NOVINE U ZAKONU O PARNICNOM POSTUPKU -"Sl. glasnik RS", br. 72/2011 Zakon o parnicnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011 -dalje: novi ZPP), donela je Narodna skupština na sednici 26.9.2011. Istog dana ga je Ukazom proglasio predsednik Republike, i stupio je na snagu 1.2.2012. godine. Novi ZPP sadrži bitne novine znacajne za ubrzanje postupka, poštovanje prava stranaka u sporu, povecanje procesne discipline i ostvarenje pravne sigurnosti. Takode je bilo nužno da se propiše ili uskladi postupanje u postupku sa novim materijalno-pravnim propisima. U Zakon su ugradene Preporuke Saveta Evrope i rešenja iz uporednog zakonodavstva modernih demokratskih država. U ovom radu bice izložene izmene i dopune polaznog Zakona o parnicnom postupku ("Sl. glasnik RS", 125/2004 od 22.11.2004. godine) i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parnicnom postupku ("Sl. glasnik RS", 111/2009 od 29.12.2009. godine) -dalje: ZPP iz 2004 -, ali i videnje autora u odnosu na nova rešenja i njihov znacaj za položaj stranaka u sporu i obavezu sudova prilikom postupanja u postupku. Clanovi Osnovnih odredbi (prvi deo) su u tekstu koji sledi obradeni svaki pojedinacno sa ukazivanjem na sve izmene, ukljucujuci gramaticke ispravke i jezicko doterivanje normi. Drugi deo (tok postupka), treci deo (posebnipostupci) i cetvrti deo (prelazne i završne odredbe) su predstavljeni sa izmenama koje se ticu novih zakonskih rešenja, ali bez tako detaljnog uocavanja svih razlika buduci da je ceo tekst popravljan (terminološki, gramaticki, stilski) u odnosu na polazni ZPP iz 2004.godine i Novele iz 2009.godine.

Prema tome, nakon clana 14. su navedeni (obradeni) samo oni clanovi novog ZPP-a u kojima ima izmena ili dopuna u odnosu na ZPP iz 2004.

OPŠTE ODREDBE

OSNOVNE ODREDBE

Osnovne odredbe ureduju nacela postupka. Novi ZPP je zadržao nacela iz ZPP-a iz 2004, ali su neka od njih detaljnije razradena.

Clan 1. Ovim zakonom ureduju se pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlucuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava licnosti i sporova iz porodicnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih gradanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka. Napomena: prvim clanom je propisano nacelo zakonskog regulisanja pravila postupka. U ZPP-u iz 2004. je umesto dela recenice koji je istaknut crnim slovima stajao tekst: prilikom rešavanja gradanskopravnih sporova iz licnih, porodicnih itd. Na ovaj nacin su prvi put sporovi nastali povodom povrede prava licnosti jasno i pravilno oznaceni.

Clan 2. Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravicnu zaštitu svojih prava. Sud ne može da odbije odlucivanje o zahtevu za koji je nadležan. Napomena: Stav 2. je gramaticki popravljen utoliko što je reč odbiti (u infinitivu) zamenjena recima da odbije. Clan 3. U parnicnom postupku sud odlucuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku. Stranke mogu slobodno da raspolažu zahtevima koje su postavile u toku postupka. Stranke mogu da se odreknu svog zahteva, priznaju zahtev protivne stranke i da se poravnaju. Sud nece da dozvoli raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom, pravilima morala i dobrim obicajima. Napomena: U stavu 1. je reč stavljeni zamenjena recima postavljeni.

Stav 2. je gramaticki popravljen utoliko što je reč raspolagati zamenjena recima da raspolažu, a to je ucinjeno i sa reci odreci.

1

U stavu 3. je nedozvoljeno raspolaganje dopunjeno i dobrim obicajima.

Dobri obicaji u modernom pravu, mada nisu izvor prava, su znacajni za njegovu primenu. Jedna od definicija dobrih obicaja je: To su pravila društvene zajednice koja su nastala i koja nastaju stalnim i dugotrajnim ponavljanjem istog nacina ponašanja u slucajevima pojave istih društvenih odnosa u okviru uže ili šire društvene zajednice u zavisnosti od ekonomsko-politickih, istorijskih, kulturnih, socijalnih, etnickih i drugih uslova. Narociti znacaj imaju u privrednim odnosima i trgovinskom pravu. Prema tome, procena nedozvoljenog raspolaganja stranaka treba da bude merena i prema dobrim obicajima.

Clan 4. Sud odlucuje o tužbenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja, ako ovim zakonom nije drugacije propisano.

Sud može da iskljuci javnost samo u slucajevima propisanim zakonom. Napomena: U stavu 2. je propisano da sud može da iskljuci javnost, a u ZPP-u iz 2004. je propisano da ce sud iskljuciti javnost (samo u slucajevima propisanim zakonom). Odluka suda je sada diskrecione prirode, umesto obavezne prirode. Raspravno nacelo sadržano u prvom stavu je ostalo nepromenjeno.

Clan 5. Sud ce svakoj stranci da pruži mogucnost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke. Umesto stava 2. ZPP-a iz 2004. su sada propisani st. 2. i 3. koji glase: Sud je ovlašcen da odluci o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pružena mogucnost da se izjasni, samo ako je to zakonom propisano. Sud ne može svoju odluku da zasnuje na cinjenicama o kojima strankama nije pružena mogucnost da se izjasne osim ako zakonom nije drugacije propisano. Napomena: Ovim se još više naglašava nacelo kontradiktornog postupka kao i pravilo o obaveznom ucešcu stranaka u postupku.

Clan 6. U parnicnom postupku u službenoj upotrebi je srpski jezik i cirilicko pismo. Drugi jezici i pisma službeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom. U sudovima na cijim podrucjima žive pripadnici nacionalnih manjina, u službenoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma, u skladu sa Ustavom i zakonom. Stranke i drugi ucesnici u postupku imaju pravo da se služe svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona. Napomena: Ovaj clan u potpunosti odgovara clanu 6. ZPP-a iz 2004. (nakon izmena Novelama iz 2009.).

Clan 7. Stranke su dužne da iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrduju te cinjenice. Izmene su u stavovima 2, 3. i 4. ZPP iz 2004. tako da je sada pravilo propisano u dva stava. St. 2. i 3. glase: Sud ce da razmotri i utvrdi samo cinjenice koje su stranke iznele i da izvede samo dokaze koje su stranke predložile, ako zakonom nije drugacije propisano. Sud je ovlašcen da utvrdi i cinjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predložile, ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu da raspolažu (clan 3. stav 3). Napomena: Nacelo dispozicije je pretrpelo znatne izmene. Ovo nacelo inace predstavlja osnovno procesno nacelo i ispoljava se povodom pokretanja postupka, održavanja postupka u toku, raspolaganja predmetom parnice i raspolaganjem procesnim materijalom. Posebno je naglašeno. Stranke iznose stanje stvari i nude sudu dokaze.

Afirmisan je i naglašen raspravni princip jer stranke i dalje dominiraju u stvaranju cinjenicne podloge odluke. Sud cinjenicnu gradu po pravilu, ne prikuplja sam već je dobija od stranaka i podlogu za odluku obrazuje od cinjenicnog materijala koji su stranke iznele. Dokazi se izvode na predlog stranaka, a sud i dalje odlucuje koji ce se dokazi izvesti.

2

Sud takode ima odredenu ulogu iako je domet istražnog nacela sužen (st. 2). Naime, sužena su procesna ovlašcenja suda. Sud samo izuzetno samoinicijativno prikuplja procesnu gradu. Sud ima ovlašcenja da utvrdi i cinjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predložile samo kada se radi o nedopuštenim dispozicijama stranaka (i kad je to posebnim propisima predvideno).

Umesto nekadašnjeg nacela materijalne istine koje je u praksi bilo pogrešno interpretirano sada je formulisan princip prikupljanja procesne grade, kao nužna radna metoda koja obezbeduje zakonitost odluke. Sud je dužan da utvrdi samo cinjenice koje su stranke iznele i izvede dokaze koje su stranke predložile. Princip prikupljanja procesne grade konkretizovan je kroz pravilo:

-o dužnosti stranaka da iznesu procesni materijal, -da se potpuno izjasne o svim cinjenicama koje su od znacaja za rešenje spora, -o obaveznom odgovoru na tužbu, -o staranju suda da se stanje stvari utvrdi pravilno, -o tome da sud nije vezan za dispozitivne parnicne radnje kojima se prekoracuju granice slobode raspolaganja, -da sud može da naredi da se stranka informativno sasluša, -da sud postavlja pitanja itd.

Clan 8. Sud odlucuje po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine (ranije: zajedno) i na osnovu rezultata celokupnog postupka, koje ce cinjenice da uzme kao dokazane. Ovaj je clan samo jezicki ureden i prekomponovan, a suština je ista Clan 9. Stranke su dužne da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom. Sud je dužan da spreci i kazni svaku zloupotrebu prava koje imaju stranke u postupku. Napomena: Izbrisan je stav 2. iz ZPP-a iz 2004. koji je propisivao da su stranke, umešaci i njihovi zastupnici dužni da govore istinu pred sudom. Ovim je nacelo savesnosti suženo. Stranke, umešaci i njihovi zastupnici nece se ponašati savesno ukoliko ne govore istinu i takvo ponašanje ce sud ceniti prilikom ocene dokaza. Buduci da ZPP-om iz 2004. nije propisana sankcija ukoliko ne govore istinu takvo ponašanje nije ocenjivano kao zloupotreba prava.

Clan 10. Stranka ima pravo da sud odluci o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku. Stav 2. ZPP iz 2004. je promenjen utoliko što su propisana dva stava koja glase:

Sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlacenja, u skladu sa prethodno odredenim vremenskim okvirom za preduzimanje parnicnih radnji (dalje: vremenski okvir) i sa što manje troškova. Nepostupanje sudije u vremenskom okviru je osnov za pokretanje disciplinskog postupka u skladu sa odredbama Zakona o sudijama. Napomena: Ovim clanom je propisano nacelo sudenja u razumnom roku (u teoriji ranije poznato kao nacelo procesne ekonomije i nacelo efikasnosti). Stavom 1. je proklamovano pravilo o sudenju u razumnom roku.

Standardi: decija prava i radni sporovi, imaju prioritet. Inace, ova nacela su ZPP-om iz 2004. već konkretizovana kroz: -nova pravila o rocištima; -propisivanje mnogih novih rokova za stranacke i sudske parnicne radnje; -novu koncepciju pripremnog postupka; -promene u postupku za vracanje u predašnje stanje; -pravila o prekluziji za iznošenje novuma i materijalnopravnih prigovora; -mogucnost da se u pripremnom postupku odluci; -uvodenje presude zbog propuštanja; -ogranicenje broja ukidanja prvostepene presude i obavezno otvaranje drugostepene rasprave itd.

3

Znacajna je novina u tome što je sudija dužan da unapred odredi vremenski okvir i zaprecena je sankcija za nepostupanje u okviru roka. Pred sudijama je novi zadatak da, nakon što stranke istaknu dokazne predloge, naprave plan rada, izvrše procenu koliko je vremena potrebno za pribavljanje isprava, drugih spisa, da se izvede dokaz veštacenja i da se izvedu predloženi dokazi. Od obimnosti predloženih dokaza zavisice i dužina vremenskog okvira. Buduci da dužina postupka zavisi i od postupanja drugih službi suda (pisarnica, dostavna služba) kao i drugih organa, efikasnosti veštaka, opstrukcije dužnika, nesavesnog rada punomocnika, cini se da je predvidena sankcija za sudiju za sada preuranjena bez obzira na instrumente koji mu stoje na raspolaganju u novom ZPP-u za ubrzanje postupka.

Clan 11. Konkretizovano je postupanje suda i upucivanje stranaka na medijaciju i ukazivanje na mogucnost medijacije i vansudskog rešavanja spora tako što glasi: Sud ce da uputi stranke na medijaciju ili na informativno rocište za medijaciju, u skladu sa zakonom, odnosno da ukaže strankama na mogucnost za vansudsko rešavanje spora medijacijom ili na drugi sporazuman nacin. Napomena: Vraceno je nacelo pouke neuke stranke kao obaveza suda da pouci stranku koja se ne koristi svojim pravima iz neznanja u šta spada (izmedu drugih radnji suda) i upucivanje na vansudsko rešavanje spora medijacijom ili na drugi sporazuman nacin.

Clan 12. Ako odluka zavisi od prethodnog rešenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju još nije doneo odluku sud ili drugi nadležni organ (prethodno pitanje), sud može sam da reši to pitanje ako posebnim propisima nije drugacije predvideno. Napomena: Ovaj je clan izmenjen samo utoliko što pocinje sa reci "Ako" umesto reci "Kad" i što je reč "rešiti" iz infinitiva prevedena u reci "da reši".

Clan 13. U parnicnom postupku protiv ucinioca krivicnog dela, sud je u pogledu postojanja krivicnog dela i krivicne odgovornosti ucinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivicnog suda kojom se optuženi oglašava krivim. Napomena: Zbog povrede prava na pristup sudu je uvedeno nacelo ogranicenog dejstva pravnosnažne krivicne presude tako što pravnosnažna krivicna presuda ne proizvodi pravno dejstvo prema licu koje nije imalo pravo da ucestvuje u krivicnom postupku . U praksi se to odnosi najcešce na osiguravajuce organizacije koje su po pravilu tužene u parnicama za naknadu štete, a nisu ucestvovale u krivicnom postupku protiv ucinioca krivicnog dela koji je štetnik u parnici za naknadu štete. To konkretno znaci da ce u parnici za naknadu štete po tužbi oštecenog, osiguravajuca organizacija moci da dokazuje, na primer, kako je došlo do saobracajne nesrece u kojoj je ošteceno lice nastradalo jer pravnosnažna krivicna presuda ne proizvodi pravno dejstvo prema njoj.

Clan 14. Stranke preduzimaju parnicne radnje u pisanom obliku izvan rocišta, a usmeno na rocištu, ako za pojedine radnje nije zakonom propisan oblik u kome moraju da se preduzmu. Napomena: Ovaj je clan samo jezicki sreden i suštinski nema promena na koji se nacin preduzimaju parnicne radnje. Nacelo pismenosti i usmenosti je ZPP-om iz 2004. pretrpelo odredene izmene u njihovoj konkretizaciji u odnosu na ranija rešenja. Pojacan je znacaj pismenosti. Iskljucena je mogucnost da se pismeni podnesci zamenjuju izjavama na zapisnik (odgovor na tužbu, protivtužba, nalaz veštaka, punomoć -iskljucivo u pismenom obliku). Na ovaj nacin se više ne troši sudsko vreme, a sa druge strane, sprecavaju se stranke da izbegnu placanje taksi za inicijalne podneske.

NADLEŽNOST I SASTAV SUDAZajednicke odredbe Sudska praksa je uocila nejasnoce koje su sada otklonjene, a ticu sevremenskog okvira do kada se sud može oglasiti mesno nenadležnim po prigovoru tuženog. Uveden je rok od 8 dana za sud u okviru koga mora da odluci o mesnoj nadležnosti bilo po prigovoru bilo po službenoj dužnosti. Uvodenjem roka od 8 dana se ubrzava

4

postupak. Osim toga odlucivanje o prigovoru mesne nenadležnosti sa glavnom stvari je bilo bespredmetno za stranke, a dešavalo se da se i zaboravi na prigovor pa da to bude žalbeni razlog. Sve ove nepravilnosti u radu suda ce biti otklonjene uvodenjem ovog roka.

Clanom 19. stav 3. novog ZPP-a je propisan rok od 8 dana u kome se sud može oglasiti mesno nenadležnim od dana prijema odgovora na tužbu. I u slucaju kada se tužba ne dostavlja na odgovor sud u roku od od 8 dana mora da odluci o prigovoru (istaknut na pripremnom rocištu ili na prvom rocištu za glavnu raspravu kada se pripremno ne održava, a pre upuštanja u raspravljanje o glavnoj stvari).

Takode je propisan rok od 8 dana i u situaciji kada se sud oglašava mesno nenadležnim po službenoj dužnosti kada postoji iskljuciva nadležnost nekog drugog suda.

Sastav sudaSudenje u sudskom vecu je ustavna kategorije pa je taj koncept predviden i u novom ZPP-u u svim postupcima po pravnim lekovima te je propisan sastav veca od troje sudija.

Kako clan 142. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) dozvoljava odstupanje od zbornog sudenja to je clanom 35. novog ZPP-a propisano da u prvom stepenu sudi sudija pojedinac ukoliko zakonom nije drugacije propisano. Stavom 3. ovog clana je propisano da u parnicnom postupku u vezi sa porodicnim odnosima u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac, a u drugom stepenu vece sastavljeno od troje sudija. Clanom 36. je ostavljena mogucnost sporazumevanja stranaka za sudenje u vecu pre upuštanja u raspravljanje. U slucaju suparnicarstva potrebna je saglasnost svih suparnicara. Mesna nadležnost

Posebna mesna nadležnost Uvedene su dve posebne nadležnosti i to u sporovima potrošaca i u sporovima zbog povrede prava licnosti. Clan 45 Za sudenje u sporovima za zaštitu prava potrošaca, pored suda opšte mesne nadležnosti, nadležan je i sud na cijem podrucju potrošač ima prebivalište, odnosno boravište. Napomena: Ovim clanom je uvedena nova posebna nadležnost u sporovima za zaštitu potrošaca i to kako u individualnom sporu tako i za kolektivnu tužbu. Ove tužbe su predvidene Zakonom o zaštiti potrošaca ("Sl. glasnik RS", br. 73/2010) i Zakonom o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009). Tako su usaglašene procesne odredbe materijalnih zakona sa novim ZPP-om. Clan 46. Za sudenje u sporovima zbog povrede prava licnosti, pored suda opšte mesne nadležnosti, nadležan je i sud na cijem podrucju je štetna radnja izvršena ili sud na cijem podrucju tužilac ima prebivalište, odnosno boravište Napomena: Novina je što se prvi put procesnim zakonom daje znacaj sporovima zbog povrede prava licnosti pa je pored toga što je u clanu 1. (kojim se definišu pravila postupka) navedena ova vrsta spora, uvedena i posebna mesna nadležnost u sporovima zbog povrede prava licnosti. Time se i na ovaj nacin daje poseban znacaj zaštiti ovog specificnog prava. Odredivanje mesne nadležnosti od strane najvišeg suda odredene vrste Clan 62. Nadležni sud prvog stepena može sam ili na predlog stranke da podnese zahtev najvišem sudu odredene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležni sud, ako je ocigledno da ce tako lakše da se sprovede postupak ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi. O predlogu stranke za delegaciju nadležnosti odlucuje nadležni sud prvog stepena rešenjem protiv koga žalba nije dopuštena, u roku od osam dana od dana prijema predloga. O zahtevu nadležnog suda prvog stepena odlucuje vece najvišeg suda odredene vrste. Zahtev, odnosno predlog za delegaciju nadležnosti može da se podnese i u drugostepenom postupku pod uslovima iz stava 1. ovog clana. Napomena: Znacajna je novina da predlog za delegaciju nadležnosti, stranke mogu da podnesu do pripremnog rocišta, odnosno prvog rocišta za glavnu raspravu, a nakon toga samo ako je razlog nastao ili je stranka za njega kasnije saznala. Time što ce o predlogu stranke za delegaciju u vecini slucaja odlucivati prvostepeni sud, predmeti se nece dostavljati Vrhovnom kasacionom sudu na odluku o svakom predlogu. Tako se sprecava zloupotreba procesnih ovlašcenja stranaka i odugovlacenje postupka.

5

ISKLJUCENJE I IZUZECE

Sudska praksa je pokazala da je potrebno da se precizira sadržina zahteva za iskljucenje i izuzece i da se uvedu rokovi do kada to može da se zahteva pa i u postupcima po pravnim lekovima. Zloupotrebe ovog instituta, a i nejasnoce pojedinih odredaba koje su razlicito tumacene su uticale da se clanom 69. novog ZPP-a propiše: Clan 69. Stranka je dužna da podnese zahtev cim sazna da postoji razlog za iskljucenje odnosno izuzece, a najkasnije do zakljucenja rasprave pred prvostepenim sudom, a ako nije bilo raspravljanja, do donošenja odluke. U zahtevu mora da se navede zakonski razlog zbog koga se traži iskljucenje ili izuzece, okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog blagovremeno podnet i cinjenice na kojima se zasniva postojanje razloga za iskljucenje ili izuzece. Zahtev za iskljucenje sudije koji odlucuje po pravnom leku, stranka može da podnese do donošenja odluke o pravnom leku, a zahtev za izuzece u roku od 15 dana od dana prijema spisa u sud višeg stepena. Ako vece bude promenjeno, rok za podnošenje zahteva za izuzece pocinje iznova da tece od dana dostavljanja stranci te odluke suda. Preciznije su odredeni razlozi za iskljucenje i izuzece sudije. Clanom 66. stav 1. tacka 2. novog ZPP-a je preciziran status sudije akcionara kao vlasnika više od 3% akcija u ukupnom kapitalu pravnog lica, clana privrednog društva ili clana zadruge ako je jedna od stranaka njegov poverilac ili dužnik. Sužen je krug sudija koji se mogu iskljuciti na: -sudiju koji je doneo odluku u istom predmetu, ucestvovao u postupku medijacije ili u zakljucenju sudskog poravnanja koje se pobija u parnici ili je doneo odluku koja se pobija ili je zastupao stranku kao advokat (tacka 6); -sudiju koji je u stecajnom postupku ucestvovao kao stecajni sudija ili clan stecajnog veca i doneo odluku povodom koje je došlo do spora (tacka 7). Postupanje iskljucenog sudije je ponovo uvedeno kao razlog za ponavljanje postupka (clan 426. stav 1. tacka 1 novog ZPP-a)

STRANKE I NJIHOVI ZASTUPNICI Novo je to što je suženo ucestvovanje Javnog tužioca koji ima pravo da ucestvuje u parnicnom postupku kao stranka samo u slucajevima propisanim zakonom (clan 74. stav 3 novog ZPP-a). Ostalo je i dalje procesno ovlašcenje Javnog tužica da interveniše i ucestvuje u parnici (clan 214. novog ZPP-a).

Bitno je to što je napravljeno razgranicenje izmedu pojma zastupnika pravnog lica i pojma zakonskog zastupnika što je uredeno sledecim clanovima:. Clan 76. Stranku koja nema parnicnu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik Clan 77. Zastupnik pravnog lica u postupku je lice koje je upisano u odgovarajuci registar, a odredeno je posebnim propisom, opštim i pojedinacnim aktom pravnog lica ili odlukom suda Napomena: U primeni ZPP-a iz 2004. (a i ranijih) su primecena poistovecivanja statusa zastupnika pravnog lica i zakonskog zastupnika te je bilo nužno (zahtev sudske prakse) da se ovo razgranicenje uredi samim Zakonom.

PUNOMOCNICI

Cl. 84. i 85. ZPP-a iz 2004. su izmenjeni utoliko što je postulaciona sposobnost stranke još više sužena. Tako je clanom 85. novog ZPP-a propisano da stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku licno ili preko punomocnika koji mora da bude advokat.

Ocekuje se da ce ovo biti garancija vece strucnosti u pružanju zaštite strankama i da ce doprineti efikasnosti. Takode se zašticuje advokatska struka od nadripisarstva i otklanja obaveza suda da ocenjuje da li se neko lice bavi nadripisarstvom da bi mu uskratila zastupanje. Stoga su brisane odredbe o nadripisarstvu iz clana 85. ZPP iz 2004. Već se cuju oštre primedbe na ovo zakonsko rešenje buduci da je onemoguceno strucnim licima (profesori pravnih fakulteta, advokati i sudije u penziji, istaknuti pravnici itd) zastupanje clanova porodice ili srodnika do odredenog stepena srodstva kakva rešenja postoje u uporednom pravu.

6

Izuzetak je punomocnik pravnog lica koji mora da bude zaposlen u tom pravnom licu i da je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom (clan 85. stav 2 novog ZPP-a). Stranku mora da zastupa advokat po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sam advokat. Napomena: Nejasnoce u ZPP iz 2004. su uticale na nedoumice u sudskoj praksi Vrhovnog suda Srbije pa je smatrano da i stranku koja je advokat mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima. U skladu sa tim tumacenjem su odbacivane revizije kao neuredne ukoliko su ih izjavili advokati-stranke licno. Sada je nepreciznost otklonjena eksplicitnom zakonskom normom.

Clanom 88. stav 3. je preciziran obim zamene punomocnika od strane advokatskog pripravnika utoliko što pripravnik ne može da zamenjuje u postupcima po pravnim lekovima.

Iz clana 89. ZPP-a iz 2004. je brisan stav 2. kojim je bilo propisano da je advokatu uvek potrebno posebno punomocje za podnošenje predloga za ponavljanje postupka buduci da je clanom 85. stav 3. novog ZPP -a propisano da stranku mora da zastupa advokat po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sam advokat. Bilo je suvišno da advokat koji već zastupa stranku mora da ima novo punomocje za predlog ponavljanje postupka i cini se da je bespotrebno postojala razlika izmedu predloga za ponavljanje postupka i drugih vanrednih pravnih lekova. Odredba o prestanku punomocja je dopunjena tako što osim što prestaje smrcu fizickog lica, punomocje prestaje i proglašenjem za umrlog i gubitkom poslovne sposobnosti (clan 93. stav 1) što predstavlja logicno zaokruženje. Odredba o prestanku punomocja koje je izdalo pravno lice je dopunjena tako što osim što punomocje prestaje prestankom pravnog lica, prestaje i otvaranjem stecajnog postupka i postupka likvidacije (clan 94. stav 1.). Sudska praksa je već tako i postupala pa je ovom dopunom uskladen novi ZPP sa sudskom praksom

PODNESCIZakon o elektronskom potpisu ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004) i Zakon o elektronskom dokumentu ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009) su neminovno uticali da se i u parnicni postupak uvede savremena tehnologija kao što je elektronska pošta. Clan 98. stav 2. Pisanu formu ispunjavaju i podnesci upuceni sudu telegramom i elektronskom poštom, u skladu sa posebnim zakonom. Nova odredba je i: Clan 98. stav 5. Pisani podnesci se podnose iskljucivo izvan rocišta i to najkasnije 15 dana pre dana održavanja rocišta. Na taj nacin ce biti onemogucena uocena praksa da se na rocištima prilažu podnesci što dovodi do odlaganja, a propisani rok ce omoguciti sudu da podnesak dostavi protivnoj stranci blagovremeno pre rocišta.

Odredba o novcanom kažnjavanju lica koja vredaju sud u podnesku (clan 186. novog ZPP-a) je premeštena u glavu XV -Nepoštovanje procesne discipline, gde joj je i mesto na koji nacin je unapredena sistematizacija novog ZPP-a.

ROKOVI I ROCIŠTARokovi Odredbom clana 102. stav 2. novog ZPP-a je propisano da ako rokovi nisu odredeni zakonom (sudske rokove) odreduje sud u skladu sa vremenskim okvirom. Ovim je konkretizovan clan 10. stav 2. novog ZPP-a. Na taj nacin sud u toku citavog postupka mora da ima aktivan odnos prema predmetu spora uskladujuci preduzimanje procesnih radnji sa zadatim okvirom za presudenje. Clan 107. ZPP iz 2004. je sada clan 104. i dopunjen je stavom 4. kojim je propisano da ako je podnesak upucen elektronskom poštom, kao vreme podnošenja sudu smatra se vreme koje je naznaceno u potvrdi o prijemu elektronske pošte. Rocišta Cl. 105. novog ZPP-a je preciznije propisana sadržina poziva za rocišta u st. 3. i 4. koji glase: Clan 105. st. 3. i 4. Sud ce u pozivu za pripremno rocište ili prvo rocište za glavnu raspravu da upozori stranke na zakonske posledice izostanka sa rocišta, kao i na dužnost da obaveste sud o promeni adrese (clan 144). Sadržina poziva je ista za sve ucesnike u postupku, bez obzira na njihovo svojstvo u postupku, ako ovim zakonom nije drugacije propisano. Znacajno je u ovoj novini to što je obezbeden isti odnos prema predmetu spora bez obzira na status ucesnika.

7

Novom odredbom se razraduje elektronska pošta u parnicnom postupku koja glasi: Clan 106. Sud može da uputi strankama i drugim ucesnicima u postupku poziv za rocišta ili obaveštenje o otkazivanju rocišta putem elektronske pošte, telegramom ili drugim elektronskim prenosiocem poruka, pod uslovom da je takvim nacinom pozivanja moguce da sud primi povratni podatak da je lice poziv, odnosno obaveštenje primilo.

Odredba o odlaganju rocišta (clan 108. novog ZPP-a) je dopunjena odredbom da sud može izuzetno da odloži rocište ako je to potrebno radi izvodenja dokaza ili zbog sprecenosti sudije. Stavom 2. je propisano da ce sud prilikom odlaganja rocišta, uvek da odredi nov vremenski okvir, koji ne može da bude duži od jedne trecine prvobitno odredenog vremenskog okvira. Stavom 4. je propisano da ce sud prilikom odlaganja rocišta odmah odrediti vreme održavanja novog rocišta u okviru vremenskog okvira. Napomena: Pretpostavka je da sudija dobro poznaje predmet u kom postupa i da je dobro pripremljen za svako rocište. Medutim, ova odredba ce tu pretpostavku da ucini cinjenicom. Osim toga, sudija mora da bude dobar planer vremena. Odlaganje rocišta na neodredeno vreme više nije moguce što je nekada bila uobicajena praksa u mnogim predmetima koji su na taj nacin postali "stari". Sve ce to uticati na skracenje vremena trajanja parnice što je jedan od ciljeva novog ZPP-a. Sa druge strane se obezbeduje uredna dostava proglašenjem rešenja na rocištu koje se odlaže i smanjenje troškova oko odašiljanja poziva i raznih komplikacija koje time mogu nastati.

Vracanje u predašnje stanje Jedina izmena/dopuna je sadržana u clanu 114. novog ZPP-a utoliko što je i neuredan predlog (pored neblagovremenog i nedozvoljenog) razlog za izuzetnu dozvoljenost žalbe ukoliko je usvojen takav predlog za vracanje u predašnje stanje.

ZAPISNICI Novina je propisana clanom 115. stav 4. novog ZPP-a kojim je regulisano da sudija može da poveri vodenje zapisnika sudijskom pomocniku ili sudijskom pripravniku.

Napomena: Ova novina ce omoguciti usavršavanje mladih kadrova i pripreme za kasniji samostalni rad. Školovanje u Pravosudnoj akademiji sa sudijom mentorom u sudu ce na ovaj nacin biti propraceno prakticnim radom. Clanom 118. je konkretizovana mogucnost da se rocišta tonski snimaju: Zapisnik se sastavlja izradom pisanog teksta na osnovu glasnog diktata sudije, a može i na osnovu stenografskih beležaka ili zapisa nacinjenog pomocu uredaja za tonsko ili opticko snimanje.

Ova novina je dalje razradena novim clanovima koji glase: Clan 119. Sud može da odluci rešenjem, po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka, da se rocište snima tonski ili opticki. Protiv rešenja iz stava 1. ovog nije dozvoljena posebna žalba. Snimak mora da sadrži sledece podatke: naziv i sastav suda, mesto, datum i vreme održavanja rocišta, predmet spora i imena stranaka ili drugih lica, njihovih zakonskih zastupnika ili punomocnika, kao i podatke o identitetu lica cija se izjava snima i u kom svojstvu se izjava daje. Ukoliko se izjave više lica snimaju, iz snimka jasno mora da se raspozna koje lice je dalo izjavu. Stranke imaju pravo na kopiju snimka iz stava 3. ovog clana, a druga lica ako za to imaju opravdani interes. Clan 120. Tonski, odnosno opticki snimak rocišta je deo sudskog spisa. Nacin snimanja rocišta, prenošenja snimka u zapisnik i nacin cuvanja snimka rocišta ureduje se Sudskim poslovnikom. Clan 121. Tonski zapis se, u skladu s odredbama ovog zakona, u roku od osam dana od dana obavljenog snimanja, prenosi u pisani oblik koji mora da sadrži sve što se nalazi u tonskom zapisu. Pisani oblik tonskog zapisa predstavlja zapisnik. Stranke mogu da traže zapisnik iz stava 1. ovog clana. Ako se zapisnik iz stava 1. ovog clana i tonski zapis bitno razlikuju po sadržini, stranka ima pravo da podnese prigovor sudiji u roku od osam dana od dana dostavljanja zapisnika. Sud ce po prigovoru stranke iz stava 3. ovog clana, u roku od tri dana rešenjem da izmeni zapisnik iz stava 1. ovog clana ili da odbije prigovor. Protiv tog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.

8

DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISA

Nacin dostavljanja U dosadašnjoj sudskoj praksi su uoceni znacajni problemi vezani za radnju dostavljanja koji su usporavali rad suda. Zakonodavac je u pokušaju poboljšanja stanja ponudio izvesna poboljšanja i pojednostavljenje dostave tamo gde je to bilo moguce. Ovo je veoma bitno jer uredna dostava omogucava sudiji da ostvari sudenje u unapred postavljenom vremenskom okviru. Bitne novine u clanu 128. novog ZPP-a su da se pismena dostavljaju i preko lica sa javnim ovlašcenjima, a što se konkretno odnosi na beležnike. Propisano je da su lica koja dostavljač zatekne na mestu na kome treba da se izvrši dostavljanje dužna da na njegov zahtev pruže podatke o svom identitetu. Bitna novina je da je nadležni organ policije dužan da na zahtev suda pomogne prilikom obavljanja poslova dostavljanja. Ranije su pomagali parnicnom sudu po dobroj volji jer nisu bili obavezni. Ova odredba ce umnogome pomoci u uspešnom dostavljanju. Bitna novina je sadržana i u clanu 129. novog ZPP-a kojim je propisano da dostavljanje može da se vrši i elektronskim putem, u skladu sa posebnim propisima uz uslov da je moguce da se obezbedi povratni podatak da je lice primilo pismeno. Potvrda o prijemu pismena dostavljenog elektronskim putem predstavlja odštampani elektronski zapis o danu i casu kada je uredaj za elektronski prenos podataka zabeležio da je pismeno poslato primaocu, naziv pošiljaoca i primaoca i naziv pismena. Sledeca novina je propisana u clanu 130. novog ZPP-a, kojim je popisano da stranke mogu neposredno i blagovremeno da upucuju podneske i druga pismena jedna drugoj i da podnesak i druga pismena, zajedno sa dokazom o dostavljanju, podnesu sudu. Ogranicenje se odnosi na pismena za koja je propisano licno dostavljanje. Ocekuje se ce ovim putem postici ubrzanje postupka i smanjenje troškova.

Dostavljanje fizickim licima vrši se na adresu koja je oznacena u tužbi, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta upisanu kod organa nadležnog za vodenje evidencije o licnim kartama (clan 131. stav 1. novog ZPP-a). Dostavljanje pravnim licima vrši se predajom pismena u prostorijama pravnog lica zaposlenom licu u pravnom licu, odnosno zastupniku pravnog lica na adresu iz javnog registra, odnosno na adresu njegovog prebivališta (clan 131. stav 4. novog ZPP-a). Clanom 136. stav 3. novog ZPP-a je nacin dostavljanja javnom beležniku i izvršitelju izjednacen sa nacinom dostavljanja advokatu. Bitna novina je da pravnim licima i advokatima dostavljanje pismena može da se vrši u sudu polaganjem u poseban pregradak na njihov zahtev i po odluci predsednika suda (clan 137. novog ZPP-a), a dostavljanje vrši ovlašceno lice suda. Clan 138. Advokat, odnosno ovlašceni predstavnik pravnog lica koji preuzima sudska pismena iz sudskog pregratka dužan je da preuzme sva pismena koja su položena u pregradak). Advokat, odnosno ovlašceni predstavnik pravnog lica je dužan da pismeno preuzme iz sudskog pregratka u roku od osam dana od dana polaganja u sudski pregradak. Ako pismeno ne bude podignuto u tom roku, dostavljanje se vrši isticanjem pismena na oglasnu tablu suda i dostavljanje se smatra izvršenim po isteku roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnu tablu suda. Advokat može da ovlasti lice koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji da pismena preuzme iz sudskog pregratka. Clan 141. novog ZPP-a propisuje pravila dostavljanja pismena koja se licno dostavljaju (tužba, rešenje o platnom nalogu, presuda, rešenje protiv kog je dozvoljena posebna žalba i pravni lek).

Izostavljeno je ranije pravilo da dostavljač zakazuje licu kome treba pismeno da se dostavi novi termin dostave. Sada je propisano da ako se lice kome pismeno mora licno da se dostavi ne zatekne tamo gde dostavljanje treba da se izvrši, pod uslovom da je adresa tacna, dostavljacce da ostavi obaveštenje da pismeno može da se preuzme u sudu u roku od 30 dana od dana pokušanog dostavljanja. U tom slucaju kopija pismena se istice i na oglasnoj tabli suda. Po proteku roka smatra se da je dostavljanje izvršeno.

9

Sadržina obaveštenja iz stava 2. clana 141. novog ZPP-a je propisana tako da sadrži: ime i prezime lica kome je pokušano dostavljanje, svojstvo u postupku, datum i cas kada je pokušano dostavljanje, adresu na kojoj je pokušano dostavljanje, naznaku da pismeno može da preuzme u sudu u roku od 30 dana, da ce kopija pismena biti istaknuta na oglasnoj tabli suda, kao i da ce po proteku ovog roka da se smatra da je dostavljanje izvršeno. Ako pismeno iz stava 1. ovog clana treba da se dostavi državnim organima i pravnim licima, dostavljanje se vrši po odredbama clana 131. ovog zakona (Dostavljanje državnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vrši se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena ili pisarnici. Kao dan dostavljanja smatra se dan predaje pismena. Dostavljanje pravnim licima vrši se predajom pismena u prostorijama pravnog lica zaposlenom licu u pravnom licu, odnosno zastupniku pravnog lica na adresu iz javnog registra, odnosno na adresu njegovog prebivališta).

Utvrdivanje i promena adrese Novina je vracanje nekadašnjeg rešenja (ZPP iz 1977.) da ce sud od nadležnog organa da pribavi potrebne podatke ako stranka kojoj je sud naložio da dopuni podnesak navodenjem tacne adrese protivne stranke kojoj pismeno treba da se dostavi nije u mogucnosti da sama sazna adresu i o tome podnese sudu dokaze, sud ce od nadležnog organa da pribavi potrebne podatke (clan 143 novog ZPP-a). Napomena: Praksa je pokazala da stranke najcešce nisu mogle da postupe po naredbi suda jer nisu u mogucnosti da same pribave adresu suprotne stranke što ih je u krajnjoj liniji onemogucavalo da ostvare svoja prava. Da bi im se u tome pomoglo bilo je nužno vracanje starog rešenja.

Brisana je odredba o bezuspešnom dostavljanju iz clana 140. ZPP-a iz 2004. godine, ali je propisana obaveza da je stranka ili njen zakonski zastupnik koja odsustvuje duže od 30 dana sa adrese na koju je dostavljanje već izvršeno, dužna da o tome obavesti sud i odredi punomocnika za primanje pismena ( clan 145 novog ZPP-a ). Napomena: Odredba o bezuspešnom dostavljanju je bila i nejasna i primenljiva u suštini samo za slucaj upravo u situaciji koja je novim ZPP-om regulisana. Stoga je ovo bolje rešenje jer je jasno na šta se odnosi i obavezuje stranke da u slucaju odsustva dužeg od 30 dana izveste sud i odrede punomocnika za primanje pismena. Stranke se ovom odredbom obavezuju na procesnu disciplinu, a sve u cilju neometanog rada u predmetu i sudenja u razumnom roku Punomocnik i zastupnik za primanje pismena Novo je to što je uveden rok od 30 dana (od dana dostavljanja poziva) koji sud ostavlja stranci ili njenom zakonskom zastupniku koji se nalaze u inostranstvu, da odrede punomocnika za primanje pismena u Republici Srbiji (clan 146). Nadalje su razradena pravila za slucaj otkaza punomocnika za primanje pismena Clan 146. st. 2. i 3. Ako punomocnik za primanje pismena otkaže punomocje, a stranka ne odredi drugog punomocnika u roku od 30 dana od prijema obaveštenja o otkazu punomocja, sud ce stranci na njen trošak da postavi zastupnika za primanje pismena i da vrši dostavljanje preko njega, dok ne primi obaveštenje stranke o odredivanju novog punomocnika

Stranci koja opozove punomocnika za primanje pismena i istovremeno ne odredi drugog punomocnika, sud ce dostavljanje da vrši isticanjem pismena na oglasnu tablu suda, sve dok ta stranka ne odredi drugog punomocnika za primanje pismena. Brisana je odredba o sporazumu o adresi dostavljanja iz clana 143. ZPP iz 2004. jer je praksa pokazala da ova odredba nije primenjivana i kao suvišna nije našla mesto u novom ZPP.

TROŠKOVI POSTUPKA Parnicni troškovi i troškovi u postupku za obezbedenje dokaza

Nema bitnijih izmena u ovoj glavi novog ZPP-a. Izmene u clanu 161. se odnose na troškove javnog tužioca. Tako je sada propisano da ako javni tužilac ucestvuje u postupku kao stranka, troškovi koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi javni tužilac isplatice se iz sredstava javnog tužilaštva (ranije iz sredstava suda). Takode, troškovi koje je javni tužilac imao povodom svog ucestvovanja u postupku (clan 214) padaju na teret sredstava javnog tužilaštva (ranije iz sredstava suda). Besplatna pravna pomoć je ustavno pravo gradana. U toku je izrada Zakona o besplatnoj pravnoj pomoci koji ce ovo pitanje detaljnije regulisati. Clan 170.

10

Sud ce u toku citavog postupka da prizna stranci pravo na besplatnu pravnu pomoć kad je stranka potpuno oslobodena od placanja troškova postupka (clan 168. stav 2), ako je to nužno radi zaštite prava stranke, odnosno ako je to propisano posebnim zakonom. Sud je dužan da odluci o pravu na besplatnog punomocnika u roku od osam dana od dana podnošenja predloga, odnosno u roku od osam dana od dostavljanja žalbe drugostepenom sudu. U slucaju iz stava 2. ovog clana, rok za preduzimanje radnje od koje zavisi zaštita prava stranke tece od dana dostavljanja rešenja kojim je odluceno o zahtevu stranke za besplatnu pravnu pomoc. Besplatnog punomocnika postavlja i razrešava predsednik suda po redosledu sa spiska advokata iz clana 81. stav 1. ovog zakona. Odredbe ovog zakona o punomocnicima shodno se primenjuju i na besplatnog punomocnika, ako u odredbama ove glave zakona nije drugacije propisano. Postavljeni punomocnik ima pravo da zahteva da bude razrešen iz opravdanih razloga. Predlog za razrešenje besplatnog punomocnika može da podnese i stranka. Protiv rešenja suda kojim se odlucuje o postavljanju i razrešenju punomocnika nije dozvoljena žalba.

POSTUPAK ZA REŠAVANJE SPORNOG PRAVNOG PITANJA Zadržan je institut o spornom pravnom pitanju, ali su usvojene izvesne korekcije. Tako je skracen rok sa 90 na 60 dana u okviru koga je Vrhovni kasacioni sud dužan da odluci o spornom pravnom pitanju (clan 183. stav 3. novog ZPP-a). Sud ce uz zahtev da priloži i sopstveno tumacenje spornog pravnog pitanja (ZPP-om iz 2004. je propisano da sud može da priloži sopstveno tumacenje). Zahtev se ne dostavlja strankama na izjašnjavanje. Napomena: Skracenje roka je u duhu nacela sudenja u razumnom roku. Umesto diskrecionog prava sada postoji obaveza za sud da uz zahtev priloži i sopstveno tumacenje spornog pravnog pitanja. Na ovaj nacin ce se obezbediti ozbiljan pristup od strane suda koji se obraca Vrhovnom kasacionom sudu radi rešenja spornog pravnog pitanja. U praksi se neretko dogadalo (narocito u pocetku primene ZPP iz 2004.) da se prvostepeni sud koristi ovim institutom i onda kada nisu ispunjeni uslovi za to tražeci od najvišeg suda da se izjasni najcešce o primeni materijalnog prava u nekom konkretnom slucaju. Novina je clan 182. novog ZPP-a kojim je propisano da ce Vrhovni kasacioni sud da odbaci nepotpun i nedozvoljen zahtev za rešavanje spornog pravnog pitanja. ZPP iz 2004. nije imao odredbu koja reguliše ovakvu procesnu situaciju. Vrhovni kasacioni sud odbacuje nepotpune i nedozvoljene zahteve pa je ovom odredbom samo uskladen ZPP sa sudskom praksom. Zahtev je inace nedozvoljen, ako je o takvom zahtevu Vrhovni kasacioni sud već doneo odluku.

NEPOŠTOVANJE PROCESNE DISCIPLINE Novcane kazne su povišene i postavljen je raspon kazni utoliko što ce sud u toku postupka da kazni novcanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara fizicko, odnosno od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice, koje u podnesku vreda sud, stranku ili drugog ucesnika u postupku (clan 186 stav 1. novog ZPP-a).

Kazna od 10.000 do 150.000 dinara je propisana i za punomocnika za primanje pismena koji protivno odredbama zakona ne obavesti sud o promeni adrese (clan 188. novog ZPP-a). Ista kazna je predvidena i za lica koja ometaju preduzimanje parnicnih radnji i dostavljanje pismena ili spisa (clan 189. novog ZPP-a). Novo je i to što sud može da odredi i druge mere prema licu koje ometa preduzimanje parnicnih radnji i propisivanje da izrecena kazna ne utice na izricanje kazne za krivicno delo. Novina je clan 190. novog ZPP -a kojim je propisano da se u rešenju o kažnjavanju odreduje rok za uplatu novcane kazne, da se na izvršenje novcane kazne shodno primenjuju odredbe zakona koji ureduje izvršenje krivicnih sankcija. Propisana je mogucnost zamene novcane kazne, kaznom zatvora, u skladu sa zakonom kojim se ureduje izvršenje krivicnih sankcija. Za pravna lica koja ne plate novcanu kaznu u roku je propisano da ce se primeniti odredbe zakona kojim se ureduje odgovornost pravnih lica za krivicna dela kojima se ureduje izvršenje novcane kazne, kao i to da žalba protiv rešenja o kažnjavanju ne odlaže izvršenje rešenja. Napomena: Odredbama o novcanim kaznama, zakonodavac želi da poveca procesnu disciplinu svih ucesnika u postupku. Kaznama daje znacaj pravilom da se na izvršenje novcane kazne shodno primenjuju odredbe zakona koji ureduje izvršenje krivicnih sankcija kao i mogucnošcu zamene novcane kazne kaznom zatvora.

TOK POSTUPKA

11

TUŽBA Novina je clan 193. novog ZPP-a kojim je propisan postupak u slucaju kada se tužba podnosi protiv Republike Srbije. Podnošenje tužbe je uslovljeno prethodnim obracanjem Republickom javnom pravobranilaštvu sa predlogom za mirno rešavanje spora, osim ako je posebnim propisom predviden rok za podnošenje tužbe. Predlog za mirno rešavanje spora mora da sadrži sve podatke iz clana 192. ZPP-a. Podnošenjem predloga za mirno rešavanje spora nastaje zastoj roka zastarelosti u trajanju od 60 dana. Ukoliko Republicki javni pravobranilac ne odgovori na predlog u roku od 60 dana, smatra se da predlog nije prihvacen i u tom slucaju lice koje je podnelo predlog za mirno rešavanje spora može da podnese tužbu nadležnom sudu. Za nepostupanje po ovoj proceduri predvidena je sankcija jer ce sud da odbaci tužbu kao nedozvoljenu, ako nije podnet predlog za mirno rešavanje spora, odnosno ako nije protekao rok od 60 dana od podnošenja predloga. Sporazum postignut izmedu Republickog javnog pravobranioca i lica koje je podnelo predlog za mirno rešavanje ima snagu izvršne isprave. Isto pravilo važi i u slucaju podnošenja tužbe protiv jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kada se predlog za mirno rešavanje spora podnosi nadležnom pravobranilaštvu, odnosno ovlašcenom zastupniku jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. -Medutim, ova procedura se nece primenjivati ako je posebnim zakonom propisan postupak za mirno rešavanje spora ili medijacije, koji se odnosi na sporove sa Republikom Srbijom. -Novine su unete i u tužbu za utvrdenje (clan 194. novog ZPP-a). Dopunjena je osnovna odredba time da tužilac može u tužbi da traži da sud samo utvrdi povredu prava licnosti, pored utvrdenja i postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave. Napomena: Kao što je i napred receno i ovom odredbom se daje znacaj zaštiti povrede prava licnosti i uskladuje se procesni zakon sa procesnim odredbama materijalnog zakona. Tužba za utvrdenje može da se podnese ako tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za cinidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave, ili ako tužilac ima neki drugi pravni interes (clan 194. stav 2). Potpuno je nova odredba u stavu 3. clana 194. novog ZPP-a i ona propisuje da tužba za utvrdenje može da se podnese radi utvrdivanja postojanja, odnosno nepostojanja cinjenice, ako je to predvideno zakonom ili drugim propisom. Napomena: Ova novina je uvedena radi usaglašavanja sa Zakonom o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009), Zakonom o ravnopravnosti polova ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009), Zakonom o sprecavanju zlostavljanja na radu ("Sl. glasnik RS", br. 36/2010), Zakonom o zaštiti potrošaca ("Sl. glasnik RS", br. 73/2010) i sl, kojima je propisano da se utvrdenjem postojanja ili nepostojanja neke cinjenice rešava materijalnopravni odnos po tim zakonima. Takode je nova odredba sadržana u stavu 4. kojim je propisano da tužba za utvrdenje povrede prava licnosti može da se podnese bez obzira da li je postavljen zahtev za naknadu štete ili drugi zahtev, u skladu sa posebnim zakonom. Preinacenje tužbe Nema bitnih novina kod preinacenja tužbe.U clanu 200. st. 3. i 4. novog ZPP-a je pojašnjeno da smanjivanje visine tužbenog zahteva predstavlja delimicno povlacenje tužbe za koje nije potreban pristanak tuženog i da se u tom slucaju ne donosi posebno rešenje. Povlacenje tužbe Novo je to što se tužba može povuci sve do pravnosnažnog okoncanja postupka (umesto do zakljucenja glavne rasprave), ako tuženi na to pristane. Rok sa 15 dana je smanjen na 8 dana u kome tuženi treba da se izjasni da li pristaje na povlacenje tužbe (clan 202. stav 2. novog ZPP-a). U skladu sa ovom novinom propisano je postupanje suda u slucaju povlacenja tužbe nakon donošenja prvostepene presude i to na sledeci nacin: Clan 202. stav 4. U slucaju da tužba bude povucena posle donošenja prvostepene presude, sud ce da donese rešenje kojim ce da utvrdi da je tužba povucena i da je presuda bez dejstva, a ako je pre povlacenja tužbe izjavljena žalba, sud ce da donese rešenje kojim ce da utvrdi da je tužba povucena, da je presuda bez dejstva i da odbaci žalbu. Napomena: Ove novine su uvedene u skladu sa pojacanim nacelom dispozicije stranaka kojima se omogucava da disponiraju tužbom sve do pravnosnažnog okoncanja postupka. Postojanje parnice

12

Clan 197. ZPP iz 2004. je sada clan 203. novog ZPP-a. Dopunjen je stavom 3, a raniji stav 3. je sada stav 4. U novom stavu 3. je propisano da ako je u parnici koja je kasnije pocela da tece presuda postala pravnosnažna, sud ce da odbaci tužbu u parnici koja je ranije pocela da tece. Dopunjen je i clan 204. novog ZPP-a novim stavom 3. kojim je propisano da presuda ima dejstvo i u odnosu na sticaoca u slucaju ako stranka otudi stvar ili pravo o kome tece parnica, to ne sprecava da se parnica medu istim strankama dovrši. Napomena: Na ovaj nacin štiti se sticalac od vodenja novog spora što je znacajno za pravnu sigurnost ucesnika pravnog posla. SUPARNICARI Clan 199. ZPP-a iz 2004. je sada clan 205. novog ZPP-a. Brisan je stav 3. koji je propisivao da novi tužilac ne može da naknadno stupi u parnicu uz tužioca bez pristanka tuženog posle njegovog upuštanja u raspravljanje o glavnoj stvari. Napomena: Ovaj je stav bio suvišan jer je pravilo bilo sadržano u drugom stavu i samo je zbunjivao svojom sadržinom. I u novom ZPP-u je i dalje propisano da do zakljucenja glavne rasprave može, pod uslovima iz stava 1. clana 205, uz tužioca da pristupi novi tužilac ili tužba može da bude proširena na novog tuženog sa njegovim pristankom. Novi je clan 211. novog ZPP-a koji propisuje pravila za nužno suparnicarstvo i glasi: Nužno suparnicarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su ucesnici materijalnopravnog odnosa. Ako sva lica iz stava 1. ovog clana nisu obuhvacena tužbom kao stranke, sud ce da odbije tužbeni zahtev kao neosnovan. O nužnom suparnicarstvu sud vodi racuna po službenoj dužnosti. Napomena: Prvi put ZPP uvodi odredbe o nužnom suparnicarstvu o cemu se sudska praksa već odavno izjasnila i postavila pravila postupanja. ZPP-om je sada sudska praksa normirana. I uopšteno receno kvalitet izmena ZPP je i u tome što su, više nego do sada, poštovani važeci stavovi sudske prakse. UCEŠCE TRECIH LICA U PARNICI Ucešce umešaca Intervencijsko dejstvo presude je uredeno clanom 218. novog ZPP-a na taj nacin što se precizira dejstvo pravnosnažne presude u pogledu utvrdenog cinjenicnog stanja i pravne kvalifikacije i u kasnijoj parnici koja se vodi izmedu stranke i umešaca koji joj se pridružio u pravnosnažno okoncanoj parnici. Clan 218. U parnici izmedu stranke i umešaca koji joj se pridružio, umešač ne može da osporava utvrdeno cinjenicno stanje, kao i pravne kvalifikacije sadržane u obrazloženju pravnosnažne presude (intervencijsko dejstvo presude). Izuzetno od stava 1. ovog clana, stranka koja je bila umešač ima pravo da istakne prigovor da je stranka iz ranije parnice kojoj se pridružio kao umešač pogrešno vodila prethodnu parnicu ili da je sud propustio da joj dostavlja pozive, podneske ili odluke. Sud može da usvoji prigovor iz stava 2. ovog clana samo ako stranka iz stava 1. ovog clana koja je bila umešač dokaže da: 1) u vreme stupanja u prethodnu parnicu nije blagovremeno bila obaveštena o parnici koja je prethodno vodena i time bila sprecena da preduzima radnje koje bi dovele do povoljnijeg ishoda te parnice; 2) je stranka iz parnice kojoj se pridružila kao umešac, namerno ili iz grube nepažnje, propustila da preduzima parnicne radnje koje bi dovele do povoljnijeg ishoda prethodne parnice, a za mogucnost njihovog preduzimanja raniji umešač nije znao ili nije mogao da zna; 3) je stranka iz prethodne parnice svojim parnicnim radnjama sprecavala da nastupi dejstvo radnji njenog umešaca. Ako stranka iz stava 1. ovog clana koja je bila umešač uspe sa prigovorom iz stava 2. ovog clana, sud ce da dozvoli da stranke ponovo raspravljaju o cinjenicnim i pravnim pitanjima o kojima je raspravljeno u prethodnoj parnici. Imenovanje prethodnika i obaveštenje treceg lica o parnici Clan 220. novog ZPP-a (clan 212. ZPP iz 2004.) je dopunjen stavom 4. kojim je propisano da ako je imenovani prethodnik odbio da stupi u parnicu, shodno se primenjuje odredba clana 218. ovog zakona. Clan 221. novog ZPP-a (clan 213. ZPP iz 2004.) je dopunjen st. 3. i 4. Propisano je da ce sud, u smislu stava 1. ovog clana, da obavesti Republickog javnog pravobranioca, odnosno ovlašcenog zastupnika autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, o parnici u kojoj raspolaganje stranaka ili odluka suda može da utice na imovinska prava i obaveze Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Stranka koja je posredstvom suda obavestila trece lice o parnici, ima pravo da se u naknadnoj parnici u kojoj je

13

obavešteno lice stranka, poziva na intervencijsko dejstvo presude. PREKID I ZASTOJ U POSTUPKU Clanom 222. novog ZPP-a su pobrojani slucajevi u kojima sud utvrduje prekid postupka. Otvaranje postupka likvidacije više nije razlog za prekid postupka. Novina je kod zastoja postupka (clan 227. novog ZPP-a) utoliko što sud može da zastane sa postupkom samo kada je to izricito propisano zakonom, a ne i kada oceni da je to celishodno kako je bilo propisano clanom 219. stav 1. ZPP iz 2004. Iz pomenutog clana 219. je brisan stav 2. zbog uskladenja sa odredbom iz stava 1. clana 219. novog ZPP.

DOKAZIVANJE

Opšte odredbe Znacajna novina je što se osim cinjenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice ne dokazuju ni cinjenice koje stranka nije osporila (clan 230. stav 1 novog ZPP-a). Izostavljena je odredba iz clana 222. stav 3. ZPP-a iz 2004. kojim je propisano da se opštepoznatim cinjenicama smatraju i one za koje je sud saznao u vršenju sudijske funkcije ukoliko ih je sud saopštio na raspravi strankama. Brisan je clan 226. ZPP iz 2004.

Clanom 243. novog ZPP-a je povišena i odredena je minimalna i maksimalna novcana kazna trecem licu kome sud nareduje da podnese ispravu, a ono osporava svoju dužnost da podnese ispravu koja se kod njega nalazi i licu koje ne priznaje da se isprava nalazi kod njega. Sud može da kazni novcanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara fizicko lice i odgovorno lice u državnom i drugom organu, pravnom licu i drugoj organizaciji koje je izdalo ispravu, odnosno novcanom kaznom od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice i drugu organizaciju koje je izdalo ispravu, ako nije postupilo po rešenju suda iz clana 242. st. 2. i 3. ovog zakona. Napomena: Buduci da postupanje suda u unapred odredenom vremenskom okviru zavisi od toga u kojoj meri i koliko blagovremeno mu treca lica, državni ili drugi organ dostavlja traženu ispravu, nužno je da se propišu strože novcane kazne zbog nepoštovanja obaveze da udovolje traženju suda. Svedoci Novine su u mogucnosti da se izvede dokaz citanjem pisane izjave svedoka i da se svedok sasluša putem konferencijske veze, korišcenjem uredaja za tonsko ili opticko snimanje pa je tako novim cl. 245. i 246. propisano: Clan 245. Svedoci se, po pravilu, saslušavaju neposredno na rocištu. Sud može rešenjem da odluci da se izvede dokaz citanjem pisane izjave svedoka, u kojoj se navode saznanja o bitnim spornim cinjenicama, odakle su mu one poznate i u kakvom je odnosu sa strankama u postupku. Pisana izjava svedoka mora da bude overena u sudu ili od strane lica koje vrši javna ovlašcenja. Pre davanja izjave, lice koje uzima izjavu mora da upozori svedoka sa pravima i dužnostima svedoka propisanim ovim zakonom. U slucaju iz stava 2. ovog clana, sud rešenjem može da odluci, po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka, da se svedok sasluša putem konferencijske veze, korišcenjem uredaja za tonsko ili opticko snimanje. Protiv rešenja iz st. 2. i 3. ovog clana nije dozvoljena posebna žalba. Izjavu svedoka iz st. 2. i 3. ovog clana može sudu da podnese stranka ili sud može da je zatraži od svedoka. Sud može uvek da pozove svedoka koji je dao pisanu izjavu ili cija je izjava snimljena da svoje svedocenje potvrdi pred sudom na rocištu. Clan 246. Tonski ili opticki snimak svedocenja je sastavni deo sudskog spisa. Tonski deo snimka svedocenja se prenosi u formu pisanog zapisnika u skladu sa odredbom clana 121. ovog zakona. Nacin snimanja, prenošenja snimka svedocenja, cuvanja i uništavanja snimka svedocenja ureduje se Sudskim poslovnikom. Nova je i odredba u clanu 253. stav 3. novog ZPP-a kojim je propisano da sud može da naloži stranci da obavesti svedoka cije je saslušanje odredeno o mestu, danu i casu održavanja. Novcane kazne propisane clanom 257. novog ZPP-a su povišene i sada iznose od 10.000 do 150.000 dinara ako svedok koji je uredno pozvan ne dode, a izostanak ne opravda ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude saslušan, sud može da naredi da se prinudno dovede i snosi troškove dovodenja, a može i da ga kazni novcanom kaznom. Ako svedok dode i pošto je upozoren na posledice uskrati svedocenje ili odgovor na pojedino pitanje, a sud oceni da su razlozi uskracivanja neopravdani, može da ga kazni novcanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoci, može ponovo novcano da se kazni. Novcana kazna se izvršava na nacin propisan u

14

clanu 190. ovog zakona. Napomena: Ove nove mogucnosti saslušanja svedoka putem konferencijske veze, korišcenjem uredaja za tonsko ili opticko snimanje, citanjem pisane izjave svedoka su uvedene u cilju ubrzanja postupka, a u skladu sa naprednim tehnickim unapredenjem. Povišenje novcanih kazni je u skladu sa ostalim odredbama novog ZPP-a o novcanim kaznama. Veštaci Nacelo dispozicije je afirmisano i kod izvodenja dokaza veštacenjem. Zbog toga je brisana odredba iz clana 250. stav 4. ZPP iz 2004. kojom je propisano da sud može nezavisno od sporazuma stranaka da odredi drugog veštaka, ako oceni da složenost veštacenja to zahteva. Ovakvih ovlašcenja više sud nema jer bi takva odredba bila u koliziji sa nacelom dispozicije. Sada je clanom 260. (clan 250. ZPP iz 2004.) stavom 3. novog ZPP-a propisano da ako nijedna stranka ne predloži veštacenje ili u ostavljenom roku ne obezbedi troškove za veštacenje ili se ne podvrgne veštacenju sud ce o tim cinjenicama da odluci, primenom pravila o teretu dokazivanja (clan 231. stav 1).

Novina je da stranka može sudu da priloži pisani nalaz i mišljenje veštaka odgovarajuce struke, u vezi sa cinjenicama iz clana 259 . ovog zakona . Procedura je propisana novim cl. 261, 262. i 263. Napomena: Ovo rešenje je potpuno suprotno nekadašnjem stavu da je nalaz veštaka koga je stranka sama angažovala, a priori pristrasan (to su bile situacije kada stranka prilaže nalaz iz postupka obezbedenja dokaza ili kada je stranka nezadovoljna nalazom veštaka koga je sud odredio pa nudi drugaciji itd). Sada je sav teret dokazivanja na strankama i njihova je dispozicija i u tome da izaberu veštake i prilože njihove nalaze. Na sudu je sada samo da veštake usaglasi. Cini se da ce ovo doprineti nepristrasnijim i strucnijim nalazima jer angažovani veštak zna da još jedan veštak iste struke izraduje nalaz i da ce se njihovi nalazi i njihova strucnost suociti pred sudom. Nalaz i mišljenje veštaka sud ce da dostavi suprotnoj stranci na izjašnjavanje. Sud može rešenjem da odredi da se izvodenje dokaza veštacenjem sprovede citanjem pisanog nalaza i mišljenja koje je stranka priložila, a nakon izjašnjavanja suprotne stranke, u smislu clana 260. stav 2. ovog zakona(clan 261. st. 2. i 3. novog ZPP-a) Sud može da odredi izvodenje dokaza veštacenjem po službenoj dužnosti, ako je to propisano zakonom (clan 262). Dalje je propisano da se predlog iz clana 260. ovog zakona, pisani nalaz i mišljenje veštaka iz clana 261. ovog zakona, kao i izjašnjavanje suprotne stranke, podnose sudu najkasnije do završetka pripremnog rocišta ili prvog rocišta za glavnu raspravu, ako pripremno rocište nije održano (clan 263). Preuredena je i odredba iz clana 251. st. 2. i 3. ZPP-a iz 2004. tako što je clanom 264. stav 4. propisano da ako za odredenu oblast veštacenja nema sudskog veštaka upisanog u registar sudskih veštaka, veštacenje može da obavi lice odgovarajuce struke koje ce sud da odredi. Lice koje sud odredi je dužno da pre veštacenja dâ izjavu da ce nalaz i mišljenje dati po pravilima struke i svom najboljem znanju, objektivno i nepristrasno. Novcane kazne su povišene u odnosu na one propisane clanom 254. ZPP-a iz 2004. kojim je kazna bila propisana do 30.000,00 dinara. Novim ZPP, clanom 267. su propisane sledece novcane kazne: Sud ce da kazni novcanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara veštaka fizicko lice, odnosno od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice koje obavlja veštacenje, ako veštak ne dode na rocište iako je uredno pozvan, a izostanak ne opravda ili ako u ostavljenom roku ne podnese svoj nalaz i mišljenje. Sud može da kazni novcanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara veštaka fizicko lice, odnosno od 30.000 do 1.000.000 dinara pravno lice koje obavlja veštacenje, ako veštak bez opravdanog razloga odbije da vrši veštacenje. Novcanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara može da se kazni i odgovorno lice u pravnom licu koje obavlja veštacenje u slucaju iz st. 1. i 2. ovog clana.

Novcana kazna se izvršava na nacin propisan u clanu 190. ovog zakona. Odredba o isplati naknade troškova i nagrade veštaku je dopunjena odredbom iz clana 268. stav 3. novog ZPP-a pa je propisano da stranka koja je predložila veštacenje ili ako je sud naložio stranci da snosi troškove veštacenja odredenog po službenoj dužnosti, placa naknadu i nagradu veštaku, a o izvršenom placanju podnosi dokaz sudu u roku od osam dana od dana uplate. Novo je i to što su propisani rokovi za veštaka i to: Rok za podnošenje nalaza i mišljenja ne može da bude duži od 60 dana (clan 269. stav 2. novog ZPP-a) s tim da veštak svoj pisani nalaz i mišljenje podnosi sudu najkasnije 15 dana pre rocišta (clan 270. novog ZPP-a).

Saslušanje stranaka Novo je to je što je uvedena mogucnost saslušanja stranke putem konferencijske veze, korišcenjem uredaja za

15

tonsko ili opticko snimanje, u skladu sa clanom 245. novog ZPP-a. Protiv tog rešenja nije dozvoljena posebna žalba. Stranke imaju pravo na kopiju snimka (clan 277. stav 2). Pojašnjeno je ko ce biti saslušan za pravno lice utoliko što je reč "pravilima" iz clana 265. stav 2. ZPP iz 2004. navedeno "propisom ili opštim aktom pravnog lica" odredeno da ga zastupa u clanu 280. stav 2.

OBEZBEDENJE DOKAZA Clan 269. ZPP iz 2004. koji odgovara clanu 284. novog ZPP je dopunjen novim stavom 2. kojim je propisano da u postupku obezbedenja dokaza pre pokretanja parnice, ne može da se izvodi dokaz saslušanjem stranaka.

PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE Opšte odredbe Nacelo sudenja u razumnom roku je povecalo i dužnosti stranaka. Tako je propisano clanom 289. stav 3. novog ZPP-a da su u toku pripremanja glavne rasprave stranke dužne da blagovremeno upucuju podneske u kojima ce da navedu cinjenice na kojima zasnivaju svoje tvrdnje i zahteve, kao i da predlože dokaze kojima se one utvrduju. Ista je odredba u ZPP iz 2004. u clanu 274. stav 3. osim što umesto reci dužne stoji reč mogu. Ovakva obligatorna odrednica umnogome ubrzava postupak što i jeste cilj zakonodavca. Iz clana 279. ZPP iz 2004. su brisani st. 3. i 4. kojima je propisano da sudijski pomocnici mogu samostalno da preduzimaju odredene poslove u postupku prethodnog ispitivanja tužbe. Odgovor na tužbu Clanom 296. novog ZPP-a je skracen rok sa 30 na 15 dana od dana prijema tužbe u sud u kome ce sud, tužbu sa prilozima da dostavi tuženom na odgovor. Rok za odgovor na tužbu je ostao 30 dana (clan 297. novog ZPP-a). Upozorenje tuženom o posledicama propuštanja dostavljanja odgovora na tužbu je potpunije. Pored upozorenja tuženog o posledicama propuštanja da dostavi odgovor na tužbu (clan 350. stav 1. tacka 1), novo je upozorenje koje se tice obaveze odredivanja punomocnika za primanje pismena (clan 298. stav 3), kao i na dužnost obaveštavanja suda o promeni adrese (clan 144.). Clan 298. st. 3. i 4. novog ZPP-a obavezuje tuženog koji ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište u inostranstvu, da u odgovoru na tužbu odredi punomocnika za primanje pismena.

Ako tuženi koji ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište u inostranstvu, ne dostavi sudu obaveštenje iz stava 3. ovog clana zajedno sa odgovorom na tužbu, sud ce da mu postavi punomocnika za primanje pismena i da ga o tome obavesti.

Pripremno rocište i zakazivanje rocišta za glavnu raspravuClanom 305. novog ZPP-a, koji odgovara clanu 290. ZPP iz 2004. je propisano u stavu 3. da ce sud da upozna stranke sa njihovim pravom da spor mogu da reše medijacijom. Clanom 308. su propisane dužnosti stranke u cilju ostvarenja nacela sudenja u razumnom roku i koncentracije dokaza. Stranke su dužne da najkasnije na pripremnom rocištu, odnosno na prvom rocištu za glavnu raspravu ako pripremno rocište nije obavezno (clan 302) iznesu sve cinjenice potrebne za obrazloženje svojih predloga, da predlože dokaze kojima se potvrduju iznete cinjenice, da se izjasne o navodima i ponudenim dokazima protivne stranke, kao i da predlože vremenski okvir za sprovodenje postupka.

Aktivnost suda je takode propisana tako što ce sud na pripremnom rocištu da utvrdi koje su cinjenice nesporne, odnosno opštepoznate i koje su cinjenice sporne i koja bi pravna pitanja trebalo da se rasprave. Sud ce da odluci koja ce dokazna sredstva da izvede na glavnoj raspravi i rešenjem ce da odredi vremenski okvir za sprovodenje postupka (clan 10. stav 2).

Rešenje o odredivanju vremenskog okvira narocito sadrži: broj rocišta, vreme održavanja rocišta, raspored izvodenja dokaza na rocištima i preduzimanja drugih procesnih radnji, sudske rokove, kao i ukupno vreme trajanja glavne rasprave. Sud ce predloge za izvodenje dokaza koje ne smatra bitnim za donošenje odluke da odbije rešenjem protiv koga nije dozvoljena posebna žalba. Napomena: Na ovaj nacin ce stranke unapred znati hronologiju dogadanja u sporu pa ce svoje obaveze moci da

16

usklade prema sudu i predmetu spora. Clan 309. Sud zakazuje rocište za glavnu raspravu najkasnije u roku od 30 dana od održavanja pripremnog rocišta, odnosno od prijema odgovora na tužbu ili proteka roka iz ovog zakona za podnošenje odgovora na tužbu, ako oceni da održavanje pripremnog rocišta nije potrebno (clan 302). Sud po pravilu, zakazuje jedno rocište za glavnu raspravu, radi izvodenja svih dokaza cije je izvodenje dozvolio ili odredio po službenoj dužnosti. Ako sud oceni da je za izvodenje dokaza potrebno održati više od jednog rocišta, zakazace ih u najkracem vremenskom razmaku, vodeci racuna o koncentraciji glavne rasprave. Sud je dužan da poštuje vremenski okvir odreden na osnovu clana 308. ovog zakona, kao i da spreci svaki pokušaj neosnovanog odlaganja rocišta i sankcioniše svaku povredu ili zloupotrebu procesnih prava i narušavanje procesne discipline. Sud ce na rocište da pozove stranke, svedoke i veštake koje je na pripremnom rocištu odlucio da pozove na glavnu raspravu. Odredbe clana 303. ovog zakona primenice se i prilikom zakazivanja rocišta za glavnu raspravu.

GLAVNA RASPRAVA

Tok glavne rasprave Clan 299. ZPP iz 2004. je sada clan 313. i njime je propisana aktivna uloga suda u vidu postavljanja pitanja. Izostavljena je mogucnost da u izuzetnim okolnostima sud odredi izvodenje dokaza po službenoj dužnosti. Ovaj clan sada glasi: Sud ce postavljanjem pitanja da se stara da se u toku rasprave pruže potrebna objašnjenja, da bi se utvrdile cinjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva (clan 7. stav 2). Dok je clanom 300. ZPP-a iz 2004. koji odgovara clanu 314. novog ZPP-a propisano da stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove cinjenice i predlažu nove dokaze, novina je da se to mora uciniti na pripremnom rocištu, odnosno na prvom rocištu. Nacelo sudenja u razumnom roku se i na ovaj nacin afirmiše. Propisano je da stranke mogu, u podnescima ili na kasnijim rocištima, sve do zakljucenja glavne rasprave, da iznose nove cinjenice i predlažu nove dokaze, samo ako ucine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogle da ih iznesu, odnosno predlože na pripremnom rocištu, odnosno na prvom rocištu za glavnu raspravu, ako pripremno rocište nije održano. Ako stranke ne dokažu da nisu skrivile što dokaze nisu predložile na pripremnom rocištu, odnosno na prvom rocištu, sud nece uzeti cinjenice i dokaze koji su kasnije izneti odnosno predloženi. Obaveza suda da odredi vremenski rok trajanja postupka se razraduje na odgovarajucim mestima u novom ZPP. Tako je clanom 315. stav 1. novog ZPP-a koji govori o izvodenju dokaza u odnosu na ZPP iz 2004. dopunjeno i time što ce sud u rešenju o izvodenju dokaza navesti i rok za izvodenje dokaza u okviru vremenskog okvira. Iz clana 303. ZPP iz 2004. kome odgovara clan 317. novog ZPP-a je brisan stav 3. kojim je propisano da ako predsednik veca zabrani postavljanje odredenog pitanja ili davanje odgovora, stranka može zahtevati da o tome odluci vece. Javnost glavne rasprave U ZPP iz 2004. je clanom 307. propisano da raspravi mogu da prisustvuju samo punoletna lica. Ovom clanu odgovara clan 321. novog ZPP-a kojim je propisano da raspravi mogu da prisustvuju samo lica starija od 16 godina, osim ako je zakonom drugacije propisano. Brisani su i st. 3. i 4. iz clana 307. kojima je propisano da raspravi ne smeju da prisustvuju lica koja nose oružje ili opasno orude osim ukoliko nisu cuvari lica koja ucestvuju u postupku. Rukovodenje glavnom raspravom Clanom 326. je propisano da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano raspravi, da se postupak ne odugovlaci i da se rasprava po mogucnosti dovrši na jednom rocištu, odnosno u vremenskom okviru. U odnosu na ZPP iz 2004. dodat je vremenski okvir iz razloga koji su ranije navedeni. Clanom 331. je propisano da se rocište drži pred izmenjenim vecem, odnosno sudijom pojedincem, glavna rasprava mora da pocne iznova, ali sud može da donese odluku da se ponovo ne saslušavaju stranke, svedoci i veštaci i da se ne vrši nov uvidaj, već da se procitaju zapisnici o izvodenju ovih dokaza. Napomena: Ovakvo je rešenje postojalo u ZPP-u iz 2004, ali je Zakonom o izmenama i dopunama ZPP od 29.12.2009. promenjeno tako da sud donosi odluku. Vracanjem na staro rešenje je ostavljeno sudu da proceni razloge i opravdanost da neke izvedene dokaze ponovi u situaciji kad glavna rasprava mora da pocne iznova.

17

Održavanje reda na glavnoj raspravi Clanom 333. je povišena novcana kazna za vredanje ili ometanje rada ili nepokoravanje naredenjima suda za održavanje reda koja umesto kazne do 30.000 dinara iznosi od 10.000 do 150.000 dinara. Novo je to što je clanom 334. propisano da se odredbe o kažnjavanju i udaljenju lica sa rocišta (clan 333) shodno primenjuje i na javnog tužioca ili na javnog pravobranioca, odnosno na lica koja ih zamenjuju. O kažnjavanju lica iz stava 1. ovog clana obavestice se nadležni javni tužilac i Državno vece tužilaca, odnosno javni pravobranilac. Napomena: U ZPP iz 2004. je clanom 320. propisano da ce sud obavestiti nadležnog javnog tužioca ili javnog pravobranioca ukoliko narušava red, da može da odloži rocište i zatraži da se odredi drugo lice. Novim ZPP-om su i javni tužilac i javni pravobranilac izjednaceni sa strankama što oni i jesu i ostalim licima koja ucestvuju u postupku. SUDSKO PORAVNANJE Clanom 336. stav 2. je propisano da stranke mogu pred sudom u toku celog postupka do njegovog pravnosnažnog okoncanja da zakljuce sudsko poravnanje. Narednim stavom se konkretizuje postupanje suda ako je sudsko poravnanje zakljuceno posle donošenja prvostepene odluke tako što je propisano da ce sud da donese rešenje kojim ce da utvrdi da je prvostepena presuda bez dejstva i da obustavi postupak.

Napomena: ZPP iz 2004. je propisano da stranke mogu poravnanje da zakljuce do zakljucenja glavne rasprave. Ova izmena je u skladu sa naglašenim nacelom dispozicije stranaka. Clan 339. koji odgovara clanu 325. ZPP-a iz 2004. ne sadrži odredbu iz stava 2. kojim je propisano da je sudsko poravnanje ništavo ako je zakljuceno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (clan 3. stav 3). Cl. 340, 341. i 342. se odnose na postupak medijacije. ZPP iz 2004. je cl. od 326. do 329. detaljnije propisao postupanja suda u slucaju medijacije. Novim ZPP-om je clanom 341. propisano da se postupak medijacije sprovodi u skladu sa posebnim zakonom. Stoga je u novom ZPP-u propisano samo kao osnovno nacelo pravo stranka da spor reše u postupku medijacije i da ce sud da zastane sa postupkom i uputi stranke na medijaciju.

PRESUDAVrste presuda Odredbe o medupresudi (clan 347) su dopunjene novim stavom kojim je odredeno da medupresuda ima dejstvo samo u postupku u kome je doneta. Ovim je otklonjena dilema o pravnom dejstvu medupresude koja se u praksi ponekad javljala te je odredena njena pravna priroda koja je deklaratorna. Odredbe o presudi zbog propuštanja (clan 350) su izmenjene samo time što je brisana odredba iz clana 338. stav 6. ZPP iz 2004. kojim je propisano da protiv odluke suda kojom je odbijen predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja nije dozvoljena posebna žalba. Napomena: Prema ovoj izmeni dozvoljena je posebna žalba protiv odluke suda kojom je odbijen predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja. Žalba sa glavnom stvari gubi smisao nakon presudenja i ova izmena ce doprineti boljem sprovodenju postupka pri donošenju ove presude. Vracena je presuda zbog izostanka iz ZPP-a iz 1977. kao sredstvo procesne discipline. Uvedena je i u parnicama za smetanje državine kao rešenje zbog propuštanja. U sporovima male vrednosti je zadržana sa izmenjenom pravnom prirodom. Odredba glasi: Clan 351. Kad tuženi kome tužba nije dostavljena na odgovor, već mu je tužba dostavljena zajedno sa pozivom na rocište, ne dode na pripremno rocište ili na prvo rocište za glavnu raspravu ako pripremno rocište nije održano ili ako dode na ta rocišta, ali nece da se upusti u raspravljanje, a ne ospori tužbeni zahtev, sud ce da donese presudu kojom se usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog izostanka) ako su ispunjeni sledeci uslovi: 1) tuženi je uredno pozvan; 2) tuženi nije podneskom osporio tužbeni zahtev; 3) osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz cinjenica navedenih u tužbi; 4) cinjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa cinjenicama koje su opštepoznate; 5) ne postoje opštepoznate okolnosti zbog kojih tuženi nije mogao da dode na rocište.

Presuda zbog izostanka nece da se donese i kad su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog clana, ako se radi o zahtevima kojima stranke ne mogu da raspolažu (clan 3. stav 3).

18

Donošenje presude zbog izostanka odložice se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. ovog clana prethodno pribave obaveštenja. Ako iz cinjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva, a tužba na rocištu nije preinacena, sud ce da donese presudu kojom se tužbeni zahtev odbija.

Donošenje presude zbog izostanka može da se odloži i ako nema dokaza da je tuženi uredno pozvan, a nesumnjivo je da mu je poziv upucen. U tom slucaju sud ce da odredi rok, koji ne može da bude duži od 30 dana za dostavu u Republici Srbiji, odnosno duži od roka potrebnog za dostavljanje u smislu clana 133. stav 2. ovog zakona, da se proveri da li je tuženi uredno pozvan. Ako se u odredenom roku utvrdi da je tuženi bio uredno pozvan, sud ce da donese presudu zbog izostanka. U slucajevima propisanim u st. 4. i 5. ovog clana, presudu zbog izostanka sud može da donese bez izjašnjavanja stranaka.

Donošenje i objavljivanje presude ZPP iz 2004. je clanom 339. stav 4. propisao da se nece objaviti presuda koja se donosi u situaciji kada sud odluci da zakljuci glavnu raspravu, a pribavlja spis ili zapisnik o dokazima izvedenim pred zamoljenim sudom. Novim ZPP-om je clanom 352. stav 4. propisano da ce se presuda objaviti najkasnije u roku od osam dana od dana prijema spisa, odnosno zapisnika. I u složenijim predmetima sud može da odloži objavljivanje presude za osam dana od dana zakljucenja glavne rasprave. Napomena: Ovim izmenama je naloženo sudu da sve presude objavljuje. Pisana izrada presude Nacelo sudenja u razumnom roku je afirmisano i u clanu 354. jer je stavom 4. propisano da je sud dužan da otpremi overeni prepis presude narednog dana od dana isteka roka od osam i u složenijim predmetima od 15 dana od dana objavljivanja. Odredba o tome šta sadrži pismeno izradena presuda iz clana 355. je izmenjena samo utoliko što se u uvodu presude navodi dan objavljivanja presude umesto dan donošenja. Na ovaj je nacin uskladena ova odredba sa odredbom kojom je propisano da se sve presude objavljuju. Novo je i to što je stav 4. clana 355. dopunjen utoliko što je navedeno da obrazloženje presude mora da sadrži cinjenicno stanje koje je utvrdio. Napomena: Ovim je otklonjen propust svih ranijih ZPP koji nisu propisivali da je cinjenicno stanje obavezni deo obrazloženja, a nužno je bio. Osim toga nepravilno ili nepotpuno utvrdeno cinjenicno stanje je razlog za žalbu.

REDOVNI PRAVNI LEKOVI

Žalba protiv presude Od pravila da žalba ima suspenzivno dejstvo je napravljen izuzetak koji glasi: Clan 368. Žalba protiv prvostepene presude kojom se fizickom licu nalaže isplata potraživanja cija glavnica ne prelazi iznos od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donošenja odluke, odnosno kojom se preduzetniku ili pravnom licu nalaže isplata potraživanja cija glavnica ne prelazi iznos od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donošenja odluke, ne odlaže izvršenje. Ako se u presudi nalaže samo naknada troškova postupka u visini koja ne prelazi iznos iz stava 1. ovog clana, žalba protiv rešenja o naknadi troškova postupka ne odlaže izvršenje. Napomena: Ova odredba je novo rešenje u odnosu na sve ranije ZPP. Usaglašena je sa clanom 15. Zakona o izvršenju i obezbedenju koji propisuje mogucnost izvršenje nepravnosnažne sudske odluke. Clanom 371. je propisano da ako na osnovu podataka iz žalbe ne može da se utvrdi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba), prvostepeni sud ce rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba, da odbaci žalbu kao nepotpunu (clan 101. stav 5). Napomena: Ova izmena je u skladu sa nacelom sudenja u razumnom roku i pojacava se procesna disciplina stranaka. Izostavljena je procedura iz ZPP iz 2004. koja predvida da ce prvostepeni sud rešenjem protiv koga nije dozvoljena žalba, pozvati žalioca da u odredenom roku dopuni, ispravi žalbu, a sankcija za nepostupanje je odbacivanje žalbe kao nepotpune. Clan 359. ZPP-a iz 2004. koji odgovara clanu 372. novog ZPP je redukovan sa šest na dva stava. Brisane su

19

odredbe da ce sud sprovesti izvidaj radi provere istinitosti navoda žalioca, da nije dozvoljeno isticanje prigovora prebijanja, odredbe o troškovima koji nastanu iznošenjem novih cinjenica i dokaza u žalbi. Naime, pojacano je pravilo da u žalbi ne mogu da se iznose nove cinjenice i predlažu novi dokazi, osim ako podnosilac žalbe ucini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da ih iznese, odnosno predloži do zakljucenja glavne rasprave. Umesto pravila da se ne mogu isticati prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor, pravilo glasi da u žalbi ne mogu da se isticu materijalnopravni prigovori. Razlozi zbog kojih presuda može da se pobija Clan 373. stav 2. novog ZPP-a je usaglašen sa ponovnim uvodenjem presude zbog izostanka tako što je propisano da se presuda zbog propuštanja i presuda zbog izostanka ne može pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrdenog cinjenicnog stanja. Clan 361. ZPP iz 2004. koji propisuje bitne povrede postupka je clan 374. novog ZPP-a. Tacka 2) stava 2. je dopunjena tako što bitna povreda postupka uvek postoji pored toga ako je odluceno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost (clan 16), i onda ako je sud odbio da odlucuje o zahtevu za koji je nadležan. Napomena: Ovom dopunom je uspostavljena ravnoteža koja ranije nije postojala buduci da je jednak propust ako je sud odlucio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost, kao i ako je odbio da odlucuje o zahtevu za koji je nadležan. Tacka 6) stava 2. je dopunjena tako što je obuhvacena presuda zbog izostanka i propisuje da bitna povreda postupka uvek postoji ako je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu na osnovu priznanja, presudu na osnovu odricanja, presudu zbog propuštanja ili presudu zbog izostanka. Tacka 8) stava 2. je dopunjena tako što je usaglašena povreda postupka sa propisom o upotrebi službenog jezika nacionalnih manjina. Propisano je da bitna povreda postupka uvek postoji ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo ili ako parnicni postupak nije voden na službenom jeziku nacionalne manjine iako su za to bile ispunjene zakonske pretpostavke. Bitna povreda postupka iz tacke 9) stava 2. novog ZPP-a se odnosi na obe stranke jer je brisana odrednica iz iste tacke clana 361. ZPP-a iz 2004. da ova bitna povreda postoji ako se nedostaci odnose na stranku koja je izjavila žalbu. Bitna povreda uvek postoji ako je u postupku kao tužilac ili tuženi ucestvovalo lice koje ne može da bude stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašceno lice ili ako parnicno nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomocnik stranke nije imao potrebno ovlašcenje za vodenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, osim ako vodenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno. Bitna povreda postupka iz tacke 10) stava 2. novog ZPP-a postoji samo ako je odluceno o zahtevu o kome je ranije pravnosnažno presudeno ili o kome je ranije zakljuceno sudsko poravnanje. Ako je odluceno o zahtevu po kome već tece parnica više nije bitna povreda jer je ovaj razlog brisan.

Novo je da se prvi put propisuje pravilo u slucaju povlacenja žalbe. Clan 379. propisuje da u slucaju da je podnosilac žalbe povukao žalbu, prvostepeni sud ce rešenjem da utvrdi da je žalba povucena. Clanom 380. je rok za odgovor na žalbu produžen sa osam na 15 dana. Rok od osam dana je propisan za odgovor na žalbu u menicnim i cekovnim parnicama Clanom 381. je ostavljena mogucnost (ne i obaveza) sudu da pruži objašnjenje povodom navoda iz žalbe koji se odnose na povrede parnicnog postupka. Clanom 367. ZPP-a iz 2004. je propisano da ce sud dati objašnjenja i da ce sprovesti i izvidaj da proveri istinitost odnosnih navoda u žalbi. Napomena: Ovom izmenom je smanjena obaveza prvostepenog suda da se angažuje u toku žalbenog postupka. Bitna novina je sadržana u clanu 383. stav 2. kojim je propisan rok od devet meseci od dana prijema spisa prvostepenog suda da drugostepeni sud odluci o žalbi ako ne drži raspravu. Stavom 3. ovog clana je propisana mogucnost da drugostepeni sud zakaže raspravu i kad oceni da je potrebno da se izvedu dokazi koje je prvostepeni sud odbio, što ZPP iz 2004. ne propisuje. Stavom 4. ovog clana je precizirana zabrana dvostrukog ukidanja na nacin da ce drugostepeni sud da zakaže raspravu i odluci o žalbi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta. Ovo pravilo ne važi ako se žalbom pobija presuda na osnovu priznanja, presuda zbog odricanja, presuda zbog propuštanja, presuda zbog izostanka, kao i presuda doneta bez održavanja glavne rasprave, odnosno ako se radi o presudi u sporu male vrednosti. St. 5, 6. i 7. je razradeno pravilo utoliko što je i drugostepeni sud dužan da odrediv vremenski okvir za sprovodenje postupka, što se odredba stava 4. ovog clana primenjuje i ako je u ponovljenom postupku tužba

20

preinacena povecanjem postojeceg zahteva. Nepostupanje sudije da u roku od devet meseci odluci o žalbi ukoliko ne zakazuju raspravu je osnov za pokretanje disciplinskog postupka protiv predsednika veca kome je predmet dodeljen u rad u skladu sa odredbama Zakona o sudijama. Napomena: ZPP-om iz 2004. je propisana zabrana dvostrukog ukidanja ukoliko je presuda bila ukinuta po odredbama tog zakona. Novim pravilima se još više potencira pravilo da drugostepeni sud donese odluku i ne vraca predmet prvostepenom sudu, a sve radi ostvarenja nacela sudenja u razumnom roku. Medutim, i dalje ostaje pitanje kako da se obezbedi da se sudenje zadrži u prvom stepenu, da nakon prvog ukidanja presude prvostepeni sud postupi po uputstvu drugostepenog suda koje mora biti jasno i sveobuhvatno i da potrebe držanja rasprave pred drugostepenim sudom budu minimalne. Takode, ukoliko sudija ima veci priliv predmeta od broja koji završi u skladu sa orijentacionom normom, nece biti u mogucnosti da poštuje rok iz stava 2. ovog clana. Sudija pri tome nema uticaja na organizaciju rada u sudu i na broj sudija koji fakticki rade, a od kojih cinilaca zavisi opterecenost pojedinacnog sudije. Clan 384. je dopunjen novim stavom kojim je propisano da stranka može da predloži da sud izvede i dokaze cije je izvodenje odbio u prvostepenom postupku. Ovim je uskladena ova odredba sa clanom 383. stav 3. Granice ispitivanja prvostepene presude: Drugostepeni sud po službenoj dužnosti pazi na bitne povrede odredaba parnicnog postupka (pored tac. 1, 3, 5, 7. i 9) i na tacku 2) stava 2. iz clana 374. (odluceno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost (clan 16), odnosno ako je sud odbio da odlucuje o zahtevu za koji je nadležan). To je novo u odnosu na ZPP iz 2004. Odluke drugostepenog suda o žalbi Novina je propisana clanom 388. kada stranke u toku žalbenog postupka zakljuce poravnanje. U tom slucaju ce sud rešenjem da utvrdi da je prvostepena presuda bez dejstva i žalba povucena. Napomena: Ovo novo pravilo je u skladu sa nacelom dispozicije stranaka da svojim zahtevom disponiraju sve do pravnosnažnog okoncanja postupka. Novo je to što je clanom 389. stav 2. propisano da ako je žalba povucena u postupku pred drugostepenim sudom, sud ce rešenjem da utvrdi da je žalba povucena. Napomena: Raniji zakoni nisu sadržavali ovakvu odredbu. U praksi se dogada ovakva procesna situacija pa je bilo potrebno da se i zakonom propiše da ce sud rešenjem da utvrdi povlacenje žalbe. Stavom 3. clana 391. je dodato pravilo da ce drugostepeni sud da ukine prvostepenu presudu i odbaci tužbu i u slucaju ako su u postupku pred prvostepenim sudom ucinjene povrede odredaba iz clana 374. stav 2. tacka 5) (ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka -clan 3. stav 3), što nije propisano ZPP iz 2004. Clan 391. je proširen dodavanjem stava 4. kojim je propisano da drugostepeni sud odlucuje presudom iz clana 387. stav 2. ovog zakona tako što žalbu odbija kao neosnovanu i potvrduje pobijanu presudu u pogledu odluke o osnovu tužbenog zahteva, a ukida je u delu u kome je odluceno o visini tužbenog zahteva i u tom delu predmet vraca prvostepenom sudu na ponovno sudenje. Napomena: Stavom 4. je konkretizovano postupanje drugostepenog suda u situaciji kada ukida prvostepenu presudu samo u pogledu visine tužbenog zahteva, a ne i u pogledu osnova tužbenog zahteva, cime se otklanjaju dileme oko kompozicije izreke drugostepene presude i ujednacava postupanja svih sudova na isti nacin. Brisana je odredba clana 378. ZPP-a iz 2004. kojom je propisano da drugostepeni sud u slucaju ukidanja prvostepene presude može da naredi da se nova glavna rasprava drži pred novim vecem ili sudijom. Napomena: Ovakvo pravilo je izgubilo smisao kod pravila da se presuda može ukinuti samo jednom. Odredba clana 393. kojom je propisano postupanje drugostepenog suda u slucaju prekoracenja tužbenog zahteva je dopunjena stavom 3. kojim je propisana mogucnost ponovnog ukidanja prvostepene presude ako je prvostepenom presudom prekoracen tužbeni zahtev tako što je odluceno o drugome, a ne o onome što je tužbom traženo. Novo je pravilo propisano stavom 2. clana 396. kojim je propisano da kada se žalba odbija, u obrazloženju presude sud nece detaljno da obrazlaže presudu u slucaju da prihvata cinjenicno stanje utvrdeno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava. Prvostepeni sud je dužan da u roku od 30 dana od dana prijema rešenja drugostepenog suda održi rocište na kojem ce da odredi vremenski okvir za novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom (clan 398. stav 1). Napomena: Ovim je pojašnjeno pravilo iz clana 384. stav 1. ZPP-a iz 2004. koje je stvaralo dileme da li je dovoljno da u roku od 30 dana sudija samo zakaže rocište (dâ naredbu o zakazivanju) ili ga i održi u okviru tog roka. Osim toga sud je dužan i da odredi vremenski okvir za novu glavnu raspravu. Pravilo o iznošenju novih cinjenica u ponovljenom postupku je ograniceno tako što je to moguce samo ako stranke ucine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogli da ih iznesu, odnosno predlože, odnosno ako podnosilac

21

žalbe nije bio stranka ili nije imao položaj stranke (umešac) do ukidanja presude, osim ako zakonom nije drugacije propisano. Stranka nema pravo da na novoj glavnoj raspravi preinaci tužbu, tako što ce da promeni istovetnost zahteva ili istakne drugi zahtev uz postojeci, a koji ne proizlazi iz istog cinjenicnog stanja. Napomena: Ova su pravila u funkciji nacela sudenja u razumnom roku i omogucavaju sudu da u vremenskom okviru okonca postupak. Time se prava stranaka ne ogranicavaju jer mogu da podnesu novu tužbu umesto da preinace već podnetu u trenutku kada je dokazni postupak već izveden cime bi se produžilo vreme trajanja postojece parnice. Ogranicenje preinacenja tužbe je bilo nužno i zbog toga jer bi u suprotnom iziskivalo odredivanje novog vremenskog okvira odnosno dovelo bi postupajuceg sudiju u situaciju da ne poštuje već odredeni vremenski okvir što može biti razlog za pokretanje njegove disciplinske odgovornosti. Žalba protiv rešenja Pravila o dozvoljenosti žalbe protiv rešenja su dopunjena odredbom clana 399. stav 3. kojom je propisano da protiv rešenja o odredivanju privremene mere je dozvoljena posebna žalba, osim ako zakonom nije drugacije propisano. Stavom 4. je propisano da protiv rešenja drugostepenog suda nije dozvoljena žalba, izuzev protiv rešenja iz clana 186. (novcane kazne), clana 187. stav 1. (zloupotreba procesnih ovlašcenja i naknada štete), clana 189. (novcane kazne), clana 243. stav 1. (novcane kazne), clana 257. st. 1. i 2. (novcane kazne), clana 267. st. 1. do 3. (novcane kazne), clana 272. (novcane kazne), clana 333. stav 1. (novcane kazne) i clana 334. stav 1. (novcane kazne) ovog zakona. U slucaju da je rešenje iz stava 4. ovog clana donelo vece apelacionog suda o žalbi protiv tog rešenja odlucuje drugo vece od troje sudija tog suda. Clanom 402. je propisano da se u postupku po žalbi protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na žalbu protiv presude, osim odredbe clana 383. stav 4. ovog zakona, ukoliko ovim zakonom nije drugacije propisano. Napomena: Clan 388. ZPP iz 2004. propisuje da se ne primenjuju odredbe o odgovoru na žalbu i o održavanju rasprave pred drugostepenim sudom. Izostavljanjem ovih pravila u novom ZPP prakticno znaci da se žalba na rešenje dostavlja suprotnoj stranci na odgovor i da se primenjuju pravila o održavanju rasprave pred drugostepenim sudom. Dostavljanje žalbe na rešenje suprotnoj stranci na odgovor je u skladu sa pravilom o jednakosti stranaka. Stranka ima pravo da zna da je protiv rešenja izjavljena žalba i da sledi postupak pred drugostepenim sudom.

VANREDNI PRAVNI LEKOVIBrisane su odredbe o žalbi sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje (direktnoj reviziji) koje su propisane cl. od 389. do 393. ZPP-a iz 2004. Napomena: Ovaj vanredni pravni lek je prvi put uveden 2004. godine i pokazao se u praksi kao nedelotvoran. Revizija Rok za izjavljivanje revizije i vrednost spora pobijanog dela (cenzus) kod imovinskopravnih sporova je ostao nepromenjen. Posebna revizija Odredbe o posebnoj reviziji su pojašnjene i dopunjene u clanu 404. koji odgovara clanu 395. iz ZPP-a iz 2004. Odredba je dopunjena time što je propisano da ocenu o izuzetno dozvoljenoj reviziji daje pored apelacionog suda i Vrhovni kasacioni sud. Pojacan je znacaj ovog vanrednog pravnog leka jer se može izjaviti u svim vrstama postupaka. Napušteno je vezivanje za clan 394. ZPP iz 2004. Kriterijum je samo usaglašavanje sudske prakse ili ako je potrebno novo tumacenje prava. Posebna revizija se može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom. Odredba je dopunjena propisivanjem da o dozvoljenosti posebne revizije, rešenjem odlucuje apelacioni sud u vecu od troje sudija koji nisu ucestvovali u donošenju drugostepene presude i da je protiv rešenja kojim se ne dozvoljava revizija, dozvoljena žalba Vrhovnom kasacionom sudu. Napomena: U dosadašnjoj primeni ovog instituta postojala je dilema da li Vrhovni kasacioni sud može da reši posebnu reviziju i u situaciji kada se apelacioni sud izjasnio da revizija nije dopuštena. U praksi je to pitanje rešeno na nacin da Vrhovni kasacioni sud ima to pravo. Kako su apelacioni sudovi odluku o dopuštenosti ili nedopuštenosti rešavali u vidu rešenja ili dopisa bilo je nužno da se nacin postupanja reši zakonom cime se u istoj situaciji rešava na isti nacin na celoj teritoriji primene zakona. Uvedena je i žalba na rešenje kojim se ne dozvoljava posebna revizija cime se do kraja propisuje procedura i otklanjaju dileme iz prakse.

22

Razlozi za izjavljivanje revizije koji se ticu bitne povrede parnicnog postupka su izmenjeni utoliko što je sužen broj bitnih povreda kao revizijskog razloga. ZPP-om iz 2004. je propisano da se revizija može izjaviti zbog svih bitnih povreda iz clana 361. stav 2. osim tacke 4) (ako je sud odlucio o tužbenom zahtevu za koji je stvarno nadležan viši sud iste vrste (clan 16), sud druge vrste ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odlucio da je stvarno nadležan). Clanom 407. novog ZPP-a je propisano da se revizija može izjaviti zbog sledecih bitnih povreda odredaba parnicnog postupka iz clana 374. stav 2: Tacka 2 -ako je odluceno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost (clan 16), odnosno ako je sud odbio da odlucuje o zahtevu za koji je nadležan; Tacka 6 -ako je je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu na osnovu priznanja, presudu na osnovu odricanja, presudu zbog propuštanja ili presudu zbog izostanka; Tacka 8 -ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo ili ako parnicni postupak nije voden na službenom jeziku nacionalne manjine iako su za to bile ispunjene zakonske pretpostavke; Tacka 10 -ako je odluceno o zahtevu o kome je ranije pravnosnažno presudeno ili o kome je ranije zakljuceno sudsko poravnanje; Tacka 11 -ako je protivno zakonu bila iskljucena javnost na glavnoj raspravi; Dodat je i uslov da su ove bitne povrede isticane u žalbi, odnosno da su ucinjene u postupku pred drugostepenim sudom. Napomena: Do smanjenja broja bitnih povreda postupka kao revizijskog razloga je došlo zbog toga da se ne bi poklapali sa razlozima zbog kojih se može izjaviti drugi vanredni pravni lek -ponavljanje postupka i zbog toga što drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti na odredene bitne povrede postupka. Uslov da su ti razlozi isticani u žalbi je uveden zbog principa savesnog korišcenja prava stranaka u drugostepenom postupku. Vrhovni kasacioni sud po službenoj dužnosti pazi na bitnu povredu iz clana 374. stav 2. tacka 2) (je odluceno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost (clan 16), odnosno ako je sud odbio da odlucuje o zahtevu za koji je nadležan) i na pravilnu primenu materijalnog prava. Po ZPP iz 2004. Vrhovni kasacioni sud po službenoj dužnosti pazi na bitnu povredu iz clana 361. stav 2. tacka 9) (ako je u postupku kao tužilac ili tuženi ucestvovalo lice koje ne može da bude stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašceno lice ili ako parnicno nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomocnik stranke nije imao potrebno ovlašcenje za vodenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, osim ako vodenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila žalbu). Na ovu bitnu povredu pazi drugostepeni sud po novom ZPP-u. Clanom 410. stav 2. je izvršena korekcija o nedozvoljenoj reviziji. Revizija je nedozvoljena ako nije izjavljena preko punomocnika (ZPP iz 2004. preko advokata); ako je reviziju izjavilo lice koje je povuklo reviziju (ZPP iz 2004. koje je odustalo od revizije). Uveden je isti rok od 30 dana (umesto 15 dana) za odgovor na reviziju kao što je i rok za reviziju. Na ovaj nacin se postiže jednakost stranaka. Revizija se ne dostavlja javnom tužiocu zbog toga što je ukinut vanredni pravni lek zahtev za zaštitu zakonitosti. Takode se ni revizijska odluka ne dostavlja javnom tužiocu iz istog razloga. Uveden je rok od 15 dana u kome je prvostepeni sud dužan da spise predmeta sa revizijom i odgovorom na reviziju, preko drugostepenog suda dostavi Vrhovnom kasacionom sudu (clan 411. stav 3). Napomena: Uvodenje roka za dostavu spisa predmeta Vrhovnom kasacionom sudu je bilo nužno zbog uocenih nepravilnosti u dosadašnjoj praksi. Naime, dešava se da spis stigne Vrhovnom kasacionom sudu i posle dužeg vremenskog perioda (cak i više godine) nakon izjavljene revizije zbog razloga koji se u spisu predmeta ne mogu uociti. Imajuci u vidu nacelo sudenja u razumnom roku takva postupanja se ne mogu tolerisati. REVIZIJA PROTIV REŠENJA Odredbe koje se ticu uvek dozvoljene revizije protiv pravnosnažnih rešenja kojima se odbacuje revizija i na taj nacin se uskracuje pravni lek su novim ZPP-om (clan 420) jasnije i konkretnije i time se otklanjaju razlicita tumacenja odredbe clana 412. ZPP iz 2004. Propisano je da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje, odnosno kojim se potvrduje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju žalbe izjavljene protiv prvostepene presude, u delu kojim je odluceno o glavnoj stvari. Revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se potvrduje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije izjavljene protiv pravnosnažne presude u sporovima u kojima bi revizija bila dozvoljena.

23

Jasnija je i odredba koja se tice revizije na odluku o predlogu za ponavljanje postupka. Revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i rešenja drugostepenog suda kojim se potvrduje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka.

Zahtev za zaštitu zakonitosti Zahtev za zaštitu zakonitosti (cl. 413. do 421. ZPP-a iz 2004) je izbacen iz novog ZPP-a. Razlog tome je praksa Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. U više odluka je zauzet stav da intervencija javnog tužioca kao državnog organa protiv pravnosnažne sudske odluke predstavlja neopravdano mešanje države u gradanskim sudskim postupcima. Drugi je razlog u cinjenici da je ovaj pravni lek od 2004. nedelotvoran jer je u najvecem broju odbacivan. Naime, ovaj vanredni pravni lek se može izjaviti samo zbog bitne povrede odredaba parnicnog postupka iz clana 361. stav 2. tacka 5) (nedozvoljeno raspolaganje stranaka) i može ga izjaviti i stranka koja je podnela predlog javnom tužiocu, ukoliko je obaveštena od strane javnog tužioca da nece izjaviti ovaj pravni lek. Medutim, u praksi se najcešce dogada da se stranke pozovu na ovu bitnu povredu postupka formalno, ali u razlozima navode sasvim druge povrede postupka i/ili povredu materijalnog prava zbog kojih je ovaj vanredni pravni lek nedozvoljen i stoga mora biti odbacen. Uloga javnog tužioca je u parnicnom postupku zadržana na nacin što ima ovlašcenje na preduzimanje procesnih radnji radi zaštite opšteg-javnog interesa i pravo na izjavljivanje pravnih lekova protiv presuda koje su donete na osnovu nedozvoljenih raspolaganja stranaka (clan 214). Zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude Novi vanredni pravni lek je propisan cl. od 421. do 425. Zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude kojom je povreden zakon na štetu javnog interesa može da podnese Republicki javni tužilac protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, Vrhovnom kasacionom sudu. Napomena: Stranke nisu ovlašcene da podnose ovaj vanredni pravni lek već iskljucivo Republicki javni tužilac. Rok za podnošenje zahteva je tri meseca od dana pravnosnažnosti presude. Drugostepeni sud, protiv cije presude je podnet zahtev, dužan je da u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva dostavi spise predmeta Vrhovnom kasacionom sudu. Vrhovni kasacioni sud odbacuje rešenjem zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude ako je nepotpun, nerazumljiv, nedozvoljen, neblagovremen ili ako zahtev nije podnelo ovlašceno lice (clan 422. stav 2). Novina je u odnosu na sve druge pravne lekove taj da ce Vrhovni kasacioni sud, zahtev dostavljati na odgovor strankama iz parnicnog postupka u kome je doneta pravnosnažna presuda protiv koje je podnet zahtev. Stranke mogu u roku koji sud odredi, da podnesu odgovor na zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude. Napomena: Pravni lekovi se uvek podnose prvostepenom sudu i taj sud je sprovodio proceduru dostavljanja (oni i imaju dostavnu službu) suprotnoj strani, te nakon što sredi spis dostavljao ga je višem sudu radi odlucivanja o pravnom leku. Ova novina ce prouzrokovati izvesne promene u organizaciji pisarnice i drugih službi u Vrhovnom kasacionom sudu. Takode je novo i to što rok za davanje odgovora na zahtev nije zakonom odreden vecce ga sud odredivati u svakom konkretnom slucaju. Ponavljanje postupka Uveden je novi razlog za ponavljanje postupka zbog prava stranke na nepristrasnog sudiju Clan 426. stav 1. tacka 1) 1) ako je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao da bude iskljucen ili je rešenjem suda bio izuzet ili ako je u donošenju presude ucestvovao sudija koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi). Rešenje iz ZPP iz 2004. da odluka Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrdena povreda ljudskog prava, bude razlog za ponavljanje postupka je zadržan, ali je uveden uslov da je ta odluka mogla da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke (clan 426. stav 2. tacka 11). Zadržan je razlog za ponavljanje postupka uveden Novelama iz 2009. da je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj žalbi, utvrdio povredu ili uskracivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemcene Ustavom u parnicnom postupku, ali je uveden uslov da je to moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke (clan 426. stav 2. tacka 12). Clanom 430. je rok za podnošenje predloga za ponavljanje postupka sa 30 produžen na 60 dana radi uskladenja sa standardima iz uporednog prava. Objektivni rok od pet godina za podnošenje predloga za ponavljanje postupka je ostao ne promenjen osim za razlog propisan clanom 426. stav 1. tacka 2) (stranci nezakonitim postupanjem, a narocito propuštanjem dostavljanja, nije bilo omoguceno da raspravlja pred sudom) i ovaj rok iznosi 10 godina od dana kad je odluka postala pravnosnažna. Rok za odgovor na predlog za ponavljanje postupka je sa 15 dana produžen na 30 dana radi jednakosti stranaka u

24

postupku. Clanom 426. stav 3. ZPP iz 2004. je propisano da ako se ponavljanje postupka zahteva iz razloga navedenog u clanu 422. stav 1. tacka 9) (stranka sazna za nove cinjenice ili nade ili stekne mogucnost da upotrebi nove dokaze...) predsednik veca može raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka spojiti sa raspravljanjem o glavnoj stvari. U narednom clanu je propisano da se rocište drži pred predsednikom veca prvostepenog suda, osim ako raspravljanje o predlogu nije spojeno sa raspravljanjem o glavnoj stvari. U novom ZPP-u su odrednice o raspravljanju o glavnoj stvari zajedno sa predlogom za ponavljanje postupka brisane. Napomena: u praksi su ove odrednice stvarale dilemu oko toga kada je to raspravljanje o predlogu spojeno sa raspravljanjem o glavnoj stvari buduci na redosled postupanja, a to je da sud prvo odlucuje o osnovanosti predloga, pa ukoliko nade da je predlog osnovan onda sud ukida odluke donete u ranijem postupku. Tek je onda sud u situaciji da otvori glavnu raspravu. U skladu sa brisanjem ove odrednice i ostale odredbe novog ZPP su pojednostavljene utoliko što je propisano da ce prvostepeni sud da odredi glavnu raspravu tek po pravnosnažnosti rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove cinjenice i da predlažu nove dokaze, u skladu sa vremenskim okvirom koji sud odredi (clan 432. stav 3). Na ovaj nacin su otklonjene sumnje o prejudiciranju odluke o predlogu za ponavljanje postupka. Clanom 433. stav 1. je propisano da ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi iskljucivo na postupak pred sudom višeg stepena, prvostepeni sud ce da dostavi predmet sudu višeg stepena radi donošenja odluke. Napomena: Na ovaj je nacin napušteno pravilo da se rocište za raspravljanje o predlogu drži pred prvostepenim sudom onda kada se razlog za ponavljanje postupka odnosi na drugostepeni sud.

Izmena u novom ZPP koja se odnosi na to što je drugostepeni sud zamenjen sa sudom višeg stepena u stvari znaci da je ponavljanje postupka moguce i pred najvišim sudom -Vrhovnim kasacionim sudom. Novelama iz 2009. je ukinuta ova mogucnost koja je ranijim zakonima bila predvidena pa je sada vracena. Odnos izmedu predloga za ponavljanje postupka i drugih vanrednih pravnih lekova Odredbom clana 434. je pojednostavljen odnos predloga za ponavljanje postupka i revizije izostavljanjem razloga za reviziju i razloga za predlog ponavljanje postupka koji su uslovljavali odredeno postupanje suda u zavisnosti od tih razloga. Sada je jednako postupanje bez obzira na razloge zbog kojih je vanredni pravni lek izjavljen. Merodavno je vreme odnosno redosled izjavljenih lekova. Propisana su ista pravila i za odnos predloga za ponavljanje postupka sa zahtevom za preispitivanje pravnosnažne presude koji podiže javni tužilac, a stranka pre, istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.

POSEBNI POSTUPCI

POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSAClanom 437. je propisano da u parnicama iz radnih odnosa postupak u prvom stepenu sudi sudija pojedinac. Napomena: U parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa u prvom stepenu se sudi u vecu, a u novcanim potraživanjima iz radnih odnosa u zavisnosti od vrednosti spora sudi sudija pojedinac. Medutim, bilo je u praksi izvesnih dilema da li u svim parnicama iz radnih odnosa treba da se sudi u vecu. Sada je svaka dilema otklonjena propisom da sudija pojedinac sudi u svim sporovima iz radnih odnosa u prvom stepenu. Clanom 440. st. 2. i 3. je propisano da ako tuženi ne dode na rocište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, sud ce da održi rocište i odluci na osnovu utvrdenog cinjenicnog stanja. O posledici izostanka sa rocišta za glavnu raspravu, sud ce da upozori tuženog u pozivu za rocište. Napomena: Zbog velikog broja predmeta sa jedne strane i znacaja ove vrste sporova sa druge, a zbog potrebe hitnog rešavanja ovih sporova je uvedena mogucnost donošenja presude na osnovu do tada utvrdenog cinjenicnog stanja. Brisana je odredba o roku od osam dana za izjavljivanje žalbe što upucuje na opšti rok od 15 dana.

POSTUPAK U PARNICAMA POVODOM KOLEKTIVNIH UGOVORAIz clana 441. ZPP iz 2004. koji sada odgovara clanu 443. brisani su st. 2. i 3. kojima je bilo propisano da po pravilima postupka u parnicama povodom kolektivnih ugovora, sud postupa i u slucaju spora o reprezentativnom sindikatu, odnosno udruženju poslodavaca u smislu odredaba posebnog zakona i da u postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora je jedna od stranaka reprezentativni sindikat. Time je nadležnost u parnicama povodom kolektivnih ugovora, jasno razgranicena jer je propisano da se postupak u parnicama povodom kolektivnih ugovora odnosi na spor o pojedinom spornom pitanju u postupku zakljucivanja, odnosno izmena i

25

dopuna zakljucenog kolektivnog ugovora, pod uslovom da spor o spornom pitanju nije rešen mirnim putem ili putem arbitraže koju su obrazovali ucesnici kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona. Nova je i odredba koja propisuje da u postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud može da zastane sa postupkom najduže do 30 dana da bi stranke pokušale da spor reše mirnim putem (clan 444. stav 1) Novina je uvodenje kompozije izreke presude u ovim parnicama. Tako je clanom 445. propisano da presudom u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud izrice kako glasi odredba u kolektivnom ugovoru kojom se ureduje sporno pitanje iz kolektivnog ugovora. Izreka presude predstavlja sastavni deo kolektivnog ugovora sve dok on važi. Propisan je rok za donošenje odluke o žalbi koji iznosi 60 dana.

POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRŽAVINEU ovim parnicama je uvedeno rešenje zbog izostanka clanom 449. stav 2. i clanom 450. stav 2. propisivanjem da ako tuženi ne dode na rocište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, sud ce da donese rešenje zbog izostanka, pod uslovima iz clana 351. ovog zakona.

POSTUPAK U SPOROVIMA MALE VREDNOSTICenzus odreden Novelama iz 2009. je zadržan (3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke na dan podnošenja tužbe), ali je propisano da promena kursa iz stava 1. ovog clana nakon podnošenja tužbe ne utice na primenu pravila ovog postupka. Napomena: Na ovaj nacin su otklonjene dileme i razlicita postupanja u praksi zbog razlicitog tumacenja odredbe o cenzusu. Clanom 475. stav 2. je zadržana mogucnost donošenja presude zbog izostanka ako tuženi ne dode na rocište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, te je propisano da se donosi shodno clanu 351. tako da je presuda zbog izostanka dobila drugu pravnu prirodu nego u ZPP iz 2004. Novina je što ce prilikom objavljivanja presude sud ukratko da je obrazloži i pouci stranku o uslovima pod kojima može da izjavi žalbu (clan 479). Novo je i to što je propisano šta treba da sadrži pisano izradena presuda u obrazloženju. Sadrži utvrdeno cinjenicno stanje, navodenje dokaza na osnovu kojih je ono utvrdeno i propise na kojima je sud zasnovao presudu (clan 477. stav 3)

POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMAPrivredni spor je preciznije definisan i uskladen je sa clanom 25. Zakona o uredenju sudova. Clanom 480. stav 1. je propisano da se odredbe ove glave primenjuju u svim sporovima u kojima sude privredni sudovi u skladu sa zakonom kojim se ureduje stvarna nadležnost sudova (privredni spor), ako za pojedine sporove nije propisana druga vrsta postupka. Pravilo je da se parnicne radnje zastupnika ne mogu opozvati osim ako je u pitanju priznanje ili odricanje od tužbenog zahteva (clan 483). Naglašeno je pravilo clanom 484. da se u privrednim sporovima sporne cinjenice po pravilu dokazuju ispravama. Iz ove glave ZPP-a je brisana odredba o tome ko je statutarni zastupnik pravnog lica buduci da je to pitanje propisano clanom 77. (glava IV).

POSTUPAK U POTROŠACKIM SPOROVIMAZakon o zaštiti potrošaca kao materijalno pravni zakon je uslovio propisivanje procedure u ovoj vrsti spora. Cl. od 488. do 493. je ta procedura propisana. Clanom 488. stav 3. je propisano da ako se zbog složenosti predmeta postupka, ili predloženih dokaza, potrošacki spor ne može raspraviti u skladu sa odredbama ove glave, sud ce da donese rešenje da se postupak nastavi po pravilima opšteg parnicnog postupka.

POSTUPAK ZA ZAŠTITU KOLEKTIVNIH PRAVA I INTERESA GRADANA

Zakon o borbi protiv diskriminacije i Zakon o zaštiti potrošaca su prvi put u naš pravni sistem uveli kolektivnu tužbu radi zaštite kolektivnih prava i interesa gradana. Stoga je postalo nužno da se propiše postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa cime je naše pravo uskladeno sa pravom Evropske unije. Cl. 494. do 505. je propisana procedura u ovoj vrsti sporova. Clanom 495. je propisana aktivna legitimacija za kolektivnu tužbu i to su: udruženja, njihovi savezi i druge

26

organizacije, osnovane u skladu sa zakonom, ako je takva zaštita predvidena njihovom registrovanom ili propisima odredenom delatnošcu, ako se cilj njihovog udruživanja ili delovanja odnosi na zajednicke interese i prava veceg broja gradana i ako su postupanjem tuženog oni povredeni ili teže ugroženi. Na strani tužioca u postupku za zaštitu kolektivnih interesa i prava gradana mogu da se umešaju i treca lica ciji su kolektivni interesi i prava povredeni radnjama tuženog. Clan 498. U postupcima za zaštitu kolektivnih prava i interesa gradana, ako posebnim propisima nije drugacije predvideno, tužilac može tužbom da traži: 1) zabranu preduzimanja aktivnosti od koje preti povreda prava i interesa gradana koje je tužilac zakonom ovlašcen da štiti; 2) uklanjanje postojece povrede kolektivnih prava i interesa gradana ili štetnih posledica postupanja tuženog i uspostavljanje predašnjeg stanja, stanja u kome takva povreda više ne bi mogla da nastane ili stanja koje približno odgovara stanju koje je postojalo pre povrede; 3) utvrdivanje nedopuštenosti radnje kojom su povredeni kolektivni interesi i prava gradana; 4) objavljivanje presude kojom je usvojen tužbeni zahtev iz razloga navedenih u tac. 1) do 3) ovog clana u sredstvima javnog informisanja, o trošku tuženog. Clanom 499. je propisano da lice za koje udruženja, njihovi savezi i druge organizacije tvrde, da obavlja delatnost na nacin na koji se ugrožavaju kolektivna prava i interesi gradana, može da podnese tužbu kojom ce da zahteva: 1) da se utvrdi da preduzetim radnjima nije ugrozio, odnosno povredio kolektivna prava i interese gradana, odnosno da ih nije povredio na nedopušten nacin; 2) da se udruženju, njihovim savezima i drugim organizacijama iz clana 495. stav 1. ovog zakona zabrani odredena radnja, a narocito istupanje u javnosti u vezi sa tvrdnjom da tužilac obavlja delatnost na nacin na koji se ugrožavaju kolektivna prava i interesi; 3) naknadu štete pricinjene neistinitim iznošenjem ili prenošenjem tvrdnji; 4) objavljivanje presude kojom je usvojen tužbeni zahtev u sredstvima javnog informisanja o trošku tuženog. Clanom 504. je propisano da fizicka i pravna lica mogu u posebnim parnicama za naknadu štete da isticu povredu kolektivnih prava i interesa gradana koja je utvrdena pravnosnažnom presudom u postupku za zaštitu kolektivnih prava i interesa gradana iz clana 498. ovog zakona. U postupku za naknadu štete ne može da se osporava povreda kolektivnih prava i interesa gradana koja je utvrdena pravnosnažnom presudom. Napomena: Na ovaj je nacin dejstvo presude prošireno i na odsutne clanove grupe jer je presuda obavezujuca. Ovo je rešenje preuzeto iz uporednog prava i time je odstupljeno od opšteg pravila o dejstvu pravnosnažne presude izmedu parnicnih stranaka.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBEZabrana retroaktivnosti je ustavna kategorija i opšte pravilo pa je clanom 506. propisano da ce se postupci zapoceti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovesti po odredbama ZPP-a iz 2004. Ako posle stupanja na snagu ovog zakona presuda, odnosno rešenje kojim se okoncava postupak bude ukinuta i vraceno na ponovno sudenje, ponovni postupak ce se sprovesti po odredbama novog ZPP-a.

27

28