NPP Za Djecu s Autizmom-prijedlog

ПРИЈЕДЛОГ ПЛАНА И ПРОГРАМА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА ЗА УЧЕНИКЕ СА АУТИЗМОМ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

УВОД

Познато је да се дјеца са аутизмом укључују у редовну основну школу због чега је настала потреба да се уради посебан план и програм за рад са овим ученицима. Понуђени план и програм за ученике са аутизмом настао је на темељу искуства из основних школа у окружењу.

Васпитно-образовни рад конципиран је по подручјима и нивоима. Сваки ниво има три године, осим припремног (једна година). У првом нивоу (I, II, III година) умјесто предмета предвиђена су васпитно-образовна подручја.Други и трећи ниво има наставне предмете који су слични нивоима. Садржаји по нивоима дати су оквирно. Наставник их кроз индивидуално образовне програме (ИОП) прилагођава могућностима и потребама сваког дјетета/ученика посебно. Такође у складу са интересовањима ученика наставник бира и реализује и додатне индивидуалне или групне активности.

Дакле, садржаји овог наставног плана и програма могу се проширивати у складу са потребама и могућностима ученика.

Рад је могуће (у складу са интересовањима) организовати и по принципима Београдског интегративног метода (БИМ) посебно у специјалним (издвојеним) установама што је описано у посљедњем дијелу овог програма.

Дјеца са аутизмом могу пратити и редован наставни план и програм уколико је то у складу са:

могућностима, мишљењем школског стручног тима, препорукама комисије за процјену потреба и усмјеравање дјеце и омладине са

сметњама у развоју.

1

ПЛАН И ПРОГРАМ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА ЗА УЧЕНИКЕСА АУТИЗМОМ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

УВОД

Свјетска здравствена орагнизација (1992) аутизам дефинише као „неуроразвојни поремећај који карактеришу значајни дефицити у области реципрочних социјалних интеракција и образаца комуникације, као ограничен, стереотипан репетитиван репертоар понашања, интересовања и активности“. Дјеца са аутизмом могу имати сметње које се могу јавити као:

- недостатак жеље за комуникацијом и интеракцијом са другим особама,- тешкоће у говору, говор без свијести о социјалној функцији или стереотипан говор

кога одликује слабо или никакво разумијевање,- оскудна невербална комуникација, укључујући и контакт очима, гестове,

невербалну експресију, говор тијела, - учење ствари напамет, без разумијевања наученог,

- узмениреност коју је тешко контролисати, - тешкоће у прављењу избора, - сметње у коришћењу научених вјештина, - инсистирање на томе да буде онако како они то желе,- емотивно реаговање, специфично у односу на мјесто, повод и вријеме,- неразумијевање говора и написаних друштвених правила, - ограничена интеракција, посебно са непознатим особама и у непознатим

околностима,- отпор према промјенама,

- стереотипно понављање, - ограничена могућност предвиђања.

Друге сметње:- могу имати повишену осјетљивост на различите звукове, боје, текстуре или укусе

који им могу изазвати изузетан бол или иритацију,- тешкоће у спавању – тешко мијењају рутину,- тешкоће у исхрани – могу бити осјетљиви на одређене укусе, - тешкоће развијања вјештина самопослуживања, - опсесије или инсиститирање на одређеним ритуалима,- страхови и фобије које укључују свакодневне ствари, као што су рекламе, слике у

књигама, одређене пјесме, плач мале дјеце,- тешкоће у опажању простора,- фокусирање на неважне детаље и занемаривање цјелине.

Свако дијете из спектра аутизма је различито. У пружању адекватне подршке то је кључни аспект у планирању непосредних активности и рада.

2

СПЕЦИФИЧНОСТИ У НАЧИНУ РАДА - СТРУКТУИРАНО УЧЕЊЕ

Традиционални начин учења није увијек одговарајући за ученике са аутизмом с обзиром на распон способности и индивидуалне разлике код ове дјеце.Структуирано учење препознаје се као један потенцијално користан приступ код већине дјеце са аутизмом.

Структуирано учење је стратегија која омогућава дјеци са аутизмом да уче на основу својих потреба и вјештина у складу са могућностима.То је систем за организовање наставе - развијање примјерених активности и помоћи дјеци да разумију шта се од њих очекује, како да ефикасно функционишу, усредсређујући се на визуелне вјештине и поузданост у рутинама код ове дјеце. У непосредном раду важно је идентификовати индивидуална подручја сваког од њих, снаге које олакшавају учење. Једна од најважнијих снага код њих јесте способност визуелне обраде информација, која је ефикаснија од вербалне о чему сваки наставник увијек треба да води рачуна.Важно је истакнути да је структуирано учење више од једне образовне стратегије. Базирано је на претпоставци да особе са аутизмом имају тешкоће у понашању јер се средина и начини учења не базирају на њиховим индивидуалним потребама. Структуирано учење је пројектовано да минимизира тешкоће у понашању стварањем осмишљене средине коју дјеца могу разумјети и успијевати у њој.

Кад се ефикасно примјени, структуирано учење постаје стратегија уређења успјешног понашања. Ако особе са аутизмом треба да постигну свој потенцијал за живот у друштву и ефикасно функционисање, структуирано учење треба да буде саставни дио њихових образовних програма.

Циљ структуираног учења:

1. Разумијевање комуникационог система;2. Помагање дјеци да остану смирена;3. Помагање да лакше уче;4. Развијање и поспјешивање самосталности;5. Усвајање стратегија понашања.

Структуирано учење даје велики нагласак на утврђивању фактора који мотивишу учење и интеракцију како би се дјеца са аутизмом охрабрила да учествују у активностима у којима обично пружају отпор.Вјештине у комуникацији су кључне вјештине. Оне могу побољшати учење. Развијајући вјештине комуникације дјеца уче „како се учи комуницирањем “.Такође, структуирано учење подразумијева употребу различитих средстава комуникације и приступа различитим програмима уључујући рачунаре, технолошка помагала, ознаке, симболе или читање са усана.

Употреба социјалних прича

Друштвене приче, посебно ако су са илустрацијама, поткријепљене фотографијама или сликама, веома су ефикасне у припремању неких ученика са аутизмом за промјене, нарочито када су у питању нове ситуације и непознате активности. Визуелни сигнали

3

кориштени у комбинацији са вербалним упутствима могу помоћи да разумију шта се од њих очекује.

Лична, социјална и здравствена едукација у раду са овом дејцом је веома битна. Има за циљ подстицање и преузимање бриге о себи и развијање већег степена самосталности у складу са могућностима у свакодневним животним ситуацијама као што су: формирање вјештина храњења, облачења, елементарних хигијенских навика и сазнање о значају истих; развијање свијести о тијелу и полу; дозволе и забране у односу на супротни пол; превенцију злоупотребе и коришћење слободног времена.Кроз ове активности, поред наведеног, дјеца ће учити како да што самосталније организују свакодневни живот; развију осјећај о чувању властитог здравља и здравља другог; сигурност у животном окружењу; да развијају животне вјештине као што је преузимање одговорности; да вјежбају редослијед и друге комуникацијске вјештине (поздрављање); да вјежбају вјештине које су битне за осамостаљивање у оквиру самопомоћи; да прихватају приједлоге од других; прате туђе идеје; дају и примају комплименате; да вјежбају; да бирају и користе медије (бирање, гледање, слушање ); да подстичу интересовања како и гдје могу да нађу више информација о свему што их занима.

Кроз ове активности дјеца ће у оквиру својих могућности:

- развијати већи степен самосталности ;- развијати вјештине неопходне за сналажење у непосредној околини;- развијати навике културног понашања;- развијати позитиван однос према себи, другима;- превазићи страх од непознатог и неуспјеха; - научити да се сналазе у ширем окружењу (локалној заједници); - научити да изразе потребе, осећања и мишљења; - научити да слушају друге људе.

Методе и принципи у раду

Наставник/специјални едукатор и рехабилитатор мора систематизовати и организовати начине учења. Приступ треба да буде предиктиван, проактиван и превентиван. Неопходно је поставити висок ниво вербалних и физичких подстицаја и модела. Такође је познато да дјеца уче једни од других, нпр. када виде да је неко дијете добило награду за одговарајуће понашање и сам ће пожељети да добије награду. Подешавање понашања, нпр. контакт очима и положај омогућавају дјетету да се концентрише на наставника. Код дјеце с аутизмом говорне сметње могу често бити препрека разумијевању задатка. Зато упутство за задатак и подстицај морају бити организовани систематски, јер на тај начин учење постаје предвидљивије и лакше. Превазилазе се сметње, отпор на промјене и и смањује мањак мотивације. Давање упутстава може бити вербално и невербално, у оба случаја мора бити такво да га ученик схвати. То се постиже са што мање ријечи и уз употребу гестова. При томе је најважније да се претходно привуче пажња ученика. Упутства се дају невербалним, контекстуалним и визуелним подсјетницама, као што је систематско представљање и постављање материјала и употреба игре и писаних инструкција.Обично се рад ученика организује тако да задатак ради што самосталније без много вербалних упутстава. Ученику се даје само онај материјал који ће му бити потребан, да не би било конфузије. Материјал се поставља на мјесто које ће му помоћи да слиједи упутства и успешније комплетира задатак.

4

Наставник/специјални едукатор и рехабилитатор може користити узорке или слике да покаже ученицима што треба да ураде. Слике и писане инструкције користе се да помогну и да комплетирају задатак правилним редослиједом.

Постоје и други начини подршке и помоћи ученицима са аутизмом. То може бити физичка подршка, када наставник ученику веже пертлу; вербална подршка, када наставник каже ученику да користи салвету за вријеме ручка; визуелна подршка укључује различите слике и моделе, а као подстицај се користи и демонстрирање.

Да би ефикасно употријебио подстицај, наставник мора бити систематичан. Подстицај мора бити јасан, дослиједан и директан како би ученик правилно одговорио. Већина ученика је мотивисана за рад због награде и унутрашњег задовољства. Наставник/едукатор мора сазнати шта их мотивише, нпр. ако наставник открије да ученик воли да ради са шмиргл папиром, организоваће рад тако што ће ученик по завршетку часова моћи да ради с наставником. Неки су ученици мотивисани играчкама, неки храном или неком игром коју воле. Наставник ће одредити колико често ће се ове активности проводити и колико су ефикасане.

Наставник/едукатор би требао да обезбиједи сљедеће:- да привуче пажњу дјетета;- да вербална објашњења одговарају нивоу дјететовог разумијевања и да су праћена

визуелним упутствима ;- да дијете добије довољно информација како би комплетирало задатак што

самосталније;- да је радни материјал добро организован;- да се не даје превише радног материјала у одређеном времену;- да се дјетету/ученику пружи довољно визуелних подстицаја како би комплетирало

задатак;- да су одговарајући подстицаји изабрани према дјететовом/учениковом афинитету

и нивоу;- да је структура организована;- да добије адекватну награду за примјерено понашање;- да су додатни подстицаји довољно брзи;- да су подстицаји засновани на разумијевању и мотивацији.

У остваривању васпитно-образовних циљева у редовној школи потребна је трајна сарадња дефектолога/специјалног едукатора рехабилитатора и наставника о повезаности и постојаности васпитно-образовних садржаја с другим васпитно-образовним подручјима и/или предметима, размјена мишљења о методама, средствима и могућностима организације васпитно-образовног процеса. Квалитетан васпитно-образовни рад подразумијева редовну и трајну сарадњу са родитељама у смислу јасно подјељене одговорности ради остваривања циљева васпитања и образовања у васпитно-образовној установи. Све специфичности везане за дијете и његово укључивање у васпитно-образовни процес реализује се кроз индивидуално образовни програм (ИОП). Ако је дијете први пут укључено у образовни систем, информације ћемо добити на основу процјене-опсервације наставника и чланова стучног тима (опсеравија и примјењених тестова).

5

Уколико је дијете већ укључено у образовни систем, ради се ревизија ИОП-а, подаци се узимају на основу евалуације и праћења током цијеле школске године. Неке информације се узимају и од родитеља. Добро урађен стаус и тренутни ниво постигнућа описује:- могућности дјетета,- снаге и потребе,- шта му помаже да учи,- шта га ограничава или омета током учења,- како специфичности дјетета утичу на укључивање и напредовање дјетета,- на крају се на основу резултата процјене пише мишљење и индивидуално образовни програм (ИОП).

Код дјеце са аутизмом ИОП обавезно мора да садржи:

- коришћење социјалних прича, - предвиђање и сталност кроз дневни распоред рада и реализацију садржаја, - обезбјеђивање времена и мирног мјеста за релаксацију, - употребу визуелних подсјетника, - учење да се све дијели са другима, могућности избора, мој ред-твој ред- употребу конкретног материјала, - продужено вријеме за одговор, - аугментативну комуникацију, - употребу компјутера и других техничких помагала,- инструкције преко низа малих корака,- добру комуникацију са породицом због досљедности очекивања.

Организација рада

Стручњак едукатор и рехабилитатор или наставник који ради са учеником мора извршити прилагођавања. Примарни начин превенције проблема у понашању је структуирање средине да смањи несигурност. Изглед простора у којем дијете учи је веома важан при планирању рада.Распоред намештаја може помоћи или ометати дјететово самостално функционисање, његово поштивање правила и граница. При планирању простора треба имати у виду специфичности дјеце с аутизмом како би васпитно-образовни рад био што ефикаснији. Многа дјеца имају организационе проблеме – не знају гдје треба да иду и како да дођу до одредишта. Због говорних сметњи често не разумију упутства и правила. Структура средине им може дати визуелни подстицај да боље разумију и схавате, међутим, треба знати и то да се неке особе с аутизмом брзо и јако узнемире управо због одређених подстицаја из околине. Наставник мора уредити учионицу и простор у којем се ученик креће тако да она буде стимулативна, а не узнемирујућа.Простор би требао да испуњава следеће услове:

- да постоји посебан простор/мјесто за индивидуални рад, а посебно за групни рад;- да су радни простори означени тако да ученик може пронаћи свој пут;- да наставник може све да надгледа;- да постоји мјесто гдје ученик одлаже завршене радове;- да је радни материјал у простору за рад или у близини радног простора;- да је материјал за ученике лако доступан и јасно означен.

6

ПЛАН И ПРОГРАМ ЗА ДЈЕЦУ СА АУТИЗМОМ

Ред. бр.

ПРЕДМЕТНА ПОДРУЧЈА.

Припремни период–једна година

Први ниво –I, II, III година

недјeљено годишње1. Развој говора и језика 5 1802. Развој математичких представа 2 723. Познавање природе и околине 2 724. Развој психомоторике 3 1085. Музичко васпитање 1 366. Ликовно васпитање 2 727. Физичко васпитање 2 728. Радно васпитање 3 108

УКУПНО: 20 720

Табела 2.

Ред. бр.

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

Други ниво – IV, V, VI годинаТрећи ниво – VII, VIII, IX годинанедјeљено годишње

1. Развој говора и језика 5 1802. Развој математичких представа 2 723. Познавање природе и околине 3 1084. Развој психомоторике 3 1085. Музичко васпитање 1 366. Ликовно васпитање 2 727. Физички васпитање 2 728. Радно васпитање 4 144

УКУПНО: 22 792

ЦИЉ

- да се васпитно- образовним радом на модификацији понашања, развију способности комуницирања и омогући лакше сналажење дјетета у друштвеној средини;

- да се за дјецу чији ниво развоја то дозвољава, васпитно- образовни процес доведе до границе која би им омогућила наставак школовања у одговарајућој васпитно- образовној установи и у складу са одговарјућим наставним планом и програмом.

Посебни задаци:

Модификација ритуалног понашања и стереотипних радњи (лепршање рукама, клаћење, зујање);

Модификација опсесивне преокупираности појединим предметима и ублажавање отпора према промјенама у околини и новим активностима;

Модификација хиперактивности и хипоактивности; Модификација негативистичног понашања и напада бијеса; Модификација деструктивног и агресивног понашања; Модификација склоности ка самоповријеђивању, гутању предмета и материјала;

7

Коришћење награде и похвале; Како научити дијете да сједи; Како научити дијете да чека ; Како мотивисати дијете; Развијање пажње и концентрације; Развој имитативних вјештина; Учење по моделу и подстицање; Учење вјештина од првог ка посљедњем кораку или од посљедњег ка првом ; Генерализација вјештина и знања; Уочавање и усвајање редослиједа.

РАЗРЕД: ПРИПРЕМНИ НИВО

8

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТНО ПОДРУЧЈЕ: РАЗВОЈ ГОВОРА И ЈЕЗИКА

СЕДМИЧНИ БРОЈ ЧАСОВА: 5

ГОДИШЊИ БРОЈ ЧАСОВА : 180

ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Развијање комуникације и способности комуницирања. Разумијевање говора, усвајања нових појмова, говор у функцији...

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Циљ Садржаји програма /ПојмовиКорелације са другим предметима

одржавање визуелне и аудитивне пажње,

слушање и разумијевање ријечи,

развијање елементарних способности: посматрање, опажање и мишљење- предуслов за развој говора,

развијање способности комуницирања са околином, како путем говора тако и на други начин,

слушање кратких текстова, богаћење рјечника,

слушање кратких упутства без прекидања,

развијање комуникације као начина исказивања својих потреба у интеракцији са другима,

корекција говора .

Говорна, визуелна и акустичка пажња;

Усвајање појмова као ознака за предмете и бића –учионица, школа, другови, породица-богаћење рјечника;

Разумијевање говора;

Одговри на питања;

Усмено изражавање; Комуникација/ аугментативна

и алтернати вна комуникација

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТНО ПОДРУЧЈЕ: РАЗВОЈ МАТЕМАТИЧКИХ ПРЕДСТАВАСЕДМИЧНИ БРОЈ ЧАСОВА: 2

ГОДИШЊИ БРОЈ ЧАСОВА: 72

ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Упознавање основних математичких појмова.


9

Циљеви Садржаји програма /Појмови Корелације са другим предметима

да научи разликовати и именовати облике предмета,

да препознаје појмове: у, на, горе, доље,

да уочава објекате у природном окружењу,

препознаје и усваја редослијед,

да научи да разликује предмете,

да уочи исте предмете, разврста их- припадање истој категорији,

да веже: предмет-слика-ријеч,

да препозна основне боје.

Основни математички

појмови Предмети различитог

облика; Предмети у простору; Предмети-припадање

истој категорији; Предмет –слика –ријеч; Основне боје

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТНО ПОДРУЧЈЕ: ПОЗНАВАЊЕ ПРИРОДЕ И ОКОЛИНЕ



ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Упознавање са основним појмовима из окружења.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМАЦиљеви Садржаји програма /Појмови Корелације са

другим пред. да развија самосталност у

оквирима свијих могућности , да стекне основна знања о

породици, школи и природној и друштвеној средини,

да упозна домаће животиње и биљаке из непосредне околине,

да препознаје основне појаве и промјене у природи,

да развија вјештине неопходне за сналажење у простору.

Живот и рад у школи; Живот и рад у породици; Природна средина; Друштвена средина

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТНО ПОДРУЧЈЕ: ПСИХОМОТОРНИ РАЗВОЈ

10



ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Да се у највећој могућој мјери код дјетета развију сензорне, моторне и сазнајне способности које ће му помоћи да развије свијест о свом тијелу и окружењу.


Циљеви Садржаји програма /ПојмовиКорелације са другим пред.

да усјешно савлада основне моторне радње екстремитетима, главом и тијелом у цјелини,

вољно контролише мишиће и умије да подигне руку и ногу,

доживљава и сналази се у објективном простору,

уочава ритмичке дијелове у ритмичком низу и ритмичку целину,

да научи усмјеравати пажњу, да опажа, перципира и врши дискриминацију,

да слушно опажа, успјешно савладава хватање

предмета који су у домашају , да котрља, баца, хвата и шутира

мекане гумене или пластичне лопте,

да савладава скакање, пењање, трчање, ходање по степеницама, вожњу бицикла, ролера и пливање;

да савладава бацање у мету, да препознаје и именује различите

мирисе и укусе.

Тјелесна шема и перцепција положаја у простору;

Основни појмови о тијелу; Имитација једноставних

моторних радњи; Развијање фине моторике; Масажа и пасивни покрети,

вјежбе релаксације

Диференцијација опажања путем чула како би што ефикасније примало информације из спољашњег свијета.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТНО ПОДРУЧЈЕ: МУЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ



ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Рзвијање интересовања за разне видове музичког израза.


11


да уочава дискриминацију звукова из окружења-према извору: шумови, гласови, звукови, тонови и њихова јачина;

да уочава ритам пјесме; да научи и репродукује

једноставне ритмичке структуре, полубројалице, бројалице и пјесмице.

Вјежбе имитације звукова, тонова и гласова ;

Вјежбе ритма- кроз одговарајућа кретања, координација и вјештина покрета;

Вјежбе слушања, уочавање извора звука;

Охрабривање, толеранција и жеља да се ради са другима;

Пјесмице и бројалице

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТНО ПОДРУЧЈЕ: ЛИКОВНО ВАСПИТАЊЕ



ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Оспособљавање ученика да се служе средствима и техникама ликовног изражавања доступним њиховом узрасту и способностима.



да учи да црта, боји, лијепи, обликује.

Повлачење прстима, кредом, оловком и четкицом по различитим површинама по избору;

Бојење прстима и дрвеним бојицама –по избору;

Љепљење папирићима (једноставни облици);

Обликовање пластелином, гужвање и цијепање папира

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТНО ПОДРУЧЈЕ: ФИЗИЧКИ РАЗВОЈ


12


ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Допринијети интегралном развоју личности ученика, развијању моторичких способности. Стицање, усавршавање и примјена наученог у свакодневним и специфичним условима живота и рада.



успоставити социјалну интеракцију-ред и правила ,

да разумије упутства и налоге, да прихвати и савлада вјежбе

релаксације, да изводи кретања у задатом

смјеру, да правилно држи тијело, хвата и баца лопту, укључује се у групне игре, да научи основна правила током

кретања тијела.

Вјежбе релаксације; Социјална интеракција, схватање

и поштовање реда; Разумијевање упутстава и налога

правила и социјалних односа у групним играма;

Рад на развијању различитих интересовања која могу да развију повјерење и укључивање у групу;

Рад на формирању и овладавању елементарним облицима кретања;

Динамичка равнотеже тијела

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТНО ПОДРУЧЈЕ: РАДНО ВАСПИТАЊЕ СА ЕЛЕМЕНТИМА РАДНОГ ОСПОСОБЉАВАЊА



ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Развијање фине моторике, мануелне спретности, способности и концентрације.



да научи правилно руковати различитим предметима- редати, слагати,

самостално се облачти и свлачити, научити елементарне хигијенске

навике, правилно употребљавати прибор

за личну хигијену, правилно употребљавати прибор

за јело, уочавати разлике између предмета

по различитим критеријумима.

Координација покрета; Манипулација и правилно

руковање различитим предметима (прибор за јело..);

Елементарне хигијенске навике (прање руку, умивање, брисање..)

I НИВО

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТНО ПОДРУЧЈЕ: РАЗВОЈ ГОВОРА РАЗРЕД:

13



ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Развијање комуникације и способности за разумијевање говора, комуницирања и усвајања појмова, као и савладавање елемената писмености.



да развијa елементарне способности опажања, посматрања и мишљења,

да слуша и разумије ријечи других,

у складу са могућностима развија говор и усмено се изражава,

ако су без говора да развију друге видове комуникације,

да научи да користи знакове и симболе,

препознаје везу између говора и невербалних облика комуникације (покрет, слика, музика, гест),

разумије и извршава једноставне налоге,

да научи штампана слова азбуке, пише и разумије једноставне речи, овлада техником читања методом

слика-ријеч, правилно користи прибор за

писање.

Разумијевање говора; Усмено изражавање; Комуникација/аугментативна и

алтернативна комуникација;

Штампана слова азбуке; Читање; Пимено изражавање у складу са

могућностима

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТНО ПОДРУЧЈЕ: РАЗВОЈ МАТЕМАТИЧКИХ ПРЕДСТАВАСЕДМИЧНИ БРОЈ ЧАСОВА: 2


ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Учење разумијевања бројева, скупова, количине и геометријских облика.


другим пред.

14

да препознаје, разликује и исправно именује облике предмета, површи и линије;

да научи шта је тачка, шта је дуж,

на конкретним примјерима из своје околине да разликује предмете по облику, боји и величини,

да научи шта су скупови, да уочава разне примјере скупова, припадање елемената скупу.

-користи ријечи скуп/елеменат уз значење и везивање за примјере из околине,

да науче и усвоје појам броја, писање бројева до 20.

Предмети и облици; Површи; Линије; Тачка; Дуж; Скупови; Бројеви до 20 (према

могућностима)

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТНО ПОДРУЧЈЕ: ПОЗНАВАЊЕ ПРИРОДЕ И ОКОЛИНЕСЕДМИЧНИ БРОЈ ЧАСОВА: 2


ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Упознавање дјеце са својим окружењем и развијање сазнајних способности које им омогућавају да даље уче.


Циљеви Садржаји програма /Појмови Корелације са другим пред.

да развија самосталност у оквирима својих могућности,

поштује правила живота и рада у кући и школи ,

стиче основна знања и појмове о школи, породици и друштвеној средини,

разумије ближе родбинске везе, препознаје домаће и дивље

животиње и биљке из околине, да препознаје карактеристичне

појаве и промјене у природи, да уочава промјене у природи у

току годишњих доба, да се сналази и развија вјештине

неопходне за сналажење у непосредној околини.

Живот и рад у школи; Живот и рад у породици; Природна средина; Друштвена средина

15

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТНО ПОДРУЧЈЕ: ПСИХОМОТОРНИ РАЗВОЈСЕДМИЧНИ БРОЈ ЧАСОВА: 3


ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Да се код дјетета развију сензорне, моторне и сазнајне везе које ће му помоћи да развије свијест о свом тијелу и окружењу .



да свјесно доживљава ниво тјелесне цјеловитости,

да успјешно развија координацију екстремита, главе и тијела у цјелини; да развија равнотежу тијела и имитира покрете,

вољно контролише мишиће руку и ногу,

доживљава и сналази се у објективном простору,

да уочава ритмичке покрете и ритмичку цјелину,

да развија аудитивну перцепцију, да опажа, перципира и врши

дискриминацију облика, боја и величина,

препознаје и именује различите мирисе и окусе,

да научи котрљати, бацати, хватати и шутати мекане гумене или пластичне лопте;

гурање и вучење, користећи на пример колица или повлачење конопца.

рад на развиајњу тјелесне шеме и положаја тијела простору;

манипулација предметима; имитација покрета; ритам; перцепција облика, боја,

величина; мириси и окуси; аудитивна перцепција; котрљање, бацање, хватање

шутање, гурање, вучење, равнотежа.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТНО ПОДРУЧЈЕ: МУЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ



ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Развијање интересовања за разне видове музичког израза.


Исходи Садржаји програма /ПојмовиКорелације са другим пред.

да меморише текст и мелодију пјесме, Пјевање различитих пјесмица;

16

опажа и разликује ритам, да уз пјевање усваја једноставне

ритмичке покрете, да научи имитирати уз пјевање.

Различита имитирања пјевања

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТНО ПОДРУЧЈЕ: ЛИКОВНО ВАСПИТАЊЕ




САДРЖАЈИ ПРОГРАМАИсходи Садржаји програма /Појмови Корелације са

другим пред. да боји по шаблону, израђује куглице и штапиће од

пластелина, спаја тачке линијом, самостално лијепи различите

материјале по шаблону.

Бојење различитих шаблона; Контрола правца линије

спајањем тачки;

Елементи просторног обликовања Цртање и сликање по избору

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТНО ПОДРУЧЈЕ: ФИЗИЧКО ВСПИТАЊЕ



ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Да разноврсним и систематским моторним активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе развоју личности ученика, развијању моторних способности, стицању, усавршавању и примјени моторичких способности, навика у свакодневним и специфичним условима живота и рада.


Циљеви Садржаји програма /Појмови Корелације са другим пред

да научи да хода по различитом ритму, различитом дужином корака, по означеној линији и са препрекама;

да трчи пратећи групу, да скаче и прескакаче, баца и хвата лопте различитих

велчина, да балансира на једној нози, да хода на ниској греди.

Локомоторне вјежбе; Манипулативне вјежбе; Рад на развијању статичке и

динамичке равнотеже; Избјегавање препрека; Оријентација у простору; Ходање; Трчање

17

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТНО ПОДРУЧЈЕ: РАДНО ВАСПИТАЊЕ СА ЕЛЕМЕНТИМА РАДНОГ ОСПОСОБЉАВАЊА



ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Развијање фине моторике, мануелне спретности, способности и концентрације



да научи правилно руковати различитим предметима, преносити, редати, слагати;

да правилно употребаљава прибор за личну хигијену;

правилна употреба прибора током јела;

усвајање радних и културних навика;

овладавање безбједним кретањем улицом

Манипулисање различитим чврстим предметима (преношење, редање, слагање) коцке, лопте , шаблони, оловке штапићи...

Лична хигијена: сапун, шампон, дезодоранс...

Понашање током јела манипулисање (сипање и пресипање супе, воде, сока );

Усвајање основних вјештина самопомоћи током јела, правилно узимање хране, понашање за столом;

Кретање улицом

ДРУГИ НИВО

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: РАЗВОЈ ГОВОРА И ЈЕЗИКАРАЗРЕД: СЕДМИЧНИ БРОЈ ЧАСОВА: 5


ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Развијање способности комуникације и способности за разумијевање говора, комуницирање и усвајање појмова као и савладавање елемената писмености.


другим пред. да у складу са могућностима развија

говор (појмови као ознаке за предмете бића и појаве. Одогвори на

Усвајање појмова: бића, предмети и појаве из

18

питања: Ко? Шта? Шта ради? Какав?),

комуникација алтернативним приступима,

ако има потребе помоћу знакова и симбола усвајати нове наставне садржаје,

користити везу између говора и невербалних облика комуникације, покрет, слика, музика, гест

да препозна сва штампана слова азбуке,

ако је могуће да научи писана слова ћирилице,

да пише и разумије једноставне реченице,

да разумије и извршава сложеније налоге,

да овлада техником читања , да уочава и схвати реченицу као

основну језичку категорију, да препознаје и разумије главне делове реченице,

да стекне основне појмове о именицама, придјевима и глаголима,

да куца на тастатури

непосредне околине; Усмено изражавање; Комуникација/ аугментативна и

алтернативна комуникација;

Штампана слова: читање и писање;

Писна слова-ћирилица; Писмено изражавање; Реченица, проста; Основни појмови о именицама, придјевима и глаголима; Савладавање технике читања и

писања на ћириличном писму

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: РАЗВОЈ МАТЕМАТИЧКИХ ПРЕДСТАВАСЕДМИЧНИ БРОЈ ЧАСОВА: 2


ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Учење разумијевања бројева, скупова,количине и геометријских облика.



да одреди положај предмета према предмету,

да цртају паралелне и нормалне праве, квадрат, правоугаоник, троугао и кружницу,

да сабира и одузима до 100 (без прелаза преко десетице),

разумије поступке на којима се заснивају ове операције,

упозна термине и знаке сабирања и одузимања,

Предмети –упоређивање; Права (паралелне и

нормалне); Геометријске слике:

квадрат, правоугаоник, троугао и кружница;

Бројеви до 100, основне математичке операције

19

да правилно користи изразе «за толико већи» и «за толико мањи»

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: ПОЗНАВАЊЕ ПРИРОДЕ И ОКОЛИНЕСЕДМИЧНИ БРОЈ ЧАСОВА : 3


ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Упознавање дјеце са својим окружењем и развијање сазнајних способности које им омогућавају да даље уче.



да развија одговоран однос према себи, друговима у школи, породици и окружењу. Уважавање других (школа, породица...),

у непосредној комуникацији да користи различите социјалне вјештине, да развија способности запажања

појава у природи и у окружењу, да научи дане и различита доба

дана, мјесеце, да разликује промјене у природи, да разликује мјесеце у години, да научи саобраћајна средства, препознаје опасности у околини.

-

Живот и рад у школи и породици;

Живот и рад у природи; Природна и друштвена средина; Дани, доба дана, мјесеци, година; Саобраћајна средства

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА НАСАТВНИ ПРЕДМЕТ: ПСИХОМОТОРНИ РАЗВОЈСЕДМИЧНИ БРОЈ ЧАСОВА: 4


ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Да се код дјетета развију сензорне, моторне и сазнајне везе које ће му помоћи да развије свијест о свом тијелу и окружењу.



да свјесно доживљава нивое тјелесне цјеловитости,

да научи успјешно координисати екстремитетима, главом и тијелом, у цјелини - овладати равнотежом,

да вољно контролише мишиће

Имитација; Перцепција; Психомоторне вјежбе; Вјежбе релаксације

20

руку и ногу, да се сналази у објективном

простору, да научи уочавати ритмичке

дијелове у ритмичком низу и ритмичку целину,

пажњу усмјеравти на имитацију, проводи вјежбе релаксације.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: МУЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ






да пјева, слуша и разликује једноставне пјесме у складу са текстом ,

меморише текст и мелодију пјесме,

опажа и разликује ритам пјесме, дискриминише звукове према

извору, усваја једноставне ритмичке

покрете.

Развој музичке перцепције; Пјевање; Ритмика и инструменти

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: ЛИКОВНО ВАСПИТАЊЕ



ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Оспособљавање ученика да се служе средствима и техникама ликовног изражавања који су доступни њиховом узрасту и способностима.


Циљеви Садржаји програма /Појмови Корелације са другим пред.

да се у цртању уочавају елементи цртежа,

да боји по шаблону, да израђује куглице и штапиће

Елементи цртежа; Сликање; Колаж и мозаик; Обликовање

21

од пластелина, да спаја тачке линијом, да самостално лијепи различите

материјале по шаблону, да обликује.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА НАСАТВНИ ПРЕДМЕТ: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ



ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Да разноврсним и систематским моторним активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика, развијању моторних способности,стицању, усавршавању и примјени моторичких способности у свакодневним и специфичним условима живота и рада.



упознати се са могућностимакретања у објективном просторукроз активности сопственог тијела,

суочити се са ограничењима, стечена знања, вјештине и навике

користити у свакодневним условима живота и рада,

развити моторичке способности усвим природним облицима кретања и у разним условима: елементарним играма, ритмици, плесним вјежбама и вјежбама на тлу.

Манипулативне активности; Игре; Плес

НАСТАВНИ ПРОГРАМ З А НАСАТВНИ ПРЕДМЕТ: РАДНО ВАСПИТАЊЕ



ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Развијање фине моторике, мануелне спретности, способности и концентрације.


22


развијати манипулативну спретност кроз вјежбе координације покрета,

користити једноставне алате и прибор у раду,

обликовати и израђивати украсе, играчке и предмете корисне употребне вриједности,

израђивати предемета од вуне , предива, канапа , дрвета.

Практично оспособљавање за једноставније манипулативне активности и координацију покрета; Манипулативни захвати наконкретно организованим раднимсеквенцама; Практично упознавање намјене и начина коришћења као и непосредне примјене једноставнихалата и прибора мањих димензија; Вјежбе у непосредном Обликовању разноврсних материјала у циљу стварања украса, играчака и предмта корисне употребне вриједности; Рад са вуном , синтетичким предивом, канапом и сл. Израда мањих предмета од

дрвених прерађевина

ТРЕЋИ НИВО

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: РАЗВОЈ ГОВОРА И ЈЕЗИКАРАЗРЕД: VII, VIII ,IX СЕДМИЧНИ БРОЈ ЧАСОВА: 5


ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Развијање комуникације и способности за разумијевање говора, комуницирања и усвајања појмова као и савладавање елемената писмености.



увјежбавати технику читања и писања, у складу са могућностима,

радити разумијевање прочитаног, разумијевање говора других, изражавање сопствених потреба, препричавање доживљаја и

догађаја, репродукција прочитаног краћег текста,

да препричава лична искустава и догађаје из непосредне околине помоћу визуелних подсјетница,

да описује слике да саопштава информације,

Савладавање технике читања и писања на ћириличном писму; Читање краћих текстова; Усмено изражавање; Писмено изражавање

(преписивање, одоговри на питања, дикатат);

Комуникација/ аугментативна иалтернативна комуникација унепосредној комуникацији;

Реченица, проста...

-

23

да препозна и користи знакове интерпункције,

да напише поруку, разгледницу, честитку,

да у тексту препозна главне ликове, радњу, вријеме и мјесто догађаја,

да разликује основне врсте књижевног изражавања (пјесма, прича),

да издваја кључне информације из текста (ко; шта; куда; где; када; како; зашто и сл.),

да умије да напише ријечи и реченице,

да умије написати адекватно велико слово и тачку, да опише предмете из учионице и понуђене слике,

да правилно употребљава и распознаје у говору и писању изјавне и упитне реченице,

да рецитује, да разумије једноставна

обавјештења, да самостално саставља и пише

краће реченице, правилно и тачно преписује краће

текстове штампаним и писаним словима ,

пише диктат разликује именице, придјеве и

глаголе, разликује граматичке појмове-

једнину и множину, времена и родове,

пише саставе одређене тематике помоћу или без постављених питања (ко; шта; куда; где; када; како; зашто и сл.),

друго писмо –ако је у могућности, да разумије садржаје филмова,

позоришних представа радио и ТВ емисија,

да учествује у једноставним драмским играма,

да поставља питања и даје релевантне коментаре,

да разумије шале, надимке, тепања,

да научи занке интерпункције и

Граматика и правопис;

Основни појмови о именицама, придјевима и глаголима...

24

њихову правилну примјену у реченицама,

да развије интерес за читање прича и пјесама, да драматизује прочитано,

да развијаје самопоуздање у говору и писању за јавне и формалне сврхе.

Филмови, позоришне представе радио и ТВ емисије;

Друго писмо-у складу с могућностима и потребама.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗАНАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: РАЗВОЈ МАТЕМАТИЧКИХ ПРЕДСТАВАСЕДМИЧНИ БРОЈ ЧАСОВА: 2


ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Учење разумијевања бројева, скупова, количине и геометријских облика.



научити читати и писати бројеве до 100; сабирати и одузимати у скупу

цијелих бројева (десетице) до 100 двоцифрене и једноцифрене

бројеве без преласка преко десетице до 100-двоцифрене и једноцифрене бројеве са преласком преко десетице;

Бројеви до 100;

Сабирање и одузимање до 100 –поновити;

Рачунске операцијње множења и дијељења у обиму броја100;

-

25

да разликује чиниоце, производе; у рачунским операцијама множења;

да упозна операцију дијељења, користи термине и знак дијељења;

да научи да разликује дјељеник, дјелилац и количник у рачунским операцијама и дијељења;

да уочи својства нуле као сабирка, чиниоца и дјељеника;

да рјешава текстуалне задатаке с једном и двије операције у оквиру сабирања и одузимања до 100,

да научи јединицу за дужину, масу, запремину и вријеме;

да графички представља -црта праву, дуж, троугао, круг, квадрат и правоугаоник;

да активно користи јединице за вријеме (сат, минут, секунда); да препознаје и користи римске

цифре

да упозна и примјењуја основне јединице за дужину, запремину, масу и вријеме;

да савлада таблицу множења једноцифрених бројева и одговарајуће случајеве дијељења (до аутоматизма);

да схвати појам половине, четвртине, дестине; упозна и правилно записује разломке;

да црта: прав, оштар и туп угао;

да одреди обим правоугаоника, квадрата и троугла.

Множење као сабирање једнаких сабирака, термини и знак множења;

Операција дијељења, термини и знак дијељења;

Текстуални задаци са једном до двије операције до 100;

Мјере за дужину, масу, запремину и вријеме;

Графичко представљање праве, дужи, троугла, квадрта и правоугаоника;

Јединице за вријеме;

Римске цифре;

Јединице за дужину, запремину, масу и вријеме;

Таблица множења;

Разломци- цијело, половина, четвртина, десетина;

Углови- прави, оштри и тупи;

Правгоуаоник, квадрат троугао-обим.

-

26

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА НАСАТВНИ ПРЕДМЕТ: ПОЗНАВАЊЕ ПРИРОДЕ И ОКОЛИНЕСЕДМИЧНИ БРОЈ ЧАСОВА: 3


ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Упознавање дјеце са својим окружењем и развијање сазнајних способности које им омогућавају да даље уче .



самостално проналазити информа- ције из живота и рада родитељског дома и школе,

развијати радозналост за друштвене и природне појаве,

посматрати мјесто у којем дијете живи ,

сналазити се у простору; ближој околини и на географској карти;

упознати основне географске појмове,

упознати се са основним догађајима из историје,

правилно се понаша у саобраћају, препознаје опасне ситуације и

сналази се у њима,

усвојити хигијенске и радне навике, радне навике и културу понашања.

Живот и рад у родитељском дому и школи;

Природна средина-окружење и рад људи;

Мјесто-адреса, назив државе и континента;

Врсте насеља по изгледу, начину живота и раду људи;

Основни географски појмови- карта;

Обиљежавање значајних датума и празника у школи, породици и широј заједници;

Најважније личности и догађаји из прошлости насеља;

Основни догађаји из историје;

Саобраћај према намејни и путевима; Врсте саобраћаја; Саобраћајна средства-преманамјени и путевима; Основне хигијенске навике,

радне навике и култура понашања

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: ПСИХОМОТОРНИ РАЗВОЈ



27

ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Да се код дјетета развију сензорне, моторне и сазнајне везе које ће му помоћи да развије свијест о свом тијелу и окружењу.



да ученик развија фину и грубу моторику,

ради на схватању просторних односа,

развија свијест о себи и другоме,

ради на побољшању равнотеже и пажње,

ради на развијању координацијеоко-рука и око-нога,

развија осећаје за ритам, развија латерализацију и њену

усмјереност, развој координације тијела

-масажа, релаксација и интеграција.

Имитација; Перцепција; Психомоторне вјежбе; Масажа и пасивни покрети; Вјежбе релаксације

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: МУЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ






да ученик пјева, слуша и разликује једноставне пјесме у складу са текстом,

меморише текст и мелодију пјесме,

опажа и разликује ритам пјесме, дискриминише звукове према

извору, усвоја једноставне ритмичке

покрете.

Развој музичке/слушне перцепције;

Пјевање; Ритмика и инструменти

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗАНАСАТВНИ ПРЕДМЕТ: ЛИКОВНО ВАСПИТАЊЕ

28






да ученик овлада основним техникама, цртања, сликања и естетског процјењивања;

да ученик овлада просторним односима,

да се слободно ликовно изражава, да правилно користи боје, да користи разне технике бојења, да може да ради колаж и мозаик, да естетски процјењује.

Цртање и сликање; Слободно ликовно изражавање;

- Естетско процјењивање

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗАНАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ



ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Да разноврсним и систематским моторним активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика, развијању моторних способности, стицању, усавршавању и примјени моторних способности у свакодневним и специфичним условима живота и рада.



упознати се са могућностима кретања и ограничењима сопственог тијела,

стечена знања вјештине и навике користити у свакодневним условима живота и рада,

развијати моторичке способности у свим природним облицима кретања и током игре и плеса (елементарне игре, ритмика, плесне вјежбе ...).

Елементарна кретања; Игре; Плес

29

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА НАСАТВНИ ПРЕДМЕТ: РАДНО ВАСПИТАЊЕ



ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА: Развијање моторике, мануелне спретности, способности и концентрације.



усвојити једноставније манипулативне активности уз вјежбе координације покрета,

користити једноставне алате и прибор у раду мањих димензија,

обликовати и израђивати украсе, играчке и предмете корисне употребне вриједности,

израђивати предемете од вуне, предива, канапа, дрвета

производни рад.

Једноставније манипулативне активности и координацију покрета;

Манипулативни захват на конкретним организованим радним задацима;

Практично упознавање и коришћење једноставних алата и прибора мањих димензија;

Вјежбе у непосредном обликовању разноврсних материјала у циљу стварања украса, играчака и предмета корисне употребне вриједности;

Рад са вуном , синтетичким предивом, канапом и сл.

Израда мањих предмета од дрвених прерађевина.

МОГУЋИ ДОДАТНИ САДРЖАЈИ- ГРУПНЕ или ИНДИВИДУАЛНЕ АКТИВНОСТИ

30

могу бити по одјељењу/ученику 2 часа недјељно

Избор садржаја је у складу са интересовањима–бирам неку од ових активности -

ЗА ПРВИ НИВОРед. број

ТЕМАСВЕГА

ЧАСОВА1. Савијам, сјецкам, лијепим и играчке правим 22. Како ћу спаковати поклон? 23. Бирам, постављам и од дијелова слике

стварам2

4. Моје фигуре 25. Како се играчке крећу саме? 26. Рачунар – више од играчке 2

ЗА ДРУГИ НИВО

Ред. број

ТЕМАСВЕГА

ЧАСОВА1. Како изгледа од папира ... 22. Састави моју, а ја ћу твоју слагалицу 23. Шијем, парам и одијело лутки стварам 24. Фигуре од тијеста 25. Од плодова биљака и од још по нечег 26. Забиљежи тренутак 27. Рачунар више од играчке 2

ЗА ТРЕЋИ НИВОРед. број

ТЕМА

1. Правимо, конструишемо 22. Играмо игрице 23. Компјутерски буквар 24. Играмо се и цртамо 25. Пиши – бриши 26. Креирамо, стварамо 2

31

ДРУГЕ МОГУЋНОСТИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ –ДНЕВНИ ЦЕНТРИ

БИМ (Београдски интегративни метод)

Окосницу ове методе чине три методска рјешења:1. Дневне животне терапије (Higaši škola1) која подразумијева строги режим дана. Дневне животне активности се организују у оквиру тачног распореда њиховог обављања, што омогућава дјеци да антиципирају, што их чини сигурнијим и више мотивисаним. Неопходно је да се одређене активности увијек проводе у групи у циљу подстицања активне потребе за другим. 2. Реедукација психомоторике. Кроз покрет се проводи третман чији је циљ самоупознавање, самоосвјешћивање у простору и времену, контакт са другима, самосвијест, усмјеравање и преусмјеравање осјећаја и буђење свијести о другом. Овај вид рада је потребно обављати у кабинету за реедукацију психомоторике који је прилагођен дјеци са аутистичним поремећајима и њиховим индивидуалним потребама. 3. Групни и индивидуални рад са породицом дјетета из аутистичног спектра (ово подразумијева како рад са родитељима, тако и са браћом и сестрама). Током овог рада врши се савјетовање и едукација родитеља, оснаживање брака и брачних односа, успостављање баланса у породичном систему, адекватан однос према другој дјеци, тј. браћи и сестрама дјетета са аутизмом. Такође, овај рад имплицира и стварање група подршке, гдје родитељи размјењују искуства. Групе подршке су отвореног типа, родитељи долазе кад и колико могу, а при томе професионалци треба да поштују и избор родитеља да не учествују у овом раду јер сматрају да им није потребна помоћ. Неопходно је формирати двије групе, за родитеље млађе и родитеље старије дјеце, јер је искуство показало да се њихове потребе и ставови јако разликују.

АBА (Applied Behavioral Analysis2)

АBА је наука која се бави проучавањем контролисања и предвиђања људског понашања. Фокус није на претпоставкама него на опсервацији видљивог, односно понашања које је увијек у одређеној вези са околином. АБА има широк дијапазон примјене. Примјењује се у криминалном профилирању, когнитивно-бихејвиоралној терапији, у обуци астронаута, у програмима рада са дјецом са аутизмом.Основни појмови:АBА своје упориште има у АBC моделу. ABC модел представља акроним од Antecedent (претходник, све што се дешава прије понашања), Behavior (понашање) и C (Consequence – посљедица, све што се дешава послије понашања). C (посљедица) је наше оруђе у раду са дјецом. Постоји неколико врста могућих посљедица:

1. поткрепљење, 2. исправка / корекција,

1 Higashi School.2 Applied (примјењена) – принципијелна примјена на социјално значајно понашање;Behavioral (понашајно) – заснована на научним принципима људског понашања;Analysis (анализа) – прогрес се биљежи, интервенције се модификују у складу са анализом забиљежених резултата.

32

3. планирано игнорисање,4. казна (не кажњавати јер нема ефекта).

Најчешће се користе прве двије, поткрепљење и корекција (ријетко трећа, никад четврта).Учвршћивање (поткрепљивање) је један од најзначајнијих принципа понашања и кључни елемент већине програма за промјену понашања. Поткрепљивањем (давањем feedback-а у виду похвала, грљења, шкакиљања, играчке и сл.) се жељено понашање учвршћује и повећава се фреквенција жељеног понашања у будућности. Исправка/корекција је вид мијењања понашања у којем дајемо примјер пожељног одговора. Не говоримо да је нешто нетачно или не објашњавамо у чему је грешка. Само се понови инструкција и прикаже тачан одговор/реакција.3

DTT (Discrete Trial Training) подразумијева учење по корацима који су поједностављени и структурисани. Умјесто учења цијеле вјештине одједном, вјештина се “разбија” на ситне кораке и тек кад се један корак савлада, прелази се на савладавање сљедећег. Темпо усвајања неке вјештине зависи само од дјетета и његове способности да за краће или дуже вријеме савлада неки корак.

Програми – дугорочни циљеви. Едукативни рад није подијељен на наставне предмете него на програме који помажу у савладавању неопходних вјештина. За сваку вјештину постоји већи број програма који се свакодневно изводи са дјецом (нпр. за слушање и говор постоје програми попут именовања воћа/поврћа, вјежбе супротности, вјежбе тражења логичких парова, анализа ријечи на слогове и гласове, праћење вокалних команди…). Већина програма траје кратко, по 5-10 минута. Биљежење резултата – неизоставни аспект рада по ABA програмима. Биљежење резултата је једноставна процедура која се обавља паралелно са учењем дјеце. Према DTT-у одреди се корак за неки конкретан предмет, нпр. у програму „резање маказама“ први корак би био да дијете исправно узме маказе и зареже папир. Сваки пут кад дијет узме маказе, забиљежи се + ако их је исправно узело (и слиједи поткрепљивач – „браво“, „дај пет“) или – ако није узело како треба (тад се ради корекција). Биљежењем пратимо напредак дјеце – кад има 90% тачних одговора (бар 36 плусева у 40 ћелија), прелазимо на сљедећи корак овладавања вјештине. Такође, то нам омогућава увиђање стагнације и детекције проблема.

Додирне тачке БИМ-а и ABA-e:

- Оба метода се залажу за поштовање установљеног режима дана и успостављање навика рада, јела и спавања. Како према Higashi тако и према CABAS4 школи, комуникација са родитељима се одвија преко посебне свеске у којим се саопштава како је дијете током дана функционисало и шта је радило.

- Вјежбе су јако важне. Развој имитације кроз тјелесно изражавање је основа за развој комуникације. Неопходно је упознати своје тијело и интегрисати сва чула.

- Рад са родитељима је од пресудне важности. Ако дијете није у стационару (а овдје није ријеч о таквој дјеци), улога родитеља као цјеложивотног учитеља је неизмјерно битна. Зато је важно да је родитељ едукован о дјететовом стању, свјестан својих могућности и ограничења, ослобођен гриже савјести и мотивисан на раду са властитим дјететом.

3 Нпр. Кажемо дјетету да подигне коцку. Оно не реагује. Поновимо: „Подигни коцку“ те његовом руком подигнемо коцку.4 CABAS je akronim od Comprehensive ABA System, односно свеобухватни АBА систем на којем ће се заснивати методика рада у едукативном процесу.

33

Програм рада по Београдском интегративном методу (БИМ)

РЕЖИМ ДАНА

Предлажу се сљедеће активности:

7:45-8:00 долазак дјеце у школу,8:00-8:40 први блок наставних активности (развој психомоторике и физичко васпитање – програми из фине и грубе моторике),8:40-9:20 други блок наставних активности (брига о себи, социјални развој и развој говора и језика – програми самосталног спремања, програми за развој комуникације – слушалачких и говорних капацитета),

9:20-09:50 доручак,09:50-10:00 обављање тоалета, 10:00-10:40 трећи блок наставних активности (ликовно и музичко васпитање и радно васпитање и обука – програми за развој перцепције, креативности, руковања алатима),10:40-11:20 четврти блок наставних активности (познавање околине уз слободне активности – игролики програми – учење смислене игре без стереотипних образаца понашања),

11:20-12:00 шетња, 12:00-12:10 припреме за ручак,12:10-12:40 ручак,12:40-13:00 обављање тоалета и припрема за прелазак у дневни боравак,13:00-14:00 одмор (релаксација по избору),14:00-15:00 организоване групне и слободне активности (гледање телевизије, игре на игралишту, друштвене игре, игре на компјутеру),15:00-15:30 распремање простора дневног боравка,15:30-16:00 припрема и одлазак кући.

Индивидуални третмани:

Поред редовних школских групних активности, препоручују се индивидуални третмани (логопеди, психолози, дефектолози, музикотерапеути....).

Приликом организације рада, неопходно је поштовати сљедеће критеријуме:

- Број дјеце у групи: 3 до 6, зависно од врсте и степена аутистичног поремећаја (нпр. уколико у групи постоји дијете код кога је изражена хиперактивност, агресивност, аутоагресивност, број дјеце у групи се смањује због продуктивности рада и заштите цијеле групе).

- Групе се формирају на основу узраста (барем три групе формиране на основу узраста).- Наставни блок активности једне групе воде два стална члана тима, дефектолог-

олигофренолог и психолог.- Индивудуални третмани се спроводе током цијелог дана, од 8 до 16 часова.- Неопходно је строго поштовање унапријед утврђеног режима дана.- Сви чланови тима обавезни су да воде документацију и дневник рада.

34

Documents

NPP Za Djecu s Autizmom-prijedlog