О Рибнику

Општина са двије ријеке, богата шумом, незагађеним изворима и потоцима, богата флором и фауном, смо су неки од епитета који се пишу уз Рибник.Смјештена у југо – западном дијелу Републике Српске на површини од 496 квадратних километара, на надморској висини у распону од 276 метара над морем до 1480 метара над морем.Општина Рибник окружена је планинама: Димитор, Шиша Гора, Лисина, Мањача, Срнетица, Клековача, великим планинским пашњацима у Црквену, Ресоновачи, Јарчишту, обронцима Димитора и на Мањачком платоу. Ове предјеле одликује богатство шумом, водом и нетакнутом природом, која је створена за развој, излетишног, ловног, риболовног, планинског, авантуристичког и сеоског туризма.Боравак у Рибникупружа могућности бављења риболовом, ловом, шетњом, организовање излета до пећина, одлазак на изворе ријека, планинарење, брање шумских плодова, гљива и љековитог биља.Рибник је међу ријетким општинама која на својој територији има извориште двију ријека. Рибник је добио име по богатству рибе а ријеци Сани име долази од Латинског Санус што значи здравље. Сана пролази кроз територију општине у дужини од 27 километара а Рибник протиче цијелим током у дужини око 7 километара. Планине око Рибника красе густе шуме бјелогорице и црногорицекао и бројни пропланци са бујном травом. Посебну атракцију представља Шишки камен или Соколовача на висини од 1300 метара. Са ове камене литице пружа се фасцинантан поглед који се пружа километрима у даљину. На територији општине Рибник налази се и једини понор у западном дијелу Републике Српске. Планине су станиште многобројние дивљач, птица, глодара, као и разноврсног љековитог биља. Поред риболиоовног туризма, Рибник је познат и по ловном туризму. О томе свједоче многобројни ловци, како домаћих тако и страних.Рибник има све предуслове за развој ових видова туризма. Тај потенцијал представља прекрасна, очувана природа. Међетим, неопходно је уложити маште, људског рада и новца да би природа била адекватно искориштена у туристичке сврхе.

Смјештајни капацитети

- Ресторан “Аqua„ Рибник, 17 лежаја и ресторан капацитета 50 мјеста.- Ресторан „Дадо“ Рибник, 8 лежаја ресторан капацитета 50 мјеста.- „Собе Томић“ у склопу доо Слога комерц Превија и ресторан капацитета 50

мјеста- „ЛТГ Компани“ Бања Лука ПЈ Рибник, 4 бунгалова са по 6 кревета. У

склопу комплекса налази се ресторан 100 мјеста.- Ресторан „Алас“ Рибник, ресторан капацитета 50 мјеста- У изградњи је мотел удружења спортских риболоваца Рибник. Туристичко –

угоститељски објекат који је саграђен, планира да посједује ресторан, двије канцеларије, 9 соба и два апартмана. Укупан предвиђен капацитет за смјештај износи 25 лежајева, што чини једини туристичко – угоститељски објекат такве врсте у Рибнику.

- У власништву ШГ Рибник налази се мотел у Вучијој Пољани који није у функцији смјештаја туриста јер су у њему све до ове године биле канцеларије и радно особље ШГ Рибник

- Кућни смјештај – око 60 лежаја (претежно Рибник) које нуде собе за преноћиште.

Карактеристике туристичких потенцијала на територији Општине Рибник

Oсновни циљ формирања оваквих организација је промоција и унапређење туризма, туристичка информативно – пропагандна активност у земљи и иностранству, формирање и развој информативног система у туризму РС и остваривање међународне сарадње у области туризма.У периоду од 2001.год. до данас у РС основано је око 30 општинских туристичких организација, односно градских туристичких организација. Према томе општине односно градови су увидјели сврсисходност оснивања таквих организација са циљем промоције туристичких потенцијала локалне заједнице.

Туристички потенцијали општине Рибник

Потенцијали, као туристички ресурси и атракције су бројни на овом подручју, а то се прије свега односи на:

- Ријеке Рибник и Сана и њихове капацитете за еко туризам- Гостољубивост локалног становништва- Очувана природа – споменици природе, флора, фауна, пејзажи,

геоморфологија итд.- Археолошка налазишта и историјски споменици- Многобројни локалитети интересантни с аспекта туризма- Здрава вода- Богато и разноврсно културно насљеђе- Људски ресурси

Кључне заинтересоване стране

- Влада- Локална заједница- Домаће и међународне институције (развојне агенције, музеји, галерије)- Привредни субјекти- Запослени у туризму- Удружење грађана и фондација- Корисници услуга

1. Флај фишинг и риболов на ријеци Сани

Ријека Рибник и ријека Сана спадају у карстне ријеке и изузетно су богате липљеном, поточном и калифорнијском пастрмком. Ријека Рибник је једна од најбољих ријека у Б и Х кад је ова врста рибарења у питању. Флај фишинг – је искључиво мушичарски вид риболова а лови се махачем штапом и једном мушицом. у цјелом вијету је такав тренд. Предност Флај фишинга је у томе што се у овој врсти риболова све уловљене рибе, послије сликања и мјерења враћају у воду.

Ријека Сана – настаје од три извора у селу Врбљани, горњим током пролаз кроз општину Рибник. У горњем дијелу тока прави два кањона, један у Врбљанима а други у селу Слатина. У том дијелу је дивља планинска ријека. У доњем дијелу тока кроз општину Рибник је доста мирнија и послије села Доњи Рибник улази у федерацију односно општину Кључ. Богата је рибом из породица Саламонида (пастрмка. липњен, младица, клен) рибе из ове породице траже изузетно чисте и бистре воде.Санска регата – потенцијална туристичка манифестација коу организује општина Кључ. Маифестација би се могла проширити на територију општне Рибник с обзиром да креће из Алине луке. Регата се одржава 16 јула и има Интернационални карактер. Ријека Рибник – настаје од више извора у истоименом насељу и цијелим својим током дужине око 7 км пролази кроз општину Рибник. Изузетно је мирна, бистра, без вирова и једна од најбољих ријека у Б и Х за спортско рибарење Флај фишинг. Улијева се у ријеку Сану у насељу Велије и такође је богата рибом (пастрмка, липљен) Већ је афирмисана као туристичка дестинација риболоваца који воле ову врсту спорта.Понорница Понор – највећа понорница у западном дијелу Републике Српске. Настаје од већег броја потока који се слијевају са планина Димитор и Лисина и у Подрашничком пољу образују ову понорницу. Већи дио ове понорнице припада општини Мркоњић Град али се њен понор налази на територији општине Рибник.Ради се о каменим отворима кроз које нестаје ова понорница а који су проширени и направљени још за вријеме Аустро – Угарске. Налази се недалеко од моста у насељу Марчете и није обоиљежен никаквом туристичком сигнализацијом.Извори Трескавца – за ово село се оправдано може рећи да ″свака кућа има по један извор″ Ови извори се налазе у падинама планине Димитор и од њих настају рјечице Трескавац и Растока. Богатство воде је толико да ја на овим ријечицама направљена прва мини хидро – централа на овим просторима, остатци постоје још и данас.

Ловни туризам Лов на територији општине Рибник има дугу традицију. Од високо трофејне дивљачи на овом просторима могу се уловити: медвјед, вук, дивља свиња, срна а од ситне диљачи могу се пронаћи лисица, зец, дивља патка итд.На територији ШГ. Рибник егзстира ловачко удружење Рибник. Основна дјелатност чланова удружења је бављење ловом на терену спортског ловишта којим газдује ШГ Рибник.Ловачко удружење је ангажовано на изградњи нових ловних објеката како за вршење лова тако и за одмор ловаца. Посједује и гатар за обуку ловаца.Лов је искључиво дозвољен у ловним сезонама а оне су разврстане према врстама дивљачи које се лове:

- Сезона лова на предаторе траје од октобра до фебруара- Сезона лова на дивљу свињу траје од децембра до јануара- Сезона лова на срндаћа траје од јуна до аугуста

Чланарина је 70 КМ за ловце приправнике и почасне чланове 35 КМ док помажући чланови не плаћају чланарину.

Планински комплекс ( Срнетица, Клековача, Шиша Гора, Овчара, Лисина) чине само један мали дио Динарског планинског система. Горе наведене планине припадју највећим дијелом општинама Рибник, Дринић и Потоци.Планински комплекс је изузетно богат шумом (бјелогорицом и црногорицом )с обзиром да је веома ријетко насељен у њему обитавају многе животиње крупне и ситне дивљачи.

Планина Димитор – сјеверни дијелови планине припадају општини Мркоњић Град а јужни општини Рибник. На планини Димитор се налази највећи врх Мали Димитор 1480 м.н.м. на територији општине Рибник.Планина је богата флором и фауном а такође и хидро потенцијалом.

Планина Мањача – југо – западне падинне ове планине припадају Општини Рибник док остали дијелови припадају општинама Кључ, Сански Мост, Приједор, Бaња Лука и Мркоњић Град. Планина Мањача се разликује од горе наведених палнина по биљним и хидрографским карактеристикама. Сиромашна је водама јер је углавном изграђена од кречњачких стијена.

2. Изградња еко – етно села и очување традиције

На територији општине Рибник не постоји ни једно еко – етно село. На Ситници се налази етно – кућа на мјесту Леденац гдје се одржава збор 200 метара удаљена од главног пута. Еко – етно села у Европским земљама туристички јако валоризована и економски исплатива. Еко – етно села треба да прате и туристички садржаји везани за историјски период из којег потиче село.Eко – етно парк чија је изградња почела на Ситници има све предиспозиције да се развије у једну познату излетишну дестинацију општине Рибник. Велика надморска висина, богатство шумом, првенствено црногорицом, близина путне комуникације су основне карактеристике ове будуће излетишне дестинације.Изградња и уређење планинских стаза чији би центар поласка био сам Еко – етно парк у великој мјери би употпунио туристичку понуду овог парка.У близини овог парка се налази Мачкића пећина која би се могли обићи и видјети посјетиоци.

3. Потенцијална излетишта на територији општине

Простор општине Рибник има све предуслове за развој излетишног туризма. Постоји неколико дестинација на територији општине која би се могла претворити и уредити као излетишта. Једино излетиште које у правом смислу задовољава ове карактеристике налази се на Ситници. Потенцијална излетишта на територији општине налазе се још:

- Доњим Врбљанима на изворима ријеке Сане- Горњем Рибнику, на изворима ријеке Рибник- Вучија Пољана- Врх Соколовача на Шиши- Извори Трескавца у насељу Трескавац- Врх Димитора, највећи врх на територији општине Рибник- Мачкића пећина, на Бабића греди

4. Планинарење

Планинарење представља јефтин и масован вид савременог туризма. Овим спортом се у задње вријеме не баве само професионални планинари већ и аматери.Простор општине Рибник посједује планине и брда одличне конфигурације за овај вид спорта. Међутим, било би потрбно дефинисати и одредити потенцијалне планинске стазе. Након тога би ове стазе било потребно означити и уредити те стазе и на тај начин их довести у туристичку сврху.Планинарење је масован вид туризма и не захтјева велике финасијске издатке.

5. Брдски бициклизам

У новије вријеме јако интересантан и занимљив спорт у који није потребно велико улагање. Простор општине Рибник има све могућности и предиспозиције за развој овог вида спорта. Велика надморска висина и велики број шумских путева који би се могли искористити за уређење ове врсте спорта.Уређење ових стаза не захтјева велика улагања јер већ постоје шумски путеви који би се уз минимална улагања могли довести у ову сврху.Најбоља путна комуникација која би се могла искористити у ову намјену јесте пут Вучија пољана – Црквено. Овај пут се налази на великој надморској висини и пролази наизмјенично кроз црногоричну и бјелогоричну шуму.

6. Спелеолошки туризам

Спелеолошки туризам на територији општине Рибник уопште не постоји. На нашој општини се налазе два спелеолшка објекта која нису туристички валоризована нити су адекватно припремљена за пријем и посјету туриста.Мачкића пећина – не постоји прилазна стаза, у потпуности необиљеженa, унутрашњост неуређена и тешко доступна. Непосредно испод пећине се налази извор рјечице Бањице. Овај извор је јако карстно врело и само мали дио горњег тока ове рјечице припада Републици Српској. Извор ће у будћности користити водовод Бања Лука који ради пројекат водоснабдјевања платоа Мањача.Ледена пећина – специфичан спелеолошки објекат, јако удаљен од главних комуникација, унутрашњост неуређена, тешко приступачна. Јама Ледана је релативно мален али простран ледени подземни објекат. Одликују је широке дворане и највеће ледене наслаге у Републици Српској. У унутрашњост пећине јако тешко је сићи, и туристички тренутно потпуно неискористива.

Републички Завод за заштиту културно – историјског и природног насљеђа Републике Српске припремио је Елаборат: Приједлог за стављање под заштиту споменика природе “ЈАМА ЛЕДАНА” као значајног природног добра са приједлогом акта о заштити.У јаму се улази из велике вертикалне вртаче у подручју Леданске увале. Посматрано у профилу, јама се састоји из улазне вертикале која завршава у великој хоризонталној галерији. Укупна дужина пећинских канала 180 м а денивелација - 72 м.

7. Културно – историјске карактеристике

Простор општине Рибник је насељен дуго времена. Општина Рибник се први пут помиње 1850 год. а повољан природно – географски положај условио је насељеност ових простора и прије нове ере. О томе свједоче и и бројни остаци разних насеобина. Рибник је насељен искључиво српским живљем изузев мјеста Велије и Растока гдје има али у малом броју муслиманског живља.О континуитету насељености свјече остаци кула, утврђења, старих путева из разних периода историје. Путеви, утврђења и стари градови су углавном из средњег вијека али њихови темељи вјероватно сежу и до Римског царства јер је познато да је простор јужно од ријеке Саве био близу 7 вијекова под Римском управом. Једна од најстаријих грађевина која је мало очувана је Призрен кула изнад села Слатина над самим кањоном ријеке Сане.Постоје археолошки локалитети који још довољно нису истражени. На територији мјесних заједница Превиja, Рибник, Ситница и Врбљани налазе се бројни остаци стећака из средњевјековне Босне. Стећци су једина каракеристика Босне и Херцеговине у цијелој Европи и историчари их углавном везују за надгробне споменике богумилске заједнице која је живјела на територији данашње Босне и Херцеговине.Општина Рибник има велики број споменика из II Свјетскога рата јер су ови простори имали велики број партизанских јединица које су ратовале широм бивше Југославије у борби против фашизма.

8. Туристичка структура (туристичке агенције, занатске радње,...)

На општини Рибник не постоји ни једна туристичка агенција која би се бавила презентацијом и склапањем туристички аранжмана. Туристичка структура је у потпуности неразвијена почев од туристичких агенција, занатских радњи итд. Занатске радње које би се бавиле израдом специфичних предмета што асоцирају на општину Рибник. Не постоји сувенир који би се могао назвати заштитним знаком наше општине а користио би се приликом додјеле поклона гостима из иностранства и земље, затим продавао туристима итд. Сувенир би требао да буде специфичан и разликовао би се од других општина али би требао бити довољно упечатљив да презентује нашу општину. Традиционалним занатима специфичним за ове просторе веома мало се становници баве да би они могли да буду нека врста бренда наше општине.

9. Саобраћајна повезаност

Саобраћајна повезаност општине Рибник са другим општинама у окружењу је добра. Главна саобраћајна комуникација је пут″АВНОЈ-а″ Бихаћ – Јајце који пролази кроз територију општине. Са овог пута у мјесту Чађавица одваја се пут преко Мањаче према Бањој Луци који има изузетан значај за нашу општину.У мјесту Подбрдо са пута ″АВНОЈА- а″ одваја се пут према Гламочу и даље према мору. Локални пут Баба Ружа – Рибник је најзначајнија путна комуникација на општинијер повезује највећа насеља на њеној територији. Поред ових регионалних и локалних путева налази се и велики број сеоских асфалтних путева.