Novija sociološka gledišta

8/3/2019 Novija socioloka gledita

1/6

Novija socioloka gledita

Tri najvanija novija teorijska stanovita su funkcionalizam, teorija drutvenih tokova isimboliki interakcionizam.

1)Funkcionalizam

Funkcionalizam posmatra drutvo kaosloen sistem iji razliiti delovi rade zajedno da biproizvelistabilnost i solidarnost. Tako bi sociologija trebalo da istrai meusobne odnoseizmeu delova drutva i njihovog odnosa prema drutvu kao celini.Funkcionalisti, kao i Kont i Dirkem, esto koriste organsku analogiju uporeujuidelovanje drutva sa ivim organizmom. Smatrali su da delovi drutva deluju zajedno zadobrobit drutva kao celine.Funkcionalizam naglaava vanost moralnog konsenzusa za odravanje reda i stabilnosti udrutvu. Moralni konsenzus postoji kada veina ljudi u drutvu deli iste vrednosti.Funkcionalisti smatraju da su red i ravnotea normalna stanja drutva, a ta drutvenaravnotea zasniva se na postojanju moralnog konsenzusa izmeu lanova drutva.

Najistaknutiji predstavnici funkcionalistikog miljenja su Talkot Parsons i Robert Merton.

2) Teorije drutvenih sukoba

Sociolozi koji primenjuju teorije drutvenih sukoba naglaavaju znaaj struktura unutardrutva. Meutim, oni odbacuju funkcionalistiko naglaavanje moralnog konsenzusa, a istiuvanostpodela u drutvu; zaokupljeni su pitanjima moi, nejednakosti i borbe. Prema ovojteoriji, drutvo se sastoji od razliitih grupa koje slede sopstvene interese, to znai da uvek

postoji mogunost konflikta. Oni ispituju napetostikoje postoje unuzat drutva i pokuavajuda shvate kako se uspostavljaju i odravaju odnosi kontrole. Jedan od zagovornika ove teorije

je Ralf Darendorf-zamera funkcionalizmu to posmatra samo stranu drutva u kojoj postojisklad i saglasnost; on smatra da su ak i vanije oblasti obeleene konfliktima i podelama, dokojih dolazi zbog razliitih interesa pojedinaca i grupa.

3) Teorije drutvenog delanja

Ove teorije panju posveuju delanju i interakciji lanova drutva prilikom formiranjastruktura unutar drutva. Ove teorije su usredsreene na analizu toga kako se pojedinci

ponaaju jedni prema drugima i prema drutvu. Veberse istie kao najraniji zagovornik ovihteorija. On jeste priznavao postojanje drutvenih struktura, ali je smatrao da su one stvorenekroz drutvena delanja pojedinaca.

4) Simboliki interakcionizam

Simboliki interakcionizam nastao je iz zaokupljenosti jezikom i znaenjem. Mid smatra danam jezik omoguava da postanemo samosvesna bia svesna nae idividualnosti i sposobnida postaramo sebe onako kako nas drugi posmatraju. Kljuni element u tom procesu je simbol

neto to stoji umesto neeg drugog. Gotovo sve interakcije izmeu pojedinaca ukljuujurazmenu simbola.


2/6

II Kultura i drutvo

Kultura se odnosi na nain ivota lanova nekog drutva ili grupa u u okviru nekogdrutva.

Drutvo je sistem meusobnih odnosa koji povezuje pojedince. Sva drutva su povezanainjenicom da su njihovi lanovi organizovani u jasno strukturisane drutvene odnose, uzavisnosti od jedinstvene kulture kojoj pripadaju.

Nijedna kultura ne moe postojati bez drutva, ali vai i obrnuto.

-Pojam kulture

Kada sociolozi govore o kulturi, oni su zainteresovani za one aspekte ljudskih drutava koji sunaueni, a ne nasleeni.

Kultura jednog drutva obuhvata kako nematerijalneaspekte:- verovanja- ideje inesadrajjedne kulture- vrednosti

tako i materijalne aspekte:- objekte- simbole kroz njih se izraava sadrajkulture.- tehnologiju

-Vrednosti i norme

Od osnovnog znaaja za sve kulture jesu one ideje koje odreuju ta se smatra vanim,vrednim i poeljnim. Ove apstraktne ideje, ili vrednosti, daju znaenje i slue kao vodiljudima u njihovoj interakciji sa svetom koji ih okruuje. Primer vrednosti na zapadu jemonogamija.

Norme su pravila ponaanja koja odraavaju ili otelovljuju vrednosti jedne kulture.

Vrednosti i norme svojim zajednikim delovanjem oblikuju ponaanje lanova jednekulture unutar njihovog okruenja; one se vremenom cesto menjaju.

Kulturna raznovrsnost

Prihvatljivi oblici ponaanja umnogome se razlikuju od kulture do kulture i esto su udramatinoj suprotnosti sa onim to ljudi u zapadnim drutvima smatraju zanormalno brakovi izmeu dece uzrasta 12, 13 godina; jedenje kuia...Manja drutva (rana lovaka i sakupljaka drutva) nastojala su da budu kulturno

jednoobrazna ili monokulturna. Danas je Japan ostao prilino monokulturnodrutvo.Mnoga industrijalizovana drutva postaju sve vie kulturno razliita ili

multikulturna. Globalne migracije (ropstvo, rat, kolonijalizam, globalizacija...)dovode do pojave drutava koje su kulturne meavine stanovnitvo u njima sesastoji od grupa koje imaju razliito kulturno, etniko i jeziko zalee.Subkulture seodnose na bilo koji segment stanovnitva koji se razlikuje od preostalog dela drutvapo svojim kulturnim obrascima (npr. naturalisti, Goti, hakeri, hipici, Rastafarijanci,navijai...).Neki ljudi mogu sebe jasno identifikovati sa odreenom subkulturom, dokse drugi mogu kretati izmeu vie razliitih subkultura. Kontrakulture su grupekoje u velikoj meri odbacuju preovlaujue vrednosti i norme drutva.


3/6

Etnocentrizam

Kulture se ponekad izuzetno teko mogu razumeti ako se posmatraju spolja. Jedna kulturamora se izuavati uz potovanje njenih specifinih znaenja i vrednosti to je kljuna

pretpostavka sociologije. Ova ideja poznata je jo i kao kulturni relativizam. Sociolozipokuavaju da to je mogue vie izbegavaju etnocentrizam, koji znai procenjivanje drugihkultura kroz poreenje sa svojom sopstenom kulturom.

SocijalizacijaKultura se odnosi na one karakteristike drutva koje su nauene, a ne nasleene.

Proces pomou kojeg deca ili drugi novi lanovi drutva stiu znanja o nainu ivota usvom drutvu zove sesocijalizacija. To je najznaajniji kanal za prenos kulture kroz vreme igeneracije.Socijalizacija je proces u kojem bespomono dete postepeno postaje svesno sebe, stie znanja iovladava vetinama potrebnim za kulturu u kojoj se rodilo. Ona omoguava ljudima da razvijaju sebe i svojemogunosti, da stiu znanja i da se prilagoavaju.Socijalizacija se odvija u dve iroke faze, koje ukljuuju nekoliko razliitih posrednikasocijalizacije. Posrednici ili agensi socijalizacije su grupe ili drutveni okviri u kojma se

odigravaju znaajni procesi socijalizacije.Primarna socijalizacija obuhvata period dojeneta i ranog detinjstva i predstavljanajintenzivniji period procesa uenja kulture deca ue jezik i osnovne obrasce ponaanja, aglavni agens socijalizacije je porodica.Sekundarnasocijalizacija deava se kasnije u detinjstvu i u toku perioda sazrevanja neke odobaveza porodice preuzmaju drugi agensi socijalizacije kao to su kola, vrnjaci, razliiteorganizacije, mediji i radno mesto.

Drutvene uloge

Kroz proces socijalizacije, ljudi ue drutvene uloge tj. drutveno definisana oekivanjakoja bi linost u datoj drutvenoj situaciji trebalo da sledi. Neki sociolozi (naroito pristalice

funkcionalizma) drutvene uloge smatraju utvrenim i relativnom nepromenjivim delovima kulture nekogdrutva. One se uzimaju kao drutvene injenice. Meutim, to miljenje je pogreno, ba zato to pretpostavljada pojedinci preuzimaju uloge i ne oblikuju ih.

Identitet

Pojam identiteta u sociologiji je viedimenzionalan. Uopteno govorei, identitet se odnosi nato kako ljdi razumeju sebe i ta je za njih znaajno. Vani izvori identiteta su rod, sekusalnaorijentacija, nacionalna ili etnika pripadnost i drutvena klasa.

Sociolozi najee pominju dva oblika identiteta: drutveni identitet i samoidentitet (liniidentitet).

Drutveni identitetodnosi se na osobine koje drugi ljudi pripisuju nekom pojedincu oznaavaju ko je ta osoba. Drutveni identitet stavlja tu osobu u odnos sa drugim pojedincimakoji dele iste te osobine.

Samoidentitet(lini identitet) izdvaja nas kao zasebne pojedince. On se odnosi na processamorazvtika kroz koji formuliemo jedinstveno oseanje nas samih i na odnos prema svetukoji nas okruuje.

Tipovi drutava

Svet koji nestaje: predmoderna drutva i njihova sudbina1)Lovci i sakupljai

Ljudska bia su ranije ivela u lovakim i sakupljakim drutvima izdravali su selovom, ribolovom i sakupljanjem jestivih biljaka koje su rasle u divljini.


4/6

Ove kulture i danas postoje u nekim delovima Afrike, Brazila i Nove Gvineje, ali veina je unitena iliapsorbovana sa irenjem kulture sa Zapada.

U veini lovakih i sakupljakih grupa postoje neznatne nejednakosti meu njihovimlanovima. Oni su malo zainteresovani za stvaranje materijalnog bogatstva koje prevazilazinivo zadovoljava njihovih osnovnih potreba. Zaokupljeni su religioznim vrednostima i

sveanim i ritualnim obredima. Materijalna dobra se svode na oruje za lov i alatke zakopanje i graenje... pa postoji mala razlika meu lanovima drutva po koliini i vrstimaterijalnog bogatstva. Razlike u poloaju i rangu su povezane sa godinama starosti i sa

polom postoji podela rada izmeu mukaraca i ena.

2) Stoarska i ratarska drutvaStoarska drutva su drutva koja se oslanjaju na uzgoj stoke, dok se ratarska drutva bave

gajenjem useva (tj. poljoprivredom).Ona se obino sele iz jednog podruja u drugo u zavisnosti od sezonskih promena, pa zbog

tih nomadskih obiaja ne nagomilavaju imovinu, iako je u materijalnom pogledu njihov nainivota dosta sloeniji u odnosu na lovce i sakupljae. Njih karakterie uoljiva nejednakost, a

drutvom upravljaju poglavari ili ratnici kraljevi.Kada su lovci i sakupljai poeli da seju svoje sopstvene useve, time su oznaili poetakbatovanstva. Batovanstvo je obezbeivalo mnogo sigurnije zalihe hrane nego to je to bilomogue lovom ili sakupljanjem, pa su se tako mogle prehraniti mnogo vee zajednice. Tonisu bila nomadska drutva, pa su stvarali vee zalihe materijalnih dobara nego lovaka ilistoarska drutva pa su tako izraene i vee nejednakosti nego kod njih. Drutvomupravljaju poglavari.

3)Neindustrijske ili tradicionalne civilizacijeJo i pre nae ere postojala su velika drutva koja su se zasnivala na razvoju gradova, vrlo

izraenim nejednakostima u bogatstvu i moi i koja su bila povezana sa vladavinom kraljeva i

careva. Imala su svoje pismo, tu su cvetali nauka i umetnost, pa se ova drutva esto nazivajucivilizacijama.

Najstarije civilizacije nastale su na Srednjem istoku, u plodnim dolinama reka (Kineska carevina)

4)Moderni svet: industrijska drutva

Industrijalizacija se odnosi na pojavu mainske proizvodnje koja se zasniva na korienjumaterijalnih ili neivih izvora energije (vodena para, elektrina energija).

Industrijska (moderna, razvijena) drutva su potpuno drugaija od bilo kog prethodnogtipa drutva.Osnovna karakteristika dananjih industrijskih drutava jeste da velika veina zaposlenogstanovnitva radi u fabrikama, kancelarijama, prodavnicama..., a ne u poljoprivredi. Takoe, i

vie od 90% ivi u manjim ili veim gradovima, u kojima drutveni ivot postaje svebezliniji i anonimniji. Karakterisu ih jai i razvijeniji politiki sistemi u odnosu na oblikevladavine u tradicionalnim civilizacijama. Sa razvojem industrijalizacije, saobraaj ikomunikacije postali su mnogo bri to je dovelo do stvaranja mnogo integrisanije nacionalnezajednice.Industrijska drutva bila su prve nacionalne drave u istoriji. Nacionalne drave

jesu politike zajednice koje su od drugih odvojene jasno odreenim granicama, a neneodreenim graninim oblastima koje su nekada odvajale tradicionalne drave.


5/6

Globalni razvoj

U nekim podrujima, kao to su Severna Amerika, Australija i Novi Zeland, koja sunaseljavale lovake i sakupljake zajednice, Evropljani su inili veinsko stanovnitvo. Uostalim podrujima (vei deo Azije, Afrike i June Amerike) lokalno stanovnitvo je iniloveinu.

Drutva prvog tipa, ukljuujui i SAD, postala su industrijalizovana. Ona u drugojkategoriji uglavnom su na znatno niem nivou industrijskog razvoja i nazivaju se zemljama urazvoju (to su npr. Kina, Indija, dosta afrikih zemalja i zemlje June AmerikeDrutva Prvog, Drugog i Treeg sveta

esto se moe uti da se zemlje u razvoju oznaavaju kao deo zemalja Treeg sveta. Tajnaziv prvobitno je predstavljao jedan od tri glavna razliita tipa drutava sa poetka 20. veka.

Zemlje Prvog sveta bile su (a i sada su) industrijalizovane drave Evrope, SAD,Australoazija (Australija, Novi Zeland, Tasmanija i Melanezija) i Japan. Veina imaviepartijske, parlamentarne sisteme vlasti; zasnivaju se na industrijskoj proizvodnji islobodnom preduzetnitvu, a postoje i glavne klasne nejednakosti, koje su manje izraene

nego u tradicionalnim dravama.Drutva Drugog sveta oznaavala su komunistika drutva SSSRa i istone Evrope, ali iehoslovake, Poljske, Istone Nemake i Maarske. Njih karakterie planska privreda, i unjima se ne pridaje znaaj privatnoj svojini ili konkurenciji privrednih preduzea. To su bile

jednopartijske drave u kojima je komunistika partija imala dominantnu ulogu (slediliMarksovo uenje da je kolektivna svojina uspenija od slobodnog trita).

Globalno rivalstvo izmeu Sovjetskog Saveza i istonoevropskih drava, sa jedne, ikapitalistikih drutava Zapada i Japana, sa druge strane, opisuje se kao hladni rat, jer nijedolo do direktnih vojnih sukoba izmeu dve strane. Sa zavretkom hladnog rata i raspadomkomunizma u bivem SSSRu, Drugi svet je nestao.

Zemlje u razvoju (drutva Treeg sveta)

Mnoga drutva u razvoju nalaze se u oblastima Azije, Afrike i June Amerike koje su bilepod kolonijalnom vlau. Veina drava u razvoju postale su nezavisne tek nakon Drugogsvetskog rata.

Iako mogu obuhvatati narode koji i dalje ive tradicionalnim nainom ivote, one seveoma razlikuju od ranijih oblika tradicionalnih drutava to su sada nacionalne drave, kojedoivljavaju ubrzani proces razvoja gradova; iako poljoprivreda ostaje glavna privrednadelatnost, sada se usevi ee proizvode za izvoz, nego za domau proizvodnju. Neke imajusisteme slobodne inicijative, a neke plansku privredu.

Uslovi u siromanijim od ovih drutava su se vie pogorali nego popravili u poslednjihnekoliko godina, a veina ovih drava je suoeno i sa problemom dugova.

Novoindustrijalizovane zemlje

Neke zemlje zapoele su sa procesom industrijalizacije i doievele dramatian ekonomskirast u poslednje 3 decenije. O tim zemljama se ponekad govori kao onovoindustrijalizovanim zemljama, a to su npr. Brazil, Meksiko, Juna Koreja, Singapur iTajvan.

Sve do kraja 90ih godina 20. veka istonoazijske novoindustrijalizovane zemlje imale sunajstabilnije nivoe ekonomskog prosperiteta. Izvoz proizvedene robe doprineo je izuzetno

brzom ekonomskom rastu u privredama ovih tzv. azijskih tigrova. Ove zemlje karakterie ivisok nivo ulaganja.

Narodi su, zahvaljujui privrednom razvoju, sada povezani u jednu globalnu privredu,tako da dogaaji u drugim delovima sveta imaju neposredne uticaje i posledice u celom svetu.Tako i rast novoindustrijalizovanih zemalja menja razliku izmeu Severa i Juga. A proces

globalizacije stvara mnogo sloeniju konfiguraciju moi i privilegija od kategorizacije premamodelu Prvog i Treeg sveta.


6/6

Documents

Novija sociološka gledišta