Novi sportski direktor OK „Vojvodina NS seme” REPORTER ... · OK „Vojvodina NS seme” Slobodan Boškan VučeVić: imamo najstabilnije jaVne finansije noVi sad prirodni centar

Njilaš: Sledeće godiNe više para za obNovu škola u vojvodiNi

Mirović uručio ugovore za kupoviNu

SeoSkih kuća

Pokrajina poklonila 42,9 miliona za podsticaj razvoja ruralnih sredina

REPORTERNovi Sad • III godina • br. 149 • 21. 12. 2017. • 19 dinara

Novi sportski direktor OK „Vojvodina NS seme”

Slobodan Boškan

VučeVić: imamo najstabilnije jaVne finansije

noVi sad prirodni centar srpske

odbojke

SrećNi prazNici SviM verNiciMa koji božić Slave po gregorijaNSkoM kaleNdaru

2 21. 12. 2017.REPORTERnovo

sads

ki

Zemljoradničke zadruge važne za razvoj poljoprivrede

Zadrugari imaju svoje mesto u sistemu i konačno država to prepoznaje, poručio je mr Vuk Radoje-vić, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodo-privredu i šumarstvo, obraćajući se učesnicima konferencije posvećene ekonomskom položaju zemljoradničkih zadruga u poljoprivredi i budžet-skom sistemu, koju je resorni sekretarijat orga-nizovao u saradnji sa Zadružnim savezom Vojvo-dine.– Pokrajinska vlada je preko Pokrajinskog sekre-tarijata za poljoprivredu, prilikom projektovanja budžeta za 2017. godinu, posebno prepoznala ze-mljoradničke zadruge kao korisnike bespovrat-nih finansijskih sredstava bez ikakvih ograničenja u odnosu na druge korisnike naših podsticajnih sredstava – istakao je Radojević i naglasio da je time upućen jasan signal i poljoprivrednicima da se udružuju, ali i zemljoradničkim zadrugama da predstavljaju važan faktor razvoja poljoprivrede u Vojvodini.Radojević je rekao i da je poruka ovog skupa da zemljoradničke zadruge daju pun doprinos brojem zaposlenih, putem poreza i doprinosa koje plaća-ju doprinoseći budžetu Republike Srbije. Pokra-jinski sekretar je naveo da je zadrugarstvo, koje ima dugu i značajnu tradiciju od preko 170 godina, najbolji model udruživanja i ukrupnjavanja poljo-privrednih proizvođača.

Mirović s predstavnicima Saveza slepih i slabovidih

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović primio je predsednika Saveza slepih Vojvodi-ne Vladimira Panina sa saradnicima, s kojima je razgovarao o podršci tom udruženju radi rešavanja problema s kojima se svakodnev-no susreću, kao i o zadovoljavanju njihovih specifičnih potreba. Mirović je u razgovo-ru naglasio da će Pokrajinska vlada u okvi-ru svojih nadležnosti dati podršku i doprinos aktivnostima Saveza slepih i slabovidih oso-ba kako bi se poboljšao kvalitet života i rada članova Saveza.U razgovoru je istaknuto da je u cilju pobolj-šanja položaja slepih i slabovidih u Vojvodini neophodan kontinuitet u podršci program-skih aktivnosti. Savez slepih i slabovidih Voj-vodine društveno je humanitarna organiza-cija koja okuplja 3.327 ljudi koji žive i rade u AP Vojvodini.

Održana godišnja konferencija „Ekonomist: Svet u 2018”

Vučević: Novi Sad ima najstabilnije javne finansije u SrbijiN ajviši predstavnici vla-

sti, ambasadori, pri-vrednici i ekonomisti okupili su se na kon-ferenciji „Ekonomist:

Svet u 2018”, na kojoj je glavna tema bila šta to Srbiju očekuje u narednoj godini. Na konferenci-ji, koju tradicionalno organizuje „Colour Press Group” u Narod-noj skupštini Srbije, govorio je i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

– Prošle godine, na ovom istom mestu, u ovo isto vreme, predsta-vili smo duplu evropsku krunu koju je Novi Sad poneo – omla-dinska prestonica Evrope 2019. i evropska prestonica kulture 2021. godine. Tada smo govorili o plano-vima i početku realizacije mnogih projekata, a sada, godinu dana ka-snije, u situaciji smo da drugi go-vore o nama, a da statistike po-kazuju da smo na pravi način ušli u celu priču. Broj turista u gradu povećan je za 14 odsto, na proleće završavamo rekonstrukciju 21 fa-sade u podgrađu Tvrđave, lukovi Žeželjevog mosta konačno su spo-jeni, počeli smo izgradnju zgrade Radio-televizije Vojvodine, gra-dimo moderan naučnotehnološki park, zgradu hitne pomoći, Balet-sku i muzičku školu, uređujemo univerzitetski kampus, brojne sa-obraćajnice i tako dalje. Novi Sad ne bi bio toliko uspešan da nema tako dobru komunikaciju s pokra-jinskom administracijom i da ne dobija podršku Vlade Srbije, i to moram posebno da istaknem – re-kao je Vučević.

Trudimo se da u svim segmen-tima budemo efikasniji, produk-tivniji, da stalno osluškujemo potrebe tržišta i pokušavamo da prilagodimo obrazovni sistem, na-stavio je u govoru gradonačelnik Novog Sada.

– Postoji nasleđena loša praksa upravljanja većine lokalnih samo-uprava u Srbiji, kao što su dugo-vi, nerentabilna javna komunalna preduzeća i slično. Nije ni Novi Sad izuzet iz toga iako po analizi Fiskalnog saveta imamo najstabil-nije javne finansije od svih grado-va u Srbiji, izbalansiran budžet i u roku izvršavamo plaćanja. Naši najveći planovi za 2018. godinu jesu da nastavimo da gradimo, da unapređujemo privredni i poslov-ni ambijent i da stalno dodajemo

ubrzanje. Očekujem da ćemo i da-lje biti partneri u brojnim razvoj-nim, obrazovnim, inkluzivnim i interkulturalnim projektima kako bismo obezbedili što bolji život za naše građane – rekao je Vučević.

U prvom panelu ovogodišnje konferencije „Brave New World” najavljeno je učešće ambasadora SAD Kajla Skota, Nemačke Akse-la Ditmana, Republike Hrvatske Gordana Bakote i Mađarske Atile Pintera. Posle prvog panela pre-zentaciju pod nazivom „Pogled iz Londona” održaće Laza Kekić iz Ekonomista, nakon čega će usle-diti elaboracija studije slučaja „Regionalni razvoj iz perspektive domaće korporacije”, koji će pre-zentovati Marija Desivojević iz Delta holdinga.

U panelu „Kuda se kreće srp-ska privredna lađa” ekonomisti i menadžeri razgovaraće o eko-nomskim perspektivama Srbije i regiona, a prisutne do kraja kon-ferencije očekuju i paneli „Pede-set nijansi sive ekonomije”, „Ener-getska stabilnost Srbije u 2018” i „All roads lead to Serbia”, dok će poslednji panel biti „Kulturna di-plomatija u digitalnom dobu”.

Na skupu su govorili su i predsed-nica Narodne skupštine Republi-ke Srbije Maja Gojković, potpred-sednica Vlade Srbije i ministarka saobraćaja, infrastrukture i gra-đevinarstva Zorana Mihajlović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, predsednik kompanije „Colour Press Group” Robert Čo-ban i drugi.

Đorđe Milićević primio predstavnike firme Čajna Huadijan Hongkong i korporacije Tjanjin dredžing

Dve kineske kompanije u Ba novini

Potpredsednik Pokra-jinske vlade Đorđe Mi-lićević održao je radni sastanak s delegacijom menadžera i privredni-

ka iz kineskih kompanija Čajna Hu-adijan Hongkong (CHDHK) i Tija-njin dredžing korporejšen (CTDC), Energetskog kompleksa d.o.o. iz Beograda i Naftne industrije Srbi-je. Na sastanku je bilo reči o dosa-dašnjoj realizaciji projekta izgrad-nje energetskog kompleksa Kovin,

čiji su većinski finansijski investi-tori kineske kompanije CHDHK i CTDC i NIS.

Milićević je naglasio da su poli-tički odnosi između Srbije i Kine, kao i između Srbije i Ruske Fede-racije na izuzetno visokom nivou, što stvara dobar okvir da i poslov-ni odnosi napreduju zadovoljava-jućom dinamikom.

– Tu svakako spada i izgradnja energetskog kompleksa Kovin, ve-likog projekta čija je realizacija u

vrednosnom ali i svakom drugom smislu značajna za Srbiju i Vojvo-dinu – naglasio je potpredsednik Pokrajinske vlade.

Gosti su izvestili Milićevića o dosadašnjem toku realizacije ovog projekta i izrazili čvrstu nameru i spremnost da ubrzanom dinami-kom nastave realizaciju započe-tog projekta. Milićević je potom naglasio da su procenjeni finan-sijski efekti ove investicije za Sr-biju i Vojvodinu odlični, te da su

� 321. 12. 2017. REPORTERnovo

sads

ki

Održana godišnja konferencija „Ekonomist: Svet u 2018” Uručene nagrade i priznanja „Talenti 2017”

Učenike i učenice osnovnih, srednjih i muzičkih škola u Vojvodini koji su postigli vrhunske rezul-tate na republičkim i međunarodnim takmičenji-ma u školskoj 2016/2017. godini i njihove men-tore, Pokrajinska vlada i Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu nagradili su novčanim nagra-dama, diplomama i pohvalama. Odlukom Pokra-jinske vlade, ove godine je pet darovitih učenika dobilo specijalne diplome s novčanim nagradama od po 50.000 dinara, 72 učenika dobila su diplome i novčane nagrade od 25.000 dinara, 78 mentora diplome i novčane nagrade od po 12.000 dinara, a dva orkestra i 93 učenika dobili su pohvale.Pokrajinski sekretar za sport i omladinu Vladimir Batez poručio je da su svi nagrađeni učenici naš ponos.– Trebalo bi da budu uzor mladim ljudima. Poka-zali su da su rad, trud i ambicija uz darovitost si-guran put ka najboljim rezultatima. Takve učenike treba nagraditi, dati im krila uz koja će lakše leteti, ponosno govoriti o njima i produbiti svest o tome da su oni ti koji predstavljaju našu zemlju, našu omladinu na najbolji način – rekao je Batez po-hvalivši posvećenost njihovih mentora i roditelje koji su im bili velika podrška.

Pomoć za sto najboljih srednjoškolaca iz izbeglih porodica

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević i direktor Fonda za pružanje po-moći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Duško Ćutilo uručili su ugovore o dode-li jednokratne finansijske pomoći najboljim srednjoškolcima iz izbegličkih i raseljenič-kih porodica u Vojvodini. Novčanu pomoć u iznosu od 40.000 dinara dobilo je sto učenika preko programa koji se realizuje od 2008. godine.Milićević je izrazio zadovoljstvo zbog toga što je nagrađeno dvostruko više učenika nego ranijih godina.– To govori o tome da je broj onih koji su te nagrade zaslužili sve veći, ali i o spremno-sti Pokrajinske vlade da podrži sve koji su to svojim radom i zalaganjem zaslužili. Vaš put do tih uspeha teži je od puta vršnjaka koji su imali sreću da im roditelji ne ostanu bez domova, da ne napuštaju svoja ognji-šta i da im deca ne rastu pod senkom ne-sreće koju su doživeli. Zbog toga su uspe-si koje vi postižete u svom školovanju još veći i vredniji poštovanja – poručio je Mili-ćević srednjoškolcima, uz želju da ostvare svoje snove i da u poslovima kojima će se baviti budu nosioci razvoja u sredinama u kojima žive.

Vučević: Novi Sad ima najstabilnije javne finansije u Srbiji

Dve kineske kompanije u Ba noviniPokrajinska vlada i nadležne insti-tucije na raspolaganju investitori-ma za sve što je u delokrugu rada pokrajinske administracije, u pro-cedurama koje su našim zakonima predviđene.

Sastanku su prisustvovali pot-predsednik kompanije Čajna Hua-dijan Hongkong Vang Džihao, po-krajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Nenad Grbić, direktor JVP „Vode Vojvo-dine” Slavko Vrndžić.

U prvom panelU ovogodišnje konferencije „Brave new world” najavljeno je Učešće amBasadora sad kajla skota, nemačke aksela ditmana, repUBlike Hrvatske gordana Bakote i mađarske atile pintera


sads

ki

Za Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine – naci-onalne zajednice ova godina bila je uspešna. Sekretar Mi-

halj Njilaš u intervjuu za Novosadski reporter kaže da je zadovoljan jer je Sekretarijat uspeo da finansira adap-taciju velikog broja obrazovnih usta-nova u Vojvodini. Taj važan posao biće nastavljen i u sledećoj godini s još više para nego što je bilo opredeljeno u po-krajinskoj kasi u ovoj godini, a kon-kurs za finansiranje obnove i oprema-nje obrazovnih ustanova biće raspisan u februaru.

Šta je konkretno urađeno u ovoj godini?

– Za Sekretarijat je bila izuzetno do-bra vest što nam je u avgustu drugim rebalansom pokrajinskog budžeta bilo opredeljeno 250 miliona dinara. Za-hvaljujući tome i delom sredstvima iz budžetskih rezervi, jesenas smo mogli da podržimo adaptaciju 150 škola, vrti-ća i učeničkih domova u Vojvodini. Radi se o stolarskim poslovima na tim objek-tima, o uređenju toaleta i grejnog siste-ma i drugim neophodnim popravkama u zgradama. Poslovi su još u toku, biće završeni u narednoj budžetskoj godini. Uspeli smo da ispunimo i planove s ob-zirom na potrebe nacionalnih manjina, tako da sad, nekoliko dana pre kraja go-dine, mogu sa sigurnošću izraziti zado-

voljstvo zbog toga što smo uspeli da iz-vršimo 98 odsto planiranog budžeta.

Pred poslanicima Skupštine Voj-vodine je pokrajinski budžet za na-rednu godinu. Da li ste zadovoljni sredstvima opredeljenim za Sekre-tarijat?

– Uprkos tome što je pred nama teš-ka godina zbog toga što pristižu javni dugovi Vojvodine, čija otplata u velikoj meri opterećuje pokrajinsku kasu, naš sekretarijat će raspolagati s više sred-stava nego početkom ove godine. Počet-kom sledeće godine imaćemo u budžetu oko 95 miliona dinara više nego što smo imali početkom ove. Imaćemo na ras-polaganju ukupno 728 miliona dinara, od čega će 150 miliona dinara biti usme-reno u investicije odnosno adaptaciju i opremanje obrazovnih ustanova. Kon-kurs za dodelu tih sredstava biće raspi-san u februaru, a ne na jesen kao ove go-dine, dakle biće dovoljno vremena da se obavi javna nabavka do letnjeg raspusta kada treba da se započnu građevinski radovi na objektima obrazovnih usta-nova. Takvu praksu trebalo bi da sledi-mo svake godine. To, naravno, ne znači da ne računamo i na dodatna sredstva ukoliko bude rebalansa budžeta. Sušti-na je, međutim, u tome da se već drugu godinu u pokrajinskom budžetu obez-beđuju ozbiljna sredstva za obnovu ško-la u Vojvodini. Takođe je važno da će se i u narednoj godini nastaviti sufinansi-

ranje putnih troškova srednjoškolaca koji pu-tuju od mesta stanova-nja do škole svakodnev-no. U tu svrhu je iz budžeta za narednu godinu izdvojeno 190 miliona dinara. U pokrajinskoj kasi će takođe biti obezbeđen i novac za finansiranje delatnosti nacionalnih saveta. Za to će biti opredeljeno 60 mili-ona dinara, koliko i prethodnih godina. Od te sume oko 24 miliona dinara biće dodeljeno Nacionalnom savetu Mađara, 6.600.000 Nacionalnom savetu Slova-ka, 4.900.000 dinara Nacionalnom sa-vetu Rumuna i tako dalje.

Na osnovu kojih kriterijuma se dodeljuju te sume?

– Na osnovu ukupnog broja pripad-nika određene nacionalne zajednice saveta u stanovništvu i broja njihovih ustanova koje se finansiraju iz budžeta. Mislim da jedino takva raspodela nov-ca može biti pravična. O tome najbolje svedoči i činjenica da nacionalni saveti nisu nikada uložili prigovor zbog takve raspodele novca.

Da li je Sekretarijat konkurisao za sredstva Evropske unije IPA pro-jektom koji se realizuje u okviru pre-kogranične saradnje Srbije sa sused-nim državama?

– Upravo nam je pre nedelju dana sti-gao odgovor da su nam odobrena sred-stva za projekat „Kamp bez granica”

koji ćemo realizovati sledeće godine s Mađar-

skom. Kamp se održava u Kanjiži već tri godine, sad

će prvi put biti organizovan uz finansijsku podršku EU. To je

naš prvi uspešan IPA projekat. U radu pokrajinskog parlamenta

najavljena je novina – od 1. jula slede-će godine poslanicima će biti dostav-ljan skupštinski materijal na nekom od jezika nacionalnih manjina u služ-benoj upotrebi ukoliko se tako izja-sne. Budući da prevodilačke službe rade u okviru Sekretarijata koji vodi-te, hoće li biti dovoljno prevodilaca i novca da se ostvari takva ideja?

– Predstoji izmena Poslovnika Skup-štine Vojvodine, pre toga smo uradili ozbiljne analize neophodne za realiza-ciju ideje. Na raspolaganju nam je pola godine do prvog jula da pripremimo sve što je potrebno. Svakako ćemo i poveća-ti broj prevodilaca, ali najpre nam tre-baju podaci o tome za koje jezike postoji interesovanje poslanika, o čemu će se oni sami izjasniti. Organizovati prevo-đenje skupštinskog materijala na više jezika jeste velik posao, ali mi koji smo ranije radili u lokalnim samoupravama, znamo da ideja uz dobru organizaciju može biti ostvarena. Najvažnije je da za njenu realizaciju postoji politička volja i da je Pokrajinska vlada obezbedila fi-nansijska sredstva. w

Pokrajinski sekretar za obrazova-nje, propise, upravu i nacionalne

manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš izmenio je Pravilnik o školskom kalendaru za školsku 2017/2018. godinu – svim osnovnim i srednjim školama u pokrajini umesto 10. januara, drugo po-lugodište počinje u ponedeljak, 15. janu-ara 2018. godine.

Prema sekretarovim rečima, nekoliko je povoda za ove izmene.

– Želimo da se izjednače datumi za-vršetka nastavne godine pokrajinskih

i republičkih osnovnih i srednjih škola. S druge strane, produžetkom zimskog raspusta smanjuju se januarski troško-vi vojvođanskih srednjoškolaca, jer će biti u mogućnosti da umesto na me-sečnom kupe kartu za prevoz na po-lumesečnom nivou.

Učenicima koji su smešteni u učenič-kim domovima omogućeno je da plate troškove stanovanja za pola meseca, a škole će ovim putem, između ostalog, smanjiti naknadu koju plaćaju za gre-janje – rekao je Njilaš.

Raspust u pokrajini duži pet dana

Sledeće godine više para za obnovu škola u Vojvodini

Autor: Eržebet Marjanov

Imaćemo na raspolaganju

728 mIlIona dInara, od čega će 150

mIlIona bItI Izdvojeno za adaptacIju

I opremanje obrazovnIh

ustanova

Pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš

Foto: Andraš Otoš


sads

ki

U okviru realizacije mere predvi-đene Godišnjim programom za-štite, uređenja i korišćenja poljo-

privrednog zemljišta u Novom Sadu za 2017. godinu, Gradska uprava za privredu organizovala je obuke poljoprivrednika, koje će biti održane 15. i 16. decembra u Kulturnom centru „Begeč” u Begeču, 21. i 22. decembra u Klubu poljoprivrednika „Kisač” u Kisaču i 28. i 29. decembra u Mesnoj zajednici „Kać” u Kaću.

Navedenim obukama biće obuhvaće-na predavanja o savremenim trendovi-ma u povrtarskoj i voćarskoj proizvod-nji, o pripremi svežeg povrća i voća za tržište i mogućnostima i dostupnosti nacionalnih sredstava i pretpristupnih fondova (IPARD) za podršku poljopri-vrednim proizvođačima. Predavači su priznati stručnjaci iz navedenih oblasti dr Anđelko Mišković i dr Nenad Ma-gazin.

Edukacije poljoprivrednika

Završena javna rasprava o Nacrtu zakona o nacionalnim savetima

Političari i funkcioneri državne uprave ne mogu biti članovi saveta

Završena je javna rasprava o radnom tekstu Nacrta zako-na o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim save-tima nacionalnih manjina.

Rasprava na poziv Ministarstva za dr-žavnu upravu i lokalnu samoupravu uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji održana je u Novom Sadu, Novom Pazaru, Bu-janovcu, Petrovcu na Mlavi, Subotici i Beogradu.

Poglavlje 23. Najvažnije novine u Nacrtu su da nacionalni saveti umesto dosadašnjih nadležnosti imaju ovlašće-nja, kao i to da članovi nacionalnih sa-veta ne mogu biti članovi organa politič-kih stranaka, niti mogu biti funkcioneri, postavljena lica ili rukovodioci u orga-nu državne uprave. U ranijem periodu političke stranke prosto su se utrkivale ko će imati više članova u nacionalnim savetima, a imali smo i slučaj da je ne-kadašnji potpredsednik Pajtićeve Pokra-jinske vlade i funkcioner Demokratske stranke istovremeno bio i predsednik Nacionalnog saveta Slovaka. Takva mo-gućnost više neće postojati.

Podsetimo, unapređenje Zakona o nacionalnim savetima deo je obave-za države preuzetih Akcionim planom ostvarivanja prava nacionalnih manjina za Poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava. Radni tekst Nacrta zakona, kako se to navodi na sajtu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, „pripremljen je u inkluzivnom i transpa-rentnom procesu, uz aktivno učešće na-cionalnih saveta nacionalnih manjina”. Na poziv Ministarstva u javnoj raspravi su učestvovali stručna javnost, nevladin sektor, predstavnici političkih partija i svi koji su bili zainteresovani da aktivno učestvuju u konsultacijama i daju kon-struktivne predloge kako bi se u otvo-renom razgovoru pronašla najbolja re-šenja.

Umesto nadležnosti – ovlašće-nja. Od delova zakona koji će biti iz-menjeni navodimo samo predviđene izmene koje su izazvale najviše pažnje u javnoj raspravi. Jedna od novina je da će nacionalni saveti umesto dosadašnjih nadležnosti imati ovlašćenja. Kako je to državni sekretar Ivan Bošnjak naveo, nacionalni saveti imaju mogućnost da

predlažu, ali nemaju pravo da odlučuju, samo da sprovode sopstvena ovlašćenja u pojedinim delovima sistema.

„Ovim zakonom se uređuju pravni položaj i ovlašenja nacionalnih saveta nacionalnih manjina (u daljem tekstu: nacionalni saveti) u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma, postupak izbo-ra nacionalnih saveta, njihovo finansi-ranje i druga pitanja od značaja za rad nacionalnih saveta”, kaže se u članu 1 radnog teksta Nacrta. Demokratska za-jednica vojvođanskih Mađara smatra da je to korak nazad u odnosu na ranije re-šenje, jer kako ocenjuje, prvi i drugi član Nacrta ne daju mogućnost nacionalnim savetima da osnivaju ustanove i privred-na društva iz kulture, obrazovanja, oba-veštavanja i službene upotrebe jezika i pisama pošto se to uređuje u skladu s posebnim zakonima.

U javnoj raspravi kritikovana je i odredba da članovi nacionalnih save-ta ne mogu biti članovi organa poli-tičkih partija. Kako je Mirko Bajić iz Nacionalnog saveta Bunjevaca rekao, to je besmislica i on se nada da će ta odredba biti promenjena. S druge stra-

ne, predsednik Hrvatskog nacionalnog veća Slaven Bačić smatra da ceo proces izrade prednacrta nije bio dovoljno in-kluzivan te da nije bilo dovoljno dija-loga između sastavljača radnog teksta i predstavnika nacionalnih saveta. On tvrdi da se teško može govoriti o pro-širenju manjinskih prava, a u nekim se-gmentima može se govoriti i o umanje-nju stečenih prava.

Do kraja godine. Ni Savez vojvo-đanskih Mađara nije zadovoljan Nacr-tom zakona. Lider stranke Ištvan Pastor na naše pitanje da prokomentariše pred-loženi tekst, napominje da SVM nije za-dovoljan, ali se nada, budući da se radi o inicijalnom dokumentu u fazi pripreme zakona zbog kog je javna rasprava i bila organizovana, da će primedbe biti ugra-đene u predlog zakona.

– Nadamo se da će primedbe biti ugra-đene u konačan tekst koji Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu bude uputilo Vladi Srbije. I nadamo se da nećemo imati potrebu da amandmanski pokušamo korigovati taj predlog Ali ako se to desi, mi ćemo to sigurno učiniti. Nama je strašno važno da imamo nacio-

nalni savet s realnim nadležnostima jer smo pokazali da te realne nadležnosti možemo apsorbovati tako da njima ni-kome ne štetimo – kaže Pastor.

Navodi i da donošenje zakona malo kasni s obzirom na dinamiku koja je bila predviđena Akcionim planom za ostva-rivanje prava nacionalnih manjina. Kako objašnjava, očekivali su da će dokument biti pred poslanicima Skupštine Srbije do kraja godine, ali to se neće destiti, nego će, kako se pretpostavlja, biti na dnevnom redu neke od prvih sednica parlamenta u narednoj godini.

– Ova materija je izuzetno složena zbog toga što zakon treba da uredi pi-tanja funkcionisanja nacionalnih saveta svih manjinskih nacionalnih zajednica. Vidim da to u znatnoj meri opterećuje i one koji su pisali Nacrt. To je realnost, ali to je tako bilo i u prethodnom perio-du kada je rađen prethodni zakon i tako je bilo i kada je zakon primenjivan.

Nacionalni savet nije poligon za iživljavanje. Pastor navodi da za vojvođanske Mađare nacionalni savet nije sredstvo za političko iživljavanje i stvaranje problema u društvu i da im nacionalni savet nije poligon za politič-ko sukobljavanje s državom i većinskim narodom.

– Iz tog razloga nama je važno da nam se poveri vođenje brige o sebi kroz na-cionalni savet, pri čemu nam je potpu-no jasno da situacija nije takva i za neke druge manjinske zajednice koje žive i rade u Srbiji – ističe Pastor i dodaje da im je važno da nacionalni savet ima re-alne nadležnosti, da ima poverene oba-veze i mogućnosti vođenja brige o sebi i sopstvenoj zajednici i oni će i nadalje koristiti te zakonske mogućnosti bez stvaranja konfliktnih situacija. – Jer nemamo lošu nameru. Zato i možemo da iznosimo primedbe na Nacrt zakona – istkao je Pastor.

Zaključuje da su sistem nacionalnih saveta i dosadašnja ovlašćenja koja su imali dobri primeri načina rešavanja od-nosa između većine i manjina.

– Na kraju krajeva, to je zajednički preuzeta obaveza i kroz pregovaračko poglavlje 23 tako da mislim da je svima nama u interesu da se ovo pitanje reši na opšte prihvatljiv način – poručio je Pastor.

Autor: Eržebet Marjanov


sads

ki


sads

ki

Predsednik Pokrajinske vla-de Igor Mirović uručio je 43 ugovora vredna 42,9 miliona dinara bračnim parovima u Vojvodini kojima su na kon-

kursu Zavoda za ravnopravnost polova Vojvodine dodeljena bespovratna sred-stava za kupovinu seoskih kuća s okuć-nicom.

– Vaša uloga i vaše opredeljenje da uz pomoć Pokrajinske vlade obezbedite svoj život i dom u seoskim sredinama jeste za poštovanje i to nas dodatno oba-vezuje da snažnijim delovanjem podr-žimo vaše aktivnosti i inicijative kako bi se naša sela revitalizovala – rekao je Mirović.

Na konkurs, koji je trajao od jula do septembra, stigle su 282 prijave, što go-vori o velikom interesovanju i mnoštvu onih kojima treba pomoć da reše eg-zistencijalno pitanje. Cilj konkursa je podsticaj razvoja ruralnih sredina i po-boljšanje demografske strukture pove-ćanjem broja dece.

– Ti ciljevi se podudaraju i sa stra-teškim ciljevima Pokrajinske vlade za revitalizaciju zapuštenih i posustalih,

a prelepih i bogatih vojvođanskih sela. Ove godine podršku iz agrarnog budže-ta dobilo je više stotina malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, a prvi put je otvorena i kreditna linija za start-ap podršku mladima u ruralnim područ-jima. Pored poljoprivrede, Pokrajinska vlada podržaće i razvoj turizma, poseb-no seoskog – rekao je predsednik Pokra-jinske vlade.

Realizacijom ovih ugovora podstiče se ravnopravnost polova, s obzirom na to da su na ovaj način žene postale vlasnice nekretnina. Predsednik Pokrajinske vla-de najavio je nov konkurs u 2018. godini za istu namenu.

Mirović uručio ugovore bračniM paroviMa za kupovinu seoskih kuća

Više od 70 austrijskih i srpskih kompanija okupilo se u Beču na konferenciji „Serbia meets

Austria – Explore Serbia’s industri-al hub Vojvodina”, na kojoj su pred-stavljeni potencijali za ulaganje u Vojvodini. Organizator konferenci-je je konsalting kuća „Grimex Con-sult” iz Beča, uz podršku Pokrajinske vlade i Privredne komore Vojvodine. Delegaciju AP Vojvodine predvodi-li su predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i predsednik PKV Boško Vučurević.

– Ovo okupljanje privrednika još jedan je važan korak u produbljiva-nju dobre saradnje između naše dve države. Austrija je među zemljama s najviše investicija u Srbiji – kod nas posluje više od 500 austrijskih kompanija s preko tri milijarde evra uloženog kapitala. Međusobna rob-na razmena između Srbije i Austri-je beleži kontinuirani rast, a u tome značajnu ulogu imaju i kompanije koje posluju u Vojvodini – rekao je Mirović.

Predsednik PKV Boško Vučure-vić istakao je da je ovaj susret jedan od koraka ka unapređenju saradnje između austrijskih i vojvođanskih privrednika.

– Želeo bih da istaknem da se pri-vredna aktivnost Vojvodine počev od septembra 2014. godine nalazi na putanji kontinuiranog rasta. Prerađi-vačka industrija predstavlja vodeći sektor srpske privrede, koji kreira oko 15 odsto BDP-a i upošljava oko 37 odsto zaposlenih u Vojvodini u 2016. godini. O značaju ovog sekto-ra govore i podaci koji se tiču uvo-za i izvoza vojvođanskog regiona s Austrijom. U strukturi izvoza i uvoza, posmatrano po sektorima, uoča-va se da prerađivačka industrija čini 90 odsto ukupnog izvoza odnosno 73 odsto ukupnog uvoza iz Austrije. Trgovina na veliko i malo čini 3,4 od-sto izvoza odnosno 23 odsto uvoza iz Austrije. Sektor poljoprivrede čini 3,3 odsto izvoza odnosno 1,4 odsto uvoza iz Austrije – rekao je Vučure-vić.

održan austrijsko-srpski poslovni susret u beču

U hotelu „Crowne Plaza” u Beogra-du obeleženo je 11 godina kako je ustanovljeno prestižno turističko

priznanje „Ambasadori dobre usluge” u organizaciji časopisa „Turistički svet”. Ovom prilikom dodeljena su jubilarna priznanja, kao i hotelijerski Oskar za 2016. i 2017. godinu. Ideja organizatora je da ovo okupljanje, koje samo po sebi daje na značaju učinku hotelske indu-strije u tutirzmu, postane tradicionalno. Oskar hotelijerstva dodeljuje se u dese-tak kategorija i prepoznat je kao eksklu-zivna oznaka kvaliteta. Ovaj događaj od izuzetnog značaja za razvoj turizma, prevashodno u oblasti hotelijerstva, okupio je hotelijere i njihove poslovne prijatelje, partnere i kolege iz zemlje i inostranstva, kao i predstavnike repu-bličkih i pokrajinskih institucija, lokal-nih samouprava, medija i diplomatije.

Potpredsednik Pokrajinske vlade i po-

krajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković obratio se gostima na sa-mom početku i učestvovao u uručivanju nagrada.

– Atraktivnost našeg tržišta potvrđuje i činjenica da će uskoro u Novom Sadu biti otvoren prestižni hotel „Šeraton”, tačnije da smo na listi turističkih desti-nacija – rekao je Đoković.

Đoković: Uskoro otvaranje Šeratona u Novom Sadu

Pokrajina poklonila 42,9 miliona za podsticaj razvoja ruralnih sredina


sads

ki

Pokrajinski sekretar za poljoprivre-du, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević uručio je 14 ugo-

vora korisnicima koji su ostvarili pravo na bespovratna sredstva na dva konkur-sa. Reč je o sufinansiranju započinjanja novih postupaka komasacije i njihovom nastavku u opštinama u AP Vojvodini gde su u toku, dok je drugi konkurs na-menjen finansijskoj podršci za podizanje novih ribnjaka i rekonstrukciju postoje-ćih u AP Vojvodini u 2017. godini.

– U okviru prvog konkursa s predstav-nicima osam lokalnih samouprava iz Vojvodine potpisano je 11 ugovora. Nji-hova ukupna vrednosti je oko 218 mili-ona dinara, od čega je učešće resornog sekretarijata 73,5 miliona dinara – izneo je Radojević.

Ukupan iznos bespovratnih sredstava za započinjanje novih postupaka koma-sacije u Vojvodini, na ime čega je pot-pisano sedam ugovora, iznosi oko 118

miliona dinara, u čemu je učešće Sekre-tarijata nešto više od 24 miliona dinara. Kada je reč o nastavku ovih aktivnosti koje su u toku, Radojević je rekao da je za četiri ugovora, čija je ukupna vred-nost 101 milion, Sekretarijat izdvojio 49,3 miliona dinara.

Radojević je naveo da su od 11 ugo-vora koji su zaključeni, po dva ugovora namenjena opštinama Vršac, Sremska Mitrovica i Apatin, i za započinjanje i za nastavak postupka komasacije, dok su s predstavnicima opština Bačka Palanka, Čoka, Ruma, Šid potpisani ugovori za započinjanje ovih aktivnosti, a s opšti-nom Kovin za nastavak komasacije.

– Za izgradnju novih i rekonstrukci-ju postojećih ribnjaka u našoj pokrajini ove godine je s današnja tri potpisano ukupno pet ugovora, vrednosti 38 mili-ona dinara, u čemu je učešće resornog sekretarijata oko 24 miliona dinara – na-veo je Radojević.

Za komasaciju i ribnjake 97 miliona dinara

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević uručio 14 ugovora U korak s digitalizacijom

kUltUrnog nasleđa

Pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Miro-

slav Štatkić sa saradnicima održao je radni sastanak s pomoćnikom ministra za kulturu i informisanje Dejanom Maslikovićem, koji je iz-među ostalog zadužen za razvoj digitalne istraživačke infrastruk-ture u oblasti kulture i umetnosti. Kako je Masliković precizirao, Vla-da Srbije je nedavno usvojila smer-nice za digitalizaciju kulturnog na-sleđa u Srbiji sa svim standardima koji moraju da se ispunjavaju u teh-ničkom smislu i obavezujući su za ustanove kulture u republici, ali su ujedno i preporuka za pokrajinske ustanove kulture kako bi se stvorio jedinstven sistem digitalizovanog kulturnog nasleđa u celoj Srbiji.

Sekretar Štatkić naveo je spre-mnost za dalju saradnju i ukazao

na važnost digitalizacije ustanova kulture i u AP Vojvodini, ističući to kao jedan od prioriteta rada resor-nog sekretarijata.

– Muzej Vojvodine prvi je zapo-čeo proces digitalizacije kulturne baštine u AP Vojvodini. Uvođenjem informacionih tehnologija u muzeje razvijeno je originalno softversko rešenje IMUS kroz koje se obrađu-je svaki muzejski predmet. Time se dobija jedinstvena dokumentacija, koja je od neprocenjive važnosti u čuvanju kulturnog nasleđa. Krajnji cilj projekta digitalizacije kulturnog nasleđa u muzejima jeste vidljivost i dostupnost podataka o predme-tima i umrežavanje svih ustanova kulture koje se bave zaštitom kul-turne baštine u Republici Srbiji. I mi kao resorni sekretarijat spremni smo za saradnju i u tom domenu – zaključio je sekretar Štatkić.

Dosad uloženo preko milijardu dinara za bolji život u lokalnim zajednicama

novi nis-ov program zajednici zajednoU okviru svog društveno od-

govornog poslovanja, kom-panija NIS punih devet godina realizuje program „Zajednici zajedno” u gra-

dovima i opštinama u kojima posluje. Program je u lokalnim zajednicama pre-poznat kao veoma važan, o čemu govore i rezultati – uloženo je preko milijardu dinara u realizaciju više od 900 projeka-ta koji su za cilj imali unapređenje života i rada sugrađana.

Kako bi i u desetoj godini programa izašao u susret potrebama građana, NIS sprovodi anketu upravo s tim ciljem – da sagleda i sasluša potrebe lokalnog sta-novništva i u skladu s rezultatima anke-te opredeli oblasti za buduća ulaganja.

Zajedno možemo da stvorimo kvali-tetnije i lepše uslove za život u našoj lo-kalnoj zajednici i zato vas pozivamo da učestvujete u ovom istraživanju tako što ćete popuniti anketu na linku: https://www.surveymonkey.com/r/7JTBQZK.


sads

ki

četvrtak, 14. decembar

Kulinarska serija „Neša Travka” uskoro na RTV

Posle kulinarskih emisija „Šefice” i „Hleb i lale”, od petka, 29. decembra Radio-tele-vizija Vojvodine počinje prikazivanje kulinarske serije „Neša Travka”. Serija će biti emitovana radnim danom od 10.10 h na Prvom programu. Neodoljivi Nišlija Nebo-jša Stamenović, poznatiji kao Neša Travka, planinar je i veliki poznavalac prirodne ishrane. Kuva, savetuje, upozorava na otrove, aditive, loše navike u ishrani. Čovek je prirode i zdravlja, a gledaocima će otkriti i tajni recept svakog zalogaja.

petak, 15. decembar

Humanitarna akcija „Slatkiš za mog drugara”Već jedanaestu godinu Radio-televizija Vojvodina organizuje humanitarnu ak-ciju „Slatkiš za mog drugara”. Slatkiši se mogu doneti od 18. do 31. decembra u prostorije Radio Novog Sada, Ignjata Pavlasa 3. Pozivamo sve građane da se pridruže ovoj akciji jer vaše malo nekome je najviše.

subota, 16. decembar

Promovisana knjiga „Balet i moderna igra”U gornjem foajeu scene „Pera Dobrinović” održana je promocija knjige „Balet i mo-derna igra” autorke Suzan Au (prevela s engleskog Katarina Stojkov Slijepčević). Organizatori promocije su Udruženje baletskih umetnika Srbije UBUS i Izdavačka kuća Clio, a učestvovali su: Jelena Kajgo, dramaturg, Snežana Ađanski, profesorka Baletske škole u Novom Sadu, Zoran Hamović, glavni urednik i direktor Izdavačke kuće Clio. Nakon promocije knjige na sceni „Pera Dobrinović” izvedena je plesna predstava „Magbet” Bitef dens kompanije po motivima drame Vilijama Šekspira.

ponedeljak, 18. decembar

Srbija traži još mladih heroja Exit fondacija u saradnji s Naftnom industrijom Srbije, uz podršku Radio-televizije Srbije, kompanije „Ringier Axel Springer” i HR Centra, nastavlja višegodišnju kam-panju „Youth Heroes”, koja promoviše pozitivne uzore u društvu. Ovo je nastavak dugoročne zajedničke akcije Exit festivala i NIS-a da se unaprede uslovi za ostanak mladih talenata u Srbiji, što bi doprinelo njenom ubr-zanom razvoju. Exit i NIS već treću godinu zaredom objavljuju konkurs „Youth Heroes” za mlade heroje Sr-bije iz ukupno četiri oblasti: obrazovanja i nauke, predu-zetništva i kreativnih indu-strija, društvenog aktivizma i kulture i umetnosti. Kon-kurs će biti otvoren do 18. februara 2018. godine, a no-sioci titule „Youth Heroes” biće proglašeni na proleće 2018. godine

sreda, 20. decembar

Sve više žena prijavljuje porodično nasilje

Broj prijava nasilja u porodici od 2015. godine je povećan za 42 odsto, kažu u Centru za socijalni rad Novog Sada. Kako kažu, žene se sve češće odluču-ju da prijave nasilje, ali ih u tome treba i dalje ohrabrivati. Policijska uprava u Novom Sadu je od početka primene no-vog Zakona o sprečavanju nasilja u poro-dici izrekla 1.182 mere zabrane prilaska i kontaktiranja te hitne mere udaljenja iz mesta stanovanja.

utorak, 19. decembar

Decembarski broj Letopisa Matice srpske

U decembarskom broju Letopisa Matice srpske u stalnoj rubrici „Poezija i pro-za” objavljeni su prozni i poetski tek-stovi Vladimira Konečnog, Slavoljuba Markovića, Milete Prodanovića, Draga-na Boškovića, Milutina Luje Danojlića, Petra Miloradovića i Viktora Štipa. Ru-brika „Eseji” donosi tekstove o časopisu „Neven”, stvaralaštvu Mihajla Pantića, Ivana V. Lalića i Ljubomira Simovića, te o odnosu između Srbije i Evropske uni-je, a potpisuju ih: Rada Stanarević, Ana Marija Grbić, Žarko Milenković, Fata Eganović i Branko Balj. Rubrika „Svedo-čanstva” u tekstovima Slavka Gordića i Gordane Đilas prati stvaralaštvo Milana Pražića. Razgovor s Mihajlom Pantićem koji je vodila Ljupka Kovačević tema je rubrike „Razgovor”, dok stalna rubrika „Kritika” prati aktuelnu književnu pro-dukciju, a u ovom broju tekstove pot-pisuju Katarina Pantović, Milunika Mi-trović, Noel Putnik, Dajana Milovanov i Jelena Marićević.

nedelja, 17. decembar

Donatorska izložba radova malih vatrogasacaDobrovoljno vatrogasno društvo Petrovaradin prošlogodišnju humanitarnu akciju polako pretvara u tradiciju. Organizovali su novu donatorsku izložbu kojom prikupljaju sredstva za novogodišnje poklone namenjene najmlađim su-građanima koji ih inače ne bi dobili. Izložene radove pravili su mali vatrogasci, a na njihovim slikama i maketama našli su se vatrogasni aparati, vozila...


sads

ki

Од 1. децембра текуће године, у Новом Саду ће постојати 32 локације на којима ће грађани Новог Сада и они који су дошли да обиђу наш град, моћи потпуно бесплатно да користе интернет . Овај пројекат који су заједнички реализовала Град Нови Сад и ЈКП „Информатика“ Нови Сад, наставиће се и следеће године јер је планом за 2018. годину предвиђено да се повећа број локација у Новом Саду али и обезбеди бесплатан WiFi у Ковиљу, Каћу, Кисачу, Степановићеву и Руменци. Вредност пројекта и интернет опреме је до сада износио 5 милиона динара и овај новац је утрошен за замену уређаја на 6 постојећих интернет локација и постављање уређаја за бесплатан WiFi на 26 нових лолокација. Списак локација бесплатног WiFi:

Б Е С П Л АТА Н И Н Т Е Р Н Е Т

Корисничко име: Evropska prestonica kulture 2021Шифра: opens2019

Пeтрoвaрaдинскa тврђaвa

1. Плaтo испрeд Mузeja грaдa Нoвoг Сaдa2. Teрaсa – код сата3. Код Астрономског друштва (за време EXITA-а)4. Кoд Aкaдeмиje умeтнoсти (за време EXITA-а)5. Kod мeтeoрoлoшкe стaницe (за време EXITA-а)

Пaркoви

14. Дунaвски Пaрк 15. Скejт пaрк (у Лимaнскoм пaрку)16. Футoшки пaрк17. Железнички парк (пaрк изa МАС-а)

Кej

18. Кej – код кoшaркaшкoг игрaлишта19. Кej – код фoнтaне20. Кej – код Zeppelin-а21. Кej – код бисте aзeрбejџaнскoг кoмпoзитoрa Узeирa Хaџибejлиja22.22. Кej – наспрам Филoзoфског фaкултeт

Штрaнд

23. Кoд мoстa Слoбoдe24. Глaвни улaз Штранда

Спoртски пoслoвни цeнтaр

25. Плaтo СПEНС-a26. СПEНС кoд кaдицe

Студeнтски кaмпус

27. Ђaчкo игрaлиштe (код Индex-а)28. Код студентског дома Слободан Бajић 129. Код студентског дома Слободан Баjић 2

Oстaлe лoкaциje

30. Плато испред Пoликлинике31. Meђумeснa аутoбускa сaтaницa (MAС)32. Игрaлиштe нa Дeтeлинaри кoд ПУ Вeсeли вoзић

Цeнтaр Грaдa

6. Грaдскa библиoтeкa (Дунaвскa 1)7. Змaj Joвинa 22 8. Кaтoличкa пoртa9. Tрифкoвићeв трг10. Позоришни трг 11.11. Трг Слободе12. Крaљa Aлeксaндрa (код Трчике)13. Улицa Moдeнe


sads

ki

Zelenilo prodaje jelke s busenomU susret božićnim i novogodišnjim praznici-ma Javno komunalno preduzeće „Gradsko zelenilo” prodaje jelke s busenom na četi-ri lokacije – u blizini crkve na Novom nase-lju, na platou ispred Spensa, u Radnoj jedinici „Liman” ovog preduzeća na Bulevaru despo-ta Stefana u Limanskom parku i na Futoškom putu 48 na mestu nekadašnjeg rasadnika Gradskog zelenila. Manje jelke koštaju 1.200, a veće 1.600 dinara.

JKP „Gradsko zelenilo” počelo je uređenje zelenila na Trifkovi-ćevom trgu. Projekat finansira

Gradska uprava za zaštitu životne sredine. U okviru pripremnih rado-va planirano je orezivanje 30 stabala. Biće posađeno 511 komada ukrasnog šiblja i 100 sadnica ruža.

Takođe je planirano i postavljanje

tepih travnjaka na 461 kvadratnom metru, pet korpi za otpatke i sedam parkovskih klupa.

Biće podignute i dve pešačke sta-ze na 46 kvadratnih metara na me-stima koje su građani prethodnih godina utabali, kako bi se sprečilo uništavanje travnjaka i ukrasnog šiblja.

Uređuje se Trifkovićev trg

JKP „Put” aktivan i u decembru

I nakon prvog snežnog talasa ove se-zone i angažovanja Zimske službe JKP „Put”, vremenski uslovi omo-gućili su radnicima ovog preduze-ća da nastave građevinske radove

na onim lokacijama gde su započeli sa-nacije saobraćajnica, kažu u ovom grad-skom preduzeću.

Vreme produžilo radove. Pored sanacije biciklističke staze u delu Ru-menačke ulice, od Kornelija Stankovića do Oblačića Rada, završena je sanacija kolovoza u ulicama Mladena Stojanovića na Adicama i Stevana Petrovića Brila u Sremskoj Kamenici – navode nadležni u Putu.

Prema njihovim rečima, nastavlja se i popravka kolovoza prekrivenih tucani-kom, i to po spisku mesnih zajednica u Futogu i na Adicama. Takođe, aktuelni su i radovi na vraćanju raskopanih jav-nih površina u prvobitno stanje, posle radova Informatike i Telekoma u Gaje-voj ulici i nekoliko ulica u Petrovaradi-nu.

– Velike pripremne za izradu fudbal-skog terena „Sajmište” takođe su na-stavljene – navode u JKP „Put”.

Dežurne ekipe Zimske službe su u stanju redovnog 24-satnog dežurstva i u prvom stepenu pripravnosti.

– Prema nalogu JP „Putevi Srbije”, trenutno se popravlja oštećen asfalt na državnom putu prvog B-reda Futog–Be-geč – zaključili su nadležni u Putu.

Prvi snežni talas ove zime. Zim-ska služba JKP „Put” od 1. decembra je u redovnom 24-satnom dežurstvu i prvom stepenu pripravnosti. Taj režim rada Zimske službe traje do 1. marta 2018. U zavisnosti od vremenskih pri-lika, količine i intenziteta padavina kao i od temperature, stepen pripravnosti odnosno obim angažovanja mehaniza-cije i ljudstva menja se i prilagođava si-tuaciji.

Prvi sneg pao je početkom decem-bra i kako kažu u ovoj službi, odmah nakon najave meteorologa da se oče-kuju snežne padavine, Zimska služba je povećala pripravnost na drugi ste-pen i blagovremeno pripremila kolo-voze za snežne padavine posipajući so i rastvor magnezijum-hlorida kako bi se sprečilo eventualno stvaranje po-ledice. Prvo su tretirane saobraćajni-ce prvog a zatim i drugog prioriteta u nekoliko navrata.

I ovih dana služba je u pripravnosti s obzirom na to da će jutarnje tempera-ture biti ispod nule pa se očekuje da će saobraćajnice lediti i biti klizave.

Od ponedeljka Zimska služba je pono-vo u prvom, pojačanom stepenu priprav-nosti, s osam vozila koja dežuraju ceo dan i noć. Preventivno će tretirati mo-stove, nadvožnjake i kritična mesta na sremskoj strani zbog jutarnjih mrazeva, a operativa Zimske službe danas će prati saobraćajne signalizacije i spremati se za nov snežni talas.

GRađEvInsKE EKIPE RadE PunOm PaROm

Autor: marija magdalena Idei Trifunović

Kružni tok s fontanom

Grad će za izradu tehničke dokumentacije za gradnju kružnog toka s fonta-nom na uglu Bulevara cara Lazara i Fruškogorske ulice dati gotovo četiri mi-liona dinara. Na tenderu Uprave za građevinsko zemljište za izradu projekta posao je pripao firmi „MHM projekt” iz Novog Sada, koja je ponudu dostavila zajedno s „Tangram projektom” iz Novog Sada i Zavodom za komunalnu hi-drotehniku „Akvaprojekt” iz Subotice, koji su bili i jedini ponuđači.Prema ugovoru, projektanti će imati rok od 150 dana da izrade tehničku do-kumentaciju na osnovu koje će Novi Sad dobiti prvi kružni tok s fontanom.O kružnom toku na Limanu 2 priča se već nekoliko godina, a lokalni urbanisti su predložili da se gradnjom kružne umesto klasične raskrsnice reši problem na ukrštanju Bulevara cara Lazara i Fruškogorske, koje nije potpuno bez-bedno jer ne omogućava dobar i pregledan protok saobraćaja. Takođe, zbog gradnje obližnjeg tržnog centra „Promenada” i naučnotehnološkog parka očekuje se i gušći saobraćaj na ovoj lokaciji.

Hidrozavod dTd dobio ugovor za separaciju otpada

Hidrozavod DTD dobio je ugovor da uradi predlog projekta primarne separa-cije komunalnog otpada. JKP „Čistoća” raspisalo je tender 4. decembra, a pro-cenjena vrednost nabavke je tri miliona dinara. Rok za izradu projekta nacrta je 180 dana od uvođenja u po-sao, piše u odluci o dodeli ugovora. Kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji, predlog će biti osnova da Či-stoća 2019. godine predloži Gradu izmenu programa sa-kupljanja otpada.


sads

ki

U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, koja je ove godine obeležila 60 godina postojanja, večeras, 21. decembra u 18 sati biće uručene zahvalnice svim saradnicima u 2017. godini. Tim povodom biće organizovan koktel i zatvaranje izložbe posvećene Ignjatu Jobu.N

AJAVEživot

i grad

Sponzor redakcijskih strana

Za godišnji koncert folklornog udruženja Veliko kolo „Zaigraj-mo, zapevajmo” tražila se karta

više. Više od 500 članova ove fol-klorne skupine završnim koncertom oduševilo je gledaoce, a zauzvrat publika je gromoglasnim aplauzom nagradila sve učesnike. Predstavi-li su se deca i odrasli članovi Velikog kola, koji pesmom i igrom neguju naše nasleđe i tradiciju.

U okviru folklornog udruženja Ve-liko kolo rade dečji sastavi, inkluziv-ne grupe, veterani i narodni orkestar. Takođe, udruženje organizuje razli-čite radionice, učestvuje na brojnim festivalima i održava koncerte širom Srbije i u inostranstvu.

Veliko kolo zaigralo i zapevalo

Izložba pod nazivom „Želimir Žilnik: Među ljudima” otvorena je u Gale-riji likovne umetnosti poklon-zbir-ka Rajka Mamuzića u Novom Sadu. Povodom pet decenija umetničkog

stvaranja novosadskog reditelja Želimi-ra Žilnika priređena je retrospektivna izložba, koja će trajati tokom decembra i januara.

Na izložbi je prezentovana foto-doku-mentaciju sa snimanja Žilnikovih filmova kao i priznanja koja je dobio tokom deceni-ja. Takođe, ljubitelji sedme umetnosti mogli su da uživaju u projekciji nekoliko kratkih filmova na dan otvaranja, a u januaru će biti organizovane filmske projekcije, tribi-ne, predavanja i masterklas s režiserom.

Filmski kritičar Miroljub Stojanović na otvaranju izložbe kazao je da je Žilnik po-nos Novog Sada kao i srpske filmske umet-nosti i kulture u celini.

– On je kinematografija po sebi i on je evropski filmski brend, a postaje i svetski filmski fenomen jer traje čitavih 50 godi-na. Žilnik je večiti mladić, koga nisu mogli potkupiti nagradama – rekao je Stojanović i otvorio izložbu.

Žilnik je bio cenzurisan u više navrata, zbog čega je skoro odustao od filma. Sre-ćom, čitajući memoare Isaka Babelja, so-vjetskog književnika iz 20-ih godina proš-log veka, naišao je na priču o tome kako mu je Maksim Gorki, na njegovu žalbu da mu se scenariji zabranjuju, odgovorio samo da „ide među ljude”. To ga je, kaže Žilnik, podstaklo da nastavi svoj rad.

ŽelImIr ŽIlnIk Pola veka međU lJUdIma

Stigao Deda Mraz

Dnevni boravak Udruženja za pomoć MNRO Novog Sada već nekoliko godina zaredom od fondacije ADRA Srbija do-bija 20 novogodišnjih paketa za svoje korisnike. Zahvaljuju-ći humanitarnom radu ove fondacije, članovi licenciranog Dnevnog boravka koji su stariji od 27 godina svake godine dobiju divne i kvalitetne stvari od nepoznatih prijatelja iz Evrope. Šarene kapice, tople čarape, divni slatkiši i materijal za rad na radionicama razlog su zbog kog su korisnici Dnev-nog boravka nasmejani i razdragani i srećni će dočekati 2018.godinu. Korisnici poručuju: Veliko hvala prijateljima iz Fondacije ADRA i želimo im srećnu Novu 2018. godinu!


sads

ki

Vojvođanski simfonijski orkestar održaće tra-dicionalni Novogodišnji gala koncert 24. decem-bra u SNP-u s početkom u 20 sati. Na programu su razne operske arije, polke, marševi i Štrausovi valceri.

Svetsko bijenale studentske fotografije u organi-zaciji Katedre za fotografiju Akademije umetnosti održava se šesti put u Novom Sadu. Izložba će biti otvorena 22. decembra u 12 sati na Akademiji.

Sponzor redakcijskih strana

Dunavski park 45 dana Ledena šuma

Da će predstojeći praznici i zimski ras-pust biti zabavni za školarce, obećava i zimska manifestacija „Ledena šuma”,

koja se i ove zime ponovo uselila u Dunavski park. I kako obećavaju organizatori, u čarob-noj i ledenoj šumi biće zabavno, kreativno i sportski, ili jednostavnije – za svačiji ukus.

To je već bilo jasno 15. decembra kada je ma-nifestacija zvanično i otvorena.

Klizačice Klizačkog kluba „Vojvodina” otvo-rile su drugu sezonu Ledene šume, a svoje umeće pokazali su i najmlađi hokejaši kluba „NS stars”, a Haos animatori pripremili su specijalni program animacije i akrobacije na ledu. Prve posetioce Ledene šume zabavio je bend „Pet plus„, kao i di-džej dvojac Mrvica i Mrvica Junior.

Na ovoj zimskoj manifestaciji prošle godine nisu uživali i zabavljali se samo Novosađani nego i klinci i klinceze iz cele Vojvodine.

Od sredine decembra pa do 3. februara u srcu grada mališani, a i stariji sugrađani uži-

vaće u zabavi i klizanju. Pored klizališta No-vosađane u parku očekuje i Snežni grad, u kom caruju razne zanatlije i trgovci. Takođe, pose-tioci će moći da uživaju u bogatom kulturno-umetničkom i zabavnom programu na muzič-ko-scenskoj bini.

Kao i prethodne godine, u prvoj smeni na klizalištu, od devet do 10.30 sati biće obezbe-đen besplatan ulaz deci do 12 godina. U ostalim dnevnim i noć-nim smenama cena karte je kao lane i koštaju 200 dina-ra radnim danom, a vikendom 250. Najam klizaljki izno-si 200 dinara.

Barmeni ukrstili šejkere

Međunarodno takmičenje

barmena održano je dvanaesti put u Novom Sadu u diskoteci Paradizo na Spensu. Takmiče-nje je trajalo dva dana tokom kojih su umeće pravljenja kok-tela prikazali domaći barmeni kao i oni iz regiona i Evrope.

Barmeni iz Bugarske, Rumunije, Rusije, Belgije, Hrvatske, Crne Gore i Srbije dva dana su se takmičili u dve kategorije – miksologija i fler-tending. Pravila i norme bili su na visokom nivou s obzirom na to da su za šest minuta morali da naprave tri miksa, tj. koktela. U jednoj kategoriji sudije su zahtevale da se pripremi koktel po nekom novom receptu na temu aperiti-va. Fler-tending je veština rukovanja barmena opremom s kojom rade. Taj deo takmičenja bio je publici najzanimljiviji jer su barme-ni pokazali mnoge veštine poput onih iz filma „Koktel” s Tomom Kruzom u glavnoj ulozi.

Želimir Žilnik pola veka među ljudima


sads

ki

Dobrotvor Grigorije Janko-vić (? – Novi Sad, 1831) bio je gradonačelnik od 1. ja-nuara 1810. do 19. novem-bra 1822. godine. Otac Di-

mitrije bio je trgovac. U ortakluku s Jovanom Jovanovićem Kiš Janošem, dedom pesnika Zmaja, bavio se trgo-vinom do 1789, kada je postao činov-nik.

Pomoć izbeglima. Novosadski magistrat ga je u jesen 1789. postavio za pisara u novosadskom sirotištu. U maju 1790. godine izabran je za siro-čadskog oca i tu funkciju s velikim us-pehom obavljao je dvadeset godina. Upražnjeno mesto doživotnog pravo-slavnog senatora Novog Sada dobio je 29. januara 1810. Dva dana docnije iza-bran je za gradskog načelnika i tu duž-nost obavljao je do 1822. godine.

Imao je velike zasluge za smeštaj i ishranu izbeglica iz Srbije 1813. Pret-postavlja se da je pomogao bekstvo in-terniranog ustaničkog vojvode Jakova Nenadovića iz Petrovaradinske tvrđa-ve u noći 22. januara 1814. godine, piše u monografiji Danila Kabića „Prvi gra-đani Novog Sada (1748–2013)”.

Vešt pisar. Bio je jedan od osniva-ča, dobrotvora i patrona novosadske gimnazije i kao privremeni inspektor njen upravitelj (1810 –1819).

Vasa Stajić o njemu navodi u Novo-sadskim biografijama sledeće:

– Trgovao je možda do 1789. godine,

a onda postao činovnik Magistrata. Zabeleženo je da 26. septembra 1789. siročadski staratelj Maksim Lepojević ište od Magistrata pristava, adjunkta, pošto ne može da savlada poslove. Ište izrično Dimitrija Jankovića „als ein gelibtes Schreiberey-Subject”. Magi-strat postavi Jankovića za pristava sa 140 forinti godišnje plate. Neće biti, međutim, da je Grigorije bio samo vešt pisar. Već 7. maja 1790. godine, pošto je tri dana ranije Maksim Lepojević unapređen za senatora, izabran je Gri-gorije za siročadskog oca. Od tada pa do svoje smrti u godini 1831. Grigorije Janković je jedan od najsposob-nijih činovnika novosad-skog Magistrata. On je prvi u potpun red do-veo mase novosadske siročadi. Radi toga Magistrat mu 1794. godine povisi platu na 300 forinti.

Bez restauracije. Stajić navodi ilustrati-van primer o tome koliko je Grigorije branio siročad.

– On je 28. jula 1797. izvestio Magi-strat da siroče Dimitrije Popović ima temperature (febri pohtysica labora-re), da već poneki put i krv pljuje pa da lečnik savetuje neka prekine za vreme svoje šegrtovanje u trgovini, neka se premesti u zdrav stan i upotrebljava lekove koji bi mogli oterati ovu bo-lest. Sve je to odobreno savesnom si-

ročadskom ocu. Duže vreme će Jan-ković ostati na položaju siročadskog oca zato što od 1801. do 1810. nema restauracije. Ali čim se 29. januara 1810. preduzme popunjavanje jednog jedinog pravoslavnog senatorskog me-sta, ono se popuni Grigorijem Janko-vićem. Štaviše, samo dva dana kasni-je, novi senator je izabran za gradskog načelnika. I na tom je položaju ostao i prilikom restauracije u godini 1815. a u godini 1818. sve do restauracije u godini 1822.

Ugledne službe u Magistratu. Što je Grigorije Janković imao

tako dobar glas kod građan-stva i zauzimao u Magi-

stratu tako lepe položaje, zacelo je dobro dolazilo i nekadanjem mu orta-ku Kiš Janošu. Kad je 3. septembra 1790. tre-balo da novi siročadski

otac položi kauciju, jer će rukovati tolikim ma-

sama, jemčio je za njega tada još imućni Jovan Jova-

nović. Vrlo verovatno, Janković mu se odužio kao gradski načelnik, pomažući mu da dobiva srazmerno ugledne službe u Magistratu.

O privatnom životu Grigorija Janko-vića znamo samo toliko da je imao sina Dimitrija i kćeri Nataliju i Martu. Po Grigorijevoj smrti 31. maja 1831. utvr-đeno je da mu je pasiva znatno nadma-šivala aktivu.

„PRvi gRađani nOvOg SaDa” Danila Kabića (10)

Karađorđev boravak na Tvrđavi

Posle propasti Prvog srpskog ustan-ka 1813. godine, njegov vođa Kara-đorđe bio je s porodicom neko vreme kao izbeglica interniran na Petrova-radinskoj tvrđavi. On je pred ulazak Turaka u Beograd 3. oktobra napu-stio Srbiju i preko Zemuna, manastira Fenek i Golubince stigao u Petrova-radin. Komandantu Tvrđave Hajnrihu Sigentalu Ratni savet je naredio da se Vožd pristojno smesti te da mu se dodeli oficir koji zna „ilirski jezik” i koji će paziti da ne pobegne. Pod stro-gom vojnom kontrolom bilo je njego-vo kretanje, susreti, cenzurisana je i njegova prepiska. Vožd je stanovao u Oficirskom paviljonu i tu ga je poseći-vao i ruski pukovnik Teodor Ivanovič Nedoba, koji je neko vreme konačio u Novom Sadu. Karađorđe je napu-stio Tvrđavu 22. januara 1814. godine i upućen je u Grac, gde je boravio sve do odlaska u Rusiju.

Školstvo u novom Sadu

Kada su Turci 1687. napustili do-trajalu srednjovekovnu tvrđa-vu u Petrovaradinu, Austrija je u vreme Karlovačkog mira (1699) izgradila novu, po Vobanovom sistemu, ogromnih razmera, na 112 hektara. U njenom donjem delu nikao je čitav grad, u kojem je za rekordno kratko vreme, od 1699. do 1701, podignuta prostra-na crkva u baroknom stilu s dvo-spratnim samostanom. U njemu su isusovci (jezuiti) 1756. otvorili gimnaziju, koja je radila do 1773. godine, kada je, po naredbi pape Klementa XIV, privremeno ukinut jezuitski red.Gimnazija je premeštena u Vin-kovce jer petrovaradinska opšti-na, čiji su stanovnici bili uglavnom vinogradari i voćari, nije bila zain-teresovana niti je imala dovoljno novca da izdržava takvu školu.

PretPostavlja se da je GriGorije

janković PomoGao bekstvo interniranoG

ustaničkoG vojvode jakova nenadovića iz

Petrovaradinske tvrđave u noći 22.

januara 1814.

grigorije Janković SiROčaDSKi OTac i gRaDSKi načElniK


sads

ki

Članovi Saveta za kulturu utvrdili su Predlog odluke o podizanju spomenika kralju Petru I Karađorđeviću u No-vom Sadu i uputili ga Skup-

štini grada Novog Sada na razmatranje. Prema predlogu odluke, spomenik čini figura kralja Petra I Karađorđevića na konju, na postamentu, a za mesto spo-menika predložen je Trg Republike.

Inicijativu za podizanje spomenika podneli su predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, direktor Muze-ja Vojvodine dr Drago Njegovan, direk-tor Istorijskog arhiva grada Novog Sada Petar Đurđev, direktor Biblioteke grada Novog Sada Dragan Kojić i direktorka Muzeja grada Novog Sada Vesna Jovičić, a Savet je inicijativu prihvatio na sednici u oktobru. Utvrđivanju Predloga odlu-ke o podizanju spomenika kralju Petru I Karađorđeviću prethodilo je pribavlja-nje stručnog mišljenja Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada, kao i Javnog preduzeća „Urbanizam” o lokaciji za podizanje spomenika i uslo-vima za njeno uređenje.

U inicijativi za podizanje spomenika navedeno je da je Petar I Karađorđević bio kralj Srbije od 1903. do 1918. godine i kralj Srba, Hrvata i Slovenaca od 1918. do 1921. godine. Petar Karađorđević je bio Karađorđev unuk i treći sin Persi-de i kneza Aleksandra Karađorđevića. Nakon očeve abdikcije 1858. godine Pe-tar je s porodicom živeo u inostranstvu. Školovanje je nastavio u Švajcarskoj, a potom u Parizu, gde je novembra 1862. upisao prestižnu vojnu akademiju Sen-

Siro. Školovanje u Parizu, pored vojnič-kog i političkog obrazovanja, doprinelo je i uobličavanju njegovih političkih ide-ja. Učestvovao je kao oficir u francuskoj vojsci u Francusko-pruskom ratu.

Pod pseudonimom Petar Mrkonjić bo-rio se kao dobrovoljac u ustanku protiv osmanske vlasti u Bosni. Oženio se 1883. godine crnogorskom princezom Zor-kom, ćerkom kneza Nikole, s kojom je imao petoro dece, uključujući i nasled-nika Aleksandra. Posle Majskog prevrata

1903. godine izabran je za kralja Srbije. Kao monarh zalagao se za ustavno

uređenje zemlje i građansku demokra-tiju, a bio je poznat po svojoj liberalnoj politici, što je Kraljevinu Srbiju učinilo centrom za južnoslovensko ujedinjenje. Kralj Petar bio je vrhovni komandant pobedonosne srpske vojske u Balkan-skim ratovima. Zbog starosti, 24. juna 1914. godine preneo je kraljevska ovla-šćenja na prestolonaslednika Aleksan-dra.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović obratio se juče na svečanosti povodom 70. godiš-njice dečjeg lista na mađarskom jeziku „Jo pajtaš”, 60. godišnjice od osnivanja štamparije Forum i 73. godišnjice lista „Mađar so”.– Informisanje na jezicima nacio-nalnih manjina jedan je od najzna-čajnijih mehanizama za očuvanje njihovog nacionalnog i kulturnog identiteta i jezika. Važno je i za državu, koja podrškom pokazu-je svoj demokratski kapacitet i odnos prema tim vrednostima. U predlogu pokrajinskog budže-ta za 2018. godinu za celoku-pan sistem javnog informisanja opredeljen je 341 milion dinara, od čega je više od 83 odsto za medije na jezicima nacionalnih manjina. Radio-televizija Voj-vodine program emituje na 13 jezika i zajedno s dnevnim listo-vima „Mađar so” i „Dnevnik” čini tri temeljna i najvažnija simbola sistema javnog informisanja u AP Vojvodini – rekao je predsednik Mirović.Jučerašnjoj svečanosti prisu-stvovali su predsednik Skupšti-ne AP Vojvodine Ištvan Pastor i potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazo-vanje, propise, upravu i nacional-ne manjine – nacionalne zajedni-ce Mihalj Njilaš.

Veliki jubilejilistova na mađarskomi Foruma

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović posetio je Opštinu Pe-ćinci, gde je Pokrajina u protekloj

godini za izgradnju putne i komunalne infrastrukture, rekonstrukciju obrazov-nih, zdravstvenih i kulturnih ustanova izdvojila više od 170 miliona dinara. Mi-rović je nakon sastanka s predsednicom privremenog organa Opštine Pećinci Du-bravkom Kovačević Subotički obišao no-voizgrađeni put Šimanovci – Sremski Mi-haljevci, za čiju je izgradnju Pokrajinska vlada, preko Uprave za kapitalna ulaga-nja, obezbedila 19 miliona dinara. Obišli su i radove na izgradnji nove vodovodne mreže u Obrežu, koje je Uprava finansi-rala sa 26 miliona dinara, kao i radove na renoviranju osnovne škole u Brestaču.

Po obilasku radova Mirović je istakao da je u Opštini Pećinci dosad mnogo toga urađeno, ali da ima još mnogo po-treba i posla. Kako je naveo, posao je po-deljen pa će Pokrajina, Opština Pećinci i nadležna ministarstva narednih godi-na učiniti mnogo više da se ta opština brže razvija.

– Naš konačni plan je da se sve predš-kolske ustanove, osnovne i srednje ško-le, zdravstvene i kulturne ustanove urede i da dostignu standard koji će biti mnogo viši od današnjeg u ovoj opštini. U planu je izgradnja komunalne infra-strukture u industrijskoj zoni kako bi-smo privukli što veći broj investitora i obezbedili posao za građane Pećinaca. Već u januaru pokrećemo nove konkur-se, a optimistički verujem da ćemo već u martu krenuti i s novim radovima. Pokrajinska vlada neće se zaustaviti dok svi javni objekti, celokupna putna i komunalna infrastruktura i dolazak investitora ne omoguće Pećincima ste-pen razvoja koji će ih približiti najra-zvijenijim opštinama u Srbiji – kazao je Mirović.

Predsednica privremenog organa Op-štine Pećinci Dubravka Kovačević Subo-tički naglasila je da će započeti projekti uz pomoć Pokrajine biti na vreme reali-zovani, i najavila da je u planu izgradnja industrijske zone u Sibaču i predškolske ustanove u Šimanovcima.

Igor Mirović najavio nove investicije u sremskoj opštini

U Pećince uloženo 170 miliona dinara

Inicijativa Saveta za kulturu gradske skupštine

Spomenik kralju Petru I na Trgu Republike


sads

ki


sads

ki

Školski zapisnici Osnovne škole u Starom Futogu jasno govore o nastajanju Poljo-privredne škole 1923. godi-ne. Nešto ranije iz ove ško-

le iznikla je stručna škola za učenike u industriji i zanatstvu koja je radila do 1933. u zgradi osnovne škole. U današ-njem smislu te reči, Poljoprivredna škola počela je da radi 1947. godine.

Bez ozbiljnih incidenata. Danas se smatra jednom od bezbednijih u No-vom Sadu.

– Kad se sagleda u celini – naše veliko dvorište, brojni objekti i velika ekonomi-ja rasprostranjeni su na znatnoj površini – može se reći da smo dobro obezbeđe-ni. Mogli bismo imati malo bolji video-nazdor, ali čekamo rešenje određenih administrativnih detalja kako bismo i to uspeli. Ukupno gledajući, dese se povre-meno gurkanja učenika, glasnije raspra-ve i uvrede putem društvenih mreža, ali ozbiljnih fizičkih incidenata nije bilo – kaže profesorka Vera Nikolić, trenutno menadžerka škole.

Velika površina. O bezbednosti učenika brinu portiri na više mesta – na ekonomiji, ulazu u školu, u učenič-kom domu...

– Pored toga, svakodnevno organi-zujemo dežurstva nastavnika i đaka po objektima u obe smene. Privatno obez-beđenje nemamo, a školske prostorije su delimično pokrivene kamerama, vi-deo-nadzor je i na ekonomiji i u većem delu dvorišta, ali ima još površina koje treba pokriti. Takođe, dobro sarađujemo

s policijskom stanicom u Futogu, njihovi ljudi nas obilaze svakodnevno nakon 17 sati – prođu krug dvorišta, između zgra-da... Problem je što pokrivamo veliku površinu i, recimo, njive nam nisu ogra-đene. Dešavalo se da nepozvani krenu kroz naše dvorište, ali bi vrlo brzo bili zaustavljeni i udaljeni – podseća naša sagovornica.

Kabinetska nastava. Jedan od ra-zloga dobre bezbednosti u ovoj školi je-ste i taj što učenici i nemaju vremena za nestašluke ili provokacije.

– Kod nas se odvija kabinetska nastava u velikoj zgradi, takozvanom bloku, i u ma-loj, zatim na ekonomiji i posebno u fiskul-turnoj sali. Zgrade su udaljene par minuta lagane šetnje uz priču, taman da učenici za vreme malog odmora dođu iz jedne u drugu, skinu jaknu i smeste se u klupe. Recimo, hemija se sluša u maloj zgradi, a srpski u velikoj. I muški Dom učenika je u krugu škole, dok je ženski izdvojen, ali nije daleko – odmah preko ulice.

Tačna evidencija. Članovi Tima za prevenciju nasilja u futoškoj Poljopri-vrednoj školi su koordinatorka Milena Ratić Todorović, pedagog Vesna Radu-lović te profesori Biljana Milovanović, koja je ujedno i pomoćnica direktora za teorijsku nastavu, zatim Vesna Savović, Nata Ric, Valerija Aćimović, Vladimir Nikolić i Živko Bingulac.

– Za dežurstva u domovima zaduže-ni su vaspitači a portiri su tamo i noću i vode tačnu evidenciju kad su učenici došli u dom. Kućnim redom je određeno da do 22 sata moraju biti u zgradi, bez

obzira na to da li ne-

što trenira-ju u Novom

Sadu ili ne. To su uglavnom deca sa strane, mesto u domu dobijaju na osnovu imovinskog stanja i uspeha u osnovnoj školi. I to ne samo iz Vojvodine nego iz cele Srbije, iz Kučeva, Kragujevca... Poznati smo po kvalitetnoj nastavi, obrazovnim profilima, dobrom smeštaju i to je sve mamac za vredne učenike. Zbog toga se često dešava da se kod nas upisuju đaci i koji u svom mestu imaju poljoprivrednu školu.

Sve putem razgovora. Učenici Po-ljoprivredne škole ne zloupotrebljava-ju društvene mreže u većoj meri, nisu zabeleženi teži slučajevi elektronskog nasilja.

– Čuje se poneko ogovaranje, komen-tar... ali ništa strašno niti velikih razme-ra. Bez obzira na to, čim saznamo da se bilo šta neprimereno desi, odmah rea-guje naš tim za prevenciju nasilja. Takve stvari vrlo brzo se otkriju i reše putem razgovora. Naša deca i nemaju vreme-na jer mnogo uče i rade. Pored učenja i vežbi u kabinetima, imaju praktičnu nastavu na ekonomiji. Jednom-dva-put nedeljno pohađaju praksu od tri do šest časova. Kod nas dualno obrazova-nje odavno postoji na neki način – para-lelno s teorijskom odvija se i praktična nastava. Ne moraju da idu u zadruge ili na imanja jer ovde gajimo stoku, voće, povrće, žitarice, cveće... Obaveza je još jedino susret s poslodavcima, a i to će se dogoditi – najavljuje Nikolićeva.

Pomiriši umetnost

Povodom gostujuće izlož-be „Prostor, oblik, dodir” u

Galeriji Matice srpske održana je kreativna radionica „Pomiri-ši umetnost”. Ova specijalizo-vana izložba za slepe i slabovi-de u decembru se realizuje za decu kako bi osetila umetnost svim svojim čulima. Radionice su otvorene subotom za svu zain-teresovanu decu uzrasta od pet do 11 godina, a cena ulaznice je 150 dinara.

Dečja radionica „Na plaži”

U Spomen-zbirci Pavla Be-ljanskog održana je dečja

radionica „Na plaži”, kao prate-ći program izložbe „Ignjat Job (1895–1936)”. Na izložbi su se uz 34 slike Ignjata Joba deca prise-tila igara i doživljaja na plaži i cr-tala sve što im je bilo zanimljivo.

Navijaj i igraj fer

Đaci osnovnih škola „Vasa Stajić” i „Jožef Atila” učili su

kako da se ponašaju na sport-skim terenima. Došli su s navi-jačkim rekvizitima koje su sami osmislili, da navijaju za svoje drugarice, učenice petog i še-stog razreda tih škola. Bilo je bučno, ali bez uvredljivih izraza, što i jeste smisao akcije Save-za za školski sport Grada Novog Sada, koji u saradnji s gradskom Upravom za sport i omladinu re-alizuje ovaj projekat.

Policajci svaki dan posle

17 sati prođu izme-đu zgrada Poljopri-

vredne škole u Futogu

VElikO isTRažiVaNjE NOVOsaDskOg REPORTERa: Kakva je bezbednost u novosadskim školama

Autor: Zoran surla

srpskoj gimnaziji u Temišvaru „Do-sitej Obradović” uručena je pomoć

vredna 17.482 evra. Deca u dijaspori do-bila su od Pokrajinske vlade, zahvalju-jući ličnoj inicijativi predsednika Igora Mirovića, interaktivnu tablu s projek-torom, 26 računara, server, monitore, štampač i klima-uređaje.

Nastava na srpskom jeziku u Rumuniji ima tradiciju dugu skoro dva i po veka, a posebno mesto u očuvanju jezika srpske manjine u toj zemlji zauzima ova gimnazi-ja u Temišvaru. Temelji gimnazije postav-ljeni su 1934. godine i tada se nastava odvi-jala u gimnaziji koja je uglavnom bila deo drugih škola u Rumuniji. Od 1990. srpska

gimnazija počinje da radi kao samostalna škola. Trenutno ima oko 200 đaka. U gi-mnaziji postoje dva smera, matematičko-informatički i filološki, a škola raspolaže kabinetima, laboratorijama, sportskom i svečanom salom. Donacija Pokrajinske vlade omogućiće učenicima da lakše i bo-lje savladaju gradivo.

Pomoć srpskoj gimnaziji „Dositej Obradović„ u Temišvaru

Đaci Poljoprivredne nemaju vremena za nasilje


sads

ki


sads

ki

U centralnoj zgradi DDOR-a na Bulevaru Mihajla Pupina 8 održana je izložba kostima i rekvizita korišćenih u seriji „Senke nad Balkanom”, koja

se upravo prikazuje na RTS-u i u zemljama regiona. Beograd između dva rata dočara-će vam i fotografije nastale na snimanju, ali još više uniforma generala Vrangela, kopije patrijarhove krune, ogrlice Romanovih, Fa-beržeovih jaja...

Na otvaranju su bili i glumci Aleksan-dar Kuzmanović, koji igra ulogu inspek-tora Stanka Pletikosića, zatim Iva Kevra, koja je svečano presekla vrpcu prilikom otvaranja izložbe, te Miloš Timotijević u ulozi javnog tužioca Vojina Đukića.

– Prihvatili smo se sponzorstva seri-je jer govori o istorijskom trenutku ove zemlje a uz to volimo da podržavamo talentovane ljude – rekao je predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja dr Đorđo Markeđani.

Kuzmanović je napomenuo da gledao-ce do kraje serije čeka još mnogo uzbu-đenja i iznenađenja.

– Bjela je tako dobro odradio posao da mi, dok gledam epizode na televiziji, sve deluje nepredvidljivo iako znam šta će biti na kraju. I lik koji igram dosta će se promeniti, toliko mogu da najavim – re-kao je mladi glumac koga znamo još iz Montevidea kao golmana Milovana Jak-šića.

Održana izložba kostima i rekvizita korišćenih u popularnoj seriji

Senke nad Balkanom u novom Sadu

Ruski heroji GalipoljaU Istorijskom arhivu grada Novog

Sada otvorena je izložba fotogra-fija „Ruski heroji Galipolja”. Izložba je posvećena učesnicima Belog pokreta, koji su bili primorani da u vreme Gra-đanskog rata napuste rodne obale prili-kom evakuacije Ruske vojske s Krima. Fotografije predstavljaju svedočanstvo borbe za život i očuvanje ličnog dosto-janstva, u teškim uslovima u izgnanstvu na turskom poluostrvu Galipolju. Ruski narod lišen otadžbine, izgubivši sve što mu je bilo drago, uspeo je da ne pad-ne duhom, da sačuva jaku vojsku, uvek spremnu za boj.

DARZAL KOMERC


sads

ki

Mantija stara i iskrplje-na, potpuno od isku-vavanja boju izgubila, a preko nje mu neki baš iznošen štrika-

ni prsluk svetloplave boje, na njemu samo dva dugmeta, a ostala tri il’ četi-ri nedostaju, u rukama mu neka stara i olupana plehana kanta dopola puna prekrupe.

– Mora biti da je neki iskušenik, su-više mi je nekako skroman i neugle-dan za monaha – pomislim.

Ali mu se ipak kao sveštenom licu obratim:

– Oče, izvinite, gde mogu da nađem oca Radiča Radičevića? Da li je on tu, u dvoru?

– Otac Radič? Nije tu. Otišao je ča-skom do grada, do stanice... A šta će vam on?

– Pa ja sam novinar iz Novog Sada, prvi put sam na Kosovu i čuo sam da će mi on, kao prijatelj mog oca – no-vosadskog sveštenika, a sad je ovde sekretar Eparhije, pomoći da dođem i do vladike Pavla. Da pokušam da na-pravim intervju s vladikom, da mu po-stavim nekoliko pitanja...

I onda sam iz usta tog sitnog i krh-kog starca u mantiji čuo nešto što me je ne samo trglo i preseklo nego i potpuno – prenerazilo. A reklo bi se da nije rekao ništa važno, sem što se, valjda i nehotice, najdirektnije pred-stavio:

– A šta biste vi to mene pitali? Mene pitali, jesam li ja to dobro

čuo? Jesam li čuo – mene? A da se to on možda nije zabunio? Ne deluje mi tako, ne, taj čovek je staložen i miran kao onaj okean iz romana Stanislava Lema. Gledali ste valjda barem film „Solaris”, ali onu pravu, rusku verzi-ju?

I čim sam shvatio da stojim baš pred samim vladikom Pavlom, ja sam tu iznenadnu priliku, taj takoreći dar s neba, zgrabio u letu i više ni sekun-de nisam oklevao. Za to osećanje zna

svaki savesniji novinar, zna da je to, taj prvi kontakt sa sagovornikom, kao na pecanju – ako se samo jedan tren pre-mišljaš, ako i malo oklevaš, ništa od dugo čekane prilike. A druge neće biti. To se lako nauči, ako je čovek rođen za novinara, jer se i ne radi o nekoj pro-mućurnosti, nego o čistom zanatu no-vinarskom: potrebno je samo zasuti ga pravom lavinom reči bez ijedne dram-ske pauze u kojoj bi stigao da ubaci makar i jednu svoju, makar i najkraću reč ili rečenicu, da pokuša da se izvu-če, da se iskobelja, da te bespogovorno odbije... Ne, ne daj, nego samo brzo i sve brže verglaj, pa verglaj i verglaj... o svemu i svačemu, o bilo čemu, samo da je neprekidno... A jedina svrha sve-ga toga je da mu ne daš da tih nekoliko ključnih minuta dođe do reči. I Bog mi je svedok da mu ja to u prvom našem susretu i nisam dao.

Danas mislim da mi se taj mudri vladika za vreme mog grčevitog mo-nologa potajno i smejao, možda malo i podsmehivao, kao kad nekog u ne-branom grožđu uhvatiš, smejuljio se ne da me, ne daj Bože, unizi, nego da me smesti, rasporedi i spakuje u neki mlađi naraštaj, u uzrast sasvim deč-ji, gde mi je, s njegove tačke gledišta, svakako bilo mesto. To sam shvatio tek naknadno, kad sam u glavi vraćao film s tog prvog susreta i razgovora, a vraćao sam ga i noć i dan, sve ne veru-jući da sam ga zaista uhvatio.

I sreća moja da sam tek kasnije ot-krio koliko sam ispao smešan. Jer da sam to shvatio već tada, da sam pri-metio da se vladika samo potiho i do-bronamerno smejulji mojim mukama da mu izmamim intervju i tako mu oduzmem premnogo vremena za pre-malo efekta kakvog bi taj razgovor, po njegovom mišljenju, uopšte i mogao da ima... Da sam to video već tada kad se i događalo, to bi me svakako dodat-no omelo i zbunilo, pa možda i ceo taj naš, a meni tako važan razgovor upropastilo.

A šta biste vi to mene pitali?

Đorđe Randelj: Patrijarh Pavle, svetac kojeg smo poznavali (10)

Posle završenih šest razreda osnovne škole upisali su me u prvi razred Srpske pravo-slavne velike gimnazije no-vosadske septembra 1900.

godine – piše Gordana Petković, prire-đivač knjige „Uspomene prote Alimpija Popovića”, koja je izašla u izdanju Pro-meteja.

Tada je nova zgrada potpuno završe-na i osvećena pa je škola posle dvogo-dišnjeg rada u zgradi na uglu Subotiće-ve i Skopljanske, iza koje se sada nalazi vatrogasna stanica, otpočela rad. Nova zgrada bila je svojina Lazara Gece Dun-đerskog, koji ju je besplatno je ustupio gimnaziji.

Baš kad sam pošao u gimnaziju. pro-menili smo stan.

– Naša majka, iako slaba i sitna, na svet je donosila snažne, krupne i zdrave mališani. Već tada je bilo propisano da se deca moraju pelcovati protiv velikih boginja. Za to je u našem kraju bio nad-ležan gradski lekar dr Aleksandar Koda. Primetio je kod drugog deteta, pa tako i kod mene, da naša majka rađa zdravu i kruonu decu. Zbog toga ju je upitao ka-kav imamo stan, da li je vlažan ili kako se u ono vreme govorilo – fajhtičan. Kad mu je odgovorila da jeste, rekao joj je da ako želi da deca odrastu zdrava, neka što pre gleda suvlji stan.

Međutim, to u Novom Sadu nije bilo jednostavno jer kako je majci rekla neka starica – „stanovi su dosta ili više fajhtični”. Zbog toga su roditelji dugo tražili zdrav stan, a promena

je došla sasvim iznena-da.

– Od sedamnae-storo dece, koliko je rodila naša baka po

majci, ostalo je živo samo troje – tetka Anka, ujak Du-šan i naša majka.

Ujak nije imao dece a materijalno je do-

bro stajao pa je na licitaciji kupio kuću u Tekelijinoj ulici, takozvanu Dugore-pu. Kada je majka to čula, odmah ga je zamolila da joj ustupi kuću a verovatno ju je i ujak baš zato i kupio – da je po-kloni sestri.

Tako smo se 1. oktobra 1900. godine preselili na Podbaru. Naša kuća je bila pod brojem trideset šest, što znači da je bila osamnaesta od Almaške ulice, a iza nas bile su još svega četiri kuće. Na drugoj strani nije bila ni polovina kuća koliko ih je bilo na našoj, iako je ulica bila duga gotovo kilometar.

Na prostoru od hotela „Fabri” prema Dunavu, gde je sada sud, bio je gradski park s ogromnim drvećem i stazama, a na mestu gde je sada Oficirski dom, bila je velika drvena zgrada s ogromnom dvoranom za balove, koncerte i igranke a ujedno je služila i kao gostionica. Leti su ovde bili koncerti i zabave a zimi u hotelu „Jelisaveta”. Uređenje Dunavskog parka počelo je nešto pre 1900. godine. Park je imao veliko jezero na mestu da-našnjeg malog.

U novom parku sagrađene su dve dr-vene zgrade, prva preko puta suda, a druga na putu između parka i zgrade na uglu prema Dunavu, gde je bio sa-natorijum dr Jakovljevića. To su bile poslastičarnice sa stolovima napolju, služili su se slatkiši, kafa i mlečni proi-zvodi, a bilo je i aperitiva i drugih alko-holnih pića. Nedeljom je svirala vojna muzika pored nimfe i saletle s krovom zbog kiša i sunca. Muzika je svirala ne-deljom i praznicima od deset do 12 sati te od 17 do 19, dok su se građani pulgeri, obučeni po tadašnjoj modi, šetali okol-nim stazama. Park su Srbi Novosađani prozvali promenadla, po francuskoj reči „promenade”, dok su ga Nemci nazivali „Spaziergang-weg”.

Ta promenadla graničila se prema Du-navu s Brukšancem, utvrđenjem Petro-varadina na novosadskoj strani. To su bili duboki šančevi puni vode s masiv-nim bedemima od cigala – grudobrani-ma, s isto tako masivnim kapijama ar-hitektonski lepo modelovanim.

Pod BrukšancemUspomene prote Alimpija Popovića, paroha novosadskog (4)

Priredio: Miloš Dukić

U Novom Sadu prvi put je održana obuka „Pokretanje usluge lični pratilac deteta”, koju je Grad organizovao za novosadske lične pratioce i

nakon koje će prvi polaznici steći licen-cu za ovaj posao.

Nedovoljno obučenih. Autorke jed-nog od tri akreditovana programa za lične pratioce u Srbiji Ivana Koprivica, Dragana Stanković Gaić i Katarina Maj-kić pod nazivom „Pokretanje usluge lič-ni pratilac deteta” u trajanju od 24 sata, realizovale su ovu obuku u saradnji s Edukativnim centrom. Zakon je predvi-deo da lični pratioci budu licencirani za rad te je stoga neophodno da pohađaju program obuke koji je akreditovao Re-publički zavod za socijalnu zaštitu.

– Nažalost, u Novom Sadu nema mno-go ličnih pratilaca koji su pohađali akre-ditovan program obuke, što u velikoj meri doprinosi nedovoljnoj informisa-nosti o opisu posla, pravima i obaveza-ma ličnih pratilaca pa se javljaju i razli-čite poteškoće u realizaciji ove usluge – napominje Katarina Majkić.

Podrška je pravo. U Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i so-cijalnoj podršci detetu i učeniku pred-viđen je niz mera podrške deci sa smet-njama u razvoju kako bi ostvarila jedno od svojih osnovnih prava, a to je pravo na kvalitetno obrazovanje.

– Jedna od mera podrške za ostvariva-nje ovog prava deteta upravo je usluga Lični pratilac deteta – kaže Majkićeva.

U Pravilniku se navodi sledeće: – Angažovanje pratioca za ličnu po-

moć detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije s drugima tokom ostva-rivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celod-nevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja na-stave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmo-ra i slično.

Nedoumice posla. Iako su u ovim navedenim pravilnicima predviđeni okvir i opis posla ličnog pratioca deteta, često se dešava da se u praksi ova usluga poistovećuje s opisom posla pedagoškog asistenta, a što je druga mera podrške detetu u obrazovnom sistemu.

– Veoma često ni sam lični pratilac ne zna šta je njegov opis posla, kao ni po-rodica deteta kojem je dodeljen, ali ni zaposleni u obrazovanju. To se najčešće

dešava upravo zbog toga što u većini op-ština u Srbiji ne postoje licencirani pru-žaoci ove usluge pa ima različitih im-provizacija u opisu posla ličnog pratioca deteta – navodi Majkićeva.

Zakon je predvideo postojanje licenci-ranih pružalaca usluge, ali i sama praksa ukazuje na neophodnost uigranog me-hanizma koji se bavi realizacijom ove usluge.

– Praksa pokazuje da je zaista neop-

hodno da postoji stručna osoba, koor-dinator usluge, koji će povezivati sve aktere u realizaciji ove usluge: porodi-ce dece sa smetnjama i teškoćama u ra-zvoju, lične pratioce i aktere iz tri sek-tora – obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite. Takođe, veoma je značajno da koordinator odnosno pružalac usluge ličnog pratioca informiše čitavu zajed-nicu o pokretanju i postojanju ove uslu-ge, da objavljuje konkurse za potencijal-ne lične pratioce radi njihove selekcije i da organizuje obuke za njih, pruža im podršku, prati njihov rad, informiše za-poslene u obrazovanju, roditelje i slično – kaže Majkićeva.

Tumač sveta. Lični pratilac pruža podršku jednom detetu, a ne većem broju dece istovremeno. Biti deo priče u kojoj dete zahvaljujući ličnom pratio-cu može neometano da pohađa školu i boravi među vršnjacima zaista je velika privilegija, kaže iz iskustva Majkićeva.

– Mi tokom obuke naglašavamo da je lični pratilac sigurna baza detetu van porodičnog okruženja. Tek kad se dete oseća sigurno uz svog ličnog pratioca, može da istražuje, uči, unapređuje zna-nja i veštine i da se razvija – naglašava Majkićeva.

Lični pratilac je detetu i tumač sveta odnosno okruženja u kojem dete bora-vi, koje često nije jednostavno za njega pa ga ne razume i teško mu se prilago-đava.

Ko sam i šta mogu. Svako dete to-kom odrastanja, pa i dete sa smetnjama u razvoju, nesvesno postavlja sebi mno-go pitanja, a posebno kada uđe u novu društvenu sredinu: ko sam ja i šta mogu? Ko su drugi i šta mogu da očekujem od njih? Kako izgleda okruženje u kojem boravim, da li je to sigurno i bezbedno mesto? Da li je to podsticajna sredina za mene?

– Veoma je važno da lični pratilac nema predrasude prema deci sa smetnja-ma u razvoju, kao ni inkluziji, da pose-duje kapacitet za pružanje brige detetu, što podrazumeva adekvatno i uvreme-njeno zadovoljavanje potreba deteta, da poseduje empatiju, da je pouzdan i veo-ma strpljiv. Lični pratilac pruža podrš-ku detetu da samostalno radi određene aktivnosti za koje je razvojno spremno, na primer, ukoliko dete može samo da se oblači, da veže pertle, pere ruke, lični pratilac to ne radi umesto njega. Tako-đe, lični pratilac je posrednik u komu-nikaciji između deteta i školskog okru-ženja, što nikako ne znači da on govori umesto deteta doprinoseći na taj način da dete bude u pasivnoj ulozi – navela je Majkićeva.


sads

ki

U Edukativnom Plej centru održana obuka Pokretanje usluge lični pratilac deteta

Novi Sad dobija prve liceNciraNe ličNe pratioce dece

DARZAL KOMERC021/870-473

Sponzor redakcijske strane

glavni i odgovorni urednik: Zoran Surla, [email protected] Prelom: dart group agencija, novi Sad Tehnički urednik: Jelena mihajlović redakciJa: marija magdalena idei Trifunović, isidora Filipov, Jovan Tanurdžić, eržebet marjanov, ljiljana Budić Stanković, [email protected] FoTo-rePorTer: andraš otoš, anabela otoš lekTor: Biljana rac iZdavač: lokal media d. o. o. novi Sad direkTor: Srđan vučurević, [email protected] Trg neznanog junaka 4/i, novi Sad, telefon i faks +381 21 /3824 333, [email protected]Žiro račun 165-23047-65 addiko bankaŠtampa: grafoprodukt d. o. o. novi Sad, desanke maksimović 52 „Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm

Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISS.SR-ID 293986823

autor: Marija Magdalena Idei Trifunović


sads

ki

Olimpijski šampion Slobodan Boškan jedno je od onih legendarnih odbojkaških imena koja se uvek pomi-nju uz Vladimira i Nikolu

Grbića, Andriju Gerića, Đulu Meštera, Slobodana Kovača, Žarka Petrovića, Vladimira Bateza, Đorđa Đurića, Vasu Mijića, Dejana Brđovića, Gorana Vu-jovića, Ivana Miljkovića... S reprezen-tacijom je donosio medalje sa svetskih i evropskih prvenstava, bio je klupski prvak Evrope, a kao trener radio je u Grčkoj i Crnoj Gori. U Novom Sadu osnovao je klub Dunav volej, u junu je bio izabran za predsednika Sportskog saveza Vojvodine...

Upravo ste postavljeni na mesto sportskog direktora OK „Vojvodina NS seme”, nekoliko dana pre otvara-nja novih klupskih prostorija?

– Da, dvostruka radost, slobodno mogu da kažem. Nove prostorije veo-ma su značajan korak za uspešan ra-zvoj kluba, sad Vojvodina u punom smislu reč dobija svoju kuću. Na jed-nom mestu obezbeđen je smeštaj za igrače, restoran, kancelarije... Voleo bih da ovo bude prvi korak u onome što nam predstoji.

Kakvi su planovi?– Za razvoj kluba, a na to nas prosto

tera i naša duga i bogata tradicija, mno-go znači titula državnog prvaka osvoje-na posle cele decenije te ulazak ozbilj-nih privrednika rešenih da investiraju u odbojku predvođenih Dragoljubom Zbiljićem iz Elektrotehnike Južne Bač-ke. Time su stvoreni preduslovi da se napravi nov značajan iskorak. Zbiljić je veoma ambiciozan, zna kako da se po-stave stvari da bi se postigli rezultati, kako u svojoj kompaniji tako i u klu-bu. S druge strane, OK „Vojvodina” je brend prepoznatljiv ne samo u Novom Sadu i Srbiji već i u regionu i mnogo šire, i zbog toga vrlo zahvalan za ulaga-nja. Kao sportski direktor, vidim Vošu kao lidera u Srbiji koji iz godine u go-dinu osvaja prvenstva i kup titule, kao osnovu za evropske rezultate. Baš kao što je bilo devedesetih godina.

Već ove sezone bili ste nadomak velikog uspeha u Ligi šampiona, Voša je bila ravnopravna s Tuluzom?

– Da, nedostajao je jedan set, ali... S francuskim Turom osvojio sam Ligu šampiona 2005. godine, a dve godine kasnije s istom ekipom bio vicešampion LŠ pa mogu iz prve ruke da kažem da ste znatno uslovljeni klupskim budže-

Drugi memorijal „Momčilo Moša Savić„ biće održan u nedelju od 17 sati u Stonoteniskoj dvorani

na Spensu.– Moša je bio istaknuti trener, sporti-

sta, profesor i dekan Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje. Imao sam tu čast i sreću da me je 2003. godine trenirao na omladinskom kampu u Somboru, kao i mnoge naše nekadašnje asove. Ovim turnirom njemu u čast želimo da podi-gnemo boks na malo viši nivo, da pri-kažemo publici sve lepote i čari boksa. Nakon dve uvodne borbe u kojima ćemo predstaviti dva naša mlada takmičara, nove olimpijske nade, sledi osam senior-skih mečeva s odličnim borcima iz naše zemlje, Slovenije, Republike Srpske, Fe-deracije BiH i Crne Gore – kaže sekretar BK „Vojvodina” Miodrag Smiljanić.

I prošli turnir u organizaciji prethod-nog rukovodstva bio je na vrhunskom nivou.

– Ovaj put dovodimo boksere iz više zemalja, biće još zanimljivije i na ringu i oko njega. Za sledeću godinu planira-mo dvodnevni turnir s polufinalima, s vrhunskim bokserima jer je naš profe-sor Moša to zaslužio. Vojvodina je jedini

klub koji održava ovakav turnir u pokra-jini. To još nije zableženo, osim možda nekih profi spektakala u organizaciji na-šeg sadašnjeg predsednika Nenada Bo-rovčanina.

Kako ističe Smiljanić, u klubu očekuju sve ljubitelje boksa na Drugom memo-rijalu.

– Ulaznice će se naplaćivati kako bi-smo pokrili deo troškova, nešto ćemo

priložiti i u humanitarne svrhe. Veru-jem da će svih 400 mesta biti popunje-no. Predviđen je i kulturno-umetnički program pre mečeva, mislim da će se publici to svideti. Grad nam pomaže koliko može, a sledeće godine očekuje-mo da stane iza nas u organizaciji veli-kog turnira koji će predstaviti evropsku prestonicu mladih i kulture – najavio je Smiljanić.

Sabo bronzan na Evropskom prvenstvu!

Drugi memorijal „Momčilo Moša Savić”

NOvi SaD PRiRODNi cENTaR SRPSkE ODbOjkE

Novi sportski direktor Ok „vojvodina NS seme” Slobodan boškan

SPONZOR REDAKCIJSKIH STRANA011/329-19-82

Plivač Vojvodine Sebastijan Sabo na Evropskom prvenstvu u malim bazenima u Kopenhagenu osvo-

jio je bronzanu medalju na 50 metara delfinom u vremenu 22,44, što je bilo samo dve stotinke sporije od novog pr-vaka Rusa Aleksandra Popkova. Bila je to trka o kojoj će se još dugo pričati jer je Ukrajinac Andrej Govorov, koji je osvo-jio srebro, stigao samo stotinku kasni-je od Rusa, dok svetski prvak Britanac Bendžamin Praud ima isti rezultat kao i naš Sabo pa je i njemu dodeljena bronza. Dakle, četvorica najbržih Evropljana na ovoj trci ugurala su se u dva stota dela sekunde.

– Kada smo dodirnuli rub bazena na okretu, video sam da smo svi bili zajed-no. Tad sam počeo da plivam brže i jače, jer sam znao da se stvarno svašta može dogoditi. Kada sam na cilju shvatio da sam treći, preplavilo me je neverovatno osećanje. Pre početka prvenstva želeo sam da uđem u finale, a sad se s bron-zom osećam predivno – rekao je Sabo odmah posle trke.

Devetnaestogodišnji Sebastijan već je u kvalifikacijama najavio velik uspeh jer

je sa 22,54 imao drugo vreme iza Prau-da. Zatim je u polufinalu pobedio a lič-ni rekord popravio za još osam stotinki. Međutim, u drugom polufinalu Praud i Popkov bili su još brži. Već tad se videlo da će finalna trka doneti nešto posebno. Sabo je stao ispred treće staze, ali nije

najbrže skočio u vodu. Malo je zaostao u početku, ali je zatim povukao iz sve snage i postigao daleko najveći uspeh u karijeri.

Prethodno je i u štafeti s Barnom, Lenđerom i Nikolićem osvojio takođe odlično peto mesto u vremenu 1:25.55.

bokserski spektakl u nedelju na Spensu

Autor: Petar joksović

Sjajan uspeh plivača vojvodine u kopenhagenu

Autor: Zoran Surla


sads

ki

Ubedljiva pobeda Voše

Košarkaši Vojvodine pobedili su i u šestoj utakmici zaredom. U 12. kolu Košarkaške lige Srbije pred 500 gledalaca na Spensu ubedlji-vo su savladali Spartak sa 96 : 77. Najefikasniji bili su Janjić sa 23 i Branković sa 22 koša, a odlič-no su im pomagali Bjelica sa 15 i Atanasov s deset koševa. Cr-veno-beli su sad tačno u sredini tabele a u nedelju gostuju u Sta-rim Banovicima Dunavu, koji ima pobedu manje.

Cukić više nije trener vaterpolista

Nakon poraza u četvrtfinalu Kupa Srbije protiv Naisa, tre-ner Vaterpolo kluba „Vojvodina” Vladimir Cukić ponudio je ostav-ku, što je Upravni odbor kluba na sednici prihvatio. Predsednik UO VK „Vojvodina” Mita Katić rekao je da izuzetno ceni visokomoralni čin dosadašnjeg trenera i da mu zahvaljuje na dosadašnjem radu. Istakao je i da će uprava Vojvodi-ne u narednom periodu posebno obratiti pažnju na sve strukture kluba, na izvršavanje obaveza u okviru njihovih delokruga aktiv-nosti i da će tražiti punu odgo-vornost za postignute rezultate. Inače, Voša odlično igra u regio-nalnoj A-2 ligi i na drugom je me-stu iza Crvene zvezde.

U Zagrebu spuštena zavesa na 2017.

Rukometaši Vojvodine izgubili su u poslednjem kolu ove godine u SEHA Gasprom ligi u Zagrebu od PPD „Zagreb” sa 35 : 25. Tako su crveno-beli završili prvi deo takmičenja na začelju tabele sa šest bodova, koliko ima i hrvat-ski Nekse. Sezona se nastavlja u februaru, kad će Vojvodina go-stovati Metalurgu u Skoplju.

NOVi Sad PRiROdNi CENTaR SRPSkE OdbOjkE

Novi sportski direktor Ok „Vojvodina NS seme” Slobodan boškan

SPONZOR REDAKCIJSKIH STRANA 011/329-19-82

tom. Potpredsednik UO OK „Vojvodi-na” Zbiljić dosta je ambiciozan u tom smislu. Želimo da napravimo ekipu sposobnu da narednih godina konku-riše najboljima u Evropi.

Koliko je to realno?– Smatram da Vojvodina može da

parira svim tim ekipama iako neće biti lako. U prvom redu mislim na budžet stranih klubova koji igraju sva tri evropska kupa. Imperativ nam je da stalno igramo Ligu šampiona, da dolazimo do grupne a zatim i nokaut faze. Takođe, i sama završnica Kupa CEV nam je zanimljiva.

Ove godine i Novi Pazar slično razmišlja?

– Naravno, a to su već pokazali i u dve utakmice koje smo odigrali s njima – u Superkupu i prvenstvu. Obe smo kod njih izgubili sa 3 : 2, sastavili su dobru ekipu i verujem da će nam do kraja konkurisati za obe titule. Zbog toga planiramo da dovedemo dvojicu igrača koji su trenutno na probi. To su iskusni dizač Luka Šormaz iz Republi-ke Srpske, igrao je prošle godine u No-vom Pazaru i odlično poznaje našu od-bojku, te korektor iz Ukrajine. Ako se dogovorimo s njima, mogli bi da nam donesu iskorak u kvalitetu u susretima s Novim Pazarom i u Evropi.

Kao sportski direktor, koje biste mlade igrače iz Srbije hteli da vidite u crveno-belom dresu?

– Ne mogu direktno da odgovorim dok detaljnije ne porazgovaram s di-rektorom Nikolom Salatićem i trene-rom Nedžadom Osmankačem i dok ne napravimo skauting perspektivnih domaćih igrača. Vojvodina je odavno poznata po tome da od nada napravi ne samo dobre igrače nego i reprezen-tativce, ali mislim da bi trebalo da se usmerimo i na potencijale iz Novog

Sada. Mi smo prirodni centar srpske odbojke.

Kako to mislite da ostva-rite?

– Tako što ćemo početi da radimo s decom mla-đeg uzrasta, da se usme-ravaju prema odbojci i kvalitetno obučava-ju. Međutim, odmah moram upozoriti na evropski trend koji se oslikava i kod nas – devojčice više treniraju odbojku od dečaka. Baš zbog toga moramo se bori-ti za svako dete, sva-kog dečaka pred kojim je velik sportski izbor. Osim toga, moramo unaprediti kvalitet tre-nera. Naši stručnjaci jesu dobri, ali i te kako mogu da napreduju i da stiču nova znanja u radu s mladima. Dosa-dašnji sjajni rezultati seniorske reprezenta-cije pokrivaju na neki način nedostatke u radu s najmlađim kategorijama. Od-bojkaški savez Srbije čini veliku stvar što odr-žava kontinuitet uspeha na najvećim takmičenji-ma već više od dve dece-nije, ali bi trebalo stavi-ti akcenat i na edukaciju trenera putem seminara u zemlji i inostranstvu i na druge načine kako bi još bolje radili s mlađim selekcijama.

PotPredsednik Uo ok „VojVodina

ns seme” dragoljUb Zbiljić dosta je

ambicioZan, želimo da naPraVimo ekiPU

sPosobnU da narednih godina konkUriše

najboljima U eVroPi

ISSN 2406-2022

Documents

Novi sportski direktor OK „Vojvodina NS seme” REPORTER ... · OK „Vojvodina NS seme” Slobodan Boškan VučeVić: imamo najstabilnije jaVne finansije noVi sad prirodni centar