Nutritivna prevencija

  • View
    789

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

higijena

Transcript

Nutritivna prevencija

NUTRITIVNA PREVENCIJA I MEDICINSKA NUTRITIVNA TERAPIJA BOLESTI1. OPTA EPIDEMIOLOGIJA BOLESTI NEPRAVILNE ISHRANEObezbeenje dobrog zdravlja i zatitu od bolesti prua dobro izbalansirana ishrana, koja sadri sve potrebne sastojke u optimalnim koliinama (hranljive i zatitne materije).

Kvalitativno ili kvantitativno nedovoljna ili preobilna ishrana dovodi do oteenja zdravlja i do pojave bolesti.

Stanovitvo planete globalno je suoeno sa nedostatkom hrane masovnim problemima zdravlja vezanim za pothranjivanje i gladovanje. Milion ljudi u svetu, naraoito dece nemaju dovoljno hrane, te je kod njih naroito izraen deficit proteina i zatitnih materija (vitamina i minerala).

Stanovnotvo razvijenih zemalja, ali i zemalja u razvoju ugroeno je masovnim nezaraznim bolestima vezanim za preobilnu ishranu. U tim zemljama ljudi hranom unose veoma mnogo masti (ZMK), a malo povra i voa (dijetna vlakna).

U populacijama gde se preteno koriste dimljene suene mesne preraevine (mesa i riba), uoena je poveana incidenaca Ca eluca . Sastojci dima imaju toksine i kancerogene elemente (fenol, formaldehid).Dodavanjem Na-nitrata, nitrita (salamurenje), dolazi do njihovog prelaska u nitrozamin (u elucu) koji je kancerogen.

Kod nedovoljne ishrane tj. pothranjenosti moemo govoriti o:

1. polikarencijama (deficit vie vitamina ili minerala) ili

2. monokarencijama (deficit 1 vitamina ili minerala).Kako su bolesti nepravilne ishrane (obesitas, i , dijebetes melitus tip. 2, HLP) veoma este, a neke su ak i vodei uzrok smrti MNB, u nekim zemljama veoma je bitna njihova prevencija.NUTRITIVNA PREVENCIJA1. Odravanje ITM2. optimalan unos hranljivih i zatitnih materija

3. ograniiti unos ZMK (masti) ZMK do 10%PNMK 3-7%

4. poveati unos dijetnih vlakana voa i povra (antioksidansi vitamini E, A, C, Fe) MNMK do 3%.Uloga dijetnih vlakana je veoma bitna. Odrastao ovek treba da unosi 27-40 g/24h dijetalnih vitamina. Ona mogu biti ugljenohidratna i druga.

Dijetna vlakna su nerastvorljiva u tankim crevima oveka, te se fermentie tek u debelom crevu ili se uopte ne fermentiu, imaju sposobnost vezivanja vode i volumena stolice.

Poboljavaju peristaltiku creva i spreavaju opstipaciju.

Uloga dijetnih vlakana (27-40g dnevno):1. poboljavanje funkcije debelog creva

2. ubrzano pranjenje debelog creva3. prevencija opstipacije

4. prevencija hemoroida

5. prevencija divertikuloze

6. prevencija malignih bolesti

7. smanjuju postprandijalni glikemijski odgovor (iz njih se sporije oslobaa glikoza te sporije raste i insulin)

8. smanjuju LDL holesterol (ekskreciju ui); produkti fermentacije inhibiu sintezu holesterola.

S obzirom da masovnih nezaraznih bolesti danas ima sve vie i da su one uglavnom posledica neadekvatne ishrane (nedovoljne ili preobilne) na njih se moe uticati:

1. zdravstenim prosveivanjem populacije2. korienjem nutritivnog vodia ishrane (CINDI) 3. mas medijima.

Jedino jo ostaje da se deluje na svest populacije kako bi se one smanjile (promena naina ivota, ishrane, fizika aktivnost).

2. Etiologija i epidemiologija bolesti nedovoljne ishrane. NUTRITIVNA PREVENCIJA I MEDICINSKA NUTRITIVNA TERAPIJA BOLESTI NEDOVOLJNE ISHRANE.Kvantitativno i kvalitativno nedovoljna ishrana je uzrok gladovanja i pothranjenosti.Obezbeenje zdravlja i zatite od bolesti prua dobro izbalansirana ishrana koja sadri sve potrebne sastojke i u optimalnim koliinama.

Stanovnitvo planete globalno je suoeno sa nedostatkom hrane i masovnim problemima zdravlja vezanim za pothranjenost i gladovanje.Milioni ljudi u svetu naroito dece nemaju dovoljno hrane te je kod njih naroito izraen deficit proteina i zatitnih materija (vitamina i minerala).Stanovnitvo siromanih zemalja suoeno je sa nedostatkom hrane i problemima zdravlja vezanim za pothranjenost i gladovanje.

Stanovnitvo ravijenih zemalja najee je suoeno sa masovnim nezaranim bolestina vezanim za preobilnu ishranu, meutim u razvijenom svetu malnutricija je prisutna meu:

1. alkoholiarima

2. siramanima

3. starim licima

4. hronino obolelim osobama

5. mentalni poremeaji (anoreksija i bulimija)

Nedovoljno unoenje E i proteina izaziva progresivan gubitak TM (miinog i adipoznog tkiva).Proteinsko gladovanje + deficit u zatitnim materijama proteina, pa se organizam trudi da kompenzuje time to vri njihovu retenciju (insulin i hormon rasta).

Posledice po zdravlje mogu biti: direktno oteenje zdravlja pojedinaca i pogoranje zdravlja populacije.

Veoma je teko odrediti do kog nivoa deficita poinju da se javljaju znaci pothranjenosti i gladovanja.

Kod pothranjenosti treba:

1. utvrditi uzrok RTM < 90% pothranjenosti

2. odrediti Ep prema ITM i dodati 20-50% na tu vrednost3. odrediti potrebe u hranljivim i zatitnim materijama u procentima poveanjaOsnovni uzroci pothranjenosti:1. nedovoljan unos hrane2. loa apsorpcija i digestija usled oboljenja Git-a

3. poremeaji koji smanjuju apetit (ABI, insuficijencija jetre)

4. dugotrajna iscrpljujua oboljenja

5. psihogeni uzroci (anoreksija i bulimija)

Klinika slika pothranjenosti:

Mravosot (gibatak telesne masti i miine mase, gubitak manje od 25% ITM ima dobru prognozu)1. opta slabost

2. suva, lomljiva kosa bez sjaja

3. tanka, suva, neelastina koa

4. osteoporoza

5. zaustavaljanje rasta i razvoja dece

6. otoci

7. apatija

8. depresijaKlasifikacija pothranjivanja i gladovanja prema SZO:1. Laki deficit gubitak manje od 15% ITM

Nema vidljivih edema ni kaheksije

Mogua laka anemija

Jasni znaci avitaminoze se ne javljaju Ukupni proteini 50-55g/l, Hg 120g/l

2. Umereno gladovanje gubitak 15-20% ITM

Pojava lakih edema Anemija

Bradikardija, TA Vitaminski deficit je izraeniji Ukupni proteini 45-50g/l, Hg 100g/l Prisutna je apatija3. Ekstremno gladovanje TM je 50-60% ITM

Postoji opasnost po ivot (anasarka, vitaminski deficit)

Generalizovani edemi (anasarca) zbog onkotskog pritiska

Vitaminski deficit beri-beri

Postoje dva sindroma proteinske/energetske pothranjenosti:

1. Marazam (proteinski + energetski deficit)

Prestanak rasta kod dece, nedostatak adipoznog tkiva, gubitak proteina bez edema.2. Kvaiorkor (proteinski deficit)

Hipoalbuminemija, generalizovani edemi, dermiatoze (ispucala suva koa, dispigmentacije kose i koe.Obino se ova dva oblika preklapaju.Usled nedotstaka proteina dolazi do endogene mobilizacije proteina, to se manifestuje:

1. tiradinardijom

2. BM

3. proteina u krvi

4. progresivni pad TM, miina atrofija

5. pasenihimatoznih organa

6. apetita

7. anemija

8. edemi

DG Redovna antropometrijska merenja (deca), laboratorijska ispitivanja (KKS, Hb, Al, Gl..), traganje za klininim simptomima

Prevencija optimalni unos hranljivih i zatitnih materija prema Ep (izbalansirana ishrana).Terapija osnovni principi:1. Utvrditi uzrok2. Voditi rauna o smanjenoj toleranciji organizma prema hrani, naroito mastima

3. Realimentacija pacijenata sa velikim gubitkom teine, prisutnim edemima, poremeajima apsorpcije, oteenja pankreasa i jetre sprovodi se u bolnikim uslovima

4. ei i manji energetski bogati obroci (6-8 obroka) sa dovoljnim koliinama hranljivih i zatitnih materija meovita ishrana

5. Poveanje Ep-za maksimalno 50% normalne Ep

6. Ogranien unos soli zbog edema

7. Leanje, boravak na sveem vazduhu

8. Uspeti TM, Hb, Up, ITMUkoliko postoji lake pothranjivanje: Planirati 6-8 obroka na dan

Visoko energetski i bioloki punovredne namirnice

Obroci ukusno zainjeni i servirani

Pravilna kulinarska obrada Kontrolne analize

Ukoliko postoji tee pothranjivanje:

1. realimentacija oprezna i postepena (parenteralna i enteralna)

2. lako svarljive materije i u malim koliinama u redovnom obroku

3. 8-10 obroka (100g obranog mleka + mleka u prahu 10-15g)

4. oprezno mleku dodavati eer i skrob

5. uvode se mleno kiseli obroci (jogurt)

6. kaasta hrana Ep

7. masti se teko podnose

8. NaCl zbog edema

9. kontrola TM i laboratorijski multivitaminski preparati

Namirnice (preporuene):1. itarice polubeli hleb, testo

2. mleko i mleni proizvodi masni sir, krem od mleka, jaja i eer

3. meso, riba, jaja sitna riba, sve vreste mesa, majonez, prena jaja

4. povre krompir (pire) leguminoze

5. voe svei voni sokovi sa dodatkom eera

6. kotunjiavo voe (orah, lenik, badem); masti biljna ulja, maslac

7. Napici voni sokovi, kakao

Polikarencije i monokarencije

Rahitis (deficit vitamina D, Ca, P)

Preporuuje se: optimalni unos mleka i mlenih proizvoda (i to: punomasno mleko, sir, kajmak).Jaja, jetra, tamnije vrste brana; izlaganje suncu; riba (tuna ,sardina); dodavanje preparata vitamina D (perlice, AD3 kapi)

Beri-beri (deficit B1 vitamina).

Preporuuju se: proizvodi od crnog brana, meso i jetra, umance, kvasac, leguminoze, preparati B1 vitamin.

Skorbut (deficit C vitamina);Preporuuje se: svee voe i povre; pravilna priprema hrane, dodavnje preparata vitamina C.

Heliosis, stomatitis angularis, polineuropatija, dermatozis (deficit B2 vitamina)Namirnice animalnog porekla (meso, jaja, iznutrice), povre (karfiol, zeleni graak, spana).Pelagra (deficit + niacina)Crni i polubeli hleb (kvasac), meso i iznutrice, mleko i mleni proizvodi (triptofan), leguminoze.Blefaritis, keratomalicija, riblja koa (deficit A vitamina)Mleko i mleni proizvodi (mlena mast) hiposolubi