 2017

Autor miloš dukić

158 JUN 2017

kurisali kod Evrop-

tarstvoVuk

Radojević

16 8 JUN 2017

DANU POLJA

8 JUN 2017 17

DANU POLJA

8 JUN 201718

8 JUN 2017 19

20 8 JUN 2017

218 JUN 2017

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

10 8 JUN 2017

INTERVJU

118 JUN 2017

Kremaste torte

Zdrava i t

POSLE PEDESETE

59dinara

12 8 JUN 2017

Autor Miloš Dukić

138 JUN 2017

14 8 JUN 2017

Autor miloš dukić

158 JUN 2017

kurisali kod Evrop-

tarstvoVuk

Radojević

16 8 JUN 2017

DANU POLJA

8 JUN 2017 17

DANU POLJA

8 JUN 201718

8 JUN 2017 19

20 8 JUN 2017

218 JUN 2017

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

118 JUN 2017

Kremaste torte

Zdrava i t

POSLE PEDESETE

59dinara

12 8 JUN 2017

Autor Miloš Dukić

138 JUN 2017

14 8 JUN 2017

Autor miloš dukić

158 JUN 2017

kurisali kod Evrop-

tarstvoVuk

Radojević

16 8 JUN 2017

DANU POLJA

8 JUN 2017 17

DANU POLJA

8 JUN 201718

8 JUN 2017 19

20 8 JUN 2017

218 JUN 2017

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

12 8 JUN 2017

Autor Miloš Dukić

138 JUN 2017

14 8 JUN 2017

Autor miloš dukić

158 JUN 2017

kurisali kod Evrop-

tarstvoVuk

Radojević

16 8 JUN 2017

DANU POLJA

8 JUN 2017 17

DANU POLJA

8 JUN 201718

8 JUN 2017 19

20 8 JUN 2017

218 JUN 2017

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

138 JUN 2017

14 8 JUN 2017

Autor miloš dukić

158 JUN 2017

kurisali kod Evrop-

tarstvoVuk

Radojević

16 8 JUN 2017

DANU POLJA

8 JUN 2017 17

DANU POLJA

8 JUN 201718

8 JUN 2017 19

20 8 JUN 2017

218 JUN 2017

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

14 8 JUN 2017

Autor miloš dukić

158 JUN 2017

kurisali kod Evrop-

tarstvoVuk

Radojević

16 8 JUN 2017

DANU POLJA

8 JUN 2017 17

DANU POLJA

8 JUN 201718

8 JUN 2017 19

20 8 JUN 2017

218 JUN 2017

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

158 JUN 2017

kurisali kod Evrop-

tarstvoVuk

Radojević

16 8 JUN 2017

DANU POLJA

8 JUN 2017 17

DANU POLJA

8 JUN 201718

8 JUN 2017 19

20 8 JUN 2017

218 JUN 2017

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

16 8 JUN 2017

DANU POLJA

8 JUN 2017 17

DANU POLJA

8 JUN 201718

8 JUN 2017 19

20 8 JUN 2017

218 JUN 2017

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

8 JUN 2017 17

DANU POLJA

8 JUN 201718

8 JUN 2017 19

20 8 JUN 2017

218 JUN 2017

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

8 JUN 201718

8 JUN 2017 19

20 8 JUN 2017

218 JUN 2017

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

8 JUN 2017 19

20 8 JUN 2017

218 JUN 2017

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

20 8 JUN 2017

218 JUN 2017

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

218 JUN 2017

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

22 8 JUN 2017

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

238 JUN 2017

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

8 JUN 2017

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

258 JUN 2017

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

26 8 JUN 2017

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

278 JUN 2017

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

28 8 JUN 2017

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

298 JUN 2017

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

30 8 JUN 2017

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

318 JUN 2017

ISSN 2406-2022

Documents

Novi Sad III godina br. 121 četvrtak, 8. 6. 2017. • 19 dinara · stvima u dnevnoj komunikaciji o svim vitalnim pitanjima značajnim za život građana. Jedan od značajnijih rezultata