Kod nas su uobiajena 4 tipa konica:

Langstrot Rutova (LR), Dadan Blatova (DB), Anton nidarieva (A) i FararovaMed:ta moramo znati o medu. Kristalizacija je prirodno svojstvo meda. Prije ili kasnije svaki med dolazi u fazu kristalizacije. Zato dolazi do kristalizacije ? Osnovni razlog je u omjeru glukoze i vode (nedavna nauna istraivanja) u odreenoj vrsti meda tj, zavisi od odnosa groanog (glukoze) i vonog (fruktoze) eera . Ako je vei procenat glukoze dolazi do bre kristalizacije. Doputeni omjer vode u medu je 17% .PROPOLIS

Farmakoloka dejstva propolisa su brojna, a najvanija su: obuzdavanje razvoja bakterija i njihovo ubijanje, smirivanje bolova, spreavanje zapaljenja, podizanje imunog sistema, obnavljanje elija tjela i potpomaganje njihove regeneracije, doprinoenje proizvodnji krvi, ojaavanje zidova krvnih sudova i poboljanje cirkulacije krvi, unitavanje elija kancera, smanjenje prateih tegoba u lijeenju raka i druga.Propolis je smola koju pele sakupljaju uglavnom s pupoljaka biljaka. Povijesni spomenici ukazuju da se od najstarijih vremena koristio za lijeenje ljudi. Ima iroka i vrlo ljekovita svojstva.BOLESTI PELASamo zdrava pelinja drutva mogu donijeti koristi pelaru i pelarstvu.Bolesti pela, u odnosu na bolesti ljudi i ivotinja imaju osobenosti. Kao jedinka pela se ne moe odrati i ivi u drutvima - zajednicama. Pele su u drutvu (konici) uvjek u meusobnom dodiru. Zbog toga se bolest brzo prenosi od jedne pele na drugu i oboli cijelo drutvo. Slino je i kod pojave bolesti pelinjeg legla, koja se prenosi od zaraene do zdrave elije saa. Na prenoenje bolesti utie i koritenje hrane u konici. Pele su upuene da zajedniki koriste hranu, bilo neposredno po unoenju u konicu ili je koriste kao rezerva (med i cvijetni prah). Preko hrane bolest se moe iriti. Ono to je znaajno za sve bolesti, vai i za bolesti pela. Od posebne je vanosti da se bolest pravovremeno utvrdi (dijagnoza). Tek tada se preduzima lijeenje obolelog pelinjeg drutva. Za svaku bolest pela preporuuju se lijekovi koji su najuspjeniji. Zato se lijekovi nemogu davati prema jedinstvenom tipu. Na primjer, antibiotici (oksitetraciklin, geomicin i dr.) uspjeno sprjeavaju uzronika amerike i evropske trulei legla, a ne djeluju na nozemozu.Za lijeenje bolesti je potrebno tano odmjeriti preporuenu koliinu lijeka (dozu). Manja koliina ne dijeluje uspjeno na pele ili leglo, a vea moe uzrokovati trovanje pela. Bolesti pela mogu biti zarazne i ne zarazne. Meu ovim bolestima se razlikuju bolesti pela i bolesti pelinjeg legla. Bolesti legla se mogu razvrstati na bolesti otvorenog i bolesti zatvorenog (poklopljenog) legla. Osim toga, postoje i bolesti matice. Uzronik bolesti legla ne izaziva oboljenje odraslih pela i obrnuto. Izuzetak je varoza, gdje se uzronik bolesti - krpelj, razmnoava se u leglu, a zatim napada odrasle pele. Meutim, odrasle pele (radilice, matice i trutovi) mogu biti prenosnici kako bolesti legla tako isto i bolesti odraslih pela iz jedne konice u drugu (ili iz jednog podruja u drugo). I preko saa se mogu zaraziti odrasle pele i leglo. a razliku od svih ostalih ivotinja, pele ne zahtevaju svakodnevan nadzor. Dovoljno je pregledati drutva dva puta meseno, osim za vreme bagremove pae, kada se konice otvaraju ee, npr. jedanput nedeljno.

Pregled pela u prolee predstavlja neverovatno zadovoljstvo. Ako je sve uraeno kako treba u prethodnoj godini, nae pele su preivele i matica je poela sa leglom. Proleni poslovi nisu tako teki, ali su jako vani, jer treba omoguiti brz razvoj drutva. Sve to se radi nad otvorenom konicom, radi se polagano. Pele umiruju nerve i najbolje su sredstvo protiv stresa.Med je svima znan sladak proizvod, pun hranljivih i lekovitih sastojaka, koji pomau deci da bre i zdravije rastu, bolesnima da se oporave od bolesti, a zdravima da budu izdrljivi i jaki. Pravimo ga iz nektara, slatke materije koja se nalazi u cvetovima biljaka, koju mi naim rilicama sakupljamo. Postoji mnogo vrsta medova, u zavisnosti od toga sa kojih biljaka smo sakupljale nektar: bagremov, lipov, livadski, suncokretov, od uljane repice, deteline... Vosak je fina materija ute ili smee boje. Mi, pele, luimo sitne ljuspise voska, od koga pravimo naa stanita - sae, nae solitere sa hiljadama soba, u kojima ivimo. Kada pelar izvadi staro sae da bismo mi napravili novo i kada ga pretopi, od toga se dobija vosak koji se moe koristiti za mnoge namene - u farmaciji, industriji, za pravljenje svea i drugo. Polenov prah, to je cvetni prah koga sakupljamo sa pranika cvetova i u malim tovarima na zadnjim nogama nosimo do konice. Tamo ga preraujemo i stavljamo u sae, to je hrana za na pelinji podmladak, za pele koje se razvijaju od siunih larvi. Veoma je lekovit, ovek ga mea se sa medom i drugim proizvodima i tako koristi za oporavak od bolesti, leenje ili jaanje organizma. Propolis je mirisna smolasta materija, koju sakupljamo sa drvea, u leto i jesen. Pomou propolisa unitavamo bacile u konici, uvrujemo nestabilne delove saa i zatvaramo otvore koji nam smetaju. To je nae sredstvo za ienje i dezinfekciju, na lepak a zajedno sa voskom i graevinski materijal. Ljudi ga koriste za zatitu zdravlja i leenje, kao prirodni antibiotik. Meaju ga sa medom ili rastvaraju u alkoholu, ulju, vodi, i prave meleme. Matini mle je hrana kojom hranimo nau maticu. Po gustini i boji, slian je guem jogurtu. Mle je toliko jaka hrana da matica, koja se samo njime hrani, moe dnevno da nosi vie jaja nego to je sama teka. Kao i svi nai drugi proizvodi, koristi se za zatitu zdravlja ljudi i za leenje. Pelinji otrov, koji je sadran u naim aokama, slui nam da se branimo od neprijatelja i napasnika. I on je lekovit i moe se sakupljati pomou specijalne opreme. Neke osobe su posebno osetljive na na otrov, pa posle uboda mogu imati velike komplikacije sa zdravljem. Zato je neophodno da izbegavaju mesta gde ima pela i da se u sluaju uboda odmah jave lekaru. Najbolje je da sa sobom stalno nose neki lek koji e im predstavljati prvu pomo, dok ne stignu do lekara. A evo, da vas ukratko upoznam sa vanim nazivima sa kojima se sree svako ko se drui sa nama. U ova, moderna vremena, samo mali broj pela ivi u umama, u deblima drvea i u stenama. Nae kue se nazivaju konice. U konici ivim zajedno sa hiljadama svojih sestara - pela, sa maticom i trutovima. Mi inimo pelinju zajednicu, koja se drugaije naziva i pelinje drutvo. Vie konica na jednom mestu ine pelinjak. O njemu se brine ovek - pelar. Gajenje pela se naziva pelarstvo. To je grana poljoprivrede i spada u stoarstvo. Ko ini pelinju zajednicu? Pelinju zajednicu ine matica, pele i trutovi. Matica je jedina plodna enka u zajednici, koja bez nje ne bi mogla da opstane. Jedini zadatak matice je da polae jaja, iz kojih se razvijaju pele i trutovi, kao i budue matice. Pele je hrane visokovrednom hranom - matinim mleom, pa moe da polae dnevno vie jaja nego to je i sama teka. U konici u normalnim prilikama postoji samo jedna matica. Najbrojniji lanovi zajednice su pele radilice. Ima ih vie desetina hiljada, ali njihov broj se menja tokom godine. Pele radilice su enke, ali one ne polau jaja, ve iskljuivo obavljaju poslove unutar i izvan konice. Tokom ivota, neprestano menjaju svoju profesiju: iste elije, hrane larve, prate i hrane maticu, prihvataju i skladite nektar, lue vosak i grade sae, sakupljaju nektar i polenov prah, donose vodu, propolis i uvaju konicu. Muki lanovi pelinje zajednice se nazivaju trutovi. Krupniji su od pela radilica, za razliku od njih, nemaju alac i ne mogu da ubadaju. Ima ih od nekoliko stotina do nekoliko hiljada. Najvaniji zadatak im je se spare sa mladim maticama i zajednici time omogue nastavak ivota. Po zavretku leta, pele osete da je medonosnih biljaka sve manje i da dolazi jesen. Radi utede hrane i opstanka zajednice, proteruju trutove iz konica a u prolee se raaju novi.Pelarstvo Ljudi su se od najdavnijih vremena bavili pelarstvom. Poznat je praistorijski zidni crte, otkriven u peini u istonoj paniji, za koji se smatra da potie iz perioda 5000 godina pre nove ere, koji je star, znai, preko 7000 godina. Na crteu se vidi ovek koji se pomou konopaca penje prema pelinjem gnezdu visoko negde u stenama da bi izvadio med. Prve konice su bile u stablima drvea, ljudi su ih oblilazili i povremeno iz njih vadili med. Prvi pelari nisu gajili pele, ve su samo oduzimali med pelinjim zajednicama koje su pronalazili u upljinama stabala. Kasnije, prve konice su pravili od upljih stabala, pa od prua, slame ili kore drveta. Tek pre oko 200 godina, pojavljuju se prve konice kod kojih je ram mogao da se slobodno vadi, bez naruavanja celine pelinjeg gnezda. Konstruktori tih konica bili su Amerikanac Langrstrot, Rus Prokopovi, i drugi. Danas u svetu postoji veoma mnogo tipova konica, najrazliitijih dimenzija. Konstruktori su ih pravili vodei rauna o klimatskim i drugim uslovima a takoe, u zavisnosti od rase pela koje su gajili. Najpoznatija dva tipa su Dadan - Blatova i Langstrot - Rutova konica. Postoje jo i Fararova, Anton - nidarieva, poloka i mnoge druge.

POETAK PELARENJA Dva osnovna tipa konica koja su zastupljena u naoj zemlji su Langstrot - Rutova (LR) i Dadan - Blatova (DB) konica. Pored njih, pelari gaje pele i u konicama tipa Poloka, Farar, kao i Anton - nidarieva (A). Svi ti tipovi konica imaju svoje prednosti i mane, prema njihovim odlikama se i odreuje nain pelarenja. Za poetak pelarenja, svoj prvi roj moete smestiti i u manju konicu, nukleus. Nukles je re koja oznaava jezgro neega (jezgro elije). U pelarstvu, to je naziv za malo pelinje drutvo koje zauzima 5-6, najvie 7-8 ramova. Istovremeno, to je naziv i za konicu u kojoj se takvo drutvo nalazi, koja je manjih dimenzija od standardne, jer je predviena za manji broj ramova. Za svoj prvi roj ne morate imati kompletnu konicu. Dovoljno je samo da nabavite podnjau (pod konice), plodini deo (telo konice), poklopnu dasku ili poklopac - hranilicu i krov. Medine nastavke ete nabaviti naredne godine. Bez dvoumljenja vam mogu preporuiti da pelarenje zaponete konicom tipa Dadan - Blat, koja e najvie odgovarati vaim fizikim i drugim mogunostima (znanju, slobodnom vremenu i dr). Najbolje je da ne urite previe sa zapoinjanjem pelarenja. Veoma je vano da ustanovite da li ste imuni (otporni)na pelinji otrov. U sluaju da niste, nemojte ni pokuavati da prilazite pelama, zadovoljite se time da se sladite njihovim proizvodima. Ako ste proli taj test, neophodno je da sebe preispitate, da li volite pele i da li Vas pelarstvo zaista zanima. Ako odgovor bude pozitivan, preite na sledeu etapu. Detaljnije prouite ove natpise o pelarstvu i nastojte da nabavite neku knjigu o pelarstvu, iz koje biste jo vie nauili o ivotu i gajenju pela. Upoznajte se sa nekim pelarom iz vae blizine (roak, prijatelj, sused...) i zamolite ga da vam dozvoli da povremeno dolazite na njegov pelinjak, posmatrate ta radi i pomaete mu u nekim poslovima. Njega e to, bez sumnje, obradovati. Direktan kontakt sa pelama, za vas e biti najbolja kola. Moi ete da upoznate njihov ivot i da sagledate ceo godinji ciklus rada na pelinjaku. To e vam biti najvea pomo za samostalno pelarenje. U meuvremenu, upoznaete i najznaajnije medonosno bilje i znaete vie o izboru mesta za postavljanje pelinjaka. Potrebno je da to bude mirno, osunano mesto, da okolina bude ista, da u krugu od oko 2 kilometra ima dovoljno biljaka koje predstavljaju pelinju pau. To moe biti neki teren na selu kod roaka, prijatelja, okolina grada, vikend naselje i slino. U meuvremenu ste nabavili konicu i osnovni pelarski pribor. Za poetak pelarenja neophodni su vam: pelarska kapa, dimilica i pelarski no. Ako se odluite da ih koristite, kupite i pelarske rukavice, ali ja vam savetujem da hrabro krenete bez njih. Drugu opremu i pribor ete kasnije postepeno nabavljati: builicu za ramove, viljuku ili no za otklapanje meda, centrifugu. Naviknite se da od poetka vodite beleke o tome ta radite na svom pelinjaku i opisujete stanje u konici. Nastojaete da mesto koje ste odabrali za svoj pelinjak bude ograeno. Napraviete postolje za konicu, ili vie njih, od drvenih letvi, koje ete postaviti na drveno kolje ukopano u zemlju ili na graevinske blokove i slino. Dobro je da ono bude visine najmanje 20 cm, a iz praktinih razloga ne mora biti vie od 30-40 cm. Konicu sa rojem ete paljivo preneti i postaviti na postolje. Obeleiete je brojem, sipaete u hranilicu malo sirupa i to e biti va zaista srean i ivotno vaan dan: poetak samostalnog pelarenja.