O STILU I KOMPOZICIJI STRUČNOG TEKSTA

I. STRUČNI STIL

Uz pisanje stručnih tekstova moramo poštovati određene osobine stručnog stila i to:

1. jasnost, preciznost, neutralnost

Kako to postižemo?

Jednoznačnim izražavanjem. Ne koristimo reči u prenesenom značenju

(npr. metafore).

Izaberemo reči koje nisu emotivno obojene. Pišemo dakle bez

hipokoristika, deminutiva i ironičnih … izraza.

Izbegavamo pozajmljenice i zapisujemo (ako postoje) stručne izraze na

maternjem jeziku.

Ne zapisujemo neproverene subjektivne presude. Svoja tvrđenja uvek

argumentujemo saznanjima drugih autora, sa rezultatima vlastitog

istraživanja ili logičnim zaključivanjem.

2. kratkoća, jezgrovitost, sažetost

Kako to postižemo?

Formiramo kratke rečenice.

Biramo reči bez upotrebe tautologije (istoznačnost) i pleonazama

(preobilje reči).

Zapisujemo stručne izraze umesto rečeničnih opisa.

Izražavamo se više imenicama nego glagolima.

3. sistematičnost, preglednost, razumljivost

Kako to postižemo?

Logično povezujemo pasuse, potpoglavlja, poglavlja.

Postupno prodiremo u problem: bez skokova napred i nazad.

Tekst logično delimo na manje delove (pasuse, potpoglavlja, poglavlja),

kojima dajemo precizne naslove i grafički ih delimo (brojevima,

slovima, drugim znacima za podelu pasusa).

Promišljeno biramo tabele, grafike, sheme, slike.

Izbegavamo čestu upotrebu skraćenica, naročito onih manje poznatih.

Formiramo gramatički i pravopisno čist tekst. Pobrinimo se da tekst

pregleda i lektor.

4. raznolikost, živost

Kako možemo da formiramo bogato i dinamično stručan tekst?

Kombinacijom kraćih i dužih pasusa.

Biramo neuobičajeni redosled, ali ne po cenu manje razumljivosti.

Izbegavajmo upotrebu istih glagola, imenica ili opise u celini za opise

činjenica koje se ponavljaju.

II. KOMPOZICIJA STRUČNOG TEKSTA

Svaki tekst ima zgradu koju sačinjavaju logično raspoređeni i povezani elementi.

Zgrada stručnog teksta nije proizvoljna (vidite Uputstva za pisanje

seminarskog/završnog rada – Doba).

Svi tekstovi bi trebalo da sačinjavaju tri dela glavnog teksta:

1. uvod, gde opisujemo problem i ciljeve rada,

2. srednji deo, gde razmatramo problem,

3. zaključak, gde ujedinjujemo suštinske zaključke.

Za kompoziciju svakog rada su karakteristična zajednička načela:

načelo jedinstvenosti, koje obezbeđuje ostvarivanje osnovnog cilja

predmeta istraživanja odnosno teme stručnog rada. Osnovna misao tj.

ideja mora biti prisutna i skladno povezana sa svim delovima stručnog

rada. Načelo jedinstvenosti mora biti utkano u svaku rečenicu, pasus,

potpoglavlje i poglavlje, gde su svi ti delovi podređeni osnovnoj zamisli

odnosno ostvarenju cilja stručnog rada. Ako autoru uspe tokom pripreme

stručnog rada da dostigne jedinstvenost misli i cilja, uspeće mu i da

postigne jedinstvenost stručnog rada.

načelo selektivnosti znači da od sakupljenih izvora pisac poštuje samo

ono što je relevantno za razvijanje teme i rešenje postavljenog

problema. Zato pisac rada mora da se postavi u ulogu čitaoca i da izabere

relevantne činjenice sa ugla mogućnosti i potreba čitaoca. Pored toga,

posle sakupljanja i proučavanja sakupljene građe, mora zapisati samo

one pojedinosti koje su u neposrednoj povezanosti sa temom stručnog

teksta.

načelo sklada i harmonije znači da sve ustanovljene činjenice moraju

da budu razvrstane po srodnosti u veće ili manje grupe, koje odgovaraju

sadržini rada i na osnovu kojih pisac obrađuje radove svog pismenog

rada. Prema tom načelu, građa se raspoređuje tako da čitalac može u

svakom trenutku, u zavisnosti od upotrebljenih metoda istraživanja tj.

obrade teme, osetiti uzročno-posledičnu povezanost među pojedinim

činjenicama i logičnošću redosleda elemenata.

načelo ravnomernosti i proporcionalnosti nalaže piscu da posveti

svakom delu pismenog rada odgovarajući obim s obzirom na njegovu

važnost. Najveću pažnju pisac posvećuje srednjem delu pismenog rada, a

zaključku i uvodu posvećuje manji obim prostora.

načelo izražajnosti traži od pisca da izloži najvažnije misli.

Najizloženija mesta su na početku ili kraju rečenice, pasusa, potpoglavlja

ili poglavlja pismenog rada. Važnije argumente je najbolje navoditi na

početku, a manje važne misli i dokaze na kraju pismenog rada.

načelo raznovrsnosti traži od autora da koristi sve jezičke i stilističke

mogućnosti, citate i fraze i skladnu smenu dugih i kratkih rečenica.

Autor postiže raznovrsnost bogatim rečnikom, upotrebom zanimljivih

primera, grafičkim prikazima, rečeničnim obrtima…

Izvor: Juričič, D. (2005) Istraživanje i pisanje stručnih tekstova, radna građa, Koper, Fakulteta

za management.