Visoka Hotelijerska ŠkolaDr.mr Milorad Vukić

Trailović Miloš2310002/2006

Novi zelandNovi Zeland ( New Zealand ) je ostrvska država

u jugozapadnom Pacifickom okeanu. Država se sastoji od dva velika ostrva i dosta manjih ostrva. Popularno maorsko ime za Novi Zeland je Aotearoa (/ao-tea-roa/), što se često prevodi kao „Zemlja dugog belog oblaka“. Novi Zeland je parlamentarna demokratija i zemlja članica Komonvelta. Novi Zeland je odgovoran za samoupravne države Oatrva Kuk i Niue i upravlja Tokelauom i Rosovom zemljom.Novi Zeland je geografski najizolovanija svetska država. Njegov najbliži sused, Australija, je udaljena 2.000 kilometara severozapadno od glavnih ostrva, preko Tasmanovog mora. Jedina značajnija kopnena masa ka jugu je Antartik, ka severu su Nova Kaledonja, Fidži i Tonga.

Površine je oko 270 534 km2 i ima oko 4 009 000 stanovnika, od čega oko 15% otpada na domoroce Maore. Glavni grad Novog Zelanda, države koja se na maorskom naziva "Aotearoa", što u prijevodu znači "Zemlja dugog bijelog oblaka", je Wellington.

Komonvelt ( Commonwealth) je udruženje nezavisnih suverenih zemalja širom sveta od kojih su većina nekadašnji pripadnici Britanske imperije. Komonvelt je poznat i pod nazivima Komonvelt nacija, Britanski Komonvelt nacija i Britanski Komonvelt. Udruženje je labavog karaktera; članice, kojih trenutno ima 53, mogu da napuste Komonvelt kad god žele.Na čelu Komonvelta tradicionalno se nalazi britanski monarh, trenutno kraljica ElizabetaII. Kraljica predstavlja simbol jedinstva država Komonvelta i nema nikakvu suštinsku izvršnu moć. Većina članica ima sopstvene šefove država, dok 15 njih priznaje britanskog monarha kao vođu. Te članice se nazivaju Krunske zemlje Komonvelta. Zjedinjeno Kraljevstvo nema moć da kroz strukture Komonvelta na bilo koji način utiče na politiku i unutrašnja pitanja zemalja članica.

Kukova ostrvaKukova ostrva (maorski: Kūki 'Āirani, engleski: Cook

Islands) su samoupravna autonomna parlamentarna demokratija u slobodnoj asocijaciji sa Novim Zelandom. Novi Zeland je odgovoran za spoljnu politiku i odbranu. U poslednje vreme Kukova ostrva teže da imaju nezavisnu spoljnu politiku.

Kukova ostrva se sastoje iz 15 ostrva vulkanskog i koralnog porekla. Nalaze se u arhipelagu Polinezije u južnom Pacifiku. Ostrva se dele u dve grupe: severna i južna.

Glavno ostrvo je Rarotonga na kome se nalazi prestonica Avarua, međunarodni aerodrom i mnoštvo hotela. Druga značajna ostrva su: Aitutaki, Atiu, Mangaia, i Penrin. Od pomenutih, jedino je Penrin u severnom delu arhipelaga.

Stanovništvo su, uglavnom, Maori polinežanskog porekla.Turizam je glavna privredna grana.Ova ostrva ne treba mešati sa ostrvom Irikuk u južnom Atlanskom okeanu.Nijue, (Niue) je ostrvo u južnom delu Tihog okeana, u Polineziji. Često ga nazivaju „Stena Polinezije“. Na njemu živi oko 2.000 stanovnika. Ima status samoupravne teritorije u slobodnoj asocijaciji sa Novim Zelandom. U praksi ovo znači da su spoljni poslovi i odbrana jedini poslovi u nadležnosti Novog Zelanda.Otkrio ga je 1774 godine Džejms Kuk.Nijue je koralno ostrvo ovalnog oblika. Koralni greben gotovo u celini okružuje ostrvo. U centralnom delu je uzvišeno do oko 60 metara iznad nivoa mora. Sastoji se uglavnom iz kracnjackih stena.

Privreda se zasniva na proizvodnji kopre i banana, kao i međunarodnoj pomoći (prvenstveno od Novog Zelanda). Pretpostavlja se da bi ovo ostrvo moglo biti bogato uranijumom.

IstorijaIstorija Novog Zelanda relativno je kratka: on je poslednje

naseljeno kopno na Zemlji. Prvi ljudi koji su se doselili na Novi Zeland bili su sa prostora istočne Polinezije u 13 veku. Polinežani su zemlju otkrili na svojim istraživačkim plovidbama, a kasnije su u malim grupama počeli dolaziti na ostrva. Danas poznati kao Maori, u početku su bili podeljeni u brojna plemena, sve do dolaska Evropljana kada su im dali ime Maori što znači „obični“.

Holandski istraživač Albert Tasman otkrio je Novi Zeland 1642. godine. Tek posle 127 godina, tačnije 1769., Džeims Kuk je, stigavši do Novog Zelanda na svom prvom putovanju, napravio mapu oba ostrva i vratio se u Veliku Britaniju s izveštajima o stanovnicima i o bogatstvima Novog Zelanda.

Prve evropske baze na Novom Zelandu bili su ogranci kitolovnih kompanija. Od 1839. do 1841. godine Novi Zeland bio je deo australijseke kolonije Novi juzni Vels. Maori su 1840. godine ustupili suverenitet Novog Zelanda Britancima u zamenu za zaštitu njihove zemlje od Francuske koja ih je želela kolonizovati. Povremene borbe između plemena Maora i doseljenika oko prava na zemlju i trgovinu trajale su skoro 20 godina, sve do 1860 kada su britanske snage uspele suzbiti sav otpor Maora kolonijalnoj administraciji. Zlato je otkriveno sredinom 19 vekana Južnom ostrvu i privuklo je veliki broj evropskih doseljenika.Novi Zeland je prva parlamentarna demokratija koja je omogućila glasanje ženama i to 1893. godine. Punu nezavisnost dobio je Vestminsterskim statutom koji je donesen 1931, a službeno prihvaćen 1947. godine.

GradoviVelington ( Wellington izgovor: /wælɪŋtən/, maorski:Te

Whanganui-ā-Tara) je glavni grad Novog zelanda i drugi grad po veličini posle Oklanda. Osnovan je 1839. godine na krajnjem jugu severnog ostrva Novog Zelanda u prirodnom zalivu Port Nikelson (Port Nichelson). Uz pomoć luke koja se nalazi na trgovačkim maršutama, Velington se veoma brzo razvio. Velington je najjužniji glavni grad na svetu. Nalazi se u regiji Velington blizu geografskog centra države.

Gradska zona Velingtona nalazi se na brdovitom terenu i prostire se u dva pravca severno od centra grada - u basenu Porirua i dolini Hat. Gradska i prigradska zona su podeljena na četiri upravna područja. Sam region je veći od grada i obuhvata i Kapiti Koust na severu i oblast Vajrapa i Rimutaka Rejndž na istoku.

Velington je nazvan u čast Artura Velslija, prvog vojvode od Velingtona, pobednika u bici kod Vaterloa. Vojvodina titula vodi poreklo od mesta Velington u Somersetu u Engleskoj.Na maorskom jetiku, Velington ima tri naziva. Te Vanga-nui-a-Tara se odnosi na zaliv i znači „veliki zaliv Tare“. Zatim Poneke, što je preneta reč od Port Nik, odnosno Port Nikolson, gde se nalazi centralno maorsko svetilište. Treći naziv je Te Upoko-o-te-Ika-a-Maui, što znači Glava ribe Maui, i označava tradicionalni naziv za južni deo Severnog ostrva.Velington takođe ima i nekoliko popularnih nadimaka poput Lučka prestonica, Velivud i (danas ređe) Vetroviti grad.Velington je politički centar Novog Zelanda i u njemu se nalaze parlament uključujući i centrale svih ministarstava i sekretarijata Vlade kao i najveći deo diplomatskih predstavništava na Novom Zelandu.

Te Papa Tongareva (Narodni muzej Novog Zelanda), Simfonijski orkestar Novog Zelanda, Kraljevski balet Novog Zelanda i međunarodno bijenale Umetnički festival se svi nalaze u Velingtonu.Velington se nalazi na dvanaestom mestu po kvalitetu života u svetu prema istraživanju iz 2007. Od anglosaksonskih nalazi se na petom mestu a od domaćih gradova jedino iza Oklanda.

Centralni deo Velingtona predstavlja kompaktnu celiku sa veoma živim umetničkim i noćnim životom za grad ove veličine. Velington je centar novozelandske filmske i pozorišne umetnosti.

Prema maoskoj legendi, mitološki kralj Polinezije, Kupe je prvi otkrio Novi Zeland u 10 veku.Prve evropske naseobine pojavile se su se dolaskom ekspedicije tzv.

Kompanije Novi Zeland, sa broda Tori, 20 septembra 1840. Za njima je došlo i 150 naseljenika sa broda Aurora 22 januara 1839. Prve domove su sagradili u Petonu koji su tada nazivali Britanija na visoravni blizu ušća reke Hat. Ova regija se pokazala kao močvarna i sklona poplavama pa su novo naselje izgradili na obližnjim brdima i to prema originalnim planovima bez izmena u odnosu na promenu terena.Velington je bio veoma oštećen prilikom zemljotresa 1848. i 1855. Vajrarapa zemljotres iz 1855. je pogodio severni deo Velingtona i smatra se jednim od najjačih zemljotresa u istoriji celog Novog Zelanda sa snagom 8,2 rihterove skale.

Izazvao je vertikalna pomeranja od dva do tri metra na velikom području uključujući i luku koja je pretvorena u močvaru. Kasnijim delovanjem ovaj prostor je iskorišćen za izgradnju današnjeg poslovnog centra Velingtona.Cela ova oblast ima veoma jaku seizmičku aktivnost čak i po standardima Novog Zelanda jer se u njoj nalazi veliki broj tzv. geoloških razloma. Svake godine Velington pogodi nekoliko zemljotresa koji se mogu osetiti. Godinama nakon razornog zemljotresa 1855. zgrade u Velingtonu su pravljene od drveta. Zgrada Vlade, koja je renovirana 1966, je najveća drvena zgrada na južnoj polulopti. Iako su ostali materijali poput betona i čelika kasnije upotrebljavani za izgradnju poslovnih prostora i dan danas većina stambenog prostora se gradi od drvenih greda.

GeografijaNovi Zeland se nalazi  sastoji od dva velika ostrva- Sjevernog i

Južnog, koje razdvaja Kukov moreuz, i niza malih ostrva.Ostrva Novog zelanda udaljena su od Australije oko 1700 km.

Prostiru se između 34° i 47° južne geografske širine, dužinom od 1500 km. Ima površinu od priblizno 270.500 km2 , što je veličine američke države Kolorado. Karakterišu ga pretežno planinski reljef, brojni ugašeni i neki aktivni vulkani, gejziri, vrela mineralne vode i česti zemljotresi.  

 

Sjeverno ostrvo je manje planisko  od južnog; na njemu se nalaze najplodnije i najgušće naseljene nizije i ravnice Novog zelanda.Na južnom ostrvu se izdižu Novozelandski Alpi, čiji je najviši vrh Mont Kuk visok 3750m. Viši dijelovi planina pokriveni su lednicima (najvisi je Tasmanov lednik), koji se ponegdje spuštaju do područja bujnih primorskih šuma. Pravi ukrasi prirodnih pejzaža su lednička jezera, fjordovi plave vode i planinske rijeke sa mnogim vodopadima.   Sjeverno ostrvo ima suptropsku, Južno umjerenu, a na krajnjem jugu hladnu subpolarnu klimu. Stalni zapadni vjetrovi donose obilje padavina zapadnim predjelima zemlje, a istočni su sušniji. Oko 3/4 površine zemlje pokrivaju pašnjaci i livade, a velika prostranstva zauzimaju i šume.

StanovnistvoNagli porast broja stanovnika u XX vijeku bio je u prvom redu

posljedica doseljavanja, u početku iz Evrope, u prvom redu velike britanije, a poslije 1960. godine iz okeanije. Prirodni priraštaj kod Maora on je viši nego kod Bijelaca. Većinu stanovništva čine Bijelci (74%), ostali su Maori (15%) i drugi Polinežani (6%) te Azijati (5%, prije svega Kinezi i Indijci). Prilikom dolaska prvih Evropljana na Novom je Zelandu živjelo oko 250.000 Maora. Zbog bolesti i ratova njihov se broj do 1896. smanjio na 42.000, a potom se ponovno počeo povećavati. Maorskim jezikom svakodnevno govori oko 50.000 ljudi. Prema popisu iz 1991. godine bilo je 87% stanovnika rođenih na Novom Zelandu. Doseljenika je bilo najviše iz Velike

Britanije i irske (239.000), australije (49.000), holandije (24.000), samoe (43.000) i s Cookovih otoka (15.000). Prilikom izjašnjavanja etničke pripadnosti, stanovnici Novog Zelanda mogli su se izjasniti i kao pripadnici nekoliko različitih etničkih grupa. Prema popisu stanovništva iz 2001. godine glavne manjinske religije su: Islam, Budizam i Hinduizam, a oko 1,5% stanovništva se izjasnilo kao pripadnici Jedi religije (nazvane prema likovima iz poznatog filmskog serijala "Ratovi zvijezda") što je više od bilo koje druge manjinske religije u zemlji.Više od 36.000 Muslimana živi u Novom Zelandu (2006. godina), a također je sagrađeno nekoliko džamija. Većina su novi imigranti iz Azije, Afrike i Evrope. Novi Zeland muslimansko udruženje je osnovana u 1950. godine u gradu Auckland. Prva džamija sagrađena je oko 1979-1980 u Aucklandu.

. Prva islamska organizacija za cijelu zemlju - Federacije Islamskih udruženja u Novi Zeland (Federation of Islamic Associations of New Zealand) - osnovana je u 1979 : Prvi predsjednik bio je Mazhar Krasniqi, porijeklom sa Kosova. Prva džamija na Južnom ostrvu je sagrađena u Christchurch (Canterbury) tokom 1984-85.

PrivredaNovi zeland je privredno veoma razvijena zemlja, veliki

izvoznik jagnjećeg, ovčijeg i goveđeg mesa i maslaca. Spada u jednu od najrazvijenijih poljoprivredno industrijskih zemalja.Osnovu za razvoj stočarstva predstavljaju vlažna klima, velike površine pašnjaka i livada i ratarstvo sa velikom proizvodnjom krmnog bilja i žita. Po prosečnom prinosu vune po ovci, koji iznosi oko 5 kg, ovo je prva zemlja na svetu ( prosečan prinos vune po jednoj ovci u našoj zemlji iznosi samo 1,7 kg). Novi zeland spada u najveće svetske izvoznike mesa, vune,maslaca i sira.

Nozi Zeland je clanica Komonvelta, sto mu, u privrednom smislu, donosi mnogo koristi (poreske olaksice, olaksan izvoz u druge clanice Komonvelta, nize carine...).Bruto domaci proizvod -  GDP - Novog Zelanda u 2005. godini iznosio je 99,69 milijardi americkih dolara, sto daje dohodak od 23900 $ po glavi stanovnika. Prihodima od privrede pripada 8,2% gDP-a, dok na prihode od industrije  otpada 15,4% GDP-a. U martu 2004. godine Novi Zeland je inkasirao 21,6 milijardi $ samo od izvoza svojih proizvoda. Najvise se izvoze meso, drvne preradjevine, voce, riba i masinska oprema, a glavna trzista su Australija, SAD, Japan i Kina. Novi Zeland je iste godine uvezao robe u vrijednosti od 23 milijarde americkih dolara i to su bili uglavnom proizvodi koji se ne mogu dobiti u domacoj proizvodnji (automobili, petroleum,  tekstili, plastika, medicinska oprema...). Uglavnom se uvozi iz Australije, SAD-a,  Japana i Kine.

Sa Auatralijom je sklopljen ugovor o slobodnoj trgovini (tzv. CER  - Closer Economic Relations - ugovor) koji daje razlicite beneficije izvoznicima i uvoznicima roba.Ovako uspesna ekonomija bazirana je veoma razvijenom poljoprivrednom sistemu. Glavni proizvodni sektori odnose se na industriju hrane, drveta i preradjevina od drveta,  kao i losije razvijenu industriju metalnih dijelova. Iako rast stanovnistva na Novom zelandu nije pokazao znakove usporavanja posljednjih godina, nacionalni dohodak i dalje raste i to oko 4% na godisnjem nivou.

Istorijaki razvoj kuhinjeUsled stecenih okolnosti kuhinja je Novog Zelanda

najpre vekovima bila pod snažnim uticajem kulinarske tradicije Velike Britanije. Tek otprilike nakon 1959. ona se polako, ali sigurno počela oslobađati njene dominacije te je postala otvorena i za kuhinje drugih kultura, prvenstveno doseljenika iz celog sveta. Stoga uz tradicionalnu kuhinju te izvornu domorodačku Maorsku kuhinju, pod uticajem različitih kuhinja Azije, Okeanije i Evrope u Novom Zelandu postoji i nova, crossover, odnosno multikulturalna novozelandska kuhinja. U Novom Zelandu osim na tradicionalan način domaće namirnice spremaju se i na brojne druge načine.

HranaZahvaljujući idealnoj klimi na ostrvu vlada obilje, kao u rajskom

vrtu, pa je novozelandska kuhinja - kuhinja hiljadu ukusa. Namirnice dolaze iz kristalno čistog mora, reka, potoka, jezera te nepreglednih šuma, pašnjaka, plodnih njiva, voćnjaka i plantaža. Od mesa najomiljenije su jagnjetina i junetina dok su različite vrste peradi i svinjetina posebno zastupljeni u prehrani izvornog novozelandskog stanovništva, Maora. Kako je zemlja bogata pašnjacima, a stočarstvo vrlo razvijeno, veliki deo jagnjetine i junetine na tržište dolazi iz slobodnog uzgoja pa je meso izuzetnog kvaliteta i naravno ukusa. Kako je zbog nepreglednih šuma vrlo razvijen lov, vrlo su raširena i popularna jela od mesa različite vrste pernate, visoke i niske divljači. Novi Zeland posebno je poznat po kvalitetnom mesu jelena (jeleni se uzgajaju i na brojnim farmama) koje se izvozi u svijetu.

Osim sa mesom, Novi Zeland, koji je inače vodeći izvoznik mesa i mlečnih prerađevina, može se pohvaliti i pravim bogatstvom različitih vrsta slatkovodnih i morskih riba i plodova mora. Novozelanđani mogu birati između više od osamdeset različitih vrsta riba među kojima su tune, jegulje, sardele i lososi koji na sto dolaze sa farmi lososa koje su među najvećim na svetu. Na jelovniku su Novozelanđana i različite školjke koji su ovom podneblju ponekad i dvostruko veći od ostalih kao i jastozi, rakovi, škampi i različiti glavonošci. Od školjaka posebno je popularna vrsta green lipped, a prodaje se sveža u inače bogato snabdevenim supermarketima, a od riba primer je whitebait, mlade srdele, veličine samo 2 do 4 cm koje su omiljeni sezonski specijalitet. Riba i plodovi mora pripremaju se na zaista različie načine. Prže se u testu ili pak suše pa su vrlo omiljeni sušeni školjkaši, posebno kamenice. U

Novom Zelandu uspevaju gotovo sve vrste povrća i voća, a u kuhinji su vrlo omiljeni avokado, kivi, papaja, artičoke, krompir i slatki krompir. Ovde uspevaju i posebna vrsta slatkog krompira kumara i paradajsa s drveta, nazvanog tamarillos.Novozelanđani uživaju i u različitim mlečnim proizvodima te tako godišnje po glavi stanovniku pojedu 100 kg maslaca i 65 kg sira među kojima su i cenjeni izvorni sirevi, ajhette i kapiti.Barbecue nacijaKao i u svakoj zemlji koja drži do tradicionalnih vrednosti hrana okupljanje oko stola i u Novom Zelandu ima važnu ulogu. Uobičajena su tri dnevna

obroka.

Karakteristike kuhinjeDoručak je pod uticajem britanske tradicije obilan i raznolik

te se sastoji od pečenih jaja, kobasica, slanine i paradajsa, tosta i marmelade. Nakon obilnog doručka sledi po pravilu lagani ručak, a poslepodne čaj ili kafa između 15 i 16 sati. Od 18 do 19 sati vreme je za večeru, najvažniji dnevni obrok. Večera koja podseća na evropski ručak obavezno ima tri jela: predjelo, glavno jelo i desert. Za predjelo se najčešće jedu jela od ribe i plodova mora u različitim varijacijama, primer pripremljene u umaku od kokosovog mleka i limuna. Glavno jelo je obavezno od mesa, najčešće junetine ili jangjetine (primer jangjetina sa umakom od mente), često i od divljači koje se servira sa različitim prilozima od povrća pa tako i nezaobilaznim slatkim krompirom.

Za desert se u svakodnevnim prilikama uglavnom poslužuje sezonsko voće, sladoled i čokoladni kolači, a u svečanim, obavezna je voćna torta sa šlagom "Pavlova" koja je nacionalni specijalitet. Za Božić se "Pavlova" najčešće sprema s kivijem i jagodama.

Novozelanđani su naprosto ludi za roštiljem, posebno ogromnim stekovima te su prava barbecue nacija. Štaviše, roštilj je statusni simbol svakog novozelandskog muškarca pa se on neizostavno nabavlja po principu što veći to bolji. Stoga su dvorišni roštilji po pravilu veliki kao evropske letne kuhinje. Zbog ljubavi prema roštiljanju gotovo na svim benzinskim stanicama i odmaralištima uz put postoje mesta s roštiljem. Osim toga Novozelanđani obožavaju i piknike,porodične izlete u prirodu. Izletničke su destinacije obavezno opremljene s roštiljima, ogrevom, drvenim stolovima i klupama.

Zavisno apetitu između glavnih obroka se s nogu jedu različita mala jela čija je ponuda vrlo bogata. Pod uticajem Engleske vrlo su popularni fish and chips i chicken and chips, riba i piletina s krompirima koji se prodaju u malim prodavnicama gotovo na svakom uglu. Pod uticajem Amerike, Novozelanđani uživaju i u ponudi brojnih fast food restorana, posebno omiljenim hamburgerima. Među najomiljenijim malim jelima su i jastučići od testa punjeni naseckanim mesom. Na spisku je i posebno izvorno maorsko jelo hangi. To je jelo od mesa i povrća, uglavnom slatkog krompira koje se na tradicionalni način priprema dva do tri sata ispod zemljanog poklopca na užarenom vulkanskom kamenju. Vrlo je bogata i ponuda gotovih jela u izuzetno dobro snabdevenim supermarketima.

Novozelanđani rado odlaze i u pabove, barove, caffe i restorane. Vrlo popularni caffei po pravilu su otvoreni samo od 10 do 15 sati. Brojni restorani, posebno u malim mestima, uglavnom su mali i vrlo jednostavni dok se oni elitniji i naravno skupi, nalaze samo u velikim gradovima i turističkim središtima. Kako u Novom Zelandu svi lokali nemaju licencu za točenje alkoholnih pića, brojni restorani funkcionišu po principu BYO (Bring Your Own), odnosno gosti sami donose pića koja će, uz obaveznu malu napojnicu konobaru, piti uz jelo.

U supermarketima je bogata ponuda i slatkiša koje Novozelanđani isto tako obožavaju. Među najpopularnijima su tradicionalni bomboni "Hokey Pokey" i istoimeni sladoled od vanile koji se služi s tim bombonama. Na popisu omiljenih slatkiša su i "Pineapple lumps", čokoladni bomboni s ukusom ananasa nastali još 1935. te "Jaffas" kuglice od čokolade punjene narandžom.

PićaUz obroke se uz vodu piju različite vrste

gaziranih napitaka, vina i piva te voćni sokovi i vrlo omiljena voćna vina koja se spremaju od različitog voća. Popularan je napitak limunada s mineralnom vodom, L&P, Lemon&Paeroa, a među vinima, po kojima su novozelandski vinogradari sve poznatiji i u svijetu, posebno su cenjena bela vina: savignon blanc i chardonnay te crna: cabernet sauvignon.

Vino i pivo prodaju se u supermarketima. Vino se kupuje i u specijalizovanim trgovinama wine shopovima, ali i neposredno kod vinara dok su žestoka alkoholna pića isključivo u ponudi posebnih trgovinama bottle stores.

Kapiti sirKapiti ima dugu istoriju osnovan kao vodeća specijalitet Novog

Zelanda sir i sladoled je brend.On je izgradio reputaciju i put do potrošača. To je brend sa vizijom, kao lider, a za sve vidovit Novozelanđanin je ukusa.

Bez obzira da li ste poznavalac, kuvar ili ugostitelj, stručnjak i strastveni ljubitelj dobre hrane nesumljivo je da ce te u novozelandskoj kuhinji naci mnostvo razlicitih ukusa koja se i pored svih ostalih namirnica koje juspevaju na novom zelanudu nalaze i u siru koji se proizvodi u ovoj egzoticnoj zemlji. Pored ostalih zemalja koje su prepoznatljive po proizvodnji sireva:Francuska,Švajcarska,Italija,Engleska i novi zeland se moze svrstati u istu grupu.Zbog razvijene poljoprivrede narocito stocarstva ova zemlja takođe ima bogatu istoriju poizvodnje sireva.

Neki od naj poznatijih u svetu su i Ajhette iKapiti,Kapiti Kikorangi Plavi.Pored navedenih sireva tu su i mnogobrojni kiselo mlecni proizvodi koje novozelanđani rado konzumiraju u toku dana.Na osnovu svega ovoga Novi Zeland ima svetlu budućnost u proizvodnji sireva a isto tako i mlecnih proizvoda.Sve ovo uslovilo je da se ova zemlja po potrošnji mleka nađe na zavidnom mestu među prvih pet u svetu.

Afrički Krastavac (Cucumis Metuliferus)

Ukus mu je slican slatkastom krastavcu, ponekad sa primesom kiselog... Ovo povrce se mnogo manje jede nego što se koristi za dekoraciju. Raste u Africi, Novom Zelandu i Kaliforniji.

Kivi (lat. Actinidia chinensis)

Ovo voće poreklom je iz južne Azije, a u Kini je više od 2000 godina poznat kao lekovito voće. Danas se najviše uzgaja na Novom Zelandu koji je i najveći svetski proizvođač.Kivi se po uzgoju i sadnji može usporediti s vinovom lozom. Višegodišnja je listopadna biljka sa listovima u obliku srca. Plod je okrugao, sa dlačicama, zelene unutrašnjosti sa crnim žilicama i sitnim košticama. Ugodnog je kiselkastog ukusa.

Papaja Papaja se još naziva i tropska dinja, jer po ukusu podseća na dinju. Gaji se najviše u Južnoj Americi,novom Zelandu,Indiji i južnoj Africi.Stablo papaje slično je palmi, a plodovi mogu da budu teški i do deset kilograma. Kora zrelog ploda je žute ili narandžaste boje, sa braonkastim mrljama. Plodovi koji nisu zreli kuvaju se kao povrće. Zrela papaja sadrži više vitamina.Kada se priprema za jelo, papaju treba preseći uzduž, na dve polovine, kašikom izvaditi semenke, kao kod dinje, i oljuštiti koru. Ovo voće je idealno za pravljenje salata, ali je ukusno i kada se posluži isečeno na kriške i preliveno limunovim sokom.

Avokado

Naziv avokado-aligatorova kruška, su mu nadenuli Englez, kojima e ova voćka imala oblik kruške a njegova kora im je ličila na kožu aligatora. Avokado se vekovima gajio na prostorima južne amerike, a danas se najviše gaji na Novom Zelandu i Kaliforniji. Ova voćka u sebi sadrži vitamine A,B,C, E i gvoždje. I smatra se da smanjuje nivo holesterola u krvi. Poznata je njegova široka upotreba u kozmetici. U prodavnicama avokado možete naći tokom cele godine. Da biste proverili da li je dovoljno zreo, treba da ga blago stisnete, i da vam se njegova unutrašnjost učini meka poput putera. Jede se uvek sirov, i to odmah nakon skidanja kore jer brzo potamni. Često se koristi kao prilog jelima, posoljen, i zaliven limunovim sokom ili maslinovim uljem.

AnanasSočan, sladak, aromatičan i zdrav, ananas je nekada bio kraljevska poslastica. Danas je neizostavan sastojak i u pripremi glavnih jela. Sočan, sladak, aromatičan, zdrav – ananas.Ananas potiče s Kariba, a otkrio ga je Kolumbo 1493međutim ananas se danas uzgaja i na novom zelandu odakle se takođe izvozi u inostrane zemlje a lokalno stanovnistvo ga veoma ceni i rado konzumira. U Evropi je bio cenjen, skup i rezervisan za kraljevske dvorove, jer nije mogao da se uzgaja (uspeva samo u tropima). Danas je dostupan svima, ukusan i lekovit.

BananaPoreklo banana, potiče iz Indije, a arapski trgovci su je preneli u Afriku. Danas se gaji i u Centralnoj i Severnoj Americi,Novom zelandu mada neke države pokušavaju da ih uzgajaju i na veštački način, poput Slovenije, koja je nedavno uspela u tome.Novi zeland nije znacajniji proizvođac i izvoznik banana međutim proizvodnja ovog voca podmiruje potrebe lokalnog stanovnistva pa je zato znacajno pomenuti je na soisku voca koje uspeva u ovoj egzoticnoj zemlji.

PepinoOvo voće je poreklom iz Perua, ali se danas gaji i na Novom Zelandu, u Kaliforniji i drugim krajevima sa umerenom klimom. Pepino pripada rodu papaje, ima ukus sličan krastavcu i dinji. Ovalnog je oblika, ima žutu koru sa prugastim ljubičastim šarama. Plodovi su veliki kao šljiva, mada ima i onih koji dostižu veličinu ploda papaje. Zreli plod je zlatnožute boje, i čvrst. Jestiv je ceo plod, čak i semenje. Sprema se na razne načine, a najpoznatije jelo je PEPI: pepino ispržen na margarinu i dobro začinjen. Pepino je prijatnog ukusa, a sadrži vitamine A, C, kalcijum i dobar je za dijabetičare.

Marakuja

Ovo voće je poreklom iz Kolumbije. Danas se gaji u suptropskim i egzoticnim predelima, a uspeva i u Andima na visinama od 2400 metara nadmorske visine. Plod je veoma slatkog ukusa i izrazito zdrav zbog velikig sadrzaja vitaminaC, kalcijuma, gvožđa. Marakuja se najčešće cedi u sok, čiji ukus postaje izvanredan ako mu se doda sok od limuna. Jede se sveža, samo je treba iseći na pola. Izvanredna je za voćne salate i sladolede.

LičiVoća u svetu smatra jednim od najaromatickejšich najchutnejšich i voća. Oni se ponekad nazivaju Kinezi šljiva. Liči je zapravo mali, narandžasta voća, što je veoma teško i pakovanja podseća na jagode. Liči je dom južnoj Kini, a danas se uspešno gaji u Africi, Madagaskar, Novi Zeland, Florida i druge suptropske oblasti. Liči je zimzeleno, suptropska drvo koje raste i do deset do dvanaest metara. Mnoga stabla su rođeni bogati i uzrasta od devedeset godina. Stablo savija grane u težini do zemlje.

“Tamarills”Ovo čudno povrce raste na drvetu.I dans postoji diskisija dali se radi o povrcu ili voću.Na nasem području sa ovom biljkom se prema izgledu plodova poistovećuje sa paradajzom.Ova biljka uspeva na Novom Zelandu od koje lokalno stanovnistvo priprema mnogobrojne specijalitete kako slane tako i slatke.Primena tamarollsa je siroka od salata pa do raznih sosova i nadeva kako za slatka tako i za slana jela.Plodovi ove biljke su malo duguljasti velicine čeri paradajza.U unutrašnjem delu nalze se semenke crne bojedok je meso samog ploda nesto tamnijecrvene boje.Boja samog ploda varira od tamno crvene,žute,zeleneu zavisnosti od sorte same biljke koja je kultivisana.

Хранљив Кумар, познат као слатки кромпир, узгаја se na Новом Зеланду већ хиљадама година. Верује се да је Кумар је представљен Новom Зеландu zajedno sa doсељениcima Мaorima 1200p.n.e. Данас se Кумар углавном узгаја на полу-тропскоm Северноm острвu на Новом Зеланду. On долази у белој, златној и црвеној варијанти а црвенa je obično најслађа. Методи кувања Кумарa су бескрајне, они се могу користити у супама, салатама,za слаткe и укусанe пите или чак једе сиrov.Sлатки кромпир потиче iz тропскиh деловa Јужне Америке, gde je припитомљен најмање 5000 година p.n.e.

Аустин (1988) kaže да је центар i пореклo између Јукатанa у Мексику и ушћа реке Ориноко у Венецуели. "Цултиген 'је највероватније био шире poznat локалниm људиma на Карибима и Јужној Америци од 2500 пне. Много мањи Молекуларни диверзитет налази у Перуу, Еквадору указује на то да овај регион може сматрати као секундарни центар различитости слаткog кромпирa . Слатки кромпир је радиоцарбон-у na Куковim острвima jos 1000 p.n.e., а тренутна istraživanja su pokazala да је доnet до централног Полинезија око 700godina pre нове ере, вероватно од стране Полинежанa који su путоваli у Јужну Америку и назад.

Теорија да se биљкa proširila плутајућim семенom преко океана није подржана доказима. Друга ствар је да sе слатки кромпир у Полинезији обрађује i углавном преноси преко виноградаrske исечке, а не семена. Око 20.000 тона слатког кромпира годишње се производе у Новом Зеланду, где је слатки кромпир познат по својим Маори имеnu, Кумар. То је bila domaća хранa за Маори пре европских контактa.

Krem čorba od artičoka

40 g putera2 kašike iseckanog luka2 čena isitnjenog belog luka500 g artičoka200 g krompira2 kašičice začinac1 l vode100 ml pavlake2 kašike limunovog soka200 g pečenih grubo naseckanih badema

PripremaU posudi sa širim dnom otopite puter pa kratko propržite luk i beli luk.Dodajte očišćene artičoke, oljušten krompir iseckan na kockice, kašičicu začina c i vodu. Kuvajte na laganoj vatri oko 30 minuta dok artičoke ne omekšaju.Nakon toga povrće s malo tečnosti isitnite u električnoj seckalici i procedite kako bi se uklonila tvrda vlakna od artičoka.Proceđeni sadržaj vratite u posudu s preostalom tečnošću u kojoj se kuvalo povrće. Dodajte još malo vode, kašičicu začina c, pavlaku i limunov sok. Kratko prokuvajte.Krem čorba od artičoka služi se posuta bademima. Uz krem čorbu od artičoka možete poslužiti i propečene kockice hleba.

Supa od zelenih skoljki na Maorski način800 g zelenih školjki 50 g mrkve 30 g luka 20 g korena ili lista celera 40 g maslaca 20 g sira kapiti 30 g brašna5 cl slatkoe pavlake20 g tosta (4 kvadratića) pešinov list,limunov sok,sol,biber,kokosov orah

PripremaMrkvu, luk, celer i peršin očistimo i isečemo na veće kocke. Zelene školjke očistimo od nečistoća. Tost narežemo na kvadratiće i malo ispečemo na ploči štednjaka. U hladnu vodu stavimo kuvati povrće. Kad je povrće napola kuvano dodamo očišćene i oprane zelene školjke da se kuvaju dok se ne otvore. Nakon što se otvore, školjke izvadimo, a supu procedimo. U međuvremenu otopimo maslac, dodamo brašno i malo prepržimo. Zatim zalijemo proceđenom supom i lagano kuvamo. Kuvane školjke očistimo, a deo ostavimo cele radi dekoracije. Očišćeno meso od školjki malo isečemo i stavimo u supu te začinimo biberom, limunovim sokom, solju (ali sa soli oprezno jer su školjke slane). Začinjenu supu legiramo pavlakom i vinom. Gotovu legiranu supu stavljamo u šolice. Dodamo odabrane lepe cele školjke koje smo odvojili za dekoraciju. U šoljicu stavimo nekoliko kockica tosta, a povrh tosta narendani kapiti sir. U pećnici supu zapečemo (gratiniramo) i odmah vruću poslužimo.

Whitebait Fritters4 oz sirovog sleđ2 jaja, tukli1 kašičica soli2 kašike prezli1 kašika soka od limuna

Sled su vrlo male bele ribe. Oni su mlad riba gavun porodice. Oni plivaju u velikim grupama i obično nalazi na Novom Zelandu obale. Oni mogu biti oslabljene i duboko pržena, ali najbolji način da ih kuhati je služio kao fritters, koja je u osnovi omlet sa Sled. Ovaj recept je fantastičan način da kuhati fritters Sled. 4dobro Tukli jaja. Dodajte soli, mrvicama hleba, a sleđ da jaje smjese i nastavite premlaćivanja do sve dobro mešati.Pad velike kašike mešavine sleđ u toplom šerpa sa nekim buter. Vi ćete znati kada je vruće dovoljno putera, kada ona počinje da se cvrčanje i pene. Sled treba kuvati kao i palačinke, prženje ih jednom na svakoj strani.Servirati sleđ odmah, a još uvek vruća sa stisnute soka od limuna preko fritters za ekstra ukus.

Whitebait Fritters500g sleđ250g brašna1 jaje1 Shallot1 limunSo i biberVoda

Beli mamac je generički izraz koji se koristi širom sveta da opiše male ribe koje se prikupljaju masovno i jedu cele. Novi Zelandski sleđ, koji se sastoji od nekoliko rsta maldih riba, je tradicionalna maorska hrana koja je visoko cenjena.Sled se može pripremati na razne nacine ili dinstana,kuvana u raznim čorbama,panirana u brašno, ali najčešćese priprema kao fritters. U sledećem receptu , koristi se brašno tacnije dobiveno testo, ali može da se koristi samo jaje, ili belance, pa ovo jelo više postaje srodno omletu. Priprema:Ocedite sleđ u đevđir.Pripremite brašno u odgovarajucoj posudi.Dodajte jaje i malo vode.Masu dobro sjedinite u glatko testo.Dodajte sleđ, testo, vlašac iseckanog limuna i biber u činiji.Zacinite masu solju i biberom.

Pripremljenu masu lagano izliti u zagrejan tiganj kako bi smo dobili formu omleta.Jelo pržimo i sa jedne i sa druge strane sve dok ne dobije zlatno žutu boju što predstavlja znak da je withbeit friteits gotov.Ovako pripremljeno jelo najcesce se sluzi za dorucak.od gore navedenih ribica novozelanđani pripremaju veliki broj ukusnih jela i na taj nacin ovo je samo jedan mali znak prepoznarljivosti novozelanske kuhinje.

Artičoke "a la polita6 srca artičoke 125 ml maslinovog ulja  125 g nasjeckane ljutike  30 g nasjeckanog svježeg kopra  450 g oguljene mlade mrkve  12 ukiseljenih lučica  12 malih mladih krompira  1 limun voda  so, biber 30 g skrobnog brašna

PripremaPripremite srca artičoka. Skinite spoljasnje listove i odrežite dno. Odrežite trećinu vrha artičoke i izdubite sredinu. Razrežite na polovine. Stavite u posudu hladne vode u koju ste istisnuli limun kako ne bi došlo do promjene boje. U velikoj posudi zagrijte polovinu ulja. Dodajte ljutiku i kopar, pirjajte dok omekša.  U krst zarežite dno lučica i stavite u tavu. Dodajte mrkvu i krompire, sok limuna, preostalo ulje, so,biber i dovoljno vode da sve prekrije te kuvajte 15 minuta.  Srca artičoka stavite povrh povrća i kuvajte sledecih 15 minuta tj. dok ne omekšaju.  Kuvano povrće premestite na ugrejani tanjir. Lijepo dekorišite i držite na toplom.  Probajte tekućinu u kojoj se povrće kuvalo, po ukusu dodajte soli, bibera i limunovog soka. Dodajte skrobno brašno i zagrevajte mešajući dok se sos ne zgusne. Kašikom prelijte preko povrća. Poslužite toplo sa hrskavim hlebom kao glavno jelo.

Punjene artičoke4 lepe artičoke srednje veličine 70g prezli30g belog luka 1 šaka seckanog svežeg peršina,soli, bibera i

maslinovog ulja

PripremaArtičoke oprati, odstraniti tvrđe listove i malo ih dlanom valjati po radnoj površini da se listići razdvoje. Posoliti.Beli luk i peršin što sitnije iseckati, dodati prezle, soli i bibera pa zaliti maslinovim uljem da se dobije glatka masa. Time napuniti artičoke između listića; najbolje prstima utisnuti nadev.Poređeti ih u malo nauljenu posudu i naliti vodom da ih prekrije. Još malo posoliti i kuvati na srednjoj temperaturi dok voda ne ipari.Po želji u ključalu vodu možete dodati mladoga boba ili graška.Služiti ut blitvu, grašak ili bob kao glavno jelo ili fini prilog…ili fino predjelo.

Artičoke sa graškom i bobom- 6-7 velikih artičoka - 300 gr boba - konzerva graška ~680gr - po 2 čena belog luka za svaki artičok (može i manje ako ne prija) - maslinovo i obično ulje - so, biber - prezla - puno peršuna

PripremaVeče pred pravljenje jela: Bob potopiti u vrućoj vodi. Ako je mator kuvati ga 1-1.5 sat. Na dan pripreme: Odseći drške artičokama, oprati ih, i lagano rukama razvući listove, a onda puniti sa malo prezle, peršunom, belim lukom. Poređati u veliki lonac, dodati so&biber, preliti maslinovim i običnim uljem a zatim dodati grašak i bob. Naliti vodu da prekrije sastojke. Poklopiti i kuvati na tihoj vatri do 2 sata. Može se jesti sa mesom, ali je zasitno i može bez.

Srneći medaljoni na novozelandski način

KOTLETI OD DIVLJAČI1 kg kotleta od divljači

½ litre vina od bazge4 kašike maslaca3 paradajsa250 g vrganja¼ šalice brašnasol, biber

Meso od divljači se marinira u vinu preko noći ili najmanje 3 sata.Zatim se ocijedi i prži na vrelom maslacu dok ne postane mekano i smeđe. Pečeno meso se izvadi na pladanj za serviranje i ostavi na toplom.½ šalice vina upotrebljenog za mariniranje mesa ulije se u posudu u kojoj su se pekli kotleti. Komadići mesa koji su se prilijepili uz dno posude ostave se i kuhaju dok ne postanu sasvim mekani. Tim, još vrelim sokom preliju se kotleti.Rajčice se raspolove, uvaljaju u začinjeno brašno (¼ šalice brašna, ½ žličice soli i ¼ žličice bibera), stave u namaštenu posudu s varganjima i sve zajedno peče u pećnici dok ne bude gotovo.Kotleti od divljači serviraju se s pečenim varganjima i rajčicama. 

Piprema:Srneći file isecite u vidu odresaka debljine oko pola centimetra. Pospite ih zacinom , premažite senfom, posipajte biberom i ostavite da odstoji 20-ak minuta. Pripremljene odreske pecite na zagrejanom ulju sa svake strane 2 do 3 minute. Podlijte ih konjakom, nekoliko sekunda kuvajte i ostavite ih da odstoje u poklopljenoj posudi. Pancetu propržite u tiganju bez masnoće da dobije hrskavu strukturu. Batate ogulite i narendajte na duže rezance. Ovako pripremljene batate stavite u zagrejano duboko ulje, pržite 5 do 10 minuta i stavite na upijajući kuhinjski papir.Pripremljene namirnice servirati na odgovarajucem tanjiru uz prikladnu dekoraciju.

Palamida na roštilju1 kg palamide ili tune 150 ml maslinova ulja 2 belog lukabiber lovorov list začin c 1 grančica ruzmarina Za posluživanje: Limun,peršin

PripremaOčišćenu ribu osušite i isecite na jednake odreske. Stavite ih u posudu i prelite mešavinom od 100 ml ulja, izgnječenog belog luka, bibera, lovorovog lista i začina c. Ribu ostavite da tako odstoji oko 2 sata, a zatim je lagano pecite na gradelama s jedne i druge strane oko 15 minuta. Za vrijeme pečenja premazujte ribu grančicom ruzmarina umočenom u ulje.Pečenu ribu složite na tanjir, ukrasite je limunom i peršinom, a uz nju će dobro prijati salata od pečenih patlidžana i tikvica začinjenih biberom, listicim belog luka, sirćetom i maslinovim uljem.Palamidu pecite s kostima, a ukoliko je zamenite tunom, nju pecite bez kosti. More znači svježu ribu, ribu koja miriši morem, a hladovina dobru potpalu za gradele. Bila narezana u debele odreske ili cijela, riba je dobra ako je sočna, pečena i uz kost, a da se ne raspada.

Jastog na žaru2 kuvana srednje velika jastoga u ljušturi 50 g maslaca 2 limunaPriprema Kuhvane i ohlađene jastoge isecite uzdužno od glave prema

repu. Pomoću čačkalice odstranite crieva, a unutarnju stranu glave operite pod mlazom hladne vode i osušite.

Premažite ih rastopljenim maslacem i stavite peći premazanom stranom na dobro zagrijane gradele.

Kad jastog poprimi lepu zlatno žutu boju, sklonite ga sa gradela.

Tako pripremljenog jastoga poslužite s kriškom limuna i po želji sa tartar sosom.

Losos na roštilju4 odreska lososa,sol 2 kašike paradajz pirea 1 kašika limunova soka1 patlidžan 1 tikvica 100 g cherry paradajza

Priprema

Odreske lososa operite, osušite i posolite. Svaki odrezak premažite sa obe strane pireom od paradajza i nakapajte limunovim sokom. Ostavite na hladnom mjestu da odstoji pola sata. Pripremljene odreske pecite na grilu. Povrće operite, narežite na šnite i takođe popecite na grilu.Kao dekoraciju koristite čeri paradajz pečen ucelo na grilu.

Green lipped-zlene školjke500gr zelenih skoljki 4 kasike maslinovog ulja belog ili crnog vina,soli persunovog lista125gr rize3 kasike kukuruzasoli po zelji

PripremaRizu u vrecici staviti da se kuva i malo posoliti. Dok se riza kuva zagrejati maslinovo ulje i staviti skoljke da se prze.Kad su skoro gotove skoljke zaliti vinom i cekati da vino isprai.Na kraju posuti sa isitnjenim persunovim listomSkuvanu rizu preprati u vodi a zatim dodati svjezi kukuruz i sjediniti (ako je kukuruz smrznuti dodati ga u vodu sa rizom pred sami kraj kuvanja ).Na oval postaviti rizu sa kukuruzom i okolo poredati zelene skoljke.Ova kombinacija je savrsena i jedna je od mnogobrojnih specijaliteta od Green lipped (zelenih školjki) …..

Riblje rolnice2 odreska lososa 4 fileta lista1 kašičica začinabiber Za prilog: 300 g mlade mrkve 500 g zelenih okruglih mahuna,so Za posluživanje: 2 kašike maslinovog ulja

PripremaOdreske lososa očistite od kostiju i kože tako da dobijete 4 fileta. Filete lososa i lista natrljajte mesavinom zacina i pobiberie. Filet lista stavite preko fileta lososa i savijte u rolice. Rolice skuvajte na pari. U blago posoljenoj vodi skuvajte povrće. Povrće ocedite pa ga složite na tanjir za posluživanje.Preko povrća stavite riblje rolnice, pokapajte maslinovim uljem i poslužite.Ako vam odresci nisu pogodni za rolanje, složite ih na kuhano povrće (filet lista preko fileta lososa).

Jegulje u grašku

kg sitnih jegulja,1 glavica luka,1 dl suhog bijelog vina,1 dl rijetko ukuhane rajčice,50 dag sasvim mladoga graška,sol, papar,3 režnja češnjaka, kukuruzno brašno, ulje.

Pripremanje

Oljuštite i sitno iseckajte crni luk. Očistite jeguljice i isecite ih na komade. Operite ih, dobro obiršite pa uvaljajte u kukuruzno brašno. Na ulju ispržite luk da postane staklast, podajte jegulje. Oljuštite i usitnite beli luk pa dodajte ribi. Nakon nekoliko minuta posolite, pobiberite i zalijte vinom i paradajz piteom. Poklopite i pirjajte. U međuvremenu očistite grašak, dopola ga skuvajte u malo slane vode, pa dodajte jeguljama. Jelo zavrsite krčkanjem na niskoj temperaturi.

Marinirane sardele

1 kg sardela, 400 g crvenog luka, brašno, 2dl ulja, 2dl vinskog sirćeta,2 dl vode,  1 veza peršuna,  začini (lovorov list, biber u zrnu,majčina dušica, ruzmarin, crvena mlevena paprika-malo ljuća),so, 1 limun.

PripremaRibe očistimo, odstranimo im glave (po želji i kost), pobrašnimo ih i propržimo u vrućem ulju. Ispržene sardele složimo u vatrostalnu posudu i prekrijemo ih kriškama oguljenoga limuna. U drugoj tavi, na svežem ulju, pržimo naseckani luk dok ne bude staklast .Poprženi luk prelijemo sićetom, vodom, dodamo sve začine i so te pustimo da provri. Vrućom marinadom prelijemo ribe tako da u njoj budu uronjene. Pošto se ohlade, posudu stavimo nekoliko sati u frižider da marinada prožme ribu.

Tako marinirane ribe mogu se u fižideru održati i nekoliko dana. Uz sve ostalo, ovakva marinada prija i kao uspješan "lijek" protiv mamurluka.

Sardele u umaku od paradajza500 g malih sardela, 30 g brašna, 1/2 kašičice bibera i ulje za prženje 1 kašika maslinovog ulja, 30g isečenog belog luka, 400 g paradajza, 1 kašika šećera, 1 kašika začina C, 1 kašika isečenog bosiljka 2 kašike konjaka.

Priprema:Na maslinovom ulju prodinstati luk dodati paradajz, šećer, vegetu, pred kraj dodati bosiljak i konjak. U tanjiru pomešati brašno i biber i u to uvaljati očišćene i posušene sardele i pržiti na ulju sa svake strane po 2 minuta. Pržene sardele stavljati na kuhinjski papir da se ocede. Poslužiti sardele sa umakom od paradajza koji može da se spremi i jedan dan ranije i da se čuva u frižideru.

Whitebait1l ulja, za prženje250g sleđa1 / 2 šoljice brašnaso i sveže mleveni crni biber1 veza svežeg peršunamorske soli1 limun,

Stavite sleđ u dgovarajucoj posudi sa brašnom i lagano ih uvaljajte, zatim skinite suvisno brašno sa ribe.Ovako pripremljenu ribu lagano spustati u zagrijano ulje. Pržiti oko 3 minuta ili dok nedobiju zlatno žutu boju i postanu hrskavi.Prženi sleđ izvadimo iz ulja i stavljamo ga na papirni ubrus kako bi odstranili suvisnu masnoću.Zatim ih posolimo. Pripremljene ribice serviramo na odgovarajuci tanjir a kao pilog uz ovo jelo posluzimo limunov sok sa sitno seckanim persunovim lišćem,i aromaticnim zacinima.

Delmonico krompir

300g krompira,150g pileceg belog mesa,200g tamarollsa,70g crnog luka,20g belog luka,Zacini,so,biber,

Krompir oljustiti i staviti da se kuva.Pilece belo meso iseći na medaljon lagano ga izlupati i marinirati 1-2 sata.Zatim sitno iseći crni luk,beli luk i lagano ga propržiti na ulju dok potpuno neomekša kadamu dodajemo “tamarollos”isecen ka kockice,podlijemo odgovarajucim fondom i ostavimo da se pirja sve dok namirnice ne poprime strukturu sosa.Proizvedeni sos zaciniti solju,biberom,šećerom i ostaviti ga da josmalo ukčka.Zatim sos propasiramo i ako je potrebno kako bi pojacali njegovu strukturu dodamo mu gustin i prokuvamo ga jos nekih 5 minuta.Od skuvanog krompra naptavomo pire i postavimo ga na tanjiru u odgovarajucoj formi.Na njega postavimo medaljon od pileceg belog mesa koji smo ispekli na rostilju.Sve ovo na tanjiru podlijemo pripremljenim sosom od tamarolla. Za dekoraciju postavite jedan tamarol koji smo termicki obradili a zatim isekli na pola.

Tangy Barbecue Sauce-Tangi sos za roštilj1 (8 unca-) paradajz sosa3 / 4 bibera,mesavine zacina,1 / 2 do 3 / 4 šoljice sirćeta1 / 4 šolje kečapa1 / 4 šolje soka od limuna2 kašike smeđeg šećera2 kašike Worcester sos2 do 4 kašičice dižon senfa2 kašike marmelade od ananasa

Priprema:Kuvati prve navedene sastojake. Posle kraceg ukvavanja kada se pojavljuje pikantna struktura sosa dodamo predviđene začine marmeladu od ananasa,biber,so,prema ukusu.Sve ove namirnice ostavimo da se ukuvaju jos malo kako bi sve namirnice pustile svoju aromu i mirise a samim tim i sos postao bogatiji aromaticnim notama.Pripremljeni sos posluziti uz roštilj,koji ce nesumljivo postati jos boji i ukusniji uz prisustvo ovog sosa.

Pečena jagnjetina u umaku od mente250 g jagnjetine od buta 5 dl vode 2,5 dl belog vina 50g mente2 kašike maslinovog ulja čen belog luka biber, kim, so.

Priprema: Jagnjeće meso posolite, pobiberite, pospite kimom i stavite u frižider da odstoji pola sata. Meso zatim propržite na zagrejanom ulju da porumeni, pa ga prebacite u pleh, prelijte vodom i belim vinom i dodajte beli luk. Pokrijte folijom i stavite da se peče oko 50 minuta na 180 stepeni C. Pred kraj skinite foliju da se uhvati korica, a meso možete da poslužite i uz sos. Sok od pečenja procedite, u njega umešajte brašno i pavlaku i sitno seckanu mentu pa kratko prokuvajte. Prelijte meso i služite toplo.

Jagnjetina u umaku od kokosovog mleka i ananasa 250 g jagnjetine od plećke 300 ml kokosovog mleka 2 šargarepe 2 lista lovora 5-6 zrna bibera150g ananasa kašika suvog biljnog začina 250 g krompira Peršun,so

Priprema: Meso stavite u lonac, prelijte kokosovim mlekom, dodajte nasečenu šargarepu,ananas,lovor, biber u zrnu i suvi biljni začin, pa kuvajte na vatri srednje jačine. Kada meso omekša, izvadite ga, isecite, stavite u dublji sud i dodajte prethodno obaren krompir i šargarepu. Prelijte proceđenim kokosovim mlekom u kojem se kuvalo meso i pecite oko 10 minuta na 200 stepeni C.Sos koji smo dobili prilikom kuvanja prpasiramo a zatim ga ukuvamo do željene gustine i zacinimo prema ukusu.Ovako pripremljeno jelo servirajte uz pripremljeno sos od ananasa i kokosovog mleka.Pored ostalih domacih životinja Novi Zeland je zemlj poznata i po uzgoju ovaca.nije ni cudo sto u ovj zemlji ima veliki broj specijaliteta od jagnjećeg mesa sa rostilja ali i specijaliteta koji sadrže i egzoticno voce u svom sastavu.  

Ramsteak na žaru s prilogom od spanaća

Poseban pečat ramsteaku na žaru daje, za podneblje novog zelanda, vrlo neobičan prilog od spanaća u kombinaciji s kokosovim mlijekom i brašnom. Uz adekvatno vino i dobar ugođaj ne sumnjamo da će ovaj ramsteak postati omiljeno jelo za druženja u egzotičnom stilu!Ramsteak isecite na odreske debljine, po vašem odabiru, deblje ili tanje. Očistite ih od kožica i, po želji, istucite čekićem za lupanje mesa. Odreske natrljajte navedenim zacinima, biberom i protisnutim belim lukom. Ovako pripremljene odreske prelijte uljem i pokriveno ostavite u hladnjako najmanje jedan sat. Za to vrijeme pripremite prilog od špinata.

Kokosovo mlijeko prokuvajte, dodajte kokosovo brašno i kuvajte na laganoj vatri oko 5 minuta. Ovako pripremljeno kokosovo mlieko malo ohladite, a zatim dobro ocedite. Na maslacu kratko propržite iseckani luk zatim mu dodajte opran spanac i nalite fondom i ostavite da spanac omeksa i upije svu tečnost,pred sam kraj prilog zacinite. Dodajte još limunov sok,biber, ocieđeno kokosovo mleko, Gussnel prethodno pomešan s malo vode i kratko prokuvajte. Odreske ramsteaka ocedite od ulja i stavite na dobro zagrijan običn tiganj. Odreske pecite sa svake strane 3-4 minute.Pripremljene odreske servirati uz pripremljeni sos i prilog odspanaća.Naravno ovo jelo moze se servirati i uz neki drugi prilogkao naprimer špargle ili krompir.

“Hangi” jelo koje je karakteristicno za Novi Zeland i njihovu kulinadsku tradiciju.Ovo jelo svi novozelanđani i danas pripremaju na tradicionalan nacin sto daje poseban ukus jelu.Naime o cemu je rec.Uzemlji se iskoma rupa odgovarajuce velicine u kojoj se postavi kamenje i naloži jaka vatra.Kada se stvori žar,jedan deo se izvadi iz jame a jedan de se ravnomerno rasporedi po njoj.Zati se preko kamenja postavi metakna resetka koja ce namirnicu odvojiti od pepela i žara.Na rešetci se najcesce postavljalo obrađeno praseće meso,obrađeno meso neke druge vrste životinja koje je predhodno začinjeno.Na drugom nivou resetke su se postavljali listovi banane(danas se vecinom slucajeva praktikuje aliminijumska folija)i zacinjeno povrce krompir...

Zatim se postavljalo ponovo lisćnice banane(aluminijumska folija)i sve se prekrije ponovo žarom i iskopanom zemljom.Zatim parcetom platna i ponovo zemljom.Ovako se jelo ostavi nekih 3 sata a zatim se odkopa i izvadi iz jame.Ovakav nacin pripreme jela nastao je jos u davna vremena kada su plemena maora svakodnevno pripremala razne obroke.Tacnije iskopana jama u zemlji predstavlja neku vrstu praistorijske pecnice koja i danas besprekorno funkcionise.Namirnice pripremljene na ovaj nacim veoma su sočne i imaju blagi ukus i muris banane.Ova tradicija se do danas ocuvala na novom zelandu,a stvorena su i organizacije koje za odgovrajucu sumu novca u pripremanju tradicionalnog jela “Hingi” ukljucuju i strane a isto tako i domaće turiste.

Pikantne curry pogačice200 g brašna1 kašičica praška za pecivo 1-2 kašičice curryja u prahu 40 g maslaca 100 g narendanog tvrdog masnog sira 2 žumanceta 4 kašičice mleka 1 kašičica senfa,estragona,½ kašičice soli,malo mlevene chilli paprike 1 jaje 2kašičice neslanog i proprženog kikirikija

Priprema

Brašno sjedinite sa praškom za pecivo i curry prahom. Tome dodajte maslac i narendan sir, umešajte žumanca, mleko pomešano sa senfom, so i mlevenu chilli papriku. Tijesto dobro izradite, oblikujte u loptu i ostavite da odstoji 1 sat u hladnjaku. Zatim tiesto izvaljajte na debljinu od ½ cm, premažite s razmućenim jajetom i pospite naseckanim proprženim kikirikijem. Po želji, od tijesta izrežite pogačice ili štapiće. Pecite ih na 170°C 15-20 minuta.

“Ana Pavlova”

5 belanaca170 g šećera1 kafena kašičica lim. soka½ supena kašika gustina1 vanilin šećer2 pakovanja slatke70 g šećera

PripremaUmutiti čvrst sneg od belanaca, i dodavati postepeno šećer. Kad je sneg gotov, dodati vanilin šećer, kašičicu limunovog soka i jednu i po supenu kašiku gustina. Promešati još malo i šam izručiti na pleh sa papirom za pečenje i formirati ga u vidu kruga sa malim udubljenjem u sredini. Peći-sušiti na temperaturi od 170 stepeni oko 45 min. tako da pusla dobije blagu krem boju, a da unutra bude mekana. Spolja mora da bude “krispi”!Kad pusla bude gotova, skinite papir i ostavite da se ohladi. Umutite šlag.Napunite šupljinu u sredini, a ostatkom šlaga premažite celu gornju površinu Pavlove. Obilno pospite malnama,borovnicama,jagodama i ostavite da se hladi.

Kolač s bananama i brusnicama

PripremaJaja penastoumutiti sa šećerom i vanilin šećerom. Dodajte mleveni kikiriki koji smo predhodno propržili, sitno narezane brusnice, kokosovo brašno i mleko. Banane i sveži sir zajedno sa sokom naranče penasto izradite žicom za mućenje ili mikserom pa dodajte dobivenu masu u masu od jaja i šecera i vanil šecera.Mešavini za kolač dodajte još ulje, rum i brašno pomešano sa praškom za pecivo. Pripremljenu smesu stavite u pleh prethodno obložen papirom za pečenje. Kolač pecite u pećnici zagrijanoj na 180°C oko 25 minuta.PosluživanjePečeni kolač ohladite, isecite u zeljeni oblik, posipajte šećerom u prahu i poslužite.

Pascall AnanasPascall Ananas na prvi pogled izgleda da se radi o

klasicnim cokloadicama iz bombonjere.Ali pogled zna da prevari naime rec je o kvalitetnim čokoladicama koje spadaju u grupu slatkisa čiji osnovni sastav cini egzoticno voce.Ovaj slatkis veoma je popularan na novom zelandu i priprema se na tradicionalan nacin od soka ananasa kao nadeva i čokolade kao glazure.Pascill Ananas se moze cuvati i duzi vremenski period u zamrzivacu.Zbog njihovog neodoljivog ukusa i njihove popularnosti ovaj deserz prešao je i u industrijsku proizvodnju.Zahvaljujuci ovom nacinu proizvodnje ovi carobni kolacici proizvedeni su u razlicitim oblicima.Napraviljene na Novom Zelandu u Cadburi fabrici čokolade.

Pae tamarills- pita sa tamarollsom250 gr putera,250 gr šećera,1 celo jaje i 2 žumanca300g tamarollsa,40g griza,2 supene kašike kisele pavlake,strugana limunova korica i prašak za pecivo.

Brašno,puter,jaja,šećer sjediniti u odgovarajucoj posudi kako bi smo dobli testo koje kasnije podelimo na dva dela.Prvi deo razvucemo u koru debljine oko 2cm.Iseci na kolutove tamarolls paradajz i pomesati sa šećerom.Kada se prohladi dodati malo cimeta i malo mlevenih oraha.U plehu razvuci donju koru.preko nje naneti pripremljeni fil , a zatim naneti gornju koru.Ovako pripremljene namirnice peći u zagrejanoj pećnici na 175c nekih 45 minuta..Ohlađenu pitu posuti prah šećerom i iseći je u kocke. Naravno umesto tamarolla mozete koristiti i drugo egzotično voće karakteristicno za novi zeland:kivi,papaja,ananas...

Kolač od jogurta2jajeta,2dl jogurta,150g krem sira,60g žutog šećera,20g skrobnog kvasca,30g limunove kore,1 kašika maka,1 šćer u prahu,

Na ravnoj radnoj povrsini koju smo predhodno prekrili tankim slojem brašna istanjiti testo i njime obložiti podmazan kalup za pečenje kolača.Viljuškom izbušite testo na dnu pleha i ostavite sa strane.U posebnoj posudi pomešati jogurt,krem sir,žumanca,skrobno brašno,struganu limunovu koru i mak.Ostavite sa strane.Umutite čvrstsneg od belanca i prstohvata soli.Pred kraj dodajte kašiku šećera i nastavite da mutite.Ulupani sneg pažljivo sjedinite sa mešavinom od jogurta i siraovu masu sipajtepreko testa i pecite 45-50 minuta u rerni zagrejanoj na 180.Pečeni kolač izvadite iz kalupa kada se ohladi i pre služenja ukrasite šećerom u prahu.

ČOKOLADNA JAJA12 jaja,0,5dl mleka,10g brašna,100g bele čokolade,200g crne čokolade,1vanil šećer,125g šećera,15g skrobnog brašna,

Pažljivo dno svakog jajeta,napravite otvor,i ispraznite ga,pazeći da se ljuska nerazbije.Tri jajeta odvijite za pripremu kreme od bele čokolade jedno za premazivanje testa,a ostale ostavite sa strane.Prazne ljuske ređajte u pleh i sušite 30minuta u rerni zagrejajnoj na 120 stepeni.Za to vreme umutite 3 jajeta sa šećerom dok nedobijete glatku ,svetlu masu.U posebnoj posudi zagrejte mleko do vrenja,kada proključa sklonite ga sa ringle dodajte pripremljenu masu vratite na ringlu i nastavite sa mešanjem dok masa nepočne da ključa.Kuvajte još 3 minuta uz stalno mešanje.Skinnite sa ringle dodajte izlomljenu belu čokoladu,mešajte do se čokolada nesjedini sa ostalim sastojcima,prekrite providnom folijom i ostavite sa strane.Preostalo jaje penasto umutite sa malo

soli.Na parčetu papira nacrtajte obrise kašičice i isecite makazama.Testo istanjite, isecite kašičice kašičice,svaku premažite umućenim jajetom i pospite vanilin šećerom.Kašičice ređajte na pleh obložen kolačarskim papirom i pecite 10-15 minutau zagrejanoj rerni na 180C.Na pari otopite crnu čokoladu i četkicom pažljivo nanesite deblji sloj na spoljašnjim delovimaljuske jajeta.Odložite u frižider da se čokolada ponovo stegne.Ostatak crne čokolade izlomite,pomešajte sa mlakom vodom i snožno mutite dok se dok se nedobije kremasta i glatka masa.U ohlađene ljuske od jajetasipajte kremu od bele čokolade dodajte malo krema od crne čokolade i u svako jaje zabodite slatku kašučicu.

Puslice od kafe100g lešnika,2 kašike instant-kafe,175g šećera,3 belanceta,

belancLešnike stavite na pleh i pecite 10minuta u rerni zagrejanoj na 180C.Izvadite lešnike iz rerne.Kada se lešnici malo ohlade sitno ih iseckajte.Iseckane lešnike pomešajte sa granulama kafe,vratite ih u pleh i ostavite ih još da odstoje u toploj rerni.Šećer prelijte i na umerenoj temperaturi grejte do ključanja,neprekidno mešajući da se šećer sasvim istopi.kada mešavina provri kuvajte još 10-15 minuta da se zgusne.za to vreme umutite čvrst sneg od belanaca.Sasvim smanjite jačinu miksera i u sneg od belanca sipajte postepeno sirup i nastavite sa mućenjem kako bi s sve sjedinilo.U ovu masu pažljivo kašiko sipajte mešavinu kafe i lešnika i lagano promešajte.Vadite ih kašikom i ređajte u pleh obložen kuvarskim papirom.Između puslica ostavite prostor jer treba da narastu.pecite 60 minuta u rerni zagrejanoj na 150C,dok nepočnu lako da se skidaju sa papira.Sačekajte da se sasvim ohlade i servirajte.

Zanimljivosti* Nacionalno voće kivi (kiwifruit) na Novi Zeland je stiglo

tek početkom 20. stoljeća iz Kine po imenom gooseberry (ogrozd), a ime po kojem je poznato u cijelom svijetu dobilo je tek 1959. i to zbog sličnosti boja s nacionalnom pticom kiwi.* Omiljeni biskvit ANZAC (Australian and New Zeland Army Corps) imaju neobično dugu tradiciju pa su se slali vojnicima u Europu još u vrijeme I svjetskog rata.* Novozelanđani su velike izjelice mesa još od 19. stoljeća kada su janjeće kotlete jeli za doručak, ručak i večeru te unatoč tome što izvoze čak 80% proizvodnje i danas imaju više nego dovoljno.

* Novozelanđani vole neobične sendviče od banane (banana sandwiches) koji se spremaju od dvije kriške integralnog kruha premazane maslacem i obložene ploškama banane. *Novozelanđani godišnje po glavi stanovnika popiju 78 l piva, 84,2 l bezalkoholnih pića, 24,8 l voćnog juica, 19 l vina, 5,4 l flaširane vode, te 1 kg čaja i 0,9 kg kave.* U Novom Zelandu živi 4 milijuna ljudi (14 na km2), 9 milijuna goveda te 39, 5 milijuna ovaca (135 na km2) pa na jednog stanovnika otpada čak 9 ovaca.* Jeleni su za razonodu pripadnika više klase na Novi Zeland došli iz Velike Britanije tek u 19. stoljeću. Danas se u slobodnom uzgoju uzgajaju na brojnim farmama, a njihovo je meso važan izvozni proizvod.

* Zahvaljujući Mary Bumby, sestri nizozemskog misionara koja je na Novi Zeland iz Europe donijela prvi par pčela, Novozelanđani su i veliki ljubitelji meda pa su s 1,5 kg godišnje po glavi stanovnika u samom vrhu svjetske ljestvice potrošača meda. *Novozelanđani su još 1940. među prvima u svijetu započeli s ekološkim, biodinamičkim uzgojem povrća i voća koje se od 1980. i komercijalno izvozi.* Među doseljenicima koji su odigrali pionirsku, veoma važnu ulogu u razvoju novozelandskog vinogradarstva, posebno se ističu i Hrvati, Dalmatinci - braća Frankovich te Josip Babich i njegova braća koji su s proizvodnjom vina započeli davne 1899...

Neobičan hotel na Novom Zelandu pravi je raj za sve ljubitelje prirode, a posebice za one koje je ideja kućice na drvetu fascinirala dok su bili djeca. Smješten između zelenih obronaka sa snježnim vrhovima planinskog masiva Kaikoura te zaljeva Mangamaunu na južnome otoku Novoga Zelanda, hotel Hapuku Lodge dizajniran je tako da se prema krajoliku koji ga okružuje odnosi nenametljivo.