2 UVODNIK2 2007 – svetska godina

Mevlane D`elaludina Rumija

5 MEVLANA D@ELALUDINRUMI, PESNIK IPROSVETITELJ

12 Mesnevija16 Jezik16 Rumijeva religija ljubavi18 Ograni~eni dometi razuma28 Prevodi Mesnevije29 Najpoznatiji poznavaoci

Mevlaninog dela34 Divan39 Fihi ma fihi

Aleksandar Dragovi}

50 RUMI I SUFIJSKATRADICIJAS. H. Nasr

58 UTICAJ MEVLANED@ELALUDINA RUMIJANA ISTOKU I ZAPADUAnemari [imel

81 @IVOT, VREME I VE^NATAJNA MEVLANEdr Sejjed Ahmed Reza Hezri

85 MEVLANA D@ELALUDINRUMI – OSAM VEKOVASLAVEAna Stjelja

87 MEVLANA U SVETURifat Namli|i

96 PRI^E IZ MESNEVIJE

112 JEDINO SVE – PRVIPREVOD RUMIJEVEPOEZIJE NA SRPSKI JEZIK

Glavni i odgovorni urednikMehrdad Agahi

UrednikAleksandar Dragovi}

Lektura i korekturaMirjana Abdoli

Dizajn i likovna opremaAleksandar Dragovi}

^asopis izlazi tromese~nou izdanju Kulturnog centraIslamske Republike Irana.

Mi{ljenja i gledi{ta iznetau objavljenim ~lancima

ovog ~asopisa ne morajuda predstavljaju gledi{ta

Kulturnog centraIslamske Republike Irana.

Objavljivanje ~lanaka iilustracija dozvoljeno je saobaveznim navo|enjem

izvora. NUR toplo do~ekujemi{ljenja i gledi{ta svojih

~italaca.

Adresa redakcije^asopis NUR

Po{tanski fah 43111001 Beograd, Srbija

Tel: 011/2660-386011/367-2564

Fax: 011/2666-980E-mail: nur.urednikªsbb.co.yu

MEVLANA: PESNIK IPROSVETITELJ

MESNEVIJA

PRI^E IZ MESNEVIJE

REVIJA FILMA:MIRKARIMI

`avanja, ve} i kao autor slavne Mesnevije, filozofsko-misti~nog spe-va o traganju du{e za svojim izvorom, koja je obezbedila laskavi na-ziv ‘Kur’an na persijskom’. Kao neponovljiva poema o ezoteri~nojistini i duhovnoj potrazi, Mesnevija je bila po{tovana i pre nego {toju je D`ami, zadnji klasi~ni iranski pesnik, nazvao ’Kur’anom napersijskom jeziku’ rekav{i: [ta se mo`e re}i u pohvali ove uzvi{ene li~no-sti? Nije poslanik, a knjigu ima! Malo koji pesnik persijske, islamske i isvetske poezije se uop{te mo`e porediti sa Mevlanom po svom stva-rala~kom opusu i nadahnu}u. Mevlana je naprosto i mistik i pesnik,a njegovo delo, po mi{ljenju mnogih, treba ~itati kao poetski tefsirKur’ana. Njegove pesme pro`ima jedinstven duh radosti, entuzija-zma i zanosa. Zato se Rumi smatra za~etnikom puta jedne nove vr-ste ljubavi, ~ove~nosti i duhovnog jedinstva. ^injenica da veliki vre-menski raskorak, koji nas razdvaja od vremena njegovog nastan-ka, nije umanjio sve`inu Rumijevog dela, govori dosta sama za sebe– ne samo zbog obima, nego i duhovne dubine, njegova je poezijado danas ostala otvorena za nova ~itanja i promi{ljanja.Obele`avanju svetske godine Mevlane Rumija priklju~io se i Kul-turni centar I. R. Irana u Beogradu: Centar je pomogao objavljiva-nje zbirke Rumijevih pesama na srpskom jeziku, {to je, ujedno iprvi prevod jedne celovite Rumijeve zbirke na srpski. U trenutkupisanja ovih redova, u redakciju NUR-a stigla je prijatna vest, da jeprevod Aleksandra \usi}a i Aleksandara Ljubi{e sa engleskog je-zika zbirke pesama „Jedino sve“, dobio zna~ajno priznanje: izme-|u 3000 radova, prispelih na konkurs za presti`nu nagradu „Knji-ga godine“, koju organizuje iransko Ministarstvo za kulturu, srp-ski prevod Rumija plasirao se me|u prvih 25 radova objavljenih utoku 2007. godine.U nadi da smo ovim tematom uspeli da vam makar i malo pribli-`imo poruke, misli i pesni{tvo velikog duhovnog u~itelja ~ove~an-stva, ovaj uvodnik zavr{avamo citatom odlomka iz UNESKO-vogsaop{tenja:„Mistik, mislilac i nadaleko ~uveni persijski pesnik, Mevlana D`e-laludin Balhi Rumi, smatra se za jednog od najistaknutijih mudra-ca koje je iznedrila muslimanska civilizacija, za pesnika koji seobra}ao ~ove~anstvu u celini. Zahvaljuju}i njegovoj iskrenosti isuptilnom stilu izra`avanja, Mevlanina dela pretvorila su se u zraksvetla koji vodi direktno do Boga, a njegova dela, tuma~e}i nedo-sti`ne tajne Bo`anske istine, misli i u~enje, prevazi{la su nacional-ne, kulturne i civilizacijske me|e“.

2007 – svetska godinaMevlane D`elaludina Rumija:osam vekova od ro|enja velikog mistika

Ovaj broj NUR-a posve}en je Mevlani D`elaludinu Rumiju, persij-skom pesniku i mistiku koji je `iveo u 13. veku. Odluka da jedan broj~asopisa posvetimo Mevlani, odnosno Rumiju, poklopila se sa pro-gla{enjem 2007. za svetsku godinu Mevlane D`elaludina Rumija odstrane UNESKO-a. Na 33. Generalnoj konferenciji UNESKO-a, odr-`anoj u oktobru 2005. godine, 800-ta godi{njica ro|enja MevlaneD`elaludina Rumija uvr{tena je na listu ‘Proslave godi{njica na koji-ma }e u~estvovati UNESCO u 2007. godini’. U dokumentu UNE-SKO-a ka`e se da „ovim odajemo po~ast jednom od najve}ih pesni-ka, filozofa i filantropa u istoriji i nadamo se da }e ovo pru`iti podsti-caj onima koji rade na popularizaciji njegovih ideala i misli, koje se,u izvesnom smislu, poklapaju s idejama UNESKO-a“.Nakon {to je 2007. progla{ena za svetsku godinu Mevlane, programiodr`ani u njegovu ~ast dostigli su globalne razmere: skoro da je ne-mogu}e pobrojati sve manifestacije prire|ene u ~ast pesnika i misti-ka koji je Boga slavio stihovima. Prigodni programi u ~ast jednog odnajzna~ajnijih mistika svih vremena odr`ani su u velikim svetskimmetropolama i prestonicama: od Va{ingtona, Njujorka i ^ikaga, pre-ko Kaira, Teherana, Londona, Pariza, Brisela, D`akarte, Meksiko Siti-ja, Tokija, Damaska, Melburna, Du{anbea. Centralnom sve~ano{}u ispektakularnim koncertom, na kome su nastupili istaknuti iranskiumetnici, odr`anim u teheranskom Vahdat holu 19. decembra 2007.godine, ozna~en je kraj ceremonijala „500 dana sa Mevlanom“; a 17.decembra, na dan Rumijevog upokojenja (1273), na sve~anosti u Ko-nji gde se nalazi njegov grob, bilo je prisutno gotovo 100.000 ljudi.Progla{enje 2007. godine za godinu Mevlane nije do{lo slu~ajno:Rumi se smatra najve}im misti~kim pesnikom ne samo na Istoku,nego i na Zapadu, i uop{te. Pesnikom koji je svoju snagu crpeo izbeskrajne, bezgrani~ne ljubavi koja je iskustveno bila ljudska, ali jecelom svojom su{tinom zra~ila iz Bo`anske egzistencije. Njegovodelo smatra se velikim temeljem dijaloga me|u kulturama i religi-jama, a njegovi stihovi bliski su svim bogoljubivim ljudima. U u~e-nju i radovima Mevlane, klju~nu ulogu zauzima tolerancija, a jed-na od njegovih poznatih izreka glasi: „Do|i, do|i bilo ko da si, sa-mo do|i / bilo da si nevernik, zaratustrijanac, idolopoklonik, samodo|i / na{a tekija nije nikakvo mesto izgubljene nade / ako si i sto-tinu puta prekr{io svoje zakletve, samo do|i.Mevlana se posebno po{tuje u Iranu. On tamo nije slavljen samokao nacionalni pesnik koji je svojim lirskim gazelima i didakti~kimdvostisima uzdigao persijski jezik do krajnjih granica poetskog izra-

D`elaludin Muhamed Balhi, ro|en je1207. godine (6. rabi’u-’l-evel 604. g.

po hid`ri) u gradu Balhu, na istoku Irana(dana{nji severni Avganistan), po kome jedobio nadimak Balhi, tj iz Balha. Po{to jenajve}i deo `ivota proveo u Anadoliji ko-ju su tada zvali Rum (arapski termin ar-Rum ozna~ava Isto~no rimsko carstvo)kasnije je nazvan Rumi; u Iranu je pozna-tiji kao Mevlana D`elaludin. D`elaludinzna~i ‘veli~anstvo vere’, a po~asni nazivMevlana zna~i ‘na{ u~itelj’, ‘na{ autoritet’.

Rumi je ro|en u staroj i veoma ugled-noj porodici u~itelja i propovednika izBalha; njegov otac, Behaudin MuhamedVeled, bio je poznata i ugledna verska li~-nost, autoritet, poznavalac verskih nauka.Zbog toga su mu pristalice i slu{aoci kojisu dolazili da ~uju njegova predavanja ipropovedi dodelili laskavu titulu Sultanu~enih (sultan al’ulema).1

Balh je u to vreme bio pod upravomHorezm {ahova sa kojima je Rumijev otacbio u rodbinskim vezama.2 Kao u~en ~o-vek (alim), bio je veoma cenjen i rado vi-|en gost na dvoru i u vladarskim ku}ama.Uop{te, Behaudin je bio poznat po svojojduhovnoj zrelosti, veoma omiljen i u na-rodu i neobi~no uticajan, {to je izazvalosurevnjivost i podozrenje vladara i nemi-novno dovelo do razlaza sa dvorom. Ten-zije su potpirivali i stalni sukobi i netrpelji-vost sa tamo{njim filozofima i u~enjacimame|u kojima je prednja~io Fahrudin Razi.U tome je bilo poku{aja da se Behaudinov

autoritet vladaju}oj eliti predstavi kaoopasnost po vlast.3 Behaudinu je, po sve-mu sude}i, dojadila ova stalna ljubomora izavist intelektualnih krugova. Izme|unjih je nastao nepremostivi ponor, ponorizme|u istinskog duhovnog iskustva ipraznih, nesuvislih re~i. Kada su tenzijedovoljno narasle da ozbiljno ugroze mir iduhovno okru`enje u kome je Behaudinradio i `iveo, odlu~io je da zajedno sa svo-jom porodicom napusti Balh. Mogu}e dasu ovakvu odluku ubrzali naleti pobesne-lih hordi mongolskih osvaja~a koje su sesve vi{e i neminovnije pribli`avale pod-ru~ju pod vla{}u Horezm {ahova; bilo jesamo pitanje dana kada }e nemiri i razara-nje obuhvatiti i grad Balh. Kada su 1213.godine napustili rodni kraj, Mevlana nijeimao vi{e od pet godina.4

Na tom putovanju kratko su se zadr-`ali u Samarkandu, a onda preko Ni{abu-ra i Bagdada odlaze na hodo~a{}e (had`)u Meku. Po jednom predanju, Behaudinse tada u Ni{aburu sreo sa poznatim sufij-skim pesnikom Feridudinom Atarom5. Po-menuto predanje ka`e da je mali D`elalu-din bez te{ko}a shvatio gnosti~ko-filozof-sku raspravu koja je tom prilikom vo|enaizme|u njegovog oca, sufijskog prvaka, iAtara, kome je odmah postalo jasno daMevlana nipo{to ne}e biti neki osrednjipropovednik ili obi~an gnostik (arif). Onje bio uveren da je Mevlana jedinstven naneki sebi svojstven na~in i da se razlikujeod drugih i Behaudinu je izneo svoje

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 5

Mevlana D`elaludin Rumi,pesnik i prosvetiteljAleksandar Dragovi}

pristup mnogim medresama, tajnim sku-povima, i on je obilato iskoristio...

Plamen sufijske mudrosti jo{ od najra-nijih dana zapalio je Rumijevo bi}e; pri-sustvovao je sufijskim skupovima, upijaonjihove himne o predanosti Bogu i bioupu}en u mnoga duhovna pitanja; rev-nosno je slu{ao predavanja svog oca i bioodgajan od strane njegovih iskusnih u~e-nika, bogobojaznih vernika i dervi{a,upoznao je ~uvene mudrace tog vreme-na. Posle ~etiri godine boravka u Dama-sku Mevlana se vratio u Konju.

Pod budnim okom svog u~itelja Me-vlana je pre{ao stupnjeve duhovnog pu-ta; upoznao je mnoge tajne koje donosiduhovna praksa gladovanja i odricanjaod ovosvetskih zadovoljstava. No, neu-mitno je do{lo i vreme u~iteljevog odla-ska.8 Jednog prole}nog dana 1239. godine,Mevlana se oprostio od svog u~itelja kva-se}i suzama njegove ostarele ruke.

@ivot u anadolskom gradu Konji odvi-jao se tradicionalno i mirno, bez naro~itihuzbu|enja i prevelike brige, upravo ona-ko kako su nalagali ustaljeni obi~aji i navi-ke. Vi{e nego u~mala svakodnevica kaoda je gu{ila i suzbijala Rumijev unutra{njinemir koji se sve ~e{}e javljao kao glas pe-snika koji je dolazio iz dubina njegovogbi}a opiru}i se oko{talom konzervatizmui praznoj dogmatskoj usiljenosti. Prezau-zet svakodnevnim poslovima, Rumi tajglas nije ~uo. Navike kojima se predao ni-su dozvoljavale da na|e put do tajanstve-nih duhovnih nadahnu}a u svom srcu:rutinski `ivot i svakodnevnica medresestavljali su unutra{nji `ivot u neki drugiplan. Ni gri`a savesti koja se javljala nijebila dovoljno delotvorna da ga izbavi izokova nauke, nastave i knjige.

Za~aran svetom medrese i ~vrsto oko-van iza neprobojne tvr|ave javne i ugled-ne li~nosti nije znao za duhovnu radost,niti je ose}ao bol ili ljubav. Zahvaljuju}i

velikoj bogobojaznosti i dostojanstvuznao je da sa~uva duhovni mir i i ljudeuveri u svoju istinsku ~istotu i neporo~-nost, uprkos slavi i veli~ini ugledne javneli~nosti.

Bila je subota, meseca novembra 1244.godine (642. hid`retska), kada je u Konjustigao [emsudin Muhamed ibn Melikzad Ta-brizi. D`elaludin Muhamed, poznat kaoDuhovni vo|a i Mevlana Ruma, tada jeimao trideset osam godina. Ostarelog tu-|inca u krcatoj prestonici MaloazijskihSeld`uka niko nije poznavao. Njegov do-lazak u Konju i susret koji se tada odigrao

predvi|anje da }e njegov sin ubrzo ‘zapa-liti’ oganj u mnogim srcima {irom ovogsveta. Stari pesnik je, dalje se ka`e, {esto-godi{njem de~aku tada poklonio prime-rak svoje sufijske poeme Knjiga tajni(Esrar-name), {to bi, simboli~ki gledano,moglo da zna~i jednu vrstu pesni~ke ini-cijacije i preno{enje pesni~ke baklje saAtara na Rumija. Posle Ni{abura, nastao jeperiod putovanja koji je trajao oko 16 go-dina. Kona~no odredi{te puta bio je gradKonja u Anadoliji. Pre toga su pro{li Bag-dad, Meku, Medinu, Jerusalem, Damask,Halep, Erzinkan i Larende, danas poznatkao Karaman.

Kada su Mongoli zauzeli Balh i Tran-soksijanu, Rumijeva porodica je ve} bila uMaloj Aziji. Oni su ve} nekoliko godinaboravili u manjim mestima, a zatim supre{li u Larende, gde su ostali nekolikogodina. To je bio gradi} u blizini Konje, ta-da{nje prestonice Maloazijskih Seld`uka6.D`elaludin je u to vreme imao 18 godina.U Larendeu je umrla Rumijeva majka, atako|e, tu se ven~ao sa devojkom sa ko-jom je odrastao i proveo putovanje. Skro-mno ven~anje je odr`ano u prole}e 1225.Mevlana je iz ovog braka dobio dva sina,jednog je nazvao Sultan Veled, po svomeocu, a drugog Alaudin ^elebi, po svombratu.

Dru{tveni i verski `ivot Anadolije u tovreme bio je prili~no dinami~an i `iv. To-me je najvi{e doprinosio stalni priliv obra-zovanih ljudi koji su be`ali od mongolskeinvazije.7 Ubrzo je glas o Behaudinovoju~enosti stigao i do seld`u~kog sultana,Alaudina Kejkubada na ~iji poziv se Rumi-jeva porodica seli u Konju. Na dvoru, ste-ci{tu nau~ne i kulturne elite, preovladava-la je persijska kulturna tradicija; persijskije bio zvani~ni jezik. Farsijem su pisali na-u~nici, sufije, pesnici i istori~ari. Rumijevaporodica se nastanila u tada najve}ojgradskoj medresi, kako je i prili~ilo u~e-

njaku Behaudinovog ranga. Odmah je po-stavljen za u~itelja u medresi i glavnogpropovednika u gradskoj d`amiji.

Behaudin Veled, Rumijev otac i prviu~itelj, umro je u zimu 1231. godine, dvegodine nakon dolaska u Konju. Imao jepreko osamdeset godina kada su stigli utaj grad i bio je ve} prili~no oronuo. Raz-boleo se iznenada i umro posle tri dana.Nakon smrti podigli su mu jednostavnoturbe od su{ene cigle.

U vreme o~eve smrti Rumiju je bilo 24godine. On se na neki na~in od ranije pri-premao da nasledi oca na mestu predava-~a u gradskoj d`amiji, {to je, najzad, bila i`elja mnogih koji su prisustvovali Behau-dinovim predavanjima. Mevlana je pri-hvatio ukaz o imenovanju na mesto pro-povednika u d`amiji i profesora medreseu Konji, {to ozna~ava po~etak njegove sa-mostalne propovedni~ke delatnosti. Ne-gde u to vreme, godinu dana nakon Be-haudinove smrti, 1232. godine, u Konjudolazi poznati sufija, Burhanudin Muha-kik iz Tirmiza.

[ejh Burhanudin je bio stari u~enikRumijevog oca. On je sada preuzeo briguza Rumijevo duhovno usavr{avanje. Na-kon nekog vremena poslao ga je u Halep,u Siriju, gde je ostao oko godinu dana; izHalepa, Rumi se uputio u Damask, grad ukoji su se be`e}i pred Mongolima sklanja-li mnogi {kolovani ljudi. U njemu su seslivali bogotra`itelji i ljudi `edni znanja itragatelji za istinom sa svih strana sveta;zato je ovaj grad odisao `ivotom i misti~-nom atmosferom prisustva Bo`ijih prija-telja. Predanje ka`e da je u isto vreme uovom gradu boravio i veliki gnostik, IbnArabi. Boravak u Damasku ostavio je sna-`an pe~at na razvoj i formiranje Rumije-vog duhovnog bi}a, u njemu je upoznaomnoge sufijske prvake, u~itelje, teoreti~a-re i duhovne u~itelje sa kojima je mogaoda razmenjuje i usavr{ava znanje, imao je

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 76 2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA

Husein Behzad, [ams Tabrizi

ostani sa mnom i sa mojih posustalih ple-}a zbaci ovaj zamorni teret!“

Susret pravnika sa dervi{em ozna~io jebu|enje iz dubokog sna u koji je utonuloRumijevo unutra{nje bi}e. Pogledi koje surazmenili behu pogledi koji se ne dajuprotuma~iti i ~ije dejstvo be{e ja~e od nji-hovih re~i. Dervi{ koji je podse}ao na skit-nicu pobedi fakiha utonulog u udobnostsvog polo`aja. Pred njegovim pogledom,mladi D`elaludin se oseti smeteno i izgu-bljeno; bio je kao golub koji na svojim kri-lima ose}a te`inu sene sokola. Rumi je ve-rovatno i druga~ije mogao da odgovori naproniciljivo pitanje koje mu je, onako neo-~ekivano i pomalo drsko, postavio lutaju}idervi{, ali je taj odgovor bilo skoro nemo-gu}e izre}i pred onolikom svetinom, a po-najmanje pred pratiocima iz svite. Oborioje pogled, jer nije hteo da mu o~i odajuonaj drugi, jezikom neizre~eni odgovor, ida tu, pred prisutnima, ne bi bila otkrive-na tajna u njegovom pogledu.

Tako je stigao [ems, lutaju}i dervi{ po-reklom iz Tabriza o kome se skoro ni{tanije znalo – ne~ujno i iznenada – i pozvaoMevlanu da se nastani u svetu Bo`anskeljubavi, da usko~i u oganj ljubavi i u nje-mu sagori. U njegovom srcu koje jo{ nijebilo sagorelo u e{ku, plamte}em ognju Bo-`anske ljubavi, [ems je otvorio nove vidi-ke, vidike Bo`jeg ~oveka, koji je vlastitimiskustvom znao i potvr|ivao svo ono teo-rijsko znanje koje je Mevlana nalazio uknjigama; zaljubljenika u Bo`ansku istinuspremnog da gladan, `edan, bos i u poce-panim haljinama gazi stazama duhovne~e`nje i ljubavi, bogotra`itelja-lutalice iduhovnog usamljenika koji je ostavio svezarad Uzvi{enog Boga.

Po~eo je novi period u `ivotu Mevlanekoji su ozna~ila duga~ka osamljivanja sa[emsom. Ubrzo posta{e tako bliski i ne-razdvojni da se nikada nisu odvajali, isvaki trenutak im be{e ispunjen razgovo-

rima i ushi}enim raspravama. Potpuno sepovukao iz javnog `ivota, kao da je ne-stao bez traga. Ljudi su to u po~etku pri-hvatali kao ne{to privremeno, nadaju}i seda }e njegova odvojenost brzo da pro|e,ali se to stanje otegnulo u nedogled, me-seci su prolazili, a on se nije pojavljivao...14

Mevlanu vi{e nisu mogli da prepozna-ju; potpuno je zapostavio predavanja umedresi i besede u d`amiji; od sada svesvoje vreme provodi sa [emsom, koji je uuglednom profesoru i propovedniku ras-palio plamen sufijske ljubavi prema Jed-nom Voljenom. Okre}e se sufijskom plesu,poeziji i kontemplaciji i od po{tovanog re-ligijskog autoriteta postaje nemirni i zalju-bljeni dervi{. [ems je Mevlanu upu}ivao uneiskazive tajne misti~kog traganja i obja-{njavao mu stupnjeve duhovnog puta ko-je sam be{e prevalio; otkrivao mu je meto-de postizanja duhovne spoznaje do kojese dolazi jezikom koji ponavlja ime Bo`ije,srcem koje `rtvuju}i sebe pokazuje za-hvalnost Bogu i telom koje strpljivo ~eka;govorio mu je o ulozi istinskog prijateljakoji mora biti tajanstven poput Svevi-{njeg, kako mora podnositi ru`na dela imane svog prijatelja i ne sme biti povre-|en njegovim gre{enjem, niti mu okrenu-ti svoja le|a ili ga okrivljavati, ve} mu mo-ra neumorno pra{tati, ba{ kao {to i samBog voli da pra{ta i pokriva na{e grehe...

Mevlana je bez daha upijao [emsovere~i istinske mudrosti i spoznaje. Napredo-vao je takvom brzinom da se uskoro nijeznalo ko je u~itelj a ko u~enik, ko je kap ako more. Dva okeana su se prelivali jedanu drugi, bili su prosto dva duhovna prija-telja ~ija je svetlost u srcima sijala istim sja-jem. To nije bila osama askete i isposnika,niti osama nau~nika i mislilaca. To be{e du-hovna osama, tokom koje je Mevlana ru{iosve prepreke na putu uspona ka Bogu.

Dok su oni zatvoreni u svom svetu du-hovnih tajni bezbri`no drugovali, nisu ni

osta}e zapisan kao sudbonosan ne samou istoriji Konje i Maloazijskih Seld`uka,ve} i u istoriji islamskog gnosticizma iknji`evnosti. U samo jednom vatrenompogledu neznanca po imenu [ems Tabri-zi, pred njegovim o~ima se ukazao svetstvarnosti, a njegov unutra{nji `ivot je, iz-nenadnim preokretom izbavljen iz du-hovnog mrtvila, kao iz mra~nog groba.

Kako kazuje predanje, Rumi se tog da-na vra}ao ku}i iz medrese, sa predavanja,u pratnji pompezne povorke mladih u~e-nika i ostarelih murida9. Nije mogao dasakrije zadovoljstvo zbog odu{evljenjakoje je kod slu{alaca izazvalo njegovopredavanje; no, ~inilo se da je i bilo razlo-ga za likovanje: jo{ kao veoma mlad, zbogneobi~ne u~enosti i bogobojaznosti po-stao je veoma omiljen i sada je u`ivao uplodovima slave i popularnosti. Iako nje-gova pomalo kruta spolja{njost uglednogfakiha10 i asketsko dr`anje nisu nagove-{tavali da je na pomolu bilo kakva unu-tra{nja promena, ona se ipak naslu}ivala,dodu{e stidljivo i blago, a njeni vesnici subile re~i, re~i izre~ene u propovedima. Za-to su nagove{taj duhovnog preobra`ajamogli da osete samo njegovi najodaniji inajbli`i sledbenici i pratioci, oni koji su sa`arom i po{tovanjem slu{ali svaku njego-vu propoved, i u stihovima koje je recito-vao i pri~ama koje je pri~ao razaznavaliogromnu duhovnu `e| u~itelja.

Tog dana, dok se bezbri`no vra}ao ku-}i putem koji vodi preko bazara, put muodjednom prepre~i nepoznati prolazniknalik propalom trgovcu koji uhvati konjaza uzde i gledaju}i ga u o~i postavi mudonekle ~udno i paradoksalno pitanje:„Ko je uzvi{eniji, poslanik Muhameds.a.v.s. ili Bajazid Bistami?“11. Rumi, koji jenajvi{i duhovni stupanj (maqam) svetacasmatrao manje vrednim i od najni`eg ste-pena verovesnika, ljutito odgovori: „Mu-hamed (s.a.v.s.) je poslednja karika u lan-

cu poslanika, kakve veze s njim ima Baja-zid iz Bistama?“ Nezadovoljan odgovo-rom, dervi{ pomalo drsko upita: „A za{toje onda Muhammed rekao: ‘Slavljen nekasi, nismo Te spoznali12’, a Bajazid ‘Slavljenneka sam, kako sam uzvi{en ja!?’13“

Kao propovednik i pravnik Rumi je oduhovnom `ivotu svetaca (evlija) i stup-njevima njihovog samoponi{tenja imaoonu vrstu saznanja koja je pre bila plodpro~itanog ili onoga {to je ~uo, nego vla-stitog iskustva ili spoznaje. Ipak, na Baja-zida je gledao isklju~ivo s po{tovanjem, ane kao konzervativni krugovi i zagovorni-ci striktno egzoterijske struje koji su ostra-{}eno poricali u~itelja iz Bistama smatraju-}i ga za nevernika. Mevlana je malo raz-mislio, a onda odgovorio: „Bajazid beja{enestrpljiv i kriknu nakon jednog gutljaja;Muhamed je ispijao more, jednom ~a{om,i ne izgubi razum i spokoj!“

Kao ve{tom logi~aru i iskusnom peda-gogu Rumiju nije bilo te{ko da se sna|e iodgovori na ovo naizgled opre~no pita-nje; s druge strane, ono je bilo {kakljivo ibudilo je nelagodu i time {to je postavlje-no na javnom mestu, u prisustvu ljudi sabazara i obi~nog sveta, i me|u mlade i kat-kad ostra{}ene i fanati~ne Rumijeve u~e-nike, nenavikle na ovakvu vrstu raspravei razgovora, unosilo je konfuziju i nemir.Re~i nepoznatog prolaznika su u prvimah zazvu~ale {okantno i efekat tog {okaje paralisao sve prisutne; Rumi se tada pr-vi put zagleda u neznanca: oni razmeni{ekratke poglede od kojih se njihova otu|e-nost pretvori u bliskost. Iako behu kratki ibrzi, pogledi prodre{e u dubine njihovihsrca i tada se kaza sve {to je jezikom srcatrebalo da bude re~eno. [emsov pogledRumiju re~e: „Do|oh iz daleka da te na-|em, ali kako da se pribli`i{ Istinitom saovim te{kim bremenom znanja i toliko uo-brazilje?“ Mevlanin pogled mu odgovori:„Ne napu{taj me, o dervi{u, ko god da si,

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007.2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA8 9

sina Sultana Veleda i Husamudina ^elebi-ja i Saladina Zarkuba, dvojice najbli`ihprijatelja. Nakon gubitka [emsa, morao jeprona}i neko drugo ‘duhovno ogledalo’ ukome }e se odra`avati transfigurativna iunitivna sila duhovne ljubavi. Na{ao ga jeu osobi Saladina Zarkuba, kujund`ije izKonje. Saladin je, na druga~iji na~in od[emsa, postao problem za Rumijeve sled-benike; bio je neobrazovan, skoro nepi-smen ~ovek iz naroda, bez ijednog danaformalnog obrazovanja. Bez obzira na to,Rumi ga je odredio za svog naslednika udervi{kom redu. Rumi je u njemu prona-{ao [emsa i za njega Saladin nije bio tekneuki gnostik iz naroda.

Otvorena protivljenja prema Saladinukoja su iskazili u~enici, Rumiju nisu nimalosmetala da svoje odnose s njim uzdigne nanajvi{i duhovni nivo prisnosti i dru`enja uokrilju ve~ne Bo`anske Ljubavi. Njihovoprijateljstvo bilo je dodatno u~vr{}eno ven-~anjem Rumijevog sina, Sultana Veleda, iSalahudinove }erke. Mnoge Rumijeve pe-sme zavr{avaju sa odavanjem po~asti Sala-hudinu. Salahudin je umro 1263. godine, auspomena na njega sa~uvana je u Divanu.15

Posle Salahudinove smrti Mevlana jeuspostavio duhovnu vezu sa Husamudi-nom ^elebijem. Iz tog prijateljstva pote-kla je ideja o pisanju velikog sufijsko-filo-zofskog speva, Mesnevije, klju~nog Rumi-jevog dela. Mevlana je toliko voleo Husa-mudina da se nikada i nigde nije pojavlji-vao bez njega. Bio je jedan od najbli`ihRumijevih prijatelja, a njegov grob se na-lazi u blizini Rumijevog mauzoleja. Rumije na njegovu molbu napisao Mesneviju.U stvari, Husamudin je toliko uticao nanjeno stvaranje da je nakon smrti Husa-mudinove `ene Rumi na dve godine pre-kinuo njeno pisanje. Husamudin je nad-gledao Rumijeve aktivnosti: zapisivao jeMesneviju, gazele, predavanja i govore,radio na njihovoj kodifikaciji i bio njegov

pisar. Husamudinovo ime se ~esto pomi-nje i u Mesneviji i u Divanu

Mevlana je umro 7. decembra 1273.godine, najverovatnije od posledica jakeprehlade. Sahranjen je pored o~evog tur-beta u Konji, u mestu zvanom Bagi sultan,ili Irem bag~e. Tu je kasnije podignut mau-zolej u kome je sahranjeno preko 50 nje-govih potomaka. Poslednju po~ast iskaza-li su mu skoro svi stanovnici Konje, musli-mani, hri{}ani i Jevreji, na taj na~in pri-znaju}i i cene}i veliki duh tolerancije kojiga je odlikovao.

Mevlana je za `ivota u`ivao veliko po-{tovanje u Konji, kako od obi~nog narodatako i od strane vladara. Posebno po{tova-nje i po~asti prema njemu su iskazivali sel-d`u~ki sultani Izudin Kejkavus i Ruknu-din Kili~ Arslan, a Muidudin Parvane16 jeredovno prisustvovao njegovim predava-njima. I poznati nau~nici tog vremena, Se-rad`udin Urumevi i Safijudin Hindi sma-trali su Rumija velikom li~no{}u. FahrudinIraki i Ned`mudin Razi koristili su svakupriliku da odu na razgovor kod D`elaludi-na. Po jednom predanju, pose}ivao ga je i~uveni persijski pesnik Sa’di, koji je dola-zio iz [iraza u Konju da bi razjasnio nekenjegove re~i. Rumi je bio veoma cenjen ipo{tovan u Konji ne samo kod u~enih lju-di i svojih sledbenika, ve} je u~vrstiougled kod svih stanovnika Konje i okoli-ne. I pored toga, ostao je skroman i jedno-stavan, prijatnog opho|enja sa ljudima.Uglavnom je vreme provodio sa dervi{i-ma i zanatlijama, dok prema pojedincimaiz aristokratskih krugova nije pokazivaoposebnu pa`nju, a ponekad je bio i grub ikriti~an prema njima. Bio je visok i mr{av,blede puti, ali izrazite moralne snage i ~vr-stine i svuda je ulivao strahopo{tovanje.

O Rumijevom `ivotu je jo{ za vremenjegovog `ivota, nastalo mnogo legendi.Ve}ina njih nalazi se u knjizi ^udesa misti-ka, Feriduna Sepahsalara.

sanjali da je napolju po~ela da se zahuk-tava prava oluja zavisti i ljubomore. Za{est meseci koliko je pro{lo od [emsovogdolaska u Konju, Mevlana nijednom nijeoti{ao u medresu. U~enici koji vi{e nisuvi|ali dragog u~itelja postado{e kivni na[emsa koga su smatrali odgovornim zaotu|enje; negodovanja su rasla iz dana udan, te ga, na kraju, neki ~ak prozva{e ~a-robnjakom koji je oma|ijao njihovog u~i-telja, te mu o{tro zapreti{e.

Pod pritiskom pretnji [ems je moraoda napusti Konju i da se skloni u Damask.Mevlana mu je neprestano slao pisma ukojima mu je poru~ivao i molio da se vra-ti u Konju. Na kraju je poslao sina SultanaVeleda koji je uspeo da izdejstvuje [em-sov povratak. U mnogim gazelima DivanaMevlana je opevao potragu i ~e`nju pre-ma svom duhovnom u~itelju, i oni sesmatraju najlep{im delom Divana:

Ja sam zaljubljeni ludak Damaska,

srce sam mu svoje dao,

tri puta sam tamo leteo,

al voljenog nisam na{ao.

Namirisan mirisom crne no}i,

tih crnih uvojaka,

ja Bo`ije sunce tra`im

poput kakvog ludaka.

No, ako je sunce tabrisko onde,

ja sam kralj Damaska!

(prevod D. Ananda)

Njegov povratak je me|utim, ubrzodoveo do novog nezadovoljstva i protesta,i [ems je 1247. ponovo nestao iz Konje.Ovaj put [ems je nestao zauvek. Zapravo,ne zna se ta~no {ta se desilo sa njim. Pri~a-lo se da su ga ubili Mevlanini u~enici i daje u to bio upleten i Mevlanin sin, Alaudin.Mevlana nije gubio nadu, ve} je po{ao ubezuspe{nu potragu u Siriju. Izgleda da suod njega krili istinu, i da je posle njegove

smrti, iz jednog bunara izva|eno [emsovotelo i posthumno sahranjeno.

Mevlanu ni{ta nije moglo da ute{i na-kon [emsovog nestanka. Povukao se u sa-mo}u, a srce mu postade vulkan iz kojegje sukljala lavina poezije. U tom vulkanuprovrelo je more gazela, od kojih je svakiza sebe tajna, a ista ~e`nja za istinom. ^e-`nja i potraga za [emsom uticali su na toda se u Mevlani probudi pesnik, pesnikkoji se identifikovao sa nestalim i voljenimi na taj na~in ga ponovo nalazio u sebi.

[emsov nestanak je u Mevlani probu-dio ljubav za muzikom i plesom, muzi-kom koja je u sebi nosila duhovnu ~e`nju,i plesom onih koji su zaneseni Bo`anskimprisustvom. Ples je zapravo bio neka vrstaduhovnog koncerta – sama’, i za njegovumisti~nu filozofiju nije bio samo puki li-turgijski izraz, ve} i jedan sasvim priro-dan na~in o~itovanja najdubljih unutra-{njih ose}anja. O ovome posedujemo sve-do~anstvo njegovog sina Sultan Veleda:

Nikada ne presta slu{ati muziku i igrati;

Ne bija{e se odmarao ni danju ni no}u.

Bija{e mudrac: posta pesnik.

Bija{e isposnik: posta opijen ljubavlju,

ali ne vinom trsa: prosvetljena du{a

ispija samo vino Svetlosti.

(prevod D. Ananda)

Vatra koju je zapalio [ems ozarila je iosvetlela Rumijevu nemirnu du{u i usme-rila je na put koji vodi ka Uzvi{enom Tvor-cu. Ta ljubav je zahvatila ~itavo Mevlaninobi}e, izvela ga iz ograni~enosti materijal-nog i uvela u beskrajni metafizi~ki svet.

Mevlana se sasvim okre}e sufijskomna~inu `ivota: osniva mevlevijski dervi{kired koji je jo{ za njegovog `ivota postaopopularan me|u zanatlijama.

Posle [emsovog nestanka najve}i deovremena Mevlana je provodio u dru{tvu

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007.2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA10 11

Dobro slu{aj o ~emu nej kazuje,

zbog rastanka on cvili i tuguje

Od kad sam iz trstenika otrgnut,

mojim bolom ~itav svet je zapljusnut.

Tra`im srce slomljeno zbog rastanka.

da o ~e`nji pri~amo bez prestanka.

Od korena svog ko bude odvojen,

`udi da mu opet bude pripojen.

S kim god da sam, ja patim i `alujem,

i sa sretnim i nesretnim drugujem.

Ko se sa mnom sretne misli drug mi je,

a do mojih tajni do}i ne umije.

Moja tajna mome jadu blizu je,

jo{ da ima ko da to razumije.

Telo du{i, du{a telu, blizu je,

al za~udo, niko du{u ne vide.

Zvuk iz neja vatra, a ne vetar je,

ko je nema, bolje da ga i nije.

Vatra a{ka, to je u nej upalo,

od te vatre pi}e je uskipelo.

Nej je drugar svakom ko bez druga je,

melodija neja buca zastore.

Otrov i lek nej u sebi sjedini,

on bez sumnje takav drug je jedini.

O krvavom putu nej nam govori,

o ljubavi Med`nunovoj on zbori.

[ta nej pri~a to svak ne razumi,

jezik uho treba da progovori.

U brigama na{i dani prolaze,

druguju}i s vatrom odlaze.

Vreme ide, al ti reci – briga me

naj~istiji samo nek’ je uza me.

Samo riba vode se ne zasiti,

dan bez jela tako sporo prolazi.

Mlad ne shvata ono {to zna iskusan,

zato }emo ovde stati – vesselam!

(prevod dervi{ Ahmed Nurudina)

U jednom smislu nej je sam Mevlana,pro~i{}en i u potpunosti predan ljubavi i je-dinom Ljubljenom. Pevanje i glas koji dola-zi iz njegovih usta nisu njegovi ve} pripa-daju Ve~nom Voljenom i Obo`avanom.

Mi poput harfe, a Ti svira{

Pla~ nije na{, nego Ti pla~e{

Mi poput neja, a ti proizvodi{ zvuk

Mi poput planine, a glas dolazi od Tebe.

Rumi je sebe u u periodu duhovnogmira u kojem je nastala Mesnevija, kadaje dosegao najvi{e stepene duhovnog imisti~kog iskustva ~esto poredio sa raspu-klim i setnim zvukom neja koji je o`alo-{}en zbog odvojenosti.

Zapisivanje Mesnevije je trajalo oko 12godina koliko je Rumiju trebalo da 25 700stihova izdiktira svom bliskom prijatelju isledbeniku, Husamudinu.17 Po~etak zapi-sivanja vezuje se za doga|aj koji prenosiRumijevi biografi; naime, jednog danaMevlana je {etao sa Husamudinom, kojimu predlo`i da sastavi delo sli~no Govoruptica od Atara18, knjigu koja bi koristilasvim putnicima duhovnog puta, po{to jeve} bio dovr{io svoj Divan. Mevlana senasmejao i iz ogrta~a (ili kape) izvadio po-~etne stihove Mesnevije, poznate kao Nej-nama. Samo tih prvih 18 stihova Mesnevi-

MESNEVIJA

Ako si `edan okeana duhovnosti,

onda na ostrvo Mesnevije isko~i.

M VI, 67

Rumijeva Mesnevija je najpoznatije, anajverovatnije i najobimnije poetsko

delo ne samo sufizma, nego i celokupnepersijske literature. Mesnevija je obimnafilozofsko-sufijska poema razvrstana u{est knjiga, u kojima se, kroz stotine pri~a,opisuje i oslikava ~ovekov put u te`nji dadosegne Bo`iju blizinu. Sama mesnevija jepoetska forma koju ~ine rimovani distisi,a koja je bila veoma popularna u persij-skoj poeziji. U doslovnom prevodu Me-snevija zna~i ‘duhovni distisi’, a u ne{toslobodnijem ‘rimovani stihovi dubokogduhovnog smisla i zna~enja’.

Mesnevija je Rumiju obezbedilo po-sebno mesto ne samo u persijskoj knji`ev-nosti, ve} i mnogo {ire, u svetskim okviri-ma. I pre nego {to ju je D`ami nazvao‘Kur’anom na persijskom jeziku’, a za Ru-mija rekao da ‘ima Knjigu, mada nije Bo-`iji poslanik’, Mesnevija je bila po{tovanakao neponovljiva poema o ezoteri~nojistini i duhovnoj potrazi. U islamskomsvetu ona se ve} osam vekova smatra naj-zna~ajnijim delom misti~ne poezije. Nazi-vana je i imenima kao {to su ‘enciklopedi-ja sufizma’, ‘Biblija sufizma’.

Mesnevija je obimno delo, napisana u6 tomova i sad`i oko 27 000 stihova u ko-jima je izlo`en {iroki tematski korpus, anjena glavna misao, koja se provla~i krozsvih {est tomova Mesnevije, je pri~a o ~e-`nji arifa i putnika na Bo`ijem putu, kojije odvojen od svog Prapo~etka.

Poemu otvara Nejnama (spis o svirali,fruli) odnosno lament neja. Nej je jedna vr-sta svirale od trstike koja proizvodi zvukesli~ne cviljenju, pla~u i jadikovanju i izazi-va ose}anja dubokog i ozbiljnog promi-

{ljanja. Spis o fruli, koji sadr`i prvih osam-naest stihova, predstavlja sr` i su{tinusvih {est tomova Mesnevije, koji na nekina~in predstavljaju komentar Nejname.

Nej ima posebno mesto u celokupnojsimbolici Mesnevije i Rumijeve lirike. Svi-rala od trstike, nej, ~esto je glavna nit okokoje se plete fabula u Mesneviji. Njegovzvuk simbolizuje sudbinu du{e koja jeodvojena od polja na kojem su po~ivalesve du{e zajedno, o du{i, koja je odse~enaod svog izvori{ta i koja ~ezne za ponov-nim povratkom. Kroz setne zvuke nejaodjekuje `alopojka napa}ene i namu~enedu{e koja se oslobodila materijalnog sve-ta, ostavila sva ovosvetska isku{enja i na-pustiv{i svoje materijalno telo stremi sje-dinjenju sa svojim Praizvorom; ona te`iljubavi, da bi se oslobodila ograni~enog imaterijalnog sveta tela i spojila sa ve~nomi beskrajnom Bo`ijom su{tinom.

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007.2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA12 13

ljude. Kada govori o vladarima i carevi-ma, vezirima (ministrima), onda naj~e{}emisli na samog ~oveka kao vrstu i na nje-govu sklonost ka dobru i zlu, pa tako {ah(kralj, vladar) naj~e{}e predstavlja ~ove-kovu strast i njegove prohteve, `elje kojevladaju ~ovekom, koje su zato predsta-vljene kao njegov „vladar“. U najvi{e slu-~ajeva, ~ovekova strast je slab vladar.

Pri~e u Mesneviji ozna~ene su naslovi-ma koje kao efektni rezimei epizoda sa`i-maju osnovnu misao i temu, koje pesnik`eli da istakne u prvi plan, {to je uobi~ajenpostupak karakteristi~an za klasi~nu islam-sku knji`evnost. Njegova svrha nije tekknji`evno-estetska, ve} je pre didakti~na:kao vrhunski duhovni u~itelj Rumi svojimu~enicima i u samom naslovu kao jednojvrsti preduvoda daje pou~ne/didakti~kesmernice kako bi njihovu pa`nju prikovaoza unutra{nji, ezoterijski nivo pri~e. ^estonaslovi i kratka obja{njenja predstavljajutuma~enje same pri~e. Obja{njenje da samasvetlost iz unutra{njosti prosvetljenog ~ovekasvedo~i o njegovom svetlu, bez ikakvog dela ilire~i koji bi to odra`avali / Pri~a o beduinu ~iji je

pas umirao od gladi dok je njegova torba bila pu-na hleba; on je jadikovao nad psom, recitovao po-eziju, jecao i udarao se po glavi i licu; a ipak ni-je dao psu nijedan zalogaj iz torbe / Obja{njenjeda nijedno zlokobno oko nije tako smrtonosno za~oveka kao oko samopohvale, sve dok se to njego-vo oko ne preobrazi Bo`anskim svetlom tako da„on ~uje kroz Mene, vidi kroz Mene“, i sve dokse njegovo „ja“ ne poni{ti / Pri~a o mudracu ko-

ji je video pauna kako kljunom istr`e svoje lepoperje, baca ga na zemlju i postaje }elav i ru`an;zaprepa{ten, upitao ga je: „Zar ne ose}a{ `alje-nje?“ Ose}am“, rekao je paun, „ali `ivot mi jedra`i od perja, a ono je neprijatelj mom `ivotu.“/ O obja{njenju Poslanikovog hadisa „Nema mo-na{tva u islamu“ / Komentar ajeta: Zaista samvideo kako sedam mr{avih krava pojede sedamdebelih krava“ / Pri~a o kamili, volu i ovnu, ko-ji su na putu prona{li sve`anj trave i kako jesvaki od njih rekao: „Ja }u ga pojesti“ / Pore|e-nje pohlepnog ~oveka koji ne vidi Bo`ije opskr-bljivanje i bezgrani~na skladi{ta Njegove milostisa mravom koji se bori s jednim zrnom p{enicena velikom gumnu / Obja{njenje hadisa: Laga-nje izaziva sumnju, dok istinoljubivost uliva po-verenje.

je Rumi je svojeru~no napisao, sve ostaleje diktirao Husamudinu.19

U takav okvir sme{tene su pri~e i kazi-vanja Mesnevije i nagove{tene sve medita-cije i izlaganja. Tako se smenjuje niz me|u-sobno isprepletenih pri~a, anegdota,kur’anskih odlomaka i poslani~kih preda-nja20, legendi, folkloristi~kih temata, misti~-kih kazivanja. [iroki tematski spektar, ka-rakteristi~an za Mesneviju, ide od gnosti~-kih preko bogoslovskih i eti~kih, ~ak i ne-kih psiholo{kih razmatranja. Kroz skoro ~i-tavo delo ponovljeno nailazimo na pri~ekoje su, uglavnom,preuzete iz kur ’an-skih pripovedanja oposlanicima, a poredkojih su prisutni imnogi kur’anski stav-ci i sakralne predajesa svojom gnosti~komhermeneutikom. Pri-~e su duboko alego-ri~ne, neke su preuzi-mane iz Kelile i Dim-ne21, ili pak iz Aviceni-nih, Sana’ijevih, Ne-zamijevih i Atarovihspisa. Mogu}e je da jeRumi koristio i osla-njao se na predanjakoja su putuju}i der-vi{i sa sobom donosiliu Konju.

Prilikom ~itanja se sti~e utisak da pri~esusti`u jedna drugu i da je struktura celepoeme nekako le`erna i bez odre|enogplana. Me|utim, kako isti~e prof. Nikol-son, poznati prevodilac Mesnevije na en-gleski jezik, pri~e su me|usobno poveza-ne suptilnim vezama i prelazima koji na-staju iz pesnikovog razvijanja teme.22

Pripoveda~ki postupak u Mesneviji jetakav da glavni tok ~esto biva prekinut, azatim nastavljen uvo|enjem novih pri~a,

koje se tematski ne nastavljaju nu`no naprekinutu nit teksta. Pri~e ~esto upadajujedna u drugu, kao kod Hiljadu i jedne no}iili Kelile i Dimne. Osnovna misao obra|ujeneku pri~u, obi~no iz istorije, doga|aj iz`ivota nekog Bo`ijeg poslanika, a ~esto sujunaci i `ivotinje i ptice23, ili iz neke drugepri~e, ali tako da glavni cilj nije sadr`aj pri-~e, ve} je on samo povod da se zapo~etoizlaganje nastavi. Takva pripovedna stuk-tura ~itaocu omogu}ava da sa`me mno-{tvenost `ivotnih pojava i razgranatost sa-gleda kao celinu nastoje}i da je razjasni i

shvati. Doga|a se dajedan detalj pri~e, odsamo nekoliko stiho-va, bude dalje razra-|en u mnogo vi{e sti-hova, a onda se opetvra}a pri~i i na osno-vu slede}eg njenogdetalja iznosi nova fi-lozofska misao. Me-|utim, iako sadr`imnogo pri~a, Mesne-vija nije knjiga pri~a,niti zbornik, ve} knji-ga pouka, koja seobra}a vi{e srcu negoglavi i zato predsta-vlja izazov za svako-ga ko je ~ita: ona je itekst i svoje tuma~e-nje.24

Svoje duboke `ivotne i filozofske misliMevlana stavlja u okvire pri~a o pojedi-nim ljudima i njihovim zanimanjima, kao{to su bakalin, trgovac, hamamd`ija, zla-tar itd. Zatim iz njihovih svakodnevnihpostupaka izvla~i pouke i zaklju~ke oonome {to valja i obratno; onda to uzimakao povod za svoja kazivanja i razmi{lja-nja. Nekad govori o `ivotinjama i njiho-vim postupcima, ali ih uvek poredi sa po-stupcima ljudi i iz toga izvla~i pouke za

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007.2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA14 15

Rumijevo pesni{tvoRumijeva poezija, generalno, mo`e se podeliti u dve grane: u prvoj su pesme mi-

saonog i filozofskog sadr`aja sa gnosti~kim zna~enjem. To su oni stihovi koji govoreo Bo`anskoj ljubavi, o ~ovekovoj du{i, njenom Bo`anskom izvoru i poreklu, njenoj ~e-`nji da se vrati svom izvoru od koga je razdvojena, o jedinstvu celokupne egzistenci-je. Lebde}i stalno u ovim sferama pesnik kru`i po obzorima duhovnog sveta i ne pre-staje da se doti~e materijalnog `ivota, ali samo zato da objasni njegovu zbunjenost,skromnost i niskost kada se materijalni `ivot uporedi sa duhovnim `ivotom i njegovimradostima, sa ve~nom sre}om koju duhovni `ivot skriva za ~oveka.

Drugi deo Mevlaninog dela jeste pesni{tvo o ~oveku i njegovom moralnom vlada-nju, pri ~emu je on obra|en sa mnogih aspekata; pesnik obja{njava zna~aj i zna~e-nje ~oveka u ovom svetu, njegovo postojanje u njemu. Pesnik je tu u~itelj, ali i filozof,~esto napu{ta simbolizam i koristi se pri~ama i poslovicama da bi objasnio to ~emupoziva ~oveka. Njegova moralna filozofija nastoji da dozove ~oveka da u ovakvom `i-votu ostvari savr{enstvo, pa u tom cilju za ~ove~nost slika prakti~na sredstva koja pe-snik smatra da vode i upu}uju humanosti. U misaono filozofski korpus spada poezijaDivana, dok je u poeziji Mesnevije filozofska i mudroslovna poezija pome{ana sa di-dakti~kim, moralnim i pou~nim elementima.

su, tako {to je Bog ljubav ubacio u sve ~e-stice egzistencije.

Ljubav, ne u svome op{tem i ograni~e-nom zna~enju koje svi razumeju, nego ujednom uzvi{enijem i opse`nijem zna~e-nju predstavlja princip na kome opstajumaterijalni i duhovni svet. To je sila kojaegzistenciju i univerzum vu~e ka savr{en-stvu i usavr{avanju. Ljubav je uzrok stva-ranja i oduvek je postojala.

On je u~inio da svi atomi u kosmosuhrle jedan drugom u ljubavnom zagrljajupoput zaljubljenih parova koji se zbli`a-vaju i spajaju magnetnom privla~no{}u li-nije ljubavi.

Po{to kosmi~ka ljubav nadilazi sva ve-rovanja i sve filozofije, religija ljubavi sene mo`e nikada potpuno poistovetiti sabilo kojom ortodoksijom, dogmatizmomili spekulativnom teorijom. Takva je religi-ja misti~kog filozofa, kao {to je Rumi –univerzalna i nesvodiva u bilo kakve or-todoksne ili dogmatske okvire. To je uni-verzalna religija, religija univerzuma –zvezda {to blistaju, potoka {to `ubore, dr-ve}a {to raste. To je alhemija `ivota kojakroz magiju ljubavi transformi{e ni`e uvi{e. Kao {to vatra zahvata ~ak i otpatke ipretvara ih u ~ist plamen, tako je svakode{avanje sposobno da se transformi{e usvetlo i `ivot.

Ista sila koja stvara nebeska tela iz ma-gline, ~ime nastaju zvezde, planete i siste-mi, ide dalje i stvara `ivot, jer ljubav je usvojoj biti stvarala~ka. Kao {to se atomiprema svojim afinitetima udru`uju u mo-lekule, tako se i u daljem evolucijskomimpulsu oni pojavljuju kao `ivotne }elijekoje se prvo javljaju u vegetaciji, a potomu animalnom svetu. Ljubav nastaje u Bo-gu i kre}e se ka Bogu koji je u prvom re-du Tvorac; tako ljubav, kako ide od stup-nja do stupnja u svom uzlaznom kretanjulestvicom bi}a, stvara nove forme egzsi-tencije na svakom koraku.

Za Rumija, `ivot je alhemija stalnoganga`ovanja na preobra`ajima i promenisupstancije. Zemlja, voda, svetlo i vazduh~ine biljni `ivot, biljni se asimilacijom pre-tvara u animalni, a animalni se uspinje kaumu...

Ja umreh k’o ruda i postah bilina,

I k’o biljka umreh i postah `ivina;

I k’o zverka umreh, do ~oveka stignuh...

Pa {ta da se bojim? Svaka smrt me dignu!

Posle ovoga }u k’o ~ovek umreti

l k’o krilat an|’o nebu se popeti.

I an|eoske mi je ostavit’ stanice,

Jer sve je prolazno, sem Njegovo lice.

I kao an|eo }u se `rtvovati,

[to um ne shvata to }u tad postati.

Tad }e me nestati...Nestanak mi veli

Gromko k’o orgulje: „Svak se Njemu seli!“

(preveo F. Barjaktarevi})

Ljubav se ne mo`e definisati ([ta je lju-bav, to u ljudske re~i ne mo`e da stane, ljubavje okean, dno mu se ne vidi od tame (V, 2731).Budu}i Bo`ije svojstvo, ljubav je neopisi-va i neiskaziva, ali postaje jo{ ve}a nepo-znanica kada poku{a da se ograni~i defi-nicijama i stavi u okvire racionalnog zna-nja; zato je ‘nema ljubav’ najre~itija i naj-govorljivija istina koju razum nije u sta-nju da objasni, ve} deluje kao ‘magaraczaglibljen u blato re~i i izraza’. Ljubav senajbolje mo`e spoznati ljubavlju.

[ta god da ka`em o ljubavi

~im joj se pribli`im, stid me zaustavi.

Tuma~enje jezikom re~i je osvetljavaju}e,

ali ljubav bez re~i, to je jo{ ve}e.

JEZIK

Smisao kazivanja ogleda se i u organiza-ciji jezika. ^esta je upotreba asonance i

aliteracije, ali i drugih stilskih figura. Potkakoja tematski sve povezuje u jednu celinuupisana je u gotovo svaki stih, a jedan odonih bejtova (distiha) u kojima bi se mogaoprona}i klju~ za razumevanje svih Mevla-ninih pevanja mogao bi da bude slede}i„Bolje je da se tajne zaljubljenih kazujukroz pri~e drugih“ (Mesnevija, 1, 136).

Muzikalnost Mevlanine poezije, njenaritmi~ka raznolikost i bogatstvo, melodi~-nost i posebna zvu~nost stihova su nepo-novljivi i ne mogi se na}i ni kod jednogdrugog velikog persijskog i islamskog pe-snika. Mnoge svoje stihove Mevlana je is-pevao tokom duhovnih koncerata (se-ma’), a mnoge je izrekao recituju}i ih i pe-vu{e}i. Dobro je poznavao muziku i sa-svim je prirodno {to je njegova muzikal-nost prona{la odraz u njegovim stihovi-ma. Tako|e, imao je sposobnost da peva uvelikom broju pesni~kih metara koji su uto vreme bili zaboravljeni; mogao je ~akda sri~e u napu{tenim metrima tako daoni ostavljaju i izazivaju lep utisak i da seslu{aju sa u`ivanjem. Stihove je znao daobogati muzikalno{}u, nekada ih jezavr{avao glasovnim odsecima kojinemaju posebno zna-~enje, ali sami po sebideluju muzikalno i pri-jatno za slu{anje.

Zadivljuju}a je Ru-mijeva sposobnostda obradi jednuneuobi~ajenutemu i od njenapravi sasvim no-vu, da se ~ini da jeona po prvi put izlo`e-na, ili da od obi~nih iskoro besmislenih

stvari koje prolaze neprime}eno ispredna{ih o~iju napravi temu za svoj stih i ka-zivanje. Majstor je u vo|enju (filozofskog)dijaloga koji vodi sa stanovi{ta posmatra-~a i jezikom u~esnika opisuje ono {to od-govara njihovim intelektualnim mogu}-nostima, tako da dijalog sti`e do stepenapodudarnosti sa stvarno{}u. Mudre izrekekoje ~esto koristi u tekstu poja{njavajuzna~enje stiha poja~avaju}i njegov psiho-lo{ki efekat. S druge strane, Rumi ~estopribegava ironiji, poruzi i podsmehu kaosredstvu za ostvarivanju umetni~kog ilididakti~kog cilja (primer muve koja je bilau magare}oj mokra}i a mislila da je ko-mandant broda, M I, 1082-1087). Pri tom,celokupan sadr`aj je pro`et svetlom sufij-ske gnoze i obasjan duhovnom aromomezoterijske duhovnosti islama.

RUMIJEVA RELIGIJA LJUBAVI

Rumi je razradio koncept ljubavi koja jetemelj verskog i eti~kog `ivota i dao

joj kosmi~ko zna~enje. Takva ljubav jeshva}ena kao kreativni, pobolj{avaju}i ievolucijski impuls koji postoji u svim stvo-renjima i svim nivoima egzistencije. Onaje u osnovi gnosticizma i jedan od glavnih

temelja Rumijevog pogleda na svet.On podu~ava da glavnu snagu Uni-

verzumu, koji ~ini celi-nu, daje ljubav. Poje-dinci stoje u me|usob-noj ljubavi, a ~ovek

svoju ljubav usmera-va ka Bogu. Bog je

iz ljubavi stvoriosvet i ljudsko

bi}e i treba Muna tome uzvratiti

istim. Ljubav je prisut-na u svim delovimauniverzuma i povezu-je sve ~estice u kosmo-

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007.16 172007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA

ga razlikovao od univerzalnog razuma kojije saveznik intutitivnog `ivota.

Rumi `ali zbog nemo}i ljudskog govo-ra da prenese verovanje; on ukazuje naograni~enja, s jedne strane, ~ulnog isku-stva, a sa druge, na ona induktivnog ilideduktivnog zaklju~ivanja partikularnoguma koji se bavi razbijenom zbiljom.

Razli~ite varijacije ove misli provla~ese kroz mnoga mesta u Mesneviji u koji-ma Rumi koristi razne alegorije da nagla-si slabost partikularnog razuma i drugepogre{ke koje iz njega proisti~u. Takva jei pri~a o bakalinu i papagaju u kojoj naduhovit na~in podvrgava kritici pore|e-nja na osnovu spolja{nje analogije, pore-|enje koje je zasnovano na spolja{njojsli~nosti izme|u dve stvari ili pojave:

Neki je bakalin im’o papagaja,

pticu milog glasa, divnog poja.

Revnosni ~uvar du}ana je bio,

govorom je kupce na smeh navodio.

Pri~ao je lepo kao da je ~ovek

a poj samo takav – da ga slu{a{ dovek!

Sa podneva gazda na ru~ak polazi

i ostavlja pticu da na du}an pazi.

Trk za mi{em ma~ka u radnju usko~i

a ptici od straha mrak pade na o~i!

Leta{e po radnji, strah mu pamet uze,

te izvrnu teglu s parfemom od ru`e.

Kad se vrnu gazda u radnju te no}i,

proliveno ulje pade mu u o~i.

Rasrdi se stra{no, `estoko i besno,

papagaja svog po glavi je tresn’o!

Od gazdine {ake perje mu otpade,

ni jedno mu pero na glavi ne ostade.

Pro|e dan il’ dva, ptica ni da gukne,

a gazda od tuge samo {to ne pukne!

Obuze ga `alost, stade ~upat’ bradu,

jecao je tu`no: izgubio sam nadu!

Ah! {to li se ruka ne polomi moja,

kad udarih pticu tako divnog poja!

Milostinju dava{e, skoro svaki ~as,

ne bi li se ptici povratio glas.

Tri je dana tako neute{an patio

i ~ekao ne bil’ mu se glas povratio.

Pored radnje pro|e dervi{ jednog dana,

bez ijedne dlake – glava obrijana.

Kad vide da }elavko u radnju ulazi,

progovori ptica ~im ga takvog spazi.

A {ta li se s tobom, veselni~e zbilo,

je li se i tebi kakvo ulje prolilo?

Njegovo je pore|enje sve `ivo nasmejalo,

{to je u }elavku sebe prepoznao.

I upamti: sa delima dobrih, svoja ne poredi,

zar su mleko i lav isto, {ta je tebi?!

Mnogima se pore|enje obilo o glavu,

pa je malo otkrilo Istinu pravu.

Misle da su poslanici – a pogre{no sude,

a kako to mo`e sli~no pa da bude?!

U neznanju zbore: ta i mi smo ljudi, isto kao oni,

hranimo se i spavamo, ba{ kao i oni.

Zbog slepila svoga, nikako da shvate

da me|’ njima razlika ogromna je, brate!

Kada se partikularni razum koji sebesmatra nau~nim razumom sposobnim darastuma~i zbilju i re{i tajne univerzuma,

Pamet je kao magarac u blatu kad ljubav opisuje,

o ljubavi i zaljubljenom, samo ljubav mo`e da kazuje.

Pero je u pisanju brzo i bez mane,

al’ kad na ljubav do|e, tu smu{eno stane.

M I, 112-115

Ljubav je osnova stvaranja i postoja-nja, ona se poredi sa beskrajnim morem,dok su nebo i zemlja kao pena i talasi togmora. Ljubav pokre}e nebo i zemlju i ka-da ona ne bi tekla kroz sve `ile vaskolikeegzistencije, stao bi to~ak koji pokre}e ~i-tav univerzum sa svim {to je u njemu. Sve~estice na ovome svetu streme ka svojojsavr{enosti i na tom putu slave Boga. Lju-bav je ona snaga koja oplemenjuje i pro-~i{}ava njihovu egzistenciju.

Ljubav je svuda, njena sila poredi se sabacakanjem ma~ke u d`aku; bujici kojanosi zaljubljene i stalnom okretanju mlin-skog to~ka:

U ruci ljubavi ja sam kao ma~ka u vre}i

~as me di`e gore, ~as me baca dole.

On me vrti oko glave Svoje

pa nemam mira ni gore ni dole.

Zaljubljeni padaju u bujicu silovitu

i srca svoja zakonu ljubavi prepu{taju.

Kao mlinski kamen koji se okre}e

oni se danono}no vrte i nespokojno jecaju.

M VI, 908-10

U permanentnoj smeni dana i no}iMevlana vidi ljubavnu igru izme|u zalju-bljenog i voljenog; istinski zaljubljenici uBoga su oni koji vole celinu i svako onajkoji je zahva}en parcijalnom i ovozemalj-skom ljubavlju ne mo`e spoznati apsolut-nu ljubav.

Dan je zaljubljen u no} i nespokojan je

ali ako pogleda{, no} je jo{ zaljubljenija u dan.

Nikada, ni jednog ~asa oni ne odustaju od traganja

ni tren se ne odmaraju od tog proganjanja.

Prvi uhvati drugog za nogu, a ovaj prvog za uvo,

prvi je lud za drugim, drugi je van sebe zbog prvog.

U srcu zaljubljenog voljeni je sve

u Azrinom srcu uvek je Vamak.*

M VI, 2676-79

OGRANI^ENI DOMETI RAZUMA

Upore|enju sa ljubavlju, zakon i ra-zum su sekundarni fenomeni. Lju-

bav stvara da ispuni sebe, a razum dolazikasnije. Racionalno mi{ljenje sledi stvara-nje i nikako mu ne prethodi.

Diskurzivni razum bespravno prisvajafunkcije koje mu ne pripadaju. Uloga razu-ma je delimi~na, i ako se ne nau~i da prepo-zna svoja ograni~enja, sva je prilika da }eodvesti na pogre{an put. Razum jeste kori-stan, ali se mora upotpuniti intuicijom:

Kada zaljubljeni u sebi ~isto vino na|e,

tu se razum pogubi, ostane bez druga.

Krnji um ljubav ne priznaje

iako izgleda da tajne sve poznaje.

M I, 1981-1982

Ljudski um je sklon da deo uzima zacelinu, pa je ~esto sklon poistove}ivanjupojedina~nog fenomena sa celinom zbi-lje. Odvojen od univerzalnog razumaljudski um ostaje na biolo{kom i utilitar-nom nivou, dok jezik, koji je, zapravo,spoljni omota~ razuma, ne poseduje re~iza opis intuicije kosmi~ke ljubavi. Rumitakav um naziva partikularni razum da bi

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007.2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA18 19

ovih imena. Ogrezli u neznaju oni jedni nadruge nasrnu{e i stado{e da se udaraju pe-snicama. Da se tu kojim slu~ajem obreoonaj mudrac koji je upu}en u tajne i govo-ri stotine jezika, sigurno bi ih izmirio i re-kao im: „Ovim jednim dirhemom ispuni}usve va{e `elje redom; ako mi poverite neis-kvarena srca, ovaj }e vam nov~i} podaritisve `elje. Jedan dirhem posta}e ~etiri i uje-dini}e ~etvoricu du{mana. Va{e re~i vasrazdvajaju u sva|i, a moj vas govor miri usjedinjenju. Zato je bolje da utihnete, i nire~i vi{e! Posta}u va{ jezik i kroz moja usta}ete govoriti. Jer, iako va{e re~i pomirljivozvu~e, opet su razlog nesloge i sva|e“.

Iz usta u~itelja te~e jedinstvo i sloga

iz usta zavidnika dolazi razdor i nesloga.

Kao Solomon, koji nagrnu od Bo`jega Lica

njemu be{e poznat govor sviju ptica.

U njegovo pravedno doba zbli`i{e se tigar i srna,

trvenja i neprijateljstva ostavi{e po strani.

Od kand`i jastreba siguran be{e golub,

a janje se nije pla{ilo od vuka.

On be{e miritelj koji du{mane miri,

i slogu me|u zava|ene {iri.

Ko samo zrno tra`i, ono }e mu biti klopka

a ko tra`i Solomona, na}i }e i njega i zrno.

M II, 3679-3692; 3699-3705

O ograni~enosti razuma na duhovit iduboko alegori~an na~in se govori i u epi-zodi o gramati~aru i la|aru gde gramati-~ar predstavlja formalno, diskurzivnoznanje, dok je la|ar prost ~ovek, obi~noBo`ije stvorenje kome nije strano intuitiv-no, unutra{nje znanje.

Jednog dana na la|u se ukrcao nekiumi{ljeni gramati~ar i ~im se smestio, pun

sebe, upitao je la|ara da li je nekad u~iogramatiku. Kada la|ar odgovori da nije,uobra`eni gramati~ar mu nadmeno od-vrati: „Onda si protra}io polovinu `ivo-ta“! Malo potom, la|u zahvati oluja i di-go{e se visoki talasi; la|ar iskoristi prilikui upita obrazovanog gramati~ara: „Zna{ liti da pliva{?“ „Ne!“, zakuka ovaj, a la|arna to re~e: „E sad si protra}io ceo `ivot!“

Kada u sebi usmrti{ ljudske nagone i osobine

more Bo`anskih tajni uzdi}i }e te u visine.

Gramati~ara smo tako skrojili

da biste nau~ili gramatiku (samo)poni{tenja.

U samoponiznosti }e{ na}i zakon zakona,

gramatiku gramatike i sintaksu sintakse.

U pri~i o Kinezima i Grcima Rumi idedalje i razvija teoriju saznanja o dve vrsteznanja i spoznaje. Po njemu, sufija krozisposni{tvo, povu~enost i samokontrolusufije doku~i istu onu spoznaju koju filo-zof izvodi argumentima i promi{ljanjem.Pri~a govori o raspravi Kineza i Grka o to-me ko su bolji umetnici; Kinezi su po~elida iznose argumente u svoju korist, a Gr-ci na to ni{ta ne reko{e, ve} istupi{e iz de-bate. Kinezi tada predlo`i{e da im se do-deli soba u kojoj }e prikazati svoje ume}e.Sobe su bile okrenute jedna prema drugoji odvojene zavesom. Jednu su uzeli Kine-zi, drugu Grci. Kinezi zatra`i{e stotinuboja, sve mogu}e nijanse, za svoje slika-nje. Grci reko{e da za njihove slike bojenisu potrebne, te odo{e u svoju odaju ipo~e{e da ~iste zidove i sa njih skidaju na-bore i r|u. Svakodnevno su ~istili i gla~alizidove. Kada Kinezi zavr{i{e svoj posao,u sobu u|e kralj i vide sliku. Be{e zapa-njen njenom lepotom, bogatstvom boja iprefinjeno{}u detalja. Tada Grci razmako-{e zavesu koja je odvajala odaje. Na zido-vima koji su se caklili od ugla~anosti, ki-

suo~i sa intuicijom `ivota i ljubavi, poka-zuje se da je potpuno beskoristan; umestoda prihvati svoju neadekvatnost, on po~i-nje pogre{no da odbija zbilju koju nije ustanju da shvati.

Sli~na parcijalnom razumu po manj-kavosti, kao sredstvo saznanja i poimanjastvarnosti je ~ulna percepcija koju Mevla-na ne {tedi u kritikama. Poznata je epizo-da iz Mesnevije o slonu koga su Hindusi,radi pokazivanja, doveli u neku mra~nuprostoriju. Gomila sveta se sjatila da vidislona, i po{to nisu mogli da ga vide o~i-ma, stado{e da ga u mraku opipavaju ru-kama. Jedan od njih koji je polo`io rukuna slonovu surlu, re~e da stvor nalikujevodovodnoj cevi; drugi ga dohvati za uvoi slon mu se u~ine sli~an lepezi; tre}i kojije slona dotakao za nogu re~e da mu slonizgleda kao stub, a onaj {to je stavio rukuna slonova le|a izjavi da slon, bez sum-nje, li~i na presto. Svako od njih slona jezami{ljao prema delu koji je dodirnuo izato su se njihovi do`ivljaju razlikovali.

Da su, kojim slu~ajem imali sve}u, nesta-le bi razlike i mogli bi da vide celinu. Kaove{t didakti~ar Mevlana koristi svaku pri-liku da iznese zaklju~ak, pa tako i na kra-ju ove epizode ka`e:

Oko ~ulne spoznaje je kao dlan ruke

koji ne mo`e da zahvati celog slona.

Oko Mora je jedno, a pena ne{to drugo,

mani se pene i pogledaj okom mora.

Iz Mora danono}no kulja pena

ti samo penu opa`a{, gle ~uda, a ne i More!

Nale}emo jedni na druge, kao la|e,

usred bistre vode o~i su nam obnevidele.

O ti koji si usnuo u la|i telesnosti,

vodu si ve} video, sad gledaj Vodu vode.

U vodi postoji voda koja je pokre}e

u duhu je Dah {to ga vazda doziva.

M III, 1269 – 1274

Krnji razum ~esto je generator nesuvi-sle dogmati~nosti i intelektualnog slepila ikao takav je na~in poimanja onih koji ima-ju samo jednu, svoju istinu; takve su nesu-glasice teologa razli~itih vera koje Mevlanaupore|uje sa sva|om ~etvorice prosjakaoko gro`|a kojima je neki ~ovek dao jedandirhem. Jedan od njih, koji je govorio per-sijski jezik, predlo`io je da tim parama ku-pe angur (gro`|e na persijskom); drugi,koji be{e Arap, ljutito na njega povika i re-~e da ne `eli gro`|e, ve} `inab (gro`|e naarapskom). Tre}i me|u njima, Tur~in, re~e:„Taj novac je moj, ja ne}u `inab, ja `elimsamo uzum!“ (gro`|e na turskom) Tada seoglasi i ~etvrti, poreklom Grk, koji re~e:„Manite se, prijatelji rasprave: ja ̀ elim ista-fil!“ (gro`|e na gr~kom). Prosjaci onda za-podenu{e sva|u, jer nisu znali zna~enje

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007.2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA20 21

ne, sve ima svoje posebno mesto, zna~e-nje i svrhu. Kosmos se projektuje kao bo-gata knjiga i dragoceno umetni~ko delokoje otkriva atribute i kvalitete svog Vla-snika. ^itav svet i sve u njemu – riba i Me-sec, atom i Sunce podjednako – stvorenisu da obo`avaju i vole Boga i u opojnomplesu mu iskazuju svoju duboku odanost.

Zadivljen ovozemaljskim lepotama~ovek je zaboravio na istinsku lepotu, Bo-ga, iako ljudska du{a mo`e o`iveti samo uNjegovom prisustvu. Sre}a i uspeh pripa-

daju samo Njemu i samo On daje sre}ukome ho}e. Udaljenost od Boga Mevlanaopisuje zato~eni{tvom u mra~nom buna-ru i depresivnom stanju koje slama srce;me|utim, srce postaje sredstvo izbavlje-nja i spasenja.

Uzdahnuh, a uzdah postade u`e

koje u bunaru osta da visi.

Dohvatih u`e i iza|oh van

Veseo, sre}an, i ushi}en sav.

neska slika se odra`avala i blistala nevero-vatnim sjajem. Kralj je bio zapanjen – sve{to je video u prvoj sobi sada se lep{e,beskrajno jasnije i ~istije odra`avalo na zi-dovima druge, iako Grci nisu upotrebili niboju ni ~etke. Samo su uklonili r|u i na-slage sa neravnih zidova. Toliko su ugla-~ali zid da su se na njemu odra`avali svioni prizori koje su njihovi konkurenti Ki-nezi oslikali na suprotnom.

Grci su, znaj, prave sufije,

bez knjiga, u~enosti i tautologije,.

Grudi su svoje izgla~ali,

od pohlepe, {krtosti i zlobe ih o~istili.

Srce je ono ~isto ogledalo, u to sumnje nema,

koje nebrojene slike prima.

Odbacili su formu i ljusku znanja

i podigli barjak sigurnog znanja.

Tad nestade pameti, svetlo prona|o{e

i reku i more tada upozna{e.

Smrt, od koje se svi u`asavaju

ovi joj se od srca rugaju.

Srca im malo ko mo`e osvojiti

prvo strada {koljka, pa tek onda biser.

M IV, 1403-6

U jednoj pesmi razum poredi sa pliva-~em koji pliva u dubokom i nepreglednom,olujom zahva}enom moru; ljubav je poputla|e koja odoleva morskim talasima i vrtlo-zima i putnike nosi prema sigurnoj obali.Ona uvek daje nadu u spas i izbavljenje.

Pamet, to je kao plivanje po pu~ini

malo se ko ne utopi i ne skon~a u dubini.

Ostavi plivanje, mr`nje i neprijateljstva se mani

ovo nisu ni Amu Darja, ni potok – ve} okeani!

Ljubav je la|a u kojoj plove odabrani,

na njoj je nesre}a retka i oni su spa{eni.

Prodaj pamet pa kupi ~u|enje

prvo je varka (sumnja) a drugo vi|enje.

M IV, 1403-6

Razum je prora~unat, sklon kalkulacijii zato se njim ne sti`e do istine. Ljubav jedruk~ija – neuhvatljiva, non{alantna ioslobo|ena:

Kada to razum ide putem bezna|a?

tim stazama samo ljubav juri.

Ljubav je bezbri`na, a ne razum

razum ide tamo gde ima koristi.

Zaljubljeni Boga na ispit ne stavljaju

nit’ na vrata koristi ili {tete ikad zakucaju.

M IV, 1403-6

Bog je cilj Rumijevog traganja i njego-ve misli; odatle se teocentrizam postavljakao klju~ni pojam za shvatanje pogledana svet. Njegova poezija nije ni{ta drugonego poku{aj da govori o Bo`ijoj veli~inionako kako se ona sama objavljuje u raz-li~itim aspektima `ivota.

Bog `eli da bude spoznat preko Svojihve~nih atributa: On je Onaj Koji odr`avasve stvoreno, iz ~ega proisti~e da On stva-ra i odr`ava iz ljubavi; Bog nije stati~an,ve} je kao ve~ito kuljaju}e vrelo iz koganeprestano isti~e ve~ni `ivot koji odra`a-va Njegovu uzvi{enost, mudrost i znanjekroz ~itav univerzum.

Prema Rumiju, u kosmi~kom poretkuse sve odvija u skladu sa velikim planomiskazanim od strane Bo`anske volje i mu-drosti: sve stvari su me|usobno poveza-

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007.2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA22 23

Sufijska poezija i jezikTe`nja du{e ka Bogu u sufijskoj poeziji

na{la je odraz u figurativnom izra`avanju

koje u sebi krije tajne koje nisu saop{tive i

iskazive, jer ezoterijske doktrine i misti~ko

iskustvo nadilaze racionalno i zato koriste

simboli~an stil i sredstva izra`avanja. Gno-

stici su ~ak i ograni~enu spoznaju o besko-

na~nom, koja je bila plod ekstati~ne vizije,

preru{avali u simbole ~ulnog sveta, simbo-

la koji samo nagove{tavaju dublja, skrive-

na zna~enja. To je zbog toga {to gnostici

svoja iskustva ne mogu da prenesu drugi-

ma, najvi{e {to mogu jeste da ih na simbo-

li~an na~in nagoveste, i to samo onima ko-

ji po~inju da imaju sli~na iskustva.

U sufijskoj poeziji nastaloj na persij-

skom jeziku razvijeno je i usavr{eno neko-

liko sredstva za izra`avanje istina sufizma.

Za sufijskog pesnika, ~asni Kuran i njego-

vi nadahnuti komentari bili su najva`niji iz-

vor jezika, a zatim hadis i usmena predaja

o `ivotu i u~enju Bo`ijeg poslanika. Kada

je upoznao lutaju}eg dervi{a, `ivot dota-

da{njeg teologa i pravnika promenio se iz

korena, njegovo bi}e i du{u uskovitlala je

bura opijenosti i ~e`nje za Jedinim Volje-

nim. To je dovelo do toga da popucaju

spolja{nja ograni~enja jezika i razuma, a

poezija bljesne u formi ushi}enja i ose}a-

nju beskrajne radosti. Ni{ta nije moglo da

ga spre~i, pa ni pozicija ugledne verske

li~nosti, da u nezadr`ivim naletima inspira-

cije i naro~ite pesni~ke ekstaze pi{e stiho-

ve, bilo melodi~ne gazele koji su nailazili

spontano, ili didakti~ke distihone kojima je

ispisana neponovljiva Mesnevija, koji su

persijski jezik uzdigli do samih vrhova izra-

`avanja ekstaze Bo`anskog Jedinstva. Ali,

poezija u Mesneviji, nipo{to nije sredstvo

za izazivanje duhovne opijenosti, ve} njeni

stihovi pre donose trezvenost kojom mo`e

da se spozna izre~ena istina. Zato je Me-

snevija neponovljiva i predstavlja kulmina-

ciju kori{}enja poezije koja nastoji da isti-

nitosti sufizma potkrepi stihom, od simbo-

li~kih izraza preko alegorijskih kazivanja

do metafizi~kih iskaza. Iako su poetski je-

zik i stil ovog monumentalnog dela u mno-

gim jezicima bili ~esto opona{ani, oni nika-

da nisu nadma{eni i prevazi|eni.

^ak i me|u velikim islamskim mistici-

ma i pesnicima, Rumijev poetski izraz je

jedinstven, i mo`e se re}i, nadahnut Bo-

`anskim nadahnu}em. To nadahnu}e se

tako|e ose}a i u njegovim gazelima pu-

nim ~e`nje ~iji ritam i muzika su takvi da

do~aravaju atmosferu sakralnog sama’

plesa i okretanja u krug. Kuckanje zlatar-

skih ~eki}a na bazaru u Konji nagnalo bi

Mevlanu na ples i recitovanje stihova,

~ak i samo jedna re~ ili zvuk terali su ga

da sastavlja i recituje stihove.

vrline – plemenitu narav, znanje, po`r-tvovanost, strpljenje.

Cela Rumijeva poezija je izraz divlje-nja prema ve~noj lepoti odra`enoj u svimaspektima stvorenog sveta. Rumi u sve-mu vidi znakove Voljenog Boga i ne uma-ra ga da se iznova divi Bo`ijoj kreaciji. Ru-mijeva radost je plod ekstati~ne, gnosti~-ke opijenosti, opijenosti koja ima alhemij-sku snagu da tugu pretvori u sre}u, to jenebesko, duhovno pi}e, koje bri{e tugu iupu}uje ~oveka ka sre}i i zadovoljstvu.

Odu{evljenje i radost koji pro`imajuMesneviju proizilaze iz ogromne ljubavi,ljubavi koja transformi{e i dovodi dounutra{njeg preporoda ~oveka. Zalju-bljen zna~i biti oslobo|en od ograni~enjakoje odre|uju vreme, prostor i sposob-nost transformisanja negativnih, pesimi-sti~nih i gorkih do`ivljaja i iskustava u po-zitivne i dobre.

Ustajte, da opijeni i veseli ruke podignemo

I da ovu tugu i pomisao na nju sahranimo!

Kullijate [ems, tom 7, str. 134

Najsna`niji ose}aj sre}e jeste trenutakspajanje sa voljenim, spajanje koje pred-stavlja sre}u a sre}a koja proizilazi iz togose}aja nije samo vezana za ljude, jer sva-ko stvorenje u univerzumu te`i da se vratisvom izvori{tu. Nej jeca zbog odvojenosti,a papagaj se pretvara da je mrtav kako bise ponovo vratio u svoju domovinu.

Od korena svog ko bude odvojen,

`udi da mu opet bude pripojen.

M I, 4

Ovakva radost mo`e biti samo Bo`ijidar; sre}a o kojoj on govori je iznad obi~nesre}e i sa njom se ni{ta ne mo`e uporediti.

Sre}an sam, jer sam oslobo|en ovosvetske sre}e

i bez pi}a pijan sam, pa opet sre}an sam.

Kullijate [ems, VIII, str. 192

Mevlana u ekstazi slavi ceo svemir, jer~itav svet i stvorenja u njemu, priroda injene pojave su opijeni ljubavlju: prirodase sme{i osmehom cveta, osmeh prirodeje Bo`iji dar.

O prole}e zaljubljenih, ima{ li vesti o miljenom mom?

Zbog tebe travnjaci bujaju i vrtovi se sme{e licu mom.

Kullijate [ems, I, str. 11

Kada ~ovek zaboravi Boga, onda On unjegovo srce ubacuje tugu koja ga vodi kasvome Tvorcu.

Kada zaboravi{ na obi~aj molitve

svlada te tuga i bol u srcu.

To je opomena koja veli – nemoj, to ne ~ini!

Ne menjaj savez starostavni!

M III, 349-50

Sve dok ne napusti prolazne lepote iu`ivanja koja one donose, ~ovek }e bitipod uticajem tuge i nespokoja. Lek za toje razmi{ljanje o Bogu – zikr, prizivanjeBoga i Njegovih imena, usredsre|ivanjena Bo`ansku prisutnost, delotvorno ot-klanja tugu i brigu iz ~ovekovog srca:

Suprotnosti be`e od suprotnosti,

no} pobegne ~im zasija svetlo.

Kada ^isto ime padne na usta

ne ostane ni prljav{tina ni tuga. M III, 187-8

U ~ovekovom nastojanju da se pribli`iBogu Koji je opisan atributima kao {to sulepota i lepo stvaranje, Rumi i ru`noposmatra kao deo lepog, a takvo shvata-nje samo po sebi vodi „pomirenju saBogom“. Bog je u Mesneviji Stvoriteljsvekolikog univerzuma, On ga je naslikaoi stvorio na najbolji na~in i bez ikakvognedostatka, i svaku stvar u njemu posta-vio na svoje mesto. Rumi prihvata stvara-nje kao ~in Bo`jeg milosr|a, zato je u du-bini svog bi}a pomiren i suprotstavljanjekreaciji vidi kao pobunu i neposlu{nost.

Ja u ruci ni kamena i ni sa kim ratovanja

a ni sva|u – kao vrt pun sam radovanja.

Divan-e kabir, gaz. 1789

^ovek koji je u miru s Bogom na svetgleda pozitivno i vedro; to mu donosi po-sebnu vrstu zadovoljstva koja je plod po-mirenja s Bogom, sklada i harmonije. Utre}em tomu Mesnevije, izme|u Behlula idervi{a odvija se dijalog:

Behlul upita nekog dervi{a,

Kako si? Reci mi da znam!

A on re~e: A kako bi bio onaj

po ~ijim `eljama svet se kre}e,

Po ~ijoj volji teku bujice i potoci

a i zvezde se kre}u kako on po`eli.

M, III, 1884-90

Lepo i ru`no, s druge strane, predsta-vljaju relativne pojave i umnogome zavi-se od na{e percepcije.

Na svetu ne postoji apsolutno zlo

zlo je relativno, zapamti to.

U carstvu vremena ni {e}er ni otrov ne postoje

a da jednom nisu oslonac, a drugome bukagije.

Zmijski otrov za zmiju je `ivot

a za ~oveka smrt.

M, IV, 65-67

Kategorije lepog i ru`nog umnogomezavise od samih ljudi, njihovih du{evnihstanja, mentaliteta i naravi. Za Med`nunakoji je lud za Lejlom, ne postoji ni{ta lep-{e od psa iz Lejline ~etvrti. I onaj ko nasvet gleda pozitivno lepo vidi ru`ne poja-ve i stvari, samo {to to kod njega ne izazi-va nelagodu i odbojnost. Ovakav sveto-pogled karakteristi~an je za izuzetne lju-de, verovesnike i profete; Mevlana usvom maniru ka`e da kiselost sir}eta mo-`e ubla`iti samo dosta {e}era.

Devetsto je godina Nuh u veru pozivao

a bezverje naroda se stalno pove}avalo.

No, naredba za pozivanje od Stvoritelja dolazi,

prihvatanje il’ neprihvatanje Njemu ni{ta ne donosi.

Je li nekad odustao od pozivanja?

il’ se u pe}inu kakvu povukao radi skrivanja?

Narod je po Nuhu sir}e prolivao

A Nuh je na njih {e}er izlivao.

Kada se sir}e mnogo ukiseli

zasladi ga i dodaj mu {e}er beli.

M VI, 9, 10, 11, 17 i 20

^ovek mora trajno o~istiti svoju du{uda bi zaslu`io Bo`iju milost; on mora sva-koga da voli; to je Mevlanino shvatanjemorala: ~ovek mora da ima ~istu, ~ednudu{u, dostojnu da voli Boga, du{u dovolj-no {iroku i otvorenu da voli i prigrli ceosvet. On zato mora usavr{iti unutra{nje

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007.2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA24 25

deo njegovog opusa. Prvi prevod ovog sti-ha objavio je Nikolson 1989. godine, pri-znav{i da se originalni tekst ne pojavljujeni u jednom od izdanja koje je koristio.

Postoje mnogi prikazi (pri~e) u persij-skim izvorima o tome da je Rumi, zajednosa svojim u~enicima, svakodnevno oba-vljao pet molitvi i petkom odlazio na mo-litvu u centralnoj gradskoj d`amiji u Ko-nji. Vekovima se zna da veliki deo Rumi-jevog pesni{tva predstavljaju nadahnutiprevodi na hiljade kuranskih odlomaka,kao i mnogih izreka Bo`ijeg poslanika.U svom delu Rumi and the Sufi Tradi-tion Sejjid Husein Nasr navo-di kako je jedan od najve-}ih poznavalaca Rumi-jevog dela u savre-menom Iranu, HadiHairi, u neobjavlje-noj studiji doka-zao da je skoro 6000 stihova iz Me-snevije i Divanaprakti~no direktanprevod kur’anskihodlomaka u persij-sku poeziju. (^elkov-ski, The Scholar and theSaint, p. 183)

U jednom autenti~nom katrenu, Ru-mi ka`e:

Sve dokle sam `iv, sluga sam Kur’ana,

i pra{ina na putu Muhameda, Odabrana,

rekne li ko za mene drugo pa sla`e,

gnu{am se i njega i na to {to ka`e.

Za muslimane {irom sveta Mevlana jebio i ostao musliman sna`ne vere, bogatedu{e, a{ik – zaljubljenik u Boga, koji jehteo da spozna Bo`ije bi}e, a njegova po-ezija svedo~anstvo opijeno{}u Bo`an-skom ljubavlju i zaneseno{}u.

Nasle|e i zave{tanje

Intelektualni, duhovni i knji`evni uticajMevlane nadilazi sva nacionalna i etni~-

ka ograni~enja. Iako narodi persijskog go-vornog podru~ja, Irana, Afganistana i Ta-d`ikistana u njemu vide jednog od naj-zna~ajnijih klasi~nih pesnika koji je svo-jim delom uticao na ogroman broj zna~aj-nih i manje zna~ajnih pesnika tokom isto-rije, ni{ta nije manji ni uticaj Mevlane nanarode turskog govornog podru~ja. Osimtoga, njegova poezija na odre|en na~in

predstavlja osnovu zna~ajnog delaklasi~ne, odnosno tradicional-

ne iranske i afganistanskemuzike, koja je dala

svetski priznate muzi-~are kao {to su Mu-hamed Reza [a|a-rijan, [ahram Na-zeri, Davud Azadiz Irana i OstadMuhamed Ha{em^e{ti (Afganistan).

S druge strane, Me-vlanino u~enje za

mnoge ljude na Zapa-du koji ga poznaju preko

prevoda predstavlja najboljiuvid u filozofiju i praksu sufi-

zma.Mevlanina dela su u celini ili delimi~-

no prevedena na mnoge svetske jezike,me|u kojima su ruski, nema~ki, urdu,turski, arapski, francuski, italijanski i{panski. Skoro je nemogu}e nabrojati svevidove umetni~kog izra`avanja, od kon-cerata, umetni~kih radionica, ~itaonica,plesnih performansa i drugih oblika, kojise organizuju sa tematikom iz Mevlaninepoezije. Ilustracije radi, izbor Mevlaninepoezije koji je na~inio i i na engleski pre-veo Kolman Barks, prodat je u vi{e od po-la miliona primeraka {irom sveta, {to do-

Tuga i bol ~oveka pribli`avaju Bogu,jer se ~ovek u nevolji vi{e se}a Boga. Bog~uje kada Ga neko doziva; kada Ga ~ovekdoziva, On se njega seti. Faraon je primerokorelog nemilosrdnog ~oveka bez trun-ke saose}anja.

Dao je faraonu obilno imanje i kraljevstvo

ovaj je polagao pravo na Njegovu mo} i veli~anstvo.

Sva mu je carstva ovog sveta dao

ali mu patnju, bol i tugu nije dao.

Dozivanje bez bola je iz poti{tenosti

Dozivanje u bolu je iz ljubavi.

M I, 201– 4

Za sre}an `ivot potrebno je dru`iti sesa sre}nim ljudima, jer to u nama stvarasre}u.

Rekoh ne dru`i se sa tu`nim prijateljem,

ne sedi sa drugim osim sa veselim prijateljem.

Mani se trna kad si u vrtu,

sedi sa ru`om, jasminom i narcisom.

Kullijate [ems, VIII, str 256

Mevlana i islam

Rumi je bio vrstan poznavalac Kur’anai njegove egzegeze, hadisa Bo`ijeg

poslanika i islamskog svetog predanja.Uostalom, Kur’an i hadis (sveto predanje)su glavni izvori Mesnevije u kojoj je Rumiprotuma~io veliki broj kur’anskih ajeta iodlomaka, mno{tvo Poslanikovih hadisa,naj~e{}e u formi poezije. Zbog toga seMesnevija smatra pesni~ko-misti~nim ko-mentarom Kur ’ana i kur ’anski stil jeumnogome ostavio svoj pe~at na Mevla-nino pevanje u ovoj knjizi.

Mevlana je vernik, odani i pobo`ni

musliman, privr`en kur’anskom slovu iduhu. Njegova pripadnost islamu nikadanije osporavana niti dovo|ena u pitanje umuslimanskom svetu, gde se on ve} osamvekova slavi kao jedan od velikana koji sunajsna`nije uticali na formiranje njegovihduhovnih kretanja, da i ne pominjemonjegov gotovo vanvremenski uticaj na ce-lokupni nastanak, oblikovanje i razvoj su-fijsko-gnosti~ke misli kao neodvojivogsegmenta unutra{njeg u~enja islamske re-ligije.

S druge strane, u skladu sa popular-nim elementima ‘neislamskog sufizma’,na Zapadu su stvorene popularne verzijeRumijeve poezije koje ili izbegavaju iliumanjuju njegovo religijsko u~enje. Rumise pogre{no prikazuje na na~in koji se do-pada savremenim zapadnjacima `eljniminstant sufizma i duhovnog prosvetljenja:kao otpadnik, individualac koje se ne pla-{i od toga da bude slobodnog duha, neo-buzdani mistik poludeo od strasti, nadah-nuti pesnik, senzualan i spontan, i kaouniverzalni gnostik koji ignori{e islamskeautoritete i sam verozakon. Ideja da jeRumi malo mario za verske stvari potkre-pljena je prevodima i verzijama poemakoje mu se pripisuju, a koje on zapravonije napisao i koje iznose radikalno sufij-sko gledi{te koje njemu nije karakteristi~-no. Ti stihovi, koji se ne nalaze ni u jed-nom od najranijih rukopisa njegove poe-zije, glase:

[ta da ~inim, o vernici, ne poznajem vi{e sebe,

Nisam hri{}anin, ni Jevrejin, nit musliman,

ni poklonik vatre.

Nisam od istoka ni zapada, ni od kopna ni od mora,

niti sam od zemlje ove, nit od zvezda koje

nebom plove.

Ovi stihovi nisu prona|eni u najstari-jim rukopisima i ne predstavljaju izvorni

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007.2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA26 27

bele{kama koje je napisao prevodilac. Ni-kolsonov rad koji se smatra najpouzdani-jim i jedinim celovitim prevodom Mesne-vije na neki svetski jezik, vremenom jepostao standard u prevodila~kim krugo-vima, a zahvaljuju}i op{irnim komentari-ma postao je neka vrsta ud`benika zaupoznavanje sa osnovama islamskog mi-sticizma (tesavufa).

Posle neobi~no duge pauze, pojavio seprevod D`avida Mod`adedija, jednog odnajboljih persijskih poznavalaca Mevlani-nog opusa, koji je objavio OxfordUniversity Press, u ediciji Oxford World’sClassics Series. Mod`adedijev prevod je2004. godine nagra|en presti`nom nagra-dom Lois Roth Prize koju dodeljuje Ameri-can Institute of Iranian Studies za izuzet-no dobar prevodila~ki poduhvat u oblastipersijske knji`evnosti.

Rumi, Spiritual Verses, The First Book ofthe Masnavi-ye Ma’navi (Rumi, Duhovni sti-hovi, Prva knjiga Mesnevije), novi prevodpomenutog persijskog izdanja koje je pri-premio M. Este’lami, sa uvodom i ‘uput-stvom’ za pristup Rumijevom knji`evnomdelu, kao i poja{njenjima, sa~inio je AlanWilliams, i objavljen je u presti`noj izda-va~koj ku}i Penguin Classics, Penguin,London and New York, 2006. godine.

The Masnavi: Book Two (Mesnevija,druga knjiga), u prevodu D`avida Mo-d`adedija u ediciji Oxford World’s Clas-sics Series, objavljena 2007. godine, prvi jeikada sa~injeni prevod integralnog tekstadruge knjige Mesnevije, koja osim tekstasadr`i i obiman uvod i poja{njenja kojazapadnom ~itaocu olak{avaju ~itanje ipra}enje osnovnog teksta.

Iako su delimi~ni prevodi teksta Me-snevije na engleski jezik mnogo ~e{}i i ve-rovatno ih je toliko da ih je gotovo nemo-gu}e sve pobrojati, izdvoji}emo jo{ dva:The Essential Rumi, izbor i prevod koji jesa~inio Kolman Barks sa D`onom Mojne-

om, objavljen je u izdanju izdava~ke ku}eHarper Collins iz San Franciska, i CastleBooks iz Njujorka, 1997. godine. Illumina-ted Rumi, u prevodu Kolmana Barksa, i uzsaradnju Majkla Grina, predstavlja izborodre|enih odeljaka iz svih knjiga Mesne-vije, a objavila ga je izdava~ka ku}aBroadway Books iz Njujorka 1997. godine.

NAJPOZNATIJI POZNAVAOCIMEVLANINOG DELA

Rejnold Alin Nikolson (1868-1945),obrazovao se u Edinburgu, Aberdinu iKembrid`u, gde je diplomirao na Odsekuza klasi~ne i indijske jezike. Godine 1901.postavljen na mesto profesora persijskogjezika na University College u Londonu.Bio je veoma plodan autor, izdava~, re-daktor i prevodilac u oblasti islamskog mi-sticizma. Jedan je od najistaknutijih i naj-uticajnijih poznavalaca Rumija na Zapa-du, a njegov prevod Mesnevije i danas sesmatra kao cenjen, visoko referentan i po-uzdan prevod. Napisao je Knji`evnu isto-rija Arapa (Literary History of the Arabs).

voljno govori o popularnosti Rumija kojanadilazi sve verske i etni~ke kategorije.Osim toga, Mevlanina poezija u digital-noj formi dugo vremena se zadr`ala me-|u 20 najslu{anijih i najprodavanijih delapresti`nog ameri~kog muzi~kog ~asopisaBillboard. Mevlanine ljubavne stihove ko-je je kompilovao Deepek Chopra uz mu-zi~ku pratnju, ili su ih kao pesme izvodilepoznate filmske i muzi~ke zvezde kao {tosu Madona, Goldie Hawn, Filip Glas i De-mi Mur; a kompakat disk Rumi; Lover-drunk, je jedan je od najpopularnijih mu-zi~kih domena na Internetu. Nedavnosprovedene ankete i istra`ivanja pokazu-ju da je persijski pesnik iz trinaestog veka,koji je `iveo u seld`u~kom sultanatu, naj-~e{}e i najpa`ljivije ~itani pesnik u Sjedi-njenim Ameri~kim Dr`avama.

PREVODI MESNEVIJE

Mesneviju su, kao {to je i obi~aj, prvipo~eli da prevode orijentalisti. Je-

dan od prvih prevoda Mesnevije na en-gleski jezik sa~inio je Sir James W. Redho-use. Objavljen je u Londonu 1881. godinepod podu`im naslovom The Mesnevi ofMevlama Jelalu’din Rumi. Book first, togetherwith some accounts of the life and acts of theauthor, of his ancestors, and of his descen-dants, illustated by a selection of characheri-stic anecdotes, as collected by their historian,Mewlana Shemsu’ddin Ahmed el-Aflaki el-Arifi. I pored duga~kog naslova, ovaj sti-hovani prevod se odnosi samo na prvuknjigu Mesnevije. Uz prevod je izdao i iz-bor iz dela „Menakibul arifin“ (@ivotopisignostika) od El-Aflakija, najstarijeg delakoje govori o Mevlaninom `ivotu. Iakodelo nije prire|eno sa potrebnom pa-`njom i ozbiljno{}u, a stihovani prevod jedonekle optere}en delimi~nom usiljeno-{}u, ono predstavlja zna~ajan poduhvatza dalje istra`ivanje ove materije.

U Londonu se pojavio i slede}i pre-vod, i to ve} 1887. godine. U prevodu iprepevu E. H. Whinfielda iza{ao je podnaslovom Masnavi-i Ma’nawi, The SpiritualCoplets of Maulana Jalalu-d-din MuhammadRumi. Whinfieldov prevod je bio prvi ko-ji je engleskom ~itaocu dao analizu sadr-`aja Mesnevije, sa oko 3500 izabranih iprevedenih stihova. Ovaj prozni prevodje izbor iz svih {est tomova Mesnevije.

Prevod II toma Mesnevije na engleskijezik sa komentarom priredio je C. E.Wilson u Londonu 1910. pod naslovomThe Masnavi by Jalalu’d-din Rumi, Book II.Ovaj prevod u prozi se odlikuje time {tonastoji da uz visok nivo pouzdanosti osta-ne veran duhu originala.

Engleski prevod pri~a iz Mesnevije,koji je pripremio Artur Arberi, {tampan jeu Londonu u 2 toma od 1961-1963. godi-ne. (A. J. Arberry: Tales from Mathnawi,More Tales from Mathnawi). To je detal-jan nau~ni prevod, a uz to i lagan za obi~-nog ~itaoca. Uvr{ten je u spisak knjiga ko-ja izdaje UNESKO u cilju upoznavanjaknji`evne zaostav{tine raznih naroda.

Arberi je sledio delo svog profesoraArberija u potpunosti, temeljno i duboko.On je 1949. godine izdao prevod Mevlani-nih katrena (rubaija); tako|e je objavioprevod Mevlaninog proznog dela „Fihima fihi“, pod naslovom „Discourses ofRumi“, London, 1961.) Ovo delo sadr`iMevlanina predavanja koja je dr`ao u~e-nicima i pripravnicima.

Prvi potpuni i najpoznatiji, i danas ak-tuelan prevod Mesnevije priredio je Rej-nold A. Nikolson. Njemu je trebalo punih15 godina (od 1925. do 1940) da na engle-ski prevede svih {est tomova Mesnevije.Nikolsonov prevod, pod naslovom TheMathnawi of Jalalu’ddin Rumi prire|en jekao kriti~ko izdanje na osnovu najstarijegpoznatog rukopisa. Prevod sadr`i i dvazasebna toma sa detaljnim komentarima i

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007.2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA28 29

R. A. Nikolson (1868-1945)

skom misticizmu postala su popularna naZapadu. [imelova je ro|ena 1922. u Er-furtu, studije arapskog zapo~ela je sa pet-naest godina. Kada joj je bilo devetnaestgodina, na Univerzitetu u Berlinu, steklaje doktorat iz islamskih jezika i civilizaci-je, a sa 23 godine postala je profesor arap-skog jezika i islamskih nauka na Univerzi-tetu u Marburgu, gde je oti{la da bi stekladrugi doktorat iz istorije religija. Godine1954. postala je profesor Istorije religija naUniverzitetu u Ankari. Tu je provela petgodina, dr`e}i predavanja na turskom ibave}i se kulturom i misti~kom tradicijomte zemlje. Po{tovalac dela Muhameda Ik-bala, [imelova je njegovu „D`avidnamu“prepevala na nema~ki. Pakistan ju je odli-kovao sa svojim najvi{im gra|anskim od-likovanjem, „Hilal-e-Imtiaz“. Autor jebrojnih dela i studija iz oblasti islamskeduhovnosti, misticizma, jedno od najpo-znatijih je, pored Misti~kih dimenzija isla-ma, Trijumfalno Sunce – studija o delu D`ela-ludinu Rumiju (1978).

Husein Muhijudin Gom{ei Elahi,svetski priznati autoritet za persijsku knji-`evnost i duhovnost. Ro|en je 1940. u Te-heranu gde je diplomirao islamsku teolo-giju i filozofiju. Objavio je dela: Selectionfrom the Discourses of Rumi (Fihe-ma-Fihi);365 Days with Rumi. Njegova predavanjasa akcentom na uporednu analizu zapad-ne i isto~ne knji`evnosti i duhovnosti na-i{le su na dobar prijem {irom sveta. Jednood njegovih najpoznatijih dela je Rumi:The Art & Wisdom of Storytelling in Mathna-vi Rumi: The Messenger of Love.

Rumi, pesnik i prosvetitelj

Ipored toga {to Mesnevija, koja se ~estonaziva ezoterijskim komentarom Ku-

r’ana, predstavlja okean gnoze koji krijesveukupnu nauku sufijskog u~enja, ova

poema je i knjiga o Jednom Bogu i nije pi-sana samo za muslimane, odabrane sufije,mistike, putnike duhovnog putovanja ilipripadnike dervi{kih redova. Ona je gno-sti~ka epopeja o umiranju, poni{tenjusopstva i prevazila`enju svih prepreka skojima se suo~ava ~ovek na putu ka Bo-gu, o povratku iskonskom zavi~aju, o du-hovnom sazrevanju i strpljivosti koja jenu`na na putu duhovnog preobra`aja.Mesnevija je knjiga koja govori o ponov-nom ro|enju pojedinca, o `ivotu opije-nom Bo`anskom ljubavlju, o iskustvuve~nosti i dodiru nebeskih divota. Krozsvoje pri~e i pevanja, ova poema, koja sesasvim prikladno mo`e nazvati i poema ospoznaji `udnje stvorenja za svojim Stvorite-lje ili poema u slavu `ivota u oba sveta, {irirazdragano ose}anje o beskraju i slobodiduhovnog traganja. Svakim svojim sti-hom Mesnevija poziva ~oveka na duhov-no putovanje i spoznaju izvan ovosvet-skih ograni~enja, kako bi svojim postig-nu}em prevazi{ao prolazni i tro{ni svet.Zato je i danas, i to mo`da i vi{e nego ika-da ranije, izvor nadahnu}a za mnoge lju-de koje te`e duhovnom uspinjanju, i sna-`an stimulans za ponovno razmatranje ipreispitivanje `ivotnih uverenja.

Dana{nji svet se, s jedne strane koprcau mno{tvu materijalizma, dok sa drugestrane, pati od nezapam}enog verskog fa-natizma i povr{nosti. U takvoj situaciji Me-vlanina poruka tolerancije, mira, ljubavi iprijateljstva, pome{ana sa najdubljim du-hovnim znanjima i spoznajama, predsta-vlja nebeski zov ~oveku koji dopire do srcaonih koji tragaju za duhovnim svetom, ko-ji osloba|a i pro~i{}ava njihova srca. Danasnjegov zov povratka duhovnom izvoru,univerzalnoj humanosti i ljudskom jedin-stvu odzvanja kudikamo sna`nije i razgo-vetnije nego ikada ranije, jer, kako opisatiduhovno stanje dana{njeg ~oveka, a neuporediti ga sa bezna|em brodolomnika

Badiu’zaman Foruzanfar (1903-1970);profesor persijske knji`evnosti, iranskelingvistike i kulture na Univerzitetu u Te-heranu, bio je vrstan poznavalac i jedanod najve}ih autoriteta Mevlaninog dela uIranu i islamskom svetu. Bio je dugogodi-{nji profesor knji`evnosti na Teheran-skom Univerzitetu, a njegovo kriti~ko iz-danje Divana u 10 tomova jo{ uvek sesmatra najzna~ajnijim i najboljim te vrste.U koautorstvu sa D`elalom Homeijempriredio je kriti~ko izdanje Mesnevije, za-tim izdanje Fihi ma fihi koje je, zahvajuju-}i odabranom prevodu A. J. Arberija, po-stalo poznato na Zapadu.

Abdulhusein Zarinkub (1923-1999),istaknuti poznavalac iranske knji`evnost injene istorije, persijske kulture i istorije.Doktorsku tezu je odbranio na Univerzi-tetu u Teheranu 1955. godine, pod men-torstvom Badiu’zaman Foruzanfara. Pre-davao je na mnogim presti`nim univerzi-tetima {irom sveta, kao {to su Oksford,Sorbona i Prinston. Zbog njegovih pionir-skih poduhvata u mnogim oblastima kao{to su persijska knji`evnost, knji`evnakritika i komparativna knji`evnost smatrase ocem moderne persijske knji`evnosti.Umro je 1999. godine u Teheranu.

D`elaludin Homaei, poznat je posvom doprinosu u afirmaciji persijskeknji`evnosti, lingvistike i kulture. Preda-vao je persijsku knji`evnost na Univerzi-tetu u Teheranu. Sa Badiuzaman Foru-zanfarom dugi period je posvetio istra`i-vanju Rumijevog dela. Izu~avao je arap-sku knji`evnost, Rumija i sufizam.

Vilijam C. ^itik je profesor kompara-tivnih religija na Univerzitetu Stoony Bro-ok u New Yorku, i jedan je od najcjenjeni-jih zapadnih stru~njaka za islamsku du-hovnost. Njegova dela o u~enju Ibn Arabi-ja i D`elaludina Rumija otvorila su na Za-padu put za upoznavanje sa mi{lju velika-na islamske ezoterije oli~ene u sufizmu.

Ro|en je u Konektikatu (SAD), dok-torsku tezu iz oblasti persijske knji`evno-sti odbranio je na Univerzitetu u Tehera-nu 1974. godine. Napisao je brojna dela,eseje i ~lanke o Rumiju i njegovoj misti~-koj poeziji (The Sufi Path of Love: The Spiri-tual Teachings of Rumi (1983); The Sufi Doc-trine of Rumi: Illustrated Edition.

Sejid Husein Nasr (r. 1933) u Tehera-nu; profesor na Odeljenju za islamskestudije na Univerzitetu D`ord` Va{ing-ton. Najpoznatiji muslimanski filozof naZapadu, istaknuti poznavalac kompara-tivne religije, dugogodi{nji prijatelj i u~e-nik Fritjofa [uona, istinski autoritet uoblasti islamske ezoterije, sufizma, filozo-fije i metafizike. Autor je tridesetak knjigai oko tri stotine eseja.

Anemari [imel (1922-2003). ProfesorAnemari [imel, slavni nema~ki istra`iva~islama, stru~njak u oblasti islamskog mi-sticizma, objavila je vi{e od 50 knjiga. Pre-davala je na raznim univerzitetima, uklju-~uju}i Harvard, Bon, London i Ankaru.Vladala je isto~nja~kim jezicima, farsijem,turskim, urdu i dari. Njena dela o islam-

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007.2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA30 31

Abdulhusein Zarrinkub (1923-1999)

usred uzburkanog okeana koga visoki tala-si, kao prut, bacakaju tamo-amo i prete daga uvuku u tminu njegovih neprozirnihvoda? Zato je Rumijeva poezija duhovnogpreobra`aja prosvetiteljska i duboko hu-mana: ona tra`i od ~oveka da otvori unu-tra{nje o~i kako bi progledao unutra{njimvidom, savetuje ga da odbaci neispravne`elje i nedoli~ne prohteve ne bi li mu seotvorila prelepa i ogromna prostranstva.

Svojim bi}em, umom, slobodnom mi-{lju, poniznim srcem, beskrajnom ljuba-vlju i optimizmom, Rumi daje ~ovekuvrednost i priznaje ga, voli i po{tuje. Onsmatra da ljubav nije u me|usobnom gle-danju onih koji se vole, ona je i u istom gle-danju na jednu stvar, na isto mesto, na istipredmet. Rumi poziva ljude u svoj duhov-ni svet, poziva miru, dru`eljublju, razume-vanju. Zato valja oslu{nuti negove re~i:

Ako od Boga tra`i{ prijateljstvo,

sa voljenim na|i re~;

Ako od ljubavi o~ekuje{ dobitak,

saglasi se sa voljenim;

@eli{ li do}i do meseca, od no}i ne be`i;

Zarad ru`e i |ulsije pomiri se sa trnjem i

ubodima.

(prevod Lamija Had`iasmanovi})

Niko kao Rumi nije na tako briljantanna~in povezao duhovnost, racionalnost iuniverzalni moral. Bog, svet i ~ovek su me-|usobno zagrljeni snagom kreativne ljuba-vi koja se neprestano, kao zlato, izliva saBo`jeg veli~anstvenog prestola. Istovre-meno sa njegovim ultra-senzitivnim i ul-tra-racionalnim misti~kim iskustvom sveo-buhvatnog duha u kojem svaki ego `ivi,kre}e se i ima svoje bi}e, on nam se pred-stavlja kao pronicljiv logi~ar i ve{t metafi-zi~ar. Kada se tome dodaju njegova lirskastrast i poetski genij, postaje jasno kolikoMevlana, zapravo, nadilazi sve one koji susamo mistici, filozofi ili samo pesnici.

Zavr{i}emo stihovima o sjedinjenju inestajanju svih razli~itosti, mno{tva iodvojenosti: Rumi smatra da svi stanov-nici ovog materijalnog sveta imaju jedanizvor, pradomovinu, od koje su odvojeni,a ljubav je ona sila koja ih ponovo mo`evratiti i sjediniti sa izvorom.

Bejasmo jedno, svi jedna tvar

bez glave, lica i nogu, a On poglavar.

^im dobi oblik, to svetlo ~isto,

posta mno{tvo, kao senke reckastih svodova isto.

Katapultom poru{ite bedeme {iljate

da razlike me|u razli~itim potrete.

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007.2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA32 33

Mesnevija (naziva se i mozdavad`-sparivana), je persijska pesni~ka vrstakod koje su svi polustihovi sro~eni u jed-nom ritmu, a svaki njen distih ima svojuposebnu rimu. Ime mesnevija dobila jezbog zna~enja same re~i masna’ (dvojepo dvoje). Broj distihona u mesneviji nijeograni~en zbog ~ega je ona kao formabila pogodna za pri~e, legende i istorij-ske vrste. Forma mesnevije prisutna jeve} u prvim vekovima persijske pesme.

Kao ~ist produkt persijskog duhamesneviju su koristili persijski pesnici zapisanje najdu`ih formi koji dosti`u i vi{ehiljada stihova: epopeje, romanti~-ne, alegorijske, didakti~ke imisti~ke spevove, a po-nekad su njom izra`a-vana i nau~na isku-stva. Svoja pesni~-ka ostvarenja, per-sijski pesnici su,bilo sami ili ka-snije drugi, saku-pljali u divane ukojima su pesmebile pore|ane poutvr|enom redu. Uformi mesnevije na-pisana su dva mo`danajpoznatija speva per-sijske knji`evnosti, Firdusi-jeva [ahnama (Knjiga o kraljevi-ma), koja sadr`i oko 60 000 distihona, iMesnevija Mevlane D`elaludina Rumija,koja ima ok 27 000 distihona.

Vrste mesnevije u persijskoj knji`evno-sti su: epska, eti~ko-didakti~na, gnosti~-

ka i ljubavna. Epska mesnevija je nastalau desetom veku i kulminirala je u [ahnami

Firdusija; u eti~ko-didakti~noj vrsti mesne-vije pesnik se usredsre|uje na eti~ke kon-cepte i pojmove, a kako je sama formamesnevije ina~e pogodna za du`u naraci-ju, njom se mogu preneti eti~ki i didakti~-ni sadr`aji. U ovu vrstu mesnevija spadaSa’dijev Bustan. Obrasce gnosti~ke me-

snevije postavio je Sana’i koji je u formimesnevije prvi iznosio gnosti~ke i sufijskedoktrine. Gnosti~kim mesnevijama pripa-daju i one koje je pisao Atar, a jedna odnajslavnijih svakako je Govor ptica (Mantik

at-tajr). Gnosti~ka mesnevija je dostiglasvoju kulminaciju sa Mevlanom D`elaludi-nom Rumijem u njegovom kapitalnom ibriljantnom spevu Mesnevi-je ma’navi.

U srcu ljubavnih mesnevija nalaze seljubavne pri~e. Ova vrsta mesnevije, u ko-joj se usredsre|uje, uglavnom, na junakeiz ljubavnih pustolovina i sva doga|anjavezana za njih, bila je {iroko prisutna u

persijskoj knji`evnosti jo{ od davni-na. U {estom/dvanaestom ve-

ku, pojavio se najve}i pe-snik persijskih stihova-

nih pri~a, Nezami odGan|e. On je uspeoda, snagom svojihmesnevija, iskri-stalizovanih kra-snore~ivim i utvr-|enim jezikom,odjednom, nad-ma{i sve ostale.

Husrev i [irin, Lejla

i Mad`nun, Sedam

lepotica su njegovepoznate ljubavne me-

snevije. U devetom/petnae-stom veku, D`ami }e vizavi Ne-

zamijeve Pentade sro~iti sedam mesnevi-ja po imenu Haft ourang (Sedam presto-lja) od kojih ima i ljubavnih, poput Jusufa

i Zulejhe, te Lejle i Med`nuna.Najve}em broju persijskih mesnevija

je zajedni~ko {to se u njima, u raznimkontekstima, koriste mnoge hikaje i pri-~e, tako da se mo`e ~ak konstatovati dase mesnevija, zapravo, name}e kao je-dan od knji`evnih obrazaca tradicional-nih persijskih pri~a.

G. H. Tamimdari,

Istorija persijske knji`evnosti, 2004.

stihona je ugledalo svetlo dana. Poeme uDivanu potpisane su imenom [emsa, u~ast Mevlaninog velikog prijatelja i du-hovnog pokrovitelja. Postoji nekoliko ob-ja{njenja za to; jedno je da je Rumi svojeduhovno nadahnu}e preto~io u stihovezahvaljuju}i nadahnu}u i duhovnoj bli-skosti sa [emsom iz Tabriza, i zato je sa-svim logi~no da njegovo najobimnije deloponese ime po ovom ~oveku. Drugo,sklonije misti~nom gledanju, ka`e da seRumi na kraju identifikovao sa svojim du-

hovnim mentorom. U tom slu~aju, Divanbi zapravo bila zbirka [emsovih kazivanjaizre~enih kroz usta Mevlane. Pominje se ida Rumi pre susreta sa [emsom nije izre-kao ni jedan stih i da su sve njegove pe-sme i sva poetska dela nastala u poznijimgodinama, nakon susreta sa [emsom, i daje zbog toga Mevlana ve}inu svojih gaze-la posvetio [emsu Tabriziju.

Bez svih se mo`e opstati, bez tebe opstanka nema,opeklina mi zbog tebe na srcu, ne da drugom ono mesto.

Oko uma opijeno je tobom, kru`i} sferin poni`en pred tobom,uho je rukom tvojom zaigralo; bez tebe opstanka nema.

Du{a zbog tebe klju~a, srce se tobom nasla|uje,um se sav razbesni; bez tebe opstanka nema.

Vino moje i opijenosti moja, ba{to moja i prole}e moje,sanku moj i smiraju moj; bez tebe opstanka nema.

Slava i veli~ina moja si ti, vlast i imu}stvo moje si ti,voda bistra moja si ti; bez tebe opstanka nema.

Nekad se u odanost da{, nekad se u okrutnost da{,ma moj si ti, gde to ho}e{? Bez tebe opstanka nema.

Srce daju, istrgne{ ga, pokaju se, ti osujeti{,sve ovo sam ti ~ini{; bez tebe opstanka nema.

Bez tebe ako opstane se, prevrnu}e se sve u svetu,ba{ta Irema pakao bi}e; bez tebe opstanka nema.

Ako si ti glava, stopalo ja bi}u, ako bude{ upori{te, uskrsnu}u,ako ode{, nesta}u; bez tebe opstanka nema.

San meni razbio si, obris moj oprao si,od svih si me odvojio; bez tebe opstanka nema.

DIVAN

Divan-e [ams-e Tabrizi (Divan [emsa Ta-brizija, Veliki divan, [emsov divan) je

najpoznatije Rumijevo delo posle Mesne-vije. To je pesni~ka zbirka sa oko trideset i{est hiljada distiha u formi gazela, rubaijai drugih klasi~nih pesni~kih formi. Divanje hronolo{ki nastao pre Mesnevije i u nje-mu se jasno vidi Rumijev duhovni preo-bra`aj u zanesenog pesnika ljubavi, oddotada{njeg uglednog verskog autoritetai propovednika, preobra`aj koji je inciraosusret i dru`enje sa tajanstvenim dervi-{om, iz koga se izrodila unutra{nja alhe-mija ljubavi. Njegovi gazeli25 u Divanu no-se upe~atljivo svedo~anstvo o snazi ljuba-vi, predanosti i nadahnu}u koje nastajekada se sretnu dve du{e koje su istinski`edne istine.

Gnosti~ka knji`evnost je, s pravom semo`e re}i, do`ivela vrhunac upravo u Ru-mijevoj Mesneviji, a gnosti~ki gazel u nje-govom Divanu, u dva dela nenadma{napo ekstati~nom stilu. Na taj na~in, pravackoji je zapo~eo sa Sana’ijem i nastavljen irazvijen Atarom, kulminirao je sa Mevla-nom sa ~ijim gnosti~kim intuitivnim isku-stvima je usavr{en.

Osnovna stilska odlika Mevlaninog ga-zela le`i u njegovoj muzikalnosti. Mevla-nino fascinantno poznavanje muzike i ~i-njenica da su se izvodili na duhovnimkoncertima (sama’), dali su posebnost nje-govim gazelima i u~inili ih izuzetnim. Me-vlana je u svojim gazelima koristio razne,naj~e{}e taktirane (zarbi) i melodi~ne(malhun) ritmove u heksametru i oktame-tru. Prozodi~ke stope njegovih gazela suuglavnom jednake, i on je veoma retkokoristio ritmove sa nejednakim stopama.Ovi ritmovi su karakteristi~ni po tome {toostavljaju utisak ushi}enja i vatrenosti.

Leksika u Divanu ~ini se da je pa`ljivoodabrana i uskla|ena. Mevlana ne upo-

trebljava po svaku cenu sve~ane i kurtoa-zne lekseme kao njegovi prethodnici, u tovreme uveliko ustaljene u persijskoj poe-ziji; on se sasvim komotno opredeljuje zasvakodnevne, obi~ne re~i, pa i sintagmekoje su malo poznate svakodnevnici. Za-to su u vokabular Divana u{le i re~i kao {tosu kuvana repa, jarac, praziluk, vre}a, korpa,ko{ara i ~ekrk, mada ~esto zna da u gazeleubaci i turske, a ponekad i gr~ke re~i.

Konceptualno i idejno, njegovi gazelipokrivaju veoma {irok spektar o ~emu sene mo`e govoriti ukratko. Zapravo, takvokonceptualno bogatstvo i raznolikost sujedna od njegovih intelektualnih karakte-ristika. Gazeli su umetnuti u okvir ljubavi,u isti onaj okvir u koji je stavljena celo-kupna gnosti~ka poezija. U ovom slu~ajuradi se o plamte}oj, pro~i{}enoj i tran-scendentnoj ljubavi, jer je takvu ljubavMevlana prepoznao u bi}u [emsa Tabrizi-ja u trenucima njegovog ekstati~kog sago-revanja u Ljubljenom. Kada je kasnije[ems nestao iz njegovog `ivota, ta ljubavje, usled razdvojenosti i udaljenosti, za-zvu~ala tugom i setom koja }e od tada po-stati lajt-motiv u Divanu.

Mevlanini gazeli se, gledano sa aspek-ta forme i idejnog koncepta, mogu pode-liti u dve kategorije: u prvoj su oni napi-sani u ekstati~kom duhu i stanju ekstrem-ne gorljivosti, dok se drugi bave antropo-lo{kom hijerarhijom i pitanjima vezanimza pro~i{}enje du{e. Druga kategorija ga-zela ~esto zna da bude veoma narativna ite pri~e se, nekada, mogu odvijati i u vidudijaloga ili navo|enja citata.

Rumijevi gazeli odnosno [emsovi ga-zeli (Gazalijat-e [ems) u Velikom divanu (Di-van-e kabir) imaju posebnu dra`. Rumi ihpotpisuje knji`evnim nadimkom „Hmu{“([uteli), a ponekad ih potpisuje samo[emsudinovim imenom. Zahvaljuju}i na-porima profesora Foruzanfara kriti~ko iz-danje Divana koje sadr`i preko 36000 di-

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007.2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA34 35

Zemlju svako gazi a ona daje plodove,Ma{uku }e a{ik dati sve, zbog tog }e sve da dobije!

Ne skrivaj se, o a{iku, ispod svoga jorgana!Prospi krv po pustinji, tra`e}i svog Dragana!

Srce moje, ti poslu{aj kako gorko nej tuguje,Rad Voljenog raspame}en je, s bolnom ~e`njom druguje.

Kada se srce raspukne i porastu pti}u krila,To se krv uzavrela od ljubavi opila.

Tad nebesa igraju, ple{u sjajne zvezdice,Celi svemir uzdi{e od ljubavne groznice!

Srce sija od a{ka, svetlost tamu prekrila,U ekstazi ljubavi sva se bol izgubila.

Ja sam nem pred Tobom, o Voljeni, Ti govori,Zbog Tvog lica ceo svemir od ljubavne ~e`nje gori!

(Gazel 18 u: Divani [ems Tabrizi; preveo Ahmed Ananda)

Na nebu se pojavi Mesec, u praskozorje,Si|e sa visoka i zagleda se u mene.

Kao ve{ti soko koji pticu vrebazgrabi me i poleti sa mnom u visine.

Bacih pogled na sebe, al’ sebe vi{e ne videh,U tom mesecu telo moje du{a postade.

Kada u du{i putovah sem njega drugo ne videh,Tajna iskonske lepote u meni jasna postade.

Devet sfera nebeskih u njemu se uzgubi{e,La|a moga postojanja u tom moru nestade.

Kad se talasi podignu iz tog ve~nog okeana,Razum se opet pojavi i svoju pesmu zapeva.

Tada se more zapenu{a, i u svakom valu pene,Ne{to uzme obli~je, a ne{to telo odene.

Kad ti ne bi drug moj bio, kvaran bi mi posao bio,prisni meni sau~esni~e moj; bez tebe opstanka nema.

Bez tebe mi `ivot nije drag, bez tebe mi smrt nije draga.Glavu iz tuge za tobom kako izvu}i? Bez tebe opstanka nema.

Sve {to ka`em, moj oslonu, ne}e biti bez dobra i lo{a,i ti ka`i, otmeno{}u tvojom, da bez tebe opstanka nema.

(Gazel br. 553 u: Gazalijat, tom 2; preveo Seid Halilovi})

Ako ti je krv uzavrela od ljubavne dra`itada skromnost zaboravi i Voljenog tra`i.

Sve poznato, shvati, daleko je od znanja,Otvori srce za ljubav i budi rob tog stanja.

Zar }e a{ik, lud od ljubavi, ludost svoju otkriti?Zar }e neukrotivi ~ovek vetra srce svetu pokloniti?

U vatri a{ka on }e Voljenog dozivati,Nogu bosih i razderan s ~e`njom smrt o~ekivati.

Pauk svoju mre`u plete, majstor je svog zanata,.U svoje mre`e a{ka i nas Voljeni hvata.

On imade Lejlino lice, rujno vino ljubavi,Al’ na{e usne osta{e suve, ~ovek vetra nas ostavi.

Jeste li ~itali knjige starostavne u kojima a{k vrije,Tu se pamet gubi, tu krv gori, tu se vino pije!

Strah je smo~it’ stopala, o ti jadni stvore,a zna{ dobro da mora{ uroniti u more!

Opijenost, bolna ~e`nja, su{tina su su{ta,A{k ne leti prema nebu, a{k se s neba spu{ta.

Na tesbihu a{ika bi}e{ biser i ti,Rob ljubavi postani, mi }emo ti teslim biti.

Zar ne vidi{ kako zemlja nebu robuje?Zar ne vidi{ kako duh nad telom caruje?

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007.2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA36 37

FIHI MA FIHI

Najpoznatije Rumijevo prozno delo,„Fihi-ma-fihi“ je zbirka njegovih raz-

govora sa u~enicima u formi pitanja u~e-nika i odgovora u~itelja, tj Mevlane. Do-slovan prevod ovog filozofskog traktata„Fihi ma fihi“ glasi: „u njemu je ono {to jeu njemu“; „u tome je ono {to je tu“; „ovokrije ono {to krije“, ili „to sadr`i to {to sa-dr`i“. Jedan od prevoda mogao bi biti i„ono {to je u Mesneviji, to je i ovde“.26 Sa-dr`i zbirke u~enja, govora, rasprava i tu-ma~enja na razli~ite teme. Ovo delo je ini-cijacijskog karaktera i njegov duboki,unutra{nji sadr`aj zna~ajno obja{njavacelokupno Rumijevo mi{ljenje.

Posle Rumijeve smrti razgovore su uobliku knjige sabrali njegov sin Sultan Ve-led sa nekolicinom Mevlaninih u~enika.Pominje se i podatak da ga je sam Ruminapisao, a Sultan Veled mu kasnije dopi-sao neophodne bele{ke. Njeni tekstovi supuni didakti~kih i misti~kih poruka datihkroz lepe i zanimljive pri~e. Nema~ki ori-jentalista Helmut Riter smatra da je Fihima fihi autenti~an izvor za poimanje Ru-mijeve filozofije.

Jedan od ~estih posetilaca Mevlaninihizlaganja bio je sultan Muidudinu Perva-na, Rumijev {ti}enik, i neki od govora ko-je se nalaze u ovom delu predstavljajuobra}anje njemu. Drugi predstavljaju ne-posredne, ali i posredne komentare i tu-ma~enja nekih delova Mesnevije.

Razgovori u Fihi ma fihi vo|eni su uformi gde u~itelj direktno odgovara napostavljeno pitanje, da bi, podstaknut od-re|enim nadahnu}em ili nekom drugomokolno{}u pre{ao i na druge teme, koje sunaj~e{}e pou~nog karaktera. Tema koja seobra|uje ~esto za cilj ima tuma~enje ne-kog kur’anskog ajeta ili Poslanikovog ha-disa koji se prizovu sasvim spontano, iliraspravu o nekom od iznetih mi{ljenja.

Stil razgovora je familijaran i jednosta-van; to je govorni jezik tog doba koji seupotrebljavao u obrazovanijim sredina-ma. Jezik je potpuno li{en razra|enog inaki}enog stila punog retori~kih figura,koji je ~esto karakterisao dela iz te epohe,i ~ija izve{ta~enost nije imala granica.

Pri~e iz Fihi ma fihi ~esto se preklapajusa pri~ama iz Mesnevije i u oba dela su ci-tirani isti odlomci iz Kur’ana i iste preda-je. Ponekad celo poglavlje zazvu~i kaoesej u kome su grupisane misli sa datomtemom u sredi{tu. Mo`e se raditi o pravojpolemici izme|u dve ili vi{e li~nosti, gdeje u~itelj pozvan da prese~e diskusiju.

Kao i druga dela ovog `anra i Fihi mafihi ostavlja utisak nepovezanosti, pa je te-{ko prona}i kontinuitet me|u izlo`enimtemama ili neku doktrinarnu konstrukci-ju. U mno{tva aluzija, anegdota, citata idigresija te{ko je prona}i jednu osnovnumisao i nit vodilju, Me|utim, upravo tounutra{nje jedinstvo mno{tva predstavljasu{tinsku karakteristiku Rumijevog dela:i u Mesneviji i Divanu stihovi su nezavi-sni u pogledu smisla, ali su ipak, kao bise-ri u ogrlici me|usobno povezani odre|e-nom duhovnom aromom i tonalitetom,istim stanjem.

Mevlana je veliki zna~aj pridavao ulo-zi duhovnog vo|e. Ta njegova didakti~kacrta jo{ vi{e dolazi do izra`aja u delu Fihima fihi. Iako njegove pri~e nose odre|enusirovost stihovanih srednjovekovnih pri-~a, sam on je govorio: „Moje {ale nisu sa-mo {ale, one su i pouka, one slu`e daupute narod i da mu pojasne moju mi-sao.“ Ili: „Sufije koriste slike i analogije ka-ko bi iskrenom ~oveku slabog duha po-mogli da shvati istinu.“

Mevlana je na raznim nivoima prilaziosvojim slu{aocima. Od izvora na koje sepoziva, Kur’an i hadis su na prvom me-stu. ^esto citira pesnika Sana’ija, kome seposebno divio i kome je posvetio prediv-

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 39

Svaki talas tela koji od mora poziv dobije,S morem se odmah stopi, u njemu du{a postane.

Bez kraljevske naklonosti, [ems ul hakk Tabrizija,To more ne mo`e{ postati, taj mesec videti ne mo`e{.

(Gazel 66 u: Divani [ems Tabrizi; preveo Ahmed Ananda)

Kad preselim, kad moj kov~eg, svakom, da sam mrtav, zbori,ne mislite da me tuga za svetom ovim mori!

Nek ne cvili za mnom niko, nek ne ka`e: „[teta, {teta“,jer je {teta bit {ejtanov, pa i}’ tamo, gde se gori!

Na d`enazi nek se mojoj ne tuguje zbog rastankajer ba{ tada du{om mojom sre}a sastanka `ubori.

Kad me spuste u grob, ne recite: „Sasvim nesta!“jer grob samo dru{tvu d`enetlija paravan tvori!

Kada vidi{ da me spuste, smatraj da me tada di`u.Zar na nebu sunce, mesec, kada za|e manje gori?

Ti sve misli{ to je suton, ne, svitanje to je pravo,jer spu{tanjem tela u grob, radi se o du{e zori.

Koje seme ne proklija, kad ga zemlja u se primi?Pa kako u Uskrsnu}e da mi du{u sumnja mori?

Iz bunara izvadi se potopljena kofa puna.Stog ne pla~e duh Josifov dok se telo s jamom bori.

Kad zatvori{ jedan otvor, tad se drugi sam otvara.Pa nek se zbog moje smrti ni re~ tuge ne prozbori!

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA38

~ovek. A kada bi mogao da shvati i obu-hvati Boga, onda to ne bi bio Bog. Prematome, istinski zaljubljenik je onaj ~ovekkoji se uvek trudi i nastoji, on se neumor-no i neprestano okre}e oko svetlosti Bo`i-je. A Bog ga sagara i poni{tava ga, On ra-zara zastor njegovog razuma.

Poslanik a.s. je rekao: „No} je duga, nekrati je svojim snom; dan je svetao, ne po-mra~uj ga svojim gresima“.

No} ti je dovoljno duga da u njoj, neo-metan od prijatelja i neprijatelja, izrazi{svoje najdublje tajne i zamoli{ za svojepotrebe29.

Darovani su ti mir i odvojenost, jerBog na o~i drugih navla~i zavesu da bitvoji postupci (dela) bili iskreni, istiniti iposve}eni samo Njemu.

No}u je licemer razotkriven. No}u susve stvari sakrivene, a danju se otkrivaju;me|utim, licemer se no}u otkriva.

„Za{to bih se pretvarao, kad me iona-ko niko ne vidi“ – pita se.

Neko gleda i posmatra, ali su o~i lice-mera slepe i ne dopiru do Njega.

Kada padnu u bilo kakvu nevolju, lju-di onda dozivaju Njegovo ime i preklinjuGa; kada boli zub, `igaju u{i, u trenutkusumnje, neverice, kolebanja, straha i nesi-gurnosti. Svi Ga tajno dozivaju, sa nadomda ih ~uje i molbe im usli{i. Oni potajnorade dobra dela, daju milostinju, da bioterali nemo} i povratii snagu, veruju}ida On prima njihove darove i vidi njiho-vo delo. Kada im se zdravlje i spokoj po-vrate, tada njihova vera iznenada nestajei vra}a se zabrinutost.

Oni tada ponovo mole: „O Bo`e! Na{estanje, kada smo Te iskreno dozivali izugla tamnice, be{e tako jadno i Ti namusli{a na{e molbe. Sada smo iza{li iz za-tvora, ali nam Tvoja pomo} i dalje treba.

Zato nas izvedi iz ovog sveta tmine i uve-di u svet poslanika, u carstvo svetla. Zarspas i sloboda ne mogu da do|u bez tam-nice, bez patnje? Opseda nas hiljade `elja,dobrih i varljivih, a sukob ovih varki do-nosi jo{ hiljade muka i patnji od kojihsmo iscrpljeni. Gde je ona nepokolebljivavera koja uni{tava sve te varke i isku{e-nja?

Bog odgovara:

„Va{a ~ulna du{a je va{ i Moj neprijatelj.“

Svoga i Moga neprijatelja ne uzimajte za prijatelja“.30

Kada je va{ neprijatelj (~ulna du{a) za-to~en, obuzet bolom i ophrvan nevoljom,tada vam dolazi sloboda i dobijate snagu.Stotinu puta si se uverio da ti sloboda do-lazi od zubobolje, glavobolje i staha.31 Za-{to onda robuje{ telesnim, materijalnimstvarima? Za{to po svaku cenu gleda{ daugodi{ mesu? Ne zaboravite kraj niti, raz-mrsite telesne strasti da bi do{li do ve~nestrasti, i oslobodili se zatvora tmine“.32

U~itelj pri~a: „Neko re~e Kubaji Ta-d`uddinu: ‘Ovi bogoslovi `ive sa nama ioduzimaju ljudima njihovu veru u Boga.’ „On odgovori: „Ne, ne ̀ ive oni sa nama i neoduzimaju nam veru. Bo`e sa~uvaj da suoni na{i! Ako psu stavi{ zlatnu ogrlicu, dali }e{ ga zbog te ogrlice zvati hrtom? Kvali-tet hrta je ne{to {to je specifi~no za `ivoti-nje, nosio on zlatnu ili ogrlicu od vune.“

Ne postaje se nau~nik tako {to nekonosi odoru i turban. U~enost je svojstvokoje mora postojati u svojoj su{tini, i ne-ma nikakve razlike ako je odeveno u ogr-ta~ ili tuniku.

Tako su u Poslanikovo a.s. doba lice-meri na sebe navla~ili ode}u za molitvukako bi muslimane odvukli od vere. Kakobi ina~e mogli da muslimane odvedu na

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 41

ne ode u svom Divanu, a ponekad navo-di i svoje stihove.

Neko re~e:27 „Do{ao je neki ~ovek koji`eli da vas vidi“. On ponovi: „Hteo bih davidim U~itelja.“

U~itelj (Mevlana) odgovori: „On uovom trenutku ne vidi U~itelja, jer je `eljakoja ga je ispunila da ga vidi, veo koji sa-kriva U~itelja. Tako je sa svim `eljama iose}anjima, ne`nostima i naklonostimakoje ljudi ose}aju prema raznim stvarima– ocu, majci, nebesima i zemlji, vrtovima,palatama, znanju, jelu i pi}u. Zaljubljeniku Boga shvata da su sve ove `udnje za-pravo `udnje prema Bogu i da su one ko-prene koje zaklanjaju ljudski vid. Kadaodemo sa ovog sveta i osmotrimo stvar-nost bez ovih zaklona, tada }emo shvatitida su to sve bili zakloni i velovi i da je na-{e istinsko traganje zbilje (relanosti, stvar-nosti, istine) bilo zbog jedne stvari, da jenjihov cilj bila sama ta Stvar. Tada }e se re-{iti sve nedoumice i pote{ko}e, a u na{imsrcima }emo mo}i da ~ujemo odgovore nasva pitanja i sve videti u punoj jasno}i.

Odgovor Bo`iji nije u tome da On nasvaki problem odgovara pojedina~no, ve}}e sva pitanja biti razja{njena jednim od-govorom.

Primera radi, zimi svi obla~e toplu ode-}u i krzno, tra`e na~in kako da se za{tite odmraza. Isto tako, drve}e, biljke i `bunje,pod naletom zime, ostaju bez li{}a i plodo-va, u sebi kriju i spremaju svoja dobra i hra-nu, kako ih ne bi dohvatio stisak zime. Akada prole}e stigne i zasija u svojoj lepoti,tada svi njihovi razli~iti problemi, problemiljudi, `ivotinja ili biljaka, bivaju re{eni, asporedni simptomi nestanu. Tada svi podi-`u glave i uvi|aju uzrok svoje nevolje.

Bog je stvorio ove zastore u korisnesvrhe. Jer kada bi se Bo`anska lepota po-

kazala bez zastora mi ne bismo imali sna-ge da je podnesemo. Mi posredstvom za-stora dobijamo `ivot i zadovoljstvo.

Pogledajmo Sunce. Pomo}u njegovesvetlosti razlikujemo {ta je dobro a {ta lo-{e, iz nje crpimo toplotu. Ona ~ini vrtovei stabla plodnima, i zelene, kisele i gorkeplodove pretvara u zrele i meke. Njego-vim dejstvom nastaju rudnici zlata i sre-bra, rubini i komalini. Ali ako bi se vi{epribli`ilo, od njega ne bismo imali nika-kve koristi. Cela zemlja i sva stvorenja nanjoj bi sagoreli i nestali.

Kada se Bog poka`e planini kroz za-stor, njene padine postanu ukra{ene dr-ve}em, cve}em i zelenilom. Kada se obja-vi bez zastora, On planinu pretvara uprah.28

Neko upita: „Ali, nije li Sunce isto i zi-mi?“

On odgovori: „Na{a namera je bila danapravimo pore|enje. Nema ni ‘kamile’,ni ‘jagnjeta’. Sli~nost je jedno, a pore|e-nje drugo. I pored svojih nastojanja ra-zum to ne mo`e da shvati, ali ni ne odu-staje. Kada bi odustao od svojih nastoja-nja, vi{e ne bi bio razum. Razum je takav– neprekidno, dan i no}, on je nespokojandok misli i upinje se dok nastoji da shva-ti, iako je Bog Neshvatljiv i Nepojmljiv.

Razum je poput no}nog leptira, a Uz-vi{eni poput sve}e. Kada leptir jurne nasve}u, on sa`e`e i nestane. On nije u sta-nju da se odvoji od plamena, ma kolikovelika da je patnja od njegove vreline.

Me|utim, i pored toga {to }e sagoreti inestati u vatri plamena, leptir ne podnosida od njega bude odvojen. Ako neko `ivobi}e, poput leptira, ne mo`e da se odvojiod plamena sve}e i pohrli na njega, to vi-{e nije samo pore|enje. Ako se leptiricabaci na plamen sve}e i ne sagori, onda tasve}a nije sve}a.

^ovek koji nije zanesen Bogom i kodkoga ~ak ne postoji `udnja za Njim, nije

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA40

i to po{tovanje je jo{ ve}e jer im ono nijebila namera.

Veli~ina svetaca ne zna~i ni{ta naovom svetu. Tako mi Boga, oni imaju uz-vi{en polo`aj i veli~inu, ali oni nadilazeprostor i vreme. Zamisli da zlatnik stavi{na neko mesto, a iznad njega srebrnjak;zlato i tada ostaje vrednije. Ako su meki-nje na situ a bra{no ispod njega, jesu livrednije mekinje ili bra{no? Superiornostbra{na ne poti~e od njegovog polo`ajakoje ima u svetu, ve} od njegovog mestau svetu zbilje.

Fakira (sufiju) je bolje ne pitati ni{ta;jer, pitanja bi ga mogla navesti i nateratida izmisli la`i. On mora da odgovori napitanje koje mu postavi materijalista. Alion ne mo`e da mu odgovori istinito, jerovaj nije dostojan ni sposoban da primitakav odgovor, i njegova usta i usne nisupodesna za takav zalogaj. Fakir }e moratida mu odgovori u skadu sa njegovimshvatanjem i znanjem, zato }e smisliti ne-ku la` kako bi ga se oslobodio. Iako je sve{to ka`e fakir istina i ne mo`e biti la`, paipak, u pore|enju sa njegovim ranijim

odgovorom, tvrdnjom i istinom, taj odgo-vor je la`an, dok je za slu{aoca srazmernota~an, pa i vi{e od toga.

Neki dervi{ je imao jednog u~enikakoji je za njega sakupljao milostinju. Jed-noga dana ovaj svom u~itelju za milosti-nju donese jelo. Dervi{ pojede jelo. Te no-}i je u snu imao no}no pra`njenje.

On upita u~enika: „Ko ti je dao ovuhranu?“

„Dala mi je jedna lepa devojka“ – odgo-vori ovaj. U~itelj re~e: „Tako mi Boga, imave} 20 godina kako nisam sanjao takvesnove. To je pod uticajem njene hrane.“

Dervi{ mora biti obazriv i ne sme jestibilo ~iju hranu. Jer, on je osetljiv, na njegastvari deluju tako da se to vidi, kao crnamrlja na beloj ko{ulji. Ne~isto}a i masnemrlje se ne vide na odelu koje je godina-ma tamnelo od prljav{tine i najzad posta-lo sivo. Isto je i sa dervi{em, ni on ne smeda jede hranu koju dobije od gre{nih i ne-pravednih ljudi ili materijalista. Njihovahrana deluje na njega, pod njenim dej-stvom ra|aju se pokvarene i {tetne misli.Zato je i jelo koje je dobio od mlade devoj-ke u njemu pobudilo no}no pra`njenje.

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 43

stranputicu ako se ne obuku kao musli-mani? Kada bi jedan hri{}anin ili Jevrejkudio islam, niko ga ne bi slu{ao.

„A te{ko onima koji, kad molitvu obavljaju,

molitvu svoju kako treba ne izvr{avaju,

koji se samo pretvaraju i nikome ni{ta ni u naru~

ne daju!“ 33

Uhvatio si tu svetlost, ali jo{ nisi pro-na{ao ~ove~nost. Tra`i ~ove~nost, ona jetvoj istinski cilj. Sve ostalo je prazna pri~a.Kada se re~i obilno ukrase, zaboravi senjihova namera.

Neki bakalin je voleo jednu `enu i poslu`avki joj je slao poruke:

„Ja sam ovakav, ja sam onakav, zalju-bljen sam, izgaram, nemam mira34. Okrut-na si prema meni. Ju~e sam bio u takvomstanju. Sino} mi se desilo to i to“. Pri~ao jekojekakve sli~ne pri~e. Slu`avka do|ekod svoje gospodarice i re~e:

„Bakalin ti {alje pozdrave i ka`e: Do|i,hteo bi s tobom to i to.“

„Tako hladno?“ – upita ona. „Pri~ao jeon naduga~ko – re~e ona – ali u su{tini toje to.“ Bitna je namera, sve ostalo je glavo-bolja.

Ljudi podi`u ova sveta zdanja iz odre-|enih razloga: ili da se poka`u velikodu-{nim i tako steknu ugled, ili da bi bili na-gra|eni na drugom svetu. Istinski pred-met u odavanju po~asti svecima i njihovimgrobovima treba da bude Bog, sveci nema-ju potrebu da budu po~astvovani i uva`a-vani, oni su po~astvovani sami po sebi.

Ako lampa zahteva da se postavi na vi-soko mesto, to je zbog drugih, a ne zbognje same. [ta lampa mari ako je gore ili do-le? Ona je svugde lampa koja svetli. Ali,lampa `eli da njena svetlost stigne do dru-gih. Sunce bi bilo isto Sunce i da nije viso-

ko na nebu, ali bi svet ostao u mraku. Onone stoji visoko zbog sebe, nego zbog dru-gih. Tako su i sveci (evlije) iznad odre|enjapoput visokog i niskog i po{tovanja ljudi.

Pogledaj se kada te dosegne jedan de-li} ushi}enja i bljesak milosti drugog sve-ta. U tom trenutku ne prime}uje{ ni visi-nu ni niskost, ko je u~enik a ko u~itelj, neprime}uje{ ~ak ni sebe samog, sebe koji tije najbli`i. Ni{ta od toga ne dopire do te-be. Kako bi onda evlije, kroz koje dolazi tasvetlost i nadahnu}e, mogli biti vezani zaono {to je visoko ili nisko? Njihova srca susa Bogom, a Bog je iznad visine i niskosti.Ta visina i niskost se ti~u nas koji imamoglave i stopala.35

Muhammed a.s. je govorio: „Ne sma-trajte me vi{im od Junuza a.s. (Jone), zbogtoga {to se njegovo uzdizanje dogodilo uutrobi ribe, a moje na nebu, kod Presto-la.“36 To zna~i: Bog nije ni gore ni dole.Njegovo prisustvo je uvek isto, bilo da jeto na nebesima ili u utrobi ribe.

Postoji mnogo ljudi koji imaju nekisvoj cilj, dok je Bo`iji cilj druga~iji. Bog je`eleo da se Muhamedova a.s. vera prosla-vi, da se pro{iri i traje kroz vreme. Pogle-daj koliko je knjiga napisano o Kur’anu.Pa ipak, cilj njihovih autora bio je da po-ka`u svoj dar.

Zamah{eri37 je svoj Ka{af napisao samnogo detalja iz gramatike, retorike, dabi pokazao svoje znanje, ali je ispunio iBo`iji cilj, a to je uzdizanje Muhamedovevere. Tako, svi ljudi imaju udela u Bo`i-jem cilju, bilo da to znaju ili ne. ^ovek i`ena zadovoljavaju svoju strast zbog u`it-ka, a iz toga se ra|a dete. Isto se de{avakada se bave drugim stvarima iz vlastitogu`ivanja i radosti, i to su sredstva kojaodr`avaju poredak u svetu. Ona zapravoslu`e Bogu, iako im to nije namera.

Isto tako, ljudi podi`u d`amije i mno-go tro{e da ukrase njihova vrata i zidove.Istinski cilj i predmet po{tovanja je Meka,

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA42

5 Feridudin Atar iz Ni{apura, ~uveni sufijski pe-snik. Ro|en u drugoj deceniji {estog/dvanaestogveka (513/1119) u Ni{apuru. Svojim gnosti~kimgazelima i mesnevijama, kakva je ~uvena Mantikat-tajr (Govor ptica), napravio je preokret u celo-kupnoj persijskoj knji`evnosti, ~iji je dostojni, apo nekima i najbolji nastavlja~ u narednim veko-vima bio Mevlana Rumi. Ni njegovo gnosti~koprozno delo Tazkirat al-avlija (Hagiologija) nije ni-{ta manje briljantno.Pri~a se da je Atar, ugledav{i Behaudina i njego-vog malog sina D`elaludina, povikao: „Gle ~uda!Evo nam sti`e reka, koja iza sebe vodi mo}niokean!“

6 Prestonica maloazijskih Seld`uka u to vreme bilaje u gradu Konji, dana{njoj Turskoj. Oni su u nje-mu podigli mnogo veli~anstvenih gra|evina, pre-krasnih vrtova sa teku}om vodom, prostranih uli-ca i bazara sa raznoraznom robom.

7 Haoti~na situacija nastala mongolskom najezdomi pusto{enjem naterala je veliki broj obrazovanihljudi u nekoliko pravaca egzila od kojih je jedani{ao ka Indijskom potkontinentu, a drugi na za-pad i u Malu Aziju. Tu, u novim sredinama, per-sijski jezik i knji`evnost na{li su plodno tle i dobronapredovali. U Maloj Aziji, Seld`uci su dali uto~i-{te izbeglim pesnicima i nau~nicima. Na seld`u~-kom dvoru u Konji okupljala se tada{nja nau~na ikulturna elita – nau~nici, pisci i pesnici persijskogjezika. Zvani~ni jezik na dvoru je bio persijski i napersijskom su pisali nau~nici, sufije, pesnici i isto-ri~ari. Osim toga, na ovom jeziku bila je napisanave}ina pisanih dela iz tog perioda. Pored persij-skog u Konji su se koristili turski i gr~ki jezik.

8 Predanje ka`e da je jednog dana Burhanudin pri-{ao Mevlani i rekao mu: „Sine moj, ti si spreman;me|u duhovnim putnicima nema ti ravnog; po-stao si lav znanja i spoznaje. Budu}i da sam i ja je-dan takav lav, ovde nema mesta za obojicu. Zato`elim da napustim Konju. Neka ti ne bude `ao, jer}ete ubrzo posetiti jedan veliki duhovni prijatelj.On }e biti tvoje ogledalo, a ti njegovo. On }e teuvesti u svet duhovnih tajni, a i ti njega. Jedandrugoga }ete upotpuniti, na ovom svetu ne}e bitive}ih prijatelja od vas!“

9 Sledbenik.10 Pravnik.11 Bajazid Bistami, ro|en u Bistamu u Iranu. Deda

mu je bio zoroastrijanac. Poznat je po duhovnompijanstvu. Od strane ortodoksne struje optu`en jeza jeres. Ve}i deo `ivota proveo je kao usamljeniku brdima Taberistana u Persiji. Umro je 877. godi-ne u rodnom gradu, a njegov grob je postao me-sto koje hodo~aste sufije iz celog sveta. Iako nijeni{ta napisao, sa~uvane su mnoge njegove eksta-ti~ne izreke: „Kako je velika moja slava!“; „Ja sam

i vinopija i vino i peharnik“; „Iza{ao sam iz baja-zitstva kao zmija iz svoje ko{uljice. I tada sam uvi-deo da su zaljubljeni i voljena osoba jedno teisto«; „Ja sam kova~ svoga sopstvenog bi}a“; „Jasam i presto i {amlica“; „Tvoja pokornost meni ve-}a je od moje pokornosti Tebi“; „Video sam kakoKaba kru`i oko mene!“Bistami razja{njava stanje fane, u kojem je ~ovektako potpuno rasto~en i izgubljen u Bogu da kroznjega neprestano govori Bo`ansko prisustvo. Nje-govi misti~ni do`ivljaji u meditaciji transcendira-ju svako razlikovanje subjekta i objekta, i/ili osobi-na koje im se pripisuju. U krugovima sufija njego-va se kazivanja ve} vi{e od hiljadu godina ~uvajukao blago.

12 Videti: „Abd ar-ra“uf al-manawi, „Fajb al-qadir“,{arh al-gami“ as-sagir lis-suyuti, al-maktabat at-tigariyy-at al-kubra, misr, 1356. h., II sv., str. 410.(p.p.)

13 Videti: Be}ir D`aka, Historija perzijske knji`evnosti,Nau~noistra`iva~ki institut „Ibn Sina“, Sarajevo,1997, str. 216.Ovo je samo jedna od mnogih varijanti koje opi-suju prvi Rumijev susret sa [emsom; jedna odnjih donosi nastavak susreta koji opisuje krajnjeegzaltirano: „Kada je ~uo ovaj govor u{ima svogsrca, [emsovo bi}e uzavre i prekipi te pade u sta-nje duhovnog zanosa i preplavljen ~e`njom lju-bavi uzviknu: ‘O Bo`e!’. Od tog uzvika u Mevla-ninom srcu zasija Bo`anska svetlost i njemu se ujednom trenu pokaza to da Boga slavi ceo univer-zum, da sva bi}a ovog svemira, od kamenja dozvezda, neprestano veli~aju i slave Uzvi{engStvoritelja ponavljaju}i Njegovo Sveto Ime. Bo-`anska ljubav savlada i [emsa i on pade na zemljuonesve{}en. Mevlana sjaha sa konja i ponese ga umedresu u kojoj je stanovao. Tamo polo`i njego-vu glavu u svoje krilo, ~ekaju}i da se [ems osve-sti. U tom trenutku priseti se re~i svog u~iteljaBurhanudina: Uskoro }e ti Allah poslati istinskog pri-jatelja... „Da li je ovo taj ~ovek“, pomisli Mevlana,gledaju}i [emsa koji se lagano budio iz nesvesti...

14 Ovako je Sultan Veled, Mevlanin sin, opisao Mevla-nino stanje u vreme njegovog intenzivnog dru`e-nja sa [emsom: „Iznenada, [ems se pojavio u na{im`ivotima, i tada se Mevlanina sena povukla predsvetlo{}u njegovog sunca. Iz udaljenih obala svetaljubavi stigao je prah ti{ine. Stigao je ne~ujno, bezbuke dobo{a i tamburina. [ems nas je podu~avao ostanjima Bo`anske ljubavi. Mevlana, koji je dosti-gao same vrhove formalnog znanja, sada je moraopo~eti iz po~etka. Kao {to su svi drugi sledili i po{to-vali Mevlanu, on je sada sledio [emsa, koji ve} be{edostigao stanje beskrajne ljubavi prema Bogu.“

15 Postoje hagiografske minijature koje pokazujuRumija kako izvodi Saladina iz njegove zlatarske

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 45

Forma je sporedna za ljubav,38 bez lju-bavi bila bi bezvredna. Sporedno ne mo`eda postoji bez glavnog. Zato se kod Bogane govori o formi, jer je ona sporedna, aOn se ne mo`e smatrati sporednim.

Neko39 se ubaci: „Ni ljubav ne mo`euzeti formu niti se spojiti bez nje, ona jezbog toga sporedna u odnosu na formu.“

Mi ka`emo: „Za{to ljubav ne mo`euzeti oblik bez forme?40 Ba{ nasuprot, lju-bav je stvaralac forme. Ljubav stvara nastotine hiljada formi, podjednako o~i-glednih i ostvarenih. Iako slika ne postojibez slikara, a ni slikar bez slike, ipak slikaje sporedna, a slikar glavni. To je kao kre-tanje prsta i kretanje prstena.

Dok nema ljubavi prema nekoj ku}i,neimar ne izra|uje njenu formu i ne rea-lizuje njenu zamisao. Isto tako, jedne go-dine `ito vredi kao zlato, a druge imavrednost pra{ine. Oblik `ita je uvek isti:njegova vrednost i cena `ita proizilaze izljubavi. Tako je i sa znanjem kome si takonaklonjen – ono je vredno u tvojim o~i-ma, ali se njime niko ne bavi niti ga prou-~ava u vreme kada niko ne stremi nekomznanju.41

Ka`u da je ljubav iza svake potrebe zane~im, otuda je potreba su{tina, a ono za~im se ima potreba je sporedno. A ja ka-`em: ove re~i koje izgovara{ govori{ iz po-trebe. Te re~i su nastale iz tvoje potrebe;one su ro|ene onda kada si imao potrebuza njima. Prvo je postojala potreba iz kojesu nastale ove re~i. Prema tome, potreba jepostojala bez re~i. Dakle, ljubav i potrebanisu sporedne u odnosu na re~.

Neko re~e: „Ako su re~i bile cilj te po-trebe, kako onda on (cilj) mo`e biti spore-dan?“

Odgovorih: „Cilj je uvek sporedan; jercilj korena stabla je plod, a on je spore-dan.“

preveo A. Dragovi}

NAPOMENE

* Svi stihovi ovog priloga su u prevodu autora,osim tamo gde je nazna~eno ime prevodioca.

1 Predanje ka`e da je jedne no}i trista u~enjaka izBalha usnilo identi~an san u kome su videli posla-nika Muhameda s.a.v.s. kako usred pustinje sediu {atoru okru`en svojim sledbenicima. Tada u {a-tor u|e Behaudin gde ga primi{e s velikim po~a-stima. Poslanik s.a.v.s. mu re~e da sedne s njegovedesne strane, a onda se obrati prisutnima: „Oddanas `elim da Behaudina zovete sultanu ul ule-ma.“ Kada su slede}eg jutra do{li kod Behaudinada mu ispri~aju sadr`aj sna, on ih je preduhitrio isam im ga obelodanio. Tako mu je ostao ovaj na-dimak.

2 Krajem 12. veka u Iranu su vladali Harezmi {aho-vi, turskog porekla, ~ija dr`ava se, s malim izuze-cima, prostirala od reke Inda do Eufrata, sa sedi-{tima u Buhari i Hivi. Harezmi su u Iranu smeniliSeld`uke.

3 Prenosi se da je sultan Muhamed Harezm {ah, dabi ga isku{ao, Behaudinu poslao poruku slede}esadr`ine: „Ukoliko na{ u~itelj `eli da postane vla-dar Balha, ja sam u tom slu~aju spreman da mujo{ danas predam svoj presto i poverim svoju voj-sku; zauzvrat bih zamolio da mi se dozvoli da na-pustim Balh, jer ni u jednom gradu ne mo`e bitimesta za dva vladara.“ No, Behaudin je, shvativ{inameru, odvratio ovim re~ima: „Neka vladar Bal-ha bude miran i spokojan; presto, vojska, blago izemlja – sve to su prolazne stvari ovog sveta kojepristaju sultanima, a mi smo, ipak, samo dervi{ikoje takvim stvarima ne poklanjaju pa`nju...Ostavite vi nas da sretnih srca idemo svojim pu-tem, a sultan neka ostane s mirom sa svojim po-danicima i prijateljima.“

4 Haoti~na dru{tveno-politi~ka situacija dosti`e vr-hunac u sedmom/trinaestom veku u Iranu kaoposledica slabljenja Seld`uka i pojave i ja~anja di-nastije Harezm {ahova, od polovine {estog/dva-naestog veka, kada oni osnivaju nezavisnu dr`a-vu koja se, postepeno, nametnula narodima uskoro svim krajevima zemlje. Dr`ava Harezmi {a-hova nije bila dugog veka, jer su zemlju sa istokaubrzo napali Mongoli. Ve} na po~etku 13. veka, nameti napada D`ingis kana na{lo se podru~je sred-nje Azije i Irana. D`ingis kan je napao Iran 1219.godine i iste godine opusto{io grad Buharu, u tovreme va`an nau~ni i knji`evni centar. Njegovehorde nemilosrdno i brutalno sravnile su sa ze-mljom podru~je od Buhare do Hamedana i do12134. godine bili su uni{teni svi centri umetnostii nauke. Intenzitet nasilja i krvoproli}a bio je ne-{to manji za vreme Hulagu kana.

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA44

svakoj prilici kada bi mu emocionalni naboj i in-spiracija to dozvoljavali: u ku}i, d`amiji, hama-mu, u hodu itd. Utkivao je pri~u u pri~u i nizaonisku re~i jednu za drugom. Na taj na~in je stva-rao Mesneviju, a Husamudin je zapisivao. Tako jenastalo ovo vrhunsko delo bez ikakvog unapredodre|enog reda, logike i plana.“

23 Ptica je, u islamskom misticizmu, simbol ljudskedu{e koja je ~esto predstavljena kao ptica koja le-ti u pravcu neba, ka svom ishodi{tu. Pti~ji let i kri-la simbolizuju prauzornu realnost leta i uspinja-nja du{e, njeno osloba|anje iz telesnog i materi-jalnog zato~eni{tva. Kroz let ptica ~esto se opisujedugotrajan proces tokom kojeg polaznik na du-hovno putovanje mora pre}i sve stupnjeve samo-pro~i{}enja i borbe protiv sopstvenih nagona istrasti, kako bi stekao mo} letenja i uspinjanjakroz duhovni svet.Naj~e{}e pominjane ptice su soko, patka, sova, fe-niks (simorg), paun, papagaj, orao, (`dral) pupavac.Svaka ptica implicira odre|en simboli~ki zna~aj,ozna~en vlastitim ontolo{kim karakteristikama.Soko je jedna od najomiljenijih ptica koje se po-minju u Mesneviji. On je u islamskoj knji`evnostikori{}en i ranije; Gazali sa njim poredi du{u kojaje postigla bliskost sa Bogom, a u Atarovoj poezijion simbolizuje dvorjane i pismene ljude. U Me-sneviji se pominje u razli~itim kontekstima, naj~e-{}e kao savr{eni ~ovek (insan el kamel), bi}e kojeje postiglo najvi{i stupanj samopro~i{}enja na pu-tu ka Bo`anstvu.Arhetipski suprotstavljena sokolu je sova, simbolmaterijalizma, ovosvetskog `ivota i tmine, a njenoboravi{te, tj. ovaj svet, predstavljen je kao ru{evi-na. Sova je, tako|e, alegorija za ljude koji negira-ju Bo`iju uputu i poslanstvo, protivnik verovesni-ka i simbol onih koji su ~vrsto vezani za ovosvet-sku ru{evinu i ne pronalaze svetlo i znanje. /Pro-baj da se svojom pame}u digne{ u visine; ne ostaj kaosova u ve~itom mraku/. U drugom tomu Mesnevije,sove govore o sebi kao o neprijatejima Bo`ije po-ruke:

Mi smo ptice slepe i neugledneSolomona zato nismo razumele.Sa sokolima se ne podnosimozato u ru{evinama mra~nim ostadosmo.Iz silnog neznanja i slepilamu~ili smo Bo`ije miljenike.

(Mesnevija 2, stih 3745)

Beskrajna stvarala~ka snaga ljubavi sovu mo`eu~initi sokolom:

Beo i neuporediv, takav je sokoal’ postane bedan kad lovi mi{a.Ako neka sova stremi uvis, Caruona je k’o soko, ne gledaj je u glavu!

24 Rumi je u svom dobu zabele`io da je jedan kriti-~ar Mesnevije, ina~e njegov savremenik, rekao:„Mesnevija je pri~a o Bo`ijim poslanicima i sasto-ji se od moralnih uputa; u njoj nema ni traga o te-ozofskom traganju i uzvi{enim tajnama kojimastreme sveti ljudi, niti poseduje stupnjeve bogo-tra`enja i asketizma za napredovanje, korak pokorak, ka jedinstvu s Bogom, u njoj nema ni obja-{njenja niti definicija svakog tog stupnja, odaklebi se ~ovek srca (gnostik) mogao vinuti.“Mevlana je, naravno, odbacio ovu kritiku: „IKur’an, kada je objavljen, nevernici su se pod-smehivali i izrugivali se govore}i ‘to su samo pri-~e naroda drevnih, ni{ta vi{e!’“ (III: 237) (Znakovivremena 32, str.)

* Vamik i Azra – Staroiranska legenda o ljubavi iz-me|u Vamika i Azre.

25 U arapskom jeziku gazel zna~i razgovaranje sa `e-nama, udvaranje, izno{enje pri~a o mladosti, oljubavi i opisivanje `ena. Terminolo{ki «gazel“ozna~ava posebnu poetsku vrstu koja sadr`i ne-koliko distihona (naj~e{}e sedam njih) sa identi~-nim ritmom, tako da se drugi polustihovi u svimdistihonima rimuju sa za~etnim prvim polusti-hom iz prvog distihona. Koncept koji je razvijan ugazelu, uglavnom, obuhvata spominjanje lepoteljubljene, njenu neveru i bezdu{nost, pri~u o ra-stanku i mukama zaljubljenoga.Sufije su produbljivanjem koncepata u gazelu,uzno{enjem ontolo{kog stepena ljubljene, uspo-stavljaju}i nad njom na zemlji – uza{a{}e sve doOnog Ljubljenog u nebesima, u isti onaj tradicio-nalni obrazac, bez da ga izopa~e, utisnuli gnosti~-ki svetonazor i uzimaju}i samo koliko za simboleprisutne elemente u svetu zaljubljenih, oni suonaj svet uzdigli u stadijum gnostika. Dakle, pr-vobitni ljubavni gazeli, sa najmanje mogu}impromenama, prerasli u sada izvrsne gnosti~ke ga-zele. San’ijevo (umro 535/1140) ime povezano jesa za~etkom klasi~nog gnosti~kog gazela.

26 Izgleda da je Rumi prilikom naslovljavanja ovogdela bio nadahnut odlomkom iz Futuhata Ibn ‘Ara-bija koji nosi naslov: Kitabun fihi ma fihi / badi’unfi ma ‘anihi / ida ‘ayanta ma fihi / ra ‘ayta ‘1-durrayahwihi. (Ovo je knjiga koja sadr`i to {to sadr`i, asadr`i novinu u njenim zna~enjima. Ako pobli`epromotri{ ono {to je u njoj, vide}e{ da ona sadr`idragulje mudrosti.“ Re{id Hafizovi}, Temeljni toko-vi sufizma, Sarajevo 1999.

27 Mevlani.28 Misli se na doga|aj iz Kur’ana kada je Mojsije tra-

`io da mu se Bog objavi...29 Nemoj je skratiti snom, poveri se Bogu i tra`i ono

{to `eli{.30 Kur’an. LX, 1.31 Ili straha od smrti.

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 47

radnje na ulicu da bi zapo~eli samu. Ka`e se da jeRumi ~ak i u zlatarevom udaranju ~eki}em ~uotranscendentalnu muziku. Rumi i [ems su se ~e-sto sastajali u Saladinovoj radnji ili u njegovoj ku-}i. Onaj koji je lane stigao u crvenoj ([ems), sada se po-javljuje u sme|oj odori (Saladin

16 Izudin Kejkavus II (1246-1260), seld`u~ki sultanRuma (Rumelije, Anadolije) od 1211. do smrti,1220. godine. Bio je najstariji sin Kejhusreva I.Ruknudin Kili~ Arslan IV (1248-1265), seld`u~kisultan Ruma postaje nakon bitke Kose Dag 1246.godine. Vladao je zajedno sa dvojicom bra}e, Kej-kavusom II i Kejkubadom II. Pogubljen 1266. odstrane Parvane Muinudina Sulejmana.Parvane Muinudin Sulejman, uticajna li~nost upoliti~kom `ivotu Anadolije posebno u periodu1261-1277. Njegov unuk Gazi ^elebi, poslednji ulozi Parvane, preobratio je njegovo carstvo uozbiljnu regionalnu pomorsku silu.

17 Profesor Golamhusein Jusefi u knjizi „Vrelo sve-tlosti“, ka`e da je no} kada je Husamudin od Me-vlane Rumija zatra`io da poput Senaija i Atara na-pi{e jedno misti~no-gnosti~ko delo, predstavljapo~etak jednog ushi}uju}eg i neponovljivog lite-rarnog doga|aja koji je doveo do stvaranja jed-nog remek-dela u svetskim razmerama, Mesnevije.Od tog trenutka Husamudin je konstantno pod-sticao Rumija da svako ve~e do jutra pi{e Mesne-viju. Rumi bi, tako, sricao stihove, a Husamudinih zapisivao da bi zapisano kasnije naglas ~itaopred njim.Sve ono {to je Mevlana citirao i {to su njegovi u~e-nici zabele`ili Husamudin je u pogodno vreme ~i-tao pred Mevlanom koji je li~no korigovao tekst.Prvi tom Mesnevije je zavr{en nakon dve godine.Pre nego {to zapo~elo sa pisanjem drugog tomaMesnevije, umrla je Husamudinova `ena i Mevla-ninin trideset{estogodi{nji sin Alaudin, pa je po~e-tak pisanja drugog toma odlo`en oko dve godine,posle ~ega vi{e nije bilo prekida ili zastajanja u pi-sanju i bele`enju Mesnevije. Iza toga, Mevlana je`ivio jo{ deset godina {to je bilo sasvim dovoljnoda se napi{e i kodifikuje {est tomova Mesnevije.

18 Atar od Ni{apura; (umro 627/1229); njegovo deloGovor ptica (Mantik at-tajr) je vrhunski predstav-nik alegori~no-gnosti~ke knji`evnosti, u njemu jeskriveno gnosti~ko zna~enje iza egzoterijskog ob-lika. Ovo je, zapravo, onaj isti metod Kelile i Dim-ne u kojoj se poruke prenose kroz razgovore `ivo-tinja. Protagonisti Atarovog dela su `ivotinje, od-nosno ptice, koje oli~avaju ljudske osobnosti, asvaka ptica, koja je uzimana za simbol, odgovarajednom odre|enom sloju ljudi.

19 Postoje razne anegdote i pri~e o nastanku Mesne-vije. Jednu od njih zabele`io je poznati srednjeve-kovni putopisac Ibn Batuta: Jednog dana, za vreme

predavanja, Mevlana je primetio uli~nog prodavcaslatki{a, koga je pozvao da od njega ne{to kupi, aonda sa njim oti{ao. U~enici su, videv{i da ga ne-ma, krenuli u potragu za u~iteljem, ali su ubrzoshvatili da je Mevlana nestao iz grada. Nekolikogodina kasnije, Mevlana se pojavio ne govore}i ni-kako druk~ije sem u rimovanim stihovima. Premaovoj pri~i, njegovi u~enici su sakupili stihovana i ri-movana predavanja u poetsku zbirku koja je kasni-je dobila svoje poznato ime – mesnevija.

20 Mevlana svoje misli crpi isklju~ivo iz dva izvora:Kur’ana i predaja/hadisa. ^ak i kada nije inspiri-san ovim svetim tekstovima, on se ni u jednomdetalju u svojim u~enjima, ne zadu`uje filosofimai aristotelovcima. Mevlana je u Mesneviji majstor-ski koristio ~asni kur’anski tekst da su za to njego-vo remek-delo kazali da je Kur’an na pahlavi jezi-ku. On smatra da tri ravni razumevanja kur’an-skoga teksta od strane puka, onih odabranih, i ko-na~no samoga Boga, mogu odgovarati raznim slo-jevima hijerarhije onih koji odlu~e da is~itavajutekst Mesnevije. Veliki deo kur’anskih stavaka na-vedenih u Mesneviji imaju zadatak da unapredesvoju hermeneuti~ku orijentaciju, koju Mevlana,naj~e{}e, koristi da bi utvrdio i prokomentarisaosvoje gnosti~ke poglede, poput onoga u vezi sapri~ama o verovesnicma. Tamimdari, Istorija per-sijske knji`evnosti, 2004, str. 48-49.

21 Kalila i Dimna je zbornik didakti~kih pri~a – basnirazli~ite du`ine, u kojima se upotrebom alegorije imetafore obra|uju razne teme iz ljudskog `ivota.U ovim starim indijskim pripovetkama duhovito imisaono obra|ene su raznolike teme iz ljudskog`ivota i kazane mnoge op{teljudske istine. U nji-ma se, uglavnom u moralizatorsko – didakti~nomtonu, govori se o prijateljstvu, zlu i dobru, o ~ove-ku i njegovom odnosu prema drugim ljudima, ovlasti i vlastodr{cima, o sre}i i nesre}i, o pravdi,nepravdi i pravosu|u, o ljubavi itd... Pan~altantra(tj. Pet pri~a; petoknji`je), nastala je u Indiji, neko-liko stole}a pre na{e ere. Njen original se brzo iz-gubio, ali je tekst sa~uvan u arapskom prevodu.Arapi su knjizi promenili ime u Kelila i Dimna pre-ma imenima dvojice {akala, glavnih junaka. Pan-~altantra je u 6. veku prevedena sa sanskrta na pa-hlavi, a dva veka kasnije, sa pahlavija na arapski.Ovo delo je si`ejno uticalo na zbornik pri~a 1001no}, a ulazilo je i u mnoge strane literature, sa ne-kim izmenama i kra}im verzijama, tako da je dosrednjovekovne srpske knji`evnosti ovo delo do-{lo u obliku romana Stefanik i Ihnilat u 13. veku.

22 Mesnevija V, str. 13, Buybook, Sarajevo.Savremeni iranski poznavalac Rumija, dr Zarin-kub ka`e: „Mesnevija je nastala kao plod duhov-nog zanosa i uzbu|enja i Mevlana je ovo delostvarao dugi niz godina – na svakom mestu i u

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA46

32 Kur’an, LXXIX. 40-41.33 Kur’an, CVIl, 3-4.34 Ni sna, i ne mogu jesti.35 Sva odre|enja kao {to su gore, dole, napred i na-

zad opisuju telo. Prosvetljena du{a mo`e biti opi-sana samo onim {to nije slu~ajno, ograni~eno niprolazno.

36 Hadis citiran u Sahihu od Muslima, VII, 101-102.37 ^uveni gramati~ar i komentator Kur’ana, ro|en u

Kvarizmu 467/1075, umro 538/1134, autor kur’an-skog komentara poznatog po imenu „Ka{{af“.

38 Smisao.39 „Ako ti nedostaje forma, smatraj da to nije ni{ta.

/Telo nije va`no, jer ti si du{a.“40 Onaj ko to ka`e, gre{i.41 Jer nema ljubavi prema tome.

ODABRANA BIBLIOGRAFIJA

1. Al-Rumi, Jalal al-Din, Divan-i [ems, (preveo Mu-amer Kodri}), Studios, Sarajevo 2005.

2. Rumi, D`elaludin, ^etverac (prevela Slavko Je`i}),u: Letopis Matice srpske 133, 379, 5; Novi Sad 1957.

3. Rumi, Galalludin, Mesnevija I (preveo FejzulahHad`ibajri}), Ljiljan, Sarajevo 2003.

4. Rumi, Galalludin, Mesnevija II (preveo FejzulahHad`ibajri}), Ljiljan, Sarajevo 2002.

5. Rumi, D`elaludin, Mesnevija III (preveo VelidImamovi}), Buybook, Sarajevo 2004.

6. Rumi, D`elaludin, Mesnevija IV (preveo VelidImamovi}), Buybook, Sarajevo 2005.

7. Rumi, D`elaludin, Mesnevija V (preveo VelidImamovi}), Buybook, Sarajevo 2005.

8. Rumi, D`elaludin, Pla~e flauta (prevela LjiljanaBibovi}), Novi Sad 1985.

9. Rumi, D`elaludin, Divani [emsi Tabrizi (preveoAhmed Ananda), Sarajevo 2005.

10. Dr Ahmed Tamimdari, Istorija persijske knji`evno-sti, Kulturni centar I. R. Iran, Beograd 2004.

11. Dr Abdul Husein Zarinkub, O historiji islamskecivlizacije,Nau~noistra`iva~ki institut „Ibn Sina“,Sarajevo 2001.

12. Feriduddin Attar, Spomenica dobrih, Kulturni cen-tar I. R. Irana, Sarajevo 2004.

13. M. M. Sharif, Historija islamske filozofije, AugustCesarec, Zagreb 1990.

14. Be}ir D`aka, Historija perzijske knji`evnosti, IbnSina, Sarajevo, 1997.

15. Henry Corbin, Historija islamske filozofije, VeselinMasle{a-Svjetlost, Sarajevo, 1977.K. Azizi, Riznica persijske poezije, K. C. Irana, Be-ograd 2001.

16. Fehim Bajraktarevi}, Pregled istorije persijske knji-`evnosti, Beograd, 1979.

17. Iz persijske poezije, (izbor i prepev Fehim Bajrak-tarevi}), Re~ i misao, Beograd 1985.

18. Nicholson, Reynold Alleyne, [arhe masnavima’navi Moulavi I, II, [erkate ente{arate ‘elmi vafarhangi, Tehran, 1378.

19. Moulavi, D`elaludin Mohammad, Masnavima’navi, Qoqnus, Tehran, 1376.

22. Moulavi, D`elaludin Mohammad, Masnavima’navi, dureje kamel Ente{arate Behzad, Tehran1375.

21. Rejnold A. Nikolson, Sufizam, mistici islama, Ba-bun, Beograd 2004.

22. James Fadiman, [ejh Ragib D`errahi, Mudrostsufija, Klepsidra, Sarajevo 2006.S. H. Nasr, Pti~ji let u sjedinjenje u: Nur 41, Kul-turni centar I. R. Irana, Beograd 2004.

23. Feriduddin Muhammed Attar, Govor ptica, Kul-turni centar I. R. Iran, Sarajevo 2003.

24. Ahmed Me{i} i Muhammed Kjefafi, D`elaluddinRumi i njegova Mesnevija, Nak{ibendijska tekija(Katedra Mesnevija), Tuzla 2007.

25. Tarikatski ~asopis „Kelamu’l [ifa’, Hazreti Mevla-nam A{k – 800 godina, Ka}uni, Bosna i Hercego-vina 2007.

26. Seyyed Hossein Nasr, Oliver Leaman, History ofIslamic Philosophy, Arayeh Cultural Ins., Tehran,1995.

27. Mevlana D`elaludin Muhamed Moulavi, Kolijja-te Divane [ams,Na{re Rad, Tehran 1374.

28. Arthur John Arberry, Doscourses of Rumi, Rou-tledge 1993.

29. Arthur John Arberry, Mystical Poems of Rumi,University of Chicago Press 1991.

30. http://bosnian.irib.ir/index31. http://www.dar-al-masnavi.org/index32. Seyyed Hossein Nasr, @ivi sufizam - ogledi o su-

fizmu,Nau~noistra`iva~ki institut „Ibn Sina“,Sarajevo 2004.

33. Lamija Had`iosmanovi}, Filozofija u Rumijevojpoeziji, u: „Znakovi vremena 29/30“, Sarajevo2005.

34. Abdul Hossein Zarrinkub, Izlazak Sunca u: „Zna-kovi vremena 20“, Sarajevo 2003.

35. Azfal Ikbal, Poruke Mesnevije u: „Znakovi vre-mena 34“, Sarajevo 2006.

36. Muhamed Ikbal, Obnova verske misli u islamu,Starje{instvo I. Z. u SR Bosni i Hercegovini, Sa-rajevo 1979.

37. Re{id Hafizovi}, Temeljni tokovi sufizma, Bemust,Sarajevo 1999.

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA48

HHHH.... BBBB eeee hhhh zzzz aaaa dddd ,,,, SSSS uuuu ssss rrrreeee tttt MMMM eeee dddd `̀̀̀nnnn uuuu nnnn aaaa iiii LLLL eeee jjjj llll eeee

minje. I sufizam je u to vreme, kao unu-tra{nji nauk islama, iza{ao iz svoje prvo-bitne faze izolacije i asketizma obojenogherojstvom i lagano po~eo da ulazi u fazuelokventnog izra`avanja ljubavi i gnoze.Krug straha, ljubavi i znanja (makhafa, ma-habba i ma’rifa), koji postoji u svim religija-ma i u odre|enom smislu naro~ito je vi-dljiv u avramovskoj tradiciji a posebno uuzastopnoj pojavi judaizma, hri{}anstva iislama3, ve} je postao manifest unutar su-fijske tradicije. Rani mesopotamski asketiiznad svega su se fokusirali na taj ‘skru{e-ni’ strah pred Bo`anskim Veli~anstvom, uskladu sa ~uvenom poslani~kom preda-jom (ra’s al-hikma mahafat Allah; strah odBoga je ishodi{te mudrosti), koji je izvorveli~anstva i plemenitosti u ~oveku. Epo-ha ranih svetaca kakav je bio Daud al-An-taki, koji je govorio o strahu od Boga, vo-dila je ka dobu karakteristi~nom po sa-svim jasnom izra`avanju ljubavi premaBogu, naj~e{}e kroz suptilnu poeziju ta-kvih sufijskih majstora kakvi su Hallad` iAbu Said Abi’l– Hejr. Kona~no eksplicitnaformulacija ma’rifaha ili gnoze, u odre|e-noj meri zapo~eta sa Gazalijem i Ejnulku-dat Hamadanijem, dose`e svoj vrhunacsa Ibn Arabijem, tim uzvi{enim majsto-rom islamske gnoze, ~ija formulacijaislamske metafizike dominira ukupnimkasnijim sufizmom.4

Rumi, koji se podvrgao dugom perioduu~enja, formalnog i inicijacijskog, bio je upotpunosti upoznat sa dugom tradicijomkoja mu je prethodila kako u sufizmu, takoi u ostalim islamskim naukama. Bio je du-boko uronjen u kur’ansku nauku i brojnekur’anske komentare koji su objavljeni prenjega. Pa`ljivo prou~avanje njegovih delaotkriva ne samo istinu njegovih vlastitihtvrdnji da je njegova Mesnevija komentarKur’ana, nego i da njegov Divan plovi kaoogromna reka koja je potekla iz planin-skog izvora kur’anske objave.5

Isto tako, u slu~aju literature hadisa i ra-ne svete istorije islama, Rumi pokazujesvoje potpuno poznavanje ove teme po-novnim navo|enjem razli~itih predaja kaoizvora svojih doktrina i inspiracije. Jedanod najuzvi{enijih opisa li~nosti plemenitogPoslanika islama, nalazi se u Mesneviji ali iu Divanu. Ako bi se sakupili delovi Rumije-vih dela koji se bave plemenitim Poslani-kom, do{lo bi se u posed neuporedive du-hovne biografije, koja je danas nasu{napotreba, naro~ito na evropskim jezicima.6

[tavi{e, pri~e u vezi takvih patrijarha i po-slanika kakvi su Avram (Ibrahim), Solo-mon (Sulejman), David (Davud), Mojsije(Musa), Josif (Jusuf) i Isus (Isa), te svakakopresveta bogorodica Marija (hazreti Merje-ma), interpretirane su ezoteri~ki tako daotkrivaju duhovne osobenosti tih li~nostine samo u istoriji nego i u ve~no`ivu}emnebeskom svodu, kojim duhovni ljudi pu-tuju na svome putu prema kona~nom bla-`enstvu i jedinstvu.

Sva Rumijeva dela su u najdubljemsmislu, ono {to on smatra da je njegovaMesnevija, ‘na~elo na~ela vere koja se ti~uraskrivanja tajni jedinstva i potpune si-gurnosti’.7

Rumi je bio blisko povezan sa sufij-skom tradicijom kroz formalni i spolja{njikontakt sa ostalim ranim sufijskim deli-ma, i kao rezultat ogromnosti njegovevlastite duhovne osobenosti i {irine du-hovnog iskustva, koje na odre|eni na~inobuhvata sve {to je bilo pre njega. On jeve} iskusio i `iveo po{tuju}i strah Daudaal-Antakija, Bo`ansku ljubav Rabije Ada-vije, i gnozu Ibn Arabija. U odre|enomsmislu on je u sebi ve} sa`eo ranu sufijskutradiciju budu}i da je pro`iveo i iskusiorazli~ite duhovne mogu}nosti sufijskognasle|a u samome sebi.

[to se ti~e ranih sufija, Rumi je dobropoznavao duhovne osobenosti gotovo svihznanih majstora i mora da je blisko prou~io

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 51

Kako bismo {to bolje i temeljnije shva-tili zna~aj i va`nost Rumija, kao naj-

bolji primer prisnosti izme|u islamskeumetnosti i duhovnosti u literaturnomdomenu, potrebno je da o njemu razmi-slimo ne samo unutar njegove vlastite ve-li~anstvene posebnosti, ve}, tako|e, i uokviru njegove relacije prema stablu su-fijske tradicije ~iji je on jedna od najuzvi-{enijih grana. Obrazlo`enje tog odnosane}e samo ocrtati prisnost i blisku vezu iz-me|u literature i duhovnosti, koja se od-nosi na sufizam kao ukupnost, ve} nam uvelikoj meri poma`e da shvatimo neke odzna~ajnijih odlika poruke koju nazivamorumijevskom. Interes za izu~avanje upravoRumija i njegovog dela, a ne neke drugevelike li~nosti persijske literature – Hafi-za, [abistarija i D`amija, na primer, kodkojih je tako|e veoma prisutno jedinstvoumetnosti i duhovnosti – proizilazi iz ~i-njenice da niko od pomenutih li~nosti nezauzima same vrhove misti~ke poezije uislamu kao Mevlana D`elaludin Rumi, ida samo on, kao jedna od su{tinskih figu-ra, predstavlja pojavu kojoj se okre}u svioni koji tragaju za tradicionalnom istinomu savremenom svetu, za onim {to savre-mene tradicionalisti~ke {kole nazivajuphilosophia perennis.1

Bez ikakve sumnje, Rumi zauzima naj-vi{i vrh sufijske tradicije. Me|utim, kakoje svaki vrh povezan sa planinskim lan-cem ~iji je deo, i Rumi je neodvojivo ve-zan za tu tradiciju koja je, zahvaljuju}isvetim u~enjima i milosti (barakah), prisut-nim u njenom duhovnom zna~enju, bilau stanju da stvori svetog ~oveka i pesnikatakve veli~ine. Rumi se pojavio u trenut-ku kada je {est kontinuiranih vekovaislamske duhovnosti ve} oblikovalo tradi-ciju nesagledivog bogatstva. @iveo je uveku koje je bilo kao povratak duhovnomnaboju iz vremena ranog islama, odnosnonjegovog nastanka. U tom veku {iromislamskog sveta su se pojavili istaknutisveti ljudi i mudraci – Ibn Arabi u Anda-luziji, Ned`mudina Kubra u Samarkan-du. Rumi je obele`io kraj ovog razdoblja,razdoblja ogromne duhovne aktivnosti ipodmla|ivanja koje je oblikovalo nared-nu duhovnu istoriju islamskih naroda.

Do vremena Rumijeve pojave, islam-ska tradicija, kojoj je sufizam poput ko{ta-ne sr`i, ve} je dobila svoju klasi~nu for-mu.2 Razne islamske nauke, kao {to su eg-zegeza Kur’ana ili teologija, ve} su daleimena kao {to su Fahr Razi, Ibn Sina i Ga-zali, a tako|e su bili uobli~eni i temeljiislamske kosmologije koju Rumi ~esto po-

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA50

Rumi i sufijska tradicijaS. H. Nasr

Pi}e je u vrenju, a mi tra`imo da ljubav vrije.Svet je u pokretu, a mi tra`imo pamet.Pi}e je od nas pijano, a ne mi od njega.Telo (lik) od nas postade, a ne mi od njega.

Mesnevija I, 1811.

Na{ vetar i na{e postojanje to je Tvoj dar,

Bo`e! Na{e postojanje Ti si dao, Bo`e!

Ti si, Bo`e, slatko}u postojanja pokazao

nepostojanju (ni{tavilu)

Ti si u~inio, pa da se ovo nepostojanje zaljubi

samo u sebe.

Slast svojih nimeta (blagodati), nemoj nam

uskratiti! Meze, pi}e,

i ~a{u svoju, nemoj nam uskratiti!

Ako Ti nama ove nimete uskrati{, ko bi nam

ih onda mogao tra`iti i na}i? Zar se mo`e boriti

slika sa slikarom?

Nemoj gledati na nas kakvi smo mi. Svoju

dobrotu gledaj i Ti nam dobro ~ini.

Nije nas bilo, niti je bilo na{ih molbi. Tvoja

dobrota je ~ula na{u jo{ neizgovorenu molbu.10

Nikakav pesnik ne bi mogao dirljivi-jim re~ima oslikati potpunu ni{tavnostsvih postoje}ih bi}a pred Jedinim Koji je-dino jeste. Ovde je doktrina vahdat al-vu-d`ud, zaogrnuta teofanijom svoje vlastitelepote.

Na isti na~in Rumi sledi Ibn Arabija uverovanju da je sveukupna egzistencijaidenti~na sa odnosom i vezom tog odre-|eng bi}a sa Bi}em napose, da egzistentinisu ni{ta drugo nego veza i odnos kojiposeduju sa Apsolutom. Ova temeljnametafizi~ka doktrina ~iju kompliciranost iimplikacije su kasnije razvijali teozofi po-put Mula Sadre sa`eta je zavaravaju}ejednostavnim Rumijevim distihom, koji seodnosi na vezu izme|u bi}a i Bi}a napose,

Postoji veza iza svih opisa i pore|enja,

izme|u Gospodara stvorenja i njihovog

unutra{njeg bi}a.

[to se ti~e komplementarne doktrineuniverzalnog ~oveka (al-insan al-kamil),koju je, kao i doktrinu vahdat al-vud`ud,prvi put formulisao Ibn Arabi11, njenozna~enje se reflektuje kroz celo Rumijevodelo, ali on ne koristi pojam insan al-kamil.

Radije, govore}i o ideji, koristi izraz ma-krokosmos (alam-i akbar) pod kojim pod-razumeva duhovnog ~oveka nasuprot‘profanom ~oveku’, koji je mikrokosmos.Na primer, obra}aju}i se ~oveku koga `elida pobudi njegovim vlastitim duhovnimmogu}nostima, govori:

Dakle, spolja{njom formom ti si mikrokosmos,

dok u unutra{njem zna~enju ti si makrokosmos.

Rumi, me|utim, ne nastavlja Ibn Ara-bijevu {kolu, kako su u~inili takvi majsto-ri kao {to su Sadrudin Konjavi, Abdul Ra-zak Ka{ani i Daud al-Kajsari.12 U odre|e-nim stvarima, kao {to je zna~enje zla, onse udaljava od Ibn Arabija i njegovih sled-benika. Rumi se radije, mora posmatratikao jo{ jedna vrhunac sufizma, kao per-fektuiranje vida duhovnosti koja je srod-na, ali razli~ita od one Ibn Arabija. Celomkasnijom istorijom sufizma, vidovi du-hovnosti koje su predstavljala obojicamajstora ostali su me|usobno razli~iti,svaki sa svojom posebnom aromom i for-mom isijavanja, dok su neki poput D`a-mija i Had`i Mula Hadi Sabzevarija poku-{ali prona}i na~in da premoste jaz izme-|u dva predmetna vida duhovnosti.

Za razumevanje Rumijeve umetnosti injegove uloge u persijskoj kulturi, zani-mljivo je re}i nekoliko re~i o njegovomodnosu prema Firdusiju, ~ija je [ahnama,u odre|enom smislu, dopuna Mesnevije.Firdusijeva [ahnama je uzvi{ena epska pe-sma persijskog jezika koja isti~e slavu per-sijskog naroda u predislamskom periodu,ali ep ~ije bojno polje je preba~eno u svetunutar ~ovekove du{e. [ahnama je na ne-ki na~in opis ‘malog svetog rata’ (al-jihadal-asghar), dok je Mesnevija pri~a o ‘veli-kom svetom ratu’ (al-jihad al-akbar), da seposlu`imo terminologijom poznatog Po-slanikovog hadisa. Na isti na~in na kojiSuhravardi, putem ezoteri~ke interpreta-

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 53

sva njihova dela i biografije.8 [tavi{e, pose-dovao je prisno unutra{nje poznavanje tihli~nosti koje jedino mo`e biti rezultat nje-gove vizije njihovih nebeskih stvarnostipovrh njihove zemaljske, ovosvetovne for-me. Rani sveti ljudi islama, naro~ito BajazidBastami, Hallad`, Zu’l nun Misri, MarufKarhi i Abu’l Hasan Harakani, sti~u takvutransparentnost i sjaj takve svetlosti u Diva-nu i Mesneviji, da se mo`e re}i da su krozRumija ponovo u{li na pozornicu islamskeistorije. Poput poslanika koje slede, u vre-menu i duhovnoj hijerarhiji, sveti ljudi su-fizma isijavaju iz Rumijevih knji`evnih de-la kao i mnogi `ivi polovi duhovnosti, kaomnoge `ivu}e norme i prototipi koji intere-suju tra`itelja istine ovde i sada. ^ak se ikonkretan barakah nekih ranih svetih ljudimo`e osetiti u Mevlaninim razli~itim iska-zima, dok priziva njihovo duhovno isku-stvo da o`ivi u du{i ~itaoca svesnost uvekprisutnog pejza`a sveta duha. U odre|e-nom smislu Rumi igra ulogu provi|enja,~ine}i dostupnim misli i u~enja tih ranihmajstora, interpretiraju}i ih u svojim vlasti-tim sintezama za kasnije generacije kojimaje neposredno izvla~enje pravog zna~enjaiz mnogih ranih dela neopisivo te{ko akone i potpuno nemogu}e.

Slede}i gazel i Divan-i [amsa jasan jeprimer kako Rumi upotrebljava razli~itedoga|aje svete istorije (ovde, pri~a o uto-~i{tu u pe}ini plemenitog Poslanika i EbuBekra tokom no}i hid`re) i epizode iz `i-vota ranih sufija (ovde, Mansur Hallad` iFaridudin Attar) radi bu|enja nostalgijeza Bo`anskim.9

Probudi se, vreme je do{lo, budi se, budi se!

Bez jedinstva s Njim, mrzi se, mrzi se!

Nebeski proglas objavljen je, iscelitelj ljubavnika

stigao je,

Ako `eli{ da poseti te, razboli se, razboli se!

Neobja{njivo On }e o~istit’ te i ru`inim likom

u~initi tvoje lice,

On }e izvaditi trn iz tvoje ruke, postani ru`i~njak,

postani ru`i~njak!

Pojmi prsa svoja da su pe}ina, mesto duhovnog

povla~enja Prijatelja;

Ako si zaista od ‘drugova iz pe}ine’, u pe}inu

povuci se, povuci se!

Jednom kad vreme ruinom te u~ini, jadikovanje

ti ne}e pomo}i,

Ako `eli{ da te On vrati, povrati se, povrati se!

Vidi, svet ispunjava samo buka, vidi, vladavinu

Pobednika (Mansur).

Ako `eli{ i sam biti Pobednik (Mansur), obesi

se, obesi se!

Bezmalo svako jutro zefir mrsi svoje kose,

Ako se `eli{ mirisima okoristiti, postani mirisni

(Attar), postani mirisni.

[to se ti~e kasnijeg sufizma, posebnoIbn Arabijeve {kole, ponovo je tu prisnaveza izme|u ove forme gnoze i Rumija.Jo{ uvek ostaje duga~ka pri~a da bude is-pri~ana o vezi izme|u Ibn Arabija i Rumi-ja, ta dva giganta sufizma koji su bili pred-odre|eni da `ive u isto vreme i u nepo-srednoj blizini jedan drugome. Nema ni-kakve sumnje da je Rumi neposredno po-znavao u~enja majstora iz Mursije prekoSadrudina Konjavija, koji je istovremenobio najistaknutiji zagovornik Ibn Arabije-vih doktrina na Istoku i Rumijev blizakprijatelj, te onaj za kojim je Rumi svako-dnevno klanjao. Neki ~ak, Mesneviju nazi-vaju Futuhat al-makkiyyah persijskog stiha.

Nesumnjivo, Rumi je prihvatio IbnArabijevu temeljnu doktrinu vahdat al-vu-d`ud, transcedentalno jedinstvo Bi}a, kojeje sredi{nja osa ukupne sufijske doktrine.U nekoliko poema izvanredne lepote Ru-mi opisuje ovu doktrinu, na primer, do-bro znanim stihovima Mesnevije:

Mi smo ni{ta, a ovo na{e postojanje, to je

Tvoje postojanje koje se ne vidi.

Onaj {to je Nevidljiv (Bog) neka On vazda

postoji!

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA52

prolaska kroz kapiju smrti. Taj `ivot bio jesvedok izvanrednog susreta sa [amsom isimpatijama (hamdami, da ka`emo vlasti-tim Rumijevim re~ima), izme|u njih kojesu dovele do stvaranja Divana, podstakleRumija da napusti svet ti{ine i pribegnepoeziji kako bi izrekao ono {to ne mo`e ada ne dolazi samo iz svete ti{ine.16 U izve-snom smislu, Husamudin ^elebi odigraoje za Rumija istu ulogu vis-s-vis Mesnevije.Na isti na~in, ako ne postoji poseban u~e-nik, inicijacijska funkcija u~itelja povla~i seunutar bi}a majstora, a nedostatak duhov-nog drugarstva i razgovora mo`e nagnati iumetni~ki najkrerativnije sufije na ti{inu(osamu). Nave{}emo poznati Sadijev stih:

Da nije ru`e, slavuj nikada ne bi zapevao u gaju.

Ali Rumijevo poetsko remek-delo nijemoglo a da ne izbije na povr{inu, jer ta-kav savr{eni brak izme|u mudrosti i le-pote, umetnosti i duhovnosti, bio je prili-ka koja se nije smela propustiti. Rumi jebio jedno od onih retkih bi}a koja pose-duju neku vrstu ‘senzaulne svesnosti’,duhovne lepote reflektiraju}e iz ve~ne su-{tine. Za njega, samo postojanje lepotenajneposredniji je dokaz postojanja Bo-ga.17 Isto tako, mo`e se re}i da je lepotaRumijeve poezije, za pa`ljivog ~itaoca na-pose, najsna`niji dokaz stvarnosti svetaduha. Rumi se kupa lepotom poput orlalete}i prema svetlosti sunca, a u svojoj po-eziji, kao i u muzici i u plesu mevlevijskogreda, ostavio je ne{to od te lepote i za po-tomstvo. Lepota Rumijeve poezije, muzi-ke i plesa sredstvo je prise}anja i bu|enjasvesnosti te uzvi{ene Lepote kojoj su svezemaljske ovosvetske lepote bledi odraz,kako Rumi ka`e:

Kraljevi li`u zemlju ~istu, netom ulep{anu,

Kad Bog umesi u puki zemljani prah

talog Lepote Svoga najodabranijeg pehara.

‘To je ono, ne`ni ljubavni~e – ne te usne od

gline –

{to ljubi{ ti uz stotinu ekstaza,

Razmisli, onda, {ta to je kad neskrnavljeno je!18

Komplementarne Rumijevom senzibi-litetu za lepotu su njegova svest o svetomu svim stvarima i njegova sposobnost pri-bavljanja klju~a duhovnih re{enja prak-ti~no svakog problema sa kojim se ~oveksuo~ava u bilo kojem dobu ili situaciji. Po-slanik islama bio je u situaciji da iskusi sve{to jedno ljudsko bi}e mo`e da iskusi, odgubitka jedinog sina do ujedinjenja celeArabije pod zastavom islama. Ova misijadata mu je kako bi bio u stanju da posve-ti ukupan ljudski `ivot. Rumi, kao jedanod izvanrednih plodova drveta ‘muha-medanskog siroma{tva’ (al-faqr al-muham-madi’), bio je u stanju da izvr{i isti zada-tak, naravno, u manjoj, ali ipak, i poredsvega, ogromnoj meri. On je mogao da iz-razi puno}u i raznolikost ljudske egzi-stencije na takav na~in da obelodani ~i-njenicu da iza svakog mogu}eg iskustvale`e vrata prema Nevidljivom.

Tokom sedam vekova koliko je pro{lood njegovog preseljenja na bolji svet, Ru-mi je ostavio tako sna`an uticaj na persij-ski, turski i indijski svet, da su potrebnitomovi knjiga zarad bele`enja samo vi-dljivih tragova njegovog uticaja. U tur-skom svetu, mevlevijski red, koji je onutemeljio, igrao je tako dominantnu ulo-gu u istoriji Osmanskog carstva, da ~ak isa spolja{nje ta~ke gledi{ta, nijedan pre-gled osmanske, pa ni moderne turskeistorije, ne bi bio potpun bez pomenaovog reda i njegovog uticaja. [tavi{e, Tur-ci su pro{irili Rumijev uticaj na Balkan,kao i na Albaniju, Kipar, Siriju i Liban, gdese jo{ uvek mogu prona}i mevlevijskasredi{ta. ^ak i u republikanskoj Turskoj,njegov mezar i i turbe i dalje isijavaju ba-rakah, a komentari njegovih knji`evnih

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 55

cije traga ka interioriziranju juna~kih pri-~a [ahname13, Rumi na mnogo vi{oj ravni,poku{ava da stvori ogromnu sliku na ko-joj je, uzvi{eni epski duhovni heroj u po-trazi za fontanom `ivota oslikan sa najfi-nijim detaljima.

Da bi postigao svoj cilj, Rumi se oslanjana sve resurse na persijskom jeziku i koristise svim literarnim majstorima koji su muprethodili. On je bio u isto vreme izvanre-dan pripoveda~, sveti istori~ar, libretista inadasve pesnik. Ipak, on nije bio pesnik sli-~an ostalim pesnicima, pa ~ak ni velikimsufijskim pesnicima pre njega. Iako je bioneuporedivi majstor misti~ke poezije, ~estoje tvrdio da uop{te nije pesnik14. Zaista je~udno da ovaj nadmo}ni pesnik ~iji je jezikiskusio dodir an|ela, u Divanu pi{e:

[ta je poezija da se njome treba hvastat,

Ja imam ume}e druk~ije od umetnosti pesnika,

Poezija je poput crnog oblaka; ja sam kao mesec

tim oblakom zatrt.

Ne nazivaj crni oblak svetlim mesecom na nebu.

Rumi je, kao i [abistari nakon njega,bio izvanredan pesnik u inat samom sebi.Lepota njegovih stihova je poput lepotesveti{ta koje je tu zarad potrebe kao ‘egzi-stencijalni’ uslov svih autenti~nih manife-stacija svetoga. Ali uprkos svom neobra}a-nju pa`nje na poeziju, Rumi nije mogaoda prestane da je pi{e. Okean u njegovombi}u nije mogao da se re{i svog talasa osimu ritmovima i rimama koje su Rumija u~i-nile verovatno najve}im misti~kim pesni-kom koga je svet ikada video.

Rumijeva poezija je slavljenje ne samo`ivota u njegovom duhovnom aspektunego isto tako i smrti koja omogu}ava re-alizaciju duhovne dimenzije `ivota. Rumije u smrti video uzvi{eni estati~ki trenu-tak `ivota, jer on je svakako ve} umro presmrti, u skadu sa ~uvenom Poslanikovomizrekom ‘Umri pre smrti’. Za njega smrtmo`e biti sam prolaz u svet svetlosti, kakoi sam kazuje u svojoj poznatoj pesmi:

Idi umri, gospodine, pre nego {to umre{,

Tako ne}e{ trpeti bol umiranja.

Umri smr}u koja je kapija svetlosti,

a ne smr}u kojom samo grobu }e{ dopasti.15

Rumi je ve} boravio u svetu svetlostipre susreta sa fizi~kom smr}u. Zato fizi~-ka smrt mo`e biti samo trenutak proslavepodizanja poslednje prepreke i omogu}a-vanja potpunog povratka okeanu svetlo-sti od kojeg je bio privremeno odvojen.

Rumi je odavno shvatio i znao da amorest mors; ljubavlju prema Bogu on jeokusio smrt, iako fizi~ki `iv, i bio us-krsnut i zaogrnut svetlo{}u Bo`an-

skog znanja, jo{ uvek raspravljaju}i ihodaju}i sa ljudima.

To {to je Rumiju omogu}ilo da nasusret sa smr}u gleda kao na trenutak

uzvi{ene ekstaze, bio je, naravno, vrsta`ivota koju je vodio na ovom svetu, `ivot

koji ga je doveo do statusa svetosti i pre

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA54

Boga, za hri{}anstvo ljubav prema Bogu, a zaislam znanje i spoznaja o Bogu, iako, potrebno jenaglasiti, svaka integralna tradicija potrebuje svatri elementa istovremeno. Vidi F: Schuon, ‘Imagesd’islam’, Etudes traditionalles, vol. 73. nov-dec.,1972, str. 241-43.

4 Vidi T. Burckhardt, La Sagesse des prophets, Paris,1955; i Ibn al-Arabi, The Bezels of Wisdom, trans. R.W. J. Austin, New York, 1980; Nasr, Three MuslimSages, poglavlje III, i Sufi Essays, poglavlje VIII.

5 Jedan od najve}ih autoriteta za Mevlanino u~enjeu savremenoj Persiji, Hadi Hairi, dokazao je da jenekih {est hiljada stihova u Divanu i Mesnevijiprakti~no neposredan prevod kur’anskih ajeta upersijsku poeziju.

6 Uprkos brojnim biografijama Plemenitog Poslanikana zapadnim jezicima, samo nekoliko njih uspelo jeda oslika njegovu duhovnu veli~inu. Jedan posebani izuzetan rad na evropskim jezicima koji je uspeo unameri osvetljavanja kontura Poslanikove duhovneosobnosti je F. Schuon Understanding islam, poglavljeIII. Skora{nji rad M. Lingsa, Muhammed, London,1983, jedinstveno je delo na engleskom jeziku kojese bavi biografijom Plemenitog Poslanika na temeljutradicionalnih islamskih izvora i sa tradicionalneta~ke gledi{ta. Elegantni engleski jezik i majstorstvoprepri~avanja i posve}enost temi, obezbe|uju pose-ban duhovni zna~aj ovom delu, iako se radi o Posla-nikovoj biografiji uop{teno, a ne isklju~ivo vezanojza njegovu duhovnu prirodu. Vidi tako|e, Nasr, Ide-als and Realities of Islam, poglavlje III, sa prokomenta-risanom biografijom.

7 Ovo je izjava kojim po~inje preludij Mesnevije. Po-put mnogih velikih polova islama, kakvi su Gaza-li, Abdul Kadir D`ilani i Ibn Arabi, pre njega i {ejhal-Alavi, Rumi je bio znalac egzoterijskih i ezote-rijskih mudrosti.

8 O ranim sufijama posebno onima u Persiji koji suneposredno povezani sa Rumijevom linijom, vidiL: Massignon, Essai sur les origines du lexique tech-nique de la mystique musulman, Paris, 1954, pogla-vlja III-V; A: M: Schimmel, Mystical Dimensions ofIslam, Chapel Hill, 1975, str. 23ff; S. H. Nasr, ‘Su-fism’ u Camridge History of Islam, vol. IV, Camridge,1975, str. 442-463; tako|e A. J. Arberry, Sufism,London, 1950; i J. Spencer Trimingham, The SufiOrders in Islam, Oxford, 1971.

9 Rumi, Divan-i [ams-i Tabrizi, (ed.) B. Forouzanfar,vol. 5, Teheran, 1339. gazel br. 2133. U ovom gaze-lu Rumi se ‘igra’ imenima Hallad`a i Attara. Hal-lad`ovo ime bilo je Mansur, {to zna~i ‘pobednik’,‘pobedonosni, dok Attar zna~i ‘apotekar’, odno-sno u tradicionalnom smislu neko ko prodaje le-kove i mirise.

10 Mesnevija I, Sarajevo, 2000, pre. {ejh Fejzulah ef.Bajri}, str. 66-7.

11 Za analizu sufijske doktrine temeljem dve najo-snovnije doktrine vahdat al-vud`ud i al-insan al-ka-mil, vidi S. H. Nasr, Science and Civilisation in Islam,Cambridge, USA, New York, poglavlje III. Zaobrazlo`enje zna~enja al-insan al-kamil vidi uvodT. Burckhardta za al-Jili, Universal man.

12 O ovim i drugim li~nostima koje pripadaju IbnArabijevoj {koli vidi: W. Chitick, Ibn Arabi and HisSchool’ u World Spirituality; An Encyclopedic Historyof The Religious Quest, vol. XX.

13 Vidi H. Corbin, En Islam iranien, str. 82ff.14 U skladu sa kur’anskom tradicijom, Kur’an, iako

je visoko poetski tonirana knjiga, ipak se ne sma-tra poezijom. Poslanik je upozorio i skrenuo pa-`nju na pesnike njegovog vremena, jer su oni pi-sali poeziju o bilo kojoj temi bez moralnih skrupu-la ili razboritosti i pronicljivosti. Rumi, kao i mno-gi drugi muslimanski sveti ljudi, poricao je da jepesnik, a u isto vreme je pisao poeziju. Zna~enjeovakve tvrdnje mora se posmatrati u kontekstusvete istorije islama i ne sme se pome{ati sa rav-nodu{no{}u pa ~ak i protivljenjem lepoti koja da-nas sti`e iz nekih ~etvrti islamskog sveta u ime‘pre~i{}enog’ ili ‘~i{}eg’ islama.

15 Ovo je univerzalna tema koja se jednako mo`eprona}i i u hindu i budisti~kom, kao i jevrejskomi hri{}anskom misticizmu. U hri{}anskim izvori-ma neki stihovi Angelus Silesiusa, najverovatnijesu doslovan prevod nekih sli~nih Rumijevih sti-hova.

16 Korisno je pomenuti da je Rumijev knji`evni pse-udonim (tahalus) bio ‘tihi’ (hamu{).

17 ‘Teolo{ki dokaz tako|e obuhvata estetski dokaz, unajdubljem smislu tog pojma. Pod ovim aspek-tom verovatno je ~ak i manje dostupan nego podkosmolo{kim ili moralnim aspektom; jer, biti ose-tljiv na metafizi~ku transparentnost lepote, isija-vanje formi i zvukova, zna~i ve} posedovati – za-jedni~ko za Rumija i Rama Kri{nu – vizuelno au-titativnu intuiciju sposobnu za uzdizanje pojav-nog pravo do su{tine i ve~nih melodija.’ F.Schuon, ‘Concerning the Proof of God’, Studies inComparative Religion, zima, 1973, str. 8.

18 Mesnevija, V, 372-5, engleski prevod Nikolson, Ru-mi, Poet and Mystic, str. 45.

19 Ogroman D`aferijev komentar koji je, uprkossvom obimu, veoma popularno delo, pokazuje dokoje mere je Rumi za Persijance jo{ uvek `iv.

20 Vidi Ni. A. Baloch, Maulana Jalaludin Rumi’s Influ-ence on Shah Abdul Latif, International Mevlana Se-minar, Ankara, 1973.

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 57

dela i dalje se pi{u slede}i dugu tradicijuunazad sve do Rumijeve porodice i Ah-mad Rumija.

U Persiji, jednako, brojni komentari sunapisani i jo{ uvek se pi{u o Mesneviji, odD`avahir al-asrar Kemaludina Harazmija,do savremenih komentara D`elala Homai-ja, Badiuzamana Faruzanfara i MuhamedaTaki D`aferija.19 Prakti~no, ne postoji ~ovekkoji govori persijskim jezikom a da ne znaneke stihove iz Mesnevije napamet, dok jeume}e pevanja Mesnevije postalo prepo-znatljiva muzi~ka forma delikatne i dubo-ke prirode ~iji je neprekidni uticaj na kul-turni i umetni~ki `ivot Iranaca ogroman.

Na Indijskom potkontinentu Rumi jebio duboko cenjen naro~ito me|u pripad-nicima i sledbenicima nak{ibandijskog re-da ve} u devetom/petnaestom veku, anjegov uticaj je od tada samo rastao. Nesamo da su ispisani brojni komentari nje-govog ukupnog dela, kakvi su oni od Ab-dulatifa Abasija i [ah Mir Muhameda Nu-rulaha Ahrarija, nego je isto tako, na pot-kontinentu, kao i u Persiji i Turskoj razvi-jen poseban muzi~ki `anr koji se povezu-je samo sa pevanjem mesnevije, forma ko-ja je, ponovo, ostala popularna do danas.Za neke sufije tog dela sveta, naro~ito [ahAbdulatifa, velikog sindi pesnika i misti-ka, koji je istovremeno bio i izvanredanmuzi~ar, mo`e se re}i da predstavljaju ne-posrednu emanaciju Rumijeve duhovno-sti u indijskom svetu.20 Nije bez razloga{to su mnogi poredili [ah AbdulatifovoRisalo sa Mesnevijom.

U modernom svetu, osiroma{ene du-hovnosti koji se gu{i u okru`enju u komeje ru`no}a postala norma, a lepota luk-suz, Rumija su mnogi prepoznali kao an-tidot za bolesti od kojih moderni svet umi-re. I zaista, on je najja~i protivotrov ako seslede njegova u~enja, bez obzira kako jegorak lek koji on propisuje. U cilju nala-ska pomo}i u Rumiju, u akutnoj duhov-

noj borbi, on se mora ~itati ne samo kaoobi~an pesnik, nego kao i glasnogovornikBo`anskih tajni, koji poput ptice mo`epevati samo melodijama koje pokre}uduh. Rumijeva knji`evna dela i njegovauvek prisutna duhovna snaga stoje kaosna`an svetionik usmeravaju}i i vode}i~oveka lepotom prema istini, koja ga jedi-no osloba|a od privida zatvora siroma-{tva i ru`no}e koju je stvorio oko sebe, a~ije granice se ne mogu pobrisati osim po-mo}u poruke ~oveka kakav je Rumi u ko-me su vizija istine i njena ekspresija u naj-potpunjoj ljudskoj formi, iskustvo duhov-nosti i njegova formulacija kombinovaniu umetnosti. Uistinu, o Rumijevom deluse mora re}i da je:

Te re~i stepenice prema potpunom uverenju su.

Ko god se njima penje ti~e se vrhunca –

Ne vrh sfere {to je boja azura.

Nego vrh nadilaze}i povrh svih vidljivih nebesa.

Sejid Husein Nasr, Iz: Islamic art andSprituality

NAPOMENE

1 U vezi sa philosophia perennis vidi F. Schuon, Lighton the Ancient World, trans. Lord Northbourne,London, 1965, str. 136-144, i Nasr, Knowledge and theSacred, str. 68ff. Korisno je napomenuti da je izborRumijeve poezije koji je sa~inio i preveo R. Nikol-son, pod naslovom Rumi, Poet and Mystic, London,1950, prodat u vi{e primeraka nego ve}ina savre-menih evropskih ‘mislilaca’ za koje se mislilo da suizuzetno napredni kad su se prvi put pojavili.

2 U najstro`ijem smislu re~i, treba se osloniti naislamsku a ne sufijsku tradiciju, budu}i da je prvaintegralna tradicija, a druga deo prve i neodvoji-va od nje. Pri upotebi pojma ‘sufijska tradicija’,dakle, podrazumeva se ne{to ograni~eniji smisaore~i, iako, potrebno je napomenuti, bez `elje da sena bilo koji na~in sufizam mo`e praktikovati na-pose, bez veze i odnosa sa islamskom tradicijom~iji je sastavni deo.

3 Iz avramovske porodice, za dominiraju}i deo ju-daizma, mo`e se re}i da ga karakteri{e strah od

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA56

zabele`i doga|aje iz `ivota svoga oca, jerim je prisustvovao po~ev od ranog detinj-stva. Dolazak Burhanudin Mohakeka uKonju ostavio je sna`an utisak na {estogo-di{njaka2, a kasnije je Sultan Veled bio tajkoji je iz Sirije vratio [emosudina, mistikabliskog njegovom ocu.3 On je bio taj koji seo`enio }erkom Salahudina Zarkuba, komese Rumi okrenuo u misti~koj ljubavi nakon[emsudinovog nestanka. Sultan Veled jebio odani u~enik svoga tasta, koji ga je na-dahnuo na pisanje poezije.4 Tako|e, bio jeodan i Husamudinu ^elebiju, prihvataju}iga kao o~evog naslednika, prikloniv{i muse savr{enom odano{}u sve do smrti ovognajmla|eg Mevlaninogprijatelja, kada je SultanVeled, kao „osiro~en“, ka-ko je sam rekao, preuzeomesto stare{ine mevlevij-skog reda.5 Njegova po-etska kazivanja su naj-vernija tuma~enja `ivotai u~enja njegovog oca, ia-ko povremeno poku{avada istorijske ~injenice pri-ka`e, na neki na~in, slo-bodnije. Ipak, svojim jed-nostavnim stilom i lakimna~inom obja{njavanjanekih od najslo`enijih Mevlaninih zamislikroz prepri~avanje doga|aja, on stvara sa-vr{ene izvore za razumevanje D`alaludi-nove misli. Lik samog Sultana Veleda biobi vredan istra`ivanja; nakon ~udne imra~ne li~nosti svoga dede, Behaudina Ve-leda, i zra~e}e lepote i snage samog Mevla-ne, ovaj ~ovek iz tre}e generacije se poja-vljuje kao na neki na~in pokoren. Zasigur-no, on nije imao stvarala~ki potencijal, alije bio veran tuma~, ne vatrenog duha, alisvedok onima koje je voleo i ~iju lepotu jenjegova poezija poku{ala da odrazi.6

Dva druga autora iz okoline Konje za-bele`ila su svoja se}anja na Mevlanu, od

kojih je jedan Faridun Sepahsalar, koji jemnogo godina opslu`ivao gospodara ipreminuo 1319. u dubokoj starosti; njego-va risala sadr`e razborit i pouzdan materi-jal. Mla|i, Aflaki, (u. 1356) ne vi{e nepo-sredni svedok doga|anja, predstavljaznatan broj legendi i pri~a u svojojManaqeb al’-arefin, knjizi koja daje detaljanopis religijskog `ivota u Konji za vreme iu kratkom periodu nakon Mevlaninesmrti. Iako mora biti uzeta sa izvesnimoprezom, ipak, to je jedini rani izvor do-stupan zapadnim ~itaocima u (ne mnogouverljivom) prevodu na francuski.

Malo je ~udo da su Turci bili i da su jo{uvek jako skloni MevlaniD`elaludinu, koji je svojeprezime, Rumi, preuzeood Romean, u zna~enju~ovek iz Anadolije, obla-sti u kojoj je proveo ve}i-nu svog `ivota. Kako jetvrdio, bio je poreklomTur~in. U vekovima na-kon njegove smrti, kadase mevlevijski red u~vr-stio i pro{irio po celomOtomanskom carstvu,bezbrojni pesnici, muzi-~ari i umetnici bili su ma-

nje ili vi{e povezani sa redom i uzdizali sumajstorov duh u svojoj muzici, poeziji i ka-ligrafiji.

U korektnom radu, [ahabetin Uzluk jeukazao na ulogu mevlevijskih kaligrafa islikara u istoriji turske umetnosti.7 Dirlji-vo je videti da su u savremenoj Turskoj imladi polaznici srednjih stru~nih {kola uKonji u stanju da izvedu nove varijacije~esto ponavljane formule Ya Hazret-i Me-vlana, koja, izvedena u ukrasnoj kaligrafi-ji, ukra{ava mnoge domove.

Klasi~na turska muzika je nezamislivabez mevlevijske tradicije, a melodije napi-sane za okupljanja na misti~ki ples (sama’)

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 59

Tako je Moula D`ami (u. 1492), zadnjiklasi~ni iranski pesnik, uzdizao Me-

vlanu D`elaludina. Njegove dve tvrdnje,da je D`alaludinova Mesnevija, sa svojihvi{e od 26.000 stihova, gotovo sveobu-hvatni prevod Kur’ana na persijski, i daMolana ima skoro polo`aj poslanika kojije ovoj zajednici doneo svetu knjigu, ~e-sto su ponavljane od strane sledbenika iljubitelja D`elaludina Rumija u svim de-lovima sveta.

Obo`avanje iskazano Rumiju na Isto-ku i Zapadu dostiglo je novi stepen kul-minacije 1973, na sedamstogodi{njicunjegove smrti. Ne samo u Konji, gde jemisti~ni pesnik sahranjen, i Turskoj, gdesu odr`avani op{ti me|unarodni skupo-vi, a {tampane u~ene i popularne knjige; iIran je, tako|e, slavio se}anje na najve}egmisti~nog poetu na persijskom jeziku.Brojna predavanja o Rumiju i raznovr-snim aspektima njegove poezije odr`anasu u Avganistanu i Pakistanu, ali jo{ vi{e uzapadnim zemljama. Nau~nici i sledbeni-ci Mevlane okupili su oko sebe brojne po-klonike tokom godine Rumija. Holandija,Nema~ka, Velika Britanija i razni univer-

ziteti u Sjedinjenim Dr`avama u~estvova-li su u memorijalnim okupljanjima, kao{to su to ~inili i orijentalisti u Italiji, [vaj-carskoj i drugim zemljama.

U takvom trenutku, mo`emo zapitatisebe za{to je Rumi imao tako dubok uticajna milione ljudi, i kako se njegov duhov-ni uticaj vekovima ispoljavao i na Istoku ina Zapadu. Mo`da }emo mo}i da prona-|emo prikladan odgovor na ovo pitanje.

Mnogo pre nego {to je D`ami ispisaosvoje redove u kasnom petnaestom veku,obo`avanje dela D`alaludin Rumija biloje {iroko rasprostranjeno u musliman-skom svetu. U stvari, prve knjige sasta-vljene u vezi njega u samoj Konji ve} iska-zuju sve crte dubokog po{tovanja i viso-kog uva`avanja umetnika, koje }e kasnijepostati svakida{nji. One virtuelno ~ine te-melj sveukupne knji`evne produkcije onjemu i njegovom poetsko-didakti~komdelu tokom slede}ih sedam vekova.

Voljeni Mevlanin najstariji sin, SultanVeled (1226-1312) nije samo organizatorMevlevija po skladnom redosledu, pozna-tih na Zapadu kao Ple{u}i dervi{i; on je, ta-ko|e, prvi biograf svoga oca.1 Mogao je da

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA58

Uticaj Mevlane D`elaludina Rumijana Istoku i ZapaduA. [imel

Za onoga ko Mesneviju recituje uve~e i ujutro,Bi}e zabranjena vatra pakla.Spiritualna Mevlanina MesnevijaJe Kur’an na persijskom.

[ta se mo`e re}i u pohvali ove uzvi{ene li~nosti?Nije poslanik, a knjigu ima!

Ka`e se da je od Sa’dijazatra`eno da izabere

njemu najbolju poznatupesmu, i da je on izabrao

jedan od Rumijevih gazela.^ak i ako je to lepo

smi{ljena pri~a, sigurnismo da bi mnogi

Persijanci i danas sli~nozaklju~ili.

kije i zabranio svako delovanje misti~nihbratstava.

Mevlevijski red je ostao ograni~en naOtomansku imperiju. Pojedini ogranciprona|eni su u arapskim zemljama kojesu potpale pod tursku vlast 1517. U sva-kom slu~aju, stilska razlikovanja arapskogi persijskog su tako velika da se Arapi nisunikada zainteresovali za Rumijevo delo,ve} su, pre, ostali verni sopstvenoj tradici-ji misti~ke poezije. Ipak, u ranom devetna-estom veku, jedan od ~lanova reda, {ejhJusuf ibn Ahmad, sa~inio je komentar Me-snevije na arapskom, pod naslovom Al-minhaj al-kavi li-tallab al-mathnavi.15

Nedavno, Teheranski Univerzitet je{tampao prevod stihova Mesnevije naarapski, pod naslovom Javahir al-athar, iz-vesnog Abdol Aziz Saheba al-D`avahira.Nekoliko poznatih odlomaka iz RumijeveMesnevije i njegovog Divana prevedenisu na arapski od strane Abdol Vahab Aza-ma.16 Uprkos toj nekolicini poku{aja, ne-mogu}e je govoriti o stvarnom uticaju po-ezije D`alaludin Rumija na Arape, nitipak o ta~nom znanju njegovog imename|u njima. Ipak, uporedo sa obnovlje-nim interesovanjem za sufijsku tradiciju,koje je vidljivo poslednjih godina u savre-menoj arapskoj poeziji, Rumijevo ime sepojavljuje na neo~ekivanim mestima. Une`noj pesmi o `alobnoj tr{~anoj fruli, odstrane ira~kog pesnika Abdol Vahab al-Bajatija posve}enoj spomenu na turskogpesnika socijalne poezije, Nazima Hikme-ta, Rumijev duh je odjednom prisutan usavr{enoj lepoti...17

Potpuno je razli~ita situacija u Iranu i uzemljama isto~no od Irana. Ka`e se da jeod Muslihudina Sa’dija od [iraza (premi-nuo 1292) zatra`eno da izabere njemu naj-bolju poznatu pesmu, i da je on izabrao je-dan od Rumijevih gazela. ^ak i ako je tolepo smi{ljena pri~a, sigurni smo da bimnogi Persijanci i danas sli~no zaklju~ili.

Iran se, poput Turske, mo`e pohvalitivelikim brojem komentara Mesnevije: po-~etkom petnaestog veka, Kemaludin Hu-sein ibn Hasan al Hvarezmi al-Kobavi(preminuo oko 1440) napisao je svoj Ku-nuz al-haqa’iq fi rumuz addaqa’iq, poznat,tako|e, i kao Jawahir al-asrar u zavahir al-anvar, koji je samo delimi~no sa~uvan.18

Tokom istog perioda, Nezamuin Mah-mud Da’i je sakupio svoja sopstvena mi-sti~na dela koja, izme|u ostalih pesama,sadr`e sedam mesnevija u Rumijevomstilu, za ~iju Mesneviju je on napisao ko-mentar.

D`ami, zatim, navodi da je u petnae-stom veku stare{ina nak{ibendijskog redau isto~nom Iranu, Mohamad Parsa, kori-stio predskazanja iz Rumijevog Divan-eShams-a, ba{ kao {to bi ve}ina ljudi koristi-la Divan-e Hafez za svrhu proricanja bu-du}nosti.19 O~igledno je da su nak{ibedni-

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 61

jesu potresne danas kao {to su bile i veko-vima unazad.8

Kako prose~ni Tur~in malo, ili uop{tene poznaje persijski, izvesni mevlevijskinau~nici su na sebe preuzeli du`nost tu-ma~enja Mesnevije, ili njenog prevo|enjana turski.9 Dva najznamenitija tuma~apersijske knji`evnosti iz vremena kada jeOtomanska carevina bila na vrhuncu,[am’i i Soruri, svaki za sebe, sa~inili su ko-mentare koji se jo{ uvek smatraju najbo-ljim uvodom u veliko delo, a koji su uEvropi postali poznati po dobrim analiza-ma njihovih sadr`aja od strane austrij-skog nau~nika, Jozefa von Hamer-Purg-stala 1851.10

Vek nakon Isma’ila Ankaralija, Isma’ilHaki Bursali, (preminuo 1724), vrstan mi-sti~ki pesnik, sastavio je svoj uvod podnazivom Ruh-e Mathnavi.11 Negde u pribli-`no isto vreme, Sulejman Nahifi, (premi-nuo 1738), uspeo je da prevede Mesnevi-ju na turski, u originalnom metru. U na{edoba, brojni turski nau~nici rade na polji-ma prou~avanja Mevlaninog dela; neu-morni Abdulbaki Golpinarh je dao vrlovredne studije bibliografskih podatakaRumijevog `ivota i istorije mevlevijskogreda; tako|e, on je lirsku poeziju Divan-eShams preveo na savremeni turski i obja-vio ispravljenu verziju Veled Izbudako-vog prevoda Mesnevije.

Dve njegove knjige, Mevlana Celaled-din Rumi i Mevlana’dan sonra Mevlevilik,zasigurno zaslu`uju prevod na zapad-nja~ke jezike. U skorije vreme, pomenutamisti~na spisateljica Samiha Ajverdi, za-po~ela je sa objavljivanjem svog dugoo~ekivanog komentara.

Mala antologija koju je pripremio pre-|a{nji direktor Mevlaninog muzeja u Ko-nji, Mehmet Onder, pru`a impresivanpregled poezije napisane u ~ast D`elalu-dina Rumija tokom vekova.12 Antologijazapo~inje sa Gul{enijem (preminuo 1534);

nailazimo na stihove predstavnika najslo-`enijeg otomanskog baroknog stila, po-put Nabija. Abu Bakr Kani (preminuo1792) pripada najneobi~nijim ~lanovimamevlevijskog reda; njegov rad ide od reli-gijske poezije do dru{tvene satire13. Po-sebno se mora pomenuti Galib Dede,upravitelj Mevlevijskog hana u Galati/ Is-tanbul, koji je prerano preminuo 1799.Njegova poezija izra`ava unutra{nju va-tru koja je pokretala dervi{e da se vrteoko svojih osa. Mnogi pesnici kasnog de-vetnaestog veka, poput Fazila Enderuni-ja, Kececizade Izet Mola, i Perteva, pisalisu u ~ast Rumija; jo{ je za~u|uju}i velikibroj savremenih turskih knji`evnih pre-galaca koji su mu iskazivali ~ast: ime Nej-zena Tevfika, flautiste i satiri~ara, poznatoje studentima savremenog turskog; JahjaKemal (Bejatli), zadnji predstavnik klasi~-ne poezije, (preminuo 1958), upore|ivaoje sebe sa tr{~anom frulom koja se koristiu sama-okupljanjima. Prethodni ministarobrazovanja u doba Inonua, Hasan Ali Ju-cel, iskren je u svom obo`avanju Rumijakao i duboko ortodoksni Kemal EdipKurk~uoglu, i Asaf Halet ^elebi, jedanistinski savremeni lirski pesnik iz Turske,~ija pesma o sama verno odra`ava misti~-ni uzlet ple{u}ih dervi{a.14

Mevlanina bibliografija, kompiliranaod strane Mehmeta Ondera, povodomsedam stotina godina od Rumijeve smrti,odra`ava vrlo jasno turski udeo u nau~-nim i popularnim prou~avanjima. A uko-liko duga lista imena pisaca nije bila do-voljna da iska`e ljubav Turaka premasvom Mevlani D`elaludinu, hiljade pose-tilaca koji svakog decembra prisustvujuobele`avanju godi{njice Rumijeve smrti uKonji, i onih koji dolaze iz svih delovaTurske da bi se pomolili na njegovom pra-gu, dokazuju kako je ta ljubav dubokoukorenjena u srcima Turaka ~ak pola vekanakon {to je Ataturk zatvorio dervi{ke te-

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA60

H. Behzad, Svira~ neja

zici i misti~nom plesu, zanesenja~ki Ru-mijevi stihovi bili su srodni duhovnoj at-mosferi.

Poznavanje Mesnevije nije bilo ograni-~eno na severnu Indiju; ~ak je i bengalskiistori~ar u kasnom petnaestom veku pi-sao: „Sveti braman }e recitovati Mesnevi-ju“.24 U to vreme, Rumijeva poezija posta-la je poznata u isto~nom Bengalu, oblastikoja je bila pod muslimanskom vla{}u odkasnog trinaestog veka. Brojni sveti ljudi ipesnici u Bengalu ponekad su me{ali ~u-venu Pesmu o trsci, prvih osamnaest sti-hova Mesnevije, sa hinduisti~kim preda-njima o bogu Kri{ni koji je svirao na fruli:~e`njivi zvuci iz magi~ne frule mogli sudobro da izraze ljubav i `udnju, bez obzi-ra na kulturolo{ki kontekst. Na sre}u, mo-`emo pomenuti da su na bengalskom jezi-ku pisani i komentari Mesnevije, ali samou kasnijim periodima. Poetski prevod pr-vog dela Mesnevije, napravljen 1888. odstrane izvesnog Kazi Akram Huseina,{tampan je u Kalkuti 1945; jednom sam~ula za prozni prevod od strane Molvi Fa-zli Karima, ali ne znam da li je {tampan.

Dovoljno interesantno, na potkonti-nentu je ime D`alaludinovog misti~ki vo-ljenog i u~itelja, [emsudina iz Tabriza, po-vezano sa drugom jakom duhovnom tra-dicijom: u gradu Multanu, grob izvesnog[amse Tabrizija je mesto posete vernika.Jednostavna zgrada, ukra{ena plavim ibelim plo~icama sa stilizovanim ~empre-sima, u svakom slu~aju pripada znameni-tom ismailitskom misionaru, [amsu Tabri-ziju, kako je pokazao V. Ivanov. Legen-darni [ams je ~ak dosegao polo`aj jednogod Panj Piriya, grupe petorice svetaca kojisu dugo bili obo`avani u delovima Indije,i posebno u Indijskoj dolini.25

Rumijev misti~ki u~itelj [ams je postaodobro poznat lik u indo-muslimanskoj na-rodnoj poeziji. Njegovo ime se javlja ukombinaciji sa imenom znamenitog mi-

sti~kog poete Feridudina ‘Atara, (premi-nuo 1220); obojica su mu~eni~ki stradalazbog svoje nagla{ene ljubavi (iako to nemo`e biti dokazano u ‘Atarevom slu~aju).[amsa ~e{}e slave u kasnijoj sindi i pan-d`abskoj poeziji kao mu~enika ljubavi ko-ji je, poput Mansura al-Halad`a, (premi-nuo 922) zverski ubijen od strane teologakoji su njegovu `arku ljubav i zahtev dabude nazivan „voljenim“ smatrali opa-snim i uznemiravaju}im. Sindi knji`ev-nost, oduvek me{aju}i Rumijevog volje-nog i ismailitskog misionara, poznaje ne-koliko legendi o [amsu Tabriziju; kombi-nacija Halad`a, [amsa i D`alaludina Ru-mija je inspirisala ~ak i ta’ziya (scensko iz-vo|enje sa jakim intenzitetom emocija)pod naslovom „Halad`ov, [amsov i Me-vlana Rumijev skup“. Ovaj zanimljiv ko-mad je osvetljen od strane avganistanskognau~nika i diplomate A. R. Farhadija.26

Avganistan ~uva se}anje na D`elaludi-na, tamo nazvanom „Balhi“ po mestu ro-|enja Balhu; skoriji poetski opis Az Balkhta Qunya, Halilolaha Halilija, ne svedo~isamo o emotivnoj bliskosti Rumija sa sa-vremenim Avganistancima. Halili je, tako-|e, uredio nekoliko klasi~nih tekstova uvezi D`elaludina.27 Tekstovi iz ranijeg pe-rioda na pa{tu jeziku, koji se odnose naRumijevo delo, u skorije vreme su ure|e-ni od strane profesora ‘Abdul Haj Habibi-ja; oni vrlo dobro pokazuju uticaj Mesne-vije u pa{tu govornim podru~jima. Se-dam stotina godina od Mevlanine smrti jevidno obele`eno na me|unarodnom sim-pozijumu, koji je imao veliki odjek u av-ganistanskim medijima.

U Indiji, ljubav za Mevlanu Rumija ni-je ni u kom slu~aju ograni~eno na sufijskeredove. Bez preterivanja mo`emo re}i daje Mesnevija prihva}ena kao autoritativ-na u celoj srednjevekovnoj Indiji. Impera-tor Akbar, (vladao 1556-1606), je voleoMesneviju28, a ~itamo da se pesnik [ejda

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 63

je, razboriti kakvi su bili, zadr`ali intere-sovanje za Rumijevo delo vekovima, jer jei Husein Va’iz Ka{ifi, plodan didakti~ki pi-sac iz Herata, (preminuo 1506), tako|e,radio na Mesneviji.20

Iako tokom safavidskog i post-safavid-skog perioda prou~avanje sufizma nije vi-{e bilo tako popularno u Iranu kao {to jebilo ranije, pojedini od vode}ih filozofa sunapisali {iroke i vrlo te{ke komentare Me-snevije, u kojima su poku{ali da otkrijusvu mogu}u mudrost; iz skorijih vreme-na, komentar Mula Hadi Sabzevarija,(preminuo 1872), je tipi~an primer ovogpristupa.21

U na{e vreme, persij-ski interes za Mevlaninodelo se najbolje iskazujeu sjajnom izdanju Badi’uzaman FuruzanfarovogKolliyat-e [ams, koje sa-dr`i vi{e od 3000 gazela ioko 2000 katrena. Zajed-no sa drugim brojnimFuruzanfarovim radovi-ma o Rumiju, osvetljava-nje njegovih knji`evnihizvora, kao i njegovoure|ivanje odnosnih de-la, deset tomova Kolliyat-a (ili Divan-e kabir-a), po prvi put omogu-}ava nau~niku da detaljno upozna Rumi-jev stil. Teheranski univerzitet je uklju~enu dva obimna projekta istog karaktera,pripremu re~nika Mesnevije i iscrpnogkomentara istog dela.

Pored toga, Rumijevo delo se bez pre-stanka recituje u raznim misti~kim grupa-ma, redovima i ograncima u Iranu, kao{to su kaksari, za koje ono predstavljacentar njihovog duhovnog `ivota. Isti ra-stu}i interes za Mevlanino delo, kao izvorobnove duhovnog `ivota, mo`e se uo~itiu knjizi pod nazivom „Persijanac Rumi,ponovno ro|enje u stvarala{tvu i ljuba-

vi“, persijskog psihologa, Reze Arasteha.Svuda izme|u Istanbula i Lahorea, obja-vljuju se odlomci iz Mesnevije, izdanja zadecu i popularne verzije. Umetni~ko reci-tovanje D`alaludinove poezije je `ivo uIranu koliko i interesovanje za njegovomuzi~ko nasle|e.

Bilo kako, najja~i uticaj Rumijevog de-la u zemljama isto~no od Sueca je vidljivna indo-pakistanskom potkontinentu. In-dijska imena na mnogim starim nadgrob-nim plo~ama u Konji svedo~e o pobo`nimhodo~asnicima koji su proveli deo svog`ivota u Mevlaninoj duhovnoj prisutno-sti. Mo`emo sumnjati u verodostojnost

pri~a koje govore o veziizme|u indijskih sufija iRumija i njegovih nepo-srednih nastavlja~a: zaBu ‘Ali Kalandara (pre-minuo 1324) se pri~a daje posetio Mevlanu, anjegova poezija nesum-njivo nosi tragove Rumi-jevog uticaja. Drugi za-pis govori o poseti sejidaA{rafa D`ahangira (pre-minuo 1404) Sultanu Ve-ledu u cilju prikupljanjapodataka o `ivotu njego-

vog oca. Ali, obzirom da je Sultan premi-nuo 1312, pri~u mo`emo zanemariti. Usvakom slu~aju, mora se prihvatiti da je~i{tijanski red razvio interes za Rumijevrad vrlo rano. Prvi veliki vo|a tog reda uDelhiju, Nezamudin Ovlija, (preminuo1325), sastavio je komentar Mesnevije, ~i-ji manji deo je sa~uvan u Azijskom dru-{tvu u Bengalu22. Njegov u~enik i sledbe-nik, ]erage Dehlavi, bio je u potpunostiupoznat sa Rumijevomn poezijom, {to jejasno iz opaske koju je dao u svom izlaga-nju.23 Mesnevija pripada fundamentalnimdelima ~i{tijanske tradicije. Kako je ovajred, suprotno nak{ibendijama, sklon mu-

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA62

U na{e vreme, persijskiinteres za Mevlanino

delo se najbolje iskazuje usjajnom izdanju Badi’uzaman FuruzanfarovogKolliyat-e [ams, kojesadr`i vi{e od 3000

gazela i oko2000 katrena.

k}i, darovita pesnikinja Zeb un-Nisa, za-molila svoje prijatelje pesnike da na~inemesneviju u stilu Rumijevog pesni{tva, tose ne bi smelo shvatiti kao usamljeni pri-mer; u su{tini, bilo je mnogo takvog opo-na{anja oko 1700. godine.38 Ponovo, okosto godina kasnije, hinduisti~ki pisac,Anandagana Khvo{, sastavio je Mathnavi-ye kajkolah (1794), u stilu Rumijeve Mesne-vije; va`no je napomenuti da je u pri~u oDara [ikohu uneo susret sa hinduisti~kimmudracem, Baba Lal Dasom, kako bi pod-setio svoje ~itaoce na poku{aj pomirenjamuslimanske i hinduisti~ke misti~ke tra-dicije od strane mogulskog princa.39

Pogled na A. Sprenge-rov Katalog rukopisa caraOudha (1854), ne otkrivasamo koliko je kopijaMesnevije prona|enou bibliotekama indij-skih musliman-skih careva, ve} imeru uticaja i opo-na{anja Rumijevogdela od strane brojnihpisaca ranog devetnae-stog veka i na persij-skom i na urdu.

Podrazumeva se bez posebnogisticanja da su indijski nau~nici i misti-ci napisali brojne komentare Mesnevije:ve}ina njih poti~e iz sedamnaestog veka,perioda najve}eg nau~ni~kog i pesni~kogdelovanja na potkontinentu. Mogli bismolako navesti tuce ili vi{e nau~nih komen-tara napisanih u tom periodu, pored po-sebnih re~nika i antologija sa~injenih izRumijeve poezije.40 Obim materijala jemo`da i ve}i od onoga koji je poznat u sa-da{njosti, jer bi potpuno istra`ivanje kata-loga, i posebno riznica biblioteka koje ni-su unete u katalog u Indiji i Pakistanu,pru`ilo vi{e podataka o posrednom ili ne-posrednom uticaju Rumijevog dela na in-

dijsku muslimansku misao. Dovoljno jepomenuti da je najzna~ajniji komentarMesnevije, ‘Abd al ‘Ali Bahr al-’Oluma, sa-stavljen u Laknau u kasnom osamnae-stom veku; od strane zapadnih nau~nikasmatran je najboljim uvodom u Rumijevuteologiju.41 Koristan analiti~ki popis, po-znat kao mir’at al Mathnawi i kompiliranod strane Telmida Huseina ne bi smeo bi-ti izostavljen u ovom kontekstu; on pru`aizvrstan pregled sadr`aja Mesnevije.

Od posebnog je interesa pregled Ru-mijeve poezije u indijskoj dolini, u Sindu,prvom predelu potkontinenta koji je pot-

pao pod muslimansku vlast (711). Po-menuti pesnik D`ahan-gir Ha{imi, iako persij-skog porekla, `iveo je nadvoru arghanskih vlada-ra u Tati, u Sindu; nakon

njega se pojavio veli-ki broj pesnika ko-

ji su „odr`avalivrelim trg Bo`an-

ske Jedinstvenosti“42

recituju}i Mesneviju uovoj provinciji. Sind jebio poznat po interesusvojih stanovnika za

obo`avanje svetaca i misti~ke poezi-je i istori~ari nabrajaju imena onih koji

su se upu{tali u recitovanje Rumijevih sti-hova, {to je smatrano stazom onih koji do-sti`u Bo`ansku Istinu.43 Poneki od njih subili u stanju da recituju Mesneviju „tu-`nim glasom tako lepo da bi svim slu{ao-cima izmamili suze“.44

U Sindu, kao i u drugim delovima In-do-Pakistana, obo`avanje Mesnevije nijebilo ograni~eno isklju~ivo na misti~koustrojstvo. Ne samo ~i{tije, ve} su se i ka-dirije i nak{ibendije {iroko oslanjali na ovodelo. Ka`e se da je jedan od vo|a nak{i-bendija u Sindu u osamnaestom veku,Mohamad Zaman-e Aval, poklonio svoju

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 65

na sudu [aha D`ahana, (vladao 1627-1658), „u svojoj odbrani pozvao na autori-tet Mevlane Rumija, i bio oslobo|en“.28

Prestolonaslednik mongolskog carstva,sin [aha D`ehana, Dara [ikoh, (preminuo1659), svojeru~no je prepisao mesnevijuSultana Veleda. On, koji je uzalud poku-{avao da „pove`e dva okeana“ islama ihinduizma, svojim nastojanjima da do-prinese dubljem razumevanju indijskemisti~ke tradicije u islamskom okru`enju,bio je veliki po{tovalac Rumija, u meri dajedno od njegovih dela u velikoj meri sa-dr`i navode iz Mevlaninih stihova.29 Da-rin mla|i brat, Aurangzeb, (vladao 1658-1707), koji ga je proganjao i kona~no po-gubio, bio je, tako|e, sklon D`elaludino-voj poeziji u tolikoj meri da je Mola D`i-van, koji ga je podu~avao teologiji, sasta-vio tuma~enje Mesnevije. Jedan od njego-vih dvoranina je rekao misti~nom vo|iDara [ikoha, Mola [ahu Badak{iju: „^e-sto sam imao ~ast da pre Aurangzeba pro-~itam odlomke Mesnevije D`elaludinaRumija. Imperator je ~esto bio toliko dir-nut, da su mu tekle suze.“30

Drugi izvori potvr|uju ovaj zakon, na-klonost ortodoksnog vo|e za ljude koji subili ve{ti u recitovanju Mesnevije uz izra-`avanje ose}anja. Indo-pakistanski izvorisadr`e mnogo podataka o mesnevihanima,koji su se isticali u recitovanju Rumijevihstihova. Me|u njima mo`emo pomenutiizvesnog Sajida Sa’dolaha Purabija, (pre-minuo 1726), koji je napisao resala-ye che-hel beyt-e Mathnawi,31 ba{ kao {to je pobo-`ni musliman odabrao ~etrdeset predanjaPoslanika, tako mistici odabiru ~etrdesetstihova „Kur’ana na pahlavi jeziku“ i ko-mentari{u ih.

Antologije persijske poezije, napisanetokom sedamnaestog i po~etkom osamna-estog veka, opskrbljuju nas osvrtanjimana Rumija i navodima iz njegovog dela ulirskim nadahnu}ima skoro svih zna~aj-

nih i bezna~ajnih pesnika. Kada ka{mirskipoeta Safija, koji je pisao poetske komadeu metru Mevlanine Mesnevije, ka`e:

„Mevlanina mesnevija daje novi `ivotonome koji je mrtav ve} stotinu godina“32,on je u savr{enom skladu sa mnogim dru-gim indo-muslimanskim pesnicima koji suMesneviju uzdizali kao izvor nadahnu}a,ili je opona{ali na razli~ite na~ine.

Biografski priru~nici govore o pesnici-ma koji su „imali veliku ljubav za Mesne-viju“33, a znameniti pesnik iz sedamnae-stog veka, Sa’eb, napisao je ve}i broj pesa-ma opona{aju}i Rumijeve gazale.34 Kakoje postalo moderno da se pi{u naziras,„uvodne pesme“ za klasi~ne poeme, pe-snici se nisu trudili da opona{aju samoHafiza, Hakanija i Anvarija, ve} i Mevla-nu. Zadnji veliki predstavnik indijskogstila, najomiljeniji pesnik tradicije tad`i-ka, Bedil, (preminuo 1721), nije izuzetakod ovog pravila. Njegova varijacija na Ru-mijev mali gazel:35

„Od svakog deli}a moga srca mo`e{ na~initi

slavuja...“

je vrlo uspe{na; tako|e, pominjanje tr-{~ane frule, vatre koja zahvata tr{~anupostelju, i drugi prikazi iz Rumijeve poe-zije nalaze se u Bedilovom Divanu-u, iako~esto u iskrivljenoj formi. Njegovo op{tepoimanje sveta, usredsre|eno oko ideje ostalnom uspinju}em kretanju svega stvo-renog, nosi sli~nosti sa Rumijevim dina-mi~kim pogledom na svet; ipak, ove mo-gu}e sli~nosti jo{ uvek ~ekaju na nau~nupotvrdu.36

Op{te je poznato da je Rumijeva Me-snevija nadahnula mnoge pesnike: izbe-glica iz Avganistana, na dvoru Sinda,D`ahangir Ha{imi, (preminuo 1539), nudinovu izmenu ~uvene Rumijeve pri~e omolitvi u svojoj Mathnavi mazhar al-athar.37

I kada je, vek i po kasnije, Aurangzebova

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA64

celu biblioteku i zadr`ao za sebe samo triknjige, Kur’an, Mesneviju i Hafizov Di-van.45 To o~igledno nije bilo neuobi~ajeno.U~enik Mohamad Zaman-e Avala, ‘AbdorRahim Girhori, mu~eni~ki ubijen pri po-ku{aju da uni{ti idol [ive u obli`njem se-lu, u svojim `albama upu}enim vladarimazemlje navodio bi iz Mesnevije.46

Uticaj Mevlane Rumija na misti~ku po-eziju u induskoj dolini najbolje se otkrivau delu [ah ‘Abdul Latifa iz Bita, (preminuo1752). Njegov Risalo na jeziku Sinda, zasvakoga ko govori tim jezikom, bilo da jeindus, ili musliman, Weltanschauung; sti-hovi iz te zbirke misti~ne poezije jo{ uveksu u upotrebi u zemlji. ^ak i stranac morada prizna da Risalo pripada najpotresnijimpoetskim izrazima islamskog misticizma ida je na~in, na koji je [ah Latif isprepletaojednostavne narodne pri~e Sinda sa ki}e-nim misti~kim spekulacijama, izuzetan.

Lilaram Vatanmal, jedan od prvih hin-du autora koji je pisao o misti~kom poetiBitu, izneo je mi{ljenje da su Kur’an i Me-snevija bili bez prestanka u pesnikovimrukama, zajedno sa pojedinim misti~kimpoemama Sinda, i: „Pri~a se da je Nur Mo-hamad Kalhora, tada{nji vladar Sinda, povra-tio pesnikovu naklonost daruju}i mu izvanre-dan primerak Mesnevije.“47

Pedeset godina kasnije, britanski dr-`avni slu`benik, H. T. Sorlej, koji je pesni-ku Sinda posvetio korisnu knjigu, i{ao jetako daleko da je smatrao da je poezija‘Abdul Latifa samo „indijsko-musliman-sko razvijanje filozofije D`alaludin Rumi-ja“ i da je bilo dovoljno za autora Risalo-ada bude upu}en u samu Mesneviju.“48

Sorlej nije direktno osporen, ali on svojuteoriju nije podrobnije izlo`io. To bi, usvakom slu~aju, bilo jednostavno. [ah‘Abdul Latif je u svoju poeziju uneo motivslepog ~oveka i slona49, i par drugih aluzi-ja na Mesneviju. Najdirljiviji primer je uSur Sasui Abri-ju (I, 8):

„Za onima u kojima je `e| – voda je `edna“.

Ovaj navod iz Mesnevije (I 1741) uka-zuje na istinu da su Bog i ~ovek u sadej-stvu -da Izvor Ljubavi nije `edan za ~ove-kovom `udnjom. Kako bi se ~ovek usudioda ~ezne za Tim Neizmernim Izvorom@ivota?

U dugom nizu stihova u Sur YamanKalyan-u, (V 10-15), pesnik Sindija otvore-no priznaje du`nost zahvalnosti premaRumiju. Svaki stih po~inje tvr|enjem:„Ovo je ideja Mevlane Rumija...“ a zatimobja{njava teoriju Jedinstva i mno{tva,ljubavi i ~e`nje.“50

Poznato je, tako|e, da je [ah Latif biou vrlo prijateljskim odnosima sa [ahomIsmailom Sufijem, (preminuo 1732), kojije bio poznat kao recitator Mesnevije.51

Me|u kasnijim pesnicima Sinda, od ko-jih su svi vrlo dobro poznavali Rumijevodelo, mo`emo pomenuti Bedila iz Rohrija,(preminuo 1872), koji je Mesneviju ~itao sajednim od najve}ih misti~kih vo|a Sinda,Pir ‘Ali Govhar Asgarom, ~ija porodica jeodigrala va`nu ulogu u istoriji sufizma uinduskoj dolini. Istori~ari navode da je Be-dil tokom svoje bolesti te{en recitovanjemMesnevije, a njegova poezija na jeziku Sin-da, Siraika, Urda i Persijanaca sadr`i broj-ne aluzije na stihove Rumija i na Shams-eTabriz. On je ~ak sastavio i neobi~nu knjigupod naslovom Mathnawi-ye delkosha, kojase sastoji od kombinacije kur’anskih navo-da. Poslani~ka tradicija, stihovi iz Mesnevi-je i [ah ‘Abdul Latifovog Risalo-a, ta ~etirielementa su sjedinjena kako bi ukazali naput vi{eg misticizma.52

Koliko je jo{ uvek me|u Sindima jakaljubav za Mevlanu mo`e se razumeti iz ~i-njenice da je samo nekoliko godina una-zad, izvanredan prevod celokupne Me-snevije na sindi u stihovima, zapo~et1943, napisan u Hajderbadu, u Sindu. Au-tor ovog rada, pod nazivom Ashraf al-

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA66

Stranica iz Mesnevija,kaligrafski rad Sejed Ali Sad`adija

ganskih stvari...“, kasnije je u njegovomradu postao dokaz o rastu}em opseguegoizma, koji u sada{njosti kulminira u~oveku i kona~no vodi do nad~oveka, in-san-e Kamel (savr{eni ~ovek) u musliman-skom misticizmu. Promena u pojavnosti,koja je postala vidljiva u Ikbalovom delunakon povratka u Lahore 1908. je mo`daizazvana malim delom, Savaneh-e Mowla-na Rum, Rumijevom biografijom od stra-ne znamenitog indijskog orijentaliste Me-vlane [ibli Nu’manija, (preminuo 1914).59

[ibli zaklju~uje svoju knji`icu upore|e-njem pojedinih od Rumijevih ideja samodernim teorijama evolucije i ukazujena sli~nosti sa Darvinom, navode}i odlo-mak: „Umro sam kao mineral, a postaosam biljka...“, odlomak koji je bio glavni usavremenom, pseudo-nau~nom tuma~e-nju Rumijevih misli.

Nakon 1911, Mevlana Rumi se otkrivaIkbalu ne vi{e kao eksponent sveobu-hvatnog panteizma, ve} pre kao zagovor-nik duhovnog razvoja, odnosa ljubavi iz-me|u ~oveka i njegovog Boga, ili besko-na~ne `udnje za Bogom. Te ideje se lako

prepoznaju u Mesneviji, ali jo{ vi{e u Ru-mijevoj lirici, koju je najverovatnije Ikbalprvo prou~avao u izvrsnom izboru R. A.Nikolsona, objavljenom 1898.

Ikbalova nova orijentacija je postalao~igledna u njegovoj prvoj mesneviji napersijskom, Asrar-e Khudi, „Tajne mogaja“, (1915), u kojoj govori „Kako se D`ela-ludin Rumi pojavio u viziji i nalo`io muda ustane i peva“ (poglavlje XI; istinitostovog iskustva potvr|ena je od strane ~la-nova njegove porodice).

I kao {to R. A. Nikolson pi{e u svomprevodu Asrar-a: „Koliko Ikbal ne voli vr-stu sufizma izlo`enog od strane Hafiza,on odaje po~ast ~istom i dubokoumnomD`elaludinovom geniju, iako odbacujedoktrinu o potpunom prepu{tanju kojojje podu~avao znameniti persijski mistik ine pridru`uje mu se u njegovim pantei-sti~kim uzletima.60

Povezanost ustanovljena u Asrar-eKhudi – Rumi kao Ikbalov pir, njegov mi-sti~ni vo|a – trajala je do samog kraja pe-snikovog `ivota. Sve persijske mesnevijesastavljene su u lako teku}em metru Ru-mijeve Mesnevije, {to ga spre~ava da Ru-mijeve stihove utka u svoju sopstvenupoeziju bez pote{ko}a. Kao i za mnogemisti~ne pesnike muslimanske Indije,Kur’an i Mesnevija su za Ikbala bile dveosnovne knjige za ~ovekovo duhovno uz-dizanje; otuda je on savetovao mlade na-u~nike da stalno iz po~etka ~itaju Mesne-viju i iz nje crpu nadahnu}e.61

U Asrar-e Khudi, Mevlana Rumi se nejavlja samo kao pesnikov duhovni vo|a; upoglavlju XVI opisan je njegov legendarniprvi susret sa [amsom Tabrizijem, koji }eostati moment inspiracije kroz ljubav. Ru-mi postaje Ikbalov Hidr*, usmeravaju}iduh misti~kog putnika, svesnog izvora `i-vota ka kome upu}uje svog u~enika. Istaideja po kojoj je Rumi Hidr-e rah jo{ jed-nom je upotrebljena u dijalogu u Bal-e

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 69

’olum, bio je Din Mohamad Adib, nastav-nik u Hajderbadu (preminuo 1973).53

Sli~na je situacija u Pend`abu. Obja-vljena su najmanje dva komentara Me-snevije na pend`abskom, jedan od njihna stihovanom pend`abskom, Pir Imama[aha (1911), koji sadr`i samo mali deo od26.000 stihova originala. Drugi pend`ab-ski prevod, Mevlane Mohamada [ahudi-na, pojavio se u Lahoreu 1989.54

Vezano za pa{tanski, poznata mi je po-etizovana verzija Mesnevije, koju je pri-premio Moulvi ‘Abdul D`abar Banga{ izKohta, i Abdul Kan ‘Akbar, iz Pe{avara.

U poeziji Patana nalazimo na isto toli-ko podse}anja na Rumijevo delo kao i udrugim jezicima muslimanske Indije, Pa-kistana, ili Turske.55

Regionalni jezici potkontinenta sadr`eveliki materijal uzet iz Mesnevije. Bilo biza~u|uju}e kada odgovaraju}i knji`evnijezik indijskih muslimana, urdu, ne bi sa-dr`ao sli~nosti ili prevode iz Rumijevogdela.56 Koliko je {iroko rasprostranjeno ~i-tanje Mevlaninog dela ilustrovano je ~i-njenicom da je ~ak i satiri~ar Sauda, (pre-minuo 1792), jedan od „~etiri stuba urd-skog“ u osamnaestom veku, sastavio ma-lu mesneviju na stihove Rumija, o sveo-buhvatnom Jedinstvu.57 Da veliki misti~nipesnik iz Delhija, Mir Dard, (preminuo1785), slede}i primer svoga oca, Nasir Mo-hamad ‘Andaliba, obimno citira Rumija,ne treba ni pominjati. ^ak i u poeziji zad-njeg velikog majstora urdua i indo-persij-ske poezije, Mirza Galiba, (preminuo1869), pojedine slike se mogu slediti una-zad do Rumija preko velikog lanca pesni-ka poput Darda, Bedila i ‘Urfija.

Urdski prevodi Mesnevije su, naravno,dostupni. Mun{i Most’an ‘Alijeva poetskaverzija, Bagh-e Iram, zavr{ena je 1826. i{tampana je nekoliko puta. Naskoriji, i mo-`da najuspe{niji urdski stihovani prevod,koji, kao i svaka dobra verzija u islamskim

jezicima, zadr`ava izvorni metar, jeste Pi-rahan-e Yusof, Mohamad Jusuf ‘Ali [aha ^i-{tija, litografisan 1948. Njegov naziv, „Jusu-fova ko{ulja“, (sem {to podse}a na stvarnoime autora), priziva sliku isceljuju}ih mo}iJusufove odore koja, kao deo njega, vra}avid njegovom oslepelom ocu: zar prevodMesnevije ne prosvetljuje ~itao~eve o~i,pune}i ih duhovnim sadr`ajem?

Indijski muslimani su, tako|e, imali in-tersovanje za Rumijevo prozno delo, Fihima fihi: ‘Abdur Ra{id Tabasum preveo je tuknjigu na urdu u na{em veku, nakon {toje ‘Abdol Mad`id Darjabadi preuzeo zada-tak ure|ivanja 1922. Nadahnu}e za to de-lo dobio je od pesnika-filozofa MuhamadaIkbala, „duhovnog oca Pakistana“.

Ikbal je, bez sumnje, najupe~atljivijiprimer Rumijevog uticaja na savremenogmuslimanskog poetu i mislioca.

Ve}ina komentara na islamskim jezici-ma je Rumijevu Mesneviju tuma~ila kaosavr{eni izraz panteisti~kog misticizma,jer su nakon trinaestog veka pisci bili podvelikim uticajem Ibn ‘Arabijeve, (premi-nuo 1240), teozofije, u kojoj je Jedinstve-nost Bi}a dovedena do svojih kona~nihzaklju~aka. Tuma~enje Rumijevih misli naZapadu je generalno sledilo njihov pri-mer. Zato je prirodno da je indijski musli-man, poput Mohamada Ikbala, (1877-1938), u svojoj doktorskoj tezi, podnetojUniverzitetu u Minhenu 1907, napisao:

„Svo ose}anje odvojenosti je neukost, a sva‘razli~itost’ su puka pojavnost, san, senka, di-ferencijacija, ro|eni iz odnosa bitnog za samo-spoznaju Apsolutnog.

Veliki poslanik {kole je ‘izvanredni Rumi’,kako ga Hegel naziva. On je preuzeo neopla-tonsku ideju od Univerzalne Du{e, prodiru}ikroz razli~ite sfere bi}a, i izrazio je na na~in ta-ko savremen u duhu da Klod navodi odlomaku svojoj ‘Pri~i o postanju’“.58

Stih koji Ikbal navodi u prilog svoje te-orije: „Prvi ~ovek se pojavio u vrsti neor-

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA68

ezija, opalescentnu sliku, ispunjenu va-trom raznolikih nijansi. Ikbal je, poputprizme, iz Rumijeve poezije izdvojio sa-mo zrake odre|ene talasne du`ine, oku-pljaju}i ih u goru}i pehar kako bi njimazapalio srca svojih sunarodnika.

Inspirisani Rumijevim idejama, izve-sni pakistanski nau~nici ponovo su zapo-~eli tuma~enje Rumijevih misli. Jedinazna~ajna Mevlanina biografija na engle-skom poti~e od pakistanskog diplomate,Afzala Ikbala. Me|u delima brojnih nau~-nika i poklonika koji su manje-vi{e uspe-{no napisali veliki broj radova i ~lanaka oRumiju, Rumiju i Ikbalu, Ikbalu i Rumi-ju...poseban osvrt zaslu`uju napori KalifaAbdul Hakima, na engleskom i na urdu.

Ipak, originalna tuma~enja Rumija odstrane Ikbala ostaju neprevazi|ena. Turskipo{tovaoci nisu neprikladno podigli oma-nji, ali vredan spomenik u spomen Ikbaluu dvori{tu Mevlanine grobnice, MolanaMuzesi, u Konji, kako bi osvedo~ili bliskuduhovnu vezu dva pesnika duboko na-dahnuta Bo`anskom ljubavlju. A mala po-suda od alabastera sa zemljom iz Konjepostavljena je na Ikbalov grob u Lahoreu.

Rumijev uticaj nije ostao ograni~en napodru~je islamske civilizacije. Njegov radje privukao pa`nju evropskih nau~nika udosta ranom stadijumu orijentalnih prou-~avanja.

Prirodno, prvo je spolja{nji aspekat ve-zan za mevlevije, izvijaju}i ples, zadiviousputne posetioce Otomanskog carstva,koji nisu propustili da ga opi{u u svojimputopisima. Bilo kako, pro{lo je dosta vre-mena, i mo`da }e pro}i jo{, dok gledalacsa Zapada ne shvati da kru`ni pokret me-vlevija nije nepravilna kretnja, koja se ~iniu zanosu, ve} skladna umetnost u kojoj jesvaki korak propisan saglasno utvr|enomritualu. Nema mahnitih kretnji, koje su ~e-sto, posebno u nema~kom, povezane saizrazom Tanzender Derwisch. U svakom

slu~aju, korektno je navesti da je iskustvuple{u}ih dervi{a potaklo nekolicinu engle-skih pisaca da njihove ideje misti~kog uz-leta objasne koriste}i simbol mistika kojise, vrte}i se oko svoje ose, priklju~uje ko-smi~kom plesu.77

Evropski diplomati su se prvi pozaba-vili dubljim razumevanjem Rumijevogdela. Mladi Francuz, @. De Valenbur, (pre-minuo 1806), je tokom {est godina borav-ka u Istanbulu radio na francuskom pre-vodu Mesnevije; na`alost, njegov rad je upotpunosti uni{ten tokom velikog po`arau Peruu, 1799. U nastojanjima da Mevla-nu predstavi Zapadu, sledio ga je uporniaustrijski diplomata i orijentalista, D`ozefvon Hamer-Purgstal, (1774-1856), koji jeprvi ohrabrio V. Von Husarda, (1788-1850), da prevede odabrane odlomke izMesnevije za Fundgruben des Orients, prvinau~ni ~asopis orijentalista na nema~komjeziku.78 Sam Hamer-Purgstal je bio velikiobo`avalac Mevlane koji se u Geschichteder schonen Redekunste Persiens, svojoj sve-obuhvatnoj istoriji persijske knji`evnosti,na{iroko bavio Rumijem, (str. 163 i dalje),~ija Mesnevija je „ud`benik svih sufija odgranica Ganga do granica Bosfora“. Ha-mer je, tako|e, prvi uo~io najve}u va-`nost Divan-e Shams-a, o kome pi{e ki}e-nim re~enicama koje odgovaraju Rumije-vom stilu:

„Auf den Flugeln der hochsten religiosenBegeisterung, welche hoch erhaben uber alleausseren Formen positiver Religionen, dasewige Wesen in der vollkommensten Abgezo-genheit von allem Sinnlichen und Irdischenals den reinsten Quell ewigen Lichtes anbetet,schwingt sich Mowlana nicht wie anderelyrische Dichter und selbst Hafiz, bloss uberSonnen und Monden, sondern uber Zeit undRaum, uber die Schopfung und das Los, uberden Urvertrag der Vorherbestimmung unduber den Spruch des Weltengerichts in die

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 71

D`ibrilu62, urdskoj poeziji objavljenoj pet-naest godina nakon prve Ikbalove velikepoeme pod tim imenom u njegovoj prvojzbirci stihova na urdskom (1922). U obaslu~aja, Ikbal iznosi sopstvene neda}esvom u~itelju, koji ih re{ava prikladno iza-branim stihovima iz Mesnevije.

Pir Rumi, vo|a blistavog srca,

Predvodnik karavana ljubavi i pro~i{}enja,

^iji polo`aj je vi{i od Meseca i Sunca,

Koji Mle~ni put ~ini u`etom svoga ~adora...63

Rumi, uzdizan tim re~ima u uvodnikupersijske zbirke Pas che bayad kard (1932),‘svetiljka je na putu slobodnog ~oveka’64,u~itelj koji obznanjuje tajnu `ivota i smrti65,jer svetlo Kur’ana isijava iz njegovih grudi.66

Za Ikbala, Rumi postaje vodi~ kroz drugisvet, i u svom misti~nom uzletu vodi i nje-ga u nebesa, kako je vatrenim bojama opi-sano u Javidnama (1932).67

Pozivanje na Rumijeve stihove je ~estou Ikbalovoj poeziji:

Lepotu ljubavi crpi iz svoje pastirske pesme

Udeo Uzvi{ene Bo`anske Veli~ine...68

Tako savremeni pesnik koristi simbolpastirske pesme, ~iji glas se pojavljuje uuvodnim stihovima Mesnevije. Zanimlji-vo je primetiti da Ikbal tu ukazuje na kon-cept kibriya-e, Bo`anske Uzvi{enosti, kojaje u stvari jedan od sredi{nih pojmovaRumijeve misli: mali primer ukazuje nadubinu Ikbalovog intuitivnog poimanjamisli svoga u~itelja. Trska postaje simbolstvarala{tva kroz ~e`nju: razdvajanje odtr{~anog le`i{ta omogu}ava tr{~anoj svi-rali da izvija zvuke i izrazi svoju ~e`nju.Ona pristaje uz Adama koji, daleko od ra-ja i njegovog mira, po~inje da radi i stva-ra umetnost i zanate, jer samo razdvaja-nje ~oveka ~ini stvarala~kim i dosetljivim.

Rumijeva poznata pesma sa re~ju koja

se rimuje – m arzust, „to mi je `elja“, upo-trebljava se kao vrsta magijskog bajanja,jer govori o `udnji ~oveka za Bogom, sa-vr{enim svetim ~ovekom, kako se otkrioIkbalu kroz Mevlanino obli~je.69

Rumi, u~itelj ljubavi i `udnje, postajeza Ikbala protivte`a silama hladnog razu-ma i suve filozofije. Njegovo i Aviceninoime postaju izraz suprotnosti izme|u srcai razuma; on je u~itelj medijacije koja od-mah uzle}e ka Bo`anskoj Prisutnosti, dokfilozofija zaostaje na pra{njavim drumo-vima.70 Po Ikbalovom shvatanju, jediniduhovni u~itelj uporediv Rumiju je ne-ma~ki pesnik Gete; zato zami{lja scenu uraju gde se dva u~itelja sre}u. Ni jedan odnjih nije poslanik, ali imaju knjigu: Me-vlana Mesneviju, Gete Fausta, i obojicapotvr|uju nadmo}nost ljubavi. Adamovudeo nad satanskim razumom.71

Ikbal je znao da „drugi Rumi ne}e ni}i uvrtovima Irana“72 i zato je preuzeo odgo-vornost od svog duhovnog u~itelja nakon{to je od njega nau~io o istan~anosti ljuba-vi. Sagorevao je sebe u svojim rukopisi-ma73, `ele}i da jo{ jednom otvori „Rumije-vu tavernu“74, jer je muslimansko dru{tvozaboravilo duhovno vino Bo`anske Lju-bavi.

Iz neokaljanog oka Rumija da li sam

Radost Bo`anske Uzvi{enosti posudio?75

Tako Ikbal preta~e ~uveni ‘Arakijev stiho prvom vinu posu|enom iz neokaljanogoka ve~nog peharnika.

Ikbalove pristalice vole da ga nazivaju„Rumijem na{eg doba“, ali takvo upore|e-nje treba primiti oprezno.76 Ikbalu nedo-staje sna`no, preplavljuju}e iskustvo lju-bavi koje je D`elaludina pretvorilo u poe-tu; on nije, kako sam priznaje, tako razu-mljiv kao njegov misti~ki vodi~, i njegovistihovi se mogu tuma~iti samo jedno-zna~no; oni ne prenose, kao Rumijeva po-

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA70

maloj zbirci, Rikert, podjednako nadarenipesnik i u~eni orijentalista, preveo je ~etr-deset i ~etiri gazela misti~nog poete nanajprimereniji na~in i, tako|e, predstaviopersijsku poetsku formu gazela nema~kojknji`evnosti, gde je ubrzo postao prihva-}ena lirska forma. U stihovima nezabo-ravne lepote, Rikert govori o ljubavi, ~e-`nji i spajanju, koriste}i Mevlanin re~nik,ritmi~ku strukturu i slikovio izra`avanjesa tako za~u|uju}om elegancijom da nje-gov rad jo{ uvek ~ini najbolji uvod u Ru-mijevu poetsku nadarenost. ^etrdeset i~etiri gazela koji odra`avaju skoro svakina~in mi{ljenja, dosti`u vrhunac u velikojhimni o Jedinstvenosti.

„Ich bin das Sonnenstaubchen, ich bin der

Sonnenball,

Zum Staubchen sag ich ‘Bleibe!’

und zu der Sonn: ‘Entwall!“80

Druga zbirka gazela u Rumijevom sti-lu objavljena je od strane Rikerta 1836.Nema~ki ~itaoci nisu znali da se sna|u saovim pesmama, pitaju}i se da li one jesuili nisu prevodi. Znameniti orijentalistaGraf [ak smatrao ih je u potpunosti izvor-nom nema~kom poezijom; drugi kriti~arisu se sa njim slagali. Pojedini su Rikertovestihove smatrali savr{enim odrazom Me-vlaninog duha. Pa`ljivo prou~avanje ot-kriva da se Rikert, iako sposoban da vrlodobro razume persijski original, {irokooslanjao na tradiciju svoga u~itelja, Ha-mera, u Geschicte der schonen Redekunste.On ih je preto~io u prave pesme, pone-kad ~ak zadr`avaju}i prvi red, ili metar,Hamerove verzije. Ponegde je od jednogstiha razvijao celu pesmu. Sirovi materijalje pretvarao u poeziju tolike lepote da jeosamdeset godina kasnije, {kotski teolog,V. Hast iz Glazgova, uradio engleski pre-vod Ghaselen-a u formi gazela. Zaminljivoje da je Hasti u „Festivalu prole}a“, kako je

on zvao svoju adaptaciju, video mo}nosredstvo protiv raskala{nosti i bezbo`ni~-kog stava Om?ra Hajjama i njegovih za-padnja~kih po{tovalaca...

Hamer-Purgstal nije nikada prestao dabude op~injen Rumijem. Njemu duguje-mo za prvi potpuni pregled sadr`aja Me-snevije, objavljen u Istanbulu sa komenta-rom Isma’ila Rusuhi Ankaravija; uprokosnekolicini vremenski ograni~enih stavova,njegove analize osnovnih stremljenja oveznamenite poeme su savr{eno ta~ne i pre-nose mnogo vi{e Rumijevog duha odmnogih kasnijih, i zasigurno vi{e nau~ni~-kih ~lanaka i knjiga.81 Austrijski orijentali-sta je ~ak sam preuzeo pisanje; ova knjiga– jo{ uvek neobjavljena – sadr`i sedam du-gih poglavlja u kojima je savr{eno pesni~-ki promi{ljen celoviti simbolizam islama iu kojima Rumi ima sredi{no mesto; re~eni-ce iz Mesnevije se javljaju doslovno uovom zaniljivom opona{anju Rumija.82 Ri-kert je kasnije dodao nekoliko anegdota iprevoda pojedinih odeljaka iz Mesnevije usvoje pesni~ko prepevanje Rumijevih ga-zela. Ali, Ghaselen je bio taj koji je ostavioduboki utisak na nema~ku ~itala~ku publi-ku. Hegel je preko tih stihova upoznao„sjajnog Rumija“ koji je, izgleda, za njegastvorio savr{eni model panteisti~ke misli.Pitanje koliko Hegelova dijalektika mo`ebiti upore|ena, ili koliko poti~e iz Rumije-vih ideja, postavljano je odskora od stranenau~nika iz zemalja isto~nog bloka.83 Ka-kav god odgovor mo`e biti, od Hegelovogvremena Rumi ostaje omiljen me|uevropskim filozofima, istori~arima religije iistori~arima knji`evnosti, iako se ve}ina tihnau~nika isklju~ivo oslanja na Rikerta ili, una{e vreme, na izbore R. A. Nik’lsona. Uti-caj ove znamenite pri~e na evropske istori-~are religije, (od Soderbloma do FridrihaHeilera i njihovih u~enika), vezano sa pe-smu o Milosti, koju je prvi otkrio Toluk,raspravljen je u poglavlju III, 7.

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 73

Unendlichkeit hinaus, wo er mit dem ewigenWesen als ewig Anbetender, und mit derunendlichen Liebe als unendlich Liebender inEines verschmilzt...“

Prevodi koje je Hamer ponudio, u istojknjizi i iz [amsovog Divana i iz Mesnevi-je, nalik su njegovim ranijim prevodimaHafiza, bez ve}eg pesni~kog uspeha;ipak, oni su pru`ili prvi utisak o bogatomsimbolizmu, vatrenoj snazi Mevlanine li-rike. On je, tako|e, objavio nekoliko odlo-maka iz onoga {to je nazivao Das Brevierder Derwisch, kratkih pesama koje se pe-vaju za vreme sama’ okupljanja.

Iako je Hamerovo prevod HafezovogDivana nadahnulo Getea da napi{e West-Ostlicher Divan, primeri koje je ponudio izRumijeve poezije nisu ni malo privukli Ge-tea. Suprotno, njegovo mi{ljenje o velikommisti~kom poeti, kako je uo~eno u njego-vom Noten und Abhandlungen, prili~no jekriti~ko. Ono {to ga je uznemirilo bio jeo~igledno panteisti~ki trend zbog koga jepomislio da se Mevlana previ{e okrenuo~udnim i te{kom razumljivim teorijamausled politi~ke pometnje na Bliskom isto-ku tokom trinaestoga veka – ideja danasrasprostranjena me|u orijentalistima is-to~nog bloka. Zato on nastavlja da govori:

„On se bavio kratkim pri~ama, bajkama,legendama, anegdotama, primerima, proble-mima da bi razjasnio tajanstveno u~enje za ko-je ni sam nije bio siguran kakvo je.“

Ova ocena je svakako daleko od pred-meta.

Sli~an prikaz Rumija kao panteiste jemanje ili vi{e jasno uo~ljiv u drugim izda-njima objavljenim u pribli`no isto vremeiz pera zapadnih orijentalista; britanskinau~nik Graham je naduga~ko raspra-vljao o jednom od njegovih sredi{nih pe-sni~kih izraza:

„[ta da ~inim, o vi muslimani, jer ja vi{ene znam sebe; nisam ni hri{}anin, ni jevrejin,ni zoroastrijac, ni musliman...“

Ta pesma, koja izra`ava tajanstvenostu pogledu prostora i vremena, u pogledustvorenih razlika izme|u rasa i religija,~esto je ponavljana na Zapadu; u kriti~-kom izdanju Kolliyat-e Shams nije prona-|ena, i u svom celokupnom sadr`aju prepodse}a na nadahnu}a pesnika sa persij-skog i turskog govornog podru~ja iz malokasnijeg perioda, koji su sli~ne ideje po-navljali stalno iz po~etka.

Dve godine nakon Grahamovog izda-nja, nema~ki protestanski sve{tenik, F. A.D. Toluk, objavio je kratak uvod u islam-ski misticizam, pod zvu~nim naslovom nalatinskom jeziku Sufismus sive theosophiapersarum pantheistica (1821), koji obuhvatanekoliko navoda iz Mesnevije. Tolukovaodbojnost prema svemu {to sli~i pantei-sti~kom misticizmu je poznata, a Mevlanaje postao njegov krunski svedok za „mi-sti~ko“ tuma~enje islama. Citira ga kaopristalicu teorije hic mundus carcer est ani-marum nostrarum, „Ovaj svet je zato~eni-{tvo za na{e du{e“, vezano za staru mi-sti~nu tradiciju soma sema. Ovo, tako|e,mora biti prihva}eno sa oprezom; iako jeRumi govorio o prognanoj du{i, njegovcelovit pristup materijalnom svetu je slo-`eniji od nekolicine poznatih primera ko-je Toluk mo`e da objasni; stvar nije zla posebi, ve} ona pre treba da postane jasna iprozra~na uz pomo} snage ljubavi, kakobi Bo`anska svetlost mogla da je ozra~i.

Tolukova Bluthensammlung aus der mor-genlandischen Mystik, antologija sufijskemudrosti objavljena 1825, nudi, tako|e,par prevoda od Rumija. Me|utim, u me-|uvremenu se pojavila bro{ura koja je za-ista predstavila pesnika Mevlanu na ne-ma~kom govornom podru~ju. To je Ghase-len Fridriha Rikerta (1788-1866). U ovoj

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA72

dela. On je, tako|e, najvi{e zainteresovanza religijsko-filozofski sadr`aj Mesnevije,kako je pokazao u nekim na razmi{ljanjepodsticajnim ~lancima.

Prevodi pojedinih Mevlaninih pesamasu sada dostupni na skoro svakom evrop-skom jeziku: potpuni ili skra}eni prevodisu prona|eni ~ak i na {vedskom85 i ho-landskom86. Prve verzijegazela na ~e{kom obja-vljene su jo{ 1895,87 dok jeRumijeva poezija nadah-nula savremenog polj-skog kompozitora, I. Ci-manovskog, za njegovusimfoniju „No}na pe-sma“, u kojoj je koristioprevod Micinskog, kojise, opet, oslonio na ne-ma~ki prepev jedne odRumijevih pesama. Zna-~ajna je dobra ruska Ru-mijeva biografija, Radi-d`a Fi{a, koja je objavlje-na u Moskvi 1972.

U Nema~koj, intereso-vanje koje je buknulokod Rikerta i Hamera nejenjava ni danas. Op{iranpregled Nikolsonovog iz-danja Mesnevije od stra-ne Helmuta Ritera je naj-ve}i doprinos na{em raz-umevanju poeme; zna-~ajni ~lanci istog autora otajanstvenom igri ple{u-}ih dervi{a (prvo 1933, zatim 1965, nakonprisustvovanja sve~anosti u Konji) zna-~ajni su za razumevanje tehni~ke straneRumijevih u~enja kao i Riterovi ~lanci orukopisima o Mevlani i njegovim sledbe-nicima, kao i njegova analiza prvih osam-naest stihova Mesnevije (1932), a da nepominjemo njegove brojne manje dopri-nose pitanju. [tavi{e, pravo razumevanje

Rumijevih opisa je nemogu}e bez kori{}e-nja Riterove studije o ‘Ataru, Das Meer derSeele (1955), koja je istinski okean znanja.Riter je, tako|e, preveo studiju ruskog na-u~nika E. E. Berteljsa, o razvoju misti~ko-didakti~ke mesnevije od Sana’ija do Ru-mija (Grundlinien der Entwick-lungsgeschic-hte des sufischen Lehrgedichtes).

Interesovanje za mi-sti~ki ples koje je Riter iz-razio u svoja dva ~lankadalje je razvijano u krat-koj, ali ambicioznoj studiji{vajcarskog nau~nika, Fri-ca Mejera, Der Derwisch-tanz (1954), i prikladnomprou~avanju poljsko-iran-skog iranologa, MarijanaMolea, u njegovim ~lanci-ma u tomu Sources Orien-tales, posve}enom religij-skom plesu, La Dance Sac-ree (1963).

U Nema~koj, Rumije-vo ime se vezuje za sve{to je zaneto i ljubavljuushi}eno. Iako u dosta ne-zadovoljavaju}em prevo-du, pojedini od njegovihstihova su bili uklju~eni uMartin Buberovu ~uvenuantologiju Extatische Kon-fessionen (1909), a OtoVejnrih, istori~ar klasi~nihreligija, zapo~inje svojpregled ovog dela navo-

de}i Rumijevu pri~u o zaljubljeniku koji jeprestao da govori „ja“, koja je uvek privla-~ila pa`nju istori~ara religije.88

Drugi Rumijev aspekt koji je re|e do-tican od strane orijentalista, naglasio je je-vrejski filozof, Konstantin Bruner, (premi-nuo 1934), u svom u~enju o duhu kao vo-|i ~ove~anstva: Rumi je savr{eni pred-vodnik onima kojima je potreban duhov-

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 75

U nema~kom govornom podru~ju, V.Von Rozencvajg [vanau, austrijski orijen-talista iz Hamerove {kole, objavio je izboriz Rumijeve poezije 1838, (Auswahel aus denDivanen Dschelaladdin Rumis), koji uprkossvom uspehu, nije uporediv sa Rikerto-vom poeti~nijom adaptacijom. Godine1849, nema~ki diplomata, Georg Rozen,ponudio je publici nema~ku verziju prevo-da prvog dela Mesnevije, koja je o{tro na-padnuta od strane Hamer-Purgstala. Kakoje Rozenovo delo objavljeno u vrlo ograni-~enom izdanju, nije nikada postalo popu-larno; novo izdanje, sa nau~nim uvodom,ubrzo je iza{lo iz {tampe 1913, objavljenood strane njegovog sina,Fridriha Rozena.

U me|uvremenu, na-u~nici u celom zapadnomsvetu su postali zaintereso-vani za rad Mevlane Rumi-ja. Herman Ethe ga je uz-dizao u Grundriss der ira-nischen Philologies (1898/1902) kao „najve}eg misti~-kog pesnika Istoka, i ujedno,najve}eg panteisti~kog poetuna celom svetu“.84 Kolikogod neko pozdravljao prvideo re~enice, kasnije tvr-|enje, iako op{teprihva}eno na prelasku unovi vek, danas je te{ko prihvatljivo. Delo-vi Mesnevije u~injeni su dostupnim {irokojpublici od strane britanskog nau~nika serD`ejmsa Redhausa (19881) i H. Vinfelda(1887), koji je u njihove uvode uneo vrlokorisnu gra|u o Mevlaninom `ivotu i delu.

Sledio ih je R. A. Nikolson, koji je svo-ju nau~ni~ku karijeru zapo~eo sa Izabra-nim pesmama iz Divan-i Shams-i Tabriz, ob-javljenim 1898. Ta knjiga je i dalje od naj-ve}e koristi i, istovremeno, najdivnijiuvod u osobenosti Rumijeve poezije, iosta}e jedna od najboljih knjiga o islam-skoj misti~koj poeziji, iako su neka od Ni-

kolsonovih gledi{ta prevazi|ena. U~eniautor nikada nije napu{tao Rumija tokomsvog nau~ni~kog rada na drugim arap-skim i persijskim misticima i poetama; nje-gov magnum opus je izdanje i prevod Me-snevije sa opse`nim komentarom. Taj ko-mentar je pravi zlatni rudnik dubine, kojiznalac {to vi{e prou~ava, to i vi{e uva`ava.

Sa ovim izdanjem, evropski orijentali-sti su iskazali najve}e mogu}e po{tovanjeduhovnoj veli~ini Mevlane Rumija, i po-stavili temelje daljeg istra`ivanja detalja iuzvi{enosti ogromnog okeana Mesnevije.I R. A. Nikolson i njegov sledbenik, A. D`.Arberi, objavili su Rumijevu poeziju u

brojnim knjigama; Ar-beri je, tako|e, preveoMevlanino prozno deloFihi ma fihi, „Rasprave oRumiju“*, koristan do-datak poetskim radovi-ma. Podrazumeva se dasu brojni drugo i tre}e-razredni nau~nici i po-{tovaoci pisali i da sadapi{u knjige o Mevlani;~itan u pitkim prevodi-ma na engleski i ne-ma~ki, on se lako mo`etuma~iti prema sva~i-

jem ukusu i razumevanju.Francuskoj i Italiji nije nedostajalo in-

teresovanje za Rumijevo delo. Francuskiorijentalista K. Iart je prvi preveo Aflaki-jev Manaqeb al-’arefin na svoj maternji je-zik kao Les Saints des Dervishes Tourneurs(Pariz, 1918-22), i iako njegov prevod nijesasvim pouzdan, slu`i svrsi. L. Masinjonje tokom svoga rada na mu~eniku-misti-ku al-Halad`u, (preminuo 922), {iroko ko-ristila Rumijevo delo. On je u skorije vre-me, tako|e, preveo Rumijev Fihi ma fihikao Le Livre du Dedans.

U Italiji je posebno Alesandro Bausaniprou~avao izvesne aspekte Mevlaninog

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA74

Ikbal je, bez sumnje,najupe~atljiviji primerRumijevog uticaja na

savremenog muslimanskogpoetu i mislioca.

Rumi, u~itelj ljubavi i`udnje, postaje za Ikbalaprotivte`a silama hladnograzuma i suve filozofije.

vremenom ~itaocu ~ak i kroz zastor ma-nje ili vi{e uspe{nih prevoda. On mo`e,kao {to sam ~ula u skorije vreme, u veziRumija i [amsa iz Tabriza osetiti ne{touporedivo veli~ini prijateljstva izme|umitolo{kih heroja, Gilgame{a i Enkidua.

Ovo je samo nekoliko aspekata o nje-govoj misli i uticaju i mi ne tvrdimo dasmo obuhvatili sve mogu}e implikacijenjegovih stihova. Ne ka`e li sam Rumi, ujednom od svojih svetlijih trenutaka, udopadljivom katrenu, u kome igra nadvosmisleno zna~enje re~i bejt, koja zna~ii „stih“ i „ku}a“:

„Rekao sam stih (bejt), moj Voljeni se naljutio

na mene,

Rekao je: ‘Da li je metrom (ili: te`inom, vazn)

stiha (ili: ku}e) merio mene!’

Rekoh: ‘Za{to mi kvari{ stih/ku}u?’

Odgovorio je: ‘U kom stihu/ku}i mogu na}i

mesto?’“92

Zaista, u kom stihu, u kojoj ku}i, i ukojoj knjizi Mevlana D`alaudin mo`e na-}i mesto? Mo`da samo u srcima onih kojiga vole...

NAPOMENE

Prvobitna namera mi je bila da doku-mentujem svaki koncept i obja{njenje ucelosti, sa svim dostupnim stihovima; me-|utim, otkrila sam da bi „slikoviti indeks“zauzeo knjigu. Otuda sam samo u slu~a-jevima koji su mi se u~inili posebno va-`nim navela dokumentaciju. Tako|e, uz-dr`ala sam se od traganja za simbolima islikama prethodnih pesnika. Nadam seda }u uskoro objaviti studiju detaljnogprou~avanja persijskih poetskih prikaza.

prevela sa engleskog Mirjana Abdali

SKRA]ENICE

AF Aflaki, Manaqeb al-’arefinAM Furuzanfar, Ahadith-e MathnaviD Divan-e kabir, ed. FuruzanfarDT tarij’bands u DDST Odabrane pesme iz Divan-i Shams-i

Tabriz, urednik R. A. NiklsonF Fihi ma fihi u prevodu A. D`. Orberija,

RumijeveraspraveM Mathnavi, urednik R. A. NikolsonMC Niklsonov Komentar(N) Prevedeno od strane NiklsonaR Raba’iyyat, u osmom tomu DRE Raba’iyyat, rukopis Esad Efendije, 2693

(ponekad razli~ito od R)S Sepanhsalar, Risala, urednik FuruzanfarVN Soltan Valad, Valadname, urednik D`.

Homa’i

FUSNOTE

1 Videti: H. Riter, Maulana Galaluddin Rumi und seinKries, Der Islam 26/1942 _ Sultan Veledovi divanina turskom i persijskom, kao i njegova Velednama(napisana u metru Sana’ijeve Hadiqa-e) su ure|e-ni, ali su retko privla~ili pa`nju zapadnih nau~ni-ka iako, kako je Riter naglasio, sadr`e najva`nijugra|u za istoriju Mevlaninog `ivota i tuma~enjenjegove misli.

2 VN, 179. i dalje.3 VN, 48. i dalje.4 VN, 72, 74, 97, 107. i na drugim mestima.5 VN, 158 i dalje. Sultan Veled tvrdi da trojica misti-

ka, prijatelja njegovog oca, nisu bili sami po sebizna~ajne li~nosti, ali su to postale samo kroz svo-ju vezu sa Mevlanom, kao i da su mu besmrtnostdarovale njegove, Sultan Veledove, knjige.

6 Za religijsku psihologiju bi bilo od zna~aja analizi-ranje veze Behaudin Veled-Mevlana-Sultan Veled,na jednoj strani, i veze Nasir Mohamad ‘Andalim,(preminuo 1758) i sa njegovim sinom, Khvad`eMir Dardom, (preminuo 1785), na drugoj strani.

7 Sehabetin Uzluk, Mevlevilikte resim, resimde Mevle-viler, Ankara 1957.

8 Mewlevi ayinlari su objavljeni od strane Konzerva-torijuma u Istanbulu u kasnim tridesetim; snimak

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 77

ni vo|a potpuno poni{ten u Bogu, takoda su njegove re~i nadahnute od straneBoga. Bruner, u svom dubokom ube|enjuo neophodnosti duhovnog vo|e za razvoj~oveka, u sufizmu, i posebno kod Mevla-ne, na{ao je ono {to mu je bilo neophod-no: to je umna sposobnost, oru|e Bo`an-skog duha i ljubavi, ~ijim delanjem seunosi `ivost u mase. Te duhovnike Rumije nazivao „svecima“, a njihovo najsavr{e-nije otelovljenje Pir; ali ideja nagla{avanjarazli~itih imena je potpuno ista i isti~ezna~ajan aspekat Rumijevog u~enja;stvarni `ivot je nemogu} bez posredova-nja nekolicine uzvi{enih, istinskih „Bo`i-jih ljudi“, koji su sami tuma~i Bo`anskeLjubavi. Brunerova re~enica:

„Ljubav pokazuje kako voli, filozofija {ta voli, a

misticizam samo zna da voli“

neodoljivo podse}a na Rumijeve mi-sli.89

Orijentalisti su preuzeli du`nost obja-{njavanja pojedinih Rumijevih stilisti~kihi poetskih izraza: H. H. [ederov ~lanak osavr{enom ~oveku u islamskoj misli(1925) donosi duboko tuma~enje prediv-ne Rumijeve pesme o peharniku; GustavRihter je pru`io prvo obja{njenje Rumije-vog stila (Stildeutung) u tri poglavlja(1932) korisnog izdanja koje je, na`alost,ve} du`e vreme nije do`ivelo ponovnoobjavljivanje. Autor predmetnog teksta jepribavila prvu studiju o Rumijevom izra-`avanju 1949. Tema zaista sve vi{e zaoku-plja sa neprestanim prou~avanjem, jernema nade da se iscrpi neverovatna rizni-ca sli~nosti i prikaza u Rumijevom delu.

Slede}i Rikerta, nema~ki pesnici nika-da nisu izgubili interes za Mevlanine sti-hove. V. Von Portenovi prili~no slobodniprepevi Rumija su vrlo pozitivno ure|eniod strane znamenitog nau~nika kakav je

Jan Ripka.90 Ernst Bertram je u svoju bro-{uru Persisiche Spruchgedichte pojedine odRumijevih stihova uklju~io i germanizo-vao tamne tonove pesnikovog stvarala-{tva bolje nego u slu~aju svetlijih raspolo-`enja drugih pesnika na persijskom jezi-ku. Vrlo interesantni su gazeli Hansa Me-inkea, (preminuo 1974), koji prenose ne{tood Rumijevih zanesenja~kih uzleta i, iakose oslanjaju na ranije nema~ke verzije,verni su Rumijevom duhu u svojoj mah-nitoj ljubavi i potpunom prepu{tanju; pe-snik ih nikada nije {tampao u celosti, ali ihje u prelepo iluminiranim i rukopisnimprimercima, pravim duhovnim darovima,poklanjao svojim prijateljima. Autor ovograda je, tako|e, objavila 1948. zbirku gaze-la i katrena u Rumijevom duhu (Lied derRohrflote). Kasnije je J. Kristof Birgel iska-zao duboko interesovanje za Mevlaninodelo svojom antologijom Licht und Reigen(Bern, 1974), nema~kim stihovanim pre-vodom brojnih gazela sa odli~nim komen-tarom, dok je nekolicinu u~enih ~lanakaposvetio Rumijevom poetskom delu, za-dr`avaju}i se na pesnikovom kori{}enjuglasovnih struktura i igri re~i.

Mevlanino ime susre}emo u istorijamaknji`evnosti i studijama religije, kao i nanajneo~ekivanijim mestima, poput knjigeFrancisa Brabazona, Ostani sa Bogom, na-pisanoj u interpretaciji misti~kog pokretaMeher Baba, i objavljenoj u Australiji.91

Mevlana i tragi~na smrt njegovog volje-nog u~itelja [amsa imaju zna~ajnu ulogume|u misticima koje autor navodi, i iakosu pri~e prili~no iskrivljene, ljubavni za-nos se jo{ uvek oslikava u dugim, izvijaju-}im re~enicama ovog savremenog misti~-kog epa. A ose}anje „zvezdanosti Rumijeveljubavi prema [emsu, koja je prevazi{la uobi-~ajeno ose}anje intelektualne privr`enosti“(kojim re~ima je jedan od mojih studena-ta zapo~eo svoj seminarski rad) je mo`daRumijev aspekt koji najbolje odgovara sa-

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA76

37 Mathnavi mazhar al-athar, urednik H. Ra{di. Nastrani 105. na{li smo stihove o fruli i misti~komplesu u duhu Rumija.

38 Izvesni Mirza Afzal Sarko{, (preminuo 1714), na-pisao je {est mesnevija nakon Rumija, od kojihjednu pod nazivom Nur ‘ala nur (Storej, Persijskaliteratura, 1132). ‘Akil Han Razi je, tako|e, sastavioknjigu (moraqqa’), opona{aju}i model Mathnavi-yema’navi „na gnosti~ki na~in“ (M. Aslah, Tadhkira I252). Zet ‘ Akil Hana, [ukrulah Han, je, tako|e,napisao komentar Mesnevije (V. Ivanov, KatalogKurzonove zbirke, str. 211). Aziz Ahmad, Studijeislamske kulture u indijskom okru`enju, Oksford,1964, str. 235, govori o Rumijevom uticaju na Bo-pala Raija iz D`amua, (preminuo 1719). Uo~ljivoje da veliki teolog iz Delhija, [ah Valiolah, (premi-nuo 1762), vrlo ~esto navodi Rumija u svojim per-sijskim spisima (na primer, Tafhimat II). Izvesnabroj prepisa Mesnevije, kao i indijskih varijacijaovog dela, A. Sprenger pominje u Katalogu Biblio-teke careva iz Oudha, Kalkuta, 1854, br. 360/375; nastrani 490, [amsa Tabriza naziva „najodvratnijim ci-nikom“. Videti: Sprenger, posebno br. 468; mesne-vija izvesnog Razija „u kojoj opona{a D`alaludin Ru-mija“; br. 154, Baha Oddin Amolijev Nan u halva,(preminuo 1030/1621), „za koji se smatra da treba dabude uvod za Rumijevu Mesneviju“; br. 110 A{ikov„‘Eysh u tarab“ iz 1071/1668, koji „izgleda da predsta-vlja opona{anje Rumijeve Mesnevije“, i br. 163, Bakir‘Ali Hanov Romuz at-tahirin, 1139/1796/7. Persijskikomentar Mesnevije od Had`i Emad ‘Alija, (pre-minuo u Meki, 1899), objavljen je u Kaunporeu,1896. i 1903.

39 Ethe, Neupersische Literature II 301, tomovi sa~uva-ni u Dr`avnoj biblioteci Indije, br. 2914.

40 Videti: Ethe, na citiranom mestu, str. 291, iNiklson, Komentar, str. XII i dalje. Me|u indijskimkomentarima, pominjanje zaslu`uju oni ‘AbdolLatif ibn ‘Abdalah al-’Abasija, (preminuo, 1638);nazvani su late’ef al-ma’navi i mir’at al-mathnavi; istiautor je objavio kriti~ko izdanje Mesnevije 1623, ai poseban glosar, lata’ef al-loghat (litografisan, Lak-nau, 1877 i 1905). Sajid ‘Abdoli Fatah al-Hoisejnial’ Askari napisao je komentar Mesnevije pod na-slovom meftah al-ma’ani i antologiju istog dela,pod nazivom ad-dorr al-maknum. Postoji i Mokasha-fat-e Rezavi od Moulvi Ahmad Reze (1673, obja-vljen u Laknauu, 1877) i [harh-e Mathnavi, MoulviVali Mohamada Akbarabadija (1727, objavljen uLaknauu, 1894).

41 ‘Abdul’l-Ali Bahr al-’Olum, (preminuo 1810); nje-gov komentar je litografisan u Laknauu, 1876, iBombaju, 1877.

42 Kani’, Maqalat, str. 73.

43 Kani’, Tuhfat ul-kiram, str. 573, navod izvesnog[ah Mohamad Vilharija.

44 Ibrahim Halili, Takmilat Maqalat ash-shu’ara, u iz-danju H. Ra{dija, str. 36 (recitator je izvesni Asaf,preminuo 1287/1870).

45 G. M. Kasimi, Hashimiya Library, u: Mihran ja moti,Kara~i, 1959, str. 309.

46 U. M. Daudpota, Kalam-e Girhori, Hajderabad/Sind, str. 45 (bele{ka), 47 (bele{ka), 50.

47 Lilaram Vatanmal, @ivot [aha Abdul Latifa, Hajde-rabad, 1889, str. 11.

48 H. T. Sorlej, [ah Abdul Latif iz Bita, London, 1940,str. 243, 281, 174.

49 Sur Asa III 31, urednik K. B. Advani, Bombaj, 1957.50 Videti: A. [imel, Schah ‘ Abdul Latifs Beschreibung

des wahren Sufi, u: Festschrift fur Fritz Meier, Visba-den 1974; videti: dr N. A. Baloh, Uticaj MolanaD`alaludin Rumija na [aha ‘Abdul Latifa, (nepo-vezano izdanje na Me|unarodnom seminaru o Mo-lani, Ankara, 1973); tekst najzna~ajnijih stihova serazlikuje od ure|enog od strane Advanija. Tako-|e, videti: A. [imel, Bol i milost, Lajden, 1976.

51 Kani’, Tuhfat al-kiram, str. 572 i dalje. Ovaj recitatorje bio u~enik [aha ‘Inajat ‘Abdalah-i Ansarija, sve-ca iz Herata, (preminuo 1089).

52 Tako|e, Mihran ja moti, str. 244, 256, 261. Bedil Ro-hrivaro, Divan, Kara~i, 1954: Uvod, str. 10 i 57, utekstu videti str. 145, 125, 216, 437.

53 Objavljeno u Hajderabadu, 1960, i dalje. Drugiprevod na sindiju, ponovo u izvornom metru,preuzet od strane Mohamada Ahsana ^ine; vide-ti: ~asopis Naien Zindagi, jun 1960, str. 19. Ve}e Sin-da, Adabi, je, tako|e, objavilo u nizu de~ijih ma-gazina, Gul Phul, brojne pri~e iz Mesnevije na po-jednostavljenom jeziku Sinda.

54 L. D. Barnet, Pand`abske {tampane knjige u Britan-skom muzeju, London, 1961, str. 39. Prevod stihovana pand`abskom od strane Molana Mohamad [a-hodina objavljen je sa uvodom na urdu od straneNur Ahmad Kalaf Mohamad Mahbuba, u Laho-reu, 1939.

55 Videti: D`. Raverti, Izbor iz avganistanske narod-ne poezije, London, 1862, str. 227 (Ku{hal Kan Ka-tarak).

56 Videti: S. Na’imudin, Uticaj Rumija na urdsku poe-ziju, XXVI, Me|unarodni kongres orijentalista, Delhi,1967; dalje: Urdu zaban men Mathnavi-yi Rumi kaattiba’, Kara~i, 1962. Vredelo bi objediniti aluzijena Rumija i Mesneviju iz razli~itih izvora u indo-persijskom i ranom urdu. A. S. Nadvi, She’r al-Hind 2/210 pominje da je urdu pesnik, Mir Hasan,(preminuo 1782), sa~inio mesneviju romuz al-’are-fin, nakon Mevlaninog modela. Garsin de Tasi, Hi-storie de la Litterature Hindoue et Hindoustani II, 594,

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 79

UNESCO-a i snimak na~injen u Turskoj su do-stupni; drugi snimci su nastali u Iranu; oni prika-zuju razli~ite na~ine recitovanja.

9 Prvi prevod na turski, posve}en sultanu MuraduII, (preminuo 1451), je nedavno otkriven od stra-ne dr Hasibe Mazioglu, Ankara. Videti, njen do-prinos Bildriler-u, Ankara 1973.

10 Njegov fatih al-abyat je prvo objavljen u Kairu,1251/1835, a zatim 1289/1872. u Istanbulu, a opisanje od strane Hamer-Purgstala 1851. Za vi{e turskihprevoda i tuma~enja videti Hamer-Purgstall,Geschichte des Osmanischen Reiches III 77. Ponekadje sedmi tom priklju~ivan Mesneviji, obzirom daje njena imitacija na prostom metru bila komapa-rativno laka. Jedan od sastavlja~a sedmog toma jeIsma’il Farrukhi, (preminuo 1840). Za vi{e podata-ka videti H. Ethe, Neupersische Literatur, u Grun-driss der iranischen Philologie II, str. 290. i dalje, kaoi uvod R. A. Nikolsona i njegovo tuma~enje Me-snevije, str. VII, XII.

11 Ruh al-Mathnavi, nepotpuni komentar, {tampan jeu Istanbulu 1287/1870. Drugi zna~ajni {tampanikomentari prve knjige Mesnevije su napisani odstrane Sari ‘Abdulah Efendije, (preminuo1071/1660), pod nazivom javahir-e bavahir-e Mat-hnavi, {tampani u pet tomova u Istanbulu1288/1871, i Abidin Pa{e, u {est tomova, Istanbul1887/8. Tako|e, u tradicionalnim misti~kim krugo-vima u Turskoj postoji mnogo rukopisa koji nisu{tampani. U sada{njem trenutku, iz {tampe se po-javljuje komentar Kenana Rifaia, (preminuo1950).

12 Mevlana Surleri Antolojisi, Konja, 1956. i ~esto.13 U vezi njega, videti: Enciklopedija islama, pod tim

nazivom Kani’: posebno je inetersantan njegovhirrenamesi, dru{tvena kritika preru{ena u pismanapisana od strane ma~ke. Za ve}i broj pesnikakoji su naginjali ka Mevlani videti: D`ib, Istorijaotomanske poezije II 374 (Gul{eni koji je napisaomesneviju u odgovor na Rumijevu Mesneviju) III337.; IV 198. i dalje; 312. i dalje; 333. i dalje; VI 208.

14 Asaf Halet ^elebi je preveo Rumijeve katrene naturski 1939, a na francuski 1950.; Hasan-Ali Juselje na~inio prevode istih pesama 1932.; na savre-menom turskom se mo`e na}i mnogo drugih pre-peva, me|u kojima izdvajamo izbor M. Nuri Gne-sosmana, Mevlana’dan Secme Rubailer, Ankara1964. ^injenica da je ~asopis Turk Yurdu objavioposeban broj posve}en Mevlani u julu 1955. vrlodobro potvr|uje Molaninu popularnost. Nau~naistra`ivanja u vezi njega se sprovode na univerzi-tetima u Ankari i Istanbulu; Dr Tarikaja je prevelanekoliko dela mevlevijske knji`evnosti na turski;njene kolege, dr Hasibe Mazioglu i dr Tahsin Jaz-

sli su me|u najaktivnijim nau~nicima u oblastiprou~avanja Mevlane u Turskoj.

15 Jusuf ibn Ahmad je pripadao mevlevijskoj tekke uBe{ihrasu, Istanbul, videti: Niklsons, Komentar, str.XII.

16 Fusul min al-Mathnavi, Kairo 1946.17 Divan, Bejrut, 1972, str. 572; tako|e, videti: poseb-

no Fikrun wa Fann 21, 1973, posve}eno Mevlani; sadodacima o Mevlani na arapskom.

18 Za persijske komentare videti: Ethe, 1. poglavlje,II 291 i slede}i. Jawahir al-asrar je {tampan u Lak-nauu, 1894.

19 D`ami, Nafahat al-ons, str. 393; tako|e, videti: sli~-nosti sa Rumijem u D`amijevom Divanu...

20 Lobb-e lobab-Mathnavi, urednik Said Nafisi, Tehe-ran, 1344/1965.

21 Sharh-e Mathnavi, Teheran, 1285/1868.22 Kraljevsko azijatsko dru{tvo iz Bengala, Rasprave,

1870.23 Khayr al-majalis, urednik K. A. Nizami, Aligar,

1968. 24 M. Enamul Haq, Muslimanska bengalska knji`ev-

nost, Kara~i, 1957, str. 42.25 Videti: ser Tomas Arnold, Sveci i mu~enici, muhame-

danci...26 Videti, na primer, A. [imel, Mistik-mu~enik Halad`

i narodnom pesni{tvu Sinda u: Numen, IX, 1961.Spoj [amsa i Halad`a je uobi~ajen u pesni{tvu Sa-kal Sarmasta i Bedil Rohrivaroa.

27 Tako Na’inama, Kabul 1956.28 Videti, Abdal Gani, Persijski jezik na dvoru Mugha-

la, III 10. i dalje, zasnovano na Abkarname I 271Abu’l Fazija.

29 Kanungo, Dara [ukoh, Kalkuta, 1952, str. 382; tako-|e, videti: B. D`. Hasrat, Dara Shikuh, str. 143. i da-lje. Tariqat al-haqiqat sadr`i tri ~etvrtine navoda odRumija; u Sakinat al-awliya, urednik M. D`alalNa’ini, Dara [ikoh pominje izvesnog Mian Abu’l-Ma’alija kao znalca Mesnevije u Mian Mirovojpratnji. Videti: JRAS iz Bengala, 1870, str. 272.

30 S. Field, Mistici i sveci u islamu, 191o, str. 186.31 Mir ‘Ali [ir Kani’, Maqalat ash-shu’ara, urednik H.

Ra{di, Kara~i, 1967/68, tom II 658.32 Mohamad Aslah, Tadhkira-ye shu’ara-ye Kashmir,

urednik H. Ra{di, Kara~i, 1967/68, tom II, str. 658.33 Kani’, Magalat, str. 470; tako|e, videti: Kani’, Tuh-

fat ul-kiram, prevod na sindi, Kara~i, 1958, str. 547,557, i Dara [ikoh, Sakina, str. 30, 33.

34 Mohamad Aslah, Tadhkira II 597 (dvanaest pesa-ma Sa’eba). Uticaj Rumijeve dikcije na Sa’eba jo{uvek mora da se prou~ava.

35 Kolliyat-e Bedil, Kabul 1964. i dalje, tom I 151.36 ident. 251, 141, 607; str. 105: „Pun sam pritu`bi od

kada je vatra prodrla u tr{~anu posetlju“, i ~esto.

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA78

Mevlana, slavni gnostik, pesnik i mu-drac, ro|en je u Balhu, u to vreme

predgra|u Horasana, 6. rabi’u ‘l-evela604. godine po lunarnom hid`retskomkalendaru, odnosno 29. septembra 1207.godine. Prozvan je imenima Muhamed(veoma hvaljeni) D`elaludin (veli~anstvovere); oslovljavan je sa Hodavandegar-erum (duhovni vo|a), Moulavi, odnosnoMevlana (na{ u~itelj, na{ gospodar), Mola-je Rum, a pesni~ki pseuodunim kojim jepotpisao neke pesme glasi Hamu{ (miran,}utljiv). Iako je ve}i deo `ivota proveo uMaloj Aziji, nikada nije prestao da se sma-tra pripadnikom Horasana. Sa o~eve stra-ne, Mevlana je potomak Ebu Bekra, a samaj~ine, Alija. Njegov otac, Behaudin Ve-led, bio je znameniti poznavalac islam-skog prava i izuzetno elokventan i o{tro-uman ~ovek. Za razliku od nekih savre-menika, uglavnom konzervativnih prav-nika (fakiha), posve}enih nastojanju dapo svaku cenu zadr`e polo`aj, Behaudinje bio okrenut sufizmu i gnozi, dok je uisto vreme revnosno prihvatao sve verskezapovedi i zabrane kao deo obaveze pre-ma Stvoritelju. Znao je da se bez imalostraha i bojazni svojim o{trim besedama iprodornim kritikama obru{i na bogata{e,mo}nike i sultanove silnike. Zbog toga jelice Behaduina Veleda u o~ima slabog inemo}nog puka izgledalo ozareno auromasketizma i svetosti, a u isto vreme smeloi nepokolebljivo. Vladarima je nekad biotrn u oku i izvor briga, a nekad ta~ka

oslonca i poverenja. Behaudin je sebe,me|utim video kao govornika li{enih ipotla~enih slojeva, zato je u svojim bese-dama ukazivao na nemilu situaciju togvremena i mnoge dru{tvene i moralnedevijacije, ali je umeo i da sa puno sarka-zma i ironije kritikuje pona{anje i postup-ke samog {aha.

Ovakve prilike su vladale u Balhu na-kon politi~kih izazova nastalih izme|uSeld`uka i Horazm-{ahova. Balh je ubrzopao pod vlast Muhamed Horazm {aha.Pod uticajem {iijske misli i drugih intelek-tualnih islamskih {kola, Horazm {ah otkri-va naklonjenost ka intelektualnom znanjua posebno filozofiji, a izuzetan interes po-kazuje prema filozofima i to filozofimaskepticima kakav je imam Fahrudin Razi,dok, sa druge strane, prema asketizmuokrenutim sledbenicima tarikata pokazujeotvorenu i grubu nemilost koja se grani~isa mr`njom i neprijateljstvom.

Behaudin Veled u svojim besedama,propovedima i na predavanjima otvorenokritikuje profilozofskog sultana i imamaRazija koga smatra odgovornim za sulta-nove jereti~ke naklonosti. Na jednom sku-pu Muhameda Horazm {aha je nazvaoinovatorom, a sultan koji je tada tek biostupio na presto, i jo{ uvek nije bio sigu-ran od intriga pretendenata i pobune pro-tivnika, govor Behaudina be ruje hod naja-varde. Sultanovo skriveno nezadovljstvo ignev uticali su na to da se emiri i sudije ni-po{to ne uzdr`avaju od napada, uznemi-

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 81

bavi se sa dva prevoda Mesnevije na urdu, jed-nim od Ilahi Bakh{ Ne{ata, Majma’ feyz al-olum, idrugim, od [ah Mosta’in Bagi Irama (nedatirano,Sprenger, br. 670), {tampano u Bombaju, 1875.Sprenger, broj 207 i dalje, pominje jednu mesne-viju na urdu od A’zama iz Agre, koja opona{a Ru-mija, i [ah [aker ‘Alija iz Delhija, koji radi na Me-sneviji (str. 287) _ Zbirke Golama Hejdara, Shajara-ye ma’refat, objavljene u Laknauu, 1885; MohamadYusof ‘Ali [ahov Pirahan-e Yusofi, Laknau, 1889, iAbdol Mad`id Polbhabatijev komentar, Bustan-ema’refat, Laknau, 1894-96.

57 Khalih And`um, Mirza Sauda, Aligarh, 1965.58 Muhamad Ikbal, Razvoj metafizike u Persiji, Lon-

don, 1908, str. 117.59 Savaneh-e Mowlana Rumi, Laknau, 1902.60 R. A. Niklson, Tajne sebe, London, 1920, str. XI.61 Iqbalname, urednik [ejh Ata’ullah, Lahore, bez da-

tuma, tom I, str. 284 (pismo napisano 1935), vide-ti: 127.

62 Bal-e Jibril, str. 180.63 Pas che bayad kard, str. 5 i dalje.64 Bal-e Jibril, str. 180.65 Payam-e Mashriq, str. 17.66 Pas che bayad kard, str. 5.67 Javidname, Lahore, 1932, dostupni su engleski, ne-

ma~ki, francuski, italijanski i turski prevodi (vide-ti: bibliografiju).

68 Armaghan-e Hijaz, str. 106.69 Javidname, Uvod, str. 12, u Orberijevoj Javidname

str 28, u Buch der Ewigkeit, M. [imel, str. 25; pesmaje u Niklsonovim Odabranim pesmama iz Divan-i[amsi-i Tabrizi broj XVI.

70 Payam-e Mashriq, str. 122; tako|e, videti dva pesmeo Hegelu, isto, 242. i 245.: u obe, Rumi {tedi pesni-ka od dosadne i beskorisne filozofije. Nema~kiprevod: A. [imel, Botschaft des Ostens, str. 48, 94.Zanimljivo je primetiti da je, po mi{ljenju Ikbala,Gete povezan sa Rumijem, iako nema~ki pesniknije voleo Mevlanu, dok je Mevlanin obo`avalacHegel pretvoren u Rumijevog protivnika.

71 Payam-e Mashriq, 246, [imel, citirano mesto, str. 97,stih je M IV, 1402.

72 Bal-e Jibril, str. 7.73 Pas che bayad kard, str. 36.74 Musafir, str. 30.75 Armaghan-e Hijaz, str. 180.76 Tako je u knjizi Khvad`a ‘Abdul Hamid ‘Irfanija,

Teheran, 1332. solarne godine nakon hid`re/ 1953.Za celovito sagledavanje videti: A. [imel, Gabrije-lovo krilo, zadnje poglavlje.

77 Na primer, Edvard Daudn, Tajna univerzuma; Ar-tur Sajmons, Ple{u}i dervi{; videti, tako|e, S. Ve-dintn, Persijska basna, u: Oksfordska knjiga engle-

skih misti~kih stihova, str. 341, 367. i 476.78 Fundgruben des Orients I, 429, donosi pojedine od-

lomke iz D`amijevog Nafahat al-ons, o Rumiju, ka-snija izdanja sadr`e pojedine prevode od straneValentin Frejher von Husarda. U Jidliz Kiosk bibli-oteci, Istanbul, kopija izbora iz Divan-e Shams, ka-ligrafisana od strane jednog austrijskog nau~nika,sa~uvana je kao Asar-e nefise, br. 23.

79 O njemu i njegovom ~lanku u Bombajskim transak-cijama, London, 1819, videti: A. D`. Orberi, Istorijasufizma, London, 1940, str. 11-14.

80 Za Rikertovu adaptaciju Rumija i ostale orijental-ne poezije videti: A. [imel, Orientalische Dichtungin der Uebersetzung Friedrich Ruckerts, Bremen,1963.

81 Sitzungsberichte der Osterreichen Akademie derWissenschaften, Be~, 1851; iako Hamer pominjeprethodne prevode iz Rumijevog dela, od kojihsu svi radovi nema~kih nau~nika (Husard, Rozen-cvajg, Toluk, Georg Rosen i on sam) ispu{ta imesvog nekada{njeg u~enika Rikerta. Videti: A. [i-mel, Zwei Abhandlungen zur Mystik und Magie desislams.

82 Videti: A. [imel, Ein unbekanntes Werk Joseph vonHammer-Purgstalls, u: Die Weli des Islam, NS XV,1974.

83 R. Kodve-Korb, Maulavis Mystik und seine Dialek-tik; u: Trudi XXV mezhunar. Kongr. Vostokovedov,Koskva, 1963, II 362/64.

84 Ethe, Neupersische Literatur, str. 309.85 Od Aksel E. Hermelina, Lund, 1933/36.86 Od R. Van Brakel-Bajs, 1952.87 Prvi prevod P. Hajeka i dr Jan Aksamita, objavljen

je u Kvety, 24/II, 1902, str. 462-69: Z divanu Dzelalu-din Rumiho. Pojedine od Rumijevih katrena preve-la je Vera Kubi~kova, gazel u vrlo slobodnom pre-pevu na slova~ki od strane I. Kupeca u: Perly a ru-ze, Bratislava 1962. Prvi ~lanak o Rumiju je napisaoRudolf Dvor`ak, 1904. (zahvaljujem dr Jir`i Be~ki,iz Praga, za detaljnu informaciju).

88 U: „Literatur und Wissenschaft“, broj 11, Hajdel-berg, novembar 1910.

89 Videti: Lote Bruner, Constantin Brunners Genielehreund der Sufismus, Berlin, 1927.

90 Aus dem Rohrflotenbuch, Jakob Hegner, Halerau, saurednikom Jan Ripkom u OLZ 1931/883.

91 F. Brabazon, Ostani s Bogom, Vumbaj, Kvinslend,1959, str. 28 i dalje, i 38. Za ceo problem i vi{e de-talja videti: A. [imel, Mevlana Celalettin Rumi’ninSark ve Garp’ta tesirleri, Ankara, 1963, i ~lanak: Uti-caj Mevlane D`alaludin Rumija na muslimansku knji-`evnost, u Gildste, 1971.

92 Ruba’i 839.

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA80

@ivot, vreme i ve~na tajna Mevlanepesnik i prosvetiteljdr Sejjed Ahmed Reza Hezri, Teheranski univerzitet

podr`ao i Behaudin, i tako jeMevlana D`elaludin po~eo dadr`i predavanja i propovedi.Ubrzo je stekao ugled koji jebio pra}en op{tim priznanjem;sve je ukazivalo da je, iako jo{uvek mlad, spreman da nastavipoziv svoga oca.

Glas o u~enosti oca i sina,njihova slava i popularnostubrzo stigo{e do Kej Kubada,seld`u~kog sultana, koji jeotvoreno izrazio `elju da Be-haudin sa svojom porodicompre|e u prestonicu, Konju.Svoje divljenje i veliko po{to-vanje prema Behaudinu i Me-vlani sultan je pokazao tako{to im je po{ao u susret da ihli~no do~eka i izrazi dobrodo-{licu. Behaudinova porodicase uselila u gradsku medresu.

U tim danima, seld`u~kidvor je bio mesto okupljanjamnogih pesnika, nau~nika iknji`evnika, koji su pisali i go-vorili persijskim jezikom. Po-{to Behaudin vi{e nije bio ustanju da obavlja svoj poziv ida kao godinama unazad dr`ipredavanja i propovedi, Me-vlana je prihvatio poziv pro-povednika; njegov milozvu-~an glas je obnovio glas Beha-udina koji se polako gasio i po-stajao sve slabiji i ti{i. Mevlanaje sada bio pobo`ni predvod-nik molitve, bogobojazni u~e-njak i o{troumni pravnik kojije svuda dobrodo{ao.

Tako su pro{le mnoge godi-ne, dok jednog dana nije sreo[emsa iz Tabriza; susret sa ta-janstvenim dervi{em doveo jedo njegovog korenitog preo-

ravanja i poni`avanja Behaudina Veleda.Isto su radili i krugovi oko imama Razija,koji su na razli~ite na~ine neprestano na-stojali da ga omalova`e i smanje njegovugled i autoritet.

Uz sve to, zloslutna senka rata je nadpodru~je Horazm-{ahove vladavine ve}uveliko bacila senku straha i brige; na po-molu su bili novi ratni sukobi sa Mongoli-ma koji su kao nova politi~ko-vojna silasve vi{e i neminovnije nadirali osvajaju}isve pred sobom, pored uobi~ajenih i stal-nih tenzija sa Abasidima i Turcima. Su-morna i optere}ena situacija Behaudinunije davala mnogo izbora sem da napustigrad Balh i potra`i uto~i{te u nekim mir-nijim krajevima. U pratnji porodice i u`erodbine, 1215. godine, sa namerom odla-ska na had`, oni napu{taju grad Balh isvoju domovinu. Mevlana je tada imaooko 6 godina.

Behaudinu je te{ko pao rastanak saprijateljima i rodnom grudom, a jo{ te`emladom D`elaludinu, de~aku od 6 godi-na, koga su vi{e od ostalih za ovaj gradvezivale slatke uspomene na detinjstvo,de~je radosti i odrastanje. Njegovu uzne-mirenost ubla`avale su kao melem delo-tvorne o~eve re~i, koje su mu bile jedina{kola i uteha, stalni pratioci i saputnici,pored knjiga, pesni~kih zbirki, na putova-nju karavana koji je iz Horasana i{ao kaBagdadu, a odatle kroz Siriju i Hid`az.

Mali karavan iz Balha posle nekog vre-mena i prolaska kroz nekoliko gradova imesta stigao je u Ni{abur, u to vreme naj-zna~ajniji grad pokrajine Horasan. Velikaimena nauke, knji`evnosti i gnoze pote-kla iz Ni{abura ve} su ovom gradu done-la slavu i ugled; jedno od najznamenitijihbilo je ime Feridudina Atara, ~uvenoggnosti~kog pesnika. ^im su stigli, Behau-din mu po|e u susret, ne ~ekaju}i ni ~asa.Sa sobom je poveo i malog D`elaludina.Iskusnom oku slavnog pesnika nije pro-

makla posebnost duhovnog stanja, misa-ona dubina i upe~atljiva i sna`na izra`aj-nost koje je razaznao kod ovog de~aka,niti to da je de~ak okrenut svom svetu, {toga je ~inilo posebnim i odvajalo od vr{nja-ka. Bez imalo oklevanja, Atar nagovestiBehaudinu da }e njegov sin uskoro u sve-tu zapaliti vatru od koja }e se srca sledbe-nika duhovnog puta ispuniti nemirom iuzbu|enjem. Pesnik iz Ni{abura je ondade~aku poklonio primerak svoga dela„Esrar– name“ (Knjiga tajni), ~ime mu jeukazao najve}u mogu}u po~ast, pa i vi{eod toga jer je ovaj ~in imao i inicijacijskikarakter i poruku dobrodo{lice u beskraj-ne sfere sveta gnoze i duhovnog znanja.

Po izlasku iz Ni{abura do karavana sti-`e glas o mongolskom napadu na Balh, apoti{teni i o`alo{}eni putnici sa neveri-com saznado{e za svirep masakr njegovihstanovnika. Na putu ka Bagdada karavanje pro{ao kroz mnoge gradove, me|u ko-jima Rej i Hamadan. U tim danima, Bag-dad je bio prestonioca abasidskog halifa-ta; grad je bio ispunjen strahom i zabrinu-to{}u od mongolske najezde koja se po-put ma~a nadvila nad glavom njegovihstanovnika. I pored toga, karavan Behau-dina je primljen sa velikom pa`njom i po-{tovanjem. Iz Bagdada karavan se uputioka Maloj Aziji i podru~ju pod vla{}u sel-d`u~kog sultana Alaudin Kejkubada.

U gradu Larandeu Behaudin je dobioponudu da stupi u slu`bu glavnog grad-skog propovednika. Prihvatio je ponudu iza kratko vreme uspeo da okupi odre|enbroj sledbenika i u~enika. To su bile godineD`elaludinovog duhovnog razvoja i obra-zovanja kada se usavr{io u razli~itim disci-plinama, kao {to su pravo, Kur’an, egzege-za, poslani~ke pri~e, poezija, persijska iarapska knji`evnost. Kada je rasko{ njego-vog znanja i mo}i izra`avanja postala o~i-gledna, Behaudinovi sledbenici i u~eniciizrazi{e `elju da im postane u~itelj. To je

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA82 Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 83

Ako se zna~aj jednog stvaraoca proce-njuje na osnovu toga koliko traje i ko-

liku vrednost ima njegovo delo kroz vre-me, onda se za persijskog pesnika Mevla-nu D`elaludina Rumija mo`e re}i da je po-stigao taj cilj. Ro|en 1207. godine u graduBelhu, u dana{njem Avganistanu, obdarenmudro{}u, plodnim perom i velikim sr-cem, Mevlana je bio humanista ~iji je dombio ceo svet a prijatelj svaki ~ovek slobod-ne misli i ~ista srca. Iako ro|en i ponikao uPersiji, dana{njem Iranu, Mevlana je bio~vrsto vezan i za osmansko tlo, dana{njuTursku. Ve}i deo svog `ivota proveo je uAnadoliji, srcu Turske, gde mu se nalazigrob i mauzolej nazvan „Je{il Turbe“.1

Mevlana je arapska re~ koja zna~i „na{gospodar“, a ovaj pesnik ju je sa pravomi zaslu`io. On je bio gospodar ljudskog sr-ca i propovednik Bo`anske ljubavi, pe-snik ~iji su stihovi bili do te mere poletni iinspirativni da i do dana dana{njeg imajusvoje poklonike i verne ~itaoce. To provi-|enje sa kojim se, ~ini se, Mevlana rodio,vidljivo je bilo u svakom njegovom stihu ire~i. Bilo da peva o ljubavi i jednakostime|u ljudima, bilo da se u svojim pou~-nim pri~ama obra}a ljudima, on posti`enajplemenitiji cilj, uzdi`e du{u i u njuunosi potrebno bla`enstvo. Mevlana jepesnik ljubavi, ponizan pred Bo`anskimpostojanjem, veliki u~itelj, blagih re~i alisna`ne poruke. Na svom obrazovanjumo`e da zahvali svom ocu koji je bio pri-znati teolog ali i drugim u~enjacima koje

je iznedrio njegov otac a koji su njemudali putokaz za dalje usavr{avanje. Zasvoju ljubav koju je nesebi~no delio sadrugima, za svoj izrazito altrusti~ki po-gled na svet, mo`e pak, da zahvali svomvelikom prijatelju [emsu Tebriziju. On jebio Mevlanino sunce2, svetlo koje ga jeobasjavalo i darovalo mu potrebnu topli-nu i podr{ku. Smatra se da je Mevlanasvoje najlep{e stihove ispisao pod utica-jem snage prijateljskog odnosa koji jeimao sa [emsom Tebrizijem. Ali, tako|e,velika istina je da je nestanak3 njegovogsaputnika izazvao veliki bol koji se preto-pio u savr{eno sro~ene lirske stihove.

Prvi deo Mevlaninog `ivota protekaoje u traganju za sopstvenim putem, uobrazovanju, istra`ivanju sopstvenih mo-}i i duhovnom sazrevanju. U poznijemdobu, kao tvorac nekoliko remek-dela,me|u kojima su ~uvena „Mesnevija“ i„Divan [emsa Tebrizija“, Mevlana je po-stao pravi duhovni u~itelj, voljan da upu-ti mlade ljude, `edne duhovnog znanja.Ovaj filozof, pesnik i islamski mistik bio jeinspiracija za budu}e potomke koji su unjegovu ~ast osnovali mevlevijski dervi-{ki red. Mevlevije su od samog svog osni-vanja bile vrlo cenjene a njihovo okuplja-nje je oduvek privla~ilo pa`nju. Sve {to supraktikovali bilo je u duhovnoj vezi sa nji-hovim u~iteljem Mevlanom. Pre svega jeto ples sema, razni drugi ritualni obredikao i recitovanje stihova „Mesnevije“ ko-je je uvek pratila muzika, izvo|ena, na

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 85

bra`aja i izazvao unutra{nju promenu na-kon ~ega je, kako sam ka`e, otkrio univer-zum ljubavi i ostao u njemu:

Bio sam mrtav – o`iveh; bio sam pla~ – postah

smeh,

carstvo ljubavi do|e i ja u njemu ostadoh ve~no.

gazel 1393

Mevlana je ovim stihovima objasnio taj-nu ve~nosti, jer me|u mnogim putevimakoji upu}uju ka istini, on je odabrao putljubavi koja, uprkos mnogim opasnostima ibrojnim te{ko}ama, predstavlja `ivo vrelo ive~no carstvo. Zato je mogao da se, odva-`no i velikodu{no, oslobo|en svih ograni-~enja i okova, prepusti zakonu ljubavi i ba-ci u njenu bujicu. Pravi zaljubljenik (a{ik) jesamo onaj ko, bez ikakve naknade i o~eki-vanja, `rtvuju sve {to ima na putu ljubavi,jer biti zaljubljen zna~i rizikovati, a ljubavod zaljubljenika koji rizikuje zahteva oda-nost i `rtvu, a ne ra~unicu i prora~unatost:

U ljubavi, strah ni kao jedna dlaka nije

u la|i ljubavi, svi su `rtve.

M V, 2184

U Mevlaninoj misli rob ljubavi (zalju-bljenik), je najbolji Bo`iji rob, a njegovo po-stupanje je najsli~nije Bo`ijem. Jer, kao {toje Bo`ija milost prema Njegovim robovimavelikodu{na i bez uzroka, i zaljubljenik je,tako|e, milostiv prema drugima, bez o~eki-vanja naknade, koristi ili nagrade:

On ~isto}u svaku prokocka, nagradu ne tra`i,

~ak i kada ~isto}u svaku od Njega primi.

M VI, 1970

Ovaj balans izme|u slobode i ukra{e-nosti, odneo je Mevlanu dotle da je prvo

oslobodio samog sebe, a potom i drugimapokazao taj put koji neprestano traje i tra-ja}e; put koji su prevalili hiljade ljudi i sti-gli do istine, i sti}i }e do istine, zato {to jenjegovo postupanje kao postupanje Bo`i-jih ljudi bilo jasno i toplo, a ne lukavo i be-stidno:

Prirodno je kod velikana da su otvoreni i topli,

posao niskih je varanje i bestidnost.

M I, 320

Ova misao je uzvi{ena jer dolazi odMevlane koji je bio nadnacionalna li~nosti njegovu poruku je prenela preko geo-grafskih granica, zato {to je Mevlana a{ik,a poruka jednog a{ika je humana porukai odnosi se na sve ljude, bez obzira na nji-hova prostorna ograni~enja. Poziv na je-dinstvo i savez me|u ljudima, odnosnoizbegavanje nesloge i rata, jedna od nje-govih prvih proklamacija:

Bejasmo jedno, svi jedna tvar

bez glave, lica i nogu, a On poglavar.

^im dobi oblik, to svetlo ~isto,

posta mno{tvo, kao senke reckastih

svodova isto..

Katapultom poru{ite bedeme {iljate

da razlike me|u razli~itim potrete.

Mevlanine poruke ozra~ene dubokimbogoljubljem pune su ne`nosti, ljubavi itoplote prema ljudskom rodu i kao takvesu za{titnik materijalnih i duhovnih pravai legalne slobode ~oveka, svega onoga {toje danas, vi{e nego ikada ranije, kada seima na umu svo mno{tvo problema, brigai te{ko}a, potrebno dana{njem svetu.

prevela s persijskogAleksandar Dragovi}

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA84

Mevlana D`elaledin Rumi –Osam vekova slaveAna Stjelja

UNESCO je 2007. godinu proglasio go-dinom D`elaludina Muhameda Ru-

mija, poznatog po imenu Mevlana. Nai-me, ove godine se obele`ava osam stotinagodina od ro|enja velikog iranskog pe-snika i mislioca, i tim povodom, {iromsveta odr`ano je mno{tvo manifestacija iprograma kojima su obele`ani stvarala-{tvo, uticaj i zna~aj pesnika koji je `iveo u13. veku. [irom sveta od Francuske, Ne-ma~ke i Velike Britanije, preko Irana, Tur-ske i Indije do Amerike, organizovani sumnogi prigodni programi – koncerti, pro-mocije, seminari i konferencije – u po~astMevlane D`elaludina Rumija.

Povodom progla{enja 2007. za godinuRumija, UNESCO je izdao saop{tenje:

„UNESCO smatra da velike li~nosti izoblasti kulture, nauke i knji`evnosti nepripadaju jednom narodu, kulturi ili naci-ji, nego ~itavom ~ove~anstvu. Cilj odr`a-vanja ovih programa jeste predstavljanjei obele`avanje onih li~nosti koje su odi-grale zna~ajnu ulogu u stvaranju i obo-ga}ivanju ljudske kulture i civilizacije iovo je svojevrstan poziv svim zemljamasveta da se uklju~e u dijalog, zajedni{tvoi saradnju u cilju uspostavljanja razume-vanja me|u kulturama i {irenja mira“.

Na sto osamdeset i petoj sednici Izvr-{nog ve}a UNESCO-a, na predlog Irana,Afganistana, Turske i Egipta, usvojen jeceremonijal dodeljivanja „Mevlanine me-dalje“ autoritetima i velikim imenima ve-zanim za Mevlanu i njegovo delo.

Ovo ve}e je preuzelo obavezu da izra-di medalju, koja bi trebala da podstakne{to ve}i broj istra`iva~a i nau~nika da sebave prou~avanjem i {irenjem Mevlani-nih misli i ideja.

U tekstu koji je usvojilo Izvr{no ve}aUNESCO-a stoji:

„S obzirom da je osamstota godi{njicaro|enja D`elaluddina Muhameda BalhijaRumija zabele`ena na listi UNESCO-vihsve~anosti i s obzirom da Mevlanini po-gledi, dela i misli, u skladu sa ciljevimaUNESCO-a, udahnjuju duhovni mir, ra-dost i spoznaju Boga, i sa uverenjem da }eizrada ovakve medalje u ~ast Mevlane na-i}i na odobravanje nau~ne zajednice isvih ljudi sveta, UNESCO zvani~no usva-ja ovaj predlog“.

U jednom svom tekstu list Gardijan jenedavno objavio:

„Neverovatno je da posle doga|aja od11. septembra, Bin Ladena i tzv. sukoba ci-vilizacija ni jedan ameri~ki ni evropski pe-snik, autori kao Robert Frost, Robert Soul,Valas Stivens ili pak [ekspir, Homer i Dan-te, nisu uspeli da ponesu oreol naj~itanijegameri~kog pesnika, ve} je ta po~ast, za~u-do, pripala jednom klasi~nom islamskomteologu po imenu Mevlana, koji je jo{ premnogo vekova pou~avao i {irio islam“.

Danas su o~i sveta uprte ka Rumiju injegovoj poeziji. Zato se postavlja pitanje

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 87

Mevlani omiljenim instrumentima, reba-bu i neju. Sam Mevlana je voleo muziku isvirao tradicionalne instrumente, a plessema, pored umetni~kog, ima i visoko re-ligiozni karakter. Sema je ritualni ples ko-ji simboli{e okretanje zvezda u kosmosu,tj. uzdizanje ~oveka do nivoa Bo`anskog istapanje u jedno. Mevlanini dervi{i suzbog toga ritualnog okretanja u krug i na-zvani „okre}u}i dervi{i“. Ovaj ples, usta-novljen jo{ u 13. veku, odr`ao se do da-nas. Mevlanini dervi{i i njihov ritualniples poznati su u ~itavom svetu, i na Isto-ku i na Zapadu. Zemlje Zapada ~ija sekultura i tradicija razlikuje od isto~nja~ke,prihvataju Mevlanu kao pesnika, a njego-ve nastavlja~e, mevlevije, uvek isprate savelikom pa`njom. Dokaz tome je i ~inje-nica da je Mevlana naj~itanijipesnik u Americi. Velika po-pularnost i slava, kojetraju ve} 8 vekova,le`i u ~injenici da jeMevlana ~ovek univer-zalne misli, pesnik uni-verzalne poruke, vanvre-menski filozof i mudrac. Ni{ta {to jenapisao ne poznaje vreme, naciju i rasu,njegova poruka va`i za sve ljude jer vred-nost ovog sveta le`i upravo u ljudima ionom Bo`anskom u njima. Tome u priloggovore i njegovi stihovi:

„Do|ite! Do|ite, ko god da ste.

Nije va`no da li ste vernik, lutalica, idolopoklonik

ili sluga vatre.

Do|ite i ako ste prekr{ili zavet hiljadu puta

Do|ite, ponovo do|ite.

Ovo su na{a vrata nade.

Do|ite, takvi kakvi jeste!“

Zahvaljuju}i njegovoj izuzetnosti i kaopesnika i kao filozofa, Konja4, mesto nje-gove ve~ne ku}e, svakog 17. decembra ugodini postaje steci{te njegovih pokloni-

ka, i svih slobodoumnih ljudi koji se `elepro`eti jedinstvenom ljubavlju, onom ko-ja spaja, koja pru`a ruku u nevolji, koja jeve~na i koja se ne tro{i. To je drvo ve~neBo`anske ljubavi koju je Mevlana posadioza vreme `ivota a koja jo{ uvek `ivi, ne sa-mo na mestima koje je on pohodio za `i-vota, ve} na svim onim mestima ovogasveta kojim se {iri njegova ideja i misao.

D`elaludin Rumi, zvani Mevlana, `i-veo je 66 godina, ali njegov lik, delo i sla-va koja ih prati `ive ve} 800 godina. Upra-vo zbog toga je UNESCO 2007. godinuproglasio za Mevlaninu godinu, nastoje}ida se na taj na~in odu`i ovom velikom pe-sniku, filozofu i dervi{u sa Istoka i da sa-vremenom svetu jo{ jednom skrene pa-

`nju na neke velike li~nosti iz dalekepro{losti ~ija se slava ne meri

materijalnim bogatstvomniti se njima mo`e kupiti,

ve} je to slava jed-nog bogatog duha,jednog {irokog srca

koje kuca bez prestanka.To je vidljivo me|u korica-

ma njegove „Mesnevije“ i „Diva-na“, me|u stihovima koje je sro~io iz du-bine svoga bi}a, vo|en Bo`anskom ru-kom i uz pristanak Njega, Allaha, Tvorca,Svevi{njeg Kome se klanja, ^ije ime veli-~a, a re~ propoveda. Ta re~ je ljubav, vr-hovna zapovest Bo`anstva, Mevlana jesamo prenosi i ka`e:

„Mi smo deca ljubavi, na{a majka je ljubav“.

NAPOMENE

1 „Yesil Turbe“– „Zelena kupola“ (tur.).2 (arap.), sems (tur.) – „sunce“.3 Smatra se da je [ems Tebrizi ubijen od strane za-

verenika.4 Konya, grad u Anadoliji koji je bio steci{te islam-

skih mistika.

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA86

Mevlana u svetu2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJARifat Namli|i

¸¸

sa, rasprava o knji`evnim temama i bibli-ografiju Mevlaninog opusa. U odeljku‘galerija’ nalaze se filmovi, slike i op{te in-formacije o Mevlani. U izradi ovog kom-pjuterskog programa u~estvovalo je vi{eod dvadeset istra`iva~a, filologa i lingvi-sta persijskog jezika i knji`evnosti.

Novinska agencija Islamske RepublikeIran (IRNA) objavila je vest da }e predsed-nik Irana, Mahmud Ahmadine`ad, uskoroorganizovati sve~anost na kojoj }e bitiuru~ene zahvalnice organizatorima me-|unarodnih konferen-cija o Mevlani D`elalu-dinu Rumiju tokom2007. godine. „Ovimosobama zahvalnice }ebiti uru~ene na ceremo-niji koja }e biti uskoroodr`ana u Teheranu, ana kojoj je planirano iuru~enje poklona pred-sednika Islamske Repu-blike Iran“, izjavio je ge-neralni sekretar Ve}a zaodr`avanje me|una-rodnih skupova i kon-ferencija o Mevlani usvetu, Ali Asgar [e’r-dust. Ukazav{i na odr-`avanje vi{e desetinanau~nih skupova o Mevlani u zemljamaAzije, Evrope, Afrike i Amerike, [e’rdust jedodao: „Povodom obele`avanje godineMevlane D`elaludina Rumija, Ministar-stvo za kulturu i islamsko obrazovanje }eobjaviti preko stotinu knjiga na raznim je-zicima o liku i delu ovog velikog mislioca ipesnika.“

Podsetiv{i da je ve} objavljeno nekoli-ko desetina CD-ova sa delima MevlaneD`elaludina Rumija, profesor [e’rdust jerekao: „Osim toga, u okviru programaobele`avanja 800. godi{njice ro|enja Me-vlane, Organizacija za kulturu Islamske

Republike Iran je organizovala veliki brojkulturnih manifestacija u okviru kojih suizvedene pozori{ne predstave o Mevlani-nom `ivotu. U okviru ovih programa suodr`ani i mnogobrojni koncerti tradicio-nalne iranske muzike, ali i moderne mu-zike na temu „Mevlanin `ivot i svetla mi-sao“. Ve}e za odr`avanje me|unarodnihskupova i konferencija o Mevlani u svetuplanira da objavi nau~ne radove predsta-vljene na nau~nim skupovima i konferen-cijama. Radovi }e biti objavljeni na neko-

liko jezika i stavljeni naraspolaganje mevlanolo-zima i svima koji se intere-suju za lik i delo Mevla-ne.“

U decembru, u indij-skom gradu Bombaju odr-`ana je trodnevna konfe-rencija na temu „Uticajiranske mistike na indij-sku mistiku“ koju su orga-nizovali Ku}a iranske kul-ture u Bombaju i Istra`i-va~ki centar za urdu jezikpri Islamskoj uniji u Bom-baju. U radu konferencijesu u~estvovali ambasadori generalni konzul Islam-ske Republike Iran u Indi-

ji, generalni konzuli Avganistana, Kuvaj-ta, Omana i Bahrejna, istaknute nau~ne ikulturne li~nosti, i veliki broj ljubiteljaMevlanine poezije. Predstavljeno je 20nau~no-istra`iva~kih radova o uticajuiranske mistike na indijsku mistiku i hin-duizam.

„Veliki pesnici kao {to su Hajjam, Sa-naji, Atar, Hafiz i Mevlana, u svojim deli-ma su izneli velike misli u vezi ja~anjasvetskog mira. Svedoci smo da su samoveliki pesnici, nau~nici i mislioci kroz isto-riju `iveli kao istinski stanovnici sveta bezgranica. Tako|e, znamo da ~ovek nije

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 89

za{to i zbog ~ega njegove pesme i nakonnekoliko vekova nisu izgubile zna~aj i `i-votnost kod ~italaca, ve}, naprotiv, sva-kim danom postaju sve omijenije i sve sevi{e ~itaju?

Gardijan navodi da su Rumijeve pe-sme, u prevodu Kolmana Barksa, prodateu vi{e od pola miliona primeraka {iromsveta i da su prevedene na sve va`nije je-zike sveta. Pore|enja radi, iako u nekimzemljama tira` knjiga ne prelazi vi{e oddeset hiljada primeraka, prevodi Rumije-ve poezije uveliko nadma{uju te cifre.

Povodom imenovanja 2007. za godinuD`elaludina Rumija u izdanju iranskogCentra za islamske nauke i kompjuterskaistra`ivanja pojavio se novi, ~etvorojezi~-ni CD sa kompletnim tekstom Mesnevije.Centar je svoju odluku da Mevlaninu Me-

sneviju objavi u multimedijalnom formatuobrazlo`io sve ve}im interesovanjem zaMevlaninu poeziju u svetu, kao i temelj-nim zna~ajem koje Mesnevija, kao jedanod klju~nih tekstova gnosti~ke orijentaci-je zauzima u izu~avanju islamskih nauka.Prvo izdanje CD-a objavljeno pre nekoli-ko godina odmah je nai{lo na veliko inte-resovanje kod ljubitelja Mevlanine poezi-je u Iranu i Evropi. Zato su njegovi prire-|iva~i odlu~ili da objave drugo, pro{irenoizdanje. CD sadr`i prevode Mesnevije nanekoliko svetskih jezika (arapski, engle-ski, turski i francuski), pra}enih sa vi{ekompletnih komentara Mesnevije pisanihod strane priznatih autoriteta za Rumije-vo delo. Tekst Mesnevije je oboga}en i po-vezan sa odlomcima Kur’ana i svetog pre-danja {to mu daje mogu}nost brze pretra-ge i umnogome olak{ava istra`ivanje.Osim zoga, CD poseduje veliki broj te-matskih, pojmovnih i drugih vrsta indek-

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA88

Gardijan navodi da suRumijeve pesme, u

prevodu Kolmana Barksa,prodate u vi{e od pola

miliona primeraka {iromsveta i da su prevedene na

sve va`nije jezike sveta.Pore|enja radi, iako unekim zemljama tira`knjiga ne prelazi vi{e

od deset hiljada primeraka,prevodi Rumijeve poezije

uveliko nadma{uju tecifre.

Unutra{njost Mevlaninog mauzoleja u Konji

organizovali Kulturni centar Islamske Re-publike Iran u Daki i Unija simpatizerapersijskog jezika.

U Mevlaninom rodnom gradu, Balhu,koji se danas nalazi u Afganistanu, odr-`an je seminar posve}en Rumijevoj poe-ziji i stvarala{tvu. Bugarski orijentalisti ipoznavaoci Rumija odr`ali su u Sofiji sim-pozijum o `ivotu i delu ovog velikana.Simpozijum je odr`an u saradnji sa iran-skim ata{eom za kulturu i Bugarskomakademijom za filozofiju. U januaru 2007.godine, u glavnom gradu Turkmenistana,E{kabadu, odr`an je simpozijum posve-}en Mevlani na kome su obra|ene mnogeteme vezane za Rumijev `ivot i delo, kao{to su @ivot Mevlane i njegov polo`aj u svet-skoj knji`evnosti; Uticaj Mevlane na kasnijepesnike iza sebe; Mevlana i njegova uloga udana{njem svetu; Estetika i humanizam uMevlaninom delu. Simpozijum je odr`anpod pokroviteljstvom iranskog ata{e zakulturu u Turkmenistanu i u saradnji sanekoliko tamo{njih univerziteta.

Institut za promovisanje misli D`ela-ludina Rumija u suradnji sa Asocijacijomza nauku Fakulteta za knji`evnost Tehe-ranskog univerziteta organizovao je sim-pozijum „Poslanik sunca“ u znak obele`a-vanja godi{njice susreta izme|u Mevlanei [emsa Tabrizija. Prigodna izlaganja ima-li su dr Teufik Subhani, istaknuti stru~-njak za Rumija sa Teheranskog univerzi-teta i dr Abedi. A ~etrdeset poznatih iran-skih pesnika povodom obele`avanja Me-vlanine smrti otputovalo je u turski gradKonju, mestu Rumijevog po~inka. Premaizve{taju novinske agencije „Mehr“, uKonju su otputovali neki od najistaknuti-jih savremenih iranskih pesnika kao {tosu Abduld`abar Kakai, Sabir Imami,Rahmet Hakipur, Abdureza Rezainija,Abas Beratipur, Ebulkasim Husejnd`ani,Murteza Nurbah{, Reza Ismaili, AlirezaBehrami i drugi. Posetu je organizovao

Odeljenje za muziku i poeziju pri Mini-starstvu za kulturu. Neki od ciljeva pose-te su povezivanje iranskih i turskih knji-`evnika i pesnika, razgovori izme|u pe-snika u regionu o formiranju Centra zaislamsku knji`evnost u cilju pru`anja po-dr{ke muslimanskim pesnicima {iromsveta i prezentacija savremene iranskeknji`evnosti {iroj svetskoj javnosti.

Istra`iva~ki institut za filozofiju u Ira-nu je u oktobru 2007. godine organizo-vao internacionalni kongres u ~ast Mevla-ne i sedam simpozija kao uvod za spome-nuti kongres. Direktor Istra`iva~kog insti-tuta za filozofiju, dr Golamreza Avani,rekao je: „Svima je poznat zna~aj Mevla-ne. On ne samo da je jedan od najve}ihislamskih mistika, nego je i jedan od naj-ve}ih mistika sveta. Bez preterivanja semo`e re}i da je Mevlana najbolje uspeoda pojmove i koncepte irfana i mistikepreto~i u u poeziju“.

Institut za filozofiju namerava da unarednoj godini objavi najstariji manu-skript Mevlaninog dela „[emsovi gazeli“,koje je prepisano 720. godine po hid`ret-skom lunarnom kalendaru. Ovaj institut}e, tako|e, tokom iste godine {tampatiosam almanaha posve}enih `ivotu i deluMevlane.

Odnedavno je Mevlanina poezija do-stupna i {panskim ~itaocima. Prevod na{panski jezik koji je uradio dr HavijerSan~ez u dobroj meri ~uva metriku i me-lodi~nost originala. Stru~njak za isto~-nja~ku muziku i ~lan Visokog ve}a za na-u~na istra`ivanja u [paniji, dr San~ez ka-`e: „Ova zbirka }e pomo}i {panskim ~ita-ocima ne samo da se upoznaju sa `ivotomi delom jednog od najve}ih iranskih isvetskih mislilaca ve} i da se upoznaju sametrikom i melodijom njegovih pesama.Ovaj prevod je nastojao da u {to ve}ojmeri ostane veran rimi i da istovremenoispo{tuje metriku i prozodiju persijske

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 91

stvoren za sva|u i rat, nego za dijalog, su-`ivot i prihvatanje kulturnih razli~itosti.Jedan od velikana koji su `iveli u skladusa svojim re~ima i mislima, otkrivaju}i ta-ko istinsku vrednost ~oveka, jeste Mevla-na“, istakao je ambasador Islamske Repu-blike Irana u Indiji, Sejjid Mehdi Nebiza-de, u svom obra}anju na konferenciji outicaju iranske na indijsku mistiku, odr-`anoj u Bombaju.

„Poruka ljubavi,strpljenja, po`rtvova-nja i dobrote koju ~i-tamo u Mevlaninimdelima, ovog pesnikai mistika je promovi-sala u najpopularni-jeg pesnika na Zapa-du, dok je njegova fi-lozofija, prema re~i-ma doktora NevitaErgina, vrlo bliska in-dijskoj tradiciji. PodMevlaninim uticajemstvarali su i pevali po-znati pesnici AlameIkbal i RabindranatTagora. Mo`e se re}ida je Mevlana svoimdjelima pokrenuo ve-liki pokret u kojemva`nu ulogu imajunacija i vera. Mevlanaje, tako|e, pokrenuoveliki pokret i okupiovelike mislioce sa svih strana sveta kojirazmi{ljaju skoro isto, uprkos me|usob-nim verskim i kulturnim razlikama“, do-dao je iranski ambasador u Indiji.

„Mevlanina li~nost je poput mora ukojem mogu plivati svi. To pokazuje i po-datak da se Mevlanina misao na Zapaduve} godinama prou~ava i da prevodi Me-vlaninih dela i dela o njegovom `ivotu to-kom prethodnih godina u zapadnim ze-

mljama spadaju u najprodavaniju litera-turu, odnosno bestselere. Njegova dela susve`a i pro`eta su skoro neprestanim raz-mi{ljanjem o Bogu, a s obzirom na insisti-ranje na lepom odgoju Mevlanu mo`emosmatrati i u~iteljem morala, ljubavi i du-hovnosti“, podsetio je ambasador SejjidMehdi Nebizade.

U Americi je objavljen novi prevodMevlaninih pesama. Knjiga koju ~ine pre-

vodi Mevlaninih pe-sama sa poja{njenji-ma Frenklina Di Lui-sa, profesora Univer-ziteta u ^ikagu, obja-vljena je pod naslo-vom „Mevlana, guta-nje sunca“. ProfesorDi Luis je napisao iuvod u kojem poja-{njava neke od naj-dubljih Mevlaninihmisli. Delo je objavilaizdava~ka ku}a OneWorld. Pre ovoga de-la, isti autor je objavioi delo „Rumi, pro{losti sada{njost, Istok iZapad“.

Predsednik Ban-glade{a, Ejazudin Ah-med, u pozdravnomgovoru Me|unarod-ne konferencije „Me-vlana, poruka mira“,

odr`ane u Daki, rekao je: „Mevlanina delazauzimaju posebno mesto u svetskoj knji-`evnoj ba{tini, i uprkos ~injenici da je odnjegovog ro|enja proteklo 800 godina,ona se izu~avaju na svim univerzitetimasveta. Ovaj pesnik je jo{ pre osam stole}asvetu poslao fantasti~nu poruku mira i pri-jateljstva i zato je progla{enje 2007. godineza godinu Mevlane u svetu izuzetno dobari krajnje logi~an potez.“ Konferenciju su

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA90

Mevlana D`elaludin, portret nepoznatog autora

kompozicija nastalih po Mevlaninim pe-smama. Na velikom svetskom festivalu u~ast Mevlane D`elaludina Rumija, koji jepod pokroviteljstvom UNESCO-a odr`anu Parizu, sve zemlje sveta su dobile prilikuda u vremenskom okviru od po 20 minutarealizuju pripremljene programe. „Na fe-stivalu u Parizu otpevali smo nekoliko pe-sama na tekstove Mevlane Rumija“, izja-vio je Derah{ani po povratku iz francuskeprestonice.

Popularni iranski izvo|a~ tradicional-ne muzike, [ahram Nazeri, u~estvovao jena obele`avanju ceremonijala [abe arus uKonji gde se nalazi Mevlanino svetili{te.Nazeri je gostovao i u Njujorku gde jeuzeo u~e{}e u programu na kome se poja-vio veliki broj intelektualaca i uglednihli~nosti, me|u kojima i Kolman Barks,prevodilac Mevlanine poezije na engleskijezik. Njemu je nedavno dodeljena fran-cuska medalja ~asti; povodom osamstotegodi{njice ro|enja D`elaludina Rumija,Nazeri je odr`ao koncert u amfiteatru De-lavil na kome je izveo par kompozicija ko-je su inspirisane Mevlaninom poezijom.Pre njega, ovu medalju su dobili jo{ nekiIranci – Muhammedali Sepanlu, Pari Sa-biri, D`elal Satari i Abas Kijarostami.

Iranski umetnik Davud Azadi je u no-vembru nastupao na koncertu u Torontu,i planira da u skorije vreme odr`i koncertu Turskoj na kome }e izvesti kompoziciju„[emsov divan i Bah“ i jo{ nekoliko dru-gih komada.

Alireza Kurbani je u decembru u [pa-niji i Francuskoj odr`ao koncert na komeje izveo nekoliko kompozicija inspirisanihMevlaninom poezijom.

U Iranu je tokom 2007. godine obja-vljen konkurs za kompoziciju posve}enuMevlani Rumiju koji je raspisao „Dommuzike“ Irana u saradnji sa Institutom za{irenje misli i gnosti~kog u~enja Rumija.Centar za muziku Iranske radio televizije

namerava da napravi simfoniju posve}e-nu Rumiju. Nakon snimanja simfonije oposlaniku Muhamedu u izve|enju [ahi-na Ferhata i na stihove Saida Bakirija,ovaj centar je odlu~io da u narednom pe-riodu napravi jo{ jednu simfoniju pod na-zivom Mevlanina simfonija.

Poznati indijski izvo|a~ tradicionalne iduhovne muzike, Ananda Murti Goro-ma, nadavno je objavio novi album pesa-ma pod naslovom „Ljubav na vrhuncu“na kome je otpevao i ~etiri pesme za kojeje re~i uzeo iz Mevlaninog opusa. Goro-ma veruje da Mevlanine pesme posedujuposebnu ~ar i da su njegovi munad`ati (ti-ha pobo`na {aputanja i moljenja) poznatine samo u Indiji ve} i {irom sveta.

Poznati indijski re`iser, Rad`a SejjidMuzafarali, planira da snimi film o Rumi-ju, pod naslovom „Mevlana, vatra egzi-stencije“. Scenario za film napisali su Mu-zafarali i Kebirom Helminski. Pala je prvaklapa dokumentarnog filma „U svetlusunca“ u re`iji Atarpura. Ovaj dugome-tra`ni dokumentarni film govori o `ivotui li~nosti, `ivotnom putu, intelektualnim ifilozofskim gledi{tima Mevlane Rumija, iobuhvata vremenski okvir od odlaska izrodnog mesta u Balhu pa do smrti u Ko-nji. Film prati i duhovni odnos izme|uMevlane i [emsa, [emsov nestanak, na-stanak Mesnevije i osvetljava najbli`eMevlanine prijatelje kao {to su SaladinZarkub i Husamudin ^elebi.

U organizaciji Asocijacije za kulturu„Alp“, u Stokholmu je odr`ana dvodnevnasve~anost povodom obele`avanja osam-stote godi{njice od Mevlaninog ro|enja.Sve~anost je odr`ana u centralnoj sali uStokholmu u prisustvu velikog broja ljubi-telja i simpatizera poezije. Profesor na uni-verzitetu Umeo, dr Fazl Ha{emi, odr`ao jepredavanje na temu „Mevlana i tasavuf“ ukome je ukazao na veli~anstvene dometeMevlanine misti~ne i gnosti~ke misli. Pro-

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 93

poezije. Da bi jedna pesma mogla da serazume, neophodno je da se prilikomprevo|enja uzme u obzir i metrika i pe-sni~ka forma, kao {to su mesnevija ili gazel,zato {to je pesnik u trenutku pisanja unjenu metriku uneo deo svojih emocija.“Doktor San~ez predaje tursku muziku ipoeziju i nedavno je objavio studiju ukojoj je obradio zakonitosti isto~nja~kemuzike i poezije, u kojoj se pored turske,bavio persijskom i indij-skom muzi~kom tradici-jom.

Najzna~ajnije Mevla-nino delo, Mesnevija, do-`ivela je prvi, direktniprevod sa persijskog nauzbekistanski jezik. U iz-danju me|unarodne iz-dava~ke ku}e „El Hoda“ iuz saradnju jednog uzbe-kistanskog izdava~a, pre-vod se pojavio u Ta{ken-tu na 800-u godi{njicuMevlaninog ro|enja.Prevod je plod dugogo-di{njeg interesovanja lju-bitelja persijskog jezika izUzbekistana za Mevlanui njegovo delo, koji su svedo sada Mesneviju ~italina drugim jezicima.

Izdava~ka ku}a „La-mur“ iz Istanbula nedav-no je objavila Leksikon Mevlane, koji je, pore~ima njegovog autora Abdulatifa Erdo-gana u uvodniku, u potpunosti posve}enMesneviji, klju~nom delu Mevlane D`ela-ludina Rumija. Leksikon koji je {tampanna 287 strana sadr`i odrednice, izraze ipojmove koji se pojavljuju u Mesneviji.Leksikon sadr`i i detaljna obja{njenja ob-reda i ceremonija vezanih za dervi{ki redmevlevija, i Mevlanine stavove o `ivoti ismrti, kao i manji re~nik sa klju~nim poj-

movima neophodnim za razumevanjeMesnevije. Na turskom jeziku je ponovood{tampan prevod originalnog dela spersijskog jezika, pod nazivom „Savaki-bul menakib evlijullah“. Pisac dela je Ab-dulvehab ibn D`elaluddin MuhammedHamadani. Ovaj pisac je skratio „Menaki-bul arefin“, poznato delo MuhammedaAflakija i sa~uvav{i njegov izvorni jezikod{tampao ga 947. godine po hid`ri.

Pored ovoga, na tur-skom jeziku se pojavio inovi prevod dela Savaki-bul menakib evlijullah, Ab-dulvehaba ibn D`elalu-din Muhameda Hamada-nija koji je skratio pozna-to Aflakijevo delo Menaki-bul arefin i sa~uvav{i nje-gov izvorni jezik {tampaoga 947. godine po hid`ri.Delo je, nakon toga, naturski preveo Dervi{Mahmud, poznati mesne-vihan i poznavalac Me-snevije. Rukopisna verzi-ja dela Savakibul menakib,opremljena brojnim bo-gato izvedenim minijatu-rama, danas se ~uva unjujor{koj biblioteci„Morgan“, dok se drugiprimerak, tako|e ukra{enminijaturama, ~uva u

Topkapi saraju u Istanbulu. Na tim minija-turama prikazane su mnogobrojne scene izMevlaninog ̀ ivota u Konji i susreti sa istak-nutim gnosticima i sultanima tog vremena.Novoobjavljeno, prozno izdanje sadr`i re-produkcije tih minijatura.

Iranski orkestar Hor{id (Sunce), kojipredvodi kompozitor Med`id Derah{ani,petog decembra je u Jelisejskoj palati odr-`ao koncert pod nazivom „Od [emsa do[emsa“ na kome je izvedena nekolicina

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA92

Na poslednjem Sajmuknjiga u Beogradu,prezentovan je prvi

prevod Rumijeve poezijena srpskom, Aleksandra

\usi}a i Aleksandra Ljubi{e.

Zadu`bina sv. JelisaveteFeodorovne planira da

uskoro priredi ve~ebogonadahnutog

pesni{tva Mevlane.Delo Rumija smatrase velikim temeljem

dijaloga me|u kulturama ireligijama. Njegovi stihovibliski su svim bogoljubivim

ljudima.

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 95

fesor Asgar Fardi je odr`ao predavanje natemu „Zaljubljivanje Tabriza i Konje“; pro-fesor Resul Rahim iz Afganistana izlagao jena temu „Mevlanin humanizam i veza saIbn Arebijem“ dok je dr D`afer D`aferne-`ad iz Norve{ke govorio o nauci i opa`a-nju u Mesneviji. Skup posve}en Rumijuulep{ao je nastup muzi~kih grupa sasta-vljenih od Iranaca koji `ive u Evropi.

U januaru 2007. godine na Univerzite-tu Stenford odr`an je program kojim jeobele`eno osamsto godina od ro|enja ve-likog iranskog pesnika, jednog od naj~ita-nijih pesnika u Americi danas. MuhamedZufunun i Robert Blaj su izveli nekolikokompozicija na temu Rumijeve poezije.

Serija programa kojom je u Iranu obe-le`ena osamstota godi{njica od ro|enjaMevlane Rumija zavr{ena je centralnomproslavom pod nazivom „500 dana saMevlanom“, odr`anom 19. decembra uVahdat holu u Teheranu.

U kratkom obra}anju koje je odr`aosekretar ove manifestacije, Ali Asgar Mo-hamadhani, naglasio je potrebu osnivanjacentra posve}enog Rumiju, tim pre {to,kako je rekao, drugi veliki iranski pesnicikao {to su Hafez, Sadi, Atar i Hajjam, ima-ju svoje fondacije, ali jo{ uvek nije osno-vana fondacija posve}ena Rumiju. „Zatopredla`emo da se u Iranu osnuje Fondaci-ja posve}ena Rumiju“, rekao je.

Biv{i iranski ambasador Unesco-a uParizu, Ahmad D`alali, rekao je: „Ovo suposlednji dani godine posve}ene Rumiju,i sada, kada se {irom Irana odr`avaju ma-nifestacije u njegov pomen, mno{tvo lju-di je okupljeno u Konji gde se odr`avajuadekvatni programi povodom godi{njicenjegove smrti, {to pokazuje da je Mevla-na postao op{te prihva}ena li~nost u glo-balnim okvirima“.

U medijima se mnogo pi{e o jedin-stvenosti Mevlaninog stvarala{tva, ali netreba zaboraviti da je Rumi bio Iranac iz

Horasana. „Mevlana je govorio persijski,na persijskom je pisao svoju poeziju, apersijskim pesnikom je nazvan i naUNESCO-voj medalji“, rekao je on.

Direktor Instituta za filozofiju, Golamre-za Avani, izme|u ostalog je rekao: „Mevla-na je jedinstven i neponovljiv me|u svimaonima koji su u poetskoj formi pisali o Bo-`anskim tajnama. On je istinski mislilac, ka-kvih je veoma malo me|u onima koji susposobni da na prost na~in govore o Bogu“.

Poznati slikar Ajdin Agda{lu je prime-tio da je mali broj slikara nastojao da ilu-struje ~uveno Rumijevo delo: „^esto se uistoriji iranskog slikarstva prelazilo prekoMesnevije, iako je Mesnevija ep koji poveli~ini i va`nosti ne zaostaje od [ahna-me. Moramo se zapitati za{to je Rumijevodelo manje ilustrovano od [ahname? Za-to {to Ferdosijeva knjiga bogatija temamaza ilustrovanje od Mesneviji? Morampodvu}i da svaka tema koja se pojavljujeu Mesneviji mo`e biti tema za ilustraciju“.

Finalna proslava sve~anosti „500 danasa Mevlanom“ zavr{ena je nastupom ne-koliko grupa i izvo|a~a, a nakon toga jeprikazan film „Lice na suncu“ MuhamedaParvizija.

Institut za filozofiju u Iranu nameravada publikuje najstariji rukopisni primerakMevlaninog dela „[emsovi gazeli“, ~iji na-stanak datira iz 720. godine po hid`ret-skom lunarnom kalendaru. U svetskoj go-dini Mevlane ovaj Institut je pokrenuo pu-blikaciju posve}enu `ivotu i delu Rumija.

Na poslednjem Sajmu knjiga u Beo-gradu, prezentovan je prvi prevod Rumi-jeve poezije na srpskom, Aleksandra \u-si}a i Aleksandra Ljubi{e.

Zadu`bina sv. Jelisavete Feodorovneplanira da uskoro priredi ve~e bogona-dahnutog pesni{tva Mevlane. Delo Rumi-ja smatra se velikim temeljem dijalogame|u kulturama i religijama. Njegovi sti-hovi bliski su svim bogoljubivim ljudima.

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA94

H. Behzad, Mevlana, portret

mo hrabro zabodi i potrudi se da budetamnomodre boje.

– Na kojem delu tela `eli{ tetova`u?– Na ramenu, fino, crtu po crtu, odvra-

ti mladi} neustra{ivo.Kad je brica stao iglom probadati, kroz

celo rame prostruja o{tra bol.– Ajoj, majstore, zamalo si me ubio!

[to ti to crta{? – vrisnu jadnik od bola.– Pa, lava, gospodine, kao {to ste i na-

ru~ili.– A s kojim si to delom zapo~eo?, upi-

ta junak.– S repom“, odgovori brica.– Ma, ostavi se repa, prijatelju! Njegov

me rep i trtica nasmrt gu{e i dah mi odu-zimaju. Nego, napravi ti meni lava bez re-pa, jer mi je srce prepuklo od siline ovihuboda.

Brica po~e da crta neki drugi deo lava,pa ga grubo i bez milosti opet ubodeiglom.

Mladi} bolno jauknu, pa ga zapita:– Jaoj! A koji mu je sad, pa, to deo?– Ovo mu je uvo, dobri ~ove~e, objasni

brica.– Pusti mu i uvo, doktore, ako mo`e{

nekako skrati posao!A kad je brica po~eo da crta neki dru-

gi deo, junak iz Kazvina je nastavio dastenje i negoduje:

– Oh! A koji je to sad deo, {ta mu cr-ta{?!

– Stigli smo do stomaka, odvrati mubrija~.

– Ma nek’ ide i stomak! [ta }e stomaksitome lavu?, re~e junak

A brija~ se smete i zinu od ~uda, te du-go osta zbunjen. I baciv{i iglu ljutito o ze-mlju, povika:

– Je l’ se ikad na svetu zbilo ne{to sli~-no? Vide li iko ikad lava bez repa, glave istomaka? Takvoga lava ni Bog sam nijestvorio!

Izdr`i, brate, bolne ubode da se izbavi{ odujeda svoje niske strasti.Onima, oslobo|enim samopostojanja, iSunce i Mesec se klanjaju.Ko uspe da usmrti sitnu slabost u svomtelu, vlada}e nebesima i svim stvorenim nasvetu.Jer, onaj ko u srcu nau~i da ljubavni plamraspali, ni sun~eva svetlost ne mo`e gasa`gati.Trn }e poput cveta divnim i umilnimpostati i, premda je deli}, Celini }epohrliti.[to to zna~i Boga veli~ati? To zna~i sebepoput praha uniziti.[to to zna~i Bo`iju jedno}u spoznati? Tozna~i sebe u prisustvu Jednoga poni{titi.@eli{ li stalno sjati kao svetlost danja, tadspali tamu svoga postojanja.Rastopi svoje bivanje u Svemogu}em Bi}ukao {to se bakar tali u alhemiji zlata.^vrsto si se uhvatio za ja i mi, i svaduhovna propast proizlazi iz te dvojnosti.

Kako su vuk i lisica po{li s lavom u lov

Jednog dana lav, vuk i lija su po{li ugore i planine radi lova. Zajedno su kre-nuli kako bi se potpomogli i {to bolje zam-ke za lovinu pri~vrstili. Iako ono dvoje ni-je lavu na ~ast slu`ilo, ipak se kralj `ivoti-nja prema njima velikodu{no i prijateljskiodnosio.

Kad se, dakle, dru`ina ova uzverala naplaninu, hitaju}i za lavom puna divljenja,smesta se do~epala velikog plena: planin-skog goveda, koze i pove}eg zeca.

Jer, svakome ko sledi neustra{ivoga la-va, nikada ne}e nedostajati mesa i izobi-lja.

Dovukav{i s mukom ranjene zveri, kr-vlju oblivene, do prve gu{tare, vuk i lija sepolakome da }e plen me|u njima kraljev-skom pravdom biti podeljen.

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 97

^ovek koji je hteo da pobegne odAzraila

Jednoga jutra u osvit zore, neki plemi} unaprasnoj `urbi banu na vrata Solomo-

nove palate. Lice ovog nesretnika je sa-blasno po`utelo, a usne mu od jada po-modrele.

– [to te ti{ti, ~ove~e, da ovako pati{?,zapita ga Solomon.

– Azrail me takvim pogledom prostre-lio, svu svoju srd`bu i bes na mene je sa-suo, zajeca nesretnik.

– Ka`i sad {to mi valja ~initi, – obratimu se Solomon – {to god `eli{, zatra`i!

– Ti, {to budnim okom na{e `ivote ~u-va{, zapo~e ~ovek, zapovedi vetru da meodavde do Indije prenese: tamo }u, mo-`da, smrti ute}i i du{u svoju spasiti.

Ljudi se tako od skromnosti i odricanjaklone da postaju plen lakomosti i pohle-pe. Strah od siroma{tva i odricanja nalikje strahu {to proganja ovoga smrtnika;pohlepa i ~astohleplje, to je tvoja Indija.

I, Solomon naredi vetru da ovoga ~o-veka `urno preko mora ponese i do dale-kih krajeva Indije odnese. Sutradan, dokje Solomon bio na prijemu, sretne Azraila,pa ga zapita:

– [to si tako gnevno na onog Bo`ijegstvora pogledao, da je jadnik bezglavo izsvog doma izjurio?

– Kad sam ga ja to ljutito pogledao?, u~udu }e Azrail, samo sam se za~udio kudje onuda prolazio. Jer mi je od Boga zapo-ved stigla da du{u tog ~oveka, ba{ istogadana, u Indiji uzmem. I ja sam se, eto, u~udu snebio i u sebi pomislio: Da mu je ina stotine krila, on do daleke Indije nika-ko ne mo`e sti}i.

Sve {to se u svetu doga|a ti ovako poredi,{irom o~i otvori i razmisli. Od koga dapobegnemo? Zar od sebe samih?Besmislica! Od koga da se ~uvamo? Zarod Istine? Ej, nevoljo!

Junak iz Kazvina

Po~uj sad ovu pri~u o ljudima iz Ka-zvina, o njihovim obi~ajima i na~inu `ivo-ta.

Po svome su telu, rukama i ramenima,a da se ne povrede, vr{kom igle iscrtavalimodre crte`e.

Po|e, tako, neki ~ovek kod brice, pa gazamoli:

– Napravi mi tetova`u, jedno remek-delo ho}u!

– Kakvu sliku `eli{ da ti nacrtam, juna-~ino? – zapita ga brica.

– Razjarenog lava, odgovori ovaj i na-stavi – ro|en sam u znaku lava. Hajde, sa-

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA96

Pri~e iz MesnevijeMesnevija je poetsko delo, pisano u formi distiha; me|utim, zbog svoje izrazite pou~nosti i jed-nostavnosti veliki broj njenih pri~a ve} stole}ima nalazi svoju naj{iru primenu i u proznoj for-mi – u popularnoj i {kolskoj, preko pripodeva~ke? pa sve do gnosti~ke litarature. Pri~e iz Mesne-vije su zato veoma omiljene kod naj{irih slojeva ~itala~ke publike. Ovde donosimo nekoliko po-znatih pri~a.

vu godinu provede na putu izgaraju}i uvatri razdvojenosti. Od silnog se plamanaposletku i skuvao i, vrativ{i se s puta,stade kru`iti oko prijateljeve ku}e. Boja-`ljiv i pun strepnje da mu se kakva neu-ljudna re~ s usana ne omakne, pokuca navrata.

– Ko je iza vrata?, oglasi se prijatelj izku}e.

– Ti si, du{o!, odgovori do{ljak.– Budu}i da si sada ja, u|i – prijatelj }e

na to – jer nema mesta za dvoje ‘ja’ u ovojku}i.

^ovek koji si je umislio da jevideo mlad mesec

Jednom davno, u vreme halife Ome-ra3, stigao mesec posta i ljudi pohitali naplaninu ne bi li im se sre}a nasme{ila daugledaju mlad mesec4 na nebu.

Jedan od njih povika: „Hej, Omere,pogledaj, eno pojavio se mla|ak!“

Omer uperi pogled ka nebu i po{to ni-{ta ne vide, okrenu se prema onom ~ove-ku, pa mu re~e: „Mora da ti se onaj mesecukazao u ma{ti, jer, kako to da ja, kojimsam vi~niji od tebe u ~itanju nebeskihznakova, ne vidim ni{ta? Nego, ajde ti na-vla`i dlan i zali`i obrvu, pa se onda po-novno u nebo zagledaj“.

Kad je ~ovek vla`nom rukom zalizaoobrve, vi{e na nebu nije video mesec, pa uneverici povika: „Vladaru! nema meseca,eno ga nesta!“ „Da“, odgovori mu Omer,„tvoja se obrva poput luka svinula i pogo-dila te strelom pogre{nog naga|anja“.

^im se dlaka savila, na pogre{an put ga jezavela,i on se stade razmetljivo hvaliti da jeugledao mesec mladi.Kad samo jedna povijena dlaka mo`ezakloniti nebo,

kako bi tek bilo da se svi tvoji udovipoviju i iskrive?Ispravi zato svoje bi}e uz pomo} kreposnihi po{tenih:ni slu~ajno ne okre}i glavu od njih!

Sufija i neverni sluga

Lutao neki sufija svetom, sve dok jed-ne ve~eri nije potra`io u dervi{kom samo-stanu.

Svoga magarca je u {tali privezao, a po-tom se prijateljima priklju~io i u duhovnumolitvu i tiho bdenje uronio: jer, blizakprijatelj je bolji od bilo kakve knjige.

Sufijska se knjiga ne sastoji od mastila islova,ni{ta drugo nije, ve} srce belo kao sneg.Hrana mudrih su perom pisana dela.a {ta je hrana sufija – povratak u svetve~nog bivanja.

Kad su sufije, obuzeti veseljem i misti~-kim zanosom, duhovni skup priveli kraju,priredi{e gozbu za prido{log gosta, koji seba{ u tom trenu priseti svog magarca.

On se okrenu prema slugi i zamoli ga.– Svrati, de, do {tale, pa daj magarcu ma-lo sena i je~ma.

– Bo`e sa~uvaj! – za~udi se sluga – od-vajkada su to moji poslovi.

A sufija nastavi da ga savetuje:– Ali prvo je~am malko navla`i, jer to

je jedno staro magare klimavih zuba.– Bo`e blagi! Budi na pomo}i! – re~e

ovaj – [to mi to govori{? Pa, kod menedrugi dolaze da bi nau~ili!

– A kad mu skine{ sedlo, stavi mu me-lem na ranjena le|a, nastavi sufija.

– Bo`e, budi na pomo}i! – povika slu-ga, pa mu kaza:

– Hej, ti {to mudruje{! Imao sam ja nahiljade gostiju poput tebe, i svi su oni

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 99

Bljesak te gramzivosti o{inu lava, ko-me smesta postade jasno odakle izvireova pohlepa.

Jer, onaj ko je lav i vladar skrivenih taj-ni, poznaje sve misli koje um tek mo`e danasluti.

Ej, srce mislima zaneto, kod vladara seskloni od zlih i pokvarenih namisli.Jer, on znade, al’ ne odaje, sve tvoje naj-skrovitije primisli i, ne bi li te zavarao, jo{ti se u lice sme{i.

Iako je lav znao za njihove primisli i is-ku{enja, tog im trena ni{ta ne re~e, ve} ihobazrivo poslu{a. Ali, u sebi pomisli: E,bednici jedni podli, ve} }u ja vas dostojnonagraditi! Zar vam nije dovoljan moj ob-zir prema vama? Sva mudrost i razbori-tost od mene vam pristi`e, i sve vam je tozbog moje milosti ogromne. [ta je to {tojedna slika mo`e svome slikaru da prigo-vori? Kad ju je on sam stvorio i mislimaobdario. lzbavi}u ovaj svet od sramotnih~ina, pa nek u njem preostane samo ovapri~a!

Lav je ovako mislio, i sa {irokim osme-hom im se sme{io; zato ne veruj, previ{e,ovakvim osmesima!1 Sva dobra i bogat-stvo ovoga sveta su varljivi osmesi Stvori-telja; to nas je izobilje opilo, kvarnim ioholim u~inilo. Hej, verni~e, za tebe nemani{ta bolje od odricanja i strpljenja, jer }ese ovi la`ni osmesi postati zamka.

Kako je lav isku{ao vuka rekav{i muda razdeli plen.

– Hej, stari vu~e! – obrati se lav vuku –ajde podeli ovu lovinu me|u nama i po-ka`i nam koliko si pravedan. Pomozi mi upodeli, pa da vidimo kakav si u su{tini!

– Presvetli care – po~e vuk – divlje go-vedo nek tebi pripadne, jer je sna`no ikrupno, i samo tebi pristaje. Ona koza jesrednjeg stasa i meni, nekako, najboljeodgovara; a ti, lijo, uzmi zeca i sigurnone}e{ za`aliti.

– Ma, {to si to rekao, vu~e? – rasrdi se

lav – jo{ jednom ponovi! Kako si se samodrznuo da preda mnom izgovori{ ti i mi?

Takav vuk je i od pseta gori kada seusu|uje da ispred jednog ovakvog lavaisti~e svoj ego!

– Pri|i bli`e, budalo umi{ljena! – povi-ka lav na vuka, a kad se ovaj pribli`i, lavga je besno razderao i usmrtio.

Brzo shvativ{i nisku i nedoraslu vu~ijuprirodu, za kaznu mu sa glave odra svuko`u.

– Po{to te ni moja nadmo} nije izbavi-la od privida samopostojanja – obrati muse lav – du{a poput tvoje treba sebe daponi{ti i s tajnom Istine umre. Jer, nisi tiusmrtio svoju ego u mojoj prisutnosti, ve}me je ljubav nagnala da ti stegnem {iju ioslobodim te iluzije postojanja.

Sve propada i nestaje osim Njegovebiti2: ne tragaj, zato, za ve~no{}u sve dokne nestane{ u Bo`iju bit. Oni koji nestanuu Mom bi}u, ne pla{e se propasti i nesta-janja. Jer, onaj ko je pro{ao kroz smrt svo-ga bi}a, dopro je do ve~nosti i utrnu}a.Svako Ko pred Njegovim dverima izusti‘ja’ ili ‘mi’, bi}e odbijen i vra}en, presta}eda postoji.

^ovek koji je rekao ‘ja’

Pokucao neki ~ovek na vrata svogaprijateija.

– Ko je?, zapita prijatelj.– Ja sam, odgovori ~ovek.– Odlazi – povika onaj iz ku}e – prera-

no je da u|e{, za sirovog i presnog poputtebe, nema mesta za mojim stolom.

[ta mo`e skuvati sirovog, osim plamasamo}e i vatre razdvojenosti?[to bi ga drugo i moglo osloboditi oddvoli~nosti i podvojenosti?

Jadnik se s tugom okrenu i ode, te ~ita-

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA98

opi{e {to ga ti{ti? Kad ga je sufija uzjahaoi na put krenuo, magare stade posrtati isve glavom o zemlju padati, i, svaki putkad bi se po zemlji prostro, ljudi bi ga po-dizali, sve misle}i da je od ne~eg obolio.Jedan mu je uvo grubo savijao, a drugimu u usta zavirivao, ne bi li prona{ao ka-kve rane pod jezikom. Drugi mu je, pak,potkovice pregledao, ne bi li kakav zalu-tali kamen iz njih izvadio, a drugi mu je,opet, u o~ima trunke i mrije tra`io. „Hej,u~itelju“, zapita{e ga ljudi, „zbog ~ega ovaslabost? Nisi li do ju~e Bogu zahvaljivao{to ti je magare sna`no, `ustro i ~ilo?“

A sufija im na to odgovori: „Magarac {tose celu no} s ‘Bo`e blagi, budi na pomo}i!’hranio, i Boga veli~ao, druk~ije niti mo`e,niti zna da hoda! Kako je magarcu jedinahrana bila ‘Bo`e blagi, budi na pomo}i!, ce-lu se no} Bogu molio, a danju se, evo, na ze-mlju prostire i sve Bogu na sed`du pada.“

Ve}ina ljudi su, ustvari, ljudo`deri: unjihovu se slatkore~ivost nemoj mnogouzdati.O podlim se ljudima, poput onog sluge,brini. Jer, bolje je i sam biti, negoliudvaranja besramnika podnositi.

Mojsije i ~obanin

Ugledao Mojsije pastira kako ide pu-tem i bez prestanka ponavlja: „O Bo`e,Koji odabire{ koga ho}e{, gde si, da Ti slu-ga budem, opanke da Ti {ijem i kosu Tvo-ju ~e{ljam, da Ti ode}u operem, od va{itrebim i mleka Ti donesem, o Veli~anstve-ni, da Ti ru~ice celivam, no`ice istrljam isobi~ak Tvoj pred po~inak ometem, i svesvoje koze Ti `rtvujem, o Bo`e, {to Te uzlelek i jadikovku spominjem!“

Za~uv{i ga {ta i kako zbori, Mojsije muse obrati:

– Hej, a s kim se ti to tako razgovara{?

– Sa Onim Koji nas je stvorio i Zemlji inebesima oblik dao, odvrati mu pastir.

– Ma, ~uj ti njega – re~e Musa – Zaista sizle sre}e, jer jo{ nisi ni pravi vernik postao,a ve} si u neveri ogrezao. Kakvo je to bogo-huljenje i klevetanje? Zapu{i sebi usta va-tom da vi{e ovako ne lupeta{! Smrad tvogahuljenja usmrdeo je ceo svet i svileni pla{tvere pretvorio u dronjke. Tebi pristajuopanci i ~arape, ali kako mogu takve stvaribiti dostojne Svevi{njeg? Ako smesta neprestane{, plamen Bo`ijeg gneva }e nassna}i i ceo narod progutati. Ako se vatrasrd`be jo{ nije rasplamsala, pa ~emu, onda,ovaj crni dim?7 Za{to ti se du{a tako pomra-~ila i od Istine odrodila? Ako Gospodara ismatra{ Pravednim Sudijom, za{to takveprostote zbori{? Zaista je prijateljstvo sabudalom nalik neprijateljstvu i Uzvi{eno-me ne trebaju takve molitve. Kome se ti toobra}a{? Zar sa rodbinom i ro|akom pri-~a{? Pa, zar mo`e Stvoritelj zemaljske po-trebe da ima? Mleko se daje onima u razvo-ju, a opanke nazuvaju oni {to noge imaju.Njemu pristaju re~i: ‘Nije rodio, niti je ro-|en; svemu {to se ra|a, On je Stvoritelj.’8

– Hej, Mojsije, usta si mi za~epio i du-{u moju vatrom pokajanja raspalio, obra-ti mu se pastir kad ga je saslu{ao. I, razde-rav{i od o~aja svoje haljine, bolno uzdah-nu i nestade u ravnici.

Kako je Bog ukorio Mojsija zbog pastira

Sti`e Mojsiju od Boga objava: „Mog sipodanika od Mene odvojio. Jesi li verove-snik zato postao da ljude sa Mnom spaja{i povezuje{ ili, pak, da ih od Mene udalju-je{? Koliko god je u tvojoj mo}i, ne upli}ise u razdvajanja, jer ‘meni je rastava odsvih stvari ponajmanje mila’. Ja sam sva-kog posebnom prirodom obdario i svako-me sam poseban na~in izra`avanja dode-lio. Za njega su te rije~i hvalospev, dok su

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 101

sretni i zadovoljni od nas oti{li, jer namaje gost svetinja, i od vlastite du{e nam jemiliji!

– Daj mu i vode, al’ pazi da bude mla-ka, opet }e sufija.

– Bo`e, budi na pomo}i! Sramota me jei da slu{am {ta to govori{! – uzruja se slu-ga.

– I, malo mu sena dodaj u je~am – su-fija nastavi, a ovaj }e na to:

– Svevi{nji Bo`e, budi na pomo}i! Ajdeskrati i vi{e ne govori!

– Pa mu le`aj od kamenja i balege po-~isti, a bude li vla`no, tamo gde }e le}imalo mu suve zemlje naspi.

– Svevi{nji Bo`e, budi na pomo}i! – za-vapi sluga – nego, i ti se, sufijo, Bogu ute-ci i od Njega pomo} zatra`i! Ne tro{i re~ina poslenika koji zna {to mu je ~initi!A sufija mu na to jo{ dobaci:

– Uzmi onda ~etku, pa ga istimari!– Bo`e blagi, budi na pomo}i! Neka te

je stid kako zbori{! – odvrati sluga, zasukarukave i re~e:

– Idem prvo po seno i je~am!Kako je sluga izi{ao, tako je {talu i ma-

garca s uma smetnuo i na njih potpunozaboravio, a sufija je u lagani san utonuo.Onda svrati do svojih prijatelja te po{tenoismeja sufiju s njegovim savetima i uputa-ma.

Iscrpljen od puta, sufija je brzo zaspaoi usnio san da je njegovo magarac upao ukand`e vuka koji ga nemilosrdno razdirei ~ere~i sa svih strana.

Od silne se muke trgne iz sna i povika:„Svevi{nji Bo`e, budi na pomo}i! Kakva lisu ovo suluda privi|enja? Gde je onaj su-sretijivi sluga?“

A onda ga san ponovo svlada, i u snuvide magarca kako putem kora~a i svepropada, ~as u jamu, ~as u nekakav jarak.Cele no}i sanjao je ko{marne snove, ne bili ih odagnao, u~io je sure Fatiha i Kari’a5.„[ta da se radi?“, pitao se sufija u neveri-

ci, „svi prijatelji su ve} oti{li i sva vrata suzaklju~ali. Jao, sve razmi{ljam – onaj ne-sretni sluga, pa nije li s nama zajedno hle-ba i soli podelio? Ja sam se s njim sve lju-bazno i fino ophodio, pa {to bi mi on sadbezobrazlukom vratio? Svakoj mr`nji jepotreban razlog, jer i na{a plemenitostpodsti~e odanost“. I opet bi se zamislio isve tako nastavljao: „Je l’ ikad Adam, ple-menit i pun blagosti, onom Iblisu6 nau-dio? [to se to ~ovek zmiji i {korpiji zame-rio {to stalno `ele da mu naude i smrtniudarac zadaju? U prirodi vuka je da sverazdire, a ljude, ipak, ljubomora me|u-sobno razdire. No, ne valja zlo pomi{ljati!– te{io se sufija – Za{to sebi uop{te i do-pu{tam da o svome bratu tako naga-|am?“ A onda bi sa sobom govorio kakoje razborito i promi{ljeno crne slutnjeimati. Jer, kako }e neko ko nikad zla nesluti ostati nepovre|en? Tako je sufija nasto muka bio, ba{ kao i njegov magarac –da Bog da takva kazna du{mane sna|e!

Nakrivljenog sedla i pokidanih ulara,jadno se magare valjalo posred zemlje ikamenja.

Iznureno i iscrpljeno od dugog puta i,uz to, celu no} bez imalo sena, sad je ve}bilo na izdisaju i gu{ilo se u samrtnom rop-tanju. ^itavu je no} ponavljalo i preklinja-lo: „Jaoj, jao! Mili Bo`e! Ma, ne}u, evo, nije~ma, samo mi {aku sena udeli! Izgaramod patnje zbog ovih bezo~nika okrutnih!“

Muka i nevolja {to je ono magare sna-{la, ravna je patnjama `ivine koja se uta-pa u bujici poplave. Jadno se magare svedo zore u mukama previjalo i, stenju}i odgladi, po podu valjalo. Pred jutro, kad jesvitalo, u {talu sti`e sluga da osedla ma-garca. Podbov{i ga potom dva-tri puta,poput kakvog stru~nog trgovca magarci-ma, ne bi li ga podstrekao i nagnao u trk,postupio je s njim kao s najgorim psetom.Od o{trine podbadanja, `ivotinja po~neposkakivati – gde li mu je samo jezik da

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA100

tebi kleveta: {to je njemu slatki med, tebije poput otrova.

Ja sam li{en vrlina i mana, oslobo|enstara~ke tromosti i mladena~kih uzleta.Ako sam {togod i naredio ljudima, to nijebilo iz koristoljublja, ve} iz plemenitih po-buda. Za Indijce je najbolje hindsko na-re~je, a za narode Sinda – sindsko. Njiho-ve molitve Me ne}e pro~istiti, ve} }e onisami u ~isto}i zablistati i takvi }e biserjeprosipati. Ne gledam ja na jezik i na go-vor, ve} posmatram du{u i ljudsku su{ti-nu. Ja posmatram srce ako je ponizno, pamakar i govor ne odavao skromnost. Zato{to je srce skriven, a kazivanje i govor –tek spoljni vid; zato je spolja{njost poputuljeza – ona je u sr`i svih pakosti i zala.

Dosta je vi{e tih re~i, pojmova i metafo-ra! @elim da izgorim i stopim se sa `aromplamena. Potpali vatru ljubavi u svojoj du-{i i pusti neka izgore sve fraze i misli.Hej, Mojsije, jedno su oni ljudi u~eni i ugla-|eni, a drugo su oni ~ije du{e izgaraju“.

Zaljubljeni svakog trena u ljubavnomplamenu izgaraju,oni ne podle`u pravilima kao {to se odsela opusto{enog ne ubire porez nidesetina.Vera ljubavi je iznad svih drugih,onima koji su zaljubljeni, Bog je jedina vera.

Pri~a o mi{u i kamili

Jednoga dana zgrabi mi{ kamilje uzdei nadmeno stade da je vodi za sobom. Vi-dev{i kako je kamila hitro za njim krenu-la, mi{ja se pamet u svoju va`nost umisli-la. Bljesak te misli o{inu kamilu i ona u se-bi pomisli: „Samo napred, u`ivaj! Posle }uti ja ve} pokazati!“

Hodali su tako sve dok ne stigo{e doobale velike reke, koju bi s mukom svla-dale i sna`nije zverke.

Mi{ se zaustavi i stade kao ukopan, akamila mu se podsme{ljivo obrati:

– Hej, prijatelju, za{to smo stali? ^emu~u|enje? Zakora~i smelo u ovu reku! Ti simoj vodi~ i jedini predvodnik, ne zastaj-kuj nasred puta, pa nemoj sad posustati!

– Ma, ova reka je {iroka i duboka, a jati se, prijatelju, silno bojim vode, odgovo-ri mi{ prepla{eno.

– Pusti da vidim dokle voda se`e, re~emu kamila i zagazi u vodu – do kolena jevoda, mi{u slepi! – povika ona – {to si setako zbunio i dao smesti?

A mi{ }e na to posramljeno:– [to je tebi mrav, meni je zmaj, jer se

moje koleno razlikuje od tvoga. Ako je te-bi, mudra kamilo, voda do kolena, menije onda tada sto lakata iznad temena.

– Slede}i put nemoj biti tako drzak –nastavi kamila – da ti plamena vatra du{ui telo ne bi sagorela. Ti se sa sebi ravnimaprepiri i spori; nema se {ta jedan mi{ sakamilom raspravljati!

– Kajem se – posrami se mi{ i zavapi –Tako ti Boga, prevedi me preko ove stra-{ne vode.

A kamila se sa`ali, pa mu re~e:– Uzja{i na mene i na grbu mi sedni.

Bez straha mi poveri ovaj deo puta. Mo-gla bih preneti na hiljade takvih.

Kad ve} nisi poslanik, tragom poslanikakreni, da se iz bunara sebi~nosti vine{ doduhovnosti.Podanik budi, jer vladar nisi; ne upravljajsam brodom, jer kapetan nisi.Po{to Bo`ija re~ ne mo`e{ biti, onda zanju uvo budi.Ako i progovori{, svoje re~i u pitanjapreto~i i s Bo`ijim ljudima poniznozbori.Tvoja mr`nja i oholost iz pohote izvire, anavika jo{ vi{e u~vr{}uje pohotu.Zato {to se zla }ud u du{i ukotvila,pohota je mrava u zmiju preobrazila.

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 1032007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA102

H. Behzad, Mojsije i ~obanin

Medved i a`daja

Jednoj a`daji je neki medved pao u {a-ke i ova je htela da ga ubije i pojede. Me-dved je vikao i dozivao u pomo}.

Nai{ao je neki junak i medveda izba-vio iz kand`i a`daje. Videv{i junakovuplemenitost medved mu je pao pred nogei rekao:

– Od sada sam tvoj sluga; gde god bu-de{ i{ao, ja }u i}i sa tobom.

I tako su njih dvojica i{li zajedno, svedok nisu stigli do mesta gde je umorni ju-nak hteo da se malo odmori i odspava.

Medved mu re~e:– Samo ti mirno i spokojno spavaj, ja

}u te ~uvati.Odnekud nai|e neki ~ovek i upita ju-

naka:– [ta radi taj medved sa tobom?

Junak mu je odgovorio da je medvedaspasio iz kand`i stra{ne a`daje i da mu jeovaj postao prijatelj.

^uv{i ove re~i ~ovek mu re~e:– Ne daj da ti medved postane prija-

telj, jer je on gori od hiljadu neprijatelja.Junak mu re~e:– Ti si zavidan. Ovaj medved je moj

pr?atelj; ja sam mu pomogao i on me ne-}e izneveriti.

^ovek opet prozbori:– Prijateljstvo i ljubav glupih mogu da

prevare ~oveka. On je opasan i zato je bo-lje da ga se otarasi{.

Junak mu na to odgovori:– Ej, ~ove~e, ba{ si zavidan; odlazi i ne

dosa|uj mi vi{e.Me|utim, ~ovek je bio uporan:– Srce mi govori da }e ti ovaj medved

naneti veliku {tetu.

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 105

Na samom po~etku zmiju pohote uni{ti: uprotivnom, u zmaja }e se pretvoriti.

Zazivanje Boga je Bo`iji odgovor

Neki ~ovek je jedne no}i toliko dozi-vao Boga da mu usne od pominjanja Nje-govog imena postado{e slatke.

– Hej, ti brbljiv~e jedan! – re~e mu sa-tana – gde je odgovor ‘tu sam’ na sve tvo-je molitve i povike? Jo{ ti nikad, nijedno‘evo, me, tu sam’ sa prestola ne sti`e. Do-kle }e{ Bogu tako uporno da se moli{ i do-ziva{ Ga?

Slomljena srca, ~oveka svlada san, a usnu ugleda Hidra9 usred bujnog zelenila.

– [to si odustao od molitve Bogu – za-pita ga Hidr – zar si se pokajao zbog dozi-vanja Njegovog imena?

– Zato {to do mene ne dopire odgovor‘tu sam’ – zato sam se pobojao da sam od-bijen sa Vrata milosti.

– Tvoj uzvik: ‘O Bo`e!, to je Moj oda-ziv: ‘Tu sam!’ – prenese mu Hidr Bo`ije ri-je~i – a tvoje molbe, patnje i gorljivost,Moj su glasnik tebi. Sva tvoja stremljenjai napori da Me dosegne{, bejahu Moje ~a-ri da te Sebi namamim. Tvoj strah i ljubavsu om~a Mojoj milosti: na svaki tvoj po-vik: ‘Moj Gospodaru!, Ja uzvra}am mno-go puta: ‘Tu sam, evo Me!’

Pri~a o lopovu koji je rekao da je bubnjar

Poslu{aj ovu zgodu o tome kako je jed-ne no}i neki nametljivi lopov pravio otvoru podno`ju zida. Neki ~ovek, koji je patiood nesanice, za~uo je lagano kuckanje pozidu i udaranje, pa se popeo na krov oda-kle upita lopova:

– Hej, {ta to radi{ u pola no}i? Ko si ti? – Ja sam bubnjar, ~asni gospodine!, od-

govori mu lopov.

– A {ta to radi{?, upita ovaj.– Udaram u bubanj, odgovori lopov

na to.– A gde je, onda svirka, bubnjeva, maj-

store?, upita ponovo onaj ~ovek.– Svirku }e{ ~uti sutra – re~e lopov –

kao krikove i vrisku: ‘jao’ i ‘te{ko meni!’

@edan ~ovek na zidu

U nekom vrtu, ogra|enom visokim zi-dovima, be{e izvor. Jedan veoma `edan~ovek uzdi{u}i je preko zida posmatraovodu. ^ovek odvali komadi} zida i baciga u izvor. Za~uo se zvuk vode, lep i sla-dak, kao glas prijatelja. Za njega, voda jebila kao vino. Toliko je u`ivao u vodi da jesve ~e{}e i ~e{}e odvaljivao kamenje i ba-cao u izvor.

Voda povika:– Hej, za{to baca{ kamenje? Kakva ti je

korist od toga?@edni re~e:– O, slatka vodo! Od toga dvostruku

korist imam. Prvo, {to ~ujem zvuk vode, aza `ednog to je kao zvuk saza10. Taj zvuk,`ivot zna~i i mrtvog o`ivljava, kao kadprole}nje munje i gromovi daju `ivot vr-tu. Zvuk vode je kao poklon za siroma-{nog, glas slobode zarobljenom, miris Bo-ga Koji je verom do{ao Muhamedu, kaomiris Josifove ko{ulje koju su doneli nje-govom ocu Jakovu. Druga mi je korist {tosam sa svakim kamenom koji bacim bli`evodi. Zid se smanjuje. Saginjanje i ustaja-nje pred Bogom je kao odvaljivanje zida.Kad god neki kamen sa vlastite gomileodvali{, tvoji sopstveni zidovi se smanju-ju i pribli`ava{ se vodi `ivota i istine. [tosi `edni br`e otrpava{. Kako zvuk vodepostaje miliji, podi`e{ te`e kamenje.

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA104

H. Behzad, Dervi{ki ples

– Smetnje u disanju su, tako|e, od sta-rosti. Kada stigne starost vi{e bolesti dola-zi sa njom.

Stari pacijent se naljutio i stao da vi~e:– Ej, glupane, je li to sve {to si nau~io

od cele medicinske nauke? Zar nema{ pa-meti i ne zna{ da je Bog za svaku bolestdao lek?

Lekar mirno re~e:– Ej, o~e, tvoj `ivot je pre{ao {ezdeset

godina. Ova tvoja ljutnja i gor~ina su ta-ko|e, zbog starosti. Svi tvoji dobri kvalite-ti su postali slabi, strpljenje i raspolo`enjesu ti oslabili. Ti u stvari nema{ strpljenjada saslu{a{ re~i istine. Svi stari su isti. Izu-zetak bi bio savr{eni ~ovek.

Spolja je starost, u telu je de~ja du{a.Sama, {ta je? Taj pravedni ~ovek i prorok.

Velika sofra

@itelji jednog mesta bejahu dobri aliprosti i siroma{ni ljudi. Neki od njih su ra-dili van naselja, u polju. Za vreme ru~ka,obedovali bi sede}i na zemlji. Svako bi ras-prostirao svoju sofru i jeo svoj hleb i sir.

Jednog dana u podne, dok su sedeli usenci zida jednog karavansaraja i obedova-li, pristi`e nekoliko ratnika na konjima. Ko-nje ostavi{e u {tali, i sa sabljama u rukamaiza|o{e napolje. Vo|a konjanika, videv{iljude koji jedu, stade ispred njih, i ma{u}isabljom u rukama, upita: „Kako to jedete?“

„U ~emu je problem?“, upita{e oni.„Problem je u tome“, re~e konjanik,

„{to vi zajedno putujete, a zajedno ne je-dete. To je pogre{no.“

Starac, koji beja{e stare{ina tog mesta,odgovori: „Pogre{ili ste, mi nigde ne pu-tujemo. Vi putujete, pa ste verovatnozbog toga pomislili da smo i mi negde po-{li. Ako `elite da nam se pridru`ite u jelu,da budete na{ gost, pa zbog toga `elite da

sofra bude ve}a, onda u redu, ali ako ne`elite, onda nemojte bez razloga da naspla{ite i sva|u da stvarate.“

„Ni{ta ti ne shvata{„, re~e konjanik,„takvim pona{anjem nikad ~ovek ne}e{postati. Pitao sam za{to tako, poput ma~-ki, svako za sebe, jedete. Ljudi treba da sedru`e, da budu jedinstveni i u prijatelj-stvu i slozi da `ive. Ne, ne}u da jedem savama, ali sofre morate da spojite!“

„Pusti nas na miru“, zamoli starac, „mismo prosti ljudi, u ovom mestu smo svina{i, i takav je na{ obi~aj. Mi imamo svojeodnose koje ti ne razume{.“

„Vidi, vidi! Kakvi su to odnosi koje tirazume{, a ja ne? Zar ne vidi{ ovu sa-blju?“, zapreti konjanik.

„Vidim“, re~e starac, „ali mi nikog nediramo, i `elimo da i nas niko ne dira. Kosi ti, kad `eli{ na{ mir da pokvari{?“

„Ne pri~aj gluposti!“, re~e konjanik,„kakav mir, to je nesre}a i glupost. Ili spo-jite sofre, hlebove izlomite i sav sir u jed-nu ~iniju sipajte, pa ko ljudi jedite, ili }ubiti prinu|en da uradim ne{to, zbog ~ega}ete da za`alite!“

„Da li mo`emo ovaj nesporazum bezupotrebe sile da re{imo? Izvoli sedi, sve{to ne znamo jedni drugima }emo da raz-jasnimo“, predlo`i starac.

„Nemam ja {ta vama da razja{nja-vam“, re~e konjanik, „ili se povinujte, ili}u, tako mi Boga, da pozovem svoje ko-njanike pa }u vas batinom miru, jedin-stvu i slozi da nau~im.“

„Prijateljstvo i jedinstvo se knjigama irazgovorom u~e, a ne batinama. Ti, koji zaprijateljstvo zna{, za{to kao neprijatelj go-vori{?“, odvrati starac.

„Umukni!“, povika konjanik, „ja ovusablju ne dr`im u ruci igre radi. Postupitepo mom nare|enju, ili }u sve da vas pose-~em, pobijem...“

Vide{e da sa ovim nasilnikom nema{ale. U strahu spoji{e sofre, a hleb i sir sta-

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 107

Po{to ga je junak oterao i nije vi{e hteoda ga slu{a, ~ovek je oti{ao. Junak je legaoda spava. Jedna muva je sletela na njego-vo lice. Medved je zamahnuo da je udari,ali je muva pobegla i opet se vratila na ju-nakovo lice. Nekoliko puta je medved po-ku{avao da je udari, ali muva nikako nijeodlazila. Medved se razbesneo, uzeoogroman kamen i ~im je muva sletela ju-naku na lice, bacio je kamen na muvu i ta-ko junaku smrskao glavu.

Ljubav glupog je kao prijateljstvomedveda.Njegovo prijateljstvo i neprijateljstvo sujednaki.Pametan neprijatelj te uzdi`e, a glup upra{inu baca.

Pijanica i policajac

Jedan policajac je usred no}i videopijanca koji je, pav{i pored nekog zidaostao tu da le`i. Policajac mu pri|e i re~e:

– Ti si pijan, reci {ta si pio? U~inio si grehveliki i veliki si prestup napravio! [ta si pio?

Pijanac mu re~e:– Ono {to je bilo u kr~agu. Policajac ga

upita:– A {ta je bilo u kr~agu?Pijanac odgovori:– Ono {to sam popio.Policajac opet postavi pitanje:– A {ta si popio?Pijanac mu opet odgovori:– Ono {to je bilo u kr~agu.I tako su se pitanja i odgovori vrteli u

krug i ponavljali sve dok mu policajac nenaredi:

– Reci ‘ah’ da ti omiri{em dah.Me|utim pijanac re~e ‘hu’11.Policajac se naljuti i re~e:– Ja ti rekoh da ka`e{ ‘ah’, a ti ‘hu’ go-

vori{!

Pijanac, smeju}i, se objasni:– ‘Ah’ je uzvik tuge, a ja sam radostan,

nisam tu`an. Istina je da vinopije kada susre}ne ‘hu, hu’ govore.

Policajac se razbesne, zgrabi pijanca zavrat i re~e mu:

– Ti si zgre{io i ja moram da te odve-dem u zatvor.

Pijanac se opet nasmeja i re~e:– Da sam mogao da ustanem, ja bih

ku}i svojoj oti{ao, a ne u zatvor da idem.A da sam razuma i pameti imao, i{ao bihkao i svi ostali ljudi na posao ili u radnjusvoju.

Policajac mu na kraju re~e:– Dobro, onda mi daj ne{to, pa }u da

te oslobodim.Pijanac mu sa osmehom odgovori:– Ne trudi se uzalud, kao {to vidi{ ja

sam go i nigde ni{ta nemam.

Starac i lekar

Neki star?i ~ovjek je oti{ao kod lekarai `alio se da mu je oslabilo pam}enje. Le-kar re~e:

– To je zbog starosti.Starac re~e:– Ni moje o~i ne vide dobro.Lekar }e na to:– Ej, starino, to je zbog starosti.Starac re~e:– Le|a me jako bole.Lekar re~e:– Ej, krhki star~e, to je tako|e od staro-

sti.Starac re~e:– Sve {to pojedem nije dobro za mene.Lekar re~e:– Slabo varenje, tako|e, dolazi sa sta-

ro{}u.Starac re~e:– I kada udi{em moj dah ima smetnji.Lekar re~e:

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA106

govorio je o miru, ali sa sabljom u ruka-ma, njegove re~i su bile zle i gorke, bio jenasilan. ^ovek ne `eli sili da se pot~ini.Re~i na{eg dragog prijatelja, su bile do-bre, lepe i prijatne, govorio je s ljubavlju igovorio je istinu.“

Trgovac i papagaj

Bio neki trgovac koji je imao prelepogpapagaja. Jednog dana trgovac odlu~i dazbog trgovine otputuje u Indiju. Pre pola-ska, trgovac upita uku}ane {ta bi `eleli daim kao suvenir donese sa puta. Trgovacupita i papagaja da mu ka`e svoju `elju.Papagaj re~e:

– Kada stigne{ u Indiju, prenesi mojepozdrave slobodnim papagajima tamo ireci im da imaju prijatelja u ovom kavezu,pa ako imaju kakvu poruku, neka mi jepo{alju. Trgovac je obe}ao da }e njegovuporuku preneti papagajima u Indiji.

Kada je trgovac stigao u {umu punuslobodnih papagaja, preneo im je porukusvog papagaja. Iznenada, papagaji popa-da{e sa grana i osta{e nepomi~ni. Trgovacse na{ao u ~udu, ne znaju}i {ta da radi; ja-ko se kajao i sebe korio {to je uop{te pre-neo takvu poruku.

Kada se vratio u zemlju, trgovac je is-pri~ao papagaju ono {to se desilo. Papagajzatrese krilima i, nepomi~an poput mr-tvaca, strovali se u kavez. Trgovac se opetna|e u ~udu; plakao i jecao, ali to nijeimalo nikakve koristi. Na kraju je otvoriokavez i izbacio papagaja napolje. Me|u-tim, ~im se na{ao napolju, papagaj izne-nada polete i spusti se na obli`nje drvo.Trgovac je zurio u njega s nevericom. On-da od njega zatra`i da mu objasni u ~emuje tajna njegovog postupka. Papagaj re~e:

– Papagaji iz Indije su mi svojim po-stupkom pokazali {ta treba da uradim dabih se oslobodio zatvora.

Ako `eli{ da bude{ slobodan, jedini na~in jeda najpre umre{, a ta smrt je po~etak ve~nog`ivota.

Kako su sufije prodale magarca

Pristigao jedan sufija sa daleka puta udervi{ki manastir12 i odveo svog magarcau {talu da ga prive`e. Sam ga je napojio isenom nahranio; nije on bio poput onogasufije o kojem se ranije govorilo. Opreznoga je namirio, sve paze}i da {togod neprevidi. Ali, kad sudbina ne{to naumi, ~e-mu tada oprez koristi?

Sufije u hanikahu bejahu siroma{ni i ubedi ogrezli, a beda za sobom povla~i ne-verstvo. O, ti bogati koji `ivi{ u izobilju,pazi da se ne izruguje{ zalutalom nevolj-niku! I, ovi se sufije me|u sobom slo`nodogovore da zbog nema{tine prodaju ma-gare prido{lice.

Pod izgovorom ’ako je u nu`di dozvo-ljeno i le{inu pojesti13, onda }e nu`da do-brim delom u~initi i podlost’, sufije proda-do{e ono magare, doneso{e hrane i zapali-{e sve}e da tekiju osvetle. Uzbu|ena vrevaponese hanikah, a dervi{i se obraduju {to}e se ve~eras do sita najesti i plesa nau`iva-ti. „Dosta je bilo prosja~enja i isposni~kog`ivota! Dosta vi{e gladovanja i trodnevno-ga posta! I mi smo stvorovi i du{u imamo,a no}as nam se posre}ilo da gosta primi-mo!“ Sufije su lo{e seme posejali i ono {tonije du{a, pogre{no su du{om smatrali.

Kad je onaj putnik, sav iznuren od da-leka puta, u{ao u hanikah da se pridru`isufijama, osta zapanjen pred silnim izobi-ljem. Jedan po jedan, sufije su ga dvorili,sve ga redom slu`ili i rasko{no ugostili. Agost, videv{i kako su ga do~ekali, pomisliu sebi: „Ako se ne}u ve~eras proveseliti, takad }e mi se opet takva prilika ukazati?“

Kad su se sufije do sita najeli, ustali suna noge i sema’14 zaplesali. Usled vrtogla-

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 109

vi{e na jednu gomilu. Me|utim, grubijan-stvo nije re{ilo problem. Kada sofre beja-hu spojene, starac jezikom tog kraja, kojikonjanik nije razumeo, re~e: „Bra}o, mo-rali smo nasilnika da poslu{amo, ali, hva-la Bogu, svako svoj hleb i sir poznaje, pasvako svoje neka jede.“

Svako po~e da jede svoju hranu, a na-silnik, videv{i jednu veliku sofru, re~e: „Esad je onako kako treba da bude, to je bi-la moja namera. Ja sad idem, ali te{koonome ko moje nare|enje ne bude slu-{ao!“

Konjanik sa sabljom ode, a prijateljiodahnu{e. Sofre opet po svom obi~ajurazdvoji{e, a tako|e i hleb i sir. Mrmljaju-}i ispod usana: „Kakav nasilnik“, nastavi-{e da jedu, svako za sebe.

Utom pristi`e neki drugi putnik, naumornom magarcu, sa knjigom ispod mi-{ke, pisaljkom za uvetom, {tapom u ruci iogrta~em na ramenu. Si|e sa magarca,pozdravi ih i upita: „Kako ste bra}o?“

Uzvrati{e mu pozdrav i pozva{e ga daim se pridru`i. On re~e: „Dozvolite da i jasvoju sofru ra{irim.“ On sede pa odvezasvoju sofru sa hlebom i sirom. Zahvali seBogu na hrani, pa zapo~e razgovor: „Do-lazim iz tog i tog mesta. Veoma sam se ob-radovao vide}i vas, jer ne}u morati da bu-dem sam u ovom karavansaraju. Nadamse da }u uvek ovako sre}ne i na okupu davas vidim. Ne znam kome od vas da sepridru`im, eh da je sofra samo jedna, alidobro, mi smo svi bra}a. I mi smo u na-{em mestu nekada jeli ovako, kao {to vijedete. I to je bilo dobro. Za{to je to bilodobro? Zato {to se ljudi razlikuju: nekiimaju vi{e, neki manje, jedni imaju zube,drugi nemaju, neki vode ra~una o tomeda li je hleb po{teno zara|en, a za svojhleb znaju kako je ste~en, neki vode ra~u-na o dostojanstvu pa ne `ele da drugiznaju {ta jedu, ukusi se tako|e razliku-ju...“

„Tako je!“, potvrdi{e jednoglasno pri-sutni.

„Tako je“, potvrdi prido{lica, pa nasta-vi, „ali, jednog dana nas nekoliko po|o-smo na put. Rekosmo: ‘Sada kada zajed-no putujemo treba zajedno i da jedemo.’Hleb izlomismo, pa ga na jednu gomilustavismo, ba{ kao i sir. Videsmo da je sadamnogo bolje nego pre. Ako neki prijateljnai|e, velika sofra je mnogo dostojnijagosta. Ako li pak nai|e neki stranac, vide-}e da smo na{im mislima i srcima jedin-stveni, da me|u nama vladaju sloga i pri-jateljstvo, pa ne}e smeti da se usudi ne{tona`ao da nam u~ini. Za nas same, opet,nikakve razlike ne be{e, ili be{e ~ak i bolje.Obedovanje sad be{e pristojnije i kultur-nije, vi{e niko nije sedao za sofru neopra-nih ruku. Tako|e, niko nema vi{e od jed-nog stomaka. Ukratko, postali smo bli`i,poput jedne velike porodice smo sedeli ukrugu, bilo je veoma prijatno, ose}ala seljubaznost. Posle toga, ma gde se zadesili,uvek smo jednu sofru pravili. Sada, kadasmo se jedinstvu i slozi navikli, vidimo daod toga mnogo koristi ima. Me|u namavi{e niko nije usamljen. Poslanik Bo`iji jerekao da se obilje, blagoslov i milost navelikoj sofri nalaze. Mi, koji smo to iskusi-li, mo`emo da potvrdimo da je zaista ta-ko...“

Neko re~e: „Hajde da spojimo sofre ihleb na jednu gomilu stavimo!“

„Neka vas Bog blagoslovi!“, re~e put-nik, „vi ste zaista dobri ljudi, kada prija-teljske re~i na vas uti~u. Bratstvo i jedin-stvo znaci su veli~ine ~ovekove.“

Starac re~e: „Sav hleb i sir spojite takoda se ne poznaje {ta je ~ije. Ovaj ~ovekgovori istinu, obilje, blagoslov i milost sena velikoj sofri nalaze!“

„Onaj ~ovek sa sabljom je isto tohteo!“, re~e neko.

„Da“, re~e starac, „on je isto to govorio,ali drugim jezikom koji mi ne razumemo,

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA108

„Nemo}an sam bio kad su me napali!“,zavapi sluga. „Sino} su sufije na mene na-srnuli i na smrt me isprepadali! Ti si mesome|u zveri bacio i sad jo{ tra`i{ {ta je odtoga ostalo. Kao kad baci{ komad hlebame|u gladnu svetinu ili izmu~enu ma~kuizgladnelom psu.“

„Dobro“, prekinu ga sufija. „Uzmimoda je istina da su ti ga oteli i moju nevoljuprouzrokovali. Ali, zar nije trebalo da do-|e{ i upozori{ me: ‘Odvode ti magare, hejjadni~e’? Onda bih mogao magare da ot-kupim ili bi oni ve} novac me|u sobomrazdelili. Bilo je stotinu na~ina da se ovajproblem razre{i, ali kakva sad korist kad suse naokolo razi{li! Koga da uhvatim i pre-dam kadiji? Zbog tebe sam i zaglibio u ovunevolju! A {to ti ne do|e do mene, pa mine re~e: ‘Nevolja te zadesila, hej ~ove~e’!?“

„Tako mi Boga“, uzvrati mu sluga „vi{esam puta do tebe navra}ao ne bih li te osvemu obavestio. Ali, i ti si s njima zajednopevao i, sav zanesen, pun `ara, jo{ glasnijeod svih ponavljao: ‘Ode magare!’ I ja samse, eto, sve vra}ao misle}i u sebi: ‘Mora dazna {ta se dogodilo i, poput pravog ispo-snika, sa svojom se sudbinom pomirio’.“

A sufija mu odgovori: „U pravu si. Ta-ko su zvonko i zaneseno onaj napev izvo-dili, da sam i ja u`ivao s njima pevaju}i.Mene je to opona{anje uni{tilo: neka jeprokleto {to sam se za njima poveo! Nji-hov se zanos u meni odrazio i celo mojebi}e u`ivanjem ispunio“.

Od iskrenih prijatelja treba odraz tra`iti sve dok iz mora Istine sam ne po~ne{ vodu

crpiti.Nek te ne zavara prvi odraz u`itka – to je

tek puko opona{anje, istinski uvid spoznaje nastupa kasnije. Sve dok sam do Istine ne stigne{, od prija-

telja se nemoj rastajati, jer se ni kap vode ne razdvaja od {koljke

sve dok biser ne postane.16

Ako `eli{ ~istog razuma i ~ula biti, valja tizastor nagona razderati,

Onaj je sufija nagon i pohlepu opona{ao izato mu se um nije prosvetlio.

prevela s persijskogAzra Abad`i}-Navaey

NAPOMENE

1 Varljivi osmesi, ovde lagodnost i ~ari ovozemalj-skih u`ivanja.

2 Kur’an, XXVIII, 88.3 Drugi muslimanski halifa.4 No} uo~i dolaska meseca ramazana, meseca posta i

odricanja, je ‘no} i{~ekivanja mladog meseca). Uposlepodnevnim satima tog dana nekoliko osoba se{alje u pustinju kako bi ugledali prve znake poja-vljivanja mla|aka na nebu, jer mesec posta po~injeslede}eg dana nakon {to se pojavio mladi mesec.

5 Prvo, odnosno sto prvo poglavlje Kur’ana.6 Iblis, satana. Ovde se aludira na trenutak kad je

Bog, stvoriv{i Adama, naredio svim an|elima dase poklone prvom ~oveku, Bo`ijem namesniku nazemlji. Svi su se an|eli pokorili toj zapovedi, osimIblisa, koga je Bog tada prokleo i osudio ga ka-znom pakla.

7 Misli se na pastirove re~i upu}ene Bogu8 Kur’an, CXII, 3.9 Hidr, tajanstvena osoba koja se bez obja{njenja

spominje u Kur’anu. Prema nekim predajama,nakon {to se napio sa izvora Vode `ivota (ab-i ha-jat), stekao je besmrtnost i postao ve~an. U prevo-du s arapskog, njegovo ime zna~i Zeleni. Jer, pre-ma predanju, gde god da kro~i, zemlja se zazele-ni od njegovih koraka. Tako|e, prema nekim pre-dajama, kao jedan od Bo`ijih odabranika koji su uve~noj milosti i nikad ne umiru, upu}en je u Nje-gove skrivene tajne. Sufije veruju da ih Hidr pre-sre}e u njihovim lutanjima, da im se javlja za vre-me misti~nih vizija i upu}uje u tajne ezoterijskogznanja.

10 @i~ani instrument.11 U sufizmu re~ ‘hu’ ozna~ava Boga.12 Hanikah, dervi{ki manastir sa internatom.13 Odnosi se na zabranu jedenja mesa umrlih `ivoti-

nja propisanu Ku’ranom (II,173).14 Dervi{ki ples koji dervi{e dovodi do misti~ke ek-

staze.15 Padanje ~elom na zemlju u molitvi.16 Nekad se mislilo da biser nastaje iz kapljice vode

u zatvorenoj {koljci.

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 111

vog plesa, ~itav su hanikah na~as obavilidim i pra{ina. Od ~e`nje i zanosa, du{a seushitila, a plesna pra{ina poput mirisa uzvi-tlala. Katkad su pljeskali i nogama topotali,a ponekad na sed`du15 zaneseno padali.

Te{ko je na}i sufiju oslobo|enog pohlepeza ovozemaljskim

i zato svi oni samo na svoj trbuh misle.Jedino se od svih po`uda i bede oslobodioonaj sufija {to se Bo`anskim Svetlom na-

pojio.Od hiljade sufija, malo je takvih,dok svi drugi `ive na ime pravog, istin-

skog sufije.

Ba{ kad se sema’ svome kraju bli`ila,jedan od sufija {to je pevao, promeni ri-tam i zapo~e novi napev. „Ode magare,ode magare!“, po~e da peva, a ostali muse slo`no u pevanju pridru`i{e. U ovomsu raspolo`enju zoru do~ekali, nogamatoptali, pljeskali i sa sve ve}im `arom po-navljali: „Ode magare!“ A onaj se sufijasve za njima povodio i isti je napev raz-dragano ponavljao.

U osvit zore stade vrtlog seme’ i vese-lje se sti{a, a sufije se jedni od drugihoprosti{e i svako se na svoju stranu razi-|e.

Hanikah se isprazni i sufija osta sam testade sa sebe otresati pra{njavi trag. Izneoje svoje stvari iz prostorije kako bi krenuona put i osedlao magare. @urno je pohitaoda sustigne drugove, ali kad ode do {taleda magarca dovede, nikoga u njoj ne za-te~e. I smesta pomisli u sebi: „Mora da gaje sluga odveo na pojilo, jer sino} nije do-voljno ugasio `ed“.

Kad je sluga nai{ao, ovaj ga upita: „Pagde mi je magare?“, a sluga mu odvrati:„Kakva su to detinjasta pitanja, bar tebi tone prili~i!“, na{ta se me|u njima zapode-ne o{tra sva|a. „Ali, ja sam ti sino} magar-ca poverio i tebe zadu`io ne bi li na njegapripazio!“, povika sufija, pa nastavi: „Netra`im ja tvrdnje, ve} tvoje opravdanje;smesta mi vrati ono {to sam ti predao! IPoslanik je rekao: ‘Sve {to se uzme, treba ivratiti’, a ako i dalje uporno to odbija{ on-da nam valja po}i do kadije, pa nek ti onpresudi!“

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA110

U subotu, 27. oktobra 2007, u sali zapromocije „Borislav Peki}“ na Sajmu knji-ga, promovisana je knjiga poezije „Jedinosve“, Mevlane D`elaludina Rumija. Pro-mociji je prisustvovao veliki broj ljubiteljapersijske kulture i poezije, kao i ambasa-dor i predstavnici Islamske RepublikeIrana u Beogradu.

U ime Kulturnog centra Irana,prisutne je pozdravio direktor Centra, g.Mehrdad Agahi. On je izrazio zadovoljst-vo {to se istovremeno sa obele`avanjem800-te godi{njice ro|enja Mevlane D`ela-ludina Rumija u 2007. godini, koju jeUNESKO proglasio svetskom godinomRumija, po prvi put na srpskom jezikuobjavljuje zbirka njegove poezije.

O `ivotu Mevlane D`elaludina Rumijai najzna~ajnijim evropskim poznavaoci-ma njegovog dela govorio je AleksandarDragovi}, urednik ~asopisa „Nur“. „Idanas, osam stotina godina nakon ro|e-nja, Rumi kao veliki duhovni u~itelj ~ove-~anstva i svih onih koji tragaju za istinomnastavlja da inspiri{e ljude u svetu. Utome treba potra`iti razloge zbog ~ega jenjegova „Mesnevija“ naj~itanije deloislamske literature na Zapadu. „Mesne-

vija“ je knjiga o Jednom Bogu, koja nijepisana samo za muslimane, odabranesufije, mistike i pripadnike dervi{kihredova, Rumi je Mesneviju poklonio ~i-tavom svetu. Danas Mevlanina porukatolerancije, mira, ljubavi i prijateljstva,pome{ana sa najdubljim duhovnim znan-jima i spoznajama, predstavlja nebeskizov savremenom ~oveku, zov koji dopiredo srca onih koji tragaju za duhovnimsvetom, zov koji osloba|a i pro~i{}avasrca“ – rekao je Dragovi}.

U nastavku programa Aleksandar \usi}je govorio o svom iskustvu upoznavanja saRumijem i do`ivljaju ~itanja njegove poezi-je, nakon ~ega se, sna`no privu~en izuzet-nom lako}om i beskrajnom slobodom pe-vanja o najtananijim stvarima ljudskog pos-tojanja, i odlu~io na prevo|enje. On je nakraju promocije pro~itao nekoliko pesamaiz zbirke „Jedino sve“.

Vol. 16 • No 51 • PROLE]E/LETO 2007. 113

Svetsku godinu Mevlane, obele`io je iKulturni centar I. R. Irana tako {to je u

saradnji sa dvojicom prevodilaca, A. \u-si}em i A. Ljubi{om, pomogao objavlji-vanje zbirke Rumijevih pesama u prevo-du na srpski jezik.

Knjiga „Jedino sve“ predstavlja pre-vod dela The Essential Rumi koju je sas-tavio Kolman Barks, a koja je 2006. godinebila najprodavanija knjiga poezije uAmerici. Aleksandar \usi} je uz pomo}Aleksandra Ljubi{e prepevao Rumijevestihove sa engleskog na srpski. Iako seradi o posrednom prevodu, mo`e se re}ida on predstavlja zna~ajno ostvarenje.Kao i ve}ina prevodilaca na evropskejezike i na{i prevodioci su davali naslovepesmama. Pesme u knjizi su razvrstane utrinaest tematskih blokova.

Prevodioci su, na osnovu Barksovihinformacija, sa~inili predgovor naslovl-jen: Rumijev `ivot, delo i poruke u kome su

dali iscrpne biobibliografske podatke opesniku, neophodne za ulazak prose~noobave{tenog ~itaoca u Rumijev poetskisvet.

Na kraju knjige se nalaze detaljne ivrlo informativne Napomene AleksandraDragovi}a, koje u velikoj meri olak{avaju~itaocu razumevanje Rumijeve poezije.

Posebna vrednost knjige sastoji se utome {to se prvi put na{oj ~itala~koj pub-lici predstavlja celokupno Rumijevolirsko stvarala{tvo odli~nim i reprezenta-tivnim izborom iz njegovog opusa, kao isolidnim i nadahnutim prevodom.

2007 – SVETSKA GODINA MEVLANE RUMIJA112

Jedino sveMevlana D`elaludin Rumiprevod Aleksandar \usi}, Aleksandar Ljubi{a

114